Srbija Pod Lupom Ipsosa - Okt2014

SRBIJA POD LUPOM
IPSOSA
Oktobar 2014
2014
2012
Ipsos.
Ipsos.
All rights
All rights
reserved.
reserved.
Contains
Contains
Ipsos'
Ipsos'
Confidential
Confidential
and and
Proprietary
Proprietary
information
information
and and
maymay
not not
be disclosed
be disclosed
or reproduced
or reproduced
without
without
the prior
the prior
written
written
consent
consent
of Ipsos.
of Ipsos.
SADRAJ
1. TA GRADJANI SRBIJE OEKUJU u pogledu ekonomske situacije u zemlji?
2. Koje DEMOGRAFSKE TRENDOVE moemo oekivati u narednih 5 godina i kako e se
oni odraziti na razvoj zemlje?
3. A kakva je TRENUTNA EKONOMSKA SITUACIJA u Srbiji?

4. Kakav je IVOTNI STANDARD gradjana?
5. ta graani misle o vanim DRUTVENIM I POLITIKIM TEMAMA?
6. Penetracija PAMETNIH TELEFONA u svetu dramatino raste. A kakva je situacija u
Srbiji?
7. Hrana i pie imaju najvei udeo u potroakoj korpi. A kakve su zapravo NAVIKE
ISHRANE gradjana Srbije?
8. Prilog 1: Makroekonomski pokazatelji - aurirani podaci
9. Prilog2: Medijska slika Srbije aurirani podaci
2
METODOLOGIJA
IZVORI PODATAKA
Republiki zavod za statistiku
Ekonomski institut: Makroekonomske analize i trendovi
Ipsos meseno Omnibus istraivanje
Ipsos BrandPuls istraivanje
Ipsos New Media Usage Tracker
Nielsen istraivanje
Life in transition survey, EBRD
Istraivanje za TACSO (tacso.org)
Consumer survey, European Commission
Nacionalni savet za regionalni razvoj
Sajt Vlade Republike Srbije
Narodna banka Srbije
Meunarodni monetarni fond
Svetska banka
Sajt Makroekonomija.org
Sredstva javnog informisanja: Politika, Vreme, B92
TA GRADJANI
SRBIJE OEKUJU
u pogledu ekonomske
situacije u zemlji?
UVODNA RE NAEG EKSPERTA

Gradjani Srbije imaju najvie optimizma u pogledu
ekonomske situacije u zemlji u narednih godinu dana u
odnosu na zemlje u regionu.
Hana Baronijan,
Direktor istraivanja
I pored izuzetno teke ekonomske situacije i skoroj

najavi uvoenja mera tednje graani Srbije imaju veliko
poverenje i oekivanja od dravnog vrha po pitanju
ekonomskog oporavka zemlje usled najavljenih
investicija i reavanja problema preduzea u
restrukturiranju.
Moe se oekivati da e se efekti mera tednje nakon
njihov uvoenja odraziti na ovaj optimizam u narednom
periodu.
Kontakt:
+381 11 3284 075
Hana.Baronijan@ipsos.com
Graani pre oekuju poboljanje ekonomske

situacije u zemlji nego line finansijske situacije u
narednih godinu dana
EKONOMSKA
SITUACIJA U
ZEMLJI
41 %
oekuje poboljanje
LINA
FINANSIJSKA
SITUACIJA
33 %
oekuje poboljanje
DOIVLJAJ POGORAVANJA EKONOMSKE SITUACIJE U ZEMLJI JE STABILAN I VEOMA IZRAEN: PREKO

POLOVINE STANOVNITVA SMATRA DA SE EKONOMSKA SITUACIJA U ZEMLJI POGORALA U PROTEKLOJ
GODINI
Po Vaem miljenju, kako se ekonomska situacija u zemlji promenila u proteklih 12 meseci?
Baza: Opta populacija, 18+
% Mnogo pogorala
% Malo pogorala
% Ostala ista
% Ne zna
Septembar 2014
28
26
Septembar 2013
29
23
% Malo poboljala
26
25
Doivljaj pogoranja ekonomske situacije se nije promenio u proteklih godinu dana.

Izvor: Consumer survey, European Commission
% Mnogo poboljala
18
15
U NAREDNIH GODINU DANA GRAANI PRE OEKUJU POBOLJANJE EKONOMSKE

SITUACIJE U ZEMLJI NEGO LINE FINANSIJSKE SITUACIJE
Po Vaem miljenju, kako e se situacija promenilti u narednih 12 meseci?
% Mnogo pogorati
% Malo pogorati
Ekonomska situacija u zemlji
21
Finansijska situacija u
domainstvu
21
% Ostati ista
20
20
% Malo poboljati
18
28
% Mnogo poboljati
33
26
40% smatra da e se poboljati ekonomska situacija u zemlji, dok 31% smatra da e im se poboljati lina
finansijska situacija. Ipak 41% graana oekuje pogoranje ekonosmke situacije i u zemlji i na linom nivou.
U POREDJENJU SA ZEMLJAMA U REGIONU GRADJANI SRBIJE IMAJU NAJVIE OPTIMIZMA PO

PITANJU EKONOMSKE SITUACIJE U ZEMLJI U NAREDNIH GODINU DANA
Po Vaem miljenju, kako e se opta ekonomska situacija u zemlji promenilti u narednih 12 meseci?
% Mnogo pogorati
% Malo pogorati
% Ne zna
% Malo poboljati
% Mnogo poboljati
11
26
33
29
32
18
25
43
31
20
17
21
21
SRB
20
MK
22
8
MN
HR
Graani Srbije su najoptimistiniji, a slede ih graani Makedonije, Crne Gore, dok su

predvianja najloija meu graanima Hrvatske vie od polovine graana Hrvatske oekuje
da se ekonomska situacija u zemlji pogora.
STRAH OD RASTA NEZAPOSLENOSTI JE VEOMA IZRAEN: VIE OD POLOVINE GRAANA

OEKUJE PORAST BROJA NEZAPOSLENIH U NAREDNIH GODINU DANA
Kakve promene broja nezaposlenih u zemlji oekujete u narednih 12 meseci?
% Mnogo poveati
Septembar 2014
Septembar 2013
% Malo poveati
% Ostati isti
27
24
% Malo smanjiti
27
27
17
17
Tek svaki etvrti graanin oekuje da e se nezaposlenost u narednih godinu dana smanjiti.
% Mnogo smanjiti
24
21
STRAH OD RASTA NEZAPOSLENOSTI VEOMA JE IZRAEN U ZEMLJAMA REGIONA I DELI GA

PRIBLINO IZMEU 1/3 I 2/3 GRAANA U ZAVISNOSTI OD ZEMLJE
Kakve promene broja nezaposlenih u zemlji oekujete u narednih 12 meseci?
% Mnogo poveati
13
% Malo poveati
% Ostati isti
% Malo smanjiti
5
24
24
22
31
24
27
34
29
27
11
HR
16
21
17
34
% Mnogo smanjiti
SRB
MN
18
20
MK
Najizraeniji strah je u Hrvatskoj (63%), potom u Srbiji (54%), a najnii u Makedoniji, gde blizu 40%
graana oekuje porast broja nezaposlenih, iako se stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu 2014. kretala
od 16% u Hrvatskoj, preko 21% u Srbiji do ak 28% u Makedoniji.
Koje DEMOGRAFSKE
TRENDOVE moemo
oekivati u narednih 5 godina?
Na koji nain ovi trendovi

mogu da utiu na ekonomski
razvoj u zemlji?
12

Srbija godinje gubi 50.000 stanovnika, pri emu je smanjenje od
35.000 posledica negativnog prirodnog prirataja a ostalih 15.000 ine
emigranti. Udeo starih raste i to je trend koji e se nastaviti u narednim
decenijama.
PIO fond funkcionie po principu pay as you go to znai da se
penzije isplauju iz doprinosa koja uplauju trenutno zaposlena lica. Da
bi ovaj sistem bio odriv potrebno je da odnos zaposlenih i penzionera
bude 3:1.
Dragia Bjeloglav,
Direktor operacija
Kontakt:
+381 11 3284 075
Dragis.Bjeloglav@ipsos.com
Trenutno je ovaj odnos 1:1, sa tendencijom daljeg opadanja broja

zaposlenih. Osim toga, u narednim godinama e se penzionisati
najbrojnija, tzv. baby boom generacija, to e znaajno poveati broj
penzionera.
Ukoliko se nita ne bude promenilo u postojeim trendovima, broj
izdraavanih ljudi e daleko nadmaiti broj ljudi koji zarauje i
doprinosi, to e se direktno odraziti na PIO fond i socijalne slube a
samim tim i na budet drave odnosno njenu ekonomsku stabilnost.
Takoe, pad u broju radno sposobnih stanovnika e smanjiti ukupnu
proizvodnju, to e opet negativno uticati na ekonomsku stabilnost i
odrivost.
13
PROSENA STAROST stanovnika Srbije je 42,6

godina.
U Nemakoj proseana starost je
U SAD
45,7 godina
37, 2 godina, a u Indiji 26,7.
14
Srbija ima 7,2 million stanovnika

2,5 million domainstava
Proseno domainstvo ima 2,8 lanova

Popisano 2011= 7,12 i nepopisano
0,08 miliona
U 2011. je u Srbiji ivelo 311.000
stanovnika manje nego u 2002.
Izvor: Republiki zavod za statistiku
15
STANOVNITVO PO POLU I STAROSTI, POPIS 2011, U 000

ene
0,9 mil
163 95
80+
preko 70
60-69
preko 60
50-59
Najbrojnija
generacija 50-59,
koja u sledeih 10
godina ide u penziju
PIO!!!!
376
70-79
1,8 mil
Mukarci
463
277
1,3mil
405
573
544
40-49
481
473
30-39
489
501
20-29
10-19
0-9
450
preko 65
2,9 mil
preko 50
470
363
385
330
349
Prosena starost stanovnitva iznosi 42.6 godina a oekivana stopa doivljenja 75 (EU-80)
Stanovnitvo Srbije spada grupu izrazito starih populacija, i to je posledica kontinuiranog
niskog nataliteta i porasta oekivane duine ivota.
16
POPULACIONI PROFIL SRBIJE PREMA TIPU NASELJA
URBAN
OSTALO
59%
41%
Ovakav odnos je posledica preseljavanja

ruralnog stanovnitva u gradove.
Trend je dugoroan i sigurno e se nastaviti u
budunosti
17
PROCENAT GRADSKOG STANOVNITVA PO OPTINAMA

Populacioni profil Srbije

Do 35
36 - 50
51 - 65
Preko 65
Nema podataka
18
ZATO SELA NESTAJU

Dugotrajna pogrena dravna politika, jo od vremena posle Drugog svetskog
rata, kada je poelo nesrazmerno forsiranje industrijalizacije zemlje, je dovela do
situacije kakva je danas. Istraivanja* pokazuju da:
2000 sela nema potu
500 sela nema asfaltni put i vezu sa svetom
400 sela nema prodavnicu
2760 sela nema vrtie
230 sela nema osnovnu kolu

