Univerzitet u Beogradu

Tehniki fakultet u Boru

Katedra za Mineralne i reciklane tehnologije

Zavrni rad
Verifikacija tehnolokih pokazatelja procesa
prerade topionike ljake flash smelting pei u
pogonu Flotacija Bor

Mentor:

Kandidat:

Prof. dr Zoran Markovi

Milica orevi

Bor, 2015.god.

SADRAJ
1

1.0. Uvod
1.1. Prerada ljake

2.0. Opti deo

2.1. Tehnologija prerade koncentrata bakra u novoj topionici RTB-a Bor
2.2.
2.1.1. Suenje koncentrata
2.1.2. Topljenje

2
4
4
6
6

2.1.3. Konvertovanje

10

2.1.4. Postrojenje za preradu ljake

11

2.2. Topionika ljaka

11

2.3. Bakar u ljaci

12

2.4. Mogunost upravljannja topionikom ljakom u svetu

12

2.4.1. Smanjenje proizvedene ljake

12

2.4.2. Smanjenje sadraja bakra u ljaci

13

2.4.3. Taloenje/redukcija pirometalurke ljake

13

2.4.4. Luenje

14

2.4.5. Flotacijska prerada ljake

14

2.4.5.1. Sporo hlaenje

14

2.4.5.2. Usitnjavanje

15

2.4.5.3. Flotacija

15

2.5. Prerada topionike ljake u Flotaciji Bor

16

2.5.1. Istorijat prerade topionike ljake u RTB-u Bor

16

2.5.2. Prerada ljake flash smelting pei u Flotaciji Bor

17

2.5.2.1. Drobljenje i prosejavanje

17

2.5.2.2. Mlevenje i klasifikacija

18

2.5.2.3. Flotacijska koncentracija

19

3.0. Cilj istraivanja

22

4.0. Metodologija rada

23

4.1. Uzorkovanje

23

4.2. Karakterizacija uzoraka

25

4.3. Eksperimenti flotiranja

28

5.0. Eksperimentalni deo

5.1. Karakterizacija uzoraka

30
30

5.1.1. Gustina uzorka

30

5.1.2. Prirodna pH vrednost uzorka

30

5.1.3. Granulometrijski sastav uzorka

30

5.1.4. Bond-ov radni indeks

32

5.1.5. Hemijski sastav uzoraka

33

5.2. Snimanje tehnolokog procesa mlevenja i flotiranja ljake flash smelting pei u

34

pogonu Flotacija Bor

5.2.1. Snimanje i verifikacija tehnolokih pokazatelja u procesu mlevenja i

34

klasiranja
5.2.1.1. Granulometrijski sastav proizvoda mlevenja i klasiranja

34

5.2.1.2. Stepeni usitnjavanja u pojedinim fazama mlevenja i ukupni stepen 43

usitnjavanja
5.2.1.3. Raspodela sirovine i efikasnost klasifikacije hidrociklona

44

5.2.1.4. ema kretanja mase u procesu mlevenja i klasiranja

47

5.2.2. Snimanje i verifikacija tehnolokih pokazatelja u procesu flotiranja

48

5.2.2.1. Hemijski sastav proizvoda flotiranja

48

5.2.2.2. Tehnoloki pokazatelji procesa flotacijske koncentracije

48

5.2.2.3. Granulometrijski sastav proizvoda flotiranja

49

5.3. Eksperimenti flotiranja

6.0. Diskusija rezultata

52
55

6.1. Karakterizacija uzorka

55

6.1. Snimanje tehnolokog procesa mlevenja i flotiranja ljake flash smelting pei

56

6.2. Eksperimenti flotiranja

58

7.0. Zakljuak

59

8.0. Literatura

61

9.0. Prilog

62

Milica orevi

Zavrni rad

1.0. UVOD
Eksploatacija i prerada minerala i metala neophodnih ljudskom drutvu stara je koliko i
sam ljudski razvoj. U dananjem drutvu, rast populacije, urbanizacija, socijalni i ekonomski
razvoj, pa ak i zahtevi za zelenom ili niskougljeninom ekonomijom, doprinose poveanju
potranje za mineralima i metalima. Meutim, ispunjavanje ovih zahteva ima svoju cenu za
ljude i ivotnu sredinu.
Globalna vrednost mineralne proizvodnje je u ogromnoj meri porasla u poslednjoj
deceniji. 2012. godine bila je preko est puta vea nego 2000. godine i 60% vea nego na svom
vrhuncu 2008. godine. Iako je vrednost proizvodnje opala za 11% u 2012. godini, ona je ostala
istorijski visoka.[1]
U eksploataciji metala dominiraju rude gvoa, bakra i zlata koji zajedno ine 68%
ukupne vrednosti (US $854 milijardi) svih proizvedenih metala na globalnom nivou u 2011.
godini. Za svaki metal, obim proizvodnje varira: 2000 miliona tona rude gvoa, neto manje
od 20 miliona tona bakra i 2000 tona zlata. Poveana proizvodnja metala i poveana vrednost
veine metala, doveli su i do vee vrednosti rudarske industrije od 214 miliona US $ u 2000.
godini do 644 miliona $US do 2010. godine. [2]
Zbog kontinuiranog porasta potranje minerala i metala, rudarska industrija suoava se
sa odreenim problemima:
Nova nalazita, generalno, imaju slabiji kvalitet i sloeniju mineralogiju, nego to je
to bilo uobiajno pre nekoliko decenija. Ovo se posebno odnosi za odreene metala kao to je
bakar.
Nova rudna nalazita se esto nalaze na veim dubinama.
Novootkrivena nalazita su esto udaljena od trita i u oblastima sa otrijom klimom
(npr. na Arktiku ili u pustinjama na Andima). [1]
Iz ovih razloga se pored nalaenja novih rudnih tela, radi na poveanju metalnih resursa
reciklaom i preradom flotacijske jalovine, metalurke ljake, dimne praine itd. Na taj nain
se, sa ekonomske i ekoloke take gledita, pristupa efikasnijem korienju prirodnih resursa.[3]

Milica orevi

Zavrni rad

1.1. Prerada ljake

Postoje razliite vrste ljake nastale kao nus-proizvod u metalurkim procesima ili kao
ostatak u procesima insineracije. Prema poreklu i karakterizaciji osnovne ljake se mogu
podeliti u tri kategorije: magnetine ljake, nemagnetine ljake i ljake nastale insineracijom.
ljake, uglavnom, sadre odreenu koliinu vrednih metala i kao takve su sekundarni izvor tih
metala, vie nego krajnji otpad. Neke ljake sadre znaajne koliine tetnih ili tekih metala
ije otputanje moe prouzrokovati probleme po ivotnu sredinu.
Konvencionalna metoda upravljanja ljakom je bacanje. Poveanje odlagalita ljake ne
samo da zauzima mnogo prostora, ve takoe predstavlja troenje resursa i potencijalno moe
imati tetan uticaj na ivotnu sredinu usled zagaenja vode. Zbog toga je poeljno iskoristiti i
preraditi ljaku radi ponovnog dobijanja metala.
Magnetina ljaka uglavnom obuhvata ljaku nastalu u proizvodnji gvoa (ljaka visoke
pei), elika i legiranog elika.
ljaka visoke pei, nastale u proizvodnji gvoa, se generie u ogromnim koliinama (370
kg ljake po 1t gvoa). U Americi i Japanu se svake godine proizvede 13 i 24,3 miliona tona
ljake. Poto je sadraj gvoa veoma mali (Fe <2%), prerada ove ljake nije znaajna, te se
skoro 100% ove ljake koristi u proizvodnji cementa, izgradnji puteva, graevinskih radova,
proizvodnji ubriva, pokrivanju deponija i rekultivaciji zemljita.
ljaka nastala u proizvodnji elika se esto prerauje radi dobijanja metala. Pripremom
mineralnih sirovina, drobljenjem, mlevenjem, klasifikacijom i magnetnom separacijom, dobija
se elini otpad (Fe: 90%) i koncentrat gvoa (Fe >55%).
ljaka nastala preradom legiranog elika sadri visoku koncentraciju Cr i odreenu
koliinu Ni koji mogu biti tetni po ivotnu sredinu, pa je prerada ove ljake veoma bitna i ona
se postie uglavnom magnetnom i gravitacijonom separacijom.
Postoje mnogo razliitih vrsta nemagnetine ljake. ljaka nastala preradom rude bakra
je najvie izloena obimnom istraivakom radu koji traje 100 godina.[4]

Milica orevi

Zavrni rad

Procenjuje se da se proizvede oko 2,2t ljake na 1t proizvedenog bakra. U svetu se

godinje proizvede oko 24,6 Mt ljake bakra. [5]
Postoji relativno mali broj izvetaja o primeni ove ljake. Glavni zadatak je bio fokusiran
na dobijanje metala iz ove ljake: flotacijom, luenjem ili prenjem.
ljaka nastala insineracijom je relativno nova ljaka. Pepeo nastao spaljivanjem ima
visoku koncentraciju tekih metala i dioksina, pa zato zahteva poseban tretman, kao to je
vitrifikacija ponovnim topljenjem ili ekstrakcija upotrebom kiseline ili drugih rastvora.
U industriji se primenjuje i separacija metala iz donjeg sloja pepela koji se zadrava na
dnu insineratora. Fe, Al i Cu se mogu dobiti mehanikom separacijom koja ukljuuje: suenje,
drobljenje, prosejavanje, magnetnu separaciju i eddy current separaciju. [4]

Milica orevi

Zavrni rad

2.0. OPTI DEO

2.1. Tehnologija prerade koncentrata bakra u novoj topionici
RTB-a Bor
2010. godine rukovodstvo RTB-Bor u saradnji sa Vladom Republike Srbije donosi
odluku o rekonstrukciji topionice i izgradnji nove fabrike sumporne kiseline.
Dva osnovna kriterijuma su postala naroito znaajna kada je u pitanju odrivi razvoj na
bazi topljenja sulfidnih koncetrata: potreba za utedom energije i potreba za unapreenjem
zatite ivotne sredine.
Takodje je potrebno postii sledee ciljeve proizvodnje i produktivnosti:

Poveati iskorienje bakra na 98% ;

Poveati proizvodnju anodnog bakra na 80,000 tona godinje (t/g) korienjem

koncentrata iz Srbije i susednih drava.

Postojea topionica bakra je modifikovana za preradu priblino 400,000 t/g bakarnih
koncentrata primenom Outotec Flash Smelting procesa. Modernizovan metalurki kompleks
e proizvoditi oko 80,000 t/g finog bakra. Izbor topljenja u flash smelting pei omoguava
efikasno korienje energije iz koncentrata ime se smanjuje potronja fosilnog goriva,
omoguava sakupljanje procesnog gasa za proizvodnju kiseline i znaajno se poboljava
celokupno iskorienje na bakru. Na slici 2.1 prikazana je blok ema topionice.

Milica orevi

Zavrni rad

Slika 2.1. Blok ema topionice

Milica orevi

Zavrni rad

2.1.1. Suenje koncentrata

Meavina are flash smelting pei (nakon prosejavanja i magnetne separacije) se sui
tako da procenat vlanosti bude ispod 0,3%, koliko zahteva ova pe. Suenje se obavlja u
rotacionom parnom suau, parom kojom se snabdeva iz WHB-a (kotla otpadne toplote) u
fabrici sumporne kiseline, dok se sistem za otpraivanje sunice sastoji od vreastog filtera i
ventilatora za procesni gas. Kapacitet rotacionog parnog suaa je 80 t/h. Na slici 2.2 prikazan
je izgled unutranjosti parnog suaa.

Slika 2.2. Izgled unutranjosti rotacionog parnog suaa

Para od oko 2 MPa pritiska i 212C protie kroz elemente za grejanje pare i kondenzuje
se na unutranjim povrinama. Oslobodjena toplota se prenosi kroz zid elementa i u posteljici
za meavinu vlane are. Proizvod iz sunice, kao i praina koja je odvojena vreastim
filterom, se sakuplja u bunker za meuskladitenje osuene meavine are ispod parne sunice
pomou hranilice sa vazdunim zatvaranjem. Ovako osueni koncentrat se pneumatskim
transporterima transportuje do bunkera za koncentrat flash smelting pei.

2.1.2. Topljenje
Topljenje u flash smelting pei je autogeni proces metalurkog topljenja u lebdeem
stanju, to znai da ova pe finske kompanije Outotec koristi energiju egzotermne reakcije
oksidacije sulfida kao osnovnu sirovinu za proces topljenja. Pe koja je izgraena u RTB-u
projektovana je za preradu 400000 tona koncentrata godinje. ematski prikaz pei dat je na
slici 2.3.

Milica orevi

Zavrni rad

Slika 2.3. ematski prikaz flash smelting pei

Osnovni delovi flash smelting pei su sistem za ariranje, vertikalni reakcioni aht,
horizontalni deo za odsedanje (settler) i vertikalni izlazni aht (aptejk).
Osuena meavina are pada iz bunkera za meuskladitenje u cisternu
pneumatskog trasnsportera. Materijal se transportuje pomou dva paralelna pneumatska
transportera vrste faze do FSF bunkera za meanje sare, koji se nalazi iznad LIW sistema
za ariranje.
Bunker za meanje are poseduje vreasti filter za preiavanje vazduha i
ventilator za vuu i isputanje u atmosferu. Sistem za hranjenje flash smelting pei sastoji
se iz gravimetrijskih hranitelja baziranih na gubitku teine (LIW), koji slue i za hranjenje
pei arom i za recikliranje dimne praine. Koncentrat se arira iz dozirnog bunkera u
gorionik za koncentrat pomou sistema punog dodavaa i air slide transportera. Izlazni
vazduh iz bunkera se preiava preko vreastog filtera i izduvava u atmosferu pomou
ventilatora.

