Originalni nauni rad

kola biznisa
Broj 1/2014
UDC 005.94
DOI 10.5937/skolbiz1-5976

ZNANJE KAO KOMPONENTA LJUDSKOG

KAPITALA U MODELIMA EKONOMSKOG RASTA
Slobodan Cvetanovi*, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Niu
Danijela Despotovi, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Kragujevcu
Saetak: U radu se najpre objanjava znaaj kompleksa ljudskog kapitala i ulaganja u
ljudski kapital u uslovima sveobuhvatne primene rezultata nauke u proizvodnom
procesu. Potom se daje elementarna ekonomska analiza znaaja eksplicitnog (explicite
knowledge) i implicitnog znanja (tacit knowledge) za razvoj preduzea i privreda.
Nakon osvrta na ulogu pojedinih oblika istraivanja i razvoja u procesu stvaranja
ekonomskih vrednosti, akcenat je stavljen na sagledavanje mesta znanja kao
komponente ljudskog kapitala u modelima ekonomskog rasta. Istaknuto je da za razliku
od neoklasinih modela koji apostrofiraju vanost akumulacije fizikog kapitala, u
endogenim modelima najznaajniji izvor rasta je proces akumulacije znanja kao
komponente ljudskog kapitala. Modeli endogenog rasta prepoznaju postojanje znanja
koja nisu isto javno dobro, odnosno znanja koja imaju status trinih dobara. To znai
da neka znanja nisu u potpunosti dostupna svim trinim subjektima. Radi se o znanjima
koja su zatiena razliitim oblicima intelektualnog vlasnitva, ili su nedostupna
potencijalno zainteresovanim subjektima za korienje. Takva znanja se mogu tretirati
kao ravnopravni proizvodni faktor fizikom kapitalu, koji ima odgovarajuu trinu
strukturu.
Kljune rei: ljudski kapital, znanje, obrazovanje, istraivanje i razvoj, modeli
endogenog rasta, prelivanje znanja, neopadajui prinosi.

KNOWLEDGE AS THE COMPONENT OF HUMAN

CAPITAL IN ECONOMIC GROWTH MODELS
Abstract: The paper first explains the significance of the complex of human capital and
investments in human capital in terms of the comprehensive application of the scientific
results in the production process. This is followed by the basic economic analysis of the
importance of explicit knowledge and tacit knowledge for the development of
enterprises and individual economies. After reviewing the role of certain forms of
research and development in the creation of economic value, the accent is placed on the
understanding of knowledge as the component of human capital in the economic growth
*

slobodan.cvetanovic@eknfak.ni.ac.rs

Slobodan Cvetanovi, Danijela Despotovi | 2

model. It is pointed out that in contrast to the neoclassical models that stress the
importance of the process of physical capital accumulation, in models of endogenous
growth the source of growth is in the process of knowledge accumulation. Endogenous
growth models recognize the existence of knowledge that is not mere public goods, i.e.
that has the status of the market goods. This means that some knowledge is not fully
accessible to all market subjects. It refers to knowledge which is protected by various
forms of intellectual property or is potentially inaccessible for use by the interested
entities. Such knowledge can be treated as the production factor equal to the physical
capital, which has its appropriate market structure.
Key words: human capital, knowledge, education, research and development, models of
endogenous growth, knowledge spillover, non-decreasing yield.
JEL classification: O40, I25

1. UVOD
Koncept ljudskog kapitala vremenom je kontinuirano dobijao na svojoj
obuhvatnosti. Pojedini istraivai, pored standardnih komponenti ljudskog
kapitala, obrazovanja i nivoa zdravstvenog stanja, kao njegove komponente
navode kompetencije, motivisanost za rad i razvoj. U kontekstu istraivanja
znaaja pojedinih oblika kapitala u pokretanju ekonomskih aktivnosti, kljuno
je opredeljenje da se stokovi ljudskog kapitala principijelno menjaju na
identian nain kao i stokovi drugih oblika kapitala stvorenih od strane oveka,
poput fizikog kapitala, odnosno da se uveavaju investicijama, a umanjuju
amortizacijom.
Znaaj ulaganja u ljudski kapital prepoznat je u savremenim privredama,
posebno u uslovima sveobuhvatne primene rezultata nauke u proizvodnom
procesu, intenzivnog razvoja novih tehnologija i kontinuiranog i dinaminog
usavravanja formi i metoda upravljanja kao i organizacije proizvodnje. Sigurno
je da su u modernim drutvima, obrazovanje, vetine i znanje kljune
komponente produktivnosti pojedinaca i privrede u celini. Mnoge danas
relativno bogate zemlje svoj napredak su ostvarile prvenstveno zahvaljujui
ulaganjima u obrazovanje i unapreenje zdravstvenog stanja stanovnitva, kao i
korienju znanja i sposobnosti stanovnika.
Polazei od napred iznetih eksplikacija, cilj ovog rada predstavlja:

objanjenje kompleksnog karaktera ljudskog kapitala,

akcentiranje znaaja znanja u rastu ljudskog kapitala,

osvrt na pojedine oblike istraivanja i razvoja u uveanju ljudskog

kapitala i

elementarnu eksplikaciju mesta znanja u modelima privrednog rasta.

