Uvod

esto moemo zapaziti da se pojam tranzicije upotrebljava u razliitim oblastima ivota

kako u prirodnim tako i drutvenim naukama. Kao najee korien sinonim, a ujedno i
znaenje rei tranzicije, jeste transformacija. Pri upotrebi termina misli se na pozitivan
kontekst znaenja rei transformacija uvek je to promena na bolje, napravljeni korak u
napred.
Tranzicija moe biti vie, a sve one su meusobno proete i meuzavisne. Tako da kada
govorimo o tranziciji jednog drutva, mi govorimo o nekoliko vrsta tranzicija: politikog
sistema, sistema vrednosti i privrede, kao osnovama bez ije promene ostale komponente
jednog drutva ne mogu ak ni da uu u sam proces transformacije.
Pre svega, treba imati u vidu da ne govorimo o drutvima stabilne demokratije, koje u svojoj
tradiciji imaju liberalne ideje parlamentarizma, slobodnog trita i ljudskih prava. Govorimo o
drutvima koja, iako su imala zaetke ovih liberalnih ideja, svoj put razvoja usmerile su ka
socijalistikim ureenjima drava. Takav sistem podrazumeva dravnu svojinu, vlast partije,
ogranienje ili ak suspendovanje osnovnih ljudskih prava, davanje prednosti kolektivitetu i
plansku privredu. Naspram njih stoje sistemi gde su vrhovne vrednosti privatna svojina,
podela vlasti i pluralizam, individua i ljudska prava i, kao nezaobilazna karika u lancu,
slobodno trite. Tranzicija, o kojoj govorimo predstavlja, upravo, transformaciju sistema
planske privrede u sistem trine privrede.
Da li je tranzicija samo fenomen drutva socijalistikog ureenja ili i drutva razvijene
demokratije? U modernom smislu tranziciju, kao vid transformacije, vezujemo najee za
socijalistiki ureena drutva. Svakako, i zemlje razvijene demokratije su imale i imaju svoju
tranziciju, koja je bila drugaija zbog same prirode vrednosti na kojima poivaju ova
drutva.

Tranzicija nedemokratskih reima

U prvom delu ovog rada ispituje se kako karakter raznih nedemokratskih reima deluje
na proces sprovoenja tranzicije i uspostavljanja demokratskog reima. Takoe, bie rei i o
samom definisanju odreenih pojmova relevantnih za dalje prouavanje. U samom poetku
potrebno je definisati izraz potpuno sprovedena tranzicija. Definicioni standard koji se
koristi kada se pokuava ustanoviti u kom stepenu je neka zemlja odmakla u zavravanju
procesa tranzicije ka demokratiji glasi:
Demokratska tranzicija je zavrena kad je postignuta dovoljna saglasnost o
politikim postupcima za dolaenje do jedne izabrane vlade, kad vlada dolazi na vlast
neposredno na osnovu slobodnih i sveoptih izbora, kad takva vlada ima faktiku vlast
da stvara novu politiku i kad izvrna, zakonodavna i sudska vlast koju je stvorila nova
demokratija ne mora da deli vlast sa drugim organima. (Ekonomist 2008:440:44)
Sa ovakvom definicijom treba da je jasno i razlikovanje liberalizacije od
demokratizacije. U nedemokratskom sistemu liberalizacija moe podrazumevati meavinu
politikih i drutvenih promena, npr. manje cenzure medija, ureenje izvjesnih garancija
linih sloboda, tolerisanje opozicije i dr. Demokratizacija podrazumeva liberalizaciju, ali je to
iri i specifiniji politiki pojam. Demokratizacija zahtjeva otvoreno takmienje oko prava da
se doe na vlast, a to opet, znai slobodne i potene izbore, tako da je njihov ishod taj koji
odreuje ko treba da vlada. Na osnovu ovoga oigledno je da moe biti liberalizacije bez
demokretizacije. Tranzicije mogu poeti a da se nikad ne zavre iako na vlast ne doe novi
autoritarni reim. Ova definicija u potpunosti odbacuje uverenje da su slobodni izbori
neophodan uslov postojanja demokratije. Zatim, neslaganja meu demokratama oko pitanja
kao to su unitarna ili federativna drava, monarhistiki ili republikanski oblik vladavine ili
1