Milica orevi

Zavrni rad

Reakcioni aht predstavlja cilindrini toranj obloen vatrostalnom oblogom i

zatien od grubog elinog okvira pei. Glavni deo topljenja se odvija u reakcionom
ahtu u kome se nalazi gorionik. Istopljeni proizvodi i gasovi topljenja se zatim odvode u
horizontalni settler. Gorionik za koncentrat poseduje centralni distributer mlaza za
uvoenje suve are i procesnog vazduha koji je obogaen kiseonikom do ujednaene
suspenzije u reakcionom ahtu. irenje suspenzije koncentrata se moe kontrolisati tako to
e se podesiti mlaz vazduha. Procesni vazduh obogaen kiseonikom se uduvava u otvor
vazdune komore gorionika. Projektovana vrednost je 40 - 60% obogaenja O2. Deo
potrebnog procesnog vazduha za topljenje, takozvani srednji kiseonik, se ubacuje kao
tehniki kiseonik kroz koplje za kiseonik koje se nalazi na centralnom distributeru mlaza.
Koplje za srednji kiseonik se koristi za regulisanje reakcija prilikom topljenja u srednjoj
zoni reakcionog ahta. U centralnom distributeru mlaza nalazi se koplje sa mazutom koje
obezbeuje dodatnu toplotu suspenziji koncentrata. Mazut gori sa tehnikim kiseonikom
koji dolazi iz srednjeg koplja za srednji kiseonik. Na slici 2.4. prikazan je gorionik flash
smelting pei.

Slika 2.4. Gorionik flash smelting pei

Istopljeni proizvodi i gasovi topljenja se zatim odvode u horizontalni settler.

Milica orevi

Zavrni rad

Settler je pravougaoni sud obloen vatrostalnim materijalom. Struktura omoguava

termike varijacije za vreme grejanja i hlaenja u odnosu na unapred podeene oprune sile
ipke. U settleru pei, formiraju se i odvajaju bakrenac i slojevi ljake. Procesni gasovi se dalje
odvode do aptejk ahta. Aptejk aht je vertikalna, cilindrina struktura, obloena vatrostalnom
oblogom na suprotnom kraju od krova setlera.
Proizvodi procesa u flash smelting pei su bakrenac, ljaka, gasovi i praina.
Bakrenac je osnovni proizvod topljenja koji se isputa iz setlera pei preko 6 kanala za
bakrenac i otprema do konvertorske hale na dalju preradu. Projektovani procenat Cu u bakrencu
flash smelting pei iznosi 62%.
ljaka flash smelting pei istae iz pei preko dva otvora koja se nalaze na bonoj strani
pei. Ova ljaka se tegljaima za ljaku alje na prostor za hlaenje ljake. ljaka se hladi 24h
na vazduhu i do 72h na vodi nakon ega se drobi i alje u flotaciju na revalorizaciju bakra i kao
koncentrat se vraa u proces. Proseni projektovani sadraj Cu u ljaci trebalo bi da iznosi oko
1,4%.
Gasovi nastali u procesu topljenja su otpadni i procesni. Fugitivni gasovi se preko
komora gasovodom alju do vreastog filter nakon ega se preko dimnjaka isputaju u
atmosferu. Procesni gasovi se preko aptejka transportuju do WHB-a (kotla otpadne toplote) gde
se hlade i slue za stvaranje pregrejane para. Kapacitet WHB-a je 21,5 t/h pregrejane pare i ova
para se kasnije koristi za proizvodnju elektrine energije u energani. Gasovi nakon kotla, ulaze
u elektrostatiki filter gde se preiavaju i odlaze u skruber i na dalju preradu u fabriku
sumporne kiseline. Praina koja se otprai u kotlu i u elektrostatikom filteru se sakuplja u
uteve i preko traka i pneumatskog transportera odprema u bunker i vraa u proces topljenja. U
tabeli 2.1. dat je proizvodni program nove pei.

Milica orevi

Zavrni rad

Tabela 2.1. Proizvodni program flash smelting pei

KCU
Bakrenac
temperatura
Cu
Fe
S
ljaka
temperatura
Cu
Fe
S
SiO2
Gas iz FSF
temperatura
SO2
SO3
H2O
CO2
O2
N2
Sadraj praine

t/h
C
%
%
%
t/h
C
%
%
%
%
Nm3/h
C
%
%
%
%
%
%
g/Nm3

Proseni
17,4
1.240
62,0
13,9
22,1
31,0
1.290
1,4
42,5
1,2
29,0
29.940
1.272
32,3
0.0
2,1
1,3
3,1
61,1
82

Maksimalni
18,2
1240
62,0
14,0
22,1
30,5
1.290
1,4
42,6
1,2
29,0
28.130
1.268
33,5
0,0
2,2
1,4
3,3
59,6
87

Minimalni
16,6
1240
62,0
13,8
22,1
32,2
1.290
1,4
42,4
1,2
29,0
33.140
1.278
30,7
0,0
2,0
1,2
2,9
63,2
75

2.1.3. Konvertovanje
Proces konvertovanja u rekonstruisanoj topionici u Boru vri se na dva rekonstruisana
konvertora marke Pierce Smith. Novina kod ovih konvertora su dve potpuno nove haube i
nov sistem za dodavanje kvarca.
Kapacitet svakog od konvertora je 120t blister bakra. Jedan konvertor je vru i u operaciji, dok
e drugi biti na hladnom (standby) reimu.
Blister bakar je proizvod konvertovanja koji sadri 99,4% Cu, a sadri i plemenite i
neke obojene metale. On se putem krana transportuje u anodnu pe radi dalje obrade.
Gasovi sa konvertora se preko haube i komore transportuju do skrubera, a zatim do
fabrike sumporne kiseline na dalju preradu.
ljaka nastala prilikom konvertorske operacije koja po projektu treba da sadri oko 6%
Cu transportuje se tegljaima na prostor za hlaenje ljake gde se hladi po istom reimu kao i
ljaka flash smelting pei, sa tim to se ohlaena ljaka sa dna lonca koja je bogatija bakrom
vraa u konvertorsku operaciju.
10

Milica orevi

Zavrni rad

Tabela 2.2. Kvalitet blister bakra u funkciji kvaliteta ulaznog koncentrata

Cu, %
Fe, ppm
S, ppm
Zn, ppm
Pb, ppm
Ni, ppm
Bi, ppm
As, ppm
Sb, ppm
Au, ppm
Ag, ppm
O, ppm

Max
99,4
50
250
46
112
515
227
159
31
4,025

Prosean
99,4
50
250
101
132
534
262
237
30
4,026

Min
99,4
50
250
61
131
558
315
354
28
4,025

2.1.4. Postrojenje za preradu ljake

Rastopljena ljaka iz flash smelting pei i Pierce Smith konvertora se premeta u jame za
hlaenje ljake koje omoguavaju stvrdnjavanje ljake i kristalizaciju minerala bakra. ljaka se
premeta uz pomo nosaa ljake u elinim kaikama zapremine do sektora za hlaenje ljake.
Nakon izlivanja u jamu, ljaka se hladi i do osam sati. Zatim sledi hlaenje vodom i dodatno
hlaenje vazduhom u periodu od dva do tri dana. Ukupno vreme hlaenja je 72 asa.

2.2. Topionika ljaka

Mineraloki sastav i faze zrna u topionikoj ljaci bakra iz razliitih izvora se veoma
razlikuju, u zavisnosti od mnogih faktora kao to su tip rude koja se prerauje, tip pei i metod
hlaenja.[4]
Uglavnom su glavne komponente u topionikoj ljaci bakra gvoe i SiO2 kvarc (2550% svaki). Skoro sve ljake sadre 0,4-3,7% Cu, isto ili ak i vie nego ruda bakra. U
zavisnosti od njihovog primarnog izvora, neke ljake sadre kobalt i/ili nikl u dovoljnim
koliinama za njihov oporavak. U nekim od ovih ljaka se javljaju toksini elementi kao to su
arsen i olovo.[7]
Pirometalurki proces topljenja bakra generie dve vrste ljake, iz topljenja i iz
konvertovanja. ljaka iz topljenja obino sadri 1-2% Cu, dok konvertorska ljaka sadri 4-8%
Cu. Ovo pokazuje da je znaajni deo bakra iz osnovnog koncentrata prisutan u ovim ljakama.

11

Milica orevi

Zavrni rad

Iz ovih razloga, vrednost bakra u ovim ljakama je obino previsoka da bi se opravdala stara
praksa njihovog jednostavnog odbacivanja.

2.3. Bakar u ljaci

Bakar u ljaci iz topljenja i konvertovanja je prisutan kao:
a) rastvoren Cu, prisutan uglavnom kao Cu+ joni, ili
b) u suspendovanim kapljicama bakrenca (50-90% u ljaci iz topljenja)
Rastvoren Cu je povezan ili sa O2- jonima (Cu2O) ili sa S2- jonima (Cu2S). Cu2O postaje
dominantan oblik rastvorenog Cu kada je kvalitet bakrenca iznad 70% Cu, zbog pojaane
aktivnosti Cu2S u bakrencu. Pojaana aktivnost Cu2S potiskuje reakciju,
Cu2S(bakrenac) + FeO(ljaka) Cu2O(ljaka) + FeS(bakrenac)

(1)

na desno. Rastvorljivost S u ljaci je takoe nia u kontaktu sa bakrencem visokog kvaliteta.

Kao rezultat toga, rastvoren Cu u konvertorskoj ljaci je prisutan, uglavnom, kao Cu2O.
Nasuprot tome, rastvoren Cu u ljaci iz topljenja je prisutan, uglavnom kao Cu2S. To je zbog
bakrenca slabijeg kvaliteta i potencijala kiseonika u pei za topljenje.

2.4. Mogunosti upravljanja topionikom ljakom u svetu

Strategije za smanjivanje koliine Cu izgubljenog u ljaci mogu biti:
1) Smanjenje mase proizvedene ljake,
2) Smanjenje procenta Cu u ljaci,
3) Prerada ljake kako bi se povratilo to vie Cu.

2.4.1.

Smanjenje proizvedene ljake

ini se loginom sugestija da se smanjenje koliine Cu koji se gubi u ljaci prilikom

topljenja i konvertovanja moe postii smanjenjem proizvedene ljake. Meutim, metode
smanjenja mase ljake mogu priiniti vie tete nego koristi. Postoje sledee mogunosti:
(a) Poveanje kvaliteta koncentrata. Manje jalovine u koncentratu znai da je potrebno
manje kvarca (SiO2) kao topitelja, a samim tim je smanjena ukupna masa generisane

12

Milica orevi

Zavrni rad

ljake. Meutim, poveanje kvaliteta koncentrata moe doi na tetu smanjenja

iskorienja Cu u koncentratoru.
(b) Dodavanje manje topitelja. Dodavanjem manje topitelja bi se smanjila masa ljake
(poeljno) i smanjila njena gustina, to olakava njeno taloenje (takoe poeljno).
Meutim, takoe bi se poveala aktivnost FeO u ljaci, to dovodi do poveanja
rastvorenog Cu2O reakcijom (1) (nepoeljno), kao i do poveanja magnetita (takoe
nepoeljno). Taloenje vstog magnetita poveava viskoznost ljake i kao rezultat
dovodi do poveanog sadraja bakra u ljaci.

2.4.2.

Smanjenje sadraja bakra u ljaci

Sadraj bakra u topionikoj ljaci se smanjuje na sledei nain:

(a) Poveanjem fluidnosti ljake, uglavnom izbegavajui suvino Fe3O4() u ljaci i
odravanjem ljake vrue.
(b) Obezbeivanjem dovoljno SiO2 radi formiranja jasne faze izmeu bakrenca i ljake.
(c) Obezbeivanje mirne zone u pei za topljenje.
(d) Izbegavanje preterano gustog sloja ljake.
(e) Izbegavanje meanja bakrenca sa ljakom
Takoe, moe se dodati metalurki koks ili ugalj u pei za topljenje kako bi se Fe3O4 () sveo
na FeO(t)

2.4.3.

Taloenje/redukcija pirometalurke ljake

Uslovi koji podstiu suspendovane kapljice da se nataloe u sloju bakrenca su niska

viskoznost ljake, niska turbulencija, dugo vreme boravka i i tanak sloj ljake. Do ovih uslova
je esto teko doi u sudu za topljenje (naroito neophodno vreme boravka). Kako se eljeni
kvalitet bakrenca poveava, problem postaje gori, jer ovo poveanje jo vie smanjuje vreme
taloenja. Kao rezultat toga, proizvoai Cu, jo od 1960. godine, izgrauju posebne pei
specijalno namenjene za ienje i konvertovanje ljake. Ove pei imaju dve namene:
(a) Omoguavaju suspendovane estice bakrenca da zavre taloenje u istopljenom sloju
bakrenca, i

13

Milica orevi

Zavrni rad

(b) Omoguavaju smanjenje rastvorenih oksida bakra da suspenduju kapi sulfida bakra.
Ulazne sirovine u ovim peima znatno variraju. Neke pei za topljenje prihvataju
nerazdvojenu meavinu sljake i i bakrenca, pa u njima dolazi do taloenja. Druge prihvataju
konvertorsku ljaku i vei naglasak daju redukciji. Najee, ove pei se hrane samo
topionikom ljakom i prvenstveno se koriste kao finalna pe za taloenje.
Najee se koristi elektrina pe za ienje ljake. Toplota se stvara prolaskom elektrine
energije kroz sloj ljake. Ovaj metod snabdevanja toplote stvara najmanju koliinu turbulencije,
ime poveava stepen taloenja. Pored ove pei, moe se koristiti i plamena pe i Inco flash
pe.[8]

2.4.4.

Luenje

Luenje je jedna od najboljih metoda za dobijanje bakra iz oksidne ljake, iako je zbog
niskog potencijala kiseonika u pei za topljenje, veina generisane ljake sulfidnog tipa.
Termodinamiki, metoda luenja moe proistiti sulfidnu ljaku; meutim, ona je nerentabilna
zbog vremena trajanja procesa i spore obrade.[9]

2.4.5.

Flotacijska prerada ljake

Prerada konvertorske ljake, radi dobijanja bakra zahteva niz operacija, i to:
(a) Sporo hlaenje (ovrivanje),
(b) Usitnjavanje (drobljenje/mlevenje)
(c) Flotacija.