U dve treine sela ne postoji veterinarska ambulanta iako je u njima glavno
zanimanje poljoprivreda
Zakljuuje se da je u selima Srbije nedostupna veina sadraja za iole normalan
ivot. Sve to, plus gotovo nikakve anse za zaradu osim obrade zemlje (ast
izuzecima, pojedinim srednje i veoma razvijenim selima), najei su razlozi zbog
ega su proteklih decenija sela gotovo desetkovana.
*Istraivanje je 2011. sproveo Branislav Gulan, saradnik Privredne komore Srbije
Izvor: Vreme
19
SRBIJU KARAKTERIE NISKA

PRODUKTIVNOST POLJOPRIVREDE
Jedan seljak u Srbiji proizvodi hranu za 15 ljudi
ova vrednost je znaajno vea u EU
Nemaka -152
Prosek za EU je
50-80
Francuska -77
Slovenija - 25
Izvor: www.makroekonomija.org
20
SA DRUGE STRANE SRBIJA IMA POTENCIJAL ZA RAZVOJ

Srbija ima po stanovniku dvostruko vee oranine povrine u odnosu na
prosek u EU
Da bi spreili dalje propadanje ruralnih podruja, trebalo bi u narednom periodu:
ujednaiti stope raanja i umiranja, odnosno stabilizovati broj ruralnih
stanovnika
poboljati saobraajnu i telekomunikacionu infrastrukturu na selu
podii zdravstveni, kulturni, obrazovni nivo seoskog stanovnitva
poveati izvore dohotka iz nepoljoprivrednih aktivnosti
sitna gazdinstva organizovati u zemljoradnike zadruge
Za uspean razvoj Srbije, i opstanak sela, neophodno je da agrar bude strateka

delatnost i da drava bude proglaena za region bez genetskih modifikovanih
organizama. Zabrana GMO proizvodnje znai brendiranje domae proizvodnje
kao organske ime bi nai proizvodi bili konkurentni na izvoznom tritu. Dobijanjem
takvog tretmana poljoprivrede, za tri godine mogla bi da se udvostrui proizvodnja
hrane i tada bi u potpunosti bile zadovoljene domaa tranja i rezerve. Znaajne
koliine hrane bi preostale i za izvoz i oni bi u 2020. godini mogao da dostigne
najmanje est milijardi dolara, a deceniju kasnije ak 10 milijardi dolara.
Izvor: www.makroekonomija.org
21
ULAGANJE U RURALNI TURIZAM BI IMALO

POZITIVAN EFEKAT NA RAZVOJ SELA U SRBIJI
Srbija ima potencijal za razvoj ruralnog turizma kao i ugostiteljstva
zasnovanog na gastronomskoj batini i autohtonim kulinarskim iskustvima brojnih
etnikih grupa koje su naselile ovaj prostor.
Srbija pre svega ima povoljan geografski poloaj, sa prijatnom klimom i raznovrsnim
reljefom. Pored toga ima bogatu kulturu i tradiciju koje u kombinaciji sa prirodnim
faktorima mogu da prue jedinstveno iskustvo za turiste. Zbog toga je Svetska
turistika organizacija preporuila Srbiji da razvija ruralni turizam.
Promene naina putovanja favorizuju razvoj ruralnog turizma:
Nezavisna putovanja (u odnosu na organizatore putovanja i turistike agencije)

elja za novim iskustvima, istraivanje neistraenog
Potranja za vanhotelskim smetajem
Vlada Republike Srbije je 2006. godine sastavila Strategiju razvoja turizma gde je
ruralni turizam jedan od pravaca razvoja. Meutim, potencijali u ovoj oblasti su i
dalje nedovoljno iskorieni, pre svega zbog loeg stanja u ruralnim podrujima.
22
''Seoskim turizmom
poeo je da se bavi moj
mu kada je prestao da
radi u Kragujevcu''
Pored gostiju iz zemlje Beograda, Novog Sada,

Nia... imali smo dosta
turista i iz Rusije, Poljske,
Mauricijusa, Izraela,
Francuske''
Izvor: B92
Iskustva ljudi koja se

bave ruralnim turizmom
''Turisti nas biraju zbog prirode,

vazduha i hrane. Oduevljeni su
obinim stvarima - vonjom
traktora, vidikovcima, berbom
peuraka ili umskog bilja,
pravljenjem sira i kuvanjem
slatka''
'' Zbog losih puteva, problem

je da dodju gosti iz Beograda.
Do prole godine imali smo
problem sa vodom, jo
nemamo fiksni telefon, imamo
problem sa internetom i
televizijom to je udno za 21
vek''
23
BROJ STANOVNIKA SE SMANJIO U

NAJVEEM BROJU OPTINA
Rast stanovnitva je zabeleen
samo u Beogradu, ostalim
veim univerzitetskim
centrima i Sandaku
Najvei pad stanovnitva

se belei u Junoj i
Istonoj Srbiji
24
INDEKS RASTA STANOVNITVA 2012/2002
25
PAD BROJA STANOVNIKA JE POSLEDICA

NISKOG NATALITETA I MIGRACIJA
U Srbiji jedna ena u proseku rodi
1,4 dece.
Za prostu reprodukciju
stanovnitva potrebno je da
jedna ena rodi 2,1 dece
26
STOPA FERTILITETA U SVETU
Izvor: Svetska Banka
27
MIGRACIJE PREDSTAVLJAJU ZNAAJAN

FAKTOR U UKUPNOM PADU POPULACIJE
Ne postoje tani podaci o broju
emigranata jer statistika ne poseduje
mehanizme za praenje migracija u
inostranstvo. Prema nekim
procenama srpska dijaspora
Procenjuje se da vie od
15.000 ljudi godinje

naputa zemlju veina
njih odlazi u Nemaku
broji oko 2-4.000.000 ljudi.

Najvei broj emigranata ine osobe starosti
20-40 godina
Radno sposobna populacija
Nalaze se u reproduktivnom dobu
Veliki broj njih ima visoko obrazovanje
28
SRBI VAN SRBIJE PROCENE

PROCENJENO BROJNO STANJE U JANUARU 2012
EVROPA
EVROPA
AZIJA
SREDNJA I JUZNA
AMERIKA
AUSTRALIJA I
OKEANIJA
NEMACKA 800,000
CESKA 7,000
U.A.E. 2,000
ARGENTINA 7,000
AUSTRALIJA 130,000
AUSTRIJA 300,000
SPANIJA 7,000
SVE OSTALE ZEMLJE

3,000
CILE 7,000
NOVI ZELAND 7,000
SVAJCARSKA 200,000
KIPAR 5,000
FRANCUSKA 120,000
NORVESKA 5,000
SAD 1,000,000
MEKSIKO 1,000
BIH REPUPLIKA SRPSKA

1,450,000
SVEDSKA 110,000
SLOVACKA 5,000
KANADA 250,000
VENECUELA 1,000
HRVATSKA 200,000
V.BRITANIJA 80,000
MALTA 3,000
ITALIJA 70,000
IRSKA 2,000
JUZNOAFRICKA REP.
25,000
SLOVENIJA 65,000
RUSIJA 60,000
POLJSKA 2,000
LIBIJA 2,000
MAKEDONIJA 30,000
BELGIJA 50,000
FINSKA 1,000
LUKSEMBURG 50,000
BELORUSIJA 1,000
HOLANDIJA 50,000
UKRAJINA 1,000
ALBANIJA 30,000
PORTUGALIJA 1,000
RUMUNIJA 23,000
ISLAND - 500
SEVERNA AMERIKA
BRAZIL 6,000
AFRIKA
PROSTOR BIVSE SFRJ
CRNA GORA 200,000
UKUPNO: 5,375,500
TURSKA 15,000
GRCKA 15,000
MADJARSKA 10,000
DANSKA 10,000
Izvor: Politika
29
PROSENA STAROST STANOVNITVA

Ukupno
Mukarci
43,3
41,5
40,2
41,5
40,3
41,7
40,4
39
39
39,1
2002
2003
2004
41,8
40,6
42
42,2
42,4
43,7
44
42,4
42,6
41,2
40,9
41
2012
2013
2014
ene
42,5
43,5
42,6
42,2
41,5
40,7
39,3
39,4
2005
2006
40,9
41,1
41,2
41,3
40,6
39,6
39,7
2007
2008
39,9
40
2009
2010
2011
Srbija se prema prosenoj starosti nalazi na 24. mestu u svetu

Izvor: Republiki zavod za statistiku, CIA World Factbook
30
INDEKS STARENJA STANOVNITVA
145
Ukupno
Mukarci
ene
Na Popisu 2002. godine je broj

mladih stanovnika bio neto vei od
broja starih. Danas je ovaj odnos
znaajno promenjen i trenutno
125
115
106
99
stanje je da je broj starih za ak 25%

vei od broja mladih. U budunosti
e ovaj procenat dodatno rasti.
84
2002
2011
31
SRBIJA ZEMLJA STARIH

Populacija starih postaje sve znaajniji deo ukupne populacije u
Srbiji i njihov uticaj na celokupno drutvo je sve vei jer:
oni su kupci ima dosta stranih penzionera
oni su gledaoci
oni su glasai
65+ je svaki 4. graanin Srbije
65+ je svaki 4. koji moe da glasa...
bar svaki trei od onih koji uvek glasaju
penzionisanje tzv. baby boom generacije e doneti
dodatne probleme u obezbeivanju penzija
dodatno optereenje za budet Republike Srbije
32
FOND ZA PENZIONO I INVALIDSKO OSIGURANJE

Godina
Broj penzionera
Broj zaposlenih
Odnos
1999
1.263.315
1.992.181
1:1,6
2000
1.264.175
1.927.588
1:1,5
2001
1.297.004
1.919.255
1:1,5
2002
1.255.814
1.876.390
1:1,5
2003
1.248.662
1.841.219
1:1,5
2004
1.241.082
1.841.656
1:1,5
2005
1.239.573
1.839.461
1:1,5
2006
1.267.574
1.792.497
1:1,4
2007
1.290.611
1.760.437
1:1,4
2008
1.306.394
1.772.418
1:1,4
2009
1.324.338
1.678.760
1:1,3
2010
1.345.733
1.605.052
1:1,2
2011
1.357.846
1.542.282
1:1,1
2012
1.420.892
1.518.792
1:1,1
2013
1.438.016
1.494.132
1:1,0
Pre pet decenija ovaj odnos je bio 1:6, dok je sredinom 80-ih bio 1:3,6
Napomena: U prikazanim podacima nisu obuhvaeni vojni i poljoprivredni penzioneri. Ako bismo ukljuili i njih, odnos je 1:0.96
Izvor: PIO
33
PROJEKCIJA RASTA POPULACIJE STARIH GRAANA