tip izbornog sistema mogu izazvati pitanje legitimnosti demokratske vlade, a u budunosti
politikog sistema uopte. U najveem broju sluajeva poto je demokratska tranzicija
zavrena jo uvek postoji mnogo zadataka, uslova, sporova, uzroka koje se kao celina moraju
ispotovati da bi se jedna demokratija smatrala uvrenom odnosno konsolidovanom.
Prema uoj definiciji demokratske konsolidacije to su bihejvioralne, atitudinalne
i ustavne karakteristike. U bihejvioristikom smislu, jedan demokratski reim je
konsolidovan na odreenoj teritoriji ako ni jedan nacionalni, drutveni, ekonomski ili
politiki akter ne ulae znaajna sredstva da bi postogao svoje ciljeve tako to e stvoriti
nedemokratski reim ili pribei nasilju da bi se odcepio od drave. (NSPM 2008:30)
U atitudinalnom smislu jedan demokratski reim smatra se konsolidovanim ako je
velika veina stanovnika uverena da su demokratski postupak i demokratske institucije
najpogodniji nain upravljanja kolektivnim ivotom u drutvu u kome ive. U ustavnom
smislu jedan demokratski reim je konsolidovan ukoliko se dravne i nedravne snage iz
vrsto ustaljene navike potinjavaju metodu reavanja sukoba u okviru konkretnih zakona,
postupaka i institucija ustanovljenim novim demokratskim procesom. Meutim, kad se kae
da je u jednom reimu konsolidovana demokratija time se ne iskljuuje mogunost njegovog
eventualnog pada u nekoj budunosti. No, takav pad ne bi bio povezan sa slabostima
demokratske tranzicije, ve za novu dinamiku u kojoj demokratski reim ne moe da rei
novi skup problema
Tranzicija nazvana ustankom civilnog drutva, naglim slomom nedemokratskog
reima, oruanom revolucijom ili vojnim udarom koji su izveli nii oficiri (a ne vojska kao
celokupna hijerarhija ), u svim ovim sluajevima kree se ka situacijama u kojima vlast
preuzima privremena vlada. Tranzicije inicirane snagama koje predvode dravne hijerarhije ili
one koje vodi sam reim, meutim, do toga ne dovode. Privremene vlade imaju krajnje
fluidan karakter i mogu dovesti do situacija sa dijametralno suprotnim ishodima, u zavisnosti
od toga koja je grupa najmonija i naroito, da li se kao prioritet smatraju izbori ili sveopte
reforme putem dekreta. Ako privremena vlada brzo odredi datum izbora i kao relativno
neutralan staratelj brine oko tih izbora, moe se govoriti o veoma brzom i efikasnom putu ka
demokratskoj tranziciji. Meutim, ako takva vlada tvrdi da joj njene akcije oko zbacivanja
prethodne vlade daju legitimitet da sprovodi fundamentalne promene koje ona sama definie
kao preduslove za demokratske izbore, ona e time pokrenuti opasnu dinamiku u kojoj ovakva
tranzicija dolazi u opasnost i u kojoj se moe dogoditi da se sami izbori odloe na neodreeno
vreme.
Izbori su od kljunog znaaja jer bez njih nema lakog puta za procjenu da li
privremena vlada zaista predstavlja veinu. Bez izbora bi akteri koji nisu igrali najznaajniju
ulogu u uklanjanju starog reima mogli veoma teko da se iskau i potvrde svoj eventualni
demokratski mandat. Isto tako, bez izbora ni itav niz institucija koje ine novo demokratsko
politiko drutvo kao to su zakonodavna tijela, ustavotvorne skuptine i politike stranke
koje jedna drugoj konkuriu jednostavno ne mogu u dovoljnoj mjeri da razviju svoju
samostalnost, legalitet i legitimnost.
Izbori se gotovo uvek odravaju ubrzo u sluaju kolapsa u kome demokratski stranaki
lideri takorei odmah izbijaju na elo i formiraju privremenu vladu ili ako su voe civilnog
drutva (kao lanovi privremene vlade ) reene da kao svoj prvi zadatak ostvare politiku
demokratiju ( kao u ehoslovakoj 1989. ). Dogaa se, meutim, esto, naroito ako su ih
oruane snage dovele na vlast da privremene vlade razvijaju dinamiku koja ih dovodi do prve
slobodne politike utakmice. Polaui pravo na revolucionarni legitimitet privremena vlada
moe viestranake izbore zameniti privremenim plebiscitima. Isto tako, ovakva vrsta vlade
koja je dovedena na vlast puem niih oficira u stanju je da stvori eksplozivnu situaciju ako
jedan dio dravnog aparata usmjeri protiv drugog dijela, pri emu ishod moe biti i masovna

dravna represija ili revolucija. Najmanja je mogunost da iz ovakvog sukoba proizie

proceduralna demokratija.
Jedno je svakako sigurno mogunost da se doe do formiranja privremene vlade
gotovo ne postoji ako je reim taj koji kontrolie prenos vlasti dok se na izborima ne odlui o
obliku vladavine. Poto je ovo osnovna data injenica, mora se biti svjestan da se transferi
koje kontrolie reim mogu svrstati po kontinuumu koji se kree od demokratski nelojalnog
do lojalnog. Demokratski nelojalan transfer vlasti je onaj kod koga iz bilo kog razloga
odlazei reim pokuava da nametne velika ogranienja dolazeoj demokratski izabranoj
vladi, postavljajui pristalice nedemokratskog reima na kljune pozicije i uspjeno
insistirajui na zadravanju mnogih nedemokratskih elemenata u novom politikom sistemu.
Do ovakve situacije dolazi ako lideri odlazeeg nedemokratskog reima nisu voljni da prenesu
vlast na demokratske institucije i ako su i dalje zadrali znatna prisilna i politika sredstva u
svojim rukama. Naime, ovo se najee deava ako je prethodna nedemokratska vlada bila
pod kontrolom vojne hijerarhije sa jakim saveznicima u civilnom i politikom drutvu.

Tranzicija trine privrede

Slom Sovjetskog Saveza i njegove ekonomske dominacije nad zemljama centralne i

istone Evrope, omoguio nam je da te zemlje nazovemo zemljama u tranziciji (iako smo
proces tranzicije imali i u drugim delovima sveta (juna Evropa i Latinska Amerika), u ovom
sluaju tranzicija e se odnositi na tranziciju zemalja centralne, istone i jugoistone Evrope).
Zemlje u tranziciji, ili post-komunistika drutva, ubrzanim korakom su, poetkom
devedesetih godina, krenule u proces reformisanja svojih privreda. Kao tada krajnji cilj, a pre
godinu i po dana ve ostvaren, postavili su ulazak u Evropsku uniju, olienje vrhunca
ekonomske integracije, privrednog prosperiteta i efikasnog funkcionisanja trine privrede.
Taj prelazak iz socialistikog u demokratsko, otvoreno drutvo podrazumevalo je
uspostavljanje principa trine ekonomije uz socijalni razvoj. S obzirom na poluvekovnu
praksu socijalne drave, potpuno preputanje pravilima trita unitilo bi ekonomske sisteme
zemalja u tranziciji. Zbog toga, bilo je neophodno da se sauvaju elementi socijalne drave.
Promene su vrene postepeno, ali nisu retki bili primeri tzv. ok-terapija. Mnoge zemlje su
imale dosta problema i bilo je neophodno mnogo puta krenuti ispoetka, dok se drutva nisu
stabilizovala. Nekako se ini da su se najvei problemi, sa kojima su se suoavali reformatori,
ticali denacionalizacije, privatizacije, korupcije, lustracije, kao i, u vezi sa njima, sistemskih