2.4.5.1. Sporo hlaenje

Ovaj postupak se oslanja na injenicu da se, kako se konverstorska ljaka hladi, rastvoreni Cu,
koji je u njoj prisutan, odvaja iz rastvora putem reakcije:
Cu2O + 3FeO 2Cu(t) + Fe3O4

(2)

Reakcija se sve vie obavlja pri niskim temperaturama i moe smanjiti sadraj rastvorenog Cu
iz konvertorske ljake dosta ispod 0,5%.[8]

14

Milica orevi

Zavrni rad

Sporo hlaenje ljake olakava formiranje razliitih komponenti u kristalnom obliku. U

takvim ljakama glavne mineralne vrste su silikati, oksidi nikla i kobalta i minerali bakra:
halkozin (Cu2S), kovelin (CuS), bornit (Cu5FeS4) zajedno sa primesama bakra. [7]
Sporo hlaenje ljake, omoguava vreme da se suspendovani bakrenac sjedini, da se
hemijski vezan bakar istaloi u vee kristale i da rastvoren oksidni bakar reaguje sa rastvorenim
sumporom kako bi formirali sulfide. Iz ovog moemo zakljuiti da je sporo hlaenje ljake
osnova za oslobaanje sulfida.[10]

2.4.5.2.

Usitnjavanje

Nakon hlaenja ljake, odvojen Cu (iz rastvora) i suspendovane estice bakrenca dobro
reaguju pri flotaciji. Kao rezultat, konvertorska ljaka se drobi, melje i koncentrie isto kao i
sulfidne rude. Radi uspene prerade konvertorske ljake potrebno je obezbediti da su istaloena
zrna bakrenca i Cu dovoljno velika kako bi se oslobodile drobljenjem i mlevenjem. Ovo se
postie sporim hlaenjem ljake do ispod 1000 C, a nakon toga prirodno na temperaturi sredine
u kojoj se nalazi. [8] to je stopa hlaenja sporija vee su faze rasta minerala. [4]
Na osnovu nekih rezultata, postepenim hlaenjem ljake od 1300C do 900C dobijanje
Cu se poveava do 85%, a vreme mlevenja se smanjuje za 30min. [9]

2.4.5.3.

Flotacija

Nakon ovog postupka, ista oprema i reagensi koji se koriste prilikom dobijanja Cu iz rude
se mogu koristiti za dobijanje Cu iz ljake. [7] Dakle, flotacija topionike ljake je slina flotaciji
sulfida. Sulfidni minerali bakra i primese bakra flotiraju, a oksidi (kobalta, nikla i silikati)
odlaze u jalovinu. [7]
Prerada stare ljake, iz prethodnih operacija topljenja, usitnjavanjem i flotacijom je
povremeno izvor dodatnog Cu za proizvoae.
Flotaciona metoda je tehniki i ekonomski superiorna u odnosu na bilo koju drugu metodu
dobijanja Cu iz ljake. [9]
Flotacija ljake je u prednosti zbog efikasnijeg dobijanja Cu i zbog mogunosti korienja
postojee opreme za drobljenje, mlevenje i flotaciju.[8]
Meutim i pored toga, flotacija ljake, kao metod prerade ljake, postaje sve manje
popularna. Kao razlog tome jeste proizvodnja bakrenca visokog kvaliteta u kome je vei deo

15

Milica orevi

Zavrni rad

Cu prisutan u obliku rastvorenog Cu. Bakar iz ovakve ljake se ne dobija flotacijom, ve u pei
za taloenje. [8]

2.5. Prerada topionike ljake u Flotaciji Bor

2.5.1. Istorijat prerade topionike ljake u RTB-u Bor
Krajem devedesetih godina prolog veka, sa sunovratom borskog rudarstva nastalim
delom zbog niskih cena bakra na svetskom tritu, a veim delom usled gotovo potpunog
iscrpljenja postojeih leita, ponovo oivljava ideja o preradi topionike ljake sa ciljem
valorizacije bakra i ostalih korisnih komponenti, prvenstveno zlata i srebra. Na Tehnikom
fakultetu u Boru je realizovana studija "Tehno-ekonomska opravdanost prerade topionike
ljake u izvedenom tehnolokom procesu", koja zajedno sa prethodnim istraivanjima
predstavlja osnov za konanu odluku o pokretanju industrijske prerade topionike ljake u
pogonima RTB-a Bor.
Sa tim u vezi se u pogonu borske flotacije krenulo sa preradom topionike ljake
(plamene pei) i to u postojeoj tehnologiji.
Drobljenje je dvostadijalno i vri se na jednoj sekundarnoj i jednoj tercijarnoj drobilici.
Izmeu njih je sito koje prihvata ljaku kako sa sekundarne tako i sa tercijarne drobilice, a
veliina otvora prosevne povrine je 10 mm. Ovo sito ima ulogu prethodnog prosejavanja ispred
tercijarne drobilice i ulogu kontrolnog prosejavanja, ime se zatvara ciklus drobljenja.
Iz bunkera ljake se trakastom hranilicom dodaje na transportnu traku na kojoj je
instalisana trana vaga. Transportna traka odvodi ljaku na mlevenje u postojei mlin sa
ipkama. Samlevena ljaka u vidu pulpe iz mlina sa ipkama odlazi u ciklonsku pumpu.
Ciklonska pumpa odvodi materijal u bateriju od tri hidrociklona 700. Pesak hidrociklona se
gravitacijski odvodi u mlin sa kuglama. Proizvod mlina sa kuglama odlazi u pumpu. Mlin sa
kuglama i baterija hidrociklona rade u zatvorenom ciklusu. Gotov proizvod mlevenja, preliv
hidrociklona, odlazi u proces flotiranja.
Preliv hidrociklona sa oko 28% vrstog se gravitacijski transportuje do flotacione
maine sa 16 elija na osnovno flotiranje. Otok ovih maina predstavlja definitivnu jalovinu
koja se zajedno sa tekuom jalovinom borske flotacije transportuje na jalovite. Osnovni
koncentrat odlazi u pumpu odakle se transportuje u mainu na prvo preiavanje. Otok maine

16

Milica orevi

Zavrni rad

se transportuje na dopunsko flotiranje do flotacionih maina sa sedam elija. Otok ovih maina
predstavlja definitivnu jalovinu, a preien koncentrat odlazi u pumpu odakle se zajedno sa
osnovnim koncentratom transportuje na prvo preiavanje. Koncentrat prvog preiavanja
preko pumpe odlazi u flotacionu mainu na drugo preiavanje. Preien koncentrat pumpom
odlazi na tree, definitivno, preiavanje u flotacionu mainu. Otok drugog preiavanja se
vraa u pumpu, a otok treeg preiavanja gravitacijski ulazi na elo drugog preiavanja.
Definitivno preieni koncentrat se alje u pumpu koja ga transportuje na odvodnjavanje
postojeeg procesa flotacije bakra iz rude.
Definitivni koncentrat bakra iz flotacije se transportuje pumpom do filtrae bakra
udaljene oko 700 m, postojeom trasom cevovoda za koncentrat. Prvi stepen odvodnjavanja se
odvija u postojeem zgunjivau 33 m. Zgusnuti proizvod sa oko 50% vrstog se transportuje
preko pumpe na filtriranje u postojei disk filter. Nakon filtriranja koncentrat sa oko 10% vlage,
trakastim transporterom se odlae na otvoreno skladite zajedno sa koncentratom jamske rude.
[11]

2.5.2. Prerada ljake flash smelting pei u Flotaciji Bor

2.5.2.1.

Drobljenje i prosejavanje

ljaka se sa ljakita utovaruje utovarivaima i buldoerima, kaikom zapremine 2 m3, u

kamione kapaciteta 12 t i 24 t. Kamionima se doprema do prihvatnog bunkera kapaciteta 400 t
sa stacionarnom reetkom otvora sita 160 x 160 mm, ispred postrojenja starog drobljenja borske
flotacije. Komadi ljake krupniji od veliine otvora se sklanjaju sa reetke i odlau na stranu.
Iz prihvatnog bunkera se ljaka pomou male kose transportne trake T-03 dodaje u sekundarnu
drobilicu tipa SYMONS na sekundarno drobljenje. Proizvod ove drobilice GGK 30 (mm) se
kosom transportnom trakom odvodi na tercijalno drogljenje u kratkokonusnu drogilicu tipa
SYMONS. Proizvod tercijalnog drobljenja pada na traku pozicije T-08 gde se spaja sa
proizvodom sekundarnog drobljenja. Zajedno ova dva proizvoda predstavljaju gotov proizvod
drobljenja koji se preko sistema transportnih traka poz. T-09,T-11 i T-12 odvodi do bunkera za
sitnu rudu kapaciteta 2500 t od ega 600 t predstavlja tzv. mrtvu rudu.

17

Milica orevi

2.5.2.2.

Zavrni rad

Mlevenje i klasifikacija

Definitivno izdrobljena ljaka gornje granine krupnoe 16 mm (koja sadri oko 4%

gotovog proizvoda, odnosno klase krupnoe -0,040+0 mm) iz bunkera (poz. 2005) gravitacijski,
preko odgovarajuih sipki, dospeva na etiri trakasta dodavaa (poz. 2010). Posredstvom
trakastih dodavaa (poz. 2010) ljaka se dodaje na transportnu traku (poz. 2020) na kojoj je
instalirana je trana vaga (poz. 2015) za merenje masenog protoka materijala.
Transportnom trakom (poz. 2020) izdrobljena ljaka se doprema u mlin sa ipkama (poz.
ML4101-101), gde se odvija prvi stadijum mlevenja do krupnoe od oko 13,4% -0,040+0 mm.
U mlin sa ipkama dodaje se i voda radi uspostavljanja eljene vrednosti gustine pulpe u
mlevenju koja iznosi 2000 kg/m3.
Izlaz iz mlina sa ipkama (poz. ML4101-101) se gravitacijski kanalom transportuje u
betonski ko (poz PX4106-101) centrifugalne muljne pumpe. U ko na ovoj poziciji dodaje se
i odreena koliina vode za regulaciju gustine hidromeavine. Centrifugalna muljna pumpa
(poz. PU4119-101 i PU4119-102, jedna radna, jedna u rezervi) slui za transfer proizvoda iz
mlina sa ipkama do elinog koa (poz PX4120-101) ispred hidrociklonske centrifugalne
muljne pumpe. Ko pumpe (poz. PX4120-101) instaliran je za prihvat samlevenih proizvoda iz
mlina sa ipkama i kuglama kao i potrebne koliine vode. Hidromeavina zadovoljavajue
gustine od 1650 kg/m3 se dalje centrifugalnom muljnom pumpom (poz. PU4107-101 i PU4107102, jedna radna, jedna u rezervi) transportuje do hidrociklonske baterije (poz. CY4108-101).
Baterija sadri tri hidrociklona u kojima se odvija prvi stadijum klasiranja.
Pesak hidrociklona koji sadri oko 11,2% klase -0,040+0 mm se gravitacijski kanalom
zajedno sa potrebnom koliinom vode doprema u mlin sa kuglama (poz. ML4109-101). U
mlinu sa kuglama vri se drugi stadijum mlevenja sirovine do krupnoe od oko 34,3% klase 0,040+0 mm, pri emu eljeni sadraj vrstog iznosi 70%. Mlin sa kuglama (poz. ML4109101) radi u zatvorenom ciklusu sa hidrociklonima (poz. CY4108-101), tako da se samleveni
proizvod ovog mlina transportuje kanalom u ko hidrociklonske pumpe (poz. PX4120-101).
Preliv hidrociklona prvog stadijuma klasiranja, krupnoe oko 59,6% klase -0,040+0 mm,
transportuje se gravitacijski do elinog koa pumpe (poz. PX4114-101). Ko pumpe na ovoj
poziciji, osim preliva hidrociklona (poz. CY4108-101) prihvata i samleveni proizvod
vertiklanog mlina (poz. ML4117-101) i potrebnu koliinu vode za regulaciju gustine pulpe.

18

Milica orevi

Zavrni rad

Centrifugalna muljna pumpa (poz. PU4115-101 i PU4115-102, jedna radna, jedna u rezervi)
transportuje pulpu gustine ~1500 kg/m3 do sekundarne hidrociklonske baterije (poz. CY4116101). Baterija sadri etiri hidrociklona u kojima se odvija drugi stadijum klasiranja.
Pesak hidrociklona (poz. CY4116-101) koji sadri oko 23,2% klase -0,040+0 mm se
gravitacijski cevovodom zajedno sa potrebnom koliinom vode doprema u vertikalni mlin (poz.
ML4117-101). U vertikalnom mlinu vri se trei stadijum mlevenja ljake do krupnoe od oko
33,4% klase -0,040+0 mm, pri emu eljeni sadraj vrstog iznosi 60%. Vertikalni mlin (poz.
ML4117-101) radi u zatvorenom ciklusu sa hidrociklonima (poz. CY4116-101), tako da se
samleveni proizvod ovog mlina transportuje u ko hidrociklonske pumpe (poz. PX4114-101).
Preliv hidrociklona drugog stadijuma klasiranja, krupnoe 80,0% -0,040+0 mm, predstavlja
definitivni proizvod ciklusa mlevenja i klasiranja i transportuje se gravitacijski cevovodom do
elinog koa pumpe (poz. PX4201-101). U ko pumpe (poz. PX4201-101) doprema se samo
preliv hidrociklona (uz mogunost dodavanja vode), odakle se dalje pumpom (poz. PU4202101 i PU4202-102, jedna radna, jedna u rezervi) hidromeavina transportuje u pogon flotacije.

2.5.2.3.