Udeo starih u ukupnoj populaciji raste i taj trend e se odravati i u narednim decenijama.
Istovremeno se smanjuje udeo radno sposobnog stanovnitva, tako da e odnos stare i radno
sposobno populacije znaajno rasti, to e negativno uticati na mnoge drutvene i ekonomske
pojave.
40.0
37.9
35.0
33
33.8
30.2
30.0
25.6
Udeo 65+ populacije u ukupnoj

populaciji
25.5
25.0
20.0
23.20
19.60
17.18
17.40
2002
2011
21.10
21.30
2030
2040
Odnos: populacija
65+/populacija 15-64
15.0
2020
2050
Napomena: prikazane projekcije su iz varijante srednjeg fertiliteta

34
Posmatrano globalno,
udeo populacije starih
u ukupnoj populaciji
ima takoe tendenciju
rasta. UN su napravile
projekciju tog rasta i
rezultati su prikazani
na mapi.
35
A kakva je trenutna
EKONOMSKA
SITUACIJA u Srbiji?
ta nam govore
makroekonomski
pokazatelji?
36

Graanima Srbije je najvei problem nezaposlenost. Srbiji je
najvei problem premali broj zaposlenih, pa tako i premali
broj onih koji pune kune i dravne budete.
Posle svih nedaa koje su snale dravu, od sankcija i ratova
do svetske krize i politikih turbulencija, reenje se nalazi
skoro iskljuivo u investicijama a one, skoro iskljuivo
zavise od ambijenta koji treba da stvori drava.
Sran Bogosavljevi
Generalni direktor
Kontakt:
+381 11 3284 075
Srdjan.Bogosavljevic@ipsos.com
Od 2009. ovaj region se moe opisati kao region prekinutog

rasta BDP-a , stagnacije prihoda, i rasta uea dugova u
BDP-u
Objektivni pokazatelji i trendovi za Srbiju su od 2010. bolji
od subjektivnog oseaja BDP raste ili stagnira (+9% u PPP
$) uz inflaciju koja se smanjuje i u proseku je ispod 8% na
godinjem nivou. Stopa nezaposlenih je u blagom padu
poslednje 3 godine (mada zaposlenih oko 300,000 manje
nego pre 2009., ali je toliko porastao i broj penzionera), a
prosena plata je i nominalno i realno porasla.
37
PROSENE PLATE U ZEMLJAMA BALKANA, EUR
SLOVENIJA
993
B&H
422
SRBIJA
376
HRVATSKA
728
CRNA GORA
487
KOSOVO
ALBANIJA
368
258
MAKEDONIJA
340
38
Izvor: dravni statistiki zavodi
BRUTO DOMAI PROIZVOD PO GLAVI STANOVNIKA BAZIRAN

NA PARITETU KUPOVNE MOI, TEKUI MEUNARODNI DOLAR
Meunarodnim dolarom se u posmatranoj zemlji moe kupiti ona koliina robe koja se moe
kupiti jednim amerikim dolarom u SAD.
40000
35000
30000
Srbija
Crna Gora
Hrvatska
Slovenija
BiH
Makedonija
Albanija
25000
20000
15000
10000
5000
0
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
2014
2015
2016
39
Izvor: MMF
KVARTALNI BRUTO DOMAI PROIZVOD U REPUBLICI SRBIJI,
STOPE REALNOG RASTA, PROMENE, PREMA ISTOM PERIODU

PRETHODNE GODINE, %
15
10
5
0
Recesija
-5
Recesija
Pad
Pad
-10
I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
2014
40
BRUTO DRUTVENI PROIZVOD I SIVA EKONOMIJA

Bruto drutveni proizvod u milionima , Republika Srbija bez Kosova i Metohije
60000
Siva ekonomija prema

proceni ISM
Oficijelni podaci
50000
40000
30000
20000
10000
23.080
20.066
18.820
17.169
12.826 15.947
27.872
31.765
31.980
28.498 27.346 30.763 28.823
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
Uee siva ekonomija se smanjuje ali je i dalje veoma znaajno

41
JAVNI DUG KAO % BDP-A
70.0%
65.0%
60.0%
55.0%
50.0%
65.1%
45.0%
40.0%
63.7%
60.0%
52.2%
35.0%
30.0%
44.5%
37.7%
25.0%
20.0%
2005
Izvor: NBS
2006
48.2%
34.7%
31.5%
29.2%
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
2014 I
42
JAVNI DUG KAO % BDP-A
Izvor: IMF
43
SPOLJNA TRGOVINA, JANUAR - AVGUST 2014.

Izvoz
Uvoz
+4,9%
+1,5%
U 2013. rast izvoza je iznosio 25,8%, to je

rezultat poslovanja Fiat-a.
Napomena: Poreenje se vri u odnosu na isti

period prethodne godine
44
S obzirom na ekonomsku
situaciju u zemlji, kakav je
IVOTNI
STANDARD
gradjana?
45
UDEO HRANE I PIA U POTROAKOJ KORPI
je jedan od
najboljih pokazatelja ivotnog standarda. to je udeo manji, standard je vii, jer ostaje
vie novca za podmirivanje ostalih potreba (stanovanje, putovanja, kupovina odee itd.)
Udeo hrane i pia u

potroakoj korpi u Srbiji
Udeo hrane i pia u

potroakoj korpi u EU
16%
39%
Izvor: Republiki zavod za statistiku; Eurostat
46
NAKON HRANE I PIA, NAJVEI UDEO U POTROAKOJ KORPI

GRADJANA SRBIJE IMA STANOVANJE, A POTOM TRANSPORT.
Stanovanje 15,7%
16%
Transport 8,7%
Odea i obua 4,9%
39%
Alkoholna pia i duvan 4,5 %

Rekreacija I kultura 4,4 %
Komunikacija 4,9 %
Ostalo 17,5 %
47
PROSENE MESENE ZARADE PO ZAPOSLENOM,
REPUBLIKA SRBIJA, JANUAR-AVGUST 2014.

PROSENA PLATA (bez poreza i
doprinosa) za period I-VII, 2014. iznosila je
360
374 .
47
4678
NAJVEE PROSENE PLATE u

Republici Srbiji su na teritoriji grada
BEOGRADA (467 ) to je za oko 25%

vie od republikog proseka.
316
324
NAJNIE PLATE su u UMADIJI I

ZAPADNOJ SRBIJI (316 ), to je za
oko 15% manje od republikog
proseka.
U VOJVODINI prosena plata je 360

, JUGOISTONOJ SRBIJI 324
48
48
IVOTNI STANDARD PO REGIONIMA

Kada se sagledaju parametri kao to su
prosena plata
stopa nezaposlenosti
struktura potronje domainstva
zakljuuje se da je najbolji ivotni standard u Beogradu, dok je najloiji u
Junoj i Istonoj Srbiji.
Beograd
Prosena plata 469 EUR

Stopa nezaposlenosti 18,1%
Udeo hrane i pia u potroakoj korpi 38,2%
Vojvodina

umadija i
Zapadna Srbija

Juna i Istona
Srbija

49
Potrebno je 1,46
prosenih plata za
podmirivanje
PROSENE
potroake korpe
Za pokrie MINIMALNE
potroake korpe dovoljno je
0,76 prosenih zarada
50
ODNOS PROSENE MESENE ZARADE, PROSENE

POTROAKE KORPE I MINIMALNE POTROAKE KORPE
Neto zarada
Prosena potroaka korpa
Minimalna potroaka korpa

64.824
66.000
58.926
55.876
49.722
47.835
43.999
45.216
44.182
41.180
39.127
34.067
34.591
33.058
32.553
29.823
25.297
31.274
34.267
26.158
23.361
Jul 2008.
Jul 2009.
Jul 2010.
Jul 2011.
Jul 2012.
Jul 2013.
Jul 2014.
51
KUPOVNA MO U REPUBLICI SRBIJI, KOMPARATIVNO
POTREBAN BROJ PLATA,

2000 2014
Tabela prikazuje koliko je prosenih neto zarada u Republici Srbiji
bilo potrebno izdvojiti za nabavku odreenih roba iroke potronje.
Friider
Elektrini
tednjak
Maina za
pranje rublja
LCD TV (32)
koda
Fabia 1,2*
Sep.
Jun
Jun
Jun
Jun
Jun
Jun
Jun
Jun
Jun
2000
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
2014
4,5
1,1
0,9
0,7
0,6
0,6
0,6
0,6
0,6
0,5
3,8
0,9
0,6
0,6
0,6
0,6
0,6
0,5
0,5
6,4
1,3
1,1
0,8
0,7
0,7
0,7
0,7
0,6
0,6
0,7
89,5
17,7
18,4
14,4
11,7
27,7
24,3
24,9
26
23,4
*Cena koda Fabia je koriena kao osnova od januara 2009, pre toga je bila cena Skale 1,1 i Yugo Tempo 1,1
Cena LCD TV se prati od januara 2014, pre toga se pratila cena kolor televizora
52
STOPA NEZAPOSLENOSTI 2014. GODINE

SRBIJA U POREDJENJU SA EVROPSKOM UNIJOM
8%
Srbija
20 %
11 %
10 %
vedska
Bugarska
EU
Podaci su dobijeni iz Ankete o radnoj snazi, koja se sprovodi prema metodologiji Eurostat-a. Pored
anketne nezaposlenosti, u Srbiji se belei i registrovana nezaposlenost, koja podrazumeva broj osoba
prijavljenih u NSZ. Registrovana nezaposlenost u Srbiji je 31% a razlika izmeu registrovane i anketne
nezaposlenosti se tumai kao siva ekonomija.
53
STOPA NEZAPOSLENOSTI, REPUBLIKA SRBIJA

BEZ KIM, 1999-2014.
35
30
31,9
31,11940544
30,60948651
30,12585955
29,30011335
28,32673797
27,43456421
31,07580336
30,0399344
29,80015061
25
23
20
20,8
23,9
22,1
20,9
20,3
19,2
18,1
16,1
15
13,6
10
Registrovana stopa nezaposlenosti (na osnovu evidencije) , % u odnosu na aktivno

stanovnitvo
Stopa nezaposlenosti, Anketa o radnoj snazi, % u odnosu na aktivno stanovnitvo
0
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
2014 Q1
Registrovana stopa nezaposlenosti je dobijena na osnovu zvaninog broja nezaposlenih lica, odnosno broja osoba koje su
prijavljene u Nacionalnoj slubi za zapoljavanje. Anketna nezaposlenost belei lica koja u posmatranoj sedmici nisu obavljala
nikakav plaeni posao i koja su pri tom aktivno traila zaposlenje. Razlika izmeu ova dva skupa ljudi su oni koji su radili bez
formalnog ugovora o zaposlenju i najvei deo njih spada u domen sive ekonomije.
54
TA JE POTREBNO URADITI DA BI SE ZAUSTAVILI

