Zabavne emisije- Rijaliti emisija

Sadraj:
Uvod........................................................................................................................... 3
Rijaliti Programi.......................................................................................................... 5
Format i neprimerenost.............................................................................................. 7
Rijaliti Programi U Srbiji.............................................................................................. 9
Problem koncepta: (pseudo)rijaliti.........................................................................11
Problem koncepta: Veliki brat i Farma.............................................................13
Edukativnosti rijaliti programa.................................................................................. 15
Roen u divljini: Da li ovo prelazi granicu, ak i za rijaliti emisiju?...........................17
Zakljuak.................................................................................................................. 20
Literatura.................................................................................................................. 23

Uvod
Reality show novi TV anr
Televizijski anrovi se esto posmatraju kao proizvodi. S obzirom na to da na
dananjem tritu opstaje samo ona roba za kojom postoji potranja, jasno je da
anrovi prolaze kroz etiri osnovne faze: plasiranje, faza rasta interesa, faza zrelosti i
faza zastarevanja.
Za istraivae medija je interesantno pitanje zbog ega je odreeni anr
popularan u odreenom trenutku, dok drugi u istom trenutku izumire. Televizijski
program kao krajnji cilj ima ostvarenje profita. Najpopularniji programi su oni koji
donose novac, a produkcija istih ne kota mnogo. To je razlog rasta popularnosti tzv.
reality show programa. Reality show je postao novi TV anr. Poiva na dve ljudske
niske strasti: na potrebi ljudi da zavire u tue privatne ivota i elji pojedinaca da se
izdvoje iz mase i postanu poznati. Iako se reality show posmatra kao novi medijski
fenomen, zapravo je re o starom anru koji je vremenom pretrpeo prilagoavanja. Svi
reality show programi poivaju na paradigmi jednog heroja koji na kraju pobedjuje i
osvaja nagradu. Pre deset godina sitkomi su bili najpopularniji TV anr. Medjutim, danas
sitkomi gube na popularnosti jer postaju predvidljivi za razliku od reality show
programa koji stvaraju iluziju nepredvidljivosti i neoekivanosti. U sitkomima postoji
scenario i glumci izgovaraju replike koje je pisac napisao, dok u reality show
programima postoji samo scenografija, a scenario poiva na improvizaciji uesnika.
Kreatori ovih programa biraju uesnike iz razliitih drutvenih slojeva, delova zemlje i
razliitog obrazovanja kako bi stvorili prirodan konflikt meu uesnicima. Uesnici
govore razliitim dijalektima, a iako govore istim jezikom, esto se ne razumeju.
Reality show je, za one koji ga kritiki posmatraju, dobar pokazatelj jezike pismenosti
drutva. Govor istovremeno obuhvata fenomen jezika kao drutvenog proizvoda i
fenomen individualne aktualizacije ive rei (Kon 2001:8). Primer sa domae scene je
reality show pod naslovom Veliki brat u kojem jedan sredoveni, ruralni uesnik dobija
2

zadatak da trai od porodice da mu u dve rei kau ta se novo dogodilo u njihovoj

porodici dok je pomenuti uesnik zatvoren u kui Velikog brata. Stigao je njegov
odgovor u dve rei - nepismen, ali snalaljiv, i glasio je: Dobrosmo nebrini!
Reality show TV anr je svojevrsna moderna verzija dramskog programa.
Razlikuju se u tome to u dramama glumci glume odredjene likove po odreenom
scenariju i odreenom, unapred napisanom tekstu, a u reality show emisijama uesnici
nastupaju u svoje ime i govore svojim jezikim izrazom. TV program udi za
originalnou koja je koncentrisana u prirodnosti i spontanosti zanimljivih persona.
Upravo je to glavno orudje koje prodaje i popularizuje reality show kao novi TV anr.
Emisije realnog oua u Srbiji
Najpoznatije su:
-

Letei start
Hoe nee
Jednostavan ivot
48 sati svadba
Sve za ljubav
Menjam enu
Veliki brat
Dvor
Farma
Parovi
Top model
Survajver.

Rijaliti Programi
Rijaliti je promenljiv, prilagodljiv i vrlo otporan medijski fenomen, u toj meri da se postavlja
pitanje da li je mogue govoriti o anru kada je re o neemu to ne moe jasno da se ogranii
niti kategorizuje. karakteristike ovih programa su naglasak na injenicama, sadraj bez scenarija,
uee stvarnih ljudi i njihovih meusobnih interakcija, koje producenti u veoj ili manjoj meri
kontroliu tokom celokupnog trajanja programa, ukljuujui i uticaj na tok prie montaom
snimljenog materijala. 1 Iako se esto tretira kao relativno nova pojava, rijaliti se zapravo dovodi
u vezu sa nekim televizijskim poduhvatima iz sedamdesetih godina dvadesetog veka. 2 Prema
donatanu Binjelu (jonathan Bignell), rijaliti programi su naslednici amerike kole direktnog
filma i francuskog cinema verite.3 Kao vane komponente rijaliti programa Binjel izdvaja
uesnike, koji se posmatraju kao obini ljudi (ponaaju se autentino), i svrhu programa (istiu se
momenti krize, preobraaja, a pojedinac ima priliku da pria ispoveda o svojoj
transformaciji). ova ideologija samopoboljanja je, prema njemu, kljuna u savremenim rijaliti
programima, upravo zato to je re o govoru obinog oveka.4

1 Reality Television Review, Australian Communications and Media Authority

(ACMA), Vol. 1, Melbourne, 2007.
2 Serijali an american Family (1972) u americi i The Family (1974) u Velikoj
Britaniji, serijali skrivene kamere, ali se najee kao originalni format navodi
emisija The Real World, koja je 1992. godine poela da se emituje na MTV.
3 oni istovremeno raskidaju sa konvencijama dokumentarnog filma i predstavljaju
specifinu vrstu programa u kome se briu granice izmeu privatnog i javnog, gde u
najee konstruisanim uslovima uesnici demonstriraju svoje spontanosti i
autentinosti.
4 Mirjana nikoli istie patetine i melodramske elemente rijaliti programa u formi
reportae, iji je cilj izazivanje emocija kod gledalaca i opominje da ... u situaciji u
kojoj se forsira ideja da je sve to se deava upravo takvo i samo zbog publike,
samo medijski profesionalci ili medijski pismeni delovi publike svesni su svih
produkcionih elemenata ovih programa, tehnologije kojom se oni realizuju i konano
neetikih manipulacija koje su neizostavni pratilac ovog televizijskog formata.
Videti u: Mirjana nikoli, Reality Show konstrukcija ili simulacija stvarnosti,
Medijski dijalozi: asopis za istraivanje medija i drutva, god. V, br. 12, istraivaki
medijski centar, Podgorica, 2012, str. 41.
4

