Veliki drugi simbolicki poredak, nepisani drustveni kod, druga

priroda svakog bica govora: on je tu I kontrolise moje postupke, on

je more u kome plivam, a koje ipak ostaje potpuno neprozirno,
nikada ga ne mogu staviti pred sebe I ovladati njime. Kao da nas
govor I postupke nalaze neka bezimena I sveprisutna instanca. Veliki
drugi deluje na simbolickom nivou postoje I pravila koja sledim,
znacenja koja me opsedaju, a koja su mi nepoznata (kao sto su
nesvesne zabrane). Zatim postoje pravila I znacenja kojih sam
svestan, ali za koja se ne sme misliti da ih znam- perverzne I
opscene aluzije preko kojih se prelazi u tisini kako bih ostavio utisak
pristojnosti. (sara moze se reci da pogledi koji su upuceni subjektu
koji se na neki nacin izdvaja u datom trenutku neprihvatljiv (ili se
prosto oznacava kao vazan za prisutne, kao neko prema kome se
zauzima odredjeni cak kolektivni stav) putem metaforicnog znacenja
pogleda vrsi osuda, analiza, nemi pogled (razlika gaze and glance)
koji je upucen umesto reci koja sadrzi sve ono sto bi doticnoj osobi
trebalo biti receno kako bi situacija eventualno bila resena na
humani nacin ti si kurva, ne znam odakle ti ideja da sedis sa nama
za stolom, ljubomorni smo na tebe jer je dzojn vejn u tebe zaljubljen
i na tvojoj se strani jer ipak iako je on odmetnik I ne pripada
nasem stalezu ipak je dobar frajer ili pak kao u fear eats the soul ti
si crnac I ne znamo sta uopste trazis u nemackoj I vrlo je opsceno to
sto si starijom gospodjom I cak nam se gadi a u stvari mislimo da si
si i jako zgodan usput)
Subjekat subjekti jezika: simbolicki prostor deluje poput nekog
standarda po kojem se ravnam (bog ili ideja koja me obuzima), veliki
drugi je krhak, nesuptstancijalan, zapravo virtualan, u tom smislu
da je njegov status jeste status subjektivne pretpostavke. On postoji
samo ako se subjekti ponasaju kao da on postoji. ! njegov status
slican je ideoloskom status nekog ideoloskog idela poput komunizma
ili nacije; on je supstancija pojedinca koji sebe prepoznaju u njemu,
on je temelj celokupnog njihovog postojanja, on je referentna tacka
koja predstavlja krajnji horizont smisla, nesto za sta su ti pojedinci
spremni da daju svoje zivote. (ova instanca postoji samo ako
pojedinci veruju u nju i deluju u skladu sa tim). Taj virtuelni karakter
velikog drugog podrazumeva da smbolicki poredak nije neka vrsta
duhovne supstancije koja postoji nezavisno od individua, vec nesto
sto odrazava njihova neprekidna aktivnost. Kada govorim o
shvatanjima drugih ljudi, tu nikada nije rec o onome sto ja, vi ili neki
drugi pojedinac misli, vec I o tome sta ono bezlicno se misli. Kada
prekrsim izvesno pravilo pristojnosti, ja nikada ne cinim samo nesto
sto vecina drugih ne cini, ja cinim ono sto se ne cini.
prazni gest ponuda koja je upucena ili koja je namenjena da
bude odbijena pripadnistvo nekom drustvu podrazumeva
paradoksalan polozaj koji se sastoji u tome da se svakome nalaze da
slobodno, kao posledicu vlastitog izbora prihvati ono sto mu je