NEGATIVNI TRENDOVI I DA BI SE PODSTAKAO RAST?
Srbija se nalazi u tekoj demografskoj i ekonomskoj
situaciji i ukoliko se neto ne bude promenilo prognoze
nisu dobre.
Zbog toga se postavlja pitanje ta je potrebno uraditi
da bi se zaustavili negativni trendovi i da bi se
podstakao rast?
Postoje brojne studije i analize strunjaka na razliite

teme, ali treba znati da postoje i brojne strategije
sastavljene od strane vlade Srbije koje analiziraju
postojee stanje i opisuju naine za unapreivanje
istog.
Naravno, strategije same po sebi su samo mrtvo slovo
na papiru ukoliko se ne radi na njihovoj
implementaciji, ali ono to se moe zakljuiti iz ovih
tekstova je da postoji nain.
55
STRATEGIJE RAZVOJA
Vlada Republike Srbije je definisala strategija za razvoj koje su podeljene u
sledee oblasti:
1. Privreda i finansije
2. Infrastruktura (informacione i komunikacione tehnologije, energetika,
saobraaj)
3. Poljoprivreda, umarstvo, ivotna sredina

4. Zapoljavanje, socijalna pitanja i zdravlje
5. Prosveta i nauka, omladina i sport
6. Javna uprava, sudstvo, ljudska prava
7. Odbrana i spoljna politika
Izvor: http://www.gs.gov.rs/lat/strategije-vs.html
56
POSTOJE IZRAENE STRATEGIJE ZA

RANIJE IZLOENE PROBLEME
Strategija razvoja poljoprivrede Srbije
Nacionalna strategija zapoljavanja za period 2011-2020. godine

(kojoj je prethodila Nacionalna strategija zapoljavanja za period
2005-2010)
Strategija podsticanja raanja
Strategija regionalnog razvoja
Strategija za smanjenje siromatva
57
STRATEGIJA ZAPOLJAVANJA
Rast zapoljavanja, i kao strateki cilj odrivo poveanje zaposlenosti,
posebno u privatnom sektoru, zavisi od poveanja ne samo broja, ve i
kvaliteta radnih mesta.
U skladu sa Postkriznim modelom privrednog rasta i razvoja potrebno je

obezbediti poboljanje investicionog i poslovnog ambijenta kao i
indirektne i direktne dravne mere kako bi se stvorili uslovi za otvaranje
novih radnih mesta.
Podrka stranim direktnim investicijama i izvozno orijentisanim
programima su mere koje treba da budu posebno podrane u cilju
otvaranja novih radnih mesta.
Prioritetne aktivnosti koje treba da doprinesu poveanju zaposlenosti jesu
podrka otvaranju novih radnih mesta u malim i srednjim preuzeima i
podsticanje preduzetnitva.
Sektor malih i srednjih preduzea je najvaniji elemenat razvoja Republike
Srbije i odrivosti njenog rasta. Privatne kompanije uestvuju sa manjim
udelom u ekonomskoj proizvodnji, ali s velikim u spoljnoj trgovini.
58
STRATEGIJA PODSTICANJA RAANJA

U modernom svetu tei se poveanju fertiliteta pozitivnim podsticajima to je jedini odrivi odgovor
na problem nedovoljnog raanja dece. U traganju za fertilitetom potrebnim za prosto obnavljanje
stanovnitva treba znati da najmanje desetak procenata ena ni u budunosti nee uestvovati u
reprodukciji (zbog steriliteta i, sve vie, drugih razloga). Otuda poeljna distribucija ena koje raaju,
prema broju ivoroene dece na kraju reproduktivnog perioda, treba da bude: 11% sa jednim
detetom, 44% sa dva deteta i 45% ena sa troje ivoroene dece.
Dosezanje opteg cilja neminovno zahteva i prethodno dosezanje posebnih ciljeva:
ublaavanje ekonomske cene podizanja deteta;
usklaivanje rada i roditeljstva;
sniavanje psiholoke cene roditeljstva;
promocija reproduktivnog zdravlja adolescenata;
borba protiv neplodnosti;
ka zdravom materinstvu;
populaciona edukacija;
aktiviranje lokalne samouprave;
U okviru svakog cilja postoji niz mera, aktivnosti i mehanizama, gde su kao nosioci mera postavljena
razliita ministarstva. Za reavanje ovako kompleksnog problema potrebna je koordinacija
Ministarstva ekonomije, Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva prosvete, Ministarstva
zdravlja kao i niza drugih institucija.
59
STRATEGIJA REGIONALNOG
RAZVOJA
lan 94. Ustava Republike Srbije glasi Republika Srbija stara se o
ravnomernom i odrivom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom.
Osnovni motiv za angaovanje drave u ovoj oblasti su ogromni
unutarregionalni i meuregionalni neskladi koji sputavaju razvoj, a iniciraju
migracione tokove. Veliki i strateki vani prostori ostaju populaciono
nepokriveni, a njihovi resursi neiskorieni. Istovremeno, u razvijenijim centrima
dolazi do prekomerne koncentracije stanovnitva i privrede, to proizvodi
negativne posledice u ekonomskoj, socijalnoj, prostornoj i ekolokoj sferi.
Kao osnovni ciljevi se navode:
1) podizanje regionalne konkurentnosti;

2) smanjenje regionalnih neravnomernosti i siromatva;
3) izgradnja institucionalne regionalne infrastrukture.
Nephodna mera predstavlja osposobljavanje lokalne samouprave za
preuzimanje novih nadlenosti.
U planu je izrada nove strategije, za period 2014-2020.
60
ta graani misle o vanim
DRUTVENIM I
POLITIKIM
TEMAMA?
61
Photo
Marko Uljarevi
Istraiva
Kontakt:
+381 11 3284 075
Marko.Uljarevic@ipsos.com
Da li institucije imaju adekvatan odgovor na

najvanije drutvene probleme i kako to utie na
poverenje graana?
Poverenje u institucije je kompleksno pitanje i na njega
mogu uticati razliiti faktori. Ekonomski i politiki kontekst,
kultura, identifikacija i interakcija graana sa institucijama i
partijske preferencije samo su neki od njih.
Svetska ekonomska kriza je snano pogodila na region.
Nakon drugog talasa recesije usledio je period niskog rasta i
nestabilnog oporavka. Novo ravnoteno stanje, mnogi bi
rekli.
U periodu ekonomske krize, uverenje graana u
posveenost institucija da predano rade na reavanju
problema postaje jo vanija determinanta poverenja
graana u institucije.
62
Podaci iz 2010. govore da je Svetska ekonomska kriza ostavila dublje posledice na

na region nego to je to sluaj sa prosekom za zemlje u tranziciji ili zemlje
zapadne Evrope
LIFE IN TRANSITION SURVEY II, EBRD, 2010. BAZA: OPTA POPULACIJA
72
% domainstava koja su osetila negativne posledice krize
59
61
Albania
BIH
MK
MNE
RS
ALB
BIH
MK
MNE
SRB
49
57
60
31
Average
Western
Europe
Average
Transition
region
Prosek za
zapadnu
Evropu
Prosek za sve
zemlje u
tranziciji
Dok je tek svako tree domainstvo u zemljama zapadne Evrope ili svako drugo u zemljema u tranziciji bilo pogoeno
ekonomskom krizom (bilo da se radi o gubitku posla ili smanjenim prihodima), u Srbiji je gotovo domainstava osetilo
posledice krize na svojoj koi.
http://www.ebrd.com/pages/research/publications/special/transitionII.shtml
63
Panju graana Srbije zaokupljaju pre svega lini ekonomski problemi, ali se i
korupcija i kriminal kotiraju visoko.
Redovno meseno istraivanje, Ipsos strategic marketing. Baza: Opta populacija. Koji su to po Vaem miljenju najznaajniji
problemi sa kojim se Srbija u ovom trenutku suoava, problemi zbog kojih ste Vi lino najvie zabrinuti?
90
NAJZNAAJNIJI PROBLEMI SVI ODGOVORI
NEZAPOSLENOST
80
70
60
NIZAK STANDARD
KORUPCIJA
50
40
30
20
KRIMINAL
10
KOSOVO
jan.09
feb.09
mar.09
apr.09
maj.09
jun.09
jul.09
avg.09
sep.09
okt.09
nov.09
dec.09
jan.10
feb.10
mar.10
apr.10
maj.10
jun.10
jul.10
avg.10
sep.10
okt.10
nov.10
dec.10
jan.11
feb.11
mar.11
apr.11
maj.11
jun.11
jul.11
avg.11
sep.11
okt.11
nov.11
dec.11
jan.12
feb.12
mar.12
apr.12
maj.12
jun.12
jul.12
avg.12
sep.12
okt.12
nov.12
dec.12
jan.13
feb.13
mar.13
apr.13
maj.13
jun.13
jul.13
avg.13
sep.13
okt.13
nov.13
dec.13
jan.14
feb.14
mar.14
apr.14
maj.14
jun.14
jul.14
avg.14
sep.14
PRIKAZAN JE TREND ZA PRVA 4 NAJEE NAVOENA PROBLEMA, DOK SE KOSOVO KAO JEDAN
OD NAJVANIJIH PROBLEMA NAVODI RETKO.
64
U odnosu na pet zemalja zapadnog Balkana u Srbiji je registrovan najvei broj

graana koji zapoljavanje navode kao problem od izuzetne vanosti.
Baza: Opta populacija, 18+. Podaci se odnose na Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo, Makedoniju i Srbiju.
Prikazani procenti se odnose na odgovor 4 Izuzetno je vano na 4-stepenoj skali, gde je 1 znailo Uopte nije vano.
%A
Z.Balkan
% ALB
% BIH
% KO
% MK
% MNE
% SRB
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
Tek svaki etvrti graanin oekuje da e se nezaposlenost u narednih godinu dana smanjiti.
http://tacso.org/news/events/default.aspx?id=10923&template_id=73&langTag=en-US
65
Zatita ivotinja
Kultura i umetnost
Ekologija
Nadgledanje rada vlade i

lokalne samouprave
Ruralni razvoj
Socijalna briga i humanitarni

rad
Prava ena
Ljudska prava
Mladi i njihovi problemi
Nasilje
Borba protiv narkomanije i

alkoholizma
Borba protiv korupcije
Bezbednost
Obrazovanje
Zapoljavanje
Predsednik, Vlada i Narodna skuptina institucije su za koje graani Srbije