KOLA BIZNISA, 1/2014, 1 17

3 | ZNANJE KAO KOMPONENTA LJUDSKOG KAPITALA U MODELIMA EKONOMSKOG RASTA

2. KOMLEKSNI KARAKTER LJUDSKOG KAPITALA

Ljudski kapital je ekonomski izraz za znanje, vetine, kompetentnost i ostale
atribute koje poseduju pojedinci, a koji su znaajni prilikom obavljanja
ekonomske aktivnosti. Ovi elementi ljudskog kapitala ine individualne osobine
koje imaju trajni karakter.
Ljudski kapital obuhvata znanje i vetine akumulirane u predkolskom
obrazovanju, osnovnoj i srednjoj koli, fakultetu, razliitim oblicima
neformalnog obrazovanja i iskustvo steeno tokom rada. Slino fizikom
kapitalu i ljudski kapital predstavlja proizvedeni faktor proizvodnje.
Obrazovanje je proces proizvodnje ljudskog kapitala, dok obuka, odnosno
sticanje vetina uveava njegovu vrednost.
Inicijatori ideje ljudskog kapitala su A. Smith (podela i specijalizacija rada) K.
Marks (uloga nauke i tehnike u proizvodnji), J. S. Mil (koliina i kvalitet
ljudskih sposobnosti za rad), J. umpeter (rekombinacija znanja u inovacioni
proces kao faktor ekonomskog rasta) (Savvides, & Stengos, 2009). Po Geriju
Bekeru, laureatu Nobelove nagrade za ekonomiju, ljudski kapital predstavlja
skup ljudskih sposobnosti koje mu daju mogunost dobijanja dohotka (Becker,
1992). Poznata je njegova konstatacija da se ljudski kapital formira na bazi
investicija u oveka, meu kojima se svojom vanou istiu obuka, priprema
za proizvodnju, trokovi zdrave ishrane, migracije i traenje informacija o
cenama i dohocima (Becker, 1993).
Za uobliavanje koncepta ljudskog kapitala velike zasluge pripadaju amerikom
istraivau Teodoru ulcu (Schultz, 1961). ulc je trokove obrazovanja i
zdravstvene zatite tretirao na gotovo identian nain kao i investicije u fiziki
kapital.
Ljudski kapital je kljuni proizvodni resurs kojim raspolae najvei deo
populacije. Investiranja u obrazovanje i obuku doprinose rastu ekonomske
efikasnosti. Mnogo je dokaza koji potvruju tezu da ulaganja u obrazovanje i
unapreenje zdravstvenog stanja populacije pozitivno utiu na ekonomski rast,
kretanje prosene produktivnosti rada i realni rast zarada. Postoji vrsta
korelacija izmeu obrazovanja i zarada: vie nivo obrazovanja implicira vii
nivo najamnina, dok vee plate, pored ostalog, motiviu ljude da se neprekidno
obrazuju.
Obrazovanje na najrazliitije naine doprinosi razliitim aspektima ekonomskog
i drutvenog razvoja pojedinih zajednica: demokratiji, graanskim pravima,
raspodeli dohotka, zdravlju, ishrani, smanjenju siromatva. Sve se vie, u skladu
s pristupom bazinih potreba, obrazovanje priznaje kao elementarna potreba
koja pomae u zadovoljavanju drugih potreba i unapreenju kvaliteta ivota.
KOLA BIZNISA, 1/2014, 1 17

Slobodan Cvetanovi, Danijela Despotovi | 4

Ukoliko se ne koristi, ljudski kapital praktino nestaje. U takvim sluajevima,

ljudski kapital se principijelno ponaa na identian nain kao i finansijski
kapital, odliva se u sredine u kojima su oekivani prinosi vei.
Napred ekspliciranom pristupu istraivanja znaaja ljudskog kapitala stavljaju
se primedbe, posebno na njegov statiki karakter. Naime, komponente znanja,
vetina i zdravlja, po miljenju kritiara, pruaju tek naznaku potencijala
pojedinca. U realnom ivotu, stepen materijalnog ovaploenja ljudskog kapitala
predominantno je funkcija sposobnosti ukljuivanja ljudi u drutvene,
ekonomske i politike aktivnosti, kao i ukljuivanja u aktivnosti celoivotnog
obrazovanja i sticanja praktinih vetina. Stoga su novija pojmovna odreenja
ljudskog kapitala neuporedivo obuhvatnija u poreenju sa konvencionalnim,
koja kao njegove najvanije komponente oznaavaju obrazovanje, vetine i
zdravlje. Noviji pristupi kao komponente ljudskog kapitala navode osobine ljudi
i drutva koje deluju na efekte rada, ukljuujui i faktore poput sposobnosti,
motivacije i kulture. Pojedini strunjaci proiruju sadraj ljudskog kapitala na
individualne karakteristike ljudi kao to su: kreativnost, inovativnost,
motivacija, stavovi (o ivotu, o poslovanju itd.), marljivost, odgovornost,
upornost, samoinicijativnost, uspenost u komunikaciji, sposobnost reavanja
problema, kritiko promiljanje, samostalno uenje, fleksibilnost i adaptibilnost.
Ekonomska vrednost ljudskog kapitala zavisi od njegovog doprinosa kreiranju
vrednosti roba i usluga. Pri tome se stalno mora imati u vidu injenica da je
principijelno mogue da pojedine komponente ljudskog kapitala budu visoko
vrednovane u odreenom vremenu i u konkretnoj sredini, a da u drugim
uslovima one gotovo u potpunosti izgube na znaaju.
Relativna vrednost pojedinih komponenti ljudskog kapitala dobrim delom zavisi
i od faze ekonomskog i drutvenog razvoja zemlje u kojoj se sagledava njihovo
znaenje. U dananjim uslovima privreivanja u procesu kreiranja ljudskog
kapitala posebno dobijaju na znaaju aktivnosti usmerene na celoivotno
obrazovanje i struno usavravanje.
Ljudski kapital se reflektuje kroz nematerijalnu imovinu, koja ima kapacitet da
inicira ili podri proizvodne aktivnosti, inovacije i zaposlenost. Formira se kroz
proces uenja u raznim institucijama (obrazovne ustanove, porodica,
preduzee). Kombinacija znanja, vetina i sposobnosti je individualan, a ne
uniforman proces. Analiza kreiranja i korienja ljudskog kapitala mora uzeti u
obzir upliv mnogobrojnih drutvenih institucija: kola, trita rada, drutvene
zajednice itd.
U kompetenciji ljudskog kapitala je apliciranje novih znanja u svakodnevnoj
praksi. Stoga nije udo da ovaj oblik kapitala permanentno poveava svoje
uee u strukturi ukupnog kapitala u svim savremenim privredama.
KOLA BIZNISA, 1/2014, 1 17

5 | ZNANJE KAO KOMPONENTA LJUDSKOG KAPITALA U MODELIMA EKONOMSKOG RASTA

Slika 1. Promena odnosa fizikog i ljudskog kapitala u stvaranju ekonomskih vrednosti

u periodu 18001989. godine. Preuzeto od Meljancev (2001).