Sa druge strane, za anet Hil (annette Hill), rijaliti je granini anr, izmeu informacije i zabave,
dokumentarnog i dramskog. ona tvrdi da bi svaka podela na vrste bila vetaka, jer postoji
razlika izmeu onoga to bi mogli rei akademski istraivai i publika. autorka upuuje na
povezanost ovih formata sa tabloidnim novinarstvom (usmerenost na lino, senzacionalno i
dramatino), infotejnmentom, sapunicama, lajfstajl (mejkover) i drugim zabavnim programima.
Prema njenim reima, kritiari rijalitija kao anra zaboravljaju na raznolikost emisija koje se
mogu svrstati u tu vrstu, a neke od njih su zapravo edukativne i informativne, daju savete i
obrauju teme koje mogu biti korisne ili se o njima malo govori. Hil istie vezu rijaliti programa
sa politikom kulturom i medijskim sistemom drutva u kojem nastaje. U slinom duhu, Binjel
pie da su razlike u adaptaciji rijaliti programa rezultat delovanja dve sile: regulatornog
okruenja televizija i internalizacije normi privatnosti u drutvenom ivotu odreene kulture. kod
nas se, na primer, esto ovi programi kritikuju kao obnova turbo-folk kulture, budui da se
promoviu estradne linosti i njihov ivotni stil. Bez obzira na to da li je ovaj turbo-folk peat
kulturna specifinost naih rijaliti programa, ne treba zaboraviti da postoje segmenti u kojima se
odomaeni programi ne razlikuju od izvornih. dejvid Morli (david Morley) navodi argument
da su esto uvezeni formati, a ne gotovi programi glavno pitanje kulturnog imperijalizma.
Meutim, sadraj tih formata, ukljuujui onaj neprimereni, esto se objanjava kulturnim
posebnostima uvoznika, pa je za celovitu sliku vano razumeti kakva je dinamika izmeu
odnosa produkcije i recepcije sadraja.

Format i neprimerenost
Rijaliti programi mogu uticati na osobe koje imaju manjak samopouzdanja ili su spremne na
kompromise radi sticanja slave (i u tom smislu se identifikuju sa nekim uesnicima rijalitija).
istraivanja nisu pokazala efekte praenja rijaliti programa na promenu ponaanja, ali se
pretpostavlja da ovakvi sadraji mogu pruiti potporu ve postojeem ponaanju. 5 U istraivanju
australijskog regulatornog tela (aCMa) o obeleavanju sadraja i rijaliti emisijama, veina
ispitanika je kao problem navela sadraje koji prikazuju ili podstiu nasilje (posebno seksualno) i
prikazuju osobe u poniavajuim situa- cijama. Iako su generalno imali blag stav prema rijaliti
programima, kao neprimerene sadraje ispitanici su izdvojili prikazivanje seksa, golotinje,
psovke, socijalno neodgovorno ponaanje i eksploataciju i uznemiravanje uesnika. kada je re o
odnosu formata, tj. koncepta rijaliti programa i neprimerenosti sadraja, esto se kritikuje nain
na koji rijaliti postavlja sadraj u smislu voajerskog zadiranja u privatnost protagonista. jedna od
pretpostavki je i da je identifikacija sa uesnicima rijalitija i njihovim ponaanjem jaa zbog toga
to se program predstavlja kao stvarnost. Razliiti autori se slau da je ova stvarnost upitna, s
obzirom na to da na konaan proizvod utiu izbor uesnika, nain snimanja i montiranja, priroda
situacije koja se prikazuje i stepen manipulisanja odnosima izmeu uesnika. esto se pri
produkciji emisija ide na oprobane modele dramatizacije, koji se kreu izmeu senzacionalizma i
patetike, a uesnici se mogu izabrati tako da odgovaraju stereotipima ili u njih lako bivaju
ubaeni tokom produkcije programa. da bi se razumeo stepen potencijalnog efekta odreenog
sadraja, neophodno je, meutim, razumeti kako gledaoci vide realnost rijaliti programa. dejms
Poter (james Potter), na primer, naglaava da gledaoci ne pitaju samo da li se neto to su videli
dogodilo, ve da li se moglo dogoditi. 6 Predmet kritike su uglavnom dokumentarne varijante,
odnosno takmiarski programi u kojima su uesnici u posebnim uslovima, te se po pravilu
podstiu dinamini (esto konfliktni i neprimereni) odnosi meu njima. Postoji veliki broj
sadraja koji se esto svrstavaju u zabavne programe (kvizovi, muzika i profesionalna
takmienja, mejkover rijaliti) namenjene svim uzrastima i, sa druge, oni koji se predstavljaju kao
rijaliti programi, a u stvari to nisu (tzv. pseudorijaliti programi). Prvima se, osim odreenih
stereotipizacija i pojednostavljivanja, ne moe zameriti izrazita neprimerenost, dok drugi
otvaraju velika pitanja kako zbog koncepta (formata), tako zbog tema od javnog znaaja, koje
esto predstavljaju i obrauju na neprimeren nain. Insistiranje na stvarnosti, zanimljivo, moe
uticati na to da se manje tolerie prikazivanje nekih sadraja, koji se mogu oprostiti
umetnikom ili naunom programu. istovremeno, postoji problem tretmana ozbiljnih tema ili
neprimerenih sadraja u okviru forme koja se predstavlja kao zabavni program. neprimerenosti
se tako esto provlae kao nevane ili zabavne, ali, za razliku od naizgled sline primedbe koja
5 Praenje ljubavnih rijalitija pozitivno korelira sa rastom samopouzdanja i
oekivanjem potovanja u emotivnoj vezi, ali takoe sa usmerenou na spoljanji
izgled i kompromitovanje drugih vrednosti radi sticanja slave.
6 Videti u: dejms Poter, Medijska pismenost, Clio, Beograd, 2011, str. 250251.
6

bi se mogla uputiti anru komedije, u rijaliti programima ne postoji uvek funkcionalnost ovakvih
situacija u okviru prie, karakterizacije likova ili konteksta.