Flotacijska koncentracija

Preliv hidrociklona CY 4116-101 krupnoe 80% -40 m se pumpom PU 4202-101

transportuje do razdeljivaa pulpe ispred osnovnog flotiranja. Kada ima potrebe, dodaje se voda
u ko pumpe. U razdeljiva se dodaju kolektor NaIPX i penua D250. Pulpa se deli na dva
istovetna dela i odlazi na dve linije osnovnog flotiranja koje se odvija u flotacijskim mainama
na poz. 2230 i 3230. Svaka od maina za osnovo flotiranje sastoji se iz 8 komora (4+4) tipa DR
300, pojedinane zapremine 8,5 m3. Na kaskadi maina (na prelazu izmeu prve i druge etiri
komore) dodaje se kolektor NaIPX. Otok maina za osnovno flotiranje predstavlja jalovinu
flotacije ljake kojoj se u kou pumpe poz. 340, kojom se transportuje u proces zgunjavanja
jalovine, dodaje jalovina iz procesa flotiranja jamske rude. Osnovni koncentrat se pumpom poz.
435 alje na prvo preiavanje. Na poetak maina za prvo preiavanje, dodaje se kolektor
NaIPX. Maine za prvo preiavanje poz. 3330 se sastoje iz 10 komora (6+4) tipa N30,
zapremine komore 2,8 m3. Otok ovih maina se pumpom poz. 421 vraa na poetak osnovnog
flotiranja do razdeljivaa pulpe. Koncentrat prvog preiavanja se pumpom poz. 420 alje na
drugo preiavanje koje se odvija u prve etiri komore maine na poz. 1270. Otok drugog
preiavanja se spaja sa osnovnim koncentratom u pumpi poz. 435 i odlazi na prvo

19

Milica orevi

Zavrni rad

preiavanje. Koncentrat drugog preiavanja se pumpom poz. 3241 alje na tree

preiavanje koje se odvija u druge dve komore flotacijske maine na poz. 1270. Flotacijska
maina na poz. 1270 se sastoji od 6 (4+2) komora DR 30, pojedinane zapremine komore 2,8
m3. Otok treeg preiavanja gravitacijski odlazi na drugo preiavanje. Koncentrat treeg
preiavanja je konani koncentrat flotiranja ljake. Njemu se u kou pumpe poz. 280, kojom
se alje do pogona filtrae, dodaje konani koncentrat iz procesa flotiranja jamske rude. [12]
Na slici 2.5. prikazana je tehnoloka ema procesa flotacijske prerade topionike ljake.

20

Milica orevi

Zavrni rad

Slika 2.5. Tehnoloka ema procesa flotacijske prerade topionike ljake[12]

21

Milica orevi

Zavrni rad

3.0. CILJ ISTRAIVANJA

U svetu je sve vea potranja bakra, kao jednog od osnovnih resursa, a samo
racionalnom eksploatacijom mogue je brinuti i o budunosti. Zbog toga, tei se korienju
svih, nama dostupnih, resursa bakra, ali i svih sekundarnih sirovina koje bi zadovoljile potrebe
proizvodnje. Jedna od tih sirovina je i topionika ljaka, nastala kao nus-produkt pirometalurke
prerade koncentrata bakra, a koja esto ima i vei sadraj bakra nego primarna sirovina.
Proces revalorizacije bakra iz topionike ljake plamene pei u nekoliko navrata
ispitivan je od strane Rudarsko topioniarskog basena Bor, odnosno Instituta za bakar Bor i
Tehnikog fakulteta u Boru. Industrijska primena ove ljake, postupkom flotacijske
koncentracije, vri se od sredine 2002. godine, u pogonu Flotacija Bor.
Sa izgradnjom i poetkom rada nove topionice primenom Flash Smelting procesa, 2015.
godine, kao i rekonstukcijom pogona Flotacija Bor- dodavanjem treeg stadijuma mlevenja
u vertikalnom mlinu, poela je i prerada nove ljake flash smelting pei. Zbog sadraja bakra
u ljaci flash smelting pei, koji iznosi 1-3% i veeg kapaciteta prerade nove topionice, pa
samim tim i zbog proizvodnje ljake, jo vei znaaj pridaje se ispitivanju i preradi ove
tehnogene sirovine.
Prva faza istraivanja, u okviru ovog diplomskog rada, ima za cilj karakterizaciju ljake
flash smelting pei, kao i snimanje i verifikaciju rezultata procesa mlevenja, klasiranja i
flotiranja ljake flash smelting pei u postojeem pogonu Flotacija Bor, odnosno ponaanje
flash smelting pei u ovim procesima prerade.
Druga faza istraivanja odnosi se na laboratorijska ispitivanja i verifikaciju odreenih
tehnolokih parametara flotiranja. U ovoj fazi laboratorijskih istraivanja, uraeni su
eksperimenti flotacijske koncentracije. U okviru eksperimenata praeno je flotiranje razliitih
proizvoda procesa mlevenja i klasiranja, a u cilju pronalaenja onog proizvoda mlevenja i
klasiranja koji postie najbolje rezultate prilikom flotiranja ljake flash smelting pei.

22

Milica orevi

Zavrni rad

4.0. METODOLOGIJA RADA

4.1. Uzorkovanje
Uzorkovanja su vrena metalnim posudama uzorkivaima, normalnim presecanjem toka pulpe,
kako bi se izuzeli to je mogue reprezentativniji uzorci.
Uzorkovanje je vreno na 15 mesta u procesu mlevenja, klasiranja i flotiranja.
Oznake uzoraka date su u tabeli 4.1.
Tabela 4.1. Oznake uzorkovanja
Redni
broj
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.

Proizvod

Oznaka uzorka

gotov proizvod drobljenja

izlaz mlina sa ipkama
preliv hidrociklona poz. CY-4108-101

ljaka
IZ 2040

(na kou pumpe PU-4115-101)

pesak hidrociklona poz. CY-4108-101
izlaz mlina sa kuglama
izlaz iz vertikalnog mlina ML-4117-101
(na kou pumpe PU-4115-101)
pesak hidrociklona poz. CY-4116-101
preliv hidrociklona poz. CY-4116-101
(na kou pumpe PU-4202-101)
koncentrat I
otok I
koncentrat II
otok II
koncentrat III
otok III
jalovina

PR 2080
PS 2080
IZ 2090
IZVM
PSVM
PR II
KI
OI
K II
O II
K III
O III
J

23

Milica orevi

Zavrni rad

Slika 4.1. Tehnoloka ema sa oznaenim mestima uzorkovanja

24

Milica orevi

Zavrni rad

Uzorak gotovog proizvoda drobljenja topionike ljake, GGK 20 mm je, nakon odreivanja
granulometrijskog sastava, drobljenjem u laboratorijskoj eljusnoj drobilici u zatvorenom
ciklusu sa kontrolnim prosejavanjem sveden na GGK 3 mm. Izvrena je homogenizacija
uzorka, isti je razvuen u dvodimenzionalni sloj i metodom kvadrata i take uzeti su uzorci
mase, potrebni za karakterizaciju.

4.2. Karakterizacija uzoraka

Nakon uzorkovanja, izvrena je karakterizacija dobijenih uzoraka, pri emu su odreene
gustina, granulometrijski i hemijski sastav uzoraka.
-

Gustina uzorka

Gustina uzoraka ljake odreena je metodom staklenih piknometara. Uzorci su spraeni u

laboratorijskom mlinu sa prstenovima: SIEBTECHNIK (slika 4.2.) do krupnoe - 100 m, a
zatim je iz njih metodom kvadrata i take uzeto po pet manjih uzoraka, potrebnih za po pet
piknometara. Gustine su odreene po uputstvu datom u Praktikumu Usitnjavanje i klasiranje
mineralnih sirovina, a njihova srednja vrednost predstavlja traenu gustinu uzorka.[14]

Slika 4.2. Prstenasti mlin SIEBTECHNIK

Slika 4.3. Eksikator

25

Milica orevi
-

Zavrni rad

Prirodna pH vrednost uzorka

U laboratorijskom porcelanskom mlinu (slika 4.4.) u vremenskom trajanju od 20 minuta

vrena je dezintegracija uzorka ljake mase 200 gr sa dodatkom 200 ml destilovane vode (odnos
:T=1:1). Nakon dezintegracije izvreno je merenje pH vrednosti pulpe pomou pH metra
JENCO 6173 pH (slika 4.5.) .

Slika 4.4. Laboratorijski porcelanski mlin

-

Slika 4.5. pH metar JENCO 6173 Ph

Granulometrijski sastav uzorka

Granuometrijski sastav uzorka ljake odreen je metodom prosejavanja na suvom na

standardnoj seriji Tayler sita, od sita 19 do 0,038 mm.
Granulometrijski sastav uzoraka PR 2080, PR II, Jalovine i K III odreen je metodom
mokrog prosejavanja na ureaju za prosejavanje: Retsch AS400 (slika 4.6.) na seriji Retsch sita,
od sita 0,3 do 0,04 mm.
Granulometrijski sastav uzoraka PS 2080, PSVM, IZVM, IZ 2090 i IZ 2040 odreen je
metodom mokrog prosejavanja na ureaju za prosejavanje: Retsch AS400 na seriji Retsch sita,
od sita 0,850 do 0,04 mm.

26

Milica orevi

Zavrni rad

Slika 4.6. Ureaj za prosejavanje Retsch AS400

Granulometrijski sastav uzoraka PR II, K III i jalovine odreen je metodom mokrog
prosejavanja na ultrasoninim sitima S1 Retsch (slika 4.7.), od sita 0,04 do 0,005 mm.

Slika 4.7. Ultrasonina sita S1 Retsch

27

Milica orevi
-

Zavrni rad

Bond-ov radni indeks

Bond-ov radni indeks odreen je u laboratorijskom Bondovom mlinu sa kuglama (slika

4.8.) po uputstvu datom u Praktikumu Usitnjavanje i klasiranje mineralnih sirovina. [14]

Slika 4.8. Bondov mlin sa kuglama

-

Hemijski sastav uzoraka

Hemijski sastav ljake, kao i uzoraka proizvoda koncentracije odreen je u hemijskoj

laboratoriji Instituta za rudarstvo i metalurgiju.

4.3. Eksperimenti flotiranja

Eksperimenti flotiranja vreni su na uzorcima IZ 2090, PR 2080 i PR II.
Za eksperimente flotiranja uzeti su optimalni uslovi rada odreeni u ranijim istraivanjima
vrenim na topionikoj ljaci.
Eksperimenti flotiranja topionike ljake vreni su u laboratorijskoj flotacionoj maini tipa
Denver DR12, sa sledeim karakteristikama:
- zapremina flotacione elije: Vf = 2,6 l;
- sadraj vrstog u pulpi pm = 25 %,
- broj obrtaja rotora: n = 1500 min-1,
- koliina dodatog vazduha: qv = 360 l/min.

28

Milica orevi

Zavrni rad

Reagensni reim primenjen u eksperimentima flotiranja:

- kolektor: KAX 100 g/t
- penua: D-250 10 g/t (u kondicioniranju) + 10 g/t (u flotaciji)
- regulator pH: Ca(OH)2, pH 11,5

29

Milica orevi

Zavrni rad

5.0. EKSPERIMENTALNI DEO

5.1. Karakterizacija uzoraka
5.1.1. Gustina uzorka
Gustina sirovine je jedna od karakteristika koja ima veoma veliki uticaj na proces
mlevenja, klasiranja i flotacijske koncentracije. Odgovarajua gustina pulpe u mlinovima
obezbeuje maksimalni kapacitet mlina i u klasifikatoru utie na krupnou preliva, dok u
procesu flotiranja moe imati uticaja na odvijanje samog procesa
Moe se rei da je gustina sirovine obrnuto proporcionalna stabilnosti pulpe, odnosno
sirovine sa velikom gustinom se bre taloe, pa imaju smanjenu stabilnost pulpe u procesu
flotacije. [11]
Gustina uzorka topionike ljake dobijena u laboratoriji iznosi:

sr = 3615,15 kg/m3
5.1.2. Prirodna pH vrednost uzorka
Prirodna pH vrednost sirovine utie na potronju normativa, pre svih meljuih tela i
obloga mlinova, zbog odvijanja procesa korozije, ali i krea koji se dodaje kao regulator pH
vrednosti u procesu flotiranja.
Potronja navedenih normativa predstavlja znaajan troak, pa time u znatnoj meri utie i
na ukupnu ekonominost prerade ljake. Iz ovih razloga se javlja potreba za odreivanjem
prirodne pH vrednosti ljake. [13]
Prirodna pH vrednost uzorka gotovog proizvoda drobljenja topionike ljake odreena
u laboratorijskim uslovima iznosi:

pH = 6,88
5.1.3. Granulometrijski sastav uzorka
Granulometrijski sastav je svakako jedna od najznaajnijih karakteristika sirovine iji
je uticaj kako u procesima mlevenja i klasiranja, tako i u procesu flotacije, veoma veliki.
Rezultati analiza granulometrijskog sastava dati su u tabeli 5.1. i na slici 5.1.

30

Milica orevi

Zavrni rad

Tabela 5.1. Granulometrijski sastav gotovog proizvoda drobljenja topionike ljake ( ulaz
u mlin sa ipkama)
Klasa krupnoe, d [mm]
-19+15
-15+9,5
-9,5+4,75
-4,75+3,35
-3,35+2036
-2,36+107
-1,7+1,18
-1,18+0,850
-0,850+0,710
-0,710+0,425
-0,425+0,300
-0,300+0,250
-0,250+0,150
-0,150+0,106
-0,106+0,075
-0,075+0,038
-0,038+0

Uee klase, W[%]

0,34
29,21
30,28
8,20
6,80
4,91
4,49
2,98
1,31
3,22
1,54
0,78
1,54
0,95
0,74
1,21
1,50
100

Prosev, D[%]
100,00
99,66
70,45
40,17
31,97
25,17
20,26
15,77
12,79
11,48
8,26
6,72
5,94
4,4
3,45
2,71
1,50

Slika 5.1. Granulometrijski sastav gotovog proizvoda drobljenja topionike ljake

( ulaz u mlin sa ipkama )

31

Milica orevi

Zavrni rad

5.1.4. Bond-ov radni indeks

Najvei troak u tehnologijama prerade sirovina predstavlja proces usitnjavanja, koji je
direktno uslovljen otpornou sirovine na usitnjavanje. Ova fizika karakteristika sirovine
pored toga uslovljava izbor tehnolokog procesa i opreme, kapacitet prerade i potronju
energije, meljuih tela i obloga u procesima usitnjavanja. [13]
Bond-ov radni indeks odreen je po uputstvu datom u Praktikumu: Usitnjavanje i klasiranje
mineralnih sirovina. [14]
Karakteristika krupnoe D = f(d) proseva komparativnog sita iz poslednjeg opita, kao i
iz polaznog uzorka prikazana je na slici 5.2

Slika 5.2. Karakteristike krupnoe polaznog uzorka i proseva komparativnog sita iz

poslednjeg opita
Po utvrenom postupku rada sa slike 5.2. dobijeni su podaci na osnovu kojih je
proraunat Bond-ov radni indeks u mlinu sa kuglama.