Ilustracije radi, ruski naunik V. Meljancev je na osnovu podataka iz krajnje

razliitih izvora doao do zakljuka da su se tokom devetnaestog i dvadesetog
veka dogodile sutinske promene u strukturi ukupnog kapitala u najrazvijenijim
zemljama Zapada i Japana. inei distinkciju jedino izmeu fizikog i ljudskog
kapitala, ovaj istraiva je doao do zakljuka da je uee ljudskog kapitala u
strukturi ukupnog kapitala u sagledavanim privredama uveano sa 20% u 1800.
godini, na ak 69% 1998. godine (Meljancev, 2001).

3. ZNANJE KLJUNA DIMENZIJA LJUDSKOG KAPITALA

U svim definicijama ljudskog kapitala znanje predstavlja njegovu kljunu
odrednicu. Znanje je skup ideja, iskustava, intuicija, vetina i uenja koja se
koriste u kreiranju nove vrednosti. Cilj je usmeriti znanje ka uveanju
produktivnosti. Po reima Pitera Drakera, znanje predstavlja najznaajniju i
najprofitabilniju investiciju u svakoj zemlji (Drucker, 1995). Najvea
konkurencija izmeu kompanija i zemalja odvija se upravo u oblasti sticanja i
trine valorizacije novih reenja temeljenih na znanju.
Ispostavilo se da ulaganje u znanje u savremenim uslovima privreivanja
oznaava najisplativiju investiciju. Najrazvijenije zemlje sveta su danas drave
koje imaju visoko uee izdataka na ime obrazovanja u strukturi bruto
domaeg proizvoda (Slika 2).

KOLA BIZNISA, 1/2014, 1 17

Slobodan Cvetanovi, Danijela Despotovi | 6

Slika 2. Pregled javnih izdataka za obrazovanje najrazvijenijih zemalja high income:

OECD. Dijagram konstruisan na bazi podataka World Bank. Preuzeto sa
www.worldbank.org.

Moe se rei da je znanje postalo odluujui faktor poslovnog uspeha i

konkurentske prednosti savremenih kompanija. Razvijene zemlje su se tokom
poslednjih tridesetak godina okretale procesima koji su podrazumevali manju
upotrebu jednostavnog rada, sirovina, energije, uz paralelno rastue korienje
novih naunih reenja i sve sofisticiranije opreme.
Znanje se moe podeliti na eksplicitno (explicite knowledge) i implicitno,
odnosno tiho znanje (tacit knowledge). Eksplicitno znanje je pohranjeno u
knjigama i dobija se procesom obrazovanja. U dananjim uslovima
privreivanja, znanje sve vie poprima digitalizovani oblik, ime je omogueno
njegovo relativno brzo usvajanje od strane zainteresovanih subjekata. Implicitno
ili tiho znanje rezultat je dugogodinjeg iskustva i kumuliranih vetina. Budui
da je personalizovano, nije lako doi do njega usled ega esto ostaje
nedovoljno iskorieno. Prenos implicitnog znanja je u principu sloen i
uglavnom skup proces.
Kod kodifikovanog znanja, publikovanog u emama, formulama ili
kompjuterskom kodu, ne postoje dileme oko njegove interpretacije i znaenja.
Odnos izmeu nivoa kodifikacije znanja i trokova transfera je nedvosmislen.
to je vii nivo kodifikacije znanja, transfer je ekonominiji, pod pretpostavkom
da primalac znanja razume odabrani kod i razliite kontekste u kojima se znanje
upotrebljava. Ovaj transfer ne zahteva direktan, neposredan kontakt sa izvorom
znanja.
KOLA BIZNISA, 1/2014, 1 17

7 | ZNANJE KAO KOMPONENTA LJUDSKOG KAPITALA U MODELIMA EKONOMSKOG RASTA

Znanje esto ima oblik javnog dobra, to znai da korienje konkretnog znanja
od strane jedne individue ne smanjuje obim i mogunost njegove upotrebe od
strane neogranienog broja drugih osoba. Ovo se posebno odnosi na
fundamentalno znanje. Inenjer koji koristi neke naune zakone iz svoje struke
ne dovodi u pitanje moguu zainteresovanost ostalih subjekata da koriste to
znanje.
Istovremeno korienje znanja od strane neogranienog broja korisnika ne
deluje na smanjenje njegovih fondova. tavie, ono moe biti u funkciji
poveanja ukupnog fonda znanja, zahvaljujui efektima uenja putem
korienja. Meutim, valja imati u vidu da je mogue i da ekonomska vrednost
znanja bude znatno smanjena usled istovremenog korienja od strane veeg
broja subjekata. Naime, rastom ponude konkretnog znanja na tritu, imitatori
mogu dramatino smanjiti njegovu trinu vrednost. Ovo i pored okolnosti to
znanje nije izloeno fizikom amortizovanju kao to je to fiziki kapital. Ali,
uvek treba imati u vidu injenicu da je znanje potencijalno izloeno veoma
velikoj opasnosti obezvreivanja usled stvaranja novog znanja. Ilustracije radi,
proizvodi koji se u osnovi temelje na primeni znanja u raunarskoj delatnosti i
mobilnoj telefoniji esto zastarevaju u roku od samo nekoliko meseci.
Na nivou privrede, fond ljudskog kapitala ni izdaleka nije prosta suma
pojedinanih znanja, vetina i iskustava pojedinaca. U realnim uslovima
privreivanja, obim i nain na koji e znanje i vetine biti ekonomski
svrsishodno upotrebljene u velikoj meri su odreeni veliinom drutvenog
kapitala.
U dugom roku, fond ljudskog kapitala odreuje intenzitet sticanja znanja,
vetina i drugih atributa pojedinaca. Ekonomska analiza ljudskog kapitala mora
voditi rauna i o investicijama i o amortizaciji. Iako je amortizaciju ljudskog
kapitala veoma teko kvantifikovati, razumevanje procesa sticanja i
amortizovanja znanja i vetina je krucijalno za razumevanje mesta ljudskog
kapitala u teoriji privrednog rasta i razvoja.
Ljudsko znanje akumulisano do 1900. godine se udvostruilo do 1950. godine.
Period dupliranja docnije je skraivan na 12, 10, 5 godina, sa daljom
tendencijom pada. Krajem prve decenije treeg milenijuma vreme dupliranja
znanja se kvantificira mesecima. Udeo broja ivih istraivaa u ukupnom broju
naunika koji su iveli tokom celog ovekovog razvoja se kree oko 90%.
Slini trendovi su prisutni kada se ima u vidu i ukupan fond ljudskog znanja.
Znanje se javlja u raznim oblicima, i moe se rangirati po kriterijumu
primenljivosti. Na skali aplikativnosti znanja, jedna ekstremna taka je bazino
nauno znanje koje ima irok spektar upotrebljivosti, kao to je Pitagorina
teorema, teorija kvantne mehanike i sl. Na suprotnoj strani je znanje koje ima
specifinu upotrebu i odnosi se na specifine pojave.
KOLA BIZNISA, 1/2014, 1 17