U skladu sa verovanjem da je publika mnogo aktivnija i svesnija nego to mislimo, mogli bismo
se nadati da e na neki nain samoinicijativno kazniti poinioce (npr. glasanjem ili usmenom
osudom), ali ovaj optimizam i dalje ne opravdava promovisanje neprimerenog ponaanja i uzora.
Tamo gde je naglasak na indukovanim situacijama i dinamici meusobnih odnosa takmiara
nalik na melodrame i sapunice, odnosno tamo gde se pojedinac na zabavan nain podvrgava
intimnom pretresu naoigled sablanjene publike, nije problem samo u granicama ukusa i
pristojnosti, ve se postavlja pitanje prostora koji je ostavljen empatiji i svesti o potrebi da se
zatiti privatnost i dostojanstvo ljudskog bia.

Rijaliti Programi U Srbiji

Slino nekim drugim sadrajima (poput filmskog i serijskog programa itd.), dosadanja praksa
obeleavanja rijaliti programa upuuje na to da postoji svest o potrebi da se izvesni sadraji
oznae, ali istovremeno ukazuje i na esto zanemarivanje prilagoenosti termina emitovanja,
odnosno izbacivanja ili kontrolisanja sadraja koji su neprimereni. S obzirom na to da je u
sreditu istraivanja odnos koncepta (formata) i tumaenja neprimerenog, u tekstu e, nakon
kratkog prikaza vrsta rijaliti programa i njihovih oznaka, biti detaljnije analizirani oni rijaliti (i
pseudorijaliti) programi kod kojih je ovaj odnos najuoljiviji.
U analiziranom periodu od est meseci na televizijama sa nacionalnom frekvencijom je
emitovano ukupno 39 razliitih rijaliti emisija. 7Bez oznake (primereno svim uzrastima) je
emitovano 26 razliitih rijaliti emisija. najdominantniji su bili skrivena kamera (6), muziki ili
talent ou (5), preobraaj (5), match-making (3), rijaliti-ispovest, (2) pseudorijaliti (2),
takmiarski (1), izazov (1), rijaliti sa elementima reportae (1).8
Televizija Pink je emitovala najvei broj rijaliti programa, a 10 od 14 nisu nosili oznaku, tj.
namenjeni su svim uzrastima. Meu tim emisijama su i takozvani pseudorijaliti programi
neobjavljene prie i Sudnica. ovi programi se baziraju na rekonstrukcijama navodno stvarnih
dogaaja iz ivota obinih ljudi (neobjavljene prie) ili sudskih procesa (Sudnica). oba
odlikuju snana dramatizacija, insistiranje na afektivnoj komponenti stava, loa gluma statista i
amatera. ozbiljne ljudske prie se obrauju povrno i u oba je u podtekstu uitan
senzacionalizam i skandal. Cilj je da se gledaoci okiraju na tabloidan nain, a ne da se konkretni
problemi koji se u ovim emisijama pokreu analiziraju ili bar predstave na ozbiljan i odgovoran
nain. ono to je u ovim emisijama neprimereno je sam format, odnosno koncept, u odnosu na
ozbiljne teme kojima se bave. oba serijala imaju neke elemente linih ispovesti i drama.
najee ne sadre pozitivne uzore ni poruke, niti dovode do razreenja situacije, ve insistiraju
na rekonstrukciji tekih porodinih drama. Vrlo je diskutabilna (zlo)upotreba dece koja se
pojavljuju kao statisti u ovim formatima. dobar je primer emisije neobjavljene prie emitovan
2. maja 2013. godine (naveden i u objavljenom izvetaju), u kome je prikazana scena nasilja u
porodici u kojoj otac kaiem udara malog sina po rukama dok dete plae i zapomae i na kraju
zavrava u bolnici sa teim povredama.

U ovoj konkretnoj epizodi otvoreno je pitanje porodinog nasilja i nasilja nad decom meutim,
sama problematika nije analizirana. nasuprot tome, prikazane su okantne scene nasilja i
posledica nasilja bez nuenja adekvatnog ili mogueg reenja u slinim situacijama. ove scene
7 RTS 4, B92 5, TV Prva 8, TV Pink 14 i TV Hepi 8 emisija.
8 Skrivenu kameru su imali TV Prva (strana produkcija), TV B92 (domaa produkcija)
i TV Pink, koja je emitovala klasian format Skrivena kamera, Lutajua kamera i
8

