BRITANSKA POLITIKA JEDNAKOG ODSTOJANJA"

ILI DVOSTRUKOG KOLOSEKA"

IZVESTAJ P R E D S T A V N I K A JUGOSLOVENSKE VLADE

U I Z B E G L I T V U O RAZGOVORU S MAJOROM P I T E R O M BOJOM
Decembra 1942.
3) Imam utisak da je Englezima malo stalo do toga to e srpski
narod biti istrebljen i to bez ikakve stvarne koristi za nae saveznike.
Izvesni Engleski servis eli da se na narod goloruk baca na mitraljeze, to pretstavlja najobiniju avanturu, u koju na narod ne sme da
uleti. Na narod nikada nije merio rtve za svoju slobodu: ali ako se
goloruk baci ponovo u avanturu Srbi e biti istrebljeni i ne znam
kakva e biti korist od Jugoslavije makar se protezala i do Indije ako
u n j o j nema Srba. Mi svi ovde u inostranstvu nosimo teke odgovornosti i pred naim narodom i pred istorijom.
4) Poslednji je as da Kraljevska vlada zauzme nedvosmislen stav
i otvoreno po pitanju odreda Jugoslovenske vojske pod komandom enerala Mihailovia i da ovaj stav svuda i na svakom mestu otvoreno i
energino brani. Borba enerala Mihailovia pretstavlja u stvari borbu
srpskoga naroda za obnovu Jugoslavije.
Milion mrtvih palo je u ovoj borbi. Umesto priznanja, danas se
eneral Mihailovi ak i od Servisa koji znaju njegov rad i koji su izdavali nareenja eneralu Mihailoviu bez znanja Kralja i Vlade, stavlja na istu nogu sa Antoneskom i Nediem, a sutra e se staviti u isti
red i sa Paveliem . . -1
A VII, K-164, Br. reg. 1100.
1 Jugoslovenska kraljevska vlada je neprekidno, koristei i podrku Britanaca, pritiskala sovjetsku vladu da natera partizane na poputanje u smislu stavljanja pod komandu D. Mihailovia.
Slobodan Jovanovi je u razgovoru sa sovjetskim poslanikom Aleksandrom
Jefremoviem Bogomolovom u Londonu 16. maja 1942. stavio do znanja da komunistiki voi otvaraju socijalno pitanje usred rata", ime slabe otpornu snagu Mihailovia prema neprijatelju. Pomenuo je da bi komunistiki odredi" trebalo da
se stave pod vrhovnu komandu generala Mihailovia. Bogomolov je razumeo ovo
izlaganje tako kao da mi elimo intervenciju sovjetske vlade kod Kominterne, pa
je odmah odgovorio da sovjetska vlada ne prima na sebe nikakvu odgovornost za
radnju Kominterne, i da , uostalom, odnosi izmeu generala Mihailovia i pojedinih partizanskih odreda naa unutranja stvar u koju Sovjeti ne ele da se meaju. Podsetio je g. Slobodana Jovanovia da su na skoranjem sveslovenskom kongresu pozvati svi Slaveni na borbu protiv Nemaca, i da je, osim toga, i sam Staljin odao hvalu svima partizanima bez razlike. Dalje od toga sovjetska vlada ne moe, i nee da ide." (ASSIP, Izbeglika vlada 19411945, F VII)
Tito je neprekidno snabdevao Kominternu, a preko nje i sovjetsku vladu depeama o etnikoj kolaboraciji. Pre svega, Tito se pitao o uzrocima sovjetskog
uzdravanja od napada na etnike u sovjetskoj tampi. U drugoj polovini avgusta
1942. Kominterna ga je obavestila: Nau depeu vi ste naalost pogreno protumaili. Nikakve zamjerke mi vama nismo stavljali. A neto vie od toga nije bilo