Slobodan Cvetanovi, Danijela Despotovi | 8

Karakteristika svih oblika znanja jeste da predstavljaju nekonkurentna dobra.

Najkrae, upotreba konkretnog znanja u jednoj aplikaciji ne umanjuje
mogunost njegove primene u drugoj aplikaciji. Konvencionalna privatna
ekonomska dobra su konkurentna, to znai da korienje od strane pojedinca
onemoguava drugu osobu da upotrebljava to dobro.
Karakteristika nekonkurentnosti znanja kao dobra znai da aktivnosti povezane
sa proizvodnjom i njegovom upotrebom ne mogu biti voene iskljuivo trinim
silama. Granini troak upotrebe znanja, jednom kad je ono steeno, jednak je
nuli. Stoga je cena korienja tog znanja na tritu jednaka nuli, to znai da je
nemogue ekonomski stimulisati privatne investitore da se bave sticanjem
novog znanja, koje je u uslovima nove ekonomije kljuno za profitabilnost
kompanija i ekonomsku uspenost pojedinih zemalja. Iz ovoga proizilazi da se
znanje mora trino plasirati po ceni koja premauje veliinu graninih trokova
njegovog sticanja, ili se pak kreiranje novih znanja mora podrati netrinim
iniocima. U dananjim uslovima poslovanja, znanje je postalo najznaajniji
resurs ekonomskog ivota. Primat u poslovnom uspehu ne omoguavaju
prirodni kapital, savremene maine i infrastruktura, ak ni finansijski kapital.
Suprotno, najvanije su informacije koje su pretoene u odreenu vrednost. One
predstavljaju znanje, koje opet, kombinovano sa vetinama, oseanjima i
relevantnim iskustvom, stvara dodatu vrednost. To je, u sutini, intelektualni
kapital. Intelektualni kapital je budunost firmi. ni koji ga budu pravilno
primenjivali imae najvee koristi i prednost u odnosu na konkurente u
okruenju.
Obrazovanje postaje svojevrsni centar drutva znanja, a kolovanje njegova
kljuna institucija. Ova pretpostavka sve vie dobija na znaaju u vodeim
svetskim kompanijama. Stvarna konkurentna prednost kompanija bie njihova
sposobnost da ue bre i bolje od konkurencije, da sakupljaju, dele i stalno
uveavaju znanje. Znanje i iskustvo, steeno u okviru razliitih istraivanja,
cirkulie irom sveta i vodee svetske kompanije ga efikasno koriste.
Predvianja Pitera Drakera da nee biti siromanih zemalja, ve samo zemalja u
kojima vlada neznanje, moe se primeniti i na kompanije i konstatovati da
preduzea, iji se rast i razvoj ne bazira na znanju u novoj ekonomiji, biti
tehnoloki i trino prevaziena od konkurencije i da kao takva ona nee moi
opstati na svetskom tritu (Drucker, 1995).
Kraj prethodnog veka karakterie generisanje novog procesa intelektualne
podele sveta koji se ogleda u izraenoj konkurenciji, pre svega razvijenih
zemalja i njihovih transnacionalnih kompanija, sa ciljem sticanja prevlasti u
domenu neopipljivog nematerijalnog i sve znaajnijeg resursa resursa
aplikativnog znanja. Novu ekonomiju karakterie seljenje proizvodne aktivnosti
iz materijalne u nematerijalnu sferu (podruje usluga), a informacija postaje
KOLA BIZNISA, 1/2014, 1 17

9 | ZNANJE KAO KOMPONENTA LJUDSKOG KAPITALA U MODELIMA EKONOMSKOG RASTA

osnovni poslovni resurs. Internet je znaajno obeleio na globalnom nivou nov

nain protoka informacija. Zajedno sa tehnolokim, institucionalnim i
kulturolokim okruenjem, internet tehnologije ine osnov nove ekonomije,
ekonomije zasnovane na znanju i informacijama.
Za razliku od tradicionalne ekonomije, iji je osnovni kriterijum fenomen
retkosti, u ekonomiji baziranoj na znanju do izraaja dolazi fenomen obilja. Ovo
prvenstveno iz razloga to informacije i znanje deljenjem ne gube, ve suprotno,
dobijaju na vrednosti. Vanost prostora, odnosno lokacije je sve mnj izrn.
Na znaaju dobijaju virtuelna trita kao i virtuelne organizacije. Znanje i
informacije se rasprostiru u pravcima gde su prepreke najmanje.

