Sadraj :

Uvod ..

1. POJAM SLOBODNOG VREMENA .

2. ULOGA PORODICE U PROVOENJU SLOBODNOG VREMENA DECE

Zakljuak ..............................................................................................................................

11

Literatura ..

12

Uvod

Kao i u svim modernim drutvima, tako i kod nas pojam slobodnog vremena predstavlja
jedan od aktuelnih problema dananjice, a posebno je vaan inilac u ivotu mladih. Sa pozicije
deteta, to je vreme u kome se prepliu brojni uticaji i sadraji, kako pozitivni i negativni, a takoe
organizovani kao i spontani koji dopunjuju ili rue ono to prua porodica i kola. Nain na koje
se ono koristi ima odreene posledice.
Pojam slobodno vreme podrazumeva vreme van drutvenih i porodinih obaveza i ivotnih potreba. To je vreme za drutvene-pozitivvne sadraje, za odmor, razonodu, obrazovanje i
usavravanje linosti uopte. Aktivnostima slobodnog vremena stie se vii stepen obrazovanja,
a takoe pomae se razvijanju dispozicija, sklonosti i talenata. Ono predstavlja neizostavni uslov
za razvijanje fizikih, intelektualnih, estetskih, radnih, tehnikih, moralnih i socijalnih kvaliteta u
procesu formiranja linosti.
Iz navedenog moemo zakljuiti da je veoma vaan zadatak da se kod svih generacija
razvija sposobnost pozitvinog korienja slobodnog vremena. Kada je dete u godinama razvoja i
formiranja linosti potrebna mu je pomo i podrka odraslih. Ne moe se detetu ostaviti da se
samo snalazi, ve mu treba pruiti podsticaj, usmeravati ga i stvarati povoljne uslove za razvoj
odabranih deijih interesovanja i sklonosti.
Ukoliko deci od malena afirmiemo kulturne (pozorite, bioskop, galerije) i druge
aktivnosti, ako ih podstiemo na itanje, pisanje pesama, pria, na bavljenje sportom, na slikanje,
sluanje odabrane muzike i dr. razvijamo kod njih naviku da kvalitetno koriste slobodno vreme.
Naravno, uvek moramo da imamo u vidu njihove autentine potrebe, sklonosti i interesovanja.
Sticaem znanja, umea, razvijanjem sposobnosti i sklonosti u koli i van nje, u slobodno vreme
omoguavamo detetu da ispolji svoju originalnu linost.

Neophodno je nai i odgovarajuu meru, koja e s jedne strane zadovoljiti potrebe deteta a
sa druge mu omoguiti da ima dovoljno vremena za kolske obaveze. Treba da imamo u vidu da
su interesovanja i potrebe deteta promenljiva kategorija. U zavisnosti od toga deca mogu menjati
aktivnosti u funkciji njihovih potreba.
S obzirom na znaaj slobodnog vremena u ivotu deteta, nain na koji e se ono koristiti
ima odreene posledice. Izvesnik negativni vidovi zabave u slobodnom vremenu mogu da
dovedu ne samo do pasivnosti linosti, ve i do tekih demencija. Zbog toga se insistira na vaspitanju uvezi sa nainom korienja slobodnog vremena.

1. POJAM SLOBODNOG VREMENA

Slobodno vreme je pojava koja je u naunim krugovima postala veoma interesantna

ezdesetih godina dvadesetog veka kao pojava koja znaajno utie na promene u ivotnom stilu.
Jedan od prvih mislilaca, koji je u okviru svojih teorijskih i empirijskih istraivanja obuhvatio
oblast slobodnog vremena i svojom koncepcijom uticao na miljenje mnogih drugih kako
marksistike tako i graanske orijentacije, je Karl Marks. Za Marksa slobodno vreme
podrazumeva vreme za slobodni razvitak individua, njihovih duhofnih i fizikih snaga i
sposobnosti. Razvijanje kapitala, prema Marksovom miljenju, doprinosi stvaranju pretpostavki
da se radno vreme redukuje i stvore uslovi za nastajanje veeg slobodnog vremena. Marksovo
shvatanje je u velikoj meri uticalo i na shvatanje naih teoretiara i kao orjentir i kao materijal za
kritiku.
Analizom razliitih shvatanja slobodnog vremena moe se rei za slobodno vreme:
Da je drutveno uslovljen fenomen, kako istorijski tako i klasno, uslovljen je ekonomski,
kulturno, nauno-tehniki i slino
Da predstavlja integralni deo ovekovog vremena, zahvaljujui ijim aktivnostima ovek
stvara, razvija i odreuje svoju sutinu, radnu i individualnu.
Da je vrednosno obojeno,to naroito dolazi do izraaja kroz razne aktivnosti u
slobodnom vremenu
Da pretpostavlja (relativnu) slobodu izbora (Kaavenda-Radi, N. 1986).
Slobodno vreme ima tri vane funkcije: odmor (rekuperacija), zabava i razonoda, razvoj
linosti (Iliin, 2002). Kroz slobodno vreme odvija se znaajan deo socijalizacije mladih deo
koji ih pribliava njima samima ali i drutvu u kome ive. Pod organizovanim slobodnim
vremenom se najee podrazumeva vreme u koje nije ispunjeno aktivnostima kole i nastave.