zakona, koji su bili neophodna prethodnica ovih procesa. Od poetka procesa tranzicije pa do
danas prolo je petnaest godina. Ove drave su, uz sve potekoe koje prate svaku tranziciju,
uspeno prele put i ostvarile svoj cilj. Postale su lanice Evropske unije. Time, proces
njihovog daljeg prilagoavanja i promena nije zavren. Ono to je sasvim izvesno jeste da su
Evropskoj uniji pored ogromnog trita donele i brojne ekonomske probleme, koje, kao nove
lanice najvee evropske ekonomske integracije bi trebalo da ree, zajedno sa starim
lanicama.
Kada govorimo o tranziciji ne moemo a da se ne zaustavimo negde na pola puta
izmeu socijalistikog i kapitalistikog naina privreivanja. To mesto, a i pravo svetsko
ekonomsko udo jeste Narodna Republika Kina.
U teoriji se govori o postepenom pribliavanju kapitalistikog i socijalistikog
ekonomskog sistema, njihovoj konvergenciji. Naime, dolazi do stvaranja potpuno novog
sistema, koji uzima najbolje i od jednog i od drugog sistema. Tranziciju u ovom sluaju
posmatramo kao dvostruki proces transformacije socijalizma u kapitalizam i kapitalizma u
socijalizam. Od kapitalizma se uzima privatna svojina, profit kao motiv i ekonomski
stimulans, i trini sistem, kao kriterijum raspodele roba i usluga. Socijalizam sa sobom
donosi veu socijalnu jednakost, samoupravljanje kao ideju radnike kontrole nad uslovima
rada i neophodnost dananjice ekonomsko planiranje. Kinu, upravo, moemo videti kao
odlian primer ove konvergencije. To je zemlja koja je ostvarenje svog ekonomskog interesa
videla u otvaranju prema svetu, posle viedecenijske okrenutosti samoj sebi i drugim
socijalistikim zemljama. Modernizovanje privrede i proizvodnje, reforma monetarnog
sistema, prestanak davanja subvencija velikim dravnim gubitaima, reforme u poljoprivredi,
uvoenje institucije privatne svojine. Princip konvergencije moe se najbolje prepoznati u
kineskom ekonomskom pravilu da dravna svojina ini osnovu sistema, a privatna svojina se
razvija kao njena dopuna. Treba napomenuti da isti sistemi ne postoje. Radi sopstvenog
opstanka i stabilnosti savremeni ekonomski sistem sadri elemente i socijalistikog i
kapitalistikog ekonomskog sistema.

Tranzicija u Srbiji-hronologija deavanja

Proces tranzicije u naoj privredi sprovodi se na osnovu standardnih teorijskih koncepcija
primenjenih i u drugim bivim socijalistikim zemljama. Polo se od restriktivne monetarnokreditne i fiskalne politike. Prevashodni cilj je uspostavljanje valutne stabilizacije, a paralelno
su liberalizovane cene i spoljno trgovinski reim, otpoeta je privatizacija, uspostavlja se
institucionalna trina infrastruktura i sprovodi se trino prestruktuiranje privrede.
Transformacija drutvene i dravne svojine postala je aktuelna onda kada se shvatilo da
svojinski odnosi mogu biti konica privrednom razvoju. Negativna kretanja u naoj
ekonomskoj stvarnosti nametnula su potrebu za sprovoenjem celovite privredne reforme koja
treba da podrazumeva i promenu vlasnike strukture. Pri sprovoenju ove reforme polo se od
injenice da se naa privreda ne moe razvijati van okruenja u kome se nalazi.
Osnovni ciljevi privatizacije su: poveanje efikasnosti privrede, privilegovanje ekonomije nad
politikom, unapreenje autonomije upravljanja (autonomija preduzea, finansijska
samostalnost, tenja ka profitu, smanjenje neekonomske zaposlenosti), smanjenje javnih
deficita, poveanje znaaja finansijskih trita, prilagoavanje harmonizovanoj evropskoj
regulativi, kao i uee u preraspodeli kapitala na meunarodnim finansijskim tritima.
Na samom poetku procesa privatizacije nastale su okolnosti koje su devalvirale njegove
efekte. Privredne aktivnosti odvijale su se pod sankcijama, uz prekinute ekonomske odnose sa
bivim jugoslovenskim republikama i drugim dravama. Tokom 1992. i 1993. godine vladala
je izuzetno visoka inflacija. tedni ulozi su doiveli kolaps, to je stvorilo nepoverenje
graana u bankarski sistem. Veliki broj lica sa ratom zahvaenih teritorija bivih
4

jugoslovenskih republika prebegao je na teritoriju nae republike. Sve to prouzrokovalo je pad

drutvenog proizvoda, visoku nezaposlenost, pad ivotnog standarda i razvijanje crnog trita.
Prisutna je neodreenost kod procene vrednosti kapitala. Nije u punoj meri razraen
odgovarajui sistem kontrole privatizacije. U cilju uspenijeg sprovoenja privatizacije u
naoj republici obrazovano je ministarstvo u iji delokrug spadaju poslovi privatizacije.
Propisi koji su predstavljali formalno-pravne okvire svojinskih promena nekoliko puta su
menjani, to je doprinelo usporavanju procesa privatizacije. esta promena pravnog reima
svojinskih promena stvarala je pravnu nesigurnost, to je destimulativno uticalo na
potencijalne investitore u privredu nae zemlje. U strunoj javnosti ne postoji saglasnost po
pitanju naina na koji privatizaciju treba izvesti. Mnoge kritike upuuju se pojedinim
reenjima koje daje vaei zakon o privatizaciji. Kvalitet koncepta nekog zakona odreuje se
po tome koliko se on primenjuje u praksi. Sudei po ovome, vaei zakon o privatizaciji
doiveo je neuspeh, s obzirom na to da za godinu dana, koliko je na snazi, nije dao ni izbliza
oekivane efekte. Mnoga reenja iz ovog zakona predstavljaju veliki korak unazad u odnosu
na reenja iz prethodnog zakona, koji je bio znatno prihvatljiviji pa su njegovi efekti
neuporedivo vei. I upravo kada je veliki broj preduzea po prethodnom zakonu otpoeo
proces privatizacije, donet je novi zakon, koji je skoro u potpunosti zaustavio privatizaciju.
Greka tvorca je to nisu zadrali koncept prethodnog zakona, uz dogradnju pojedinih reenja
koja su se pokazala kao nedostaci, ve su u uslovima odreenih ustavnih ogranienja uveli
potpuno drugaiji koncept privatizacije, kojim se ne potuju osnovni principi privatizacije:
autonomnost, stimulativnost, pravinost, javnost i pravna sigurnost. Preduzea u kojima se
vri privatizacija nemaju adekvatnu ulogu u privatizaciji, ve skoro sve aktivnosti sprovodi
drava. Ovim se u izvesnom smislu preduzeima neopravdano suava pravni subjektivitet. S
pravom se postavlja pitanje da li dravni organi imaju dovoljno kadrovskog potencijala kojim
e se sve te aktivnosti pravilno sprovesti.