4. ISTRAIVANJE I RAZVOJ KAO GENERATOR UVEANJA

FONDA LJUDSKOG ZNANJA

Fundamentalna istraivanja se preduzimaju u cilju sticanja novih naunih

saznanja. Nisu primarno usmerena ka realizaciji konkretnih ciljeva (Freeman,
1985). Realizuju ih zaposleni na univerzitetima, institutima i drugim
naunoistraivakim institucijama. Mogu trajati dugo, podrazumevaju
angaovanje velikih finansijskih sredstava i u osnovi su visoko rizinog
karaktera.
Slobodna fundamentalna istraivanja imaju individualna obeleja, ili pak
postoji osoba koja ima vodeu ulogu u izvoenju eksperimenata, teorijskoj
razradi, odreivanju postupaka itd. Sloboda izbora predmeta istraivanja jeste
kljuna karakteristika ovog oblika istraivakih aktivnosti. Istraiva sam
odluuje da li su ideje interesantne, da li omoguavaju obogaivanje naunih
znanja i bolje razumevanje zakona prirode i drutva. Osnovni cilj slobodnih
fundamentalnih istraivanja je dolaenje do novih istina, nezavisno od toga da li
postoji mogunost komercijalnih valorizacija njihovih aplikacija. Najee su
usmerena na potpuno nova podruja istraivanja. Njihovi nosioci su po pravilu
istraivai koji na osnovu vlastitih percepcija prosuuju o vanosti pojedinih
KOLA BIZNISA, 1/2014, 1 17

Slobodan Cvetanovi, Danijela Despotovi | 10

istraivakih poduhvata u skladu sa kojim donose odluke o svom angaovanju.

Rezultati slobodnih fundamentalnih istraivanja su krajnje neizvesni, usled ega
pojedinci koji ih realizuju po pravilu uivaju znaajnu slobodu istraivanja i
upotrebe novca.
Slobodna fundamentalna istraivanja su prvenstveno izvor novih znanja i
pretpostavka su efikasnog odvijanja svih ostalih vrsta istraivanja. Osnovna su
premisa tehnolokog napretka i privrednog razvoja u celini. Drugim reima,
uticaj slobodnih fundamentalnih istraivanja na kompleks tehnolokih promena
je uglavnom posredan.
Osnovni cilj usmerenih fundamentalnih istraivanja je dolaenje do novih
znanja u precizno definisanoj naunoj oblasti. Slino kao i kod slobodnih
fundamentalnih istraivanja, komercijalna valorizacija dobijenog naunog
rezultata formalno nije u prvom planu. Subjekti koji sudeluju u ovakvoj vrsti
naunog istraivanja nemaju slobodu istraivakih aktivnosti kakva se susree
kod slobodnih fundamentalnih istraivanja. Po pravilu, usmerena
fundamentalna istraivanja imaju timski karakter.
Primenjena istraivanja su usmerena ka konkretnoj primeni inovacije.
Realizuju se u cilju upotrebe rezultata bazinih istraivanja, ili u cilju dolaenja
do novih metoda ili naina za ostvarenje specifinih ciljeva. Polaze od
proverenih faktora i teorijskih postavki, a njihovi rezultati se u znaajnom
stepenu mogu predvideti. Konkretnija su po svojim ishodima i daleko su manje
rizina od fundamentalnih. U znaajnom obimu su finansirana sredstvima
velikih korporacija.
Za razliku od rezultata bazinih istraivanja koji su svima dostupni, rezultati
primenjenih istraivanja imaju komercijalnu vrednost i zato se patentiraju ili
dre u tajnosti. U zemljama razvijenog trinog naina privreivanja gotovo
petina ukupnih ulaganja u istraivanje i razvoj se usmerava u primenjena
istraivanja.
Kljuna karakteristika primenjenih istraivanja jeste njihova usmerenost ka
zadovoljenju konkretnih potreba. Istraiva kanalie raspoloive resurse u
pravcu praktine primene rezultata fundamentalnih istraivanja. Verovatnoa
eksploatacije rezultata istraivanja je vana determinanta interesovanja
potencijalnih investitora za ulaganja u njihovu realizaciju, ak i kada dobijanje
konkretnih rezultata podrazumeva dug vremenski period. Drugim reima,
istraivaki poduhvati kod ove vrste istraivanja su svesno kanalisani u unapred
strogo definisanom smeru. Vana pretpostavka njihove uspenosti je mogunost
da se postavljeni istraivaki poduhvati mogu ostvariti na predvieni nain i u
prihvatljivom vremenskom roku. Rezultati ove vrste istraivanja su konkretna
tehnoloka otkria.
KOLA BIZNISA, 1/2014, 1 17

11 | ZNANJE KAO KOMPONENTA LJUDSKOG KAPITALA U MODELIMA EKONOMSKOG RASTA

U sklopu primenjenih istraivanja treba pomenuti i kategoriju pronalazatva.

Pronalazatvo je usmereno na odreeni proizvod, odnosno proizvodni postupak.
Krajnji cilj aktivnosti pronalazatva je dolaenje do konkretnog izuma.
Razvojna istraivanja predstavljaju korienje naunog znanja u cilju
produkcije novih ili znatno usavrenih maina, materijala, procesa, proizvodnih
sistema ili usluga. Razvojna istraivanja su sistematska delatnost bazirana na
postojeem znanju koje je rezultat istraivanja i/ili iskustva iz prakse.
(Freeman, 1985).
Razvojni rad, odnosno tehnoloko istraivanje, oznaava zavrnu etapu u
procesu ostvarenja ekonomske koristi. Duina trajanja ovih aktivnosti je
prilino promenljiva, ali je poznato da je od poetka 20. veka znatno skraeno
vreme koje protekne od primenjenih istraivanja do konkretnog korienja
njihovog rezultata. Cilj ovih istraivanja je reavanje konkretnih problema iz
prakse putem primene rezultata primenjenih istraivanja. Pod razvojem se
podrazumeva korienje rezultata fundamentalnog i primenjenog istraivanja
usmereno na primenu odgovarajuih materijala, sredstava, proizvoda, sistema i
postupaka, ili usavravanje onih koji postoje.
Razvojni rad se esto oslanja na mnogobrojna empirijska, tehnika i nauna
saznanja iz razliitih oblasti. Pitanja u vezi sa primenom rezultata su vrlo vana,
budui da pojedini postupci koji daju rezultate u laboratoriji izazivaju ozbiljne
probleme kada se pree na industrijsku proizvodnju.
Nosioci razvojnih istraivanja su najee inovativna preduzea, meu kojima
dominiraju transnacionalne korporacije. Budui da se razvojna istraivanja
zavravaju momentom transformacije pronalaska u novi proizvod, odnosno
proces, od prvorazredne vanosti je intenzitet skraivanja vremenskog trajanja
ove transformacije. Korporacije koje su sposobne da ovo vreme skrate u to je
mogue veem stepenu, po pravilu, postiu najveu ekonomsku efikasnost.
Mng invci su nstl bz kstrn pmi ili uz minimlnu pdrku sa
strane. Sasvim je logino da znnj prizvdn n v nin mr sdrti
drn stpn iskljuivsti. T ndlj zni d prizvi vkv vrst
znnj psduu drnu trinu m, mo k prizilzi iz kskluzivng
prv uptrb i kspltci. Prizv vg znnj m nplivti
ndkndu z njegovo korienje. Vliin ndknd drn
uptrbljivu i primnljivu smg znnj.
konomija aplikativnog znanja direktno je povezana sa mogunou
ispoljavanja rstuih prins i nesavrenom konkurencijom. Veza sa rstuim
prinsim je skoro neposredna, kada s uzme u obzir da su ideje povezane sa
fiksnom cenom.
KOLA BIZNISA, 1/2014, 1 17