615

SLOBODAN JOVANOVI GENERALU D. MIHAILOVIU

5. aprila 1943.
Britansko Ministarstvo inostranih dela dobilo je tekst onog govora k o j i ste vi drali dvadeset osmog februara ove godine na jednom
lokalnom skupu. U t o m govoru k o j i je sav ispunjen optubama protivu
britanske Vlade ima jedno mesto k o j e je privuklo njenu naroitu pani rijei. Vi uivate kod nas potpuno drugarsko povjerenje. Naa pitanja imala
bi jedini cilj dobiti neophodna objanjenja u vezi sa vaom posljednjom informacijom. Ukoliko sovjetski radio (iz politikih razloga) zasad ne spominje etnike,
nije cjelishodno isticati da se borba vodi uglavnom sa etnicima. Sovjetsko javno
mnijenje treba mobilizirati prije svega protiv okupatora, a etnike spominjati i raskrinkavati uzgred. Ovo naravno osnivati na podacima. to se tie vae herojske
borbe i njenih uspjeha, mi je svakako jako populariziramo i to ba u oblasti propagande to je najprirodnije.
(ACKSKJ, Fond CKKPJ-KI 1942/323).
Poslanik kraljevske vlade u Moskvi (Kujbievu) Stanoje Simi obavestio je
3. avgusta 1942. Vladu o promemoriji Komesarijata spoljnih poslova SSSR-a
o kolaboracionistikoj delatnosti Mihailovievih komandanata. Promemoriju je
predao Lozovski u prisustvu Novikova. Lozovski je dodao da je to razlog zato
me Viinski pitao pre nekoliko meseci da li Mihailovi zaista hoe da se bori
protiv Nedia i Nemaca i zato sovjetska tampa ne pominje njegovo ime. Naglasio da nema samo Mihailovi radio-vezu sa inostranstvom. Rekao sam mu da u
ovu teku i neverovatnu optubu, koja nije u saglasnosti sa izvetajima iz nae
zemlje, dostaviti svojoj vladi" (AJ, 10361).
S. Jovanovi je pozvao D. Mihailovia 2. septembra 1942. da napadne neprijateljske komunikacije. Britanska vlada izvetava me da je njen vrhovni komandant
na Srednjem istoku eneral Aleksander poslao vama lino telegram u kome je
traio da napadnete koliko vam bude moguno neprijateljske komunikacione
[inije. Ja sam uveren da su neprijateljske linije u ovoj kritinoj situaciji jako
aptereene i da biste stalnim napadima mogli uiniti novu uslugu saveznikoj
stvari." (AVII, reg. br. 12/120, k. 281) Meutim, Mihailovi se nije odazvao.
Mihailovi je od jeseni 1942. bio izloen pritisku svoje vlade, odnosno njenog predsednika S. Jovanovia i Britanaca da krene u borbu protiv okupatora.
Pribliavala se invazija Francuske Severne Afrike, a na drugoj strani Mihailovi:evom antiokupatorskom akcijom mogla se ublaiti sovjetska protivofanziva protiv Mihailovia diplomatskm putem. S. Jovanovi je 25. septembra 1942. javljao
svom ministru vojske: Preduzmite sabotau najveeg mogueg obima u cilju da
se to vie omete dotur materijala ka Solunu. Ovo je od naroite vanosti z&
)ptu savezniku stvar." (AVII, k. 281, reg. br. 12/122)
Vlada SSSR-a predala je ,,Ed-memoar" jugoslovenskoj vladi, 13. novembra
942. u Kujbievu u kojem stoji:
U vezi aide-mmoire-a jugoslovenskog Poslanstva Str. pov. 38 od 28. oktoira t.g., Narodni Komesarijat inostranih dela saoptava da je sovjetska vlada,
ao to je poznato, 14. oktobra 1942. godine dala izjavu o odgovornosti hitlerovkih zavojevaa i njihovih sauesnika za zverstva koji su izvrili u okupiranim
smij ama Evrope. U tekstu pomenute izjave naglaeno je da sovjetska vlada,
aznavi za strane zloine koje su izvrili hitlerovci na teritoriji okupiranih zelalja u Evropi, izmeu kojih i u Jugoslaviji, izjavljuje javno najenerginije i besompromisno da zloinaka hitlerovska vlada i svi njeni pomonici treba da isku3 i iskusie zasluenu surovu kaznu za zloinstva koja su izvrili protiv naroda
ovjetskog Saveza i protiv slobodoljubivih naroda na teritorijama privremeno okupiranim nemakom vojskom i vojskama njenih saveznika."
Po sebi se razume da se izjava sovjetske vlade odnosi na sve mogue hitleDvske zloine ma kad i ma gde oni bili izvreni i na one injenice o masovnim
bijanjima stanovnitva Jugoslavije iznete u aide-mmoire-u koje su izvrili Nemi i ustae. Na taj nain elja jugoslovenske viade praktino je realizovana i zadooljena izjavama sovjetske vlade od 14. oktobra t.g.,
Sovjetska vlada, oseajui duboko sauee za stradanje jugoslovenskog
aroda, koji je nedavno prineo i nove rtve, o kojima saoptava jugoslovenska
16

nju. To je ono mesto gde kaete da su Italijani va jedini pravi izvor

pomoi i potpore. Britanska vlada je uzela ozbiljno ovu tvrdnju i uinila mi je tim p o v o d o m otre pretstavke. Britanska vlada je takoe jako uznemirena onim mestom gde i z j a v l j u j e t e da smatrate partizane,
ustae, muslimane i Hrvate kao vae glavne neprijatelje i da ete tek
poto svrite s njima obrnuti vae snage protiv Italijana i Nemaca.
Britanska vlada ne moe nikako odobriti gledite po kome su glavni
neprijatelji Jugoslavije njeni roeni sinovi i to poglavito oni k o j i se
bore protiv Nemaca i Italijana, a ne sami Nemci i Italijani.
K a k o ste vi lan jugoslovenske Vlade, britanska Vlada elela je
da vam stavim na znanje da je potrebno da promenite stav kako prema
Italijanima tako i prema onim Jugoslovenima k o j i se bore protiv ne
prijatelja, j e r bi inae britanska vlada morala revidirati svoju dosadanju politiku k o j a se sastojala u pomaganju vaeg pokreta s iskljuenjem
svih drugih centara otpora u Jugoslaviji.
Primajui na znaje ovu pretstavku ja sam britanskoj Vladi svratio panju na vae n a j n o v i j e izvetaje u k o j i m a vi poriete svaku saradnju s Italijanima i obeleavate partizane kao napadae na srpski
ivalj koji vi ne moete ostaviti bez odbrane. Za ustae sam pomenuo
vlada svojim aide-mmoire-om, dala je irok publicitet tim groznim zloinima nemako-talijanskih razbojnika.
Kujbiev, 13. novembra 1942. godine"
(AVII, EV, k. 275, reg. br. 3/71.)
O sovjetskim reakcijama Stanoje Simi obavetava 20. februara 1943. svoje
Ministarstvo inostranih poslova:
Smatram da jedino to nije trebalo uraditi to je da Englezi govore ovde
0 odnosima izmeu partizana i enerala Mihailovia. Jedino to bi oni mogli i trebalo da uine, kao preduslov za svaki sporazum, to je da dignu svoj moratorijum
za pokrete koji predstavlja eneral Mihailovi.
Situacija je sad takva da samo kraljevska vlada moe svojom odlunou
1 potpunom nezavisnou resiti celo to pitanje. Po mome miljenju prethodne
radnje Vlade bi imale biti:
1) narediti eneralu Mihailoviu da kako zna i ume nae naina da se sporazume sa partizanima;
2) da kraljevska vlada jasno odredi svoj stav prema onom delu naeg naroda koji se bori i kojega nazivaju partizanima;
3) da kraljevska vlada naredi eneralu Mihailoviu da odmah stupi u aktivnu borbu protiv svih okupatora i izdajica.
Tek onda trebalo bi pregovarati da Predsednitvo vlade ili samo njegovo
Velianstvo lino dou ovde.
Tek bismo se na taj nain i uverili u ove situacije i dobili sreenu unutranju situaciju i mogli bi urediti nezavisniju spoljnu politiku i eventualno mi
bili stoer novog reda na Balkanu a ne da dopustimo da budu to Turci.
Svaki drugi postupak znaio bi samo gubljenje dragocenog vremena a ovde
bi se dobio utisak da se eli nadmudrivanje.
Jue sam ponovo razgovarao sa Novikovom. Ruski stav ostaje uvek isti:
smatraju da eneral Mihailovi ima sporazum sa Talijanima za borbu protiv partizana, to im se, kako on tvrdi, vie ne odrie ni u Londonu. Partizanski pokret
nije komunistiki pokret nego narodni jugoslovenski. U Komitetu koji upravlja
pokretom predstavljene su sve politike stranke u Jugoslaviji. Meu njima ima
mnogo pravoslavnih svetenika da esto skupovi lie na sednicu sinoda. To je
pokret koji hoe borbu sa neprijateljem do pobede. To je ujedno i pokret koji
potpuno izraava narodno raspoloenje koje je dolo do izraza 27. marta, a koje
je unutra protiv svake reakcije."
(AVII, K. 269, reg. br. 30/23)