Pregled interesovanja dece kod korienja slobodnog vremena navodi na sledee

zakljuke:
Prvi rang zauzimaju aktivno-rekreativni sadraji
Zatim pokazuju interesovanje za pasivni odmor
Estetsko-umetnike aktivnosti
Humanitarne aktivnosti (Jei,D., 2001, 72)
U dosadanjim istraivanjima slobodnog vremena preovlauju ona koja akcenat stavljaju na
pojedine aktivnosti mladih tokom slobodnog vremena i posmatraju njihovu uestalost. Ukoliko
postoji kategorizacija, ona uglavnom nije dobijena empirijskim putem nego je teorijski zasnovana
i slui kao okvir za interpretaciju podataka. Tako se u nekim istraivanjima slobodno vreme
posmatra zavisno od toga da li je provedeno aktivno ili pasivno, da li su vrnjaci ili odrasli ti koji
usmeravaju aktivnost, koje aktivnosti su prisutne, koje kompetence mladi angauju bavei se
odreenim aktivnostima.
U naoj zemlji poslednjih godina je zapaena tendencija mladih da izlaze iz kue u kasnim
veernjim satima i da u kafanama, kafiima, diskotekama i sl. i ostaju do ranih jutarnjih asova.
Lekari ukazuju na pogubne posledice takvog ponaanja i na fizioloke promene u samom mozgu,
posebno kada ovakvo ponaanje pree u naviku. Prosvetni radnici se ale na apatiju, bezvoljnost i
letargino ponaanje kod uenika i nemogunost normalnog odravanja nastave. Pojava
alkoholizma, narkomanije je povezana sa kasnim izlascima i zadravanjem na pomenutim
mestima do ranih jutarnjih sati. Istraivanja Jei Dragan pokazuju da veina mladih poinje da
izlazi jos u osnovnoj koli (54,3%). U velikom procentu (56,4%) uenici izjavljuju da nemaju
nikakvih ogranienja i da mogu da se vrate kad njima odgovara. Ovim se postavlja opravdano
pitanje, da li su i u kojoj meri uenici sposobni za praenje nastavnog procesa i opte napore
sledeeg dana, ukoliko se kui vraaju u ranim jutarnjim satima. Sigurno je da treba traiti
reenje u koordiniranom delovanju svih drutvenih institucija kako bi mladi kreativno i
osmiljeno provodili vreme. (Jei,D., 2001,72-78).

2. ULOGA PORODICE U PROVOENJU SLOBODNOG VREMENA

DECE

Dananja se porodica suoava s promenama, a one nikada dosad nisu bile toliko brojne.
Konzumerizam, prezaposlenost roditelja, poveani radni i emocionalni zahtevi, kriza morala i
minjanje sistema vrednosti uzeli su svoj danak.
Deca su dugo odvojena od svojih roditelja, a svaki peti brak zavri razvodom. Sve to
ostavlja ozbiljne posledice na razvoj detetove linosti, posebno u ranijoj dobi.
Roditelji su zbunjeni, oseaju se nesigurno, zahtevi na poslu su pojaani, stres je sve vei, a
oekivanja su vrlo visoka. Nekada su deca dugo bila uz majku, ona nije morala svakodnevno ii
na posao i ostavljati diete u vrtiu, ve je bila sa svojom decom. Roditelji jo do nedavno nisu
morali razmiljati o tome ima li tetnih aditiva u dejoj prehrani, jesu li igrake oiene, ima li
njihovo dete prostor za igru. Sve to obeleava porodine odnose, pa tako i nain provoenja
slobodnog vremena njegovih lanova.
Porodica je temeljna socijalna institucija koja presudno utie na sudbinu pojedinca, ona je
temeljna jedinica drutvene strukture i ishodite drutvenih odnosa. (Berc, Buljevac, 2007)
U porodici deca usvajaju intelektualne, kulturne, drutvene i moralne vrednosti, a roditelji
su prvi i najvaniji uitelji. U porodici se ui komunikacija, ponaanja, stavovi, interesi, ali i
nain provoenja slobodnog vremena.
Budui da je malo zajedniki provedenog slobodnog vremena, izuzetno je vaan njegov
kvalitet. Nain na koji se u porodici provodi slobodno vreme uticae na detetov razvoj, na
njegovo odrastanje, samopouzdanje, razvoj kreativnosti i socijalnih vetina, kao i na razvoj
intelektualnih sposobnosti.
6