najee smatraju da se zalau za reavanje problema sa kojima se susree Srbija.
U kojoj meri se sledee institucije zalau za reavanje problema sa kojima se susree naa zemlja?
100
%
A
Z.Balkan
% ALB
90
% BIH
% KO
% MK
% MNE
% RS
Percepcija posveenosti institucija reavanju problema
80
70
60
50
40
30
20
10
0
Policija
Mediji
Predsednik
drave
Vlada
Nevladine
organizacije
Lokalna
Skuptina
uprava u
vaem gradu
Sudstvo
Sindikati
Politike
stranke
Dok su u odnosu na zemlje Zapadnog Balkana u Srbiji najbolje ocenjena zalaganja Predsednika, Vlade i
Narodne skuptine, suprotno njima, mediji, nevladine organizacije i lokalna samouprava najloije su
ocenjene institucije upravo u Srbiji.
http://tacso.org/news/events/default.aspx?id=10923&template_id=73&langTag=en-US
66
Ispitivanje poverenja u institucije u Srbiji pokazalo je da graani Srbije najvee poverenje imaju u
Predsednika, Vladu i Skuptinu Upravo one institucije kod kojih je registrovana visoka percepcija
posveenosti reavanju problema.
Sada bih eleo/elela da Vam proitam imena nekih institucija, Vas molim da mi kaete koliko verujete svakoj od njih. Ocenite na skali od 1
do 4, gde 1 znai da Uopte nemate poverenja u tu instituciju, a 4 da imate Veoma veliko poverenje u tu instituciju. Baza: Opta populacija,
18+.
Z.Balkan
% ALB
% BIH
% KO
% MK
% MNE
% RS
100
90
Poverenje u institucije
80
70
60
50
40
30
20
10
0
Policija
Mediji
Predsednik
drave
Nevladine
organizacije
Lokalna
uprava u
vaem gradu
Vlada
Skuptina
Sudstvo
Sindikati
Politike
stranke
U odnosu na zemlje zapadnog Balkana, u Srbiji je registrovan najnii procenat graana koji imaju
poverenja u medije, organizacije civilnog drutva i lokalne samouprave, dok je registrovano
najvee poverenje u Predsednika drave i Vladu.
67
Iako znamo da na poverenje mogu uticati razliiti faktori, stie se utisak da u vremenu ekonomske krize
uverenje graana u posveenost institucija da predano rade na reavanju problema postaje jo vanija
determinanta njihovog poverenja u institucije.
70
10,3
Poverenje u institucije
60
Policija
Mediji
50
44,3
Lokalna uprava u
vaem gradu
Nevladine organizacije
40
Vlada
Skuptina
Sindikati
Predsednik drave
Sudstvo
30
Politike stranke
20
0
10
15
Percepcija posveenosti reavanju problema u zemlji

Oekivano, utvrdili smo povezanost izuzetno visokog intenziteta (R2 = 0,81) izmeu poverenja u institucije i
percepcije stepena zalaganja za reavanje problema. Drugim reima sa rastom uverenja da institucije rade na
reavanju problema, raste i poverenje u njih.
68
20
PAMETNIH
TELEFONA u svetu
Penetracija
dramatino raste.
A kakva je situacija u Srbiji?
69
Photo
Predrag Kurubi,
Direktor istraivanja
Kontakt:
+381 11 3284 075
Predrag.Kurcubic@ipsos.com
Mladi su digital natives (s)rodili su se sa novim

tehnologijama i moderni gedeti neizostavni su deo
njihove svakodnevice, a s njima se upoznaju ak i pre nego
to progovore. Veliki deo privatnog ivota mladih seli se u
cyber prostor, i deli sa poznatim i nepoznatnim osobama.
Glavno orue komunikacije u digitalnoj eri jeste pametni
telefon. Srbija prati trend rasta pametnih telefona, mada
je na rast neto sporiji nego u Zapadnoj Evropi. Ipak, i
kod nas skoro polovina mladih (12-29 godina) poseduje
smartphone
I pored opte besparice u Srbiji, pametni telefoni su sve
traeniji. Budui da su mladi dobar deo dana provode
onlajn, smart telefon postaje neophodan. Ali ne samo to on je sad ve i stvar imida, pa i statusni simbol i to
najee meu mladima koji uglavnom nemaju lina
primanja i jo uvek ive sa roditeljima.
70
Trendovi u
svetu
Meu decom uzrasta od 2 do 5
godina vie njih ume da koristi
pametan telefon nego da vee
pertle.
Izvor: IPSOS MORI
UESTALOST KORIENJA
Baza: Istraivanje o novim tehnologijama, total populacija Srbije 12+
Upotreba mobilnih telefona je u

konstantom porastu!
5.540.665
korisnika
mobilne
telefonije
poseduje bar
jedan mobilni
telefon
Sve je vei udeo korisnika mobilnih telefona koji

poseduju vie od jednog telefona!
U populaciji mladih od 12 do 29
godina je ak 99% korisnika.
Sa porastom godina, primeuje se
i pad u upotrebi telefona, pa je
tako medju starijima od 66 godina
tek neto vie od polovine
korisnika mobilne telefonije.
Vie od 5 miliona stanovnika Srbije koristi mobilni telefon, to je vie za 110.000 u odnosu na 2013. godinu.
72
PROFIL KORISNIKA MOBILNE TELEFONIJE

Baza: Istraivanje o novim tehnologijama, total populacija Srbije 12+
TIPIAN KORISNIK
Mukarci 89%
12 44 godina
12 29 god. 99%
30 44 god. 97%
Visoko obrazovani 94%

Beograd 90%
Znaajnije vie u poredjenju sa populacijom
Meu mukarcima je 89% korisnika mobilnih telefona, dok je u populaciji mladih od 12 do 29 godina, gotovo
100% korisnika. 90% Beograana koristi mobilni, kao i 94% visoko obrayovanih)
73
Mladi navode da im telefon

najee slui za slanje i
primanje SMS poruka, a
potom za razgovore.
Druga najvanija funkcija im

je fotografisanje I
mogucnost surfanja
internetom
74
KOJE OD NAVEDENIH FUNKCIJA VAEG

MOBILNOG TELEFONA REDOVNO KORISTITE?
BRANDpuls
Slanje i primanje SMS poruka
Snimanje fotografija
Mobilni Internet (surfanje, email na
Pristupam Facebooku, Twitteru i sl.
Bluetooth
Sluanje mp3 muzike
Rokovnik\organizer
Sluanje radija
Snimanje video iseaka
Igranje igara
Slanje\primanje MMS poruka
Skidanje i korienje mobilnih aplikacija
Instant Messaging (npr. Skype, Gtalk,
Lokacijske usluge (GPS)
Pregled dokumenata (npr. Word, pdf i sl.)
89,6
54,2
38,4
28,6
26,7
25,8
25,4
19,4
18,0
17,7
15,1
15,0
13,7
11,0
9,4
5,6
Mobilno plaanje ili mobilno bankarstvo
3,0
75
Baza: Korisnici mobilnih telefona, 15 64 godina
BRANDpuls
Uestalo fotografisanje i snimanje

video iseaka mobilnim telefonom
postaje sve popularnije i ima
konstantan porast, kako meu mladima
tako i na total populaciji.
Jedan od razloga za sve vee korienje
ovih funkcija je i fenomenSelfija.
Baza: BRANDpuls, total populacija Srbije 15 64 godina
Porast popularnosti selfija, i to za 17.000 posto od 2012. godine, dovela je do toga

da se ova re zvanino ukljui u "Oksford" renik engleskog jezika 2013. godine.
Interesantno je i to da ene odrade 30% vie selfija od mukaraca.
Izvor: Istraivanju sproveo "Sony"
76
TOP 6 NAJPOPULARNIJIH SELFIJA

1. Selfi sa plae
2. Napueni Selfi
3. Selfi iz teretane
4. Selfi iz kabine zapresvlaenje
5. Selfi sa hranom
6. Selfi sa poznatim linostima
Izvor: Istraivanju sproveo "Sony"
77
BRANDpuls
38%
53%
70%
Redovno korienje kamere na telefonu je skoro duplirano za period od 4 godine
Digitalni aparat
Posedovanje
40%
51%
56%
Namera kupovine
8.6%
8.1%
5.6%
Interesovanje za digitalne amaterske foto aparate i kamere opada, to je u korelaciji

sa pojavom sve napredijim kamerama na mobilnim telefonima.
78
UESTALOST KORIENJA
SMART TELEFONA
BRANDpuls
23%
8%
11%
17%
26%
populacije
poseduje
smart telefon
Prodajni podaci iz zapadne Evrope pokazuju da se u 2012. godini po prvi put prodalo vie
smart telefona nego obinih mobilnih telefona .
I pored opte besparice i u Srbiji su pametni telefoni sve traeniji. Imati smart telefon je sad ve
stvar dobrog imida i poput jo nekih sitnica koje eventualno moemo sebi da priutimo, smart
telefon je definitivno postao statusni simbol i to najee meu mladima, koji uglavnom nemaju
lina primanja i jo uvek ive sa roditeljima.
Meu mladima od 12 29 godina starosti je ak polovina korisnika smart telefona. Sa
porastom godina, opada korienje pametnih telefona.
79
KORIENJE FUNKCIJA
MOBILNOG TELEFONA
BRANDpuls
Funkcije koje se redovno koriste u sve veem procentu se uglavnom odnose na mobilni
internet. Drutvene mree, instant komunikaciju (Viber, Whats up, Skype) GPS,
mobilno placanje...
Iako su mladi od 15 do 29 godina najee znaajno intenzivnije koriste sve napredne
funkcija pametnih telefona, postoje i neka zanimljivosti vezane za neke druge
demografske grupe.
MLADI OD 15 29 GOD.
MUKARCI
Rokovnik i mobilno placanje
Mobilno placanje, GPS,

Skidanje mobilnih aplikacija
Ispod proseka za populaciju
Iznad proseka za populaciju
30 39 GODINA
ENE
Mobilno placanje, GPS,

snimanje video klipova
Instant komunikacija, Drutvene

mree, fotografisanje
80
Od 63% domainstava koji

imaju internet prikljuak, dve
treine stanovnika pristupalo je
internetu preko mobilnih
telefona, to je vie za 14.9% u
odnosu na 2013, dok se za
0.4% smanjio broj
domainstava koji pristupaju
internetu preko personalnog
raunara i sada iznosi 80.5%.
Izvor: Republiki zavod za statistiku (Septembar 2014)
81
PRISTUP DRUTVENIM MREAMA
BRANDpuls
Jedna od funkcija koju koristi najvei procenat populacije koja ima telefona je pristup
drutvenim mreama.
Sada ve moemo rei da retko ko nema profil ni na jednoj drutvenoj mrei, a sve ee
imamo otvoreno po nekoliko aktivnih profila.
U 2014. godini u Srbiji je profil na Facebook-u imala ve polovina graana Srbije uzrasta
od 15 do 64 godina. Meu korisnicima mobilne aplikacije FB profil ima 81% ciljne
grupe, to ovu drutvenu mreu u Srbiji svrstava medju najposeenije i to od samog
pojavljivanja. FB mrea belei konstantan rast , a u odnosu na sve ostale drutvene
mree, FB ima dominantnu poziciju.
Veliki rast se javlja i kod drutvenih mrea Google+ i Twitter...dok neto manju
progresivnost imaju mree Instagram, LinkedIn, Foursquare, ali i one imaju trend rasta.
2011
2014
29%
50%
15%
23%
2%
11%
Total populacija
SVAKI
DAN
2011
2014
18%
36%
Total populacija
2014
67%
Korisnici mobilne aplikacije
Najvei deo
korisnika ciljne
grupe je
svakodnevno
na svojoj
drutvenoj
mrei.
82
PRISTUP DRUTVENIM MREAMA PREKO