ionako nametnuto (svako od nas mora voleti svoju zemlju, svoje

roditelje, svoju veru). Ovaj paradox prihvatanja (ili slobodnog
biranja) ono sto je u svakom slucaju prisila, paradox pretvaranja (ili
odrzavanja privida) da postoji Slobodan izbor iako njega zapravo
nema, jeste u strogoj medjuzavisnosti s pojmom praznog
simbolickog gesta gesta ponude koji je namenjen da bude
odbijen. (Prihvatanje praznog gesta znaci dezintegraciju
same drustvene supstancije, do ukidanja drustvenih veza
parafraza)
lakan ne shvata simbolicko koe vlada ljudskom perpcepcijom I
interakcijom, kao neku vrstu transcendetalnog a priori (kao neku
formalnu mrezu koja je data unapred I koja ogranicava polje ljudske
prakse) vec ga zapravo zanima sam nacin na koji su gestovi
simbolizacije upleteni I ugradjeni u process kolektivne prakse.
simbolicka funkcija se predstavlja kao dvostruko kretanje u
subjektu : covek sopstveno delovanje pretvara u object ali samo
zato da bi mu, kada za to dodje vreme, povratio njegovu
utemeljujucu poziciju. U ovom preokretanju , do koga dolazi u
svakom trenutku, pociva celokupan napredak jedne funkcije u kojoj
se izmenjuju delovanje I znanje (cim radnik pocne da smatra sebe
pripadnikom klase proletera to menja samu njegovu stvarnost : on
se ponasa drugacije)- mi nesto cinimo, smatramo sebe onima koji su
nesto uradili (I tako se deklarisemo) I na osnovu tog deklarisanja
cinimo nesto potpuno novo istinski trenutak subjektivne
transformacije javlja se u trenutku deklarisanja, a ne u trenutku
cinjenja . ovaj refleksivni trenutak deklarisanja podrazumeva da
svaki iskaz ne samo da prenosi neku sadrzinu nego, istovremeno,
prenosi I nacin na koji se subjektodnosi prema toj sadrzini. Cin
kojim se nesto izrazava javno, nikada nije neutralan, on
utice na samu sadrzinu koja se njime izrazava, I premda
supruznici time ne saznaju nista novo, taj cin sve menja
kada se precutni sporazum ucini eksplicitnim, sama ta izjava
neizbezno prenosi dodatnu agresivnu poruku
carevo novo odelo hans kristijan Andersen
setimo se one klasicne nezgodne situacije u kojoj svi oni koji
pripadaju nekoj zatvorenoj zajednici znaju za neki perverzni detalj (I
takodje znaju da svi drugi to znaju) ali kada neko od njih nehoticno,
nepromisljeno spomene taj detalj, svi se oni ipak posrame zasto?
Ako niko od njih iz toga sto je cuo nije saznao nista novo, zasto se
onda svi osecaju posramljeno? To je zato sto ne mogu vise da se
pretvaraju, ne mogu vise da se pretvaraju kao da to ne znaju
drugim recima zato sto to sada zna veliki drugi. KADA PONEKAD I
NEHOTICNO NARUSIMO PRIVID KAO POJAVNOST UJEDNO SE I
RASPADA I SAMA STVAR KOJA JE U NJEGOVOJ POZADINI, ovo je nesto
drugo u odnosu na Saru Dzejn

*ali isto tako u carevom novom odelu postoji drugi momenat dakle,
zbog simbolickog odela koje kralj nosi, on ne moze biti go, dakle kad
on izadje pred ljude ljudi ne prepoznaju njega kao golog jer on
prosto to ne moze biti. to je simbolicko I veliki drugi. Kad se narusi
privid kao pojavnost sve ode u picku materinu, sada vise oni ne
mogu da se pretvaraju da vide odelo. SARAH JANE IMITATION OF
LIFE, je slicno ali malo razlicito, ona je bela, nakon sto njena majke
otkriva svojim pojavljivanjem u vidu crnkinje, uprkos tome sto je
Sara I dalje bela ona u momentu postaje crna, kako za druge tako i
za sebe jer se njeno iako njena boja koze je nemoguca da bude
vidljiva kao crna, jer je prosto bela. To je trenutak u kome je ona
ogoljena ili mozda bolje reci biva metaforicno obojena I gde pocinje
da postoji realni problem u vezi sa njenim identitom, jer da ona nije
pokazana kao crna ne bi imala problem da nastavi da se pretvara da
je bela, time sto oni znaju I ona zna I od trenutka ona pokusava da
pobegne od sopstvenog identiteta. ! Ovde je zgodno uporediti sa
sartrom I bicem za drugog I bicem za sebe. Ali ukoliko bi ona bila
transparentna po pitanju svoje rase, znacilo bi neminovno I
svojevoljno prihvatanje jednog nemoguceg zivota, jednog
nemoguceg ostvarivanja drustvene slobode, jer sama represija
dolazi od drustva a ne od njene zelje da se pretvara. Drustveni
ugovor u istorijskom trenutku americkog drustva nalaze joj da se
pretvara kako bi bila u mogucnosti da se bori za koncept americkog
zna, kako bi osvojila jednaku mogucnost da ostvari svoju slobodu,
jer bi u suprotnom morala da prihvati svoj podredjeni identitet,
poput njene majke koje je u najboljem slucaju delovanje iz senke,
prihvatanje poniznosti prema belom coveku. Iako u originalnoj
verziji filma (prvoj verziji) lik crnkinje biva ekploatisan u marketinske
svrhe, zapravo tajni sastojak za placinke se prodaje na osnovu
njenog identiteta crnkinje koja zna tajnu ali ona ipak ne uziva
publicitet, vec samo postaje objekat odnosno slika koja je
ekploatisana u cilju povecanja prodaje (jer se ipak moze
pretpostaviti da su crnci egzoticni i znaju tajne koje su nedostupne
belom coveku) iako sirkov film u melodramskom maniru u ekpoziciji
nalaze pokajanje u ime morala, ljubavi I iskrenosti cija je nuznost
otelotvorena u zavrsnoj sceni u kojoj isto postoji all eyes on you kao
obelodanjivanje I kontrapunkt inicijalne scene u ucionici Sarino
emotivno, intimno pokajanje u javnosti, kao I sama sahrana
propraceni su pogledima vecinom crnaca. ?? moze biti da
melodramski zaplet i rasplet nalaze veliki drugi mi smo duzni da
volimo svoje roditelje ona mora da se pokaje (iako nuzno sara
svojim gestom neprihvatanja svog identitera ne implicira neminovno
da sara ne voli svoju majku ) jer ju je smrt njene majke (visa sila)
sprecila u ostvarivanju slobodnog izbora, ta visa sila kao
neophodnost praznog gesta. saro dzejn japrihvatam tvoju slobodnu
odluku da zivis svoj zivot, ali umirem i time ti slobodu(tu odluku)
onemogucavam.