da oni ine sastavni deo neprijateljske oruane snage i da su prema tome sukobi s n j i m a neizbeni. Pored svega toga ja m o r a m izjaviti da va
govor od dvadeset osmog februara, akxTje tano dostavljen, ne odgovara ne samo pogledima britanske nego ni pogledima jugoslovenske Vlade. Nemci i Italijani k o j i su rasparali Jugoslaviju i oduzeli naem narodu slobodu jesu nai prvi i glavni neprijaelji. Protiv njih valja udruiti sve borbene snage Jugoslavije ostavljajui na stranu nae unutranje razmirice. Svaki graanski rat k o j i se vodi za vreme neprijateljske okupacije koristi samo neprijatelju i nikom vie. Mi razumemo da
je bilo prilika kada ste morali primiti borbu s partizanima, ali iz toga
jo ne sleduje da i saradnja s Italijanima protiv partizana moe biti
opravdana. U svakom sluaju vojnu p o m o V e l i k e Britanije mi moemo traiti samo za borbu protiv Nemaca i Italijana kao i njegovih satelita, ali ne i za meusobne sukobe. Ma koliko trenutno s pogledom
na lokalne prilike italijanska potpora izgledala korisna, ona bi bila skupo plaena ako bi zbog n j e bila dovedena u pitanje ona mnogo vanija
i dragocenija potpora koju nam Velika Britanija ukazuje. Ta vam je
potpora mogla izgledati dosada nedovoljna, ali britanskoj Vladi n i j e
oskudevala nikada dobra v o l j a da vas pomogne. Veliko rastojanje izmeu vas i britanskih trupa, oskudica prevoznih sretstava i potreba da
se sve snage prikupe za operacije na Srednjem Istoku jedini su uzrok
to su vai opravdani zahtevi bili dosada ne potpuno zadovoljeni. . . 2
AVII K-165, Br. reg. 24/42.
2 Britanski premijer je 29. marta 1943. uputio pismo Slobodanu Jovanoviu povodom izjave D. Mihailovia u selu Lipovu pored Kolaina, a u prisustvu
britanskog pukovnika Bejlija, efa britanske vojne misije pri tabu D. Mihailovia:
Ekselencijo,
Imam ast da Vas izvestim da Vlada Njegovog Velianstva postaje u ozbiljnoj meri uznemirena usled skoranjih razvoja u jugoslovenskim stvarima i
da osea sve veu bojazan u pogledu na budunost ako se ne preduzmu koraci
da se postigne vee jedinstvo, ne samo meu raznim elementima otpora u samoj
zemlji, i meu Srbima, Hrvatima i Slovencima, nego i meu jugoslovenskim krugovima na strani. Ja sam potpuno svestan tekoa u vezi sa postizavanjem, za
sada i pod sadanjim okolnostima, jednoga definitivnog reenja raznih problema
koji sainjavaju srpsko-hrvatsko-slovenaki problem i ja ne elim da se pozabavim ba sa ovom stranom jugoslovenskih stvari u ovoj noti, sa izuzetkom da elim
da kaem, ako mi se to doputa, da, ukoliko mogu da prosudim, podeljenost misli i gledita postaje sve jaa, i da ovo, izgleda, ini da je teko postii odluke ak
i o pitanjima manje vanosti u okviru Vlade Vae Ekselencije.
2. Meutim, u ovoj noti elim da se pozabavim sa situacijom u samoj Jugoslaviji. Izvetaji koje je Vlada Njegovog Velianstva primila od svog oficira za
vezu sa eneralom Mihailoviem, i iz drugih izvora ne ostavljaju nikakve sumnje
0 tome da jo i sada nema uopte nikakve sloge meu raznim elementima otpora,
1 da postoji i dalje stvarno stanje Graanskog rata izmeu snaga etnika enerala Mihailovia s jedne strane, i drugih jedinica otpora s druge strane, i da se
je u ovoj borbi eneral Mihailovi udruio neposredno, ili posredno, sa Italijanskom okupacionom vojskom. Ove izvetaje, neke od kojih Vlada Njegovog Velianstva, ranije, nije bila raspoloena da veruje, sada je potvrdio sam eneral
Mihailovi u jednom govoru koji je odrao na jednom mesnom skupu na dan 28.
februara, a o kome je podneo izvetaj pukovnik Beli koji je bio prisutan.
3. U toku ovog govora, eneral Mihailovi je kazao da su Srbi sada ostali
potpuno bez prijatelja, da ih Englezi, radi svojih sopstvenih stratekih ciljeva,
gone da preduzimaju operacije bez ikakve namere da im pomognu bilo sada bilio
u budunosti, da se Englezi sada bore do poslednjeg Srbina u Jugoslaviji. On je
nastavio, da Englezi probaju da kupe srpsku krv po ceni beznaajne koliine
oruja, ali da on nikada nee uzeti uea ,u ovoj besramnoj trgovini koja je
tipian piimer tradicionalne engleske perfidije'. Daleko od toga da budu gosti,
jugoslovenski Kralj i Vlada su stvarno zarobljenici Engleza. Oni su zarobljeni