Slobodan Cvetanovi, Danijela Despotovi | 12

Ekonomska nauka moe objasniti motive investiranja privatnih preduzea u

blst istraivanj i razvoj. Pritom valja imati u vidu inenicu da mnogobrojna
empirijska pruvnj listom pokazuju da privatni sektor investira u
istraivanje i razvoj dlk ispod drutvenog optimalnog nivoa. Nki utri su
ak procenili da ukupna ulaganja u istraivanje i razvoj iznose manje od
etvrtine optimalnog nivoa (Jones, 1995). Ndvljn investicije privatnog
kapitala u oblast istraivanja i razvoja su rezultat injnic d preduzea ne
mogu clkupn profit uloiti u finansiranje istraivanja i razvoja, dlm i zbg
toga to nesavrenosti trita mogu uiniti da ova ulgnja mogu biti skuplja i
nuprdiv rizinia od drugih oblika investicija.
Iz perspektive preduzea, pitnj isplativosti investicij u plikativna
istraivanj s m trtirti n isti nin k isplativost stlih ulaganja.
Preduzee e investirati sve dok oekuje da prihodi istraivakog projekta bar
pokriju njegove trokove. Proseni prinosi od istraivako-razvojnih projekata
za preduzee su visoki i kreu se od 20 do 30%, ali su drutveni prinosi
neuporedivo izraeniji, esto idu i preko 50%. Do ovih prelivanja (spilower-a)
dolazi tako to drugi koriste rezultate istraivanja i proiruju ih u pravcima koje
inovatori esto ne mogu ni da pretpostave. Prelivanja znae da je preduzee
investitor u oblasti aplikativnog istraivanja fktuirl samo deo prinosa koji
se ostvaruje po osnovu primene rezultata konkretnog istraivako-razvojnog
projekta. Zbog toga preduzea investiraju manje u istraivanje i razvoj nego to
bi to inila u sluaju da mogu prisvati ukupn bnfit ki su rzultt vlastitih
istraivanja. Drugim reima, neki istraivaki projekti koji bi imali pozitivne
ukupne neto koristi (tj. zbir privatnih i drutvenih prihoda umanjen za trokove
projekta) privatno su neprofitabilni jer investitor rzumljiv ne fktuir
drutvene koristi. D u vm sluu n pst drn intervencij na tritu,
privatni sektor ne bi preduzima istrivk projekte iako su oni u interesu
drutva.
injenica da su investicije u istraivanje i razvoj globalno nedovoljne, ne znai
da se ne pojavljuje prekomerno ulaganje sredstava u odreene vrste istraivanja.
Najoigledniji primeri su brojna farmaceutska istraivanja iji je cilj da se
inoviraju neki od postojeih prizvda. Preduzea koja se odluuju za ulaganja
u razvoj ovih istraivakih aktivnosti nastoje da preuzmu monopolsku rentu od
postojeeg vlasnika patenta.
ltrntivn mgunsti z pdinc nklnjn istrivnju i rzvu su
tk znn dtrminnt vliin invstici u znnj. Im miljnj d je
daleko najvei broj invci i unprnj pstg znnj rzultt rd
uzuztn tlntvnih pdinc, ki motivisani ekonomskim i drutvenim
podsticajima ulu vlastite rsurs u prizvdnju nvg znnj.
KOLA BIZNISA, 1/2014, 1 17

13 | ZNANJE KAO KOMPONENTA LJUDSKOG KAPITALA U MODELIMA EKONOMSKOG RASTA

5. MESTO ZNANJA U ENDOGENIM MODELIMA RASTA

Endogeni modeli rasta nalaze mogunosti ispoljavanja efekata ekonomija obima
i konstantnih ili ak rastuih marginalnih prinosa faktora. Oni ne
podrazumevaju verovatnou konvergencije, niti dostizanje dugoronog
ravnotenog rasta, ve suprotno, ispoljavanje rastuih neravnotea smatraju
osnovnim obrascem ekonomskog napredovanja zemalja i regiona.
Umst ambijenta prfktn knkurnci, u kjem ekonmski subkti
mksimiziru sv ciljn funkci, za trtire ndgng rst stanje
npotpune knkurncie je rlnst i ambijent od koje relevantna ekonomska
analiza mora da krene. Njihova kljuna poruka je da privrede ne moraju
bezuslovno ostvariti stabilnu stopu ravnotenog rasta, kao to je to sluaj u
neoklasinom modelu. Rast po viim stopama od ravnotene moe biti odriv,
budui da je u endogenim modelim rasta osporena jedna od kljunih teorijskih
tvrdnji neoklasiara koja se odnosi na neminovnost ispoljavanja opadajuih
prinosa faktora. Razliite privrede, stoga, ne moraju bezuslovno konvergirati.
Ispoljavanja neopadajuih prinosa faktora su povezana sa efektima uenja
radom, prelivanja znanja, aktivnostima istraivanja i razvoja.
Prva grupa endogenih modela rasta mogunost neopadajuih prinosa kapitala
vezuje za ispoljavanje efekata uenja radom i prelivanja znanja. Kenet Erou
smatra da su nove ideje pratei ishod upotrebe starih ideja, odnosno one nastaju
tokom obavljanja proizvodnih aktivnosti (Arrow, 1962). Pojedinci su tim bolji
to vie proizvedu, dok na nivou privredne grane proizvodni proces omoguava
da svaki proizvoa ui i iz iskustva svih ostalih proizvoaa.
Nadograujui Erouovo uenje, hipotezom o prelivanju znanja tokom
osamdesetih godina dvadesetog veka, Pol Romer je krajem devete decenije
prethodnog veka oiveo interesovanje makroekonomske teorije za esencijalne
probleme privrednog rasta (Romer, 1986; Romer, 1987). Najkrae, Romer
konstatuje da i pored injenice to proizvodna funkcija za svako pojedino
preduzee moe imati standardnu neoklasinu formu, na makronivou ne mora
doi do ispoljavanja zakona o opadajuim prinosima. To je po njemu mogue
zahvaljujui injenici da efikasnost faktora kapitala pojedinanog preduzea
moe da raste zbog uveanja stokova fizikog kapitala u drugim preduzeima.
Ukratko, investicije u fiziki kapital generiu ispoljavanje pozitivnih eksternih
efekata, to znai da u privredi kao celini ne deluje tendencija opadajuih
prinosa faktora. Od esencijalne vanosti u oblikovanju ovakvog stava je proces
generisanja novog znanja. Za razliku od fizikog kapitala, koji se dobija iz
ranije stvorenog proizvoda uz konstantne prinose u odnosu na veliinu, novo
znanje je rezultat istraivanja koje ima opadajue prinose u odnosu na veliinu.
Ovakva objanjenja ekonomskog rasta, pored efekata po osnovu uenja radom,
apostrofiraju znaaj interakcija meu ljudima budui da one vode ispoljavanju
KOLA BIZNISA, 1/2014, 1 17