MOBILNOG TELEFONA PROFIL
BRANDpuls
15 - 29 godina
15 - 39 godina
40+ godina
Srednja kola
Visoko obrazovani
Srednja kola
Single
Imuniji
Venani
Grad
Beograd i Vojvodina
Roditelji
ene
15 29 godina
Visoko obrazovani
Single
Grad
Facebook profil ima velik

procenat stanovnitva, koje
koristi internet, tako da
znaajnih odstupanja od te
populacije nema. U strukturi
ciljne grupe je procentualno
najvie mladih, srednje
obrazovanih, gradske
populacije.
ene
30 - 49 godina
Visoko obrazovani
Zaposleni
Imuniji
Beograd
83
Baza: Redovni korisnici mobilne aplikacije za pristup drutvenim mreama
KUPOVINA MOBILNIM
TELEFONOM
(ON-LINE KUPOVINA)
SVETSKI TRENDOVI
84
MOBILNI TELEFONI
Mobilni telefoni su postali kljuna taka povezivanja svih kanala. Ne samo da se
upotrebljavaju kao sredstvo za komunikaciju izmeu kompanije i korisnika, nego i
za pretraivanje i kupovinu.
Google Novanik
Google Novanik mobilna aplikacija
sigurno uva vae kreditne kartice i
ponude na vaem telefonu. Kada
doete na kasu u prodavnicama
cigle i maltera koje prihvataju
Google Novanik, vi moete da
platite i otkupite ponudu brzo,
samo dodirom telefona na mestu
prodaje.
O2 mobilni novanik
Skeniranje barkodova
Mobilna mrea O2 je lansirala

Smartphone aplikaciju koja omoguava
korisnicima da prenesu do 500 putem
tekstualne poruke. Takoe omoguava
korisnicima da "digitalizuju" debitne i
kreditne kartice da bi ubrzali kupovinu
online.
Firma takoe namerava da omogui
korisnicima telefona sa NFC ipom
bezkontaktno plaanje u velikim
lancima.
Kupci mogu pomou mobilnog

telefona da skeniraju QR kod i
zatim preko linkova saznaju vie
informacija, vide online video
prezentacije ili strune savete za
najbolji izbor. John Lewis je ve
uveo takve usluge i IKEA takoe
ima aplikaciju gde kupci mogu da
vizualizuju proizvod iz kataloga u
sopstvenoj sobi.
85
KUPOVINA
Online kupovina se najee obavlja preko kompjutera ili laptopa. Ipak, mlai korisnici vie koriste Smartphone za
pristup internetu i ostale mobilne ureaje za pristup mrei.
Pristupili internetu u proteklih 6 meseci
61%
osoba 16-34 godina starosti je koristilo mobilni
telefon u prodavnici da uporedi cene
86
ALI
Uprkos rasprostranjenoj upotrebi mobilnih telefona, korisnici su i dalje skeptini kada je u pitanju
upotreba telefona u svrhu plaanja.
Koristio bih debitnu ili kreditnu karticu koju je izdao moj mobilni operater
Ne dopada mi se ideja da koristim mobilni telefon kao debitnu/kreditnu karticu za plaanje u prodavnici
87
87
RAZLOZI ZA OTPOR PREMA

MOBILNOM NOVANIKU
Kraa identiteta kao rezultat
prisustva finansijskih podataka u
telefonu
76%
Ne verujem da moj provajder
nudi adekvatnu zatitu za moje
podatke iz banke
50%
Brine me kako e moj provajder
da iskoristi moje line
informacije
47%
Ne elim da uzmem savremeniji
telefon samo zbog te
karakteristike
45%
Izvor: Mobile network providers March 2012- Mintel 88
Videli smo da hrana i pie imaju

najvei udeo u potroakoj
korpi.
A kakve su zapravo NAVIKE
ISHRANE gradjana Srbije?
89

Veina stanovnika Srbije smatra da se hrani zdravo, ali
Photo
na specifinim odrednicama vidimo da konzumacija
zdravog i nije tako uestala.

U Srbiji se pod zdravom hranom i dalje najee misli
na kuvanu hranu u koja sadri visok procenat masnoe,
Aleksandra Jovanovi
Menader
Brand Plus projekta
belog brana, eera, soli...

Meu stanovnitvom koje se hrani zdravije od ostatka
populacije je za sada uglavnom vie ena kao i
potroaa sa zdravstvenim problemima.
Kontakt:
+381 11 3284 075
Aleksandra.Jovanovic@ipsos.com
90
SEGMENTACIJA STANOVNIKA SRBIJE

PREMA PREHRAMBENIM SKLONOSTIMA
Populacija potroaa nije bez strukture.
Postoje opti i stabilni obrasci prema kojima je potroae mogue
priblino deliti u relativno homogene grupe meusobno slinih
pojedinaca.
Takvi su obrasci vrlo esto znaajno prediktivni za potroako
ponaanje.
Poznavanje tih obrazaca iri mogunosti trine orjentacije i
pozicioniranja
28%
42%
30%
Gastronomske
sklonosti
Zdrava
ishrana
Brza ishrana
Baza: Total populacija Srbije, n=2019, Maj 2014
BRANDpuls
91
SEGMENT
GASTRONOMSKIH SKLONOSTI
28%
Gastronomske
sklonosti
Potroaki profil
BRANDpuls
Pripadnici ovog segmenta vole kuvati, pripremati obroke i isprobavati

nove prehrambene proizvode koji se pojavljuju na tritu.
Skloni su i zdravoj prehrani, ali iako e rei da dobro jedu
sloie se da se ne hrane uvek zdravo.
Istinski uivam u
kuvanju
ene
Najmanjim delom su naklonjeni prema citanju dnevnih novina,
ali ih nema previse ni sklonih internetu
Slobodno vreme ee provode u kunim zanimacijama nego

druenju, vie su usmereni ka izgradnji svoje ivotne karijere
nego prema potrazi za neposrednim doivljajima.
...76% kuva lino bar jednom nedeljno
92
ODREDNICE GASTRONOMSKIH
SKLONOSTI
BRANDpuls
Uglavnom kuvam domaa tradicionalna jela
42% Total populacije

ene - 61%
50 + god. - 40%
Udate 61%
Majke 70%
Selo 43%
Znaajnije vie od
total populacije
2.005.060 u populaciji Srbije

od 15 do 64 godina
Osobe koje najee kuvaju tradicionalna

domaa jela ee od ostatka populacije
odlaze svakodnevno u manje nabavke, a
redje odlaze u veliku kupovinu.
Vano je da kupljeni proizvod slui svojoj
svrsi, izbegava se davanje novca za proizvode
koji niemu se slue.
injenica da je neki proizvod moderan ili
popularan nee podstai ove potroae na
kupovinu.
42% ciljne grupe i znaajno vie u poredjenju

sa total populacijom, kupovinu obavlja u
malim lokalnim prodavnicama.
93
KONZUMACIJA KATEGORIJA POTROAA

SEGMENTA GASTRONOMSKIH SKLONOSTI
BRANDpuls
U odnosu na total populaciju, ali i pripadnike druga dva

segmenta potroaa prehrambenih sklonosti, ciljna grupa
gastronoma je naklonjena velikom broju proizvodnih
kategorija hrane i pia.
Oni preferiraju kategorije kao to su smrznuta testa, zaine
za pripremu jela, kocke za supe, neutralne pavlake za
kuvanje, vone jogurte, pa i gotova jela i soseve. Ova ciljna
grupa oigledno uiva u najveem broju namirnica i
napitaka.
Proizvodna kategorija koju ova

ciljna grupa ree konzumira od
ostatka populacije su ITARICE ZA
DORUAK
94
SEGMENT
BRZA ISHRANA
30%
BRZA
ISHRANA
BRANDpuls
Pripadnici ovog segmenta se loe i mahom nezdravo hrane i toga su

svesni.
Ne kuvaju uopte ili to ine retko, preskaui obroke.
Nisu naklonjeni isprobavanju prehrambenih noviteta, kao ni dijetalnoj

ili organskoj hrani.
Potroaki profil
Ne jedem onoliko voa i

povra koliko se
preporuuje radi
zdravlja.
Mukarci
Mlae osobe
Osobe nieg obrazovanja
Osobe niih prihoda
Cenovno su osetljivi
Neto vie su naklonjeni Internetu
Interesi su im ee usmereni ka sportu i tehnologiji, a ree na
...36% kuva lino

barem jednom
nedeljno
brigu za vlastito zdravlje
Slobodno vreme provode u jednostavnom druenju.
95
ODREDNICE
SEGMENTA BRZE ISHRANE
BRANDpuls
Uivam u hrani koja nije zdrava

15 29 god. 35%
Single
Beograd
U ciljnoj grupi je 35% potroaa

koji odlaze u fast food restorane
barem jednom meseno
500.000 Beograana konzumira
hranu u restoranima brze hrane
bar jednom meseno
1.541.176 u populaciji Srbije od

15 do 64 godina.
96
KONZUMACIJA KATEGORIJA
POTROAA SEGMENTA BRZE ISHRANE
BRANDpuls
Potroai segmenta brze ishrane su

neto vie od proseka naklonjeni
konzumaciji energetskih napitaka,
kao i gaziranim sokovima
Kategorije koje ova ciljna grupa

ree konzumira od ostatka
populacije su mleko, jogurt,
negazirana voda, itarice za
doruak, smrznuto voe i povre,
ali i namirnice koje se koriste za
kuvanje i pripremu jela.
97
SEGMENT
ZDRAVA ISHRANA
42%
ZDRAVA ISHRANA
BRANDpuls
Pripadnici ovog segmenta se zdravo i dijetalno hrane.
Manje su naklonjeni nepromiljenom isprobavanju prehrambenih

noviteta i varijacija postojeih proizvoda.
Kuvanju ne pristupaju kao delatnosti u kojoj posebno uivaju
Potroaki profil
Spreman/a sam platiti

vie za hranu koja ne
sadri aditive, dodatne
arome, pojaivae ukusa
i sl.
Osobe vieg obrazovanja

Neto ree se nalaze meu osobama sklonim televiziji
...74% kuva lino bar jednom nedeljno
98
ODREDNICE
ZDRAVIJEG NAINA ISHRANE
Trudim se da jedem hranu sa to manje soli
Izbegavam masnu i slatku hranu

segmenti
segmenti

45% Zdrava prehrana
16% Gastro prehrana
14% Nezdrava prehrana
BRANDpuls
45% Zdrava prehrana