618

T E L E G R A M DRAE M I H A I L O V I A VLADI
K R A L J E V I N E JUGOSLAVIJE
ekovii 1. juna 1943.
. . . Na dan dvadeset osmog m a j a ove godine pukovnik Beli predao
ini je pismeno poruku Vrhovne Komande Britanskih Trupa na Srednjem Istoku koju je pukovnik Beli dobio radi sprovoenja u delo. ..
eneral Mihailovi ne pretstavlja nikakvu vrednost kao borbena
snaga zapadno od Kopaonika. N j e g o v e jedinice u Crnoj Gori, Hercegov i n f i Bosni ili su likvidirane ve, ili su u tesnoj saradnji sa Osovinom.
Na slian nain jedva se moe kazati da njegove jedinice u Hrvatskoj,
Sloveniji i Slavoniji uopte postoje. . .
i pritvoreni od Vlade Njegovog Velianstva koja je besramno prekrila jugoslovenski suverenitet time to je pregovarala neposredno sa Sovjetskom vladom o jugoslovenskim unutranjim problemima. BBC je sa ogavnim cinizmom prestao da
pomae svetu srpsku stvar. Saveznika pohlepnost za prevarom zadovoljena je
prevremenom, licemernom, protivujugoslovenskom aktivnou partizana, ali neka
Saveznici uvide da nita to bi oni mogli da uine ili da zaprete, nee okrenuti
Srbe od svoje zakletve i svete dunosti da istrebe partizane. Dokle god Italijani
ostanu njegovi jedini dovoljni izvor koristi i pomoi uopte, nita to bi Saveznici mogli uiniti nee ga navesti da promeni svoj stav prema njima. Njegovi neprijatelji su partizani, ustae, muslimani i Hrvati. Kada bude sa njima raskrstio,
on e se okrenuti na Italijane i Nemce. Na zavretku je kazao da mu nije potrebna veza sa zapadnim demokratijama iji je jedini cilj da dobiju rat o troku drugih.
4. Vama je poznato da je politika vlade Njegovog Velianstva od uveik
bila da prui eneralu Mihailoviu svoju punu pomo u njegovoj borbi protiv
Osovine i da mu prui svu moguu materijalnu pomo. Za dve godine ona je sprovodila ovu politiku do krajnjih granica svoje moi i zbog toga je ona utoliko vie
zaprepaena kada je videla reakciju enerala Mihailovia. Ja uviam da rei,
izgovorene u ljutnji ne moraju da izraze promiljeni sud, i da se eneral Mihailovi moe oseati privremeno ozlojeenim usled male koliine pomoi koju je na
alost bilo mogue u skoranje vreme poslati iz razloga koji lee van vlasti Vlade
Njegovog Velianstva. Meutim, uvideete da vlada Njegovog Velianstva ne moe
da pree preko ovoga izliva niti da prihvati bez objanjenja i protesta jednu politiku koja se tako potpuno razmimoilazi sa njenom sopstvenom politikom. Ona nikad
ne bi mogla opravdati niti pred britanskom publikom niti pred svojim drugim saveznicima nastavljanje pruanja pomoi jednom pokretu, iji se voa ne ustruava da javno izjavi da su njeni neprijatelji njegovi saveznici da li privremeni
ili stalni bespredmetno je i da njegovi neprijatelji nisu nemaki i italijanski
napadai njegove zemlje, nego njegovi zemljaci Jugosloveni, a glavni meu njima
ljudi koji se u samom ovom trenutku bore i daju svoje ivote da oslobode njegovu zemlju od jarma stranaca.
5. Ja ne verujem da ova politika ima saglasnost jugoslovenske vlade, niti
da ona ma na koji nain daje izraaja njenim pogledima; ali budui da je eneral Mihailovi ministar vojske u Vladi Vae Ekselencije, oseam se primoranim
da Vas izvestim o pogledima koje je on pre tako kratkog vremena izrazio i da
predloim radi razmatranja od Vae strane da jugoslovenska vlada odmah preduzme korake da se eneral Mihailovi potpuno i tano obavesti o njenim sopstvenim pogledima o ovim stvarima i da se dadu instrukcije da od sada usvoji
jednu liniju koja je vie u skladu sa stavom jugoslovenske vlade i vlade Njegovog Velianstva. Vi ete, uveren sam, uvideti da, ako eneral Mihailovi nije voljan da promeni svoju politiku kako prema italijanskom neprijatelju tako i prema svojim jugoslovenskim zemljacima, moda e se pokazati potrebnim da vlada
Njegovog Velianstva revidira svoju sadanju politiku favoriziranja enerala Mihailovia uz iskljuenje ostalih pokreta otpora u Jugoslaviji.
Imam ast da budem, sa najveim uvaenjem, pokorni sluga Vae Ekselencije.
Vinston S. eril"
(Radoje i ivan Kneevi, Sloboda ili smrt, Sijetl, 1982)