!! mislim da je ovo slicno mom-bicu-za drugog pokusati pronaci

vezu to znaci da emocije koje glumim kroz masku (lazni lik) koju
navlacim, na neki cudnovat nacin, biti autenticnije I iskrenije od
onoga sto verujem da osecam po sebi. Kada kreiram laznu sliku
sebe u nekoj virtuelnoj zajednici u kojoj ucestvujem, emocije koje
osecam I simuliram nisu naprosto lazne: iako ih (ono sto smatraj da
je) moje istinsko sopstvo ne oseca, one su ipka u nekom smislu
prave. Paradoklasalno je da mi upravo sama cinjenica da sam
svestan kako se, u kibernetickom prostoru, krecem unutar fikcije
omogucuje da tu izrazim svoje istinsko sopstvo to je ono sto lakan,
izmedju ostaloga, podrazumeva kada tvrdi da istina ima strukturu
fikcije kome ces da verujes svojim ocima ili mojic recima, ova
naizgled apsurdna logika savrseno izrzava funkcionisanje
simbolickog poretka, u kome je drustvena maska vaznija od
neposredne stvarnosti individue koja tu masku nosi.. Dakle, na
neki nacin ja verujem njegovim recima, a ne svojim ocima.lakan
u zabludi su oni koji su savrseno svesni situacije, koji ne dopustaju
da budu prevareni simbolickom fikcijom, oni koji nastavljaju da
veruju vlastitim ocima ono sto cinik koji veruje iskljucivo svojim
ocima ne primecuje jeste dejstvo simbolicke fikcije , nacin na koji ta
fikcija konstruise nasu stvarnost.
!!simbolicka kastracija ciji je oznacitelj falus (oznacitelj kao oni koi
konstituisu moj simbolicki identitet) ako kralj drzi zezlo u rukama
njegove reci bice shvacene kao kraljevske (sara ima belu kozu
njeno postojanje odnosno rasna pripadnost bice shvacena kao bela)
takva znamenja nisu deo moje prirode vec su cisto spoljasnja, ja ih
nemam kao ono sto meni pripada vec ih nosim kako bih
demonstrirao moc - kao takva ona me kastriraju time sto uvode jaz
izmedju onoga sto neposredno jesam I funkcije koju vrsim.
simbolicka kastracija koja se javlja zbog same cinjenice da sam
uhvacn u simbolicki poredak prihvatajuci simbolicku masku ili zvanje
kastracija je jaz izmedju onoga sto neposredno jesam I simbolickog
zvanja koje mi dodeljuje izvesnu vlast I odredjeni status. (kastracija
ne samo sto nije suprotnost moci vec se sa njom poklapa ona je ta
koja mi daje moc), zbog tog jaza subject se nikada ne moze
neposredno poistvetiti sa svojom simbolickom maskom ili zvanjem.
Luj Alister ideoloska interpelacija (interpelacija upadica,
prekidanje u govoru, prigovor) simbolicki identitet koji nam je
dodeljen jeste rezultat nacina nacina na koji nas vladajuca ideologija
intepelira gradjane, domokrate, hriscane. !!
Problem za histericnu licnost je u tome kako da razlikuje ono sto ona
jeste ( svoju istinsku zelju) od onoga sta drugi vide u njoj I sta od nje
zele. Lakan - ljudska zelja jeste zelja drugog - zelja za drugim,
zelja da me drugi zeli, I pogotovo zelja za onim sto drugi zeli rebeka

Sa niceom I frojdom lakan deli shvatanje da je Pravda, utemeljana

na zavisti na nasoj zavisti prema drugome koji ima ono sto mi
nemamo I koji u tome uziva. Zahtev za pravdom je zapravo je
zahtev za tim da se ono ekcesivno uzivanje drugog ogranici kako bi
svaciji pristup uzivanju bio podjednak ali: fear eats the soul.
naravno, neibezan ishod ovakog zahteva je asketizam - posto nije
moguce nametnuti podjednako uzivanje, ono sto je moguce
nametnuti jeste zabrana koja svakoga pogadja podjednako.