32

Milica orevi

Zavrni rad

Bond-ov radni indeks se izraunava po formuli:

Wi = 1,1

44,5
Pk

0,23

0,82

( 10 - 10 )

(kWh/t)

(3)

P F

Gde je:
-

Wi Bondov radni indeks, (kWh/t)

Pk veliina otvora komparativnog sita, (m)
G novostvoreni prosev po jednom obrtaju mlina, (g/obr.)
F veliina otvora sita kroz koje prolazi 80% polaznog uzorka iji se Bondov indeks
odreuje, (m)
P veliina otvora sita kroz koje prolazi 80% proseva komparativnog sita, (m)

Po formuli (3), Bondov radni indeks iznosi:

Wi = 1,1

44,5
0,23

106

0,82

0,73

( 10 - 10 )
86 2590

= 24,72 kWh/t

5.1.5. Hemijski sastav uzoraka

Hemijski sastav sirovine predstavlja jednu od jako bitnih karakteristika sirovine.
Elementarni hemijski sastav nam moe dati podatak kojih sve elemenata ima i u kom procentu
su oni prisutni u predmetnoj sirovini. Na osnovu toga, u naim istraivanjima izvrena je
hemijska analiza ljake na najznaajnije komponente. [11]
Rezultat hemijske analize polaznog uzorka prikazan je u tabeli 5.2.
Tabela 5.2. Rezultati hemijske analize
Sadraj, (%) (g/t)*
1,28
1,06
0,22
44,49
0,81
30,37
4,40
0,40*
4,4*

Element/jedinjenje
Cu
CuSulf
CuOx
Fe
S
SiO2
Al2O3
Au
Ag

33

Milica orevi

Zavrni rad

5.2. Snimanje tehnolokog procesa mlevenja i flotiranja ljake

flash smelting pei u pogonu Flotacije Bor
Dana 08.05.2015. godine izvreno je snimanje tehnolokog procesa usitnjavanja, klasiranja
i flotiranja ljake flash smelting pei u Flotaciji Bor u periodu od 09:00 do 11:00h. Snimanje
tehnolokih procesa mlevenja, klasiranja i flotiranja vreno je u trajanju od 2 sata i to na svakih
15 minuta.
Nakon zavrenog snimanja, uzorci su filtrirani, a potom sueni na povienoj temperaturi od
100C. Iz osuenih uzoraka su standarnim postupcima obrade i skraivanja izuzeti uzorci za
dalja ispitivanja.

5.2.1. Snimanje i verifikacija tehnolokih pokazatelja u procesa mlevenja i

klasiranja
Snimanje tehnolokog procesa vreno je uzimanjem uzoraka na svim proizvodima u
procesu mlevenja i klasiranja.
Tehnoloki parametri i uslovi pod kojima je vreno industrijsko ispitivanje tehnolokog
procesa mlevenja i klasiranja su sledei:
-

asovna prerada:
-

vlane rude: Q=28 t/h

suve rude: QS = 27.72 t/h

W= 1.00%

5.2.1.1. Granulometrijski sastav proizvoda mlevenja i klasiranja

Granulometrijski sastav proizvoda mlevenja je jedan od parametra koji nam pokazuje
osloboenost mineralne sirovine, dok je granulometrijski sastav preliva hidrociklona, koji
ujedno predstavlja i ulaz u flotaciju, od presudnog znaaja na iskorienje korisnih komponenti
u procesu flotacijske koncentracije. Nedovoljno usitnjena sirovina, kao i preusitnjena mogu
prouzrokovati gubitak korisne komponente kroz jalovinu.
Granulometrijski sastav proizvoda mlevenja ljake flash smelting pei prikazan je u
tabelama i na slikama 5.3. - 5.10.

34

Milica orevi

Zavrni rad

Tabela 5.3. Granulometrijski sastav izlaza iz mlina sa ipkama (IZ 2040)

Klasa krupnoe, d[mm]
+0,850
-0,850+0,600
-0,600+0,425
-0,425+0,300
-0,300+0,212
-0,212+0,150
-0,150+0,106
-0,106+0,075
-0,075+0,040
-0,040+0

Uee klase, W[%]

0,71
2,75
4,88
10,49
12,48
14,55
11,14
9,05
10,99
22,96
100

Prosev, D[%]
100,00
99,29
96,54
91,66
81,17
68,69
54,14
43,00
33,95
22,96

Slika 5.3. Granulometrijski sastav izlaza iz mlina sa ipkama (IZ 2040)

35

Milica orevi

Zavrni rad

Tabela 5.4. Granulometrijski sastav preliva hidrociklona (PR 2080)

Klasa krupnoe, d[mm]
+0,300
-0,300+0,212
-0,212+0,150
-0,150+0,106
-0,106+0,075
-0,075+0,040
-0,040+0

Uee klase, W[%]

1,21
1,17
1,39
2,27
3,36
23,42
67,18
100

Prosev, D[%]
100,00
98,79
97,62
96,23
93,96
90,6
67,18

Slika 5.4. Granulometrijski sastav preliva hidrociklona (PR 2080)

36

Milica orevi

Zavrni rad

Tabela 5.5. Granulometrijski sastav peska hidrociklona (PS 2080)

Klasa krupnoe, d[mm]
+0,850
-0,850+0,600
-0,600+0,425
-0,425+0,300
-0,300+0,212
-0,212+0,150
-0,150+0,106
-0,106+0,075
-0,075+0,040
-0,040+0

Uee klase, W[%]

0,42
1,03
2,6
5,42
8,91
10,58
13,51
19,13
20,73
17,67
100

Prosev, D[%]
100,00
99,58
98,55
95,95
90,53
81,62
71,04
57,53
38,40
17,67

Slika 5.5. Granulometrijski sastav peska hidrociklona (PS 2080)

37

Milica orevi

Zavrni rad

Tabela 5.6. Granulometrijski sastav izlaza iz mlina sa kuglama (IZ 2090)

Klasa krupnoe, d[mm]
+0,850
-0,850+0,600
-0,600+0,425
-0,425+0,300
-0,300+0,212
-0,212+0,150
-0,150+0,106
-0,106+0,075
-0,075+0,040
-0,040+0

Uee klase, W[%]

0,09
0,43
0,99
1,69
2,44
4,29
8,56
14,31
24,53
42,67
100

Prosev, D[%]
100,00
99,91
99,48
98,49
96,80
94,36
90,07
81,51
67,20
42,67

Slika 5.6. Granulometrijski sastav izlaza iz mlina sa kuglama (IZ 2090)

38

Milica orevi

Zavrni rad

Tabela 5.7. Granulometrijski sastav izlaza iz vertikalnog mlina (IZVM)

Klasa krupnoe, d[mm]
+0,850
-0,850+0,600
-0,600+0,425
-0,425+0,300
-0,300+0,212
-0,212+0,150
-0,150+0,106
-0,106+0,075
-0,075+0,040
-0,040+0

Uee klase, W[%]

0,03
0,12
0,19
0,49
0,53
0,77
0,96
3,51
24,43
68,97
100

Prosev, D[%]
100,00
99,97
99,85
99,66
99,17
98,64
97,87
96,91
93,40
68,97

Slika 5.7. Granulometrijski sastav izlaza iz vertikalnog mlina (IZVM)

39

Milica orevi

Zavrni rad

Tabela 5.8. Granulometrijski sastav peska hidrociklona poz. CY-4116-101 (PSVM)

Klasa krupnoe, d[mm]
+0,850
-0,850+0,600
-0,600+0,425
-0,425+0,300
-0,300+0,212
-0,212+0,150
-0,150+0,106
-0,106+0,075
-0,075+0,040
-0,040+0

Uee klase, W[%]

0,03
0,1
0,27
0,7
1,42
1,92
2,32
4,03
32,43
56,78
100

Prosev, D[%]
100,00
99,97
99,87
99,6
98,9
97,48
95,56
93,24
89,21
56,78

Slika 5.8. Granulometrijski sastav peska hidrociklona poz. CY-4116-101 (PSVM)

40

Milica orevi

Zavrni rad

Tabela 5.9. Granulometrijski sastav preliva hidrociklona poz. CY-4116-101 (PR II)
Klasa krupnoe, d[mm]
+0,300
-0,300+0,212
-0,212+0,150
-0,150+0,106
-0,106+0,075
-0,075+0,040
-0,040+0,030
-0,030+0,020
-0,020+0,010
-0,010+0,005
-0,005+0

Uee klase, W[%]

0,13
0,16
0,27
0,25
0,67
7,27
0,6
0,86
0,68
0,25
88,81
100

Prosev, D[%]
100,00
99,87
99,71
99,44
99,19
98,52
91,25
90,60
89,74
89,06
88,81

Slika 5.9. Granulometrijski sastav preliva hidrociklona poz. CY-4116-101 (PR II)

41

Milica orevi

Zavrni rad

Tabela 5.10. Granulometrijski sastav preliva hidrociklona (PR II) - ultrasonina sita S1 Retsch
Klasa krupnoe, d[mm]
-0,040+0,030
-0,030+0,020
-0,020+0,010
-0,010+0,005
-0,005+0

Uee klase, W[%]

0,71
0,94
0,75
0,27
97,33
100

Prosev, D[%]
100,00
99,29
98,35
97,6
97,33

Slika 5.10. Granulometrijski sastav preliva hidrociklona (PR II) - ultrasonina sita S1 Retsch

42

Milica orevi

Zavrni rad

5.2.1.2. Stepeni usitnjavanja u pojedinim fazama mlevenja i ukupni stepen

usitnjavanja
Na osnovu rezultata granulometrijskih sastava ulaza u proces mlevenja i proizvoda
mlevenja, odreeni su stepeni usitnjavanja na dva naina primenom relacija:

n=
n=

Dsr

dsr

Dsr (dsr )=

ni=1 mi
m
ni=1 i
di

m1 +m2 ++mn
m1 m2
m
+ ++ n
d1 d2
dn

D80

(5)

d80

gde je: n - stepen usitnjavanja,

Dsr, dsr [mm] - srednji prenici sirovine pre i posle usitnjavanja,
mi [%] - uee uske klase krupnoe,
di [mm] - srednji prenik uske klase krupnoe,
D80,d80 [mm] - veliina otvora sita kroz koje prolazi 80% sirovine pre i posle
usitnjavanja.
-

(4)

Stepeni usitnjavanja u mlinu sa ipkama:

nM =

Dsr1 0,634
=
= 10,773
dsr2
0,059

nM =

D801 11,342
=
= 38,71
d802
0,293

Stepeni usitnjavanja u mlinu sa kuglama:

nMK =

Dsr4 0,060
=
= 1,686
dsr5
0,035

nMK =

D804 0,205
=
= 1,971
d805
0,104

Stepen usitnjavanja u vertikalnom mlinu:

nVM =

Dsr7 0,029
=
= 1,127
dsr6
0,025

nVM =

D807 0,068
=
= 1,153
d806
0,059

Ukupni stepen usitnjavanja u mlinovima:

nUK =

Dsr1 0,634
=
= 24,918
dsr6
0,025

43

Milica orevi

Zavrni rad
nUK =

D801 11,342
=
= 192,237
d806
0,059

Ukupni stepen usitnjavanja procesa mlevenja i klasiranja topionike ljake:

nUK =

Dsr1 0,634
=
= 211,33
dsr8
0,003

nUK =

D801 11,342
=
= 1890,333
d808
0,006

5.2.1.3. Raspodela sirovine i efikasnost klasifikacije hidrociklona

Na osnovu granulometrijskih analiza ulaza i proizvoda klasiranja, metodom Grumbrecht-a,
odreena je cirkulativna ara, najverovatnije uee preliva hidrociklona prve i druge
klasifikacije, kao i efikasnost kalsiranja u hidrociklonima.
-

Cirkulativna ara se izraunava po formuli:

ni=1(mi - ui ) (ui - pi )

C=

ni=1 (ui - pi )2

(6)

gde je: - ui, mi i pi [%] sadraj i-te obraunske klase krupnoe di+0 u ulazu, u prelivu i pesku
klasifikatora.
-

Maseno uee preliva hidrociklona se izraunava po formuli:

M =
-

ni=1(mi - pi ) (ui - pi )
ni=1 (mi - pi )2

Maseno uee peska hudrociklona se izraunava po formuli:

p = 100 M
-

(8)

Efiksanost klasiranja se izraunava po formuli:

E=
-

(7)

(u p)(m - u)
104
u(100 - u)(m - p)

(9)

Iskorienje obraunske klase krupnoe u prelivu se izraunava po formuli:

I-0,040 =

m (u - p)
100%
u (m - p)

Rezultati su prikazani u tabelama 5.11. i 5.12.