Po taci drugoj odluke sa jo veim uenjem primio sam zahtev

da sa odanim oficirima i vojnicima idem u izgnanstvo na Kopaonik. . .
Kako prijateljima tako i neprijateljima ponosito uzvikujemo da
mi svoje ideale nikada neemo izneveriti po cenu potpunog naeg unitenja. Po gornjem zahtevu treba da celu .Tugoslovensku vojsku od stotine hiljada ponavljam stotine hiljada boraca povuem u izgnanstvo na
Kopaonik. Mali je Kopaonik da primi i deset, p o n a v l j a m deset hiljada
boraca. . . gladnih, golih, bosih i bez municije. . . k o j i sada u Hercegovini brane svoje domove iz vrletnih Hercegovakih planina i uzalud oekuju pomo od svojih Saveznika. . . a kamoli i borce iz ostalih naih
pokrajina. . .
Po taci treoj odluke Jugoslovenskoj V o j s c i se d a j e oblast ograniena na Istoku Bugarskom granicom . . . na Sever do Dunava . . . na
Zapad do Velike Morave i Ibra a na Jug do Skoplja. Ostala oblast Juslavije ima da se poveri Komunistima pod komandom robijaa Josipa
13ro/a zvanog Tito. Zahvaljujem na ovakvoj ponudi . . .
Osnovni zakon Jugoslavije i Jugoslovenska vojnika pravila imperativno (mi) nalau da ovakav zahtev stavim na reenje svome Vrhovnom Komandantu N j e g o v o m Velianstvu K r a l j u i K r a l j e v s k o j Jugoslovenskoj Vladi poto ovakvo reenje ne spada u m o j u nadlenost. I
po o v o j taci poruujem da m o j i borci i ja nismo priznali kapitulaciju
koju nam neprijatelj namee a jo manje da emo primiti kapitulaciju
od strane Saveznika. .
AVII, Reg. Br. 3/311, k-302.
DEPEA V I L I J A M A D I K I N A 0 R A Z G O V O R U S T I T O M , 1943.
Sino sam potanko diskutirao s Titom. Opi p o l o a j partizana je
da su izbegli dosad najopasniji pokuaj da se unite njihove centralne
snage. Sada prelaze od izravnih vojnih operacija na gerilsko ratovanje
irokog opsega. Posebno se koncentriraju na linije komunikacija, industriju, rudnike k o j i rade za Nijemce. Detaljni planovi i zapovijedi se
stvaraju brzo i ovamo mnogo dolaze. Bitno za efikasnost tih operacija:
veze izmeu Vrhovnog taba i operativnih grupa su djelotvorne i brze. .
TitoChurchill strogo tajno (izabrao i uredio D. Biber), Zagreb,
1981 (u daljem tekstu: D. Biber, TitoChurchill), 4.
3 Glavni tab Hrvatske izvestio je Vrhovni tab NOV i POJ 24. aprila 1943.
da se nou izmeu 20. i 21. ovog meseca 1943. spustila kod Stupjanine blizu Brinja padobranima grupa (Pavli Pavao, Simi Aleksandar i Pero Erdeljan) koje je
mteresovala pruga Ogulin Suak. Erdeljan je lan KP Kanade i uesnik panskog rata. (AVII, Fond NOR k. 6. I, reg. br. 9/1) U britanskim obavetajnim krugovima verovalo se da u Jugoslaviji postoji pored partizana i etnika i
trea grupa boraca koju sainjavaju pripadnici HSS. Takve vesti su verovatno irili pripadnici HSS kao protivteu Drai Mihailoviu. I Pavli je tvrdio da je lan
KP Kanade. Oni su proli kroz obuku od avgusta 1942. godine. Kao leviare Partija ih je poslala da pomognu borbu protiv Osovine. Oni su verovali da se bore i
grupe HSS-a. im su doli u Egipat vie nisu ni postavljali pitanje da se nau
kod Mihailovia. (AVII, Fond NOR. k 6 I, reg. br. 27/1)
Tito je o njihovom dolasku obavestio Kominternu 26. aprila 1943. godine.
Generalni sekretar je traio da se preko KP Kanade proveri da li je ova grupa
upuena u Jugoslaviju kao engleska misija, sa odobrenjem CK KP Kanade. Inae,
Erdeljana su znali Kota Na i Ivan Rukavina jo iz panije. (ACK SKJ, Fond
CK KPJ. KI, 1943/118) Tito je izvetavao KI 28. aprila 1943. da je posredova-

VILSONOVA

PORUKA

TITU

9. septembra 1943.

1. Maclean dolazi kao m o j predstavnik V r h o v n o m komandantu

partizanskih snaga. N j e g o v o ovlaenje dolazi od mene i obuhvaa sve
britanske i saveznike oficire za vezu kod snaga pod Vaom komandom,
2.
3.
A.
B.