mogu da uznemire gledaoce, mada se recepcija ovakvih sadraja moe kretati od oka, preko
oseanja nemoi i utiska o neefikasnosti drutva i institucija pred jednim takvim problemom, do
olakanja pred situacijom kroz koju gledalac ne mora da prolazi. U serijalu Sudnica simuliraju
se prie o suenjima u vezi sa krivinim delima u kojima (na primer) optueni opravdavaju
poinjeno nasilje i priaju kako su sa zadovoljstvom pokuali ubistvo. Pozitivnih elemenata,
uzora i poruka najee nema, ime se neprimerenost ovakvih sadraja pojaava. na televizijama
je emitovano ukupno 13 obeleenih rijaliti formata.
Kao u sluaju neobeleenih programa, nije jasna logika obeleavanja neprimerenog sadraja.
oznaku 12 su nosile samo emisije dnk (istraga) i Farma, obe emitovane na televiziji Pink.
na televiziji B92 rijaliti preobraaj dome, slatki dome nosio je oznaku 14. na televiziji Pink u
posmatranom periodu emitovana su i dva najproblematinija serijala: Trenutak istine (oznaka
15) i Preljubnici (oznaka 16). Bez obzira to su nosili razliite oznake, oba su emitovana u
slinim, popodnevnim terminima. oznake 16 su nosile i sline pseudorijaliti emisije
Porodine tajne (TV Prva) i Sudbine (TV Hepi), kao i Luda kua (TV Hepi) jedina koja
je emitovana konstantno u terminu posle 22 asa. istu oznaku nosio je i matchmaking rijaliti
Sami u tami (TV Prva) i sportski takmiarski rijaliti strane produkcije nepobedivi Banzuke
(TV B92), dok su ninda ratnici na istoj ovoj televiziji nosili oznaku 17, a Veliki brat (TV
B92) je osam puta bio bez oznake, ali je i u odreenim terminima tokom dana nosio i druge
oznake: 14 (1019h), 15 (19 01/02h), 18 (0002h).
Srbiji, kako bi pronali najvee gazde, propalice, enskaroe, ali i posvaane komije. Muziki
ili talent-ou rijaliti program emitovali su: RTS (ja imam talenat, i ja imam talenat,
ljivik), TV Prva (zavrnica Prvog glasa Srbije), TV Pink (Zvezde granda). Rijaliti
preobraaj emitovan je na TV Prva (Paklena kuhinja i Radna akcija) i na TV Hepi emisije
Pozajmi mi auto i ViP 24 u kojoj se uesnicima obezbeuje stilska podrka u transformaciji,
kako bi nakon transformacije poznati ljudi iz javnosti ocenili da li imaju ono to je potrebno da
budu zvezde. U ovu grupu se moe svrstati i rijaliti emisija Laka lova, u kojoj voditeljka putuje
Srbijom i pokazuje kako moe da se zaradi radei razliite poslove. Match-making rijaliti su
emitovale TV Prva (domaine, oeni se!), TV Pink (kuvanje i muvanje, iji se koncept
zasniva na rodnim stereotipima), TV Hepi Ljubavni signali meavina match-making rijaliti
formata i studij- skog takmiarskog programa. ovaj rijaliti je raen po modelu panske emisije
12 srca, koja je takoe emitovana na TV Hepi, ali sa oznakom 16. Rijaliti-ispovest emitovan
je na TV Pink (Sve za ljubav) i TV Hepi (dokaz ljubavi). U obema se prepliu elementi
video-ispovesti obinih ljudi, istraga i dokumentarni elementi sa snanim emotivnim nabojem.
Pseudorijaliti program bez oznake emitovala je samo TV Pink (neobjavljene prie i
Sudnica). Takmiarski rijaliti je emitovan na TV Prva (doi na veeru), dok je rijaliti-izazov
emitovan na TV Pink (Moja velika svadba). Rijaliti sa elementima reportae emitovao je RTS
(Vreme je za bebe). Televizija B92 i televizija Pink su, pored navedenih, nekoliko puta bez
oznake emitovali Velikog brata (TV B92, 8 puta) odnosno Farmu (TV Pink, 15 puta), iako
su oba rijaliti programa u drugim emitovanjima imali oznake.

Problem koncepta: (pseudo)rijaliti

Trenutak istine, takmiarski-ispovest rijaliti, u kojem uesnici priznaju najgore stvari o sebi uz
mogunost novane nagrade, bio je obeleen oznakom 15. ova emisija je kritikovana vie puta
zbog same koncepcije: voditeljka postavlja pitanja ispitaniku koji je prethodno testiran na
poligrafu. Za svaki istinit odgovor takmiar osvaja odreenu svotu novca, ali svako sledee
pitanje trai iznoenje sve neprijatnijih detalja iz ivota, esto prelazei granicu pristojnosti ili
pokreui teme u domenu krivinih dela. Budui da se domaa verzija ovog licencnog programa
(koja se emitovala u udarnom terminu, a reprizirala tokom dana) bazira na priama o delima
nasilja, incesta, porodinog nasilja, agresije, stereotipa, kriminala, trgovini ljudima iz ugla
poinioca ili iz ugla rtve, a u vidu javnih priznanja, tako kontekstualizovane teke i esto
moralno diskutabilne ivotne prie teko da ostvaruju neku vaspitnu funkciju. Ovde moemo da
primenimo Poterove uslove za donoenje suda o realnosti mogunost da se neto dogodilo,
drutvena upotrebljivost i sud o identitetu. Samo pretpostavka da postoji mogunost da se neko
tako ponaa (ovaj stav podupiru svakodnevne crne hronike) i da prolazi nekanjeno, a onda,
zahvaljujui tome to je televizija otvorila prostor za promovisanje takvog oblika ponaanja bude
i novano nagraen zbog toga to je javno priznao, utie na proces identifikacije kod publike
(sud o identitetu). ovakvo koncipiranje drutveno neprihvaenih, ali i zakonski nedozvoljenih
ponaanja moe da izazove nelagodnost, nemo i strah ili pak potvrdu sopstvenih slinih
stremljenja u odnosu sa drugima u drutvu (kriterijum drutvene upotrebljivosti). Poruke koje je
ovaj rijaliti slao mogu (ali ne moraju) navesti na donoenje pogrenih zakljuaka: o nasilju koje
se ne kanjava, o neprimerenom ponaanju ije se posledice ne vide, o ljudima koji priaju da su
vrili teka krivina dela i nisu kanjavani i slino.9 U svom master radu anita Burgund je
utvrdila da izmeu emitovanih medijskih sadraja o epizodi serijala Trenutak istine i
poveanja broja poziva na deijoj SoS liniji postoji znaajna statistika povezanost. koeficijent
kontigencije iznosi 0.410, to znai da je porast broja poziva umereno znaajan. 10
Srpska adaptacija pseudorijaliti emisije Cheaters (kod nas Preljubnici) nosila je oznaku 16
i prikazana je 230 puta, u popodnevnim i veernjim satima. Koncept emisije je takav da statisti
glume prema unapred utvrenom scenariju. Cilj emisije je da preljubnika u inu preljube snimi
ekipa pseudorijalitija, a da ga/je zatim suoe sa prevarenim. U ovom rijaliti programu dominiraju
scene nasrtaja, psovanja, vreanja, pretnji, prostakluka, opisivanja i zamagljenog prikazivanja
seksualnog ina i polnih organa, prikazivanje i promovisanje incesta, nasilja i seksualnog nasilja,
prikazivanje porodinog nasilja i nasilja nad decom, konzumiranje droga i alkohola, prikazivanje
pokuaja samoubistva. 11
9 Vie o primerima iz emisije Trenutak istine videti u dodatku D.5.9. Rijaliti
program televizije Pink u izvetaju oznaavanje sadraja i zatita dece analiza
programa nacionalnih emitera, UniCEF i UnS, Beograd, 2013.
10 anita Burgund, Pozivi SOS deijoj liniji nakon uznemiravajuih medijskih sadraja,
master teza, Univerzitet u Beogradu, Fakultet politikih nauka, 2011, str. 63.
10