Slobodan Cvetanovi, Danijela Despotovi | 14

efekata prelivanja znanja. Direktne interakcije meu ljudima zahtevaju

geografsku blizinu, to znai da su mogunosti transfera znanja najvee na
regionalnom nivou.
U svom radu o rastuim prinosima i dugoronom rastu iz 1986. godine, Romer
eksplicira model rasta u kome kljunu ulogu ima kompleks znanja (Romer,
1986). Dekomponujui stvarni svet na fizike objekte koji obuhvataju fiziko
okruenje (poev od velikih eliana do atoma ugljenika i kiseonika), i ideje,
odnosno znanje, autor analizira ispoljavanja zakona opadajuih prinosa fizikog
kapitala, s jedne, ljudskog kapitala prezentovanog u znanju, tj. idejama, s druge
strane. Fiziki kapital je oskudan faktor rasta i kao takav on je neminovno
podloan ispoljavanju zakona opadajuih prinosa. Stoga, uveanje fizikog
kapitala ne moe biti garancija dugoronog privrednog rasta. Suprotno, ideje i
znanje ne podleu zakonu opadajuih prinosa. Ljudi, po reima Romera,
poseduju neograniene sposobnosti rekonfigurisanja fizikog kapitala stvarajui
na taj nain nove obrasce njegovog korienja, to doprinosi rastu
produktivnosti i ubrzavanju privrednog rasta. Romerov zakljuak je da ako
drave ele da podre privredni rast, one moraju sveobuhvatnim merama
subvencionisati proces uveanja ljudskog kapitala. Pritom, vano je napomenuti
stav ovog autora da kljuni generator privrednog rasta nisu mere drave, ve
meusobna konkurencija preduzea. Preduzea, se pak sa svoje strane strane
nadmeu najrazliitijim inovacijama.
Inovacije moraju biti kreirane u preduzeu, kategorian je Pol Romer. Ovo iz
jednostavnog razloga to inovacije dobijene iz okruenja predstavljaju javno
dobro, a to znai da su one potencijalno dostupne svima, dakle i konkurenciji.
Razumljivo, ako sva preduzea u industrijskom sektoru mogu upotrebljavati
inovacije, ni jedno ne moe stei konkurentsku prednost. Kljuni generator
privrednog rasta u Romerovom modelu predstavljaju stokovi ljudskog kapitala.
Drugo podruje analize endogenog rasta apostrofira znaaj aktivnosti
istraivanja i razvoja. Ideja se u sutini naslanja na umpeterov stav po kome
oekivana zarada pokree pojedince da istrauju i inoviraju, dok komercijalna
valorizacija istraivako-razvojnih rezultata ispoljenih u razliitim oblicima
inovacija dominantno profilie ekonomski rast. Razlika u odnosu na prethodno
objanjenje sutine endogenog rasta je karakteristian stav svih
neoumpeterijanskih razmiljanja da postojanje monopolistikog ili
oligopolistikog poloaja primorava preduzea da usmeravaju vlastita
finansijska sredstva u visokorizine aktivnosti istraivanja i razvoja, i da ono
obezbeuje stimulanse inovatorima da se bave kreiranjem novih proizvoda i
procesa. Postojanje monopola i oligopola nad primenljivim znanjem, makar ono
bilo i privremenog karaktera kao to je to u sluaju monopola, omoguuje da
KOLA BIZNISA, 1/2014, 1 17