44

(10)

- ggk + 0,850
- 0,850 + 0,600
- 0,600 + 0,425
- 0,425 + 0,300
- 0,300 + 0,212
- 0,212 + 0,150
- 0,150 + 0,106
- 0,106 + 0,075
- 0,075 + 0,040
- 0,040 + 0

Klasa krupnoe
d [%]
Pesak, p [%]
100,00
99,58
98,55
95,95
90,53
81,62
71,04
57,53
38,4
17,67

Ulaz, u [%]

100,00
99,69
98,42
96,02
91,15
85,09
77,09
67,60
55,19
35,55

100,00
100,00
100,00
100,00
98,79
97,62
96,23
93,96
90,6
67,18

Preliv, m [%]

Kumulativno uee

45

7480,67

1589,77

0,00
0,03
-0,21
0,29
4,77
43,47
115,84
265,47
594,55
565,56

(m - u)(u - p)

68,69

2341,98

Suma:

0,00
0,18
2,10
16,40
68,23
256,00
634,54
1327,14
2724,84
2451,24

(m - p)

Uee peska, p [%]:

0,00
0,04
-0,19
0,30
5,16
55,50
152,48
366,90
876,49
885,30

(u - p)(m - p)

0,00
0,42
1,45
4,05
8,26
16
25,19
36,43
52,2
49,51

(m - p)

31,31

0,00
0,11
-0,13
0,07
0,62
3,47
6,05
10,07
16,79
17,88

(u - p)

Uee preliva, M [%]:

0,00
0,31
1,58
3,98
7,64
12,53
19,14
26,36
35,41
31,63

(m - u)

Tabela 5.11. Definisana uea preliva hidrociklona prve klasifikacije

752,20

0,00
0,01
0,02
0,01
0,39
12,03
36,64
101,43
281,94
319,74

(u - p)

Milica orevi
Zavrni rad

- ggk + 0,850
- 0,850 + 0,600
- 0,600 + 0,425
- 0,425 + 0,300
- 0,300 + 0,212
- 0,212 + 0,150
- 0,150 + 0,106
- 0,106 + 0,075
- 0,075 + 0,040
- 0,040 + 0

Klasa krupnoe
d [%]
Pesak, p [%]
100,00
99,97
99,87
99,60
98,90
97,48
95,56
93,24
89,21
56,78

Ulaz, u [%]

100,00
99,98
99,90
99,77
99,05
98,31
97,34
95,95
92,49
68,39

100,00
100,00
100,00
100,00
99,87
99,71
99,44
99,19
98,52
91,25

Preliv, m [%]

Kumulativno uee

46

0,00
0,01
0,03
0,17
0,15
0,83
1,78
2,71
3,28
11,61

(u - p)

1331,41

455,87
Suma:

Uee peska, p [%]:

299,03

0,00
0,00
0,00
0,04
0,12
1,16
3,74
8,78
19,79
265,40

(m - u)(u - p)

34,24
65,76

0,00
0,00
0,02
0,16
0,94
4,97
15,05
35,40
86,68
1188,18

(m - p)

0,00
0,00
0,00
0,07
0,14
1,85
6,90
16,15
30,56
400,19

(u - p)(m - p)

0,00
0,03
0,13
0,40
0,97
2,23
3,88
5,95
9,31
34,47

(m - p)

Uee preliva, M [%]:

0,00
0,02
0,10
0,23
0,82
1,40
2,10
3,24
6,03
22,86

(m - u)

Tabela 5.12. Definisana uea preliva hidrociklona druge klasifikacije

156,83

0,00
0,00
0,00
0,03
0,02
0,69
3,16
7,37
10,78
134,79

(u - p)

Milica orevi
Zavrni rad

Milica orevi

Zavrni rad

Na osnovu rezultata granulometrijske analize u procesu mlevenja i klasiranja, proizvoda

klasifikacije i masenog uea M, odreena je efikasnost klasiranja hidrociklona i iskorienje
obraunske klase krupnoe u prelivu hidrociklona.
-

Prva klasifikacija

Cikulativna ara u mlinu sa kuglama: C = 211,35 %

Maseno uee preliva hidrociklona: M = 31,31 %
Maseno uee peska hidrociklona: p = 100 31,31 = 68,69 %
Efikasnost klasiranja u hidrociklonima: E = 49,86%
Iskorienje obraunske klase krupnoe u prelivu: I-0,040 = 68,25%
-

Druga klasifikacija

Cikulativna ara u vertikalnom mlinu: C = 190,67 %

Maseno uee preliva hidrociklona: M = 34,24 %
Maseno uee peska hidrociklona: p = 100 34,24 = 68,76 %
Efikasnost klasiranja u hidrociklonima: E = 35,67%
Iskorienje obraunske klase krupnoe u prelivu: I-0,040 = 44,94%

5.2.1.4. ema kretanja mase u procesu mlevenja i klasiranja

Slika 5.11. ema kretanja mase u procesu mlevenja i klasiranja

47

Milica orevi

Zavrni rad

5.2.2. Snimanje i verifikacija tehnolokih pokazatelja u procesa flotiranja

Pri punom kapacitetu prerade i u duem vremenskom intervalu kontinuiranog rada,
izvreno je snimanje tehnolokog procesa flotiranja ljake flash smelting pei.
Snimanje je uraeno u standardnom tehnolokom i reagensnom reimu rada procesa, koji
podrazumeva: hemijski sastav proizvoda flotiranja i granulometrijski sastav proizvoda
flotiranja.

5.2.2.1. Hemijski sastav proizvoda flotiranja

Uzorci proizvoda koncentracije su analizirani radi odreivanja sadraja bakra. Dobijeni
rezultati hemijske analize prikazani su u tabeli 5.13.
Tabela 5.13. Rezultati hemijske analize proizvoda flotiranja
Proizvod koncentracije
Ulaz u proces flotiranja (PR II)
Koncentrat osnovnog flotiranja (KO)
Koncentrat I preiavanja (K1)
Koncentrat II preiavanja (K2)
Koncentrat III preiavanja (K3)
Otok I preiavanja (O1)
Otok II preiavanja (O2)
Otok III preiavanja (O3)
Jalovina (J)

Cu [%]
1,2
7,14
17,74
,,
17,80
23,08
1,81
4,30
4,25
0,50

5.2.2.2. Tehnoloki pokazatelji procesa flotacijske koncentracije

Na osnovu dobijenih rezultata hemijskih analiza proizvoda flotiranja, odreeni su tehnoloki
pokazatelji procesa rada osnovnog flotiranja.
-

Tehnoloko iskorienje

Tehnoloko iskorienje izraunava se po formuli:

It =

k u-j

100 [%]
u k-j

gde je: - u maseno uee korisne komponente u ulaznoj sirovini [%],

- k - maseno uee korisne komponente u koncentratu [%],
- j - maseno uee korisne komponente u jalovini [%].
48

(11)

Milica orevi

Zavrni rad

Po formuli (10), tehnoloko iskorienje osnovnog flotiranja iznosi:

It = 62,73%
-

Maseno iskorienje

Maseno iskorienje izraunava se po formuli:

Im =

u-j
100 [%]
k-j

(12)

Po formuli (11), maseno iskorienje osnovnog flotiranja iznosi:

Im = 10,54 %
5.2.2.3. Granulometrijski sastav proizvoda flotiranja
Granulometrijski sastav ulaza i proizvoda flotiranja topionike ljake predstavljene su u
tabelama 5.14. - 5.17., kao i na slikama 5.12 - 5.13.
Tabela 5.14. Granulometrijski sastav koncentrata III (K III)
Klasa krupnoe, d[mm]
+0,300
-0,300+0,212
-0,212+0,150
-0,150+0,106
-0,106+0,075
-0,075+0,040
-0,040+0,030
-0,030+0,020
-0,020+0,010
-0,010+0,005
-0,005+0

Uee klase, W[%]

0,33
0,35
0,40
0,64
0,94
3,83
0,20
0,97
0,04
0,35
91,96
100

49

Prosev, D[%]
100,00
99,67
99,32
98,92
98,28
97,34
93,51
93,31
92,34
92,30
91,96

Milica orevi

Zavrni rad

Tabela 5.15. Granulometrijski sastav jalovine (J)

Klasa krupnoe, d[mm]
+0,300
-0,300+0,212
-0,212+0,150
-0,150+0,106
-0,106+0,075
-0,075+0,040
-0,040+0,030
-0,030+0,020
-0,020+0,010
-0,010+0,005
-0,005+0

Uee klase, W[%]

0,21
0,26
0,36
0,39
1,28
12,9
0,28
0,69
0,14
2,00
81,50
100

Prosev, D[%]
100,00
99,79
99,53
99,17
98,78
97,50
84,60
84,32
83,63
83,49
81,50

Slika 5.12. Granulometrijski sastav ulaza (PR II), koncentrata III (K III) i jalovine (J)

50

Milica orevi

Zavrni rad

Tabela 5.16. Granulometrijski sastav koncentrata III (K III) - ultrasonina sita S1 Retsch
Klasa krupnoe, d[mm]
-0,040+0,030
-0,030+0,020
-0,020+0,010
-0,010+0,005
-0,005+0

Uee klase, W[%]

0,21
1,04
0,04
0,37
98,34
100

Prosev, D[%]
100,00
99,79
98,75
98,71
98,34

Tabela 5.17. Granulometrijski sastav jalovine (J) - ultrasonina sita S1 Retsch

Klasa krupnoe, d[mm]
-0,040+0,030
-0,030+0,020
-0,020+0,010
-0,010+0,005
-0,005+0

Uee klase, W[%]

0,33
0,82
0,16
2,36
96,33
100

Prosev, D[%]
100,00
99,67
98,85
98,69
96,33

Slika 5.13. Granulometrijski sastav ulaza (PR II), koncentrata III (K III) i jalovine (J) ultrasonina sita S1 Retsch

51

Milica orevi

Zavrni rad

5.3. Eksperimenti flotiranja

Ispitivanje flotabilnosti bakra iz ljake flash smelting pei, sa razliitim proizvodima
mlevenja, vreno je u labaratoriji primenom diskontinualne flotacije.
Eksperimenti su vreni na uzorcima: preliv prve klasifikacije (PR 2080), izlaz iz mlina
sa kuglama (IZ 2090) i preliv druge klasifikacije.
Cilj ovih eksperimenata je ispitivanje uticaja razliitih proizvoda mlevenja i klasiranja,
tj. razliitih sadraja klase (-0,040+0) mm na proces flotiranja.
ema po kojoj su izvoeni eksperimenti data je na slici 5.14.

Slika 5.14. ema izvoenja opita flotiranja

Na osnovu dobijenih rezultata hemijskih analiza proizvoda flotiranja, tehnoloki
pokazatelji procesa rada prikazani su tabelarno (tabela 5.18.) i grafiki (slike 5.15. - 5.17. ).

52

Milica orevi

Zavrni rad

Tabela 5.18. Rezultati eksperimenata flotiranja datih uzoraka

Eksperiment

1.

2.

3.

Uzorak

PR 2080

IZ 2090

PR II

Proizvod

Masa
m [%]

Cu [%]

m x Cu
[%]

It[%]

Koncentrat

16,48

4,78

78,77

61,54

Jalovina

83,52

0,59

49,23

38,46

Ulaz

100,00

1,28

128,00

100,00

Koncentrat

10,38

7,24

75,15

58,71

Jalovina

89,62

0,59

52,85

41,29

Ulaz

100,00

1,28

128,00

100,00

Koncentrat

20,25

3,50

70,88

55,38

Jalovina

79,75

0,72

57,12

44,62

Ulaz

100,00

1,28

128,00

100,00

Slika 5.15. Tehnoloko iskorienje ljake

53

Milica orevi

Zavrni rad

5.16. Maseno iskorienje ljake

Slika 5.17. Sadraj bakra u koncentratu

54

Milica orevi

Zavrni rad

6.0. DISKUSIJA REZULTATA

6.1. Karakterizacija uzorka
-

Gustina uzorka

Dobijene vrednosti gustina od 3615,15 kg/m3 je oekivana, s obzirom da ranija istraivanja

upuuju da je gustina ljake znatno vea od gustine rude bakra.

Prirodna pH vrednost uzorka

Prirodna pH vrednost uzorka od 6,88 je oekivana uzimajui u obzir ranije vrena

ispitivanja ljake.

Granulometrijski sastav uzorka

Analizom granulometrijskog sastava uzorka ljake moe se videti da je uee klasa

krupnoa u opsegu (-15 + 1,18) mm veoma veliko i iznosi 83,89 %, dok sa druge strane uee
klase (-0,300 + 0) mm iznosi svega 6,72%.

Bondov radni indeks

Na osnovu dobijene vrednosti za Bondov radni indeks koji iznosi 24,72 kWt/h moe se

zakljuiti da ova ljaka spada u kategoriju tvrdih sirovina. Takoe moe se konstatovati da je
ova vrednost vea za oko 1,7 puta u odnosu na istu vrednost za rudu bakra (14,44 kWt/h), ali i
oko 2,3 puta manja u odnosu na vrednost Bondovog radnog indeksa za ljaku plamene pei.
(Prilog 1.)

Hemijski sastav uzoraka

Na osnovu rezultata hemijskih analiza moe se zakljuiti da se radi o sirovini sloenog

hemijskog sastava. Uee oksidnog bakra (17,19%) ukazuje na sulfidno oksidni tip sirovine.
Posmatrajui dobijene vrednosti sadraja bakra od oko 1,28% (3,2 puta vei sadraj bakra nego
isti u rudama koje se trenutno eksploatiu) kao i sadraja plemenitih metala i gvoa, moemo
zakljuiti da je ljaka flash smelting pei vredna sirovina ija je revalorizacija ekonomski
isplativa.