Obe ove emisije, zajedno sa Ludom kuom, izazvale su najvie negodovanja uesnika u fokus
grupama. Zajednika osobina im je isti tretman vanih tema koji je omoguen konceptom,
odnosno formatom, a u kojima se neprimerena ponaanja nagrauju novcem i/ili petominutnom
slavom. ovo to se prikazuje u naim Preljubnicima uopte ne lii na one amerike koje sam ja
gledala. U njima ne postoji nita edukativno. ovakve programe ne bi trebalo prikazivati na
nacionalnoj frekvenciji, oni su srozali kvalitet programa, istakla je majka iz Subotice.12

Sline ovim rijaliti formatima, kao i pseudorijaliti programu neobjavljene prie (TV Pink, koji
nije bio obeleen) su i pseudorijaliti emisije Porodine tajne (TV Prva) i Sudbine (TV Hepi),
koje su na ovim televizijama nosile oznaku 16. U poetku su ove emisije emitovane bez jasno
istaknute pseudostvarne prirode, ali je RRa uvela pravilo naglaavanja da su emisije zapravo
igrane forme i da su samo inspirisane stvarnim dogaajima. Meutim, uesnici fokus grupa
smatraju da, bez obzira na to, veliki broj ljudi i dalje ne zna da je re o glumi: kada gledate film
znate da je to sve osmiljeno zbog neke poruke, a ovde je sve neartikulisano bez ikakve poruke,
smiljeno u cilju izazivanja skandala. Smatram da 70% neobrazovanog sveta pojma nemaju da je
to iscenirano, misle da je istina, to meni deluje kao zloupotreba, rekla je majka iz Nia.13 neki
roditelji su ipak blae reagovali na pseudorijaliti emisije poput neobjavljenih pria, Sudbina
i Porodinih tajni u poreenju sa emisijama poput Lude kue i Preljubnika, jer obrauju
vane drutvene teme o kojima se inae, u drugim emisijama, malo govori (nasilje u porodici,
nasilje nad decom, incest, preljuba, kompleksni porodini odnosi): ovo apsolutno nije dobro
uraeno, ali je pria na mestu! To su teme o kojima treba razgovarati sa decom, rekla je majka
iz Subotice.14
Sa malo drugaijim konceptom, ali jednako problematina je i pomenuta pseudorijaliti emisija
Luda kua emitovana na TV Hepi, koja je nosila oznaku 16 i jedina je emitovana u kasnom
veernjem terminu (posle 22h). U emisiji se izazivaju konfliktne situacije izmeu navodno
bliskih pojedinaca. Luda kua obiluje prostaklucima, vreanjima, agresivnim ponaanjem
(verbalnim, tuama, nasrtajima), seksualnim insinuacijama voditelja i neprimerenim temama
kojima se na esto neukusan nain bave voditelj i uesnici (statisti). na poetku ove emisije stoji
napomena da program slui da pokae kako se ne treba ponaati. ali bez obzira na takav pokuaj
odricanja od odgovornosti, ova emisija je, kao i Trenutak istine i Preljubnici, izazvala jake
11 Vie o ovim primerima iz pseudorijaliti emisije Preljubnici videti u dodatku
D.5.9. Rijaliti program televizije Pink u izvetaju oznaavanje sadraja i zatita dece
analiza programa nacionalnih emitera, UniCEF i UnS, 2013.
12 oznaavanje sadraja i zatita dece analiza programa nacionalnih emitera, UniCEF i
UnS, Beograd, 2013, str. 57.

13 ibidem, str. 56
14 ibidem, str. 57
11

kritike zbog neprimerenog sadraja. Problematinost koncepta se ogleda u tome to se i ova

emisija neozbiljno, povrno, tabloidno i posprdno bavi ozbiljnim temama.15

15 Vie o primerima iz pseudorijaliti programa Luda kua videti u dodatku D.6.9.

Rijaliti program televizije Hepi u izvetaju oznaavanje sadraja i zatita dece
analiza programa nacionalnih emitera, UniCEF i UnS, 2013. interesantno je da se
isti ljudi pojavljuju i u emisiji Sudbine i u Ludoj kui.
12

Problem koncepta: Veliki brat i Farma

Rijaliti program televizije B92, naroito Veliki brat, u posmatranom periodu drao je
atraktivnije termine nego drugi zabavi programi. Bez obzira na to to je emiter pokuao da
uspostavi neki kriterijum u oznaavanju ovog rijalitija,16 veliki broj scena koji je prikazan u toku
dana nije bio adekvatno oznaen, niti je vreme emitovanja bilo primereno. Sa druge strane, vrlo
slian serijal Farma, koji je dominirao programom televizije Pink, uglavnom je nosio oznaku
12. Veliki brat je emitovan (zajedno sa dnevnim pregledima) preko 300 puta, dok je Farma
emitovana oko 500 puta u posmatranom periodu. nijedna druga emisija, izuzimajui
informativne, nije zauzela toliki prostor u programskim emama svih televizija. U fokus grupnim
razgovorima, roditelji su istakli neadekvatnost oznaka i termina u kojima su emitovani ovi (i
drugi) sadraji.
Na ogranienom prostoru, u odreenom vremenskom intervalu (oko 3 meseca) ivi dvadesetak
ljudi (obinih ljudi ili poznatih linosti) u kui Velikog brata i (poznatih linosti) na Farmi,
koji se takmie za svojih pet minuta slave (i novanu nagradu). Sam koncept ostavlja mnogo
prostora za ispovedanje i samopromovisanje. obe ove emisije karakterie promovisanje
stereotipa, prikazivanje psovki, prostakluka, vreanja (sa seksualnim konotacijama), fizikog
obrauna ukuana, konzumiranje alkohola, golotinja, kao i polno zadovoljavanje. definisanje
neprimerenih elemenata u ovim konceptima oteava to to svaki uesnik svoju popularnost gradi
svojim ponaanjem, koje je u velikoj meri definisano zatvorenim sistemom odnosa, boravkom na
istom mestu sa ljudima koje nije sam izabrao, u veoma kontrolisanoj sredini, konstruisanoj
zajednici koja verovatno nikada ne bi tako izgledala van kue,17 odnosno farme.18