Prema Konvenciji o pravima deteta (2007.), dete ima pravo na odmor i slobodno vreme, na
igru i razonodu primerenu njegovom uzrastu kao i na slobodno uestvovanje u kulturnom ivotu i
umetnostima. Roditelji esto ne obraaju panju na provoenje slobodnog vremena svog deteta
insistirajui na ispunjavanju kolskih obaveza.
Boravak u koli tokom kalendarske godine zauzima oko 15% budnog vremena deteta
(Berc, Buljevac, 2007).
To znai da dete, uz sve svoje obveze, jo ima mnogo slobodnog vremena i potrebno mu je
posvetiti potrebnu panju. Slobodno vreme je vaan deo ivota i razvoja svakog dteta. Naglasak
treba staviti na aktivnosti koje deca oblikuju, osmiljavaju i provode sama i/ili zajedno s
odraslima (odrasli su u funkciji animatora ili mentora, a ne uitelja), a za koje su sama
motivisana.
Slobodno vreme je vreme u kome se posveujemo sebi, zadovoljavamo vlastite potrebe,
poput potrebe za igrom, zabavom i razonodom, odmorom, ali i rastom i razvojem i usvajanjem
novih znanja i vetina.
Slobodno vreme nudi mogunost za razvoj potencijala, tako se oplemenjujemo i postajemo
ono to jesmo (Berc,Buljevac, 2007.).
Stav koji roditelji imaju prema slobodnom vremenu i nain kako ga provode oni e preneti i
na svoju decu.
Roditelji mogu podsticati, ali i obeshrabriti interese dece. Oni mogu pokazati interes za
detetov svet i hobije i njegovu intimu. Mnogi roditelji sami ne provode sadrajno svoje slobodno
vreme, pa onda ne mogu ni svojoj deci osigurati podrku u tome.
Slobodno vreme u porodici vano je za komunikaciju i izgraivanje porodinih odnosa.
Razliiti su naini provoenja slobodnog vremena u krugu porodice:

Igranje drutvenih igara,

itanje i prianje,
Zajedniki kuni poslovi (npr. zajedniko peenje kolaa),
Sportske aktivnosti,
Zajedno provedeni vikendi i godinji odmor itd.

Zajednike aktivnosti poveavaju oseaj povezanosti i meusobnog pripadanja lanova

porodice, a to je zatitni potencijal u prevenciji rizinih ponaanja. Ako su roditelji esto ispred
televizora ili raunara, ako im je televizor stalno upaljen i slui kao pozadina, ako ne idu u
prirodu i ne etaju, ne bave se sportom, moe se oekivati da e te navike usvojiti i njihovo dete.
Na taj e se nain lako izgubiti oseaj zajednitva.
Deca koja puno gledaju televiziju manje se drue, nemaju mogunost razvijati empatiju ni
socijalne vetine. Postaju fiziki lenji, a posledice su poveana gojaznost, premalo kretanja i
potekoe s kimom.
Jo je opasnija psihika pasivnost, a simptomi su otupljivanje, nerazvijena mata,
nesposobnost reavanja problema, depresivnost, nezrelost, loiji kolski uspeh, a esto i poveana
agresivnost.
ini se da je potrebno uiti roditelje da budu kreativni i da se kvalitetno drue s vlastitom
decom. Majke esto zbog preoptereenosti, ali i neznanja, nisu koncentrisane na jedan sadraj
nego paralelno obavljaju kune poslove, gledaju televiziju i razgovaraju s detetom.
Dete to s pravom doivljava kao odbacivanje. Retkost je da lanovi porodice dele slobodne
aktivnosti, mnogo je ee da su lanovi porodice blizu jedni drugima, ali ne uestvuju
zajedniki u pojedinoj aktivnosti (Berc, Buljevac, 2007.).
Kvalitetnim provoenjem slobodnog vremena i igranjem odvija se zdrava stimulacija, koja
je od presudne vanosti za detetov intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj. Doivljaji su
poput hrane za mozak, na taj se nain stimuliu ula, to pozitivno utie na razvoj mozga.
Kako dete raste, tako se menjaju i njegovi interesi, pa tako i nain provoenja slobodnog
vremena. Mnogi roditelji se pitaju jeli dobro detetu prepustiti njegovo slobodno vreme ili, pak, to
vreme ispuniti razliitim aktivnostima. Uloga roditelja je da usmeravaju dete u njegovim
aktivnostima, a one se mijenjaju s njegovim odrastanjem.