15 | ZNANJE KAO KOMPONENTA LJUDSKOG KAPITALA U MODELIMA EKONOMSKOG RASTA

ulaganja u istraivako-razvojne i inovativne aktivnosti ne ispoljavaju

opadajue prinose.
Nknkurntnst znnj k dbr zni d prizvdnj i krinj istg ne
mgu biti prputni iskljuiv sngm trit. Grnini trk krinj
znnj od strane subjekta koji ga poseduje je nul, t zni d cn rentiranja
znnj n tritu dnk nuli. Usld tg, sn je d nije mogue na temelju
postojanja iskljuiv privtnih intrs bsniti nastanak nvg znnj.
Prizilzi d s znnj mora prdvati p cni k iznd grninih trkv,
ili s pk sticnj novih znnj mora podrati ntrinim merama. Ukratko,
znanj nknkurntn dobro, ali n istovremeno poseduje i osobine
iskljuivsti, to zni d mgu spriti drug d g krist.
Tree podruje endogenih eksplikacija rasta predstavljaju tzv. AK modeli.
Polazi se od oblika proizvodne funkcije koja ilustruje pretpostavku nepostojanja
zakonitosti opadajuih prinosa kapitala oblika Y=AK, gde je A pozitivna
konstanta koja odraava postojei nivo tehnologije. Objektivno govorei,
premisa po kojoj je mogue eliminisati zakon opadajuih prinosa faktora
kapitala je potpuno nerealna. Meutim, ideja postaje prihvatljivija ukoliko se
poe od pretpostavke da K sadri i ljudski kapital.
Kljuna karakteristika AK modela je negiranje opadajuih prinosa kapitala u
dugom roku. Ova proizvodna funkcija takoe implicira konstantnost prosenog
i graninog proizvoda kapitala. Ukoliko egzistira stabilno stanje, onda je
odgovarajua stopa rasta koeficijenta tehnike opremljenosti rada konstantna po
definiciji. Pozitivna ravnotena vrednost znai da koeficijent tehnike
opremljenosti rada moe rasti bez ikakvih ogranienja.
Teorija ljudskog kapitala takoe moe da poslui kao osnova za vane odluke u
javnoj politici. Da li neka zemlja u razvoju treba da investira u kapital (bilo
javni ili privatni) ili u obrazovanje? Najsiromanijim zemljama u razvoju
nedostaju mnoge stvari: dobri kanalizacioni sistemi, efikasni transportni sistemi,
kao i kapitalne investicije u poljoprivredi i industriji. Meutim, najbolja
primena investicionih fondova moda nije izgradnja mostova, kanalizacionih
sistema i puteva, ve u ljudski kapital i obrazovanje. Studije pokazuju da je
prinos od investicija u obrazovanje vrlo visok u zemljama u razvoju. Dobici od
osnovnog i srednjeg obrazovanja esto prevazilaze dobitke od konvencionalnih
investicija. U zemljama u razvoju osoba koja ima jedan razred kole vie, esto
moe da obezbedi platu koja je za 1520% vea.

6. ZAKLJUAK
Znanje se u neoklasinom modelu implicitno tretira kao javno dobro, to znai
da njegovo korienje u jednom trenutku od strane pojedinca ne spreava
drugog korisnika da istovremeno upotrebi to isto znanje, te da se niko ne moe
KOLA BIZNISA, 1/2014, 1 17

Slobodan Cvetanovi, Danijela Despotovi | 16

iskljuiti iz procesa upotrebe znanja kao javnog dobra. Pod takvim uslovima,
prema neoklasinoj teoriji nije mogue oekivati lokalnu akumulaciju znanja
koja bi mogla odigrati ulogu faktora ekonomskog rasta.
Ljudski kapital ima vanu ulogu u endogenim modelima rasta. On je
istovremeno rezultat proizvodnog procesa i izvor tehnolokog napretka. Ako se
pretpostavi da se ljudski kapital reprodukuje pomou tehnologije koja daje
konstantne prinose na obim, moe se pokazati da kapital i privreda imaju
pozitivnu stopu rasta. Trite bi moglo biti u funkciji osiguranja efikasne
alokacije ljudskog kapitala, ali postoje brojne manjkavosti koje ga u tome
onemoguavaju (npr. nepotpune informacije; uticaj kulturnih i drutvenih
faktora; nedostatak sredstava za formiranje ljudskog kapitala itd.).
U Romerovom modelu mehanizam stvaranja i akumulacije znanja je indirektan.
Naime, akumulacija znanja se tretira kao sluajni nusprodukt odluka preduzea
o investiranju u fiziki kapital. Radi se o sluajnom nusproduktu jer
akumulacija kapitala indirektno stimulie akumulaciju znanja u preduzeu kroz
proces uenja kroz rad. Od tako steenog znanja, zbog efekata njegovog
irenja odnosno efekta prelivanja znanja, koristi imaju i druga preduzea tako
da znanje zadrava atribute javnog dobra. Prelivanja se obino deavaju kada
jedna firma profitira od investicije u istraivanje i razvoj druge firme. Prelivanja
se najee dogaaju u onim situacijama gde je jako teko spreiti druge da
imaju koristi od inovacije. Prelivanja su verovatnija u onim firmama iji se
zaposleni mnogo kreu. Ovo se takoe naziva brektanje osoblja i velika
mobilnost osoblja obino znai da to se osoblje vie kree znanje se bre iri.
Slino tome, ukoliko postoje esti kontakti izmeu osoblja iz razliitih
kompanija moe se takoe oekivati i irenje znanja, a time i prelivanje.

REFERENCE
Arrow, K. J. (1962). The Economic Implications of Learning by Doing. Review
of Economic Studies, 29 (3), 155173. doi:10.2307/2295952.
Becker, G. (1992). Investment in Human Capital: A Theoretical Analysis.
Journal of Political Economy, 70 (2), 944.
Becker, G. (1993). Human Capital. University of Chicago Press.
Drucker, P. (1995). Postkapitalistiko drutvo. Beograd: Privredni pregled.
Freeman, C. (1985). The Economics of Industrial Innovations. Washington: The
Brookings Institution.
Jones, C. I. (1995). R & D-Based Models of Economic Growth. Journal of
Political Economy, 103 (4), 759784. doi:10.1086/262002.
KOLA BIZNISA, 1/2014, 1 17

17 | ZNANJE KAO KOMPONENTA LJUDSKOG KAPITALA U MODELIMA EKONOMSKOG RASTA

Meljancev, V. (2001). Informacionaja revoljucija fenomen novoj ekonomiki.

Mirovaja ekonomika i medunarodnie otnoenija, 2, 310.
Preuzeto sa http://www.worldbank.org.
Romer, P. (1986). Increasing Returns and Long-Run Growth. Journal of
Political Economy, 94, 10021037.
Romer, P. (1987). Growth Based on Increasing Returns Due to Specialization.
American Economic Review, 77, 5662.
Savvides, A., & Stengos, T. (2009). Human capital and economic growth.
Stanford University Press.
Schultz, T. (1961). Investment in Human Capital. American Economic Review,
1, 115.
Primljeno: 24.04.2014.
Odobreno: 10.05.2014.

KOLA BIZNISA, 1/2014, 1 17