Evropska banka za obnovu i razvoj proglasila je Jugoslaviju i Srbiju u njoj za najuspesniju od

27 zemalja jugoistocne Evrope u tranziciji u 2001. godini. U rasponu od jedan do cetiri SRJ je
dobila ocenu tri za privatizaciju, liberalizaciju cena i spoljno-trgovinsku razmenu, dvojku za
razvoj infrastrukture, a jedinicu za prestrukturiranje privrednog i bankarskog sistema. Buduci
da su ocene date na osnovu podataka iz prvog polugodja, kada su promene u Srbiji pretezno
imale obelezja smene stare i smestanja nove vlasti u sve drzavne i finansijske institucije,
privredu i ustanove, a ne trajnijih reformskih zakona i mera, pohvale su primljene, a verovatno
i date, pre svega kao zavrsno priznanje za smenu rezima Slobodana Milosevica. Osim toga,
SRJ je 2001. usla u tranziciju sa niske startne pozicije iz prethodne godine pa je svaki pomak
sa nule izgledao veliki. Sa kakvih grana je, dakle, SRJ startovala u svet tranzicije, kao
poslednja zemlja na kontinentu koja se opredelila za taj prelazni korak u kapitalizam.
U Srbiji je prva godina tranzicije, gledano u celini, uglavnom protekla u pripremama za
visegodisnje ekonomske reforme a vlast se drzala prioriteta u ekonomskim promenama: red u
finansijskom i fiskalnom sektoru, podizanje standarda gradjana i zakonsko uoblicavanje
novog privrednog sistema. Pri tom je ispoljena prevelika teznja drustvenih i politickih grupa

da sa razlicitim interesima participiraju u svakom velikom poslu. Bilo je to previse za samo 10

213 063 stanovnika Srbije1. U prvoj godini tranzicije primetan je bio uticaj evropskih
institucija i organizacija na kreiranje ekonomske politike i reformskih zakona ali i njihovo
zadovoljstvo obavljenim poslom. Epilog prve godine tranzicije mozda je najbolje odslikao
srpski premijer Zoran Djindjic recima "sve probleme drzimo pod kontrolom, ali nijedan nije
do kraja resen".
Novi zakon o privatizaciji u Srbiji je donet juna 2001. godine. Osnovni model privatizacije je
prodaja preduzea. Velika preduzea se prodaju putem tendera, srednja aukcijski, a mala i
srednja imaju mogunost inicijative u izboru stratekih partnera. U toku prve godine prodaju
se tri cementare putem tendera i jo tri srednja preduzea na aukciji. Do kraja aprila 2002.
godine objavljeni su javni prospekti za 240 preduzea, od ega za prodaju putem tendera 50,
za aukcijsku prodaju 123, dok su 67 preduzea ostala nerasporeena. Do kraja 2002. godine
procenjuje se da e biti objavljeni pozivi za prodaju putem tendera 75 preduzea, a za
aukcijsku prodaju 200 preduzea iz prehrambene, hemijske industrije i proizvodnje
graevinskog materijala. Neka preduzea skinuta su sa liste zbog nereenih svojinskih pitanja.
Domaa tednja je veoma mala za uee u privatizaciji, osim jednog malog procenta domae
industrije. Aukcijska prodaja koja favorizuje sadanje zaposlene (insajdere) obezbeuje nove
vlasnike koji dobro poznaju posao i imaju jasnu ulogu u njegovom funkcionisanju. Takoe,
kupci iz zapadnih zemalja bili bi reenje i zapadne firme sa kapitalom koje su spremne da
uloe u istonu Evropu bili bi idealni vlasnici. Problem je to je zapadni interes u praksi bio
veoma ogranien jer zapadne firme nemaju mnogo poverenja u lokalne uslove. Samo u
Maarskoj su zapadne firme odigrale veliku ulogu u privatizaciji, dok u ostalim sluajevim
zapadni interes je postajao samo za privatizaciju malog broja relativno uspenih dravnih
firmi. Ogranien zapadni interes i ograniena domaa tednja, kombinovano sa problemima u
proceni i potrebom kreiranja efektivnog trita akcija, smanjuje moguu brzinu, efektivnost i
irinu privatizacije po punoj ceni.
Uspenost tranzicije u postsocijalistikim zemljama razlikuje se po ouvanosti privrednih
struktura. Zemlje koje su sauvale privredu i u okviru neokrnjenih resursa je restrukturirale,
uspele su ak i da podignu tehnoloki nivo kapaciteta. Time su u svojim regionima ostale
konkurentne, kako cenom tako i kvalitetom proizvoda. U tom sloenom poslu najvie su
odmakle eka, Maarska i Slovenija. eka se uspeno probija u Evropu kvalitetnim
automobilom, Maarska opstaje sa mnogobrojnim industrijskim proizvodima, dok Slovenija,
koja nije privatizovala vie od polovine privrednih kapaciteta, izvozi etiri puta vie od Srbije,
mada ima pet puta manje stanovnika.
Slovenija je, za razliku od veine balkanskih zemalja, zadrala svoju dravnu trgovaku
mreu znajui da bi prodajom trgovakih kapaciteta strancima strana roba istisnula domau.
Svima je jasno da privrede balkanskih zemalja ne mogu da izdre konkurenciju subvencirane
poljoprivrede, sofisticirane i tehnoloke razvijene industrije ujedinjene Evrope. Zato je
neizbeno zadrati to vie sopstvenih kapaciteta u svojim rukama. Bugarska je u velikoj
ekonomskoj krizi jer je dozvolila d strana roba istisne sa trita domau.
Privatizacija putem likvidacije je korisna alternativa likvidirati drutvena/dravna preduzea
i onda dati u lizing deo njihove imovine novoj grupi (obino je to u celosti ili deo starog
menadmenta i zaposlenih), da bi njome upravljali kao novom kompanijom. Stari dugovi
preduzea bili bi otpisani ili prebaeni na novu kompaniju. Privatizacija putem likvidacije
omoguava insajdersku konrolu. Prednost je to insajderi verovatno dobro poznaju posao i,
svojom posveenou da izvre privatizaciju putem likvidacije, garantuju da e razumeti i
potrebu za restrukturiranjem. Novi vlasnici moraju da se oslone na banke za kapital; meutim,
ako banke ne daju povoljne kredite, onda je i efikasno restrukturiranje onemogueno.
Privatizacija nije stimulativna po ovom zakonu ni za preduzea ni za investitore, jer sredstva
1