16 Kako je navedeno u izvetaju oznaavanje sadraja i zatita dece analiza

programa nacionalnih emitera, UniCEF i UnS (2013), emisija Veliki brat je osam
puta bila neobeleena. ostale oznake su pratile i odreene termine emitovanja.
Takozvani pregledi dana su sa oznakom 14 emitovani od 10 sati ujutro do 19
asova. oni koji su obeleeni brojem 15 prikazivani su od 19 asova do 12 sata
nakon ponoi. Pregledi koji nisu bili preporuljivi za gledaoce mlae od 18 godina
emitovani su u periodu posle ponoi do otprilike 2 sata ujutro.
17 Vie o primerima iz emisije Veliki brat videti u dodatku D.3.9. Rijaliti program
televizije B92 u izvetaju oznaavanje sadraja i zatita dece analiza programa
nacionalnih emitera, UniCEF i UnS, 2013.
18Vie o primerima iz emisije Farma videti u dodatku D.5.9. Rijaliti program
televizije Pink u izvetaju oznaavanje sadraja i zatita dece analiza programa
nacionalnih emitera, UniCEF i UnS, 2013.
13

Ni u ovim programima pozitivni uzori, pozitivne poruke i edukativni elementi uglavnom ne

postoje, a upravo su na njima insistirali uesnici fokus grupa. Komentari roditelja su se najpre i
najvie odnosili na analizirane rijaliti i pseudorijaliti formate i na to to nekvalitetni i neprimereni
sadraji okupiraju najvie prostora u programu. njihovo stanovite je da zastupljenost ovih
emisija zapravo utie na gledanost, koja je praena potrebom gledalaca da budu u toku sa
novim deavanjima u kui. Roditelji su istakli da im najvie smetaju ljudi koji se pojavljuju u
ViP izdanjima (ViP Veliki Brat) i estradne linosti (Farma) koje se promoviu u pogrene
uzore, njihovo ponaanje u kui i prostakluci, vreanja i svae koje dominiraju u ovim
emisijama. Doprinos fokus grupnog istraivanja jeste prepoznavanje razlike izmeu igranih i
rijaliti formata kada su u pitanju neprimereni sadraji. Roditeljima mnogo vie smetaju
prikazivanja svih oblika seksa i nasilja u rijaliti i pseudorijaliti emisijama nego u igranim i
dokumentarnim filmovima i serijama, jer su u ovim drugim oni smeteni u igrani kontekst i
njihovo prikazivanje ima neki cilj, smisao i funkciju u celini programa. ipak, kada je re o rijaliti
formatima, naroito su osetljivi na vreanje i prostakluk, jer smatraju da ono predstavlja odnos
prema drugim ljudima i da preterana prisutnost ovih elemenata normalizuje pogrene odnose u
drutvu.

14

Edukativnosti rijaliti programa

Kada govorimo o rijaliti programima, posebno su zanimljiva objanjenja o edukativnosti
ovakvog sadraja, te njegovoj ulozi u informisanju o drugaijem i tobo delovanju u pravcu
afirmacije kulturne raznovrsnosti. autori rijaliti programa tvrde da omoguavaju uvid u ljudsko
ponaanje i raznolike stavove odreenih drutvenih grupa povezanih sa uzrastom, rodom,
klasom, radnim mestom. Meutim, postavljaju se pitanja autentinosti artikulacije drugaijeg i
konstrukcije drugog. Trebalo bi preispitati u kojoj meri uesnici bivaju zloupotrebljeni kao
egzotini drugi i u kojoj meri su predstave o njima rezultat manipulacije situacijom i kontekstom
u koji se oni smetaju. i dok odreenim programima zaista moe da se uputi kompliment
obrazovnog i informativnog potencijala, za neke pseudorijaliti i rijaliti programe uli smo
izgovore da program obezbeuje primer kako se ne treba ponaati, kao da bi takva prezentacija
prostakluka i uvredljivih sadraja mogla afirmativno da utie na suprotno ponaanje. I dok je
mogue da odreeni prizori izazovu gaenje ili sablanjavanje, i mogue je da u izvesnim
okolnostima mediji mogu delovati u smeru potiskivanja potrebe za oponaanjem, samo
objanjenje je gotovo sarkastino, naroito u emisijama u kojima se socijalno neprihvatljivo (i
zakonski kanjivo) ponaanje nagrauje aplauzom ili, ak, novcem.
Problem rijaliti formata upravo je nedostatak osmiljavanja i kontekstualizovanja odreenih
tema, neke vrste moralnog (poeljnog) razreenja problematine situacije, gde bi najbanalniji
primer bilo kanjavanje neprimerenog ponaanja, odnosno nagraivanje onoga to se smatra
uklopljenim u eljeni sistem vrednosti. Upravo su ovi nedostaci argumenti koji se koriste pri
tvrdnjama da rijaliti programi mogu loe uticati na degradaciju vrednosnog sistema i upitne
modele ponaanja po ugledu na uesnike, naroito emisija poput Velikog brata ili Farme.
injenica je da nemamo dovoljno podataka da bismo mogli da tvrdimo da medijski sadraji
mogu uticati na ponaanje gledalaca (ni po intenzitetu ni po nainu). Moglo bi se pretpostaviti da
su mediji samo jedan od brojnih faktora koji ostvaruju efekte (radije nego uticaje) razliitih
intenziteta, a da ovi zavise i od linih predispozicija i preferencija gledalaca, njihovog blieg i
ireg okruenja, gde su ukljueni i drutveno-politiki i optekulturni kontekst i status medija u
drutvu itd.
Meutim, kao to pominju neki autori (npr. Hil i Ferguson), jedan od efekata rijaliti programa je
podsticanje razgovora kod gledalaca o sadrajima koji se smatraju neprimerenim. Re je o
nepostojanju etikih i vrednosnih normi, zbog ega se kritikuju rijaliti emisije. Binjel navodi iba
Bondbjerga (ib Bondebjerg) govorei o novom prostoru koji su hibridne rijaliti forme otvorile u
do tada, od strane strunjaka i zvaninog jezika, monopolizovanom diskursu. ova
demokratizacija ne moe i ne sme biti opravdanje za toleranciju nekih sadraja u ovim
programima. Meutim, ako se pojavi neki neprimereni sadraj, ne treba ga zanemariti nakon
reakcije javnosti i/ili kanjavanja emitera ili produkcije. Reagovanje javnosti i regulatornog tela
na kvalitet emitovanog programa, koje je svoju najjasniju artikulaciju imalo u odnosu na
odreene rijaliti i pseudorijaliti programe, u tom smislu moe biti dobra inicijativa za podsticanje
razgovora o potencijalnim efektima medija, odgovornostima i pravima svih ukljuenih strana.
15