55

Milica orevi

Zavrni rad

6.2. Snimanje tehnolokog procesa mlevenja i flotiranja ljake

flash smelting pei
a) Snimanje tehnolokog procesa mlevenja i klasiranja
-

Granulometrijski sastav proizvoda mlevenja i klasiranja

Sa ciljem to boljeg sagledavanja, a na osnovu dobijenih rezultata granulometrijskog

sastava proizvoda mlevenja i klasiranja uraena je uporedna analiza dobijenih rezultata i
rezultata predvienih projektom uea klase krupnoe (-0,040+0)mm u svim proizvodima
mlevenja i klasiranja.
Uporedni prikaz rezultata je prikazan u tabeli 6.1.
Tabela 6.1. Uporedni prikaz rezultata proizvoda mlevenja i klasiranja
Proizvod mlevenja i klasiranja

Predviene vrednosti [%]

Dobijene vrednosti
[%]

gotov proizvod drobljenja

4,00

1,50

izlaz iz mlina sa ipkama (IZ

13,40

22,96

preliv hidrociklona
2040) (PR 2080)

59,60

67,18

pesak hidrociklona (PS 2080)

11,20

17,67

izlaz iz mlina sa kuglama (IZ

34,30

42,67

izlaz iz vertikalnog
2090)mlina (IZVM)

33,40

68,97

pesak hidrociklona (PSVM)

23,20

56,78

preliv hidrociklona (PR II)

80,00

91,20

Iz tabele 6.1. se moe videti, da su dobijeni rezultati proizvoda mlevenja i klasiranja

uea klase krupnoe (-0,040+0) bolji nego vrednosti predviene projektom istih, izuzev
vrednosti gotovog proizvoda drobljenja.
Neslaganja ovih rezultata je mogue iz razloga to je koncepcijskim reenjem
predvieno mlevenja i klasiranje meavine ljake flash smelting pei i konvertorske ljake, dok
je za ovo istraivanje uzet uzorak samo ljake flash smelting pei.
Meutim, sagledavajui rezultate analize granulometrijskog sastava, odreenom metodom
mokrog prosejavanja na ultrasoninim sitima S1 Retsch, uzorka PR II (ulaz u proces flotiranja),
dolazimo do zakljuka da je dolo do preusitnjavanja sirovine, jer su dobijene vrednosti uea
klase krupnoe (-0,040+0,005)mm u prelivu hidrociklona svega 2,67%, tj. uee klase

56

Milica orevi

Zavrni rad

krupnoe (-0,005+0)mm iznose 97,33%, to je znatno vie od projektovanih vrednosti za proces

flotiranja. Ovo ukazuje na nepotrebnu i veliku potronju energije u procesu mlevenja.

Stepen usitnjavanja

Dobijena vrednost stepena usitnjavanja u mlinu sa ipkama nM = 10,773 (odnosno 38,71)

je zadovoljavajua, dok je stepen usitnjavanja u mlinu sa kuglama nMK = 1,686 (odnosno 1,971)
i vertikalnom mlinu nVM = 1,127 (odnosno 1,153) nii od oekivanog. Ovo ukazuje da su mlin
sa kuglama i vertikalni mlin tzv. uska grla procesa mlevenja i njihova neefikasnost zahteva
ozbiljniji pristup ovom problemu.
-

Raspodela sirovine i efikasnost klasifikacije hidrociklona

Efiksanost klasifikacije u praksi iznosi E = 4060%. Efikasnost prve klasifikacije, koja

iznosi E = 49,86%, je dobra, dok je efikasnost druge klasifikacije, E = 35,67%, neto loija.
Cirkulativna ara se u praksi kree od 200500%. Kapacitet mlina raste sa poveanjem
cirkulativne are, uz istu potronju energije. Dobijeni rezultati cirkulativne are u mlinu sa
kuglama je C = 211,35%, to spada u optimalne vrednosti koje se mogu dobiti, dok je
cirkulativna ara u vertikalnom mlinu neto loija i iznosi C = 190,67%.

b) Snimanje i verifikacija tehnolokih pokazatelja u procesa flotiranja

-

Hemijski sastav proizvoda flotiranja

Analizom hemijskog sastava proizvoda flotiranja moemo zakljuiti da se u procesu

flotiranja ljake flash smelting pei dobijaju veoma dobri rezultati, s obzirom na to da sadraj
bakra u definitivnom koncentratu iznosi 23,08%.
Meutim sagledavajui dobijene vrednosti sadraja bakra za koncentrat prvog
preiavanja, otok prvog preiavanja i otok drugog preiavanja moemo doi do
zakljuka da su ove vrednosti krajnje nelogine. Do ove greke je najverovatnije dolo prilikom
uzorkovanja samih proizvoda.

57

Milica orevi
-

Zavrni rad

Tehnoloki pokazatelji procesa flotacijske koncentracije

Na osnovu dobijenih rezultata tehnolokih pokazatelja procesa rada flotacijske

koncentracije moemo zakljuiti da je ostvareno tehnoloko iskorienje bakra u osnovnom
flotiranju od 62,73% malo, dok je ostvareno maseno iskorienje od 10,54% oekivano.

Granulometrijski sastav proizvoda flotiranja

Granulometrijski sastav ulazne ljake u procesu flotiranja, kao i proizvoda flotiranja

(definitivnog koncentrata i jalovine) je sa aspekta flotiranja optimalan.
Meutim, sagledavajui rezultate analize granulometrijskog sastava, odreenim metodom
mokrog prosejavanja na ultrasoninim sitima S1 Retsch, istih ovih uzoraka, dolazimo do
zakljuka da je dolo do preusitnjavanja sirovine, jer dobijene vrednosti uea klase krupnoe
(-0,040+0,005)mm u koncentratu iznosi svega 1,66%, a u jalovini 3,67% tj. uee klase
krupnoe (-0,005+0)mm u koncentratu iznos 98,34%, a u jalovini 96,33%. Ovo preusitnjavanje
podstie smanjenu efikasnost procesa flotiranja na najfinijim klasama krupnoe.

6.3. Eksperimenti flotiranja

Analizirajui ostvarena tehnoloka iskorienja koncentrata sva tri uzorka (PR 2080, IZ
2090 i PR II), zapaa se da je najbolje tehnoloko iskorienje zabeleeno prilikom flotiranja
uzorka PR 2080 (preliva prvog klasifikatora) i iznosi It = 61,54%, a najgore kod flotiranja
uzorka PR II (preliva drugog klasifikatora) It = 55,38%.
Sadraj bakra je najvei u koncentratu IZ 2090 (izlaz iz mlina sa kuglama) i iznosi
Cu=7,24%, a najgori u uzorku PR II (Cu = 3,50).
Najbolje maseno iskorienje se zapaa kod uzorka PR II (Im = 20,25%), a najgore kod
uzorka IZ 2090 (Im = 10,38).
Generalno posmatrano najbolji rezultati flotiranja se postiu flotiranjem preliva prvog
klasifikatora (PR 2080), dok najloije rezultate postie flotiranje preliva drugog klasifikatora
(PR II).

58

Milica orevi

Zavrni rad

7.0. ZAKLJUAK
Poetkom rada nove topionice primenom flash smelting procesa, u pogonu Flotacija
Bor pokrenut je proces revalorizacije bakra iz ljake flash smelting pei, kao nus-proizvoda
ovog procesa.
ljaka flash smelting pei je veoma kompleksna sirovina i znatno se razlikuje od rude
bakra, pa samim tim zahteva detaljno istraivanje.
Cilj istraivanja u prvom delu ovog zavrnog rada bio je karakterizacija i snimanje
procesa prerade ljake flash smelting pei u pogonu Flotacija Bor, dok je cilj
eksperimentalnog dela verifikacija tehnolokih pokazatelja procesa flotacije.
Karakterizacijom uzorka ljake flash smelting pei moemo zakljuiti da se radi o
sirovini sulfidno-oksidnog tipa, sloenog hemijskog sastava, sa znatnim sadrajem bakra od
1,28%.
Zbog znatno vee gustine od gustine rude (=3615,15 kg/m3), kao i poveane otpornosti
prema usitnjavanju (Wi=24,72kwh/t), moemo zakljuiti da je za usitnjavanje ove sirovine
potrebna velika potronja energije.
Analizom dobijenih rezultata granulometrijskog sastava gotovog proizvoda mlevenja
(97,33% uee klase krupnoe (-0,005+0)mm) moemo zakljuiti da je dolo do
preusitnjenosti sirovine.
Neefikasnost procesa mlevenja i klasiranja potvruju i dobijene vrednosti stepena
usitnjavanja (nMK=1,971 odnosno nVM=1,153), cirkulativne are (CMK=211,35% odnosno
CVM=190,67%), kao i efikasnost klasifikacije (49,86% odnosno 35,67%).
Ostvareno tehnoloko iskorienje bakra u osnovnom flotiranju je nezadovoljavajue i
iznosi 62,73%, dok je sadraj bakra u definitivnom koncentratu, koji iznosi 23,08%, veoma
dobar.
Laboratorijska istraivanja flotacijske koncentracije proizvoda mlevenja i klasiranja
pokazuju da se najbolji rezultati postiu flotiranjem preliva prvog klasifikatora PR 2080
(It=61,54%), dok najloije rezultate postie flotiranje preliva drugog klasifikatora PR II
(It=55,38%). Razlog nieg iskorienja bakra prilikom flotiranja gotovog proizvoda mlevenja
i klasiranja PR II,moe biti preusitnjenost sirovine.

59

Milica orevi

Zavrni rad

Na osnovu svih rezultata moe se zakljuiti da je topionika ljaka flash smelting pei
specifina sirovina ija prerada zahteva obimnija istaivanja, kao i optimizaciju eme i
tehnolokih parametara u procesu mlevenja, klasiranja i flotiranja.

60

Milica orevi

Zavrni rad

8.0. LITERATURA
1. The role of mining in national economies (2nd edition). Minings contribution to
sustainable development, 2014.
2. Trends in the mining and metals industry. Minings contribution to sustainable
development, 2012.
3. F. Arslan, K. Giray, G. nal, V. Grkan. Development of a Flowsheet for Recovering
Copper and Tin from Copper Refining Slags. The European Journal of Mineral
Processing and Environmental Protection, 2002.
4. Huiting Shen, E. Forssberg An overview of recovery of metals from slags. Waste
Management, 2002.
5. Nadine M. Piatak, Michael B. Parsons, Robert R. Seal II. Characteristics and
environmental aspects of slag: A review Applied Geochemistry, 2014.
6. SNC Lavalin. EIA Study-New Smelter and Sulphuric Acid Plant Project, 2010.
7. S Rao. Resource Recovery and Recycling from Metallurgical Wastes , 2006.
8. Mark E. Schlesinger, Matthew J. King, Kathryn C. Sole, William G. Davenport
Extractive Metallurgy of Copper, 2011.
9. N. Karimi, R. Vaghar, M. R. T. Mohammadi, S. A. Hashemi. Recovery of Copper from
the Slag of Khatoonabad Flash Smelting Furnace by Flotation Method, 2012.
10. Seshadri Seetharaman. Treatise on Process Metallurgy, Volume 3: Industrial
Processes, 1st Edition, 2013.
11. Zoran tirbanovi. Modeliranje procesa mlevenja i flotiranja topionike ljake u
funkciji stepena osloboenosti-magistarski rad, 2009.
12. Koncepcijsko reenje Flotacijska prerada topionike ljake (interna dokumentacija).
13. Dragana ivkovi. Industrijska ispitivanja flotacijske koncentracije bakra iz topionike
ljake, 2003.
14. dr Nedeljko Magdalinovi. Usitnjavanje i klasiranje mineralnih sirovina - praktikum,
1985.

61

Milica orevi

Zavrni rad

9.0. PRILOG
RTB BOR GRUPA
RBB BOR D.O.O.
Pogon: Flotacija Bor
Bor,28.04.2015.

Izvetaj o izvrenom snimanju tehnolokog procesa mlevenja i klasiranja po

izvrenoj rekonstrukciji procesa u pogonu Flotacija Bor
Dana 27.04.2015. godine izvreno je snimanje tehnolokog procesa mlevenja i klasiranje ljake
plamene pei u Flotacija Bor u periodu od 940 do 1010h. Snimanje mlevenja i klasiranja izvreno je sa
ciljem utvrivanja tehnolokih rezultata u procesu nakon izvene rekostrukcije postrojenja. U radu
je bila baterija primarnih hidrociklona CY-4108-101, radio je jedan ciklon (ciklon br2) , pritisak na
ulazu u bateriju HC iznosio je 0,5 bar. Baterija sekundarnih hidrociklona CY-4116-101 sa 2 ciklona u
radu i pritiskom 1.0 bar.
asovna prerada:

vlane rude: Q=30 t/h

suve rude: QS =29.94t/h

W= 0,20%

Potronja elektrine energije po toni preraene rude (KWh/t)

Mlin sa ipkama, E=13.33 KWh/t

Mlin sa kuglama, E=40.00 KWh/t

Uzorkovanje je vreno na osam mesta u procesu mlevenja i klasiranja i to:

ljaka sa trake poz.2020 ;

izlaz mlina sa ipkama poz.2040;

izlaz mlina sa kuglama poz.2090;

pesak hidrociklona poz. CY-4108-101

preliv hidrociklona poz. CY-4108-101(na kou pumpe PU-4115-101)

izlaz iz vertikalnog mlina ML-4117-101(na kou pumpe PU-4115-101)

pesak hidrociklona poz. CY-4116-101

62

Milica orevi

Zavrni rad

preliv hidrociklona poz. CY-4116-101(na kou pumpe PU-4202-101)

Granulometrijska karakteristike ljake i proizvoda mlevenja,date su u tabelama br.1 i br.2.