On e raditi u svojstvu efa Saveznike misije kod Vas.

N j e g o v e su funkcije:
da odrava vezu izmeu mene i Vas;
da se s Vama savjetuje o pitanjima opskrbe i prenosi Vae
zahtjeve meni;
C. da Vas stalno obavjetava o britanskoj v o j n o j politici;
D. da V a m u m o j e ime prui svu pomo koju moe pri voenju
zajednike borbe protiv s ia Osovine.
4. On bi trebao stii k Vama oko 15. rujna, a pratit e ~a
dva britanska tabna oficira, jedan ameriki oficir i etiri Britanca drugih inova.
Isto, 20.
I Z V E T A J B R I G A D I R A FICROJA M A K L E J N A , EFA S A V E Z N I K E
V O J N E M I S I J E P R I P A R T I Z A N S K O J VOJSCI U J U G O S L A V I J I "
O P A R T I Z A N S K O M P O K R E T U U JUGOSLAVIJI
6. novembra 1943.
. . . Od samog poetka partizanski pokret se temelji na zajednikoj
fronti koju vodi Komunistika partija u linosti Tita,, vrhovnog komannjem nekih antifaista i Intelidens Servisa dolo do mobilizacije ljudi po partijskoj liniji, zbog ega je dolo do rascepa u Partiji. Oni kau da je engleska vlada
saglasna da d pomo, im mi to zatraimo. Njihov je zadatak davati informacije
o okupatorskim jedinicama, o NOVJ i komandnom sastavu." Tito je traio miljenje, jer nam je tu mnogo tota nejasno i sumnjivo". (ACKSKJ, Fond CK
KPJ KI, 1943/121)
Iz Titovog telegrama Glavnom tabu Hrvatske, upuenom sa Crnog jezera
21. maja 1943, vidi se da je posredstvom britanske misije dogovoreno da se misija
Typical" 24/25. maja 1943. spusti padobranima. Tito je odredio vreme za sputanje nou izmeu 22 i 02 asa, i to u meuprostoru Pije vi ja Niki. (AVII, Fond
NOR, telegrami V NOV i POJ G. tabu Hrvatske, film 1, snimak br. 26.) Pre
toga se, a na osnovu odobrenja Vrhovnog taba, spustila u Hrvatsku 19. maja 1943.
nova misija kojoj je na elu bio kanadski major Vilijam Dons. Dons se odazvao
na poziv SOE i poslat je u Jugoslaviju, gde je prvo delovao u Hrvatskoj, a kasnije u Sloveniji. Dons je predloio da se poalje vojni predstavnik NOVJ u Kairo.
(AVII, k. 6, reg. br. 19/1)
Tito je javio Hebrangu 23. maja 1943: sporazumeli smo se sa Djedom da
primite pomo od Engleza, ali sve sa naim znanjem i odobrenjem" ... Bez naeg znanja nemojte praviti nikakve aranmane." (ACKSKJ, Fond CK KPJ, 1943)
0 britanskom predlogu da NOVJ poalje svog vojnog predstavnika u Kairo Tito
je konsultovao Kominternu: Molimo Vae miljenje po ovom pitanju, to je
mogue prije". (ACKSKJ, Fond CK KPJ KI, 1943/1942) Tito je 23. oktobra 1943.
pisao generalu H. Vilsonu da alje misiju u sastavu Vladimir Velebit, Ivan Ribar
1 Miloje Milojevi kao misiju Vrhovnog taba NOV i POJ kod Glavnog saveznikog komandanta za Sredozemlje. Zadatak misije je bio da upozna saveznike sa
potrebama i snabdevanjem NOVJ, a na drugoj strani bila je ovlaena da objasni
i politika stanovita narodnooslobodilakog pokreta, te da informie politike
faktore saveznika. (Arhiv J. B. Tita)
621