Neki roditelji odlaze u krajnost

kontroliui svaki slobodni trenutak deteta, vodei ga na razne aktivnosti i usmeravajui ga

uskladu s vlastitim ambicijama. U tom sluaju dete nema mogunost samo birati i razvijati
vlastite interese i elje, a ako ih ono i poseduje, roditelji nemaju sluha za njih. Nekim je
roditeljima pitanje prestia koje e sve aktivnosti pohaati njihovo dete, pa ih usmeravaju na
usvajanje to vie znanja.

Pritom se podstiu akademski uspeh i kognitivni razvoj, na kojem se ve ionako dovoljno

insistira u koli.
Emocionalni aspekt se zanemaruje, pritisak na decu je sve vei, a ona se esto razvijaju u
nesamostalne i nezrele linosti. Nije redak sluaj da o detetovim aktivnostima u potpunosti brinu
njegovi roditelji, a da ono uopte ne zna koju aktivnosti ima toga dana jer roditelji o svemu
odluuju umesto deteta, preuzimajui tako njegove odgovornosti.
S druge, pak, strane, neki roditelji uopte ne uestvuju u nainu provoenja slobodnog
vremena svog deteta, pa je takvo dete preputeno samo sebi. Roditelji takoe ne pitaju za
njegove interese, ni gde ni kako ono provodi svoje slobodno vreme. U tim se sluajevima dete
oslanja na vrnjaku kupinu s kojom provodi mnogo vremena, s njima mu je ugodnije nego kod
kue, njegovo slobodno vreme je nestrukturirano i besciljno, a opasnost od rizinih ponaanja
mnogo je vea. Dakle, vano je da roditelji pomognu svom detetu da pronae aktivnosti koje e
okupirati njegovu panju, da takvim aktivnostima dete razvija kreativnost, odgovornost, da ui
reavati probleme i ivotne situacije te da razvija socijalne vetine.
Na taj e nain ono odrasti u osobu koja ima vlastite ciljeve i interese, koja je motivisana i
lake podnosi ivotne frustracije.

Zakljuak

U porodici dok je dete jos malo treba razvijati navike aktivnog odmora u igri, etnji,
tranju. Kulturu kreativnog odmora mladih treba da razvija i formira kola a ne ulica i kafii.
Dobro organizovane slobodne aktivnosti u koli popravie njenu dosadnju sliku. Poslednjih
godina je zapaena tendencija da mladi izlaze iz kue u kasnim satima i dolaze kui do ranih
jutarnjih sati. Najee imaju slabu kontrolu i roditelji i nastavnici nisu upueni u naine njihovog
provoenja slobodnog vremena. Kako bi se to izbeglo treba uposliti decu i dati im vee
mogunosti izbora vannastavnih aktivnosti koje e oni iskoristiti za svoju afirmaciju i kako bi
saznali neto novo. Treba im omoguiti da ee putuju, upoznaju nove ljude, kulture i stiu nova
znanja, da upoznaju razliite jezike i pripreme se za ulazak u svet rada.
Na taj nain ih spreavamo da se upuste u konzumiranje nedozvoljenih sredstava ili se
upuste u razliite kriminalne aktivnosti za koje veliki broj dece potvruje da radi ili proba zbog
dosade, oseaja neispunjenosti i kako bi otkrila nesto novo.
kola i roditelji samim tim treba da uzajamno i organizovano deluju kako bi deci bili
dostupni adekvatni sadraju njima i omoguiti im pravilan rast i razvoj.

10

Literatura

1. Berc, G., Buljevac, M. (2007): Slobodno vrijeme i mladi - preventivni aspekti, Dijete i
drutvo. 9.
2. Gojkov, G. (1986): Pedagoki aspekti vannastavnih aktivnosti, Pedagoka stvarnost, 910.
3. Grandi, R., Leti, M. (2008): Prilozi pedagogiji slobodnog vremena, Novi Sad : Savez
pedagokih drutava Srbije.
4. Dumazedier, J. (1960). Problems actueles de la sociologie du loisir, Revue international
des sciences sociales, br. 4.
5. Dumazedier, J. (1962). Vers une civilisation du loisir? Paris : Editions du Seuil.
6. Jei D. (2001): Uticaj porodice na sadraj i provoenje slobodnog vremena mladih,
Beograd: Pedagoko drutvo Srbije.
7. Kaavenda-Radi (1986): Slobodno vreme i obrazovanje, Kulturni ivot br.6-7

11