najzad, rijaliti programi ne treba da budu rtveno jagnje u borbi za zatitu od neprimerenih
medijskih sadraja. Moe li se, uostalom, sa sigurnou tvrditi da u nekim drugim oblicima
kreativnosti nije primetan nedostatak elementarne pristojnosti? Stalno obnavljanje utiska da je u
konzumentskoj kulturi neto takvo dovoljno da bismo imali panju javnosti moda ukazuje na
to da nije problem samo u pogrenim uzorima, ve i u izostanku potrebe za zaista uzornim.

16

Roen u divljini: Da li ovo prelazi granicu, ak i za rijaliti

emisiju?
Rijaliti ou je inspirisan videom sa "Jutjuba", koji je stekao ogromnu popularnost, i koji prati
poroaj ene u divljini, bez doktora ili bilo kakvog zaklona. Neki kritiari kau da bi ovakva
emisija mogla da pokrene veoma opasan trend, koji bi mogao da ugrozi i majke i novoroanad.
S druge strane, producenti se nadaju da e im ovakav ou doneti ludake rejtinge, jer su
Amerikanci naviknuti na sterilne bolnice, a ak je i poraanje u udobnosti sopstvenog doma jo
uvek prilino kontroverzna tema.
Majka koja je pokrenula ovaj trend, koja je sa svojim videom stekla veliku popularnost, Simon,
kae da je to uinila jer je dugo sanjala o poroaju u prirodi. Ona je u prirodnom ambijentu,
okruena svojom porodicom, na svet donela malu bebu - potpuno sama.
Sinom je pre ovoga ila na okuku, jer je dugo elela da se porodi u divljini
Video, koji ima preko 20 miliona pregleda, eksplicitno pokazuje poroaj od poetka do kraja.
Ameriki producenti su u tome uvideli mogunost za profit, ali tvrde da e voditi rauna o
zdravlju svih uesnica u emisiji.
Biemo puni predostoronosti i pobrinuemo se da majke i bebe budu bezbedne. Nae prisutsvo
na ovim poroajima e ih uiniti mnogo bezbednijim nego kada bi one to sam eradile - tvrde iz
ove TV kue.
Ova majka kae da je iskustvo arobno i da osea posebnu povezanost sa svojim detetom
Ipak, kritiari se brinu da bi ova emisija mogla da podstakne druge roditelje da se odlue da
poroaj i prirodi, a da pritom nemaju luksuz TV ekipe oko sebe.
Simon, majci koja je popularizovala poraanje u divljini, uopte nije smetalo to oko sebe ima
samo najbliu porodicu. Ona je odluila da se porodi u praumi, pored potoka koji joj se najvie
dopao. Od opreme nije imala nita osim jedne strujnjae na kojoj je i donela dete. Njoj je ovo
bilo etvrto dete.

17

18

19

Zakljuak
Potovane mame i tate, ljubitelji prirode, ovaj tekst je za vas :)

Da li ste vae dete ili decu nauili da vole i potuju prirodu? Da li ste im usadili vau ljubav
prema prirodi i avanturama? Ako niste, moda je pravo vreme da ponete

U dananje vreme, kada je tehnologija toliko napredovala da je naprosto nemogue zaobii je u

bilo kom obliku, sve vie se namee potreba da slobodno vreme provodimo van kue, u prirodi.
Sva ta tehnologija, raunari i internet, koji je zapravo i moja struka, okupirali su ljude i njihovo
slobodno vreme do krajnjih granica, i definitivno utiu na nas, kako pozitivno, tako i negativno.
A ta je sa malim ljudima? ta je sa decom koja su nekada, kada su mobilni telefoni bili
privilegija iskljuivo najbogatijih, uivala u igri napolju, tranju za loptom ili naprosto, u etnji
prirodom, a danas provode najvei deo slobodnog vremena upravo ispred raunara ili neke
konzole, igrajui video igre? Da li ta silna tehnologija njima, u tom uzrastu, vie pomae ili
kodi? Neki e rei jedno, neki drugo, ali je sigurno da su ranije, deca bila veoma srenija onim
to imaju, da ne kaem manje razmaena. I zdravija.

20

Iako je ovo 21. vek i iako se namee velika potreba da se od malena, deca upoznaju i pripreme za
ivot okruen tehnologijom, postoje i loe strane svega toga. Loe strane uticaja tehnologije na
decu su poveana agresivnost, nezainteresovanost za svet oko sebe, zatvaranje u sebe, gubitak
socijalnih i drutvenih osobina, gubitak volje za bilo kakvom fizikom aktivnou i fizike
posledice poput bolesti kime, respiratornih organa, oiju, gojaznosti koja za posledicu ima
nastanak dijabetesa, i mnogih, mnogih drugih.

Sigurno je da nijedan pravi roditelj ne eli da izloi svoje dete bilo kakvim rizicima i loim
stvarima, ali se u haotinoj situaciji koja vlada u svim poljima drutva, deca naprosto izgube i
ostanu bez prave kontrole i podrke onih koji su toj deci najvaniji roditelja.
Da nije sve tako crno i da nije nemogue decu potedeti loih uticaja koje donosi tehnologija,
dokaz su roditelji koji su sav svoj trud uloili upravo u ostvarenje tog cilja da im deca budu
psihofiziki zdrava i da odrastu u normalne, humane i vredne ljude. Da, takvi ljudi postoje, i ja
verujem da ste to upravo Vi.