koliko ih je po proceni Demografskog instituta zivelo u 2001

koja se dobijaju prodajom prihoda su delom budetska, a ne preduzea, to je najvea slabost

zakona. Prema ovom modelu, sredstva dobijena od privatizacije koriste se za optu potronju
a ne za oivljavanje privredne aktivnosti u preduzeima. Zbog toga su u dosadanjoj primeni
ovog koncepta privatizacije prodata samo dobrostojea preduzea, koja bi uspeno poslovala i
bez privatizacije. Sredstva od prodaje tih preduzea trebalo je koristiti za oivljavanje drugih
preduzea, a ne za potronju, to je krajnje pogreno. Zakon nije pravian prema zaposlenima,
jer ne uvaava njihov doprinos u stvaranju i ouvanju drutvenog kapitala. Besplatna podela
imovine preduzea se moe prihvatiti kao nain ubrzanja i pojaavanja politike podrke
privatizaciji. Krucijalno pitanje je da li e preduzee biti dato insajderima, postojeem
menadmentu ili irokoj javnosti. Vano pitanje je da li e insajderi biti zainteresovani da
restrukturiraju preduzee nad kojim stiu vlasnitvo. Ukoliko se odlue za to, onda nemaju
dodatni kapital da finansiraju restrukturiranje. Opet je i ovde ponaanje banaka od kritine
vanosti one su te koje moraju sakupiti usitnjeni kapital za potrebe firmi koje su se odluile
za restrukturiranje. U svim opcijama banke igraju centralnu ulogu, bilo kao aktivni investitori,
bilo kao one institucije koje e obezbediti kapital. Meutim, moramo podsetiti da je i samim
dravnim bankama potrebna privatizacija. Begg i Portes preporuuju opte inicijalno ienje
dravnih banaka i drutvenih preduzea od starih loih dugova. Banke tako mogu poeti
trine operacije sa istim bilansima, dok drutvena preduzea mogu poeti restrukturiranje i
privatizaciju osloboeni od prolih dugova. Npr, analiza je pokazala da je ak 80%
anketiranih preduzea izvrilo procenu kapitala, a da je kod preostalih 20% procena kapitala u
toku, tako da nema subjekta privatizacije koji nisu bar zapoeli procenu vrednosti kapitala.
Najvei procenat preduzea je u jo uvek isto drutvenoj svojini (oko 65%), deliminu
privatizaciju je izvrilo oko 20% preduzea, dok je celokupnu privatizaciju zavrilo samo 15%
anketiranih preduzea (Simpo A. D, HK JUMCO, TIGAR A. D.) Kod njih kapital je pretvoren
u akcijski kapital, a akcije koje nisu prodate akcionarima prenesene su akcijskom fondu i
fondu penziono-invalidskog osiguranja. Vaeim zakonom o privatizaciji predvieno je da po
nalogu agencije za privatizaciju, akcijski fond je duan da na berzi proda prenete akcije.
Akcijski fond do momenta prodaje ovih akcija ima prava na dividendu, ali nema prava na
upravljanje ovim preduzeem Privatizacija po vaeem zakonu nije u dovoljnoj meri javna to
je osnovni uslov da bude kontrolisana. (Ekonomist 2008:440:31)
I pored nepovoljnih unutranjih i spoljnih, preteno neekonomskih faktora, preovlauje
miljenje u strunoj i naunoj javnosti da je u Srbiji poela realna privatizacija, ali jo nije
dobila snagu udarnog talasa, jer je izgradnja sektora malih i rednjih preduzea tek u
papirnoj fazi. Izostao je vei broj praktinih primera privatizacije i rezultati su ispod
oekivanih. U traenju razloga za ovakvu situaciju treba poi od samog Zakona o privatizaciji,
u kome se favorizuje model prodaje.
Privatizacija prodajom daje najbolje rezultate u poetnim fazama kada se na prodaju nude
najvrednija preduzea, a nakon toga nastaju problemi. Osim toga, u Srbiji koja je
preoptereena dugovima, veina preduzea i nije atraktivna. Iz ovoga sledi da privatizacija
nee biti zavrena za etiri godine ako ostane na ovom modelu: po Zakonu sva
neprivatizovana preduzea nakon tog roka postaju vlasnitvo drave. Poto je veinu
preduzea teko prodati, doi e do velikog podavljenja drutvene svojine, to nije cilj
Zakona. Da bi se ubrzao proces privatizacije, naroito kod preduzea sa negativnim
kapitalom, potrebno je definisati njima adekvatan model, a to je konverzija potraivanja u
vlasnika preduzea.
Privatizacija u Srbiji ne ide eljenim tempom i zbog odsustva odgovarajue institucionalne
podrke, jer neki potrebni zakoni ne postoje, a u postojeim ima znaajnih nedostataka.
Najbolji primeri su Zakon o steaju i likvidaciji preduzea, Zakon o preduzeu, Zakon o
restituciji, Zakon o javnim nabavkama i drugi. Kanjenje Zakona o restituciji usporava i sam
proces privatizacije. Zbog nemogunosti privatizacije zemljita mnogi potencijalni investitori

su pred dilemom ta e drava uraditi sa zemljitem, da li e ga prodati i po kojoj ceni ili e

odrediti nadoknadu koja moe biti neprihvatljiva sa stanovita budueg biznisa. Privatizaciju
u Srbiji prati i preveliko meanje drave koja sama sprovodi i kontrolie privatizaciju, ime je
suspendovana samostalnost preduzea i suzbijena samoinicijativa. Preduzea zato nisu
motivisana za privatizaciju i bilo koje promene, ve iekuju rezultat privatizacije koju treba
da sprovede drava. Zato drava u Srbiji treba da dobije novu ulogu i da bude dovoljno jaka
da obezbedi delovanje institucija, ali se istovremeno mora distancirati od intervencija u
privredi, posebno od davanja subvencija preduzeima. U procesu privatizacije uloga drave se
mora svesti na postavljanje pravila i kontrolu njihove primene, a ne na realizaciju Samoa
procesa privatizacije. Pored dopune Zakona o privatizaciji pomenutim modelom, potrebno je
obezbediti adekvatniju institucionalnu podrku privatizaciji i redefinisati ulogu drave.