636
danla partizanskih snaga, i njegovih glavnih politikih i vojnih savjetnika. Titov identitet je tajna. Zna se da je ovjek iz naroda i da je radio ilegalno kao komunistiki agent jo od prolog rata. On je vjerovat.no zaista Josip Broz, zagrebaki metalski radnik kojega je, nakon
to je proveo nekoliko godina u Sovjetskom Savezu, Kominterna 1937.
poslala u Jugoslaviju da reorganizira i preuzme vodstvo ilegalne jugoslovenske Komunistike partije, Iako je u prvom redu politiar, bez
ikakva ranijeg iskustva kao vojni komandant, on od samog poetka lino vodi i pomae u operacijama svojih snaga, a njegov naelnik taba
i drugi vojni savjetnici imaju drugorazrednu ulogu. U politikim i administrativnim stvarima, iako nema druge funkcije osim funkcije voe
Komunistike partije, on je dominantna linost. K a o voa uiva nepodijeljenu ljubav svojih pristaa za koje je postao legendarna linost. Izgledom on je razborit mukarac izmeu 45 i 50 godina, uredno obrijan,
ist, sijede kose, te daje dojam inteligencije i odlunosti. Iako u razgovoru jasno pokazuje svoje stajalite o nekom predmetu, uvijek sam
osjetio da je razuman i prijazan, sa irokim shvaanjem vojnih i politikih problema i vrlo jakim smislom za humor.
Vojna i politika struktura koju su Tito i njegove pristae izgradili ni iz ega u dvije godine bez pomoi izvana na teritoriju koji je
neprijatelj okupirao, impresivna je. Mnogo onoga to je postignuto moe se zahvaliti tradicionalnoj ljubavi prema slobodi naroda Jugoslavije,
a mnogo vodstvu i sposobnosti Tita i mnogih mladih ljudi k o j i su oko
njega na odgovornim poloajima, ali moda najvei dio moemo zahvaliti ogromnom oduevljenju svih za novu Jugoslaviju koju stvaraju
i njihovoj nepokolebljivoj v j e r i u budunost. Upravo to oduevljenje i
vjera najprije zadive promatraa i uvjere ga jednako kao i stvarna
dostignua partizana da ovdje postoji neto znaajnije nego to se obino misli vani u svijetu...
Pokret je ipak u svojoj biti revolucionaran. Jugoslovenski komunisti se koriste iskustvom drugih; poeli su ondje gdje su prestali njihovi ruski drugovi, te ne smatraju da je potrebno progoniti i time odaleiti cijele grupacije stanovnitva, ali ne dolazi u obzir povratak na
stari poredak. Naroito se jak naglasak stavlja na potrebu novog rjeenja nacionalnosti u Jugoslaviji. .. Zamilja se federalni sistem u kojem e iSrbi, Hrvati i Slovenci uivati jednaka prava i imati dobre
meusobne odnose pod centralnom vladom, te ni jedan narod nee gospodariti ostalima. Istovremeno, partizani otro osuuju separitistike
tendencije i ukazuju na jedinstvo i sklad koji vlada u njihovim vlastitim
redovima, gdje su dobro zastupljene sve razne nacionalnosti. Srbi zapravo prevladavaju.
Za razliku od njihova stava prema strankama i organizacijama
koje su prile njihovu Narodnom frontu protiv sila Osovine, partizani
se kunu na vjenu mrnju prema Nediu, Paveliu, Maeku i Mihailoviu. ..
Naalost, javnom podrkom Mihailoviu kralj Petar je takoer
izazvao duboku uvredu i pojaao uvjerenje da bi povratak dinastije
znaio povratak na velikosrpsku politiku i stari poredak. Osim toga partizani niti ne osjeaju da imaju neto zajedniko s kraljem koji uope
ne sudjeluje u njihovoj borbi za slobodu i koji bi, po njihovu sudu, ak
i da im se pridrui u ovom odlunom asu stigao dvije godine prekasno.
Meutim, paitizanska propaganda se vrlo obzirno uzdrava od napada
na Njegovo Velianstvo te je jasno da partizanski voe ne ele da se

pitanje monarhije potakne sada, jer je njihov stav da o toj stvari moraju u svoje v r i j e m e slobodno odluiti narodi Jugoslavije. . .
Sada Velika Britanija daleko zaostaje za R u s i j o m u uvaavanju
partizana. U p r v o m redu kao kapitalistika i neslavenska drava mi
smo u nepovoljnom poloaju. Nadalje, partizane zbunjuje naa trajna pomo Mhailoviu iako on surauje sa silama Osovine i ne upotrebljava oruje k o j e mu aljemo ni protiv koga osim protiv samih partizana. Iako bar T i t o razumije prirodu i opseg naih obaveza prema
kralju i jugoslovenskoj kraljevskoj vladi te iako je spremno prihvatio
m o i e uvjeravanje da vlada N j e g o v a Velianstva eli da jugoslovenski
narod slobodno izabere vlastiti tip vlade, mnogi borci oito sumnjaju
da im silom elimo nametnuti prijanji reim, sa svim zlima i Mihailoviem povrh svega. . .
Gledajui u budunost, razlozi za iskrenu podrku partizanima su
jednako jaki. Izgleda da ne postoji sumnja da bi jedino velika oruana
intervencija mogla sprijeiti da partizani preuzmu vlast u Jugoslaviji
im N i j e m c i budu konano istjerani. U stvari ; oni ve uspjeno kontroliraju velika podruja. Osim toga mogu raunati na snanu podrku
naih sovjetskih saveznika. S druge strane, Mihailovi je potpuno izgubio ugled u oima veine stanovnitva i ni u n a j p o v o l j n i j i m okolnostima ne bi imao izgleda da ujedini zemlju. U svakom sluaju, njegova
je politika velikosrpska, protuhrvatska i v r l o reakcionarna, pa stoga
nije u skladu s naim ciljevima. Podrka k o j u mu d a j e m o moe samo
produiti postojee unutranje razmirnice i time nanosimo tetu svom
poloaju kod partizana i sve ih vie t j e r a m o na zakljuak da je Sovjetski Savez n j i h o v jedini prijatelj, a za uzvrat ne dobivamo odgovarajuu korist.
S druge strane, kad bismo napustili Mihailovia i istovremeno
bitno poveali materijalnu pomo partizanima ne bismo samo pomogli
jugoslovenski doprinos ratnim naporima Saveznika, ve bismo na vrstoj osnovi uspostavili anglo-jugoslovenske odnose k o j i bi silno koristili
uvrenju naeg poloaja na Balkanu nakon rata.
U tim okolnostima d a j e m slijedee preporuke:
1. da se prekine podrka Mihailoviu;
2. da bitno poveamo pomo partizanima;
3. da se posebno, bez daljnjeg odlaganja organizira efikasan sistem opskrbe morskim putem u velikim razmjerama;
4. da se napadaju iz zraka prikladni ciljevi u Jugoslaviji kad god
je mogue;
5. Da emisije B B C i drugo publiciranje budu na liniji politike
vlade N j e g o v a Velianstva. 4
N.d., 2937.
4 Britanska politika je sa iskrcavanjem zapadnih saveznika na sever Afrike
i pribliavanjem kraja bitke za Tunis sve vie panje obraala na Balkan. Na
sastanku Ruzvelta i erila u Kazablanki januara 1943. donesena je odluka da se
zapadni saveznici iskrcaju na Siciliju. Nemci su mogli oekivati narednu invaziju
na vie taaka Mediterana: od panije i Italije do Grke, Jugoslavije i Albanije.
Otuda njihova urba da u dobro pripremljenim fazama jedinstvene ofanzive:
Vajs 1", Vajs 2" i varc" razbiju partizanske snage i etnike. etnici su urili
da se u okviru velikih neprijateljskih ofanziva unite partizani kao glavni suparnici. Oni su u zimu 19421943. izveli jednu od najveih prinudnih mobilizacija boraca za pohod na Bosnu i Hercegovinu. U britanskom tabu se od decembra 1942.
nalazio britanski pukovnik S. V. Bejli kome nije bila nepoznata ova kampanja et-