Koliko vremena vae dete provodi pred raunarom, igrajui igrice ili visei na fejsbuku?
Koliko vremena provodi pred TV ekranom, gledajui rijaliti emisije, muzike emisije, i slino?
Koliko vremena provodi igrajui se napolju sa vrnjacima, etajui prirodom ili naprosto
etajui?
Ako su odgovori na prva dva pitanja vei deo vremena, onda je definitivno pravo vreme da
vae dete pokuate da privolite da izae napolje

Kako i na koji nain decu uvesti u svet prirode, planina i kampovanja?

Nikako na silu! To je osnovno pravilo! Mala deca, i deca uopte, su daleko manje tolerantna na
nagle promene, i takav nain e ih naterati ne da zavole prirodu, ve da prema njoj dobiju
odbojnost, koju je kasnije gotovo nemogue otkloniti.
Celu priu o planinama, prirodi, kampovanjima i slinim avanturama, deci treba predstaviti na
to prihvatljiviji i laki nain.
Prie o vaim avanturama, koje ete im prenositi sa velikim entuzijazmom i uzbuenjem, kod
njih mogu upaliti poetnu iskru, koja kasnije moe prerasti u neto vie, i koja e vam omoguiti
da ih postepeno privolite da sa vama pou u takve avanture. Vi ste svojoj deci uzor, oni u vama
vide junaka i supermena, i svaka uzbudljivo prenesena pria o vaim avanturama u prirodi njima
e biti neto veoma zanimljivo i kod njih e stvoriti elju da budu deo svega toga.

21

Kada ste ve doli u situaciju da su vai klinci zainteresovani za boravak u prirodi, ne dozvolite
da to eka. Spakujte ih, pripremite se veoma dobro, i odvedite ih na par jednodnevnih izleta. Ne
preterujte tih prvih nekoliko izleta ne smeju biti ni najmanje fiziki naporni za njih, jer bi ih to
moglo uplaiti i odbiti od svega toga. Potrebno je uiniti da se oni oseaju lepo, da osete da su
konano deo vaih avantura o kojima su toliko sluali. Pohvalite ih, priajte im o divljim
ivotinjama, uite ih da one nisu zle i strane, uite ih o prirodi koja ih okruuje i slino..
Nakon tog poetnog privikavanja na boravak u prirodi, osvojite sa njima neki nii, manje
zahtevan vrh, i trudite se da ih sve vreme ohrabrujete i da oslukujete njihove reakcije,
raspoloenje i volju. Ponekad je bolje odustati od uspona, i pokuati drugi put, nego se truditi na
silu.
Na kraju, doi e vreme i za kampovanja, tj. noenja u prirodi, pod vedrim nebom. Pre svega
toga, animirajte ih tako to ete sa njima vebati postavljanje atora u dvoritu, tako to ete ih
uiti da loe logorsku vatru i slino. Prvo kampovanje nikako ne bi trebalo da bude due od
jedne noi. Postarajte se da deci dan u prirodi bude ispunjen u potpunosti (podizanje atora,
ureenje kamp mesta, prikupljanje drva za vatru, etnje prirodom..), a no mirna i spavanje to
udobnije i prijatnije. Ne silite ih i ne preterujte sa estim organizovanjem kampovanja.
Oslukujte njihove reakcije, trudite se da oni to lake i bre prihvate i zavole boravak u prirodi
kao i samu prirodu. Nakon toga, poelee da u takve avanture krenu i samostalno bez vas, sa
svojim drutvom Budite sreni, i pustite ih da zakorae u svoje prve samostalne avanture.
Naravno, kada osetite da je doao pravi trenutak za to.

Ne dozvolite da vaa deca od malena ugroze svoje psihofiziko zdravlje i izgube drutvene
osobine koje treba da poseduje svaka normalna osoba. Tehnologija jeste velika snaga i ansa za
uspeh svih ljudi, ali je isto tako i ma sa dve otrice, ako se ne koristi na pravi nain i u pravoj
meri. Nauite svoju decu da postoji neto vie i lepe od video igrica, TV kanala i fejsbuk
prijatelja. Kad odrastu, bie vam vie nego zahvalna.

22

Literatura
- kelner, daglas, Medijska kultura, Beograd, Clio, 2004.
- Morley, david, Unanswered questions in audience research, Revista da associao nacional dos
Programas de Ps-graduao em Comunicao. 2006. available from:
http://www.compos.org.br/seer/index.php/e-compos/article/viewFile/76/76. (accessed 28 March
2014).
- nikoli, Mirjana, Reality Show konstrukcija ili simulacija stvarnosti, Medijski dijalozi,
asopis za istraivanje medija i drutva, god. V, br. 12, istraivaki medijski centar, Podgorica,
2012, str. 3141.
- obavezujue uputstvo o ponaanju emitera u vezi sa rijaliti programima, Slubeni glasnik
Republike Srbije, br. 17, Beograd, 2011.
- opte obavezujue uputstvo o ponaanju emitera kodeks ponaanja emitera, Slubeni
glasnik Republike Srbije, br. 63, Beograd, 2007.
- opte obavezujue uputstvo o ponaanju emitera u vezi sa emitovanjem programskih sadraja
koji mogu da nakode fizikom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika, Slubeni glasnik
Republike Srbije, br. 18, Beograd, 2012.
- oznaavanje sadraja i zatita dece analiza programa nacionalnih emitera, UniCEF i UnS,
Beograd, 2013.
- Poter, dejms, Medijska pismenost, Clio, Beograd, 2011.
- Reality Television Review, Australian Communications and Media Authority (ACMA), Vol.
1, Melbourne, 2007.
- Salomon, Eve, Guidelines for Broadcasting Regulation, Second Edition, Commonwealth
Broadcasting association, London, 2008.
- Zatita dece i omladine i oznaavanje programskih sadraja kod nacionalnih emitera, Sluba
za nadzor i analizu RRa, Beograd, 2013.

23