Proces tranzicije u Srbiji u zadnjih sedam godina

Najvee posledice u kanjenju Srbije za ostalim zemljama u procesu tranzicije se dugorono
ogleda na kljuni resurs jedne drave, a to je ljudski faktor, koji se najtee regenerie.
2001-2006

Prirodni
prirataj

Srbija

-3,5

EU-27 drava

Prosena
starost
stanovnitva

Oekivano
trajanje ivota

mukarci 70,6
ene 75,9
mukarci 75,8
0,5
39,8
ene 81,9
Prikaz: vitalni demografski pokazatelji
40,3

Smrtnost
odojadi
7,4
5,3

U Srbiji se proseno ivi 6 godina manje nego proseno u zemljama EU, smrtnost
odojadi je 40% vea, stanovnitvo je meu 5 najstarijih u Evropi, prirodni prirataj je
permanentno negativan, svake godine u proseku je (za poslednjih 6 godina) manje
26.000 stanovnika. (Bilten RZR 2008:9)
Da bi celovitije sagledali tranzicione efekte i razvojne performanse srpske privrede, potrebno
je, na samom poetku, osvrnuti se na dubinu ekonomskog zaostatka kompletnog podruja
Jugoistone Evrope (JIE) u odnosu, kako na prosek EU, tako i na razvijene tranzicione
ekonomije. Nakon toga, teite je dato osnovnim karakteristikama i ocenama tranzicionog
hoda srpske privrede, da bi na kraju panju usmerili na osnovne faktore rizika u narednom
periodu. Sve vreme ekonomska analiza tranzicije u Srbiji e biti pod lupom komparativnih
meunarodnih indikatora nama najbliih tranzicionih ekonomija.
Analize meunarodnih finansijskih i razvojnih institucija ukazuju da se proces tranzicije
drava JIE uspeno nastavlja i da se sve manje-vie nalaze na odrivoj putanji rasta i razvoja.
U tome su najvie odmakle lanice EU Bugarska i Rumunija, ali i sve ostale drave JIE se
institucionalno i strukturno prilagoavaju. Ukupan primaran troak makroekonomskih reformi
je prevazien kod veine zemalja. Preostale reforme se, pre svega, odnose na:
(a) politiku konkurentnosti,
(b) razvoj finansijskog sektora, uglavnom, nebankarskih institucija, i
(v) infrastrukturne reforme.
Veini zemalja predstoji kompletiranje institucionalne reforme, ali gotovo sve oekuje teak
posao implementacije donetih sistemskih zakona.
Dominantna tranziciona dilema odnosi se na domete socijalne odrivosti. Pojedinana
socijalna podrka tranzicionim procesima, posebno u zemljama koje nisu lanice EU, slabi,
reformski zanos se teko odrava.

Sumaran prikaz kretanja tranzicionih reformi, odnosno, razliite dinamike reformi izmeu
Srbije i EU-10 govori da je Srbije poetkom 90-tih bila u prednosti u svim segmentima. Sve
zemlje JIE u 1990. godine imale vrlo dobru startnu poziciju, zahvaljujui indeksu privatizacije
malih i srednjih preduzea (indeks 2,2) i liberalizaciji cena (2,5). Najbolju tranzicionu startnu
osnovu imale su Srbija (prosean indeks 1,7) i Hrvatska (1,7). Nakon decenije ekonomske
devastacije reformski procesi su bili zaustavljeni u jednom broju zemalja (Srbija, Bosna i
Hercegovina, Makedonija). Ipak, zahvaljujui pre svega reformskim naporima Bugarske i
Rumunije (proseni indeksi iznad 3), celokupno podruje je napravilo znaajan korak u
segmentima privatizacije, liberalizacije cena i politici kursa. Slina situacija je i 2007, s tim
to su skoro sve zemlje zavrile reforme u tzv. prvoj fazi (prvih pet indikatora na Grafikonu), i
to svim zemljama na podruju JIE predstoji teka druga faza reformi, koje se odnose na
politiku konkurentnosti i infrastrukturne reforme. Srbija jo nije nadoknadila ekonomski
zaostatak iz 90- tih. Posle 7 tranzicionih godina kratak ekonomski tranzicioni izvetaj bi
glasio: zahvaljujui dinaminom privrednom rastu smanjen je jaz u odnosu na druge
tranzicione zemlje, ali je krajem 2007. godine BDP realno nii za oko 20%, a industrijska
proizvodnja za 50% u odnosu na 1990. godinu.
Srbija je u proteklom periodu ekonomske tranzicije uspostavila makroekonomsku stabilnost,
zabeleila je jednu od najveih prosenih stopa rasta BDP na podruju JIE (proseni rast BDP
za period 2004-2007 godine je 7%), ivotni standard se znaajno poboljao (prosean realni
rast zarada za proteklih 7 godina je bio 15%), ali je nivo ivotnog standarda i dalje meu
najniim u Evropi, kupovna mo je svega 37% prosene u EU-27. (RZR 2008:12)

Tranziciona ocena makroekonomskih efekata 2001-2007

Pokazatelji
Privredni rast
Nezaposlenost
ivotni standard
Inflacija
SDI2
Fiskalni deficit/suficit
Deficit tekueg rauna

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

<5%
>20%
10-20%
>15%

<5%
>20%
>20%
10-15%

<5%
>20%
10
<10%

>7%
18-20%
20%
10-15%

5-7%
>20%
<10%
>15%

5-7%
>20%
10-20%
<10%

>7%
18-20%
>20%
10-15%

<1
Mlrd$
<10%
BDP

<1
Mlrd$
10-15%
BDP

1-2
Mlrd$
<10%
BDP

<1
Mlrd$
10-15%
BDP

1-2
Mlrd$
<10%
BDP

>3
Mlrd$
10-15%
BDP

2-3
Mlrd$
>15%
BDP

Prikaz: osnovni pokazatelji tranzicione ocene

Na poetku 2008. godine Srbija se suoava sa novim razvojnim izazovima, koji na srednji rok
mogu da izazovu nove strukturne neravnotee. Reformski procesi ulaze u dosta osetljivu fazu
koja se odnosi na restrukturiranje i modernizaciju preduzea, efikasnu politiku konkurentnosti
i infrastrukturne reforme. Nakon 7 tranzicionih godina Srbija se suoava sa dva najtea
strukturna problema: visok broj nezaposlenih (oko 600.000) i nizak stepen ukupne i sektorske
konkurentnosti srpske privrede (91 pozicija od 131 zemlje). (Bilten RZR 2008:13)
Sledei podaci se tiu stope zaposlenosti u 2007. godini u Srbiji i zemljama u okruenju;
Lisabonski
cilj