Cirkulativna ara i maseno uee proizvoda klasiranja za prvi stadijum mlevenja dati su u
tabeli br.3.
Tehnoloki pokazatelji rada prvog stadijuma mlevenja dati su u tabeli br.4.
Granulometrijski sastav prizvoda drugog stadijuma mlevenja dati su u tabeli br.5.
Cirkulativna ara i maseno uee proizvoda klasiranja za drugi stadijum mlevenja dati su u
tabeli br.6.
Tabela 1. Granulometrijski sastav ulazne sirovine
Klasa krupnoe

W(%)

I2040

I2090

PsI

PrI

(mm, mesh)
+20

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

-20+16

21.9

0.0

0.0

0.0

0.0

-16+12

26.9

0.0

0.0

0.0

0.0

-12+10

21.7

0.0

0.0

0.0

0.0

-10+6,68

13.8

0.0

0.0

0.0

0.0

-6,68+4.75

5.8

0.0

0.0

0.0

0.0

-4.75+3,35

3.6

0.0

0.0

0.0

0.0

-3,35+2,36

2.1

0.0

0.0

0.0

0.0

-2,36+1,70

1.1

0.0

0.0

0.0

0.0

-1,70+1,18

0.9

0.6

0.0

0.7

0.0

-1,18+0,850

0.4

2.4

0.0

0.7

0.0

-0,850+0,710

0.2

5.8

0.0

2.4

0.0

-0,710+0,425

0.5

14.5

1.6

10.6

0.0

-0,425+0,300

0.2

14.4

2.5

8.1

0.0

-0,300+0,250

0.1

7.2

2.0

4.9

0.4

-0,250+0,150

0.2

13.6

10.6

15.3

1.4

-0,150+0,106

0.1

7.2

14.9

17.4

2.9

-0,106-0,075

0.1

5.1

19.3

16.8

10.5

-0,075+0,038

0.1

5.6

18.8

11.8

26.3

-0,038+0

0.2

23.6

30.3

11.3

58.5

Suma

100.0

100.0

100.0

100.0

63

Qvr I=

30.00

Qsr I=
V=

29.94

t/h
t/h

0.20

Klasa krupnoe
mm
+20
-20+16
-16+12,0
-12+10
-10+6,68
-6,68+4.75
-4.75+3,35
-3,35+2,36
-2,36+1,70
-1,70+1,18
-1,18+0,850
-0,850+0,710
-0,710+0,425
-0,425+0,300
-0,300+0,250
-0,250+0,150
-0,150+0,106
-0,106-0,075
-0,075+0,038
-0,038+0
Suma

64
5.8

2.4

0.6

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

100.0

23.6

5.6

5.1

7.2

13.6

7.2

14.4

14.5

I2040
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.6
3.0
8.8
23.3
37.7
44.9
58.5
65.7
70.8
76.4
100.0

R
(%)

D
(%)
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
99.4
97.0
91.2
76.7
62.3
55.1
41.5
34.3
29.2
23.6
100.0

30.3

18.8

19.3

14.9

10.6

2.0

2.5

1.6

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

I2090
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
1.6
4.1
6.1
16.7
31.6
50.9
69.7
100.0

R
(%)

GRANULOMETRIJSKI SASTAV PROIZVODA MLEVENJA

D
(%)
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
98.4
95.9
93.9
83.3
68.4
49.1
30.3
2.4

0.7

0.7

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

100

11.3

11.8

16.8

17.4

15.3

4.9

8.1

10.6

PsI
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.7
1.4
3.8
14.4
22.5
27.4
42.7
60.1
76.9
88.7
100.0

R
(%)

D
(%)
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
99.3
98.6
96.2
85.6
77.5
72.6
57.3
39.9
23.1
11.3
58.5

26.3

10.5

2.9

1.4

0.4

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

100.0

PrI

Tabela br.2
R
D
(%)
(%)
0.0
100.0
0.0
100.0
0.0
100.0
0.0
100.0
0.0
100.0
0.0
100.0
0.0
100.0
0.0
100.0
0.0
100.0
0.0
100.0
0.0
100.0
0.0
100.0
0.0
100.0
0.0
100.0
0.4
100.0
1.8
99.6
4.7
98.2
15.2
95.3
41.5
84.8
100.0
58.5

Milica orevi
Zavrni rad

Milica orevi

Zavrni rad

Dljaka(%); DIz2040(%)

100

80

60

ljaka
Iz 2040

40

20

0
0.1

10

klasa krupnoce

Grafik 1. Granulometrijski sastav proizvoda mlevenja mlina poz.2040

DPs2080(%);DIz2090(%)

100

80

60

Ps2080
Iz2090

40

20
0.1

klas krupnoce

Grafik 2. Granulometrijski sastav proizvoda mlevenja mlina poz 2090

65

3.35
2.36
1.7
1.18
0.85
0.71
0.425
0.3
0.25
0.15
0.106
0.075
0.038
-0.038

mm
87
0.00
0.00
0.00
0.21
0.83
2.00
6.05
6.61
3.80
11.64
12.24
14.40
14.24
27.99

29.94
0.00
0.00
0.00
0.60
2.40
5.80
14.50
14.40
7.20
13.60
7.20
5.10
5.60
23.60

57
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
1.60
2.50
2.00
10.60
14.90
19.30
18.80
30.30

I2090 (I40+I90)

I2040
100.00
100.00
100.00
100.00
99.79
98.96
96.96
90.91
84.30
80.51
68.87
56.63
42.23
27.99

66
11.90

11.80

16.80

17.40

15.30

4.90

8.10

10.00

2.40

0.70

0.70

0.00

0.00

0.00

Ps

Pr
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.40
1.40
2.90
10.50
26.30
58.50

Ps
100.00
100.00
100.00
100.00
99.30
98.60
96.20
86.20
78.10
73.20
57.90
40.50
23.70
11.90

100.00
100.00
100.00
100.00
100.00
100.00
100.00
100.00
100.00
99.60
98.20
95.30
84.80
58.50

Pr
0.00
0.00
0.00
0.00
0.35
0.51
2.90
64.98
135.80
192.87
442.09
883.82
1132.20
749.66
3605.16

%
%
%
228.47
C=
C= 189.67 %

E=

30.26
69.74

0.00
0.00
0.00
0.00
0.10
0.38
2.32
42.81
97.35
139.50
321.75
623.71
788.83
490.86
2507.59

Proizvod

Ym=
Yp=

0.00
0.00
0.00
0.00
0.49
1.96
14.44
190.44
479.61
696.96
1624.09
3003.04
3733.21
2171.56
11915.80

(Pr - Ps) 2

52.26 %

0.00
0.00
0.00
0.00
0.70
1.40
3.80
13.80
21.90
26.40
40.30
54.80
61.10
46.60
Suma
0.00
0.00
0.00
0.00
0.21
1.04
3.04
9.09
15.70
19.09
29.33
38.67
42.57
30.51

0.00
0.00
0.00
0.00
0.49
0.36
0.76
4.71
6.20
7.31
10.97
16.13
18.53
16.09

U - Ps Pr - Ps Proizvod

Pr - U

CIRKULATIVNA ARA I MASENA UEA PESKA I PRELIVA ODREENA METODOM GRUMBRECHTA

(ZA B SEKCIJU)

0.00
0.00
0.00
0.00
0.24
0.13
0.58
22.17
38.45
53.37
120.34
260.12
343.37
258.79
1097.57

(U - Ps) 2

Milica orevi
Zavrni rad

Milica orevi

Zavrni rad

EMA KRETANJA MASA U PROCESU MLEVENJA I KLASIRANJA

(B sekcija mlevenja)
V1= 11.363 m/h

Q1=
V2=

29.968

29.940

Qu I= 30.000 t/h

t/h

m/h

Q5= 29.940 t/h

V3= 21.054

Q2=

54.995

m/h

Q4=

t/h

54.995

t/h

Q3= 84.94 t/h

TEHNOLOKI POKAZATELJI B MLINSKE SEKCIJE

11.363 m/h H2O

21.741 m/h H2O

29.282 m/h H2O

Q(%)
Q(t/h)
Cu(%)
(t/m)
p(t/m )
p(%)
R(m /t)
Vc(m /h)
Vv(m /h)
Vp(m /h)
0,038%)
d80 (mm)

LJAKA
100.00
29.940
0.540
3.700
-100.000
-8.092
--0.230
16.450

I2040
100.00
29.940
0.540
3.700
2.123
72.488
0.380
8.092
11.363
19.455
23.600
0.475

(I2040+I2090 )
I2090
189.67
289.67
56.788
86.728
0.540
0.540
3.700
3.700
1.711
1.591
56.945
50.924
0.756
0.964
15.348
23.440
42.936
83.581
58.284
107.021
30.300
27.987
0.1397
0.255

67

PsI
189.67
56.788
0.540
3.700
2.134
72.821
0.373
15.348
21.195
36.543
11.900
0.326

PrI
100.00
29.940
0.540
3.700
1.310
32.429
2.084
8.092
62.386
70.478
58.500
0.067

100.0
100.0
100.0

100.0
100.0
99.6
98.2
95.3
84.8
58.5

0.0
0.0
0.0

0.0
0.4
1.8
4.7
15.2
41.5
100.0

0.0
0.0
0.0

0.0
0.4
1.4
2.9
10.5
26.3
58.5

100.0

-1,18+0,850

-0,850+0,710

-0,710+0,425

-0,425+0,300

-0,300+0,250

-0,250+0,150

-0,150+0,106

-0,106-0,075

-0,075+0,038

-0,038+0

Suma

D
(%)

R
(%)

PrI

mm

Klasa krupnoe

68
100.0

23.4

47.2

16.2

5.6

4.5

1.0

1.2

0.9

0.0

0.0

PsII

100.0

76.6

29.4

13.2

7.6

3.1

2.1

0.9

0.0

0.0

(%)

23.4

70.6

86.8

92.4

96.9

97.9

99.1

100.0

100.0

100.0

(%)

100

30.8

45.7

14.3

3.6

2.9

0.8

1.0

0.9

0.0

0.0

IzVM

100.0

69.2

23.5

9.2

5.6

2.7

1.9

0.9

0.0

0.0

(%)

Tabela 5. Granulometrijski sastav proizvoda mlevenja vertikalnog mlina

30.8

76.5

90.8

94.4

97.3

98.1

99.1

100.0

100.0

100.0

(%)

100.0

79.9

18.0

1.0

0.6

0.5

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

PrII

100.0

20.1

2.1

1.1

0.5

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

(%)

79.9

97.9

98.9

99.5

100.0

100.0

100.0

100.0

100.0

100.0

(%)

Milica orevi
Zavrni rad

Milica orevi

Zavrni rad

DIzVTM(%);DPrII(%)

100

80

IzVTM
PrII

60

40

20
0.01

0.1

klasa krupnoce

Grafik 3 Granulometrijski sastav proizvoda mlevenja mlina poz. ML-4117-101

69

3.35
2.36
1.7
1.18
0.85
0.71
0.425
0.3
0.25
0.15
0.106
0.075
0.038
-0.038

mm

PrI
IVM Pr+IVM
29.9
86.6
116.5
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.90
0.67
0.00
1.00
0.74
0.40
0.80
0.70
1.40
2.90
2.51
2.90
3.60
3.42
10.50
14.30
13.32
26.30
45.70
40.72
58.50
30.80
37.92
100.00
100.00
100.00
100.00
100.00
100.00
100.00
99.33
98.59
97.89
95.38
91.96
78.63
37.92

70
23.40

47.20

16.20

5.60

4.50

1.00

1.20

0.90

0.00

0.00

0.00

0.00

0.00

0.00

Ps
100.00
100.00
100.00
100.00
100.00
100.00
100.00
99.10
97.90
96.90
92.40
86.80
70.60
23.40

Ps
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.50
0.60
1.00
18.00
79.90

Pr
100.00
100.00
100.00
100.00
100.00
100.00
100.00
100.00
100.00
100.00
99.50
98.90
97.90
79.90

Pr
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.23
0.69
0.99
2.98
5.16
8.03
14.52

0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.90
2.10
3.10
7.10
12.10
27.30
56.50
Suma
Ym=
Yp=
C=

0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.21
1.45
3.07
21.13
62.39
219.29
820.23
1127.77

U - Ps Pr - Ps Proizvod

E=
45.82 %
C= 289.19 %

0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.67
1.41
2.11
4.12
6.94
19.27
41.98

Pr - U

27.18
72.82
261.20

0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.81
4.41
9.61
50.41
146.41
745.29
3192.25
4149.19

(Pr - Ps) 2

%
%
%

0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.15
0.97
2.09
12.27
35.80
154.77
609.48
815.54

Proizvod

CIRKULATIVNA ARA I MASENA UEA PESKA I PRELIVA ODREENA METODOM GRUMBRECHTA

(ZA VERTIKALNI MLIN)

0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.05
0.47
0.98
8.86
26.59
64.52
210.75
312.23

(U - Ps) 2

Milica orevi
Zavrni rad

Milica orevi

Zavrni rad

TEHNOLOKI POKAZATELJI RADA VERTIKALNOG MLINA

Q(%)
Q(t/h)
Cu(%)
(t/m)
p(t/m )
p(%)
R(m /t)
Vc(m /h)
Vv(m /h)
Vp(m /h)
0,038%)
d80 (mm)

PrI
100.00
29.940
0.540
3.700
1.310
32.429
2.084
8.092
62.386
70.478
58.500
0.067

IzVM
PrI+IzVM
289.19
389.19
86.583
116.523
0.540
0.540
3.700
3.700
1.987
1.813
68.070
39.479
0.469
1.533
23.401
31.493
40.614
178.629
64.015
210.122
30.800
37.917
0.082
0.078

PsII
289.19
86.583
0.540
3.700
2.123
72.488
0.380
23.401
32.861
56.262
23.400
0.092

PrII
100.00
29.940
0.540
3.700
1.142
17.040
4.869
8.092
145.768
153.860
79.900
0.039

OBRAUN ZA ODREIVANJE INDUSTRIJSKOG BONDOVOG INDEKSA

Radni indeks, koji karakterie drobljivost, odnosno meljivost sirovine, je konstanta, i rauna se iz
formule za specifinu potronju elektrine energije:
W= (k1 *k2 * *k8 ) *Wi*(10/P-10/F),

(kWh/t),gde je

(k1 , k2, ..., k8) popravni koeficijenti na ime uslova mlevenja

W-specifina potronja energije, (KWh/t)
Wi-Bondov radni indeks, (KWh/t)
F i P- veliina otvora sita kroz koji prolazi 80% sirovine pre i posle usitnjavanja(m)
Tako je dobijena sledea vrednost Bondovog indeksa:
U mlinu sa ipkama: 2040 - Wi= 11.10 KWh po toni preraene suve rude,
gde je specifina potronja energije,W= 13.33 KWh/t,
a F i P, skinute sa grafika F= 16450m i P=475 m
U mlinu sa kuglama: 2090 - Wi= 56.66 KWh po toni preraene suve rude,
gde je specifina potronja energije,W=40.00 KWh/t,
a F i P, skinute sa grafika F=475 m i P=67 m

U Boru, 28.04.2015

Tehnika priprema Flotacije Bor

71