5% Gastro prehrana
11% Nezdrava prehrana
Tek oko 15% stanovnika Srbije kupuje gotove proizvode sa manjim udelom
masnoe, eera...(Bio, Light, bez masti)
13% populacije esto koristi dijetalne proizvode jer nisu zadovoljni svojom teinom
svojom teinom.
99
KONZUMACIJA KATEGORIJA
POTROAA SEGMENTA ZDRAVE ISHRANE
BRANDpuls
Potroai segmenta zdrave ishrane

u daleko veem procentu
konzumiraju itarice za doruak,
mleko, jogurt, negaziranu vodu,
tuna salate...
Ree se konzumiraju kategorije

energetski napitaka, gaziranih
sokova, ali i patete, virle, ips,
margarini
100
DA LI SMO ZDRAVA NACIJA?
BRANDpuls
Baza: Total populacija Srbije, n=2019, Maj 2014
BMI Index < 18 (pothranjeni)
5%
TOTAL POPULACIJA
ENE
Pothranjeni
BMI Index 18 < BMI < 25 (nomalne telesne mase)
58%
BMI Index 25 < BMI < 30 (prekomerna telesna masa)
28%
3%
Normalne telesne teine
51%
BMI Index BMI > 40 (patoloka gojaznost)
9%
Prekomerna telesna teina
MUKARCI
34%
BMI Index < 18 (pothranjeni)
1%
BMI Index 18 < BMI < 25 (nomalne telesne mase)
43%
BMI Index 25 < BMI < 30 (prekomerna telesna masa)
42%
BMI Index BMI > 40 (patoloka gojaznost)
14%
% bele boje = Iznad proseka populacije
Patoloka gojaznost
12%
U segmentu pothranjenih
ena je znaajno vie
najmlaih stanovnica
starosne grupe 15 29
godina starosti, dok meu
osobama normalne telesne
teine prednjae stanovnice
starosti od 30 49 godina. 101
PRILOG 1
MAKROEKONOMSKI POKAZATELJI
AURIRANI PODACI
102
OSNOVNI INDIKATORI EKONOMSKOG RAZVOJA,

SRBIJA
% promene u odnosu na
prethodnu godinu
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
2014E
2015E
2016E
Bruto drutveni proizvod,

realni rast u %
3,6
5,4
3,8
-3,5
1,0
1,6
-1,7
2,5
-1,0
1,5
Industrijska proizvodnja
4,7
3,7
1,4
-12,6
1,2
2,5
-2,2
5,5
-7,8
Poljoprivredna proizvodnja
-0,3
-8,1
2,5
1,1
0,9
-17,7
22,1
Graevinarstvo
31
19,5
9,5
-21,5
-6
22,8
4,5
-27,9
-4
Trgovina na malo , stalne cene
7,7
22,8
6,7
-14,9
0,5
-18,0
-2
-5,1
2,5
Izvoz u EUR
41,4
26,1
15,5
-19,7
24
14,2
4,7
25,8
5,5
7,5
8,5
Uvoz u EUR
24
27,7
15,3
-28
9,7
12,9
3,7
5,1
2,1
2,5
Ukupan broj zaposlenih
-2,1
-1,2
-0,1
-5,5
-4,9
-2,8
-1,1
-0,7
-0,2
0,5
Cene na malo/ Indeks potroakih

cena prosek na prosek godine
12,7
6,5
11,7
8,4
6,5
11
7,8
7,8
1,5
1,5
Prosene nominalne neto zarade

(plate)
24,4
27,9
17,5
8,8
7,6
11,2
8,9
5,7
0,5
1,5
Prosene realne neto zarade

(plate)
11,4
19,5
3,9
0,2
0,7
0,2
-1,9
-1,5
-1,5
Izvor: Republiki zavod za statistiku, IPSOS procene za 2014-2016
103
OSNOVNI INDIKATORI EKONOMSKOG RAZVOJA, SRBIJA

Apsolutni brojevi
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
2014E
2015E
2016 E
Bruto drutveni proizvod Mil.

Eura
23.080
27.872
31.765
28.498
27.346
30.763
28.823
31.980
32.293
33.106
34.106
Bruto drutveni proizvod po

glavi stanovnika Eura
3.144
3.857
4.445
3.945
3.841
4.335
4.134
4.449
4531
4668
4834
Izvoz mil. Eura
5.102
6.431
7.429
5.961
7.393
8.439
8.837
10.999
11.604
12.474
13.535
Uvoz mil. Eura
10.463
13.951
16.478
11.505
12.622
14.450
14.782
15.463
15.772
16.103
16.506
Zaposlenih hilj.
2.026
2.002
1.999
1.889
1.796
1.746
1.727
1.715
1.712
1.712
1.798
Prosene plate hilj. din.
21,7
27,8
32,7
31,7
34,1
37,9
41,4
43,9
44,1
44,1
44,8
Prosene penzije hilj. din.
12,2
13,6
17,7
19,8
19,9
21,3
22,5
23,0
24,3
24,4
25,0
tednja, mil Eura
3.414
5.029
4.895
6.143
7.232
7.796
8.427
8.613
9.080
10.000
10.731
Strane direktne investicije, mil
3.323
1.821
1.824
1.372
860
1.826
232
800
n.a.
n.a.
n.a.
Platni bilans ukupno, mil Eura
4.268,9
742,1
-1.686,6
2.363,5
-928,7
1.801,5
-1.137,2
n.a.
n.a.
n.a.
n.a.
Deficit tekuih transakcija,

%BDP
-10,1
-17,7
-21,6
-6,6
-6,7
-9,1
-10,5
-12
n.a.
n.a.
n.a.
Spoljni dug Mil. Eur
14.182
17.139
21.088
22.487
23.786
24.125
24.431
25.800
26.000
n.a.
n.a.
Javni dug Mil.Eur
n.a.
n.a.
8.781,5
9.849,4
12.157
14.466
14.348
19.000
22.000
n.a.
n.a.
Kurs Eura prema dinaru-Prosek
84,10
79,96
81,44
93,95
103,04
102
113,1
113,1
116
119
120
Kurs $ Prema Dinaru-Prosek
67,01
58,39
55,76
67,47
77,91
73,34
88,1
85,2
87
89
90
Prosene nominalne neto

zarade,
258
347
402
338
331
373
366
388
393
371
374
Izvor: Republiki zavod za statistiku, NBS, Ministarstvo finansija, IPSOS procene za 2014-2016
104
MESENI MAKROEKONOMSKI INDIKATORI, SRBIJA

Avg
2013
Sep
2013
Okt
2013
Nov
2013
Dec
2013
Jan
2014
Feb
2014
Mar
2014
Apr
2014
Maj
2014
Jun
2014
Jul
2014
Avg
2014
2,8
3,4
3,0
1,7
-1,8
-1,5
-2,6
-0,8
1,0
-6,9
-9,7
-13,0
-13,1
7,3
4,9
2,2
1,6
2,2
3,1
2,6
2,3
2,1
2,1
1,3
2,1
1,5
Vrednost RSD/EUR, kraj

perioda
114,4
114,6
114,0
114,0
114,6
115,9
115,9
115,4
115,7
115,7
115,8
116,8
117,8
Vrednost RSD/USD,
kraj perioda
86,4
84,9
83,2
83,7
83,1
85,6
84,6
83,9
83,8
85,0
84,8
87,2
89,4
Vrednost RSD/EUR,
prosek
114,0
114,6
114,2
114,1
114,7
115,4
115,9
115,8
115,5
115,7
116,2
116,2
117,3
Vrednost RSD/USD,
prosek
85,6
85,9
83,7
84,5
83,8
84,6
84,9
83,8
83,6
84,2
84,9
85,8
88,1
Privredna aktivnost
Industrijska
proizvodnja,
meugodinja %
promena
Cene i kurs
Potroake cene
(meugodinje
promene, %)
Monetarni indikatori
Plasmani banaka
privredi, Mil. Din
1.161.327 1.148.357 1.120.373 1.107.170 1.110.237
Plasmani banaka
stanovnitvu, Mil. Din.
673.718
677.447
675.664
673.913
673.691
Referentna kamatna
stopa NBS, % na
godinjem nivou
11,00
11,00
10,50
10,00
9,50
9,50
9,50
9,50
9,50
9,00
8,50
8,50
8,5
Izvor: Republiki zavod za statistiku, NBS, MAT
105
MESENI MAKROEKONOMSKI INDIKATORI, SRBIJA
Avg
2013
Sep
2013
Okt
2013
Nov
2013
Dec
2013
Jan
2014
Feb
2014
Mar
2014
Apr
2014
Maj
2014
Jun
2014
Jul
2014
Avg
2014
Spoljna trgovina i platni bilans
Izvoz robe, mil.

Eur.
940,2
1086,3
1057,0
1004,1
897,3
731,1
875,3
1025,9
993,0
927,5
952,1
973,4
814,5
Uvoz robe, mil.

Eur.
1205,8
1349,5
1416,5
1370,0
1428,0
993,4
1209,1
1340,8
1338,8
1296,4
1277,2
1380,6
1138,8
Saldo tekueg
platnog bilansa,
mil. Eur.
-33,3
-127,3
-110,7
-60,9
-338,1
-34,2
-107,2
44.770
42.866
43.615
44.120
50.820
37.966
44.057
43.452
45.847
44883
45216
45610
61.797
59.162
60.102
60.893
70.071
52.438
60.845
59.782
63.167
61992
62380
62992
Trite rada
Prosena neto
zarada, din.
Prosena bruto
zarada, din.
Izvor: Republiki zavod za statistiku, NBS
6096
6
44184
106
UKUPNA STOPA INFLACIJE, 2013-2014(%)

Meugodinji
Meseni
14
12,8%
2013
12,4%
12
2014
11,2% 11,4%
9,9%
10
9,8%
8,6%
7,3%
4,9%
4
3,0%
2,2%
1,6%
0,6%
0,5%
0,0%
0,4%
0,0%
2,5%
2,2%
0,0%
0,2%
0,2%
-0,6%
-0,9%
2,4%
1,9%
1,5%
0,7%
0,2%
2,5%
1,2%
0,5%
0,8%
2,7%
2,2%
0,3%
0,4%
0,1%
-0,1% -0,1%
avg.14
jul.14
jun.14
maj.14
apr.14
mar.14
feb.14
jan.14
dec.13
nov.13
okt.13
sep.13
avg.13
jul.13
jun.13
maj.13
apr.13
mar.13
feb.13
jan.13
-2
107
SPOLJNA TRGOVINA
Meseni podaci, 2012-2014 (Mil. Eur.)
1800
Izvoz
1700
Uvoz
1600
1500
1400
1.335,1
1.370,1
1.226,81.224,8
1300
1.133,2
1200
1100
949,8
857,2
900
742,8
800
700
941,5
837,0
1.380,6
1.340,81.338,8
1.296,41.277,2
1.370,0
1.428,0
1.205,8
1098,2
1.060,0
1000
1.416,5
1.349,5
1.358,1
1086,3
940,2
1.138,8
1.209,1
1057,0
897,3
1004,1
993,4875,3
973,4
927,5 952,1
1025,9 993,0
814,5
731,1
664,6
600
500
400
Januar 2013
Februar 2013
Mart 2013
April 2013Maj 2013Jun 2013Jul 2013
AvgustSeptembar
2013
Oktobar
2013 Novembar
2013 Decembar
2013 January
2013 February
2014
2014
March 2014
April 2014Maj 2014Jun 2014Jul 2014
Avgust 2014
108
RAZVIJENOST OPTINA I GRADOVA