Srbija

Rumunija

Bugarska

eka

Poljska

Maarska

Slovenija

Hrvatska

70%

52%

59%

62%

65%

55%

58%

67%

59%

Prvi strukturni problem je problem nezaposlenosti koji je, inae, akutan u svim zemljama
Balkana, ali koji u Srbiji ima naglaenu strukturnu dimenziju: visoko je uee dugorono
nezaposlenih, mladih, nestrunih i ena. Stopa nezaposlenosti mladih iznosi skoro 45%.
Negativna elastinost zaposlenosti je tranzicionog karaktera, ali i signal duine faktora rizika.
Nezaposlenost predstavlja najvei ekonomski, socijalni, razvojni problem sa kojim se suoava
Srbija. Posebno je teka strukturna dimenzija nezaposlenosti. Prema duini ekanja na
zaposlenje 74,2% je onih sa duinom ekanja veom od 1 godine, svaki etvrti je star izmeu
31-40 godina ivota, svaki trei je nestruan. Komparativna analiza sa EU, kao i zemljama u
okruenju ukazuje da Srbija ima najviu stopu nezaposlenosti stanovnitva od 18,1%,
najviu stopa nezaposlenosti mladih od 43,7% i najviu stopu dugorone
nezaposlenosti stanovnitva od 14,7%.(Bilten RZR 2008:15)
I sledea tabela ide u prilog ovoj tvrdnji, o stopi nezaposlenosti u 2007. godini:
Srbija
18,1%

Rumunija
6,4%

Bugarska
6,9%

Maarska
7,4%

Hrvatska
9,1%

Drugi strukturni problem se odnosi na nizak stepen ukupne i sektorskekonkurentnosti srpske

privrede. Sve tranzicione privrede u Evropi ve 15godina se takmie u podizanju
konkurentnosti sopstvenih ekonomija. Zbog velikom zaostajanja privrede EU za privredom
SAD na osnovu Kopenhagenkih kriterijuma (1993) i kasnije Lisabonske strategije (2000) sve
privredne transformacije moraju biti u cilju "izdravanja pritiska konkurencije".
Konkurentna sposobnost jedne privrede bazira se permanentnom procesu prilagoavanja
trinim zakonitostima. Proces transformacije nije ni malo lak, on je neprekidan i zahteva
kontinuirane promene.
2

Strane direktne investicije

10

Komparativne prednosti Srbije za proteklih 7 tranzicionih godina nisu se promenile i dalje se

nalaze, pre svega, kod primarnih proizvoda i proizvoda niih faza obrade. Takva sektorska
struktura izvoza ne predstavlja osnovu za dugorono odriv rast izvoza i privredni rast, iz ve
dobro poznatog razloga da se komparativne prednosti zasnovane na ovoj strukturi lako gube,
cene primarnih proizvoda imaju dugorono tendenciju opadanja, radno-intenzivni sektori su
pod sve veim pritiskim zemalja sa jeftinom radnom snagom, klimatski faktori se
menjaju. (Bilten RZR 2008:17)

Tranzicija i globalizacija
Globalizacijaitranzicijasudvaveomasloena,savremena,globalnaidrutvenaprocesa.Dok
globalizacijanastajekaorezultatvisokogstepenameuzavisnostipojedinihdrutavausvetu,
presveganjihovihnacionalnihekonomija,tranzicijasejavljakaoreformatorskiodgovorna
globalizaciju,presvegausmislujaanjatrita,odnosnotranzicijeodbeztrinekatrinoj
ekonomiji.Globalizacijuitranzicijukraseipozitivneinegativnestrane,stimtonegativne
dominiraju.Meutim,sudeipremasvimpokazateljima,savremenimodelglobalizacije,
razliitodsvihprethodnihmodelakojisuomanuli,imaansudatrajeurelativnoduem
periodu,bezobziranasvenedaekojesasobomdonosi,presvegaunerazvijenimdelovima
sveta.Iztograzlogareenjeproblemaopredeljivanjapremaglobalizacijinijeorijentacija"za"
ili"protiv",veiznalazenjenainadasemaksimalnoiskoristeipotvrdenjenepozitivne,a
amortizujunegativnestrane.Bivajuinaudaruglobalizacijeitranzicije,iorijentiuiseka
prikljuenjuEvropskojUnijiievroatlantskimintegracijama,Srbija,iakosuoenasavelikim
problemima,seprilagoavatrendovimaglobalizacijeitranzicijerelativnouspeno,uprkos
injenicidauvelikozaostajeunavedenimprocesima.(NSPMjun2006:21)
Savremeniprocestranzicije,kaoodgovornagloblizaciju,imasvetskitrend.Onseneodnosi
samonazemljeurazvoju,odnosnonabivesocijalistikezemlje,veinarazvijenezemlje,s
timtoseurazvijenimzemljama,zarazlikuodnerazvijenih,odvijamnogolakeibezbolnije,
jerjereoprivredamakojevetradicionalnofunkcioniukaotrineprivrede,sasvojinskom
strukturomzasnovanomnaprivatnojsvojini.Procestranzicijeubivimsocijalistikim
zemljamapokazaosemnogoviebolnimnegotosepredpostavljalo,jerseradilo
prevashodnooplanskimprivredama,naosnovamadravne(drutvene)svojine.Meutim,
upornostiistrajnostsudalirezultate,takodasumnogezemljecentralneiistoneEvrope
postalelaniceEvropskeunije,nekesuvepostalekandidati,anekepreviezaostajuu
tranzicionomhodu.Obistinilasusepredvianjanekihekonomskihteoretiarapoetkom90
ihgodinaXXveka,dasuperspektivetranzicijemnogoboljezasevernideoEvrope,odnosno
zatzv."lidereprivatizacije"(Maarska,eka,Slovaka,Poljskaidr.),zarazlikuod"junog
bloka",odnosnozatzv."autsajdereprivatizacije"(Bugarska,Rumunija,Albanija,
Makedonija,anaroitoBiH,CrnaGoraiSrbija).KadajereotranzicijiuSrbiji,trebarei
dajeSrbija,uodnosunadrugezemljeistoneicentralneEvrope,dokjejobilausastavu
biveSFRJprednjailaumnogimelementimadrutvenoekonomskograzvoja,aposebnona
planuokrenutostikatrinojprivredi.Meutim,sveonotojeSrbijuzadesiloutokuiposle
raspadaSFRJdoprinelojedaonarelativnokasnozakoraiuradikalnijetranzicionepromene,
usmisluizgraivanjaifunkcionisanjanovogdrutvenoekonomskogipolitikogsistema,koji
jeutvrenUstavomSrbijeiz1990.godine.
Zaostajanjeutranzicionimpromenamainedoslednostusprovoenjuustavnihodredbiuvezi
safunkcionisanjemnovogdrutvenogsistema,uzrokovanisunesamorazlozimaobjektivnog
karaktera(tekimeunacionalnisukobinaprostorubiveSFRJ,sankcijemeunarodne
zajednice,bombardovanjeodstraneNATOaidr.),tojeSrbija,mudrijompolitikomi