623

nika i njihova saradnja sa Italijanima koji su ih kamionima i brodovima prebacivali u rejon buduih borbi. Britanska politika prema Jugoslaviji je poela marta 1943.
da st- ,nenja. Na nju je uticalo vie faktora: snaga NOVJ, saznanje da oni nose
glavni ceret borbe protiv okupatora, probijanje istine o Drai Mihailoviu u zapadnom javnom mnenju, insistiranje Sovjeta u politiko-diplomatskim akcijama da sve
snage otpora aktivno uestvuju u antifaistikom ratu, slabost etnika kao vojne snage i njihova otvorena kolaboracija sa okupatorima. Mihailovi nije bio
raspoloen da aktivira svoje snage za britanski raun u borbi protiv okupatora i
na ruenju vanih objekata dok je tekla bitka za Francusku Severnu Afriku, iako
su Britanci to od njega traili. etnici kao izrazito ovinistiki pokret, nisu mogli
predstavljati narode Jugoslavije. Britanskog premijera su zaprepastile Mihailovieve
izjave februara 1943. u Lipovu kod Kolaina da su mu komunisti i Hrvati glavni
neprijatelji, a Italijani saveznici. Mihailovievi pokuaji da se samostalno ponaa
nailazili su na sve vee britansko nezadovoljstvo. Katastrofalni poraz etnika na
Neretvi i Drini uverio je oba strana faktora, Britance i Nemce, da je glavna snaga
u Jugoslaviji NOVJ. Stoga su Britanci poeli da razmiljaju kako bi s njom
uhvatili vezu, a Nemci su plan o likvidaciji etnika preinaili u plan za unitenje
NOVJ, poto su u Hercegovini i Kolainu, bez obzira na suprotstavljanje Italijana,
razoruali deo etnika sa Pavlom uriiem na elu. Britanska politika usmerena
je u novoj situaciji na uspostavljanje dodira i sa narodnooslobodilakim pokretom
i sa etnicima. Britanci alju misije i jednom i drugom pokretu. Plan razdvajanja
etnika od partizana na osnovu nareenja britanskih vojnih faktora da se etnici
povuku istono od Kopaonika (Ibarski telegram) jer nemaju snagu u ostalom prostoru Jugoslavije, kasnije je povuen. Protiv ovog nareenja britanskih vojnih
krugova izjasnio se Draa Mihailovi. Ova podela je prvi put sadravala u sebi klicu
teritorijalne podele Jugoslavije. Britanci su kasnije stornirali Ibarski telegram, polazei i od naknadne procene da bi takvim reenjem praktino priznali pravo narodnooslobodilakom pokretu na zapadni deo Jugoslavije. Dolaskom Stjuartove i Dikinove misije krajem maja 1943. uspostavljene su veze izmeu Vrhovnog taba i britanske komande na Bliskom istoku. Do faktikog priznanja NOVJ dolazi septembra
1943. kada se u Jugoslaviju spustio brigadir Ficroj Maklejn, koga eril naziva ambasadorom voom". Izvetaji Dikina i Maklejna pomogli su da se uvidi da su
partizanske snage najjai vojni faktor otpora, da su etnici ogrezli u kolaboraciju,
da je narodnooslobodilaki pokret osobena, samostalna snaga, nezavisno od uticaja sovjetske doktrine i prakse u narodnooslobodilakom pokretu i da e NOP
sutra biti vladajui faktor u Jugoslaviji. U tom smislu karakteristian je izvetaj
amerikog majora Lina Feria, koji je trezveno sagledao snagu narodnooslobodilakog pokreta i o tome izvestio svoj centar u SAD. Feriev izvetaj Ruzvelt je,
prema arlsu Bolenu, predao Staljinu na Teheranskoj konferenciji, gde je dolo
do de iure priznanja NOVJ kao ravnopravnog vojnog inioca antifaistike koalicije. U novoj situaciji Britanci su se odluili za politiku kompromisa prema Jugoslaviji koja je podrazumevala omekavanje komunista i simbiozu narodnooslobodilakog pokreta i njegovih ustanova sa graanskim antifaistikim snagama, pod
kojima je eril raunao i na pripadnike kvislinkih formacija. Politika spasavanja
monarhije nije bila karakteristina samo za Jugoslaviju ve i za susedne zemlje:
Grku i Italiju. Britanci su u ovim trima zemljama pokuavali da obezbede sporazum konzervativnih monarhistikih snaga sa progresivnim snagama, koje su oliavali komunisti, republikanci i demokrati. Britanskoj politici kompromisa priao
je decembra 1943. i SSSR.

1624