11

diplomatijom,mogladaizbegne,veirazlozimasubjektivneprirode(konstantnipolitiki
sukobipozicijeiopozicijevisokogintenziteta;prevashodniinterespolitikihelitazaouvanje
vlastiilizadolazaknavlast,amanjabrigazareavanjestvarnihdrutvenihproblema;sporost
uizgraivanjuinstitucionalnihpretpostavkizatranzicionepromene;nesnalaenjeupristupui
odreivanjuprioriteta;nedovoljnaefikasnostiodlunost;korupcijaikriminal;idr.).
No,ohrabrujuajeinjenicatojeuSrbiji,poredostalog,postignutaoptasaglasnosto
nunostitranzicionihpromenauduhutrineekonomijeiviepatizma,kaoiokretanjaka
Evropiievroatlanskimintegracijama.Tainjenicajedanasobavezujuazasvakupolitiku
grupacijukojanademokratskimizborimaosvojivlast,dabudedoslednauostvarivanju
postignutogkonsenzusa,toejaatirealnioptimizaminaduzabreprevazilaenjebrojnih
tekoaiproblemanatranzicionomputu.Upravoutompravcu,nekirezultatisuvesada
evidentni(NSPMjun2006:22)

Zakljuak
Moemo zakljuiti da tranzicija poprima jedan potpuno novi oblik. Jo jednom se pokazuje da
sama tranzicija (njene karakteristike) zavisi od zemlje, regiona u kojem se odigrava. Ona
moe poprimiti najrazliitije forme. O njoj treba da razmiljamo bez predrasuda. Treba joj
dopustiti da bude razliita i ne stavljati je u ve napravljene ekonomske kalupe. Ona je
fenomen koji je oduvek postojao i koji nee dostii svoje puno ostvarenje,a time i nestati.
Tranzicija e uvek biti prisutna kao jedna konstanta prirode drutva i drave. Zapoeta
reforma naeg privrednog sistema u pravcu izgradnje trine privrede zahteva potpunu
promenu svojinske strukture kapitala. Iako se naa zemlja razlikuje od ekonomski razvijenih
zemalja, nae drutvo nastoji da reformom uspostavi svojinske odnose sline sistemima
zemalja razvijenih privreda. Tom prilikom polo se od shvatanja teorije i prakse u zemljama
sa razvijenom trinom privredom o ulozi svojinskih odnosa u ukupnom privrednom sistemu.
Koriena su i iskustva zemalja u tranziciji, koje su u odnosu na nau republiku poodmakle u
procesu privatizacije. Postavljanje pravnog okvira za sprovoenje privatizacije nije samo po
sebi dovoljno da se privatizacija do kraja i izvede. Potrebno je da se obezbede stabilni
politiki i ekonomski odnosi, poverenje investitora, kao i zatitna funkcija drave. Za uspeno
sprovoenje privatizacije neophodno je da ona prua pravnu sigurnost koja je ugroena estim
izmenama pravnog reima privatizacije. Potpuna izmena koncepta privatizacije, uinjena
vaeim Zakonom o privatizaciji, znatno je ugrozila pravnu sigurnost. U proteklih nekoliko
godina stekli smo znatno sopstveno iskustvo. Koristimo iskustva drugih zemalja u tranziciji,
ali jo nismo pronali pravi model da se proces svojinskih promena okona na prihvatljiv
nain. Ovome su doprinele slabosti vaeeg Zakona o privatizaciji kao i mnogobrojni drugi
uzroci, meu kojima treba navesti nedovoljnu kreativnost i inicijativnost preduzea-subjekata
privatizacije, kao i organa nadlenih za poslove privatizacije. Treba preispitati aktuelni
koncept privatizacije i pronai efikasnija reenja koja e omoguiti da se sredstva od
privatizacije koriste iskljuivo za oivljavanje privredne aktivnosti, a ne da se koriste za
potronju. Privatizaciju treba organizovati tako da ona bude sveobuhvatna, stimulativna,
pravina i javna kako bi pruala pravnu sigurnost svim subjektima koji u njoj uestvuju. Zbog
male plateno sposobne tranje, model prodaje koji dominira u predlogu zakona, moe
prouzrokovati veoma spor proces privatizacije, posebno kada se ima u vidu na privredni
ambijent i poslovne performanse naih preduzea. Ne bi bilo neoekivano da se posle niza
bezuspenih tendera i aukcija pristupi drugim modelima. Ove metode prodaje nose velike
rizike korupcije, prevare i drugih zloupotreba koje gotovo da nije mogue otkloniti. Tako se
ovaj proces moe pretvoriti u seriju finansijskih skandala. Iskustva drugih zemalja ipak
ukazuju na to da na negativne efekte treba raunati.

12

Literatura
Bilten, Republikog zavoda za razvoj- Republic Development Bureau, Izvetaj o razvoju
Srbije do 2007., Urednici Edvard Jakopin, Sonja Radosavljevi, mr Danica Jovanovi,
RZR Beograd, april 2008.
Ekonomist magazin, urednik Biljana Stepanovi, TriD, Prepress, Beograd, Broj 440, mart
2008.
NSPM, asopis za politiku teoriju i drutvena istraivanja, urednik ore Vukadinovi, IIC
NSPM, Beograd, jun 2008.
Slobodna enciklopedija on line; Wikipedia, http://www.sr.wikipedia.org
asopis za politiku teorijui istraivanja globalizacije, razvoja i rodnosti, on line:
http://www.globalizacija.com

13