Za raunanje stepena razvijenosti neke lokalne samouprave koriste se
razliiti parametri kao to su: zarade, penzije, prihodi budeta, demografski
pad ili rast, stepen nezaposlenosti, stepen obrazovanja.
Prema stepenu razvijenosti jedinice lokalne samouprave razvrstavaju se u 5

grupa (etiri i grupa devastiranih), i razvrstavanje se vri poreenjem sa
republikim prosekom.
I grupa jedinice LS iji je stepen razvijenosti iznad republikog proseka
u ovu grupu spada 20 jedinica LS (Baka Palanka, Beograd; Beoin; Bor; Valjevo;
Vrbas; Vrac; Kanjia; Kragujevac; Lajkovac; Ni; Novi Sad; Panevo; Peinci;
Poarevac; Senta; Stara Pazova; Subotica; Uice i aak)
II grupa jedinice LS iji je stepen razvijenosti od 80% do 100% republikog

proseka u ovu grupu spada 34 jedinice LS (Ada; Aleksandrovac; Apatin;
Aranelovac; Arilje; Baka Topola; Baki Petrovac; Beej; Vranje; Vrnjaka Banja;
Gornji Milanovac; Zajear; Zrenjanin; Inija; Jagodina; Kikinda; Kosjeri; Kruevac;
Kula; Lapovo; Majdanpek; Novi Kneevac; Pirot; Poega; Raa; Ruma; Smederevo;
Sombor; Sremska Mitrovica; Sremski Karlovci; Temerin; Topola; ajetina i abac)
Izvor: Regionalni razvoj
109
RAZVIJENOST OPTINA I GRADOVA

III grupa - jedinice LS iji je stepen razvijenosti od 60% do 80% republikog
proseka u ovu grupu spada 47 jedinica LS (Alibunar; Bajina Bata; Batoina; Ba;
Bela Crkva; Bogati; Boljevac; Velika Plana; Veliko Gradite; Vladimirci; Despotovac;
abalj; itite; Ivanjica; Irig; Kladovo; Kni; Kovaica; Kovin; Koceljeva; Kraljevo;
Leskovac; Loznica; Luani; Ljubovija; Mali Io; Negotin; Nova Crnja; Novi Beej; Novi
Pazar; Oseina; Odaci; Parain; Plandite; Prokuplje; Svilajnac; Seanj; Smederevska
Palanka; Sokobanja; Srbobran; Titel; Trstenik; ievac; uprija; Ub; oka i id)
IV grupa - jedinice LS iji je stepen razvijenosti ispod 60% republikog proseka

u ovu grupu spada 44 jedinica LS (Aleksinac; Babunica; Bela Palanka; Blace;
Bojnik; Bosilegrad; Brus; Bujanovac; Varvarin; Vladiin Han; Vlasotince; Gadin Han;
Golubac; Dimitrovgrad; Doljevac; abari; agubica; itoraa; Knjaevac; Krupanj;
Kurumlija; Kuevo; Lebane; Ljig; Mali Zvornik; Malo Crnie; Medvea; Meroina;
Mionica; Nova Varo; Opovo; Petrovac na Mlavi; Preevo; Priboj; Prijepolje; Raanj;
Raka; Rekovac; Svrljig; Sjenica; Surdulica; Trgovite; Tutin; Crna Trava)
V grupa (devastirana podruja) ine 19 jedinica LS iz etvrte grupe iji je

stepen razvijenosti ispod 50% republikog proseka (Babunica; Bela Palanka;
Bojnik; Bosilegrad; Bujanovac; Vladiin Han; Golubac; itoraa; Kurumlija; Lebane; Mali
Zvornik; Medvea; Meroina; Preevo; Prijepolje; Svrljig; Surdulica;Trgovite i Tutin.)
Izvor: Regionalni razvoj
110
PRILOG
MEDIJSKA SLIKA SRBIJE AURIRANI PODACI
111
PROCENA REALNE VREDNOSTI CELOKUPNOG

TRITA MEDIJA ZA 2013. GOD.
Udeo u %
OSTALO
INTERNET
RADIO
8
OOH
54%
14 1
21%
17
U mil
PRINT
33
83
21%
TV
5%
TV
Print
OOH
Radio
Internet
Ostalo
2008 -206 mil ; 2012 -174 mil ; 2013 - 155 mil
9%
112
TREND PROCENE REALNE VREDNOSTI TV TRITA

ZA PERIOD 2001-2013.
120
U MILIONIMA
100
-4%
80
-16%
60
102
40
20
22
36
43
52
60
70
113
95
98
103 99
83
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013
U 2013. godini je dolo do pada vrednosti TV trita za oko 16% u odnosu na prethodnu
113
godinu
SEGMENTACIJA MEDIJA, PROCENE
PRINT
18%
RADIO
4%
OOH
11%
TV
RADIO
4%
21%
RADIO
5%
15%
OOH
TV
55%
TV
2008
2003
1.0
PRINT
OOH
2003
Ostalo: Internet, bioskop...
9%
25%
PRINT
66%
OSTALO
2008
1.2
2013
9.0
11%
54%
2013
114
NEDELJNA POKRIVENOST MEDIJA (BROJ LJUDI 2014.)

PROFIL TIPINOG KORISNIKA MEDIJA
Znaajnije vie u poredjenju sa populacijom
9%
Iznad 50
godina
Srednje
obrazovanje
15 29 god
Osnovno i nie
obrazovanje
Zaposleni
Visoko
obrazovani
Srednji prihodi
Single
21%
Mukarci
(dnevne)
ene
(Magazini)
U bracnoj
zajednici
Imuniji
Visoko
obrazovani
Roditelji
Gradska
populacija
Zaposleni
Vii prihodi
Beograd
6,900,000 gledalaca
4,000,000 slualaca
4,000,000 posetilaca
2,700,000 italaca
115
GLAVNI IZVOR INFORMISANJA - TV

Baza : Total populacija Srbije
TV je i dalje najdominantniji medij posmatrano na

nivou total populacije, ali u poslednjih par godina ima
trend pada.
77%
71%
66%
68%
TV je glavni izvor informisanja za 85% populacije iznad 66 godina,

dok se sa smanjenjem godina uoava pad uticaja televizije, pa je
tako medju mladima od 12 do 29 godina tek oko treine ciljne
grupe kojoj je tv glavni izvor informisanja.
116
GLAVNI IZVOR INFORMISANJA - INTERNET

Internet je od 2010 godine zabeleio veliki rast .
13%
18%
21%
21%
Internet kao glavni izvor informisanja je u potpunoj suprotnosti sa

televizijom. To je glavni izvor informisanja za polovinu ciljne grupe mladih
od 12 do 29 godina, dok je starijima od 66 godina, tek oko 3% onih kojima
je internet glavni medij za informisanje.
117
GLAVNI IZVOR INFORMISANJA PRINT I RADIO

Dnevne novine kao glavni izvor informisanja su uglavnom na istom nivou

u odnosu na prethodni mereni period.
7%
7%
9%
8%
2%
2%
3%
10%
Dnevne novine su najpopularnije medju starijom populacijom, dok je

radio naveden kao glavni izvor informisanja u populaciji izmeu 30 i 44
godina.
118
TV
119
119
119
PROSEAN DNEVNI AUDITORIJUM TELEVIZIJE
(U % U ODNOSU NA UKUPNU POPULACIJU 4+)

80
75
70
73.7
73.3
71.9
73.4
73.4
73.2
73.2
71.0
65
70.0
68.1
68.3
2013
YTD 2014
60
2004
Izvor: Nielsen
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
120
SHR% - TREND ZBIRNOG UEA NACIONALNIH
TV STANICA U UKUPNOJ GLEDANOSTI (POPULACIJA 4+)

80
75
70
75.9
72.8
76.6
77.2
77.7
76.6
76.3
73.1
72.4
65
69.0
60
2005
Izvor: Nielsen
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
YTD 2014
121
PROSEAN BROJ GLEDALACA NACIONALNIH TV STANICA
(POPULACIJA 4+)
4.830.267
4.650.995
4.670.335
ALL TV STATIONS
3.775.920
3.405.805
3.503.889
RTS 1
3.300.587
3.056.043
2.987.767
PINK
PRVA
2013
YTD 2014
2.737.919
2.498.280
2.431.547
B-92
2.101.638
1.832.032
1.854.140
RTS 2
1.598.289
1.748.714
1.874.305
HAPPY
Izvor: Nielsen
2012
3.144.287
2.961.514
2.802.973
c
1.000.000
2.000.000
3.000.000
4.000.000
5.000.000
6.000.000
7.000.000
122
PROSENO VREME U TOKU DANA PROVEDENO UZ TV
(U MINUTIMA, UKUPNA POPULACIJA 4+) TREND 2004 - 2014

350
316
308
303
300
289
273
279
307
306
2012
2013
301
293
275
250
200
2004
Source: Nielsen
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
YTD 2014
123
PROSENO VREME U TOKU DANA PROVEDENO UZ TV NACIONALNIH TV STANICA

160
144
131
120
127
2012
132
2013
YTD 2014
125
120
108
111
92
80
62
65
58
52
47
40
34
33
34
37
Source: Nielsen
RTS 1
PINK
PRVA
B-92
RTS 2
HAPPY
124
UDEO NACIONALNIH TV STANICA U UKUPNOM TV AUDITORIJUMU (U %,

POPULACIJA 4+) 2012, 2013 I 2014 GODINA PO MESECIMA
30
2012
2013
2014
25
20
15
10
Izvor: Nielsen
RTS 1
RTS 2
PINK
B-92
AVALA
PRVA
HAPPY
Avgust
Jul
Jun
Maj
April
Mart
Februar
Januar
Decembar
Novembar
Oktobar
Septembar
Avgust
Jul
Jun
Maj
April
Mart
Februar
Januar
Decembar
Novembar
Oktobar
Septembar
Avgust
Jul
Jun
Maj
April
Mart
Februar
Januar
125
UDEO 5 NAJGLEDANIJIH TV STANICA U UKUPNOM TV
AUDITORIJUMU (U %, POPULACIJA 4+) TREND 2006-2014 YTD

30
25
20
15
10
2006
2007
2008
PINK
Izvor: Nielsen
RTS 1
2009
B-92
2010
RTS 2
2011
2012
PRVA
HAPPY
2013
YTD 2014
126
PROSENA STAROST GLEDALACA NACIONALNIH

TELEVIZIJA 2013. (godine, populacija 4+)
49
49
49
ALL TV STATIONS
RTS 1
53
53
53
PINK
52
53
52
54
54
53
RTS 2
B-92
47
47
47
PRVA
46
46
47
2012
2013
YTD 2014
47
47
48
HAPPY
0
50
100
127
TOP 15 NAJGLEDANIJIH EMISIJA 2014
Naziv emisije
1. fudbal, SP Brazil 2014, finale: Nemaka-Argentina
2. Dnevnik 2 RTS
3. serija Ravna Gora
4. kviz 'Slagalica'
5. 'Zvezde Granda'
6. serija Vojna akademija
7. serija Montevideo, vidimo se
8. serija Sila
9. Paparazzo lov
10. Planeta Brazil
11. fudbal, SP Brazil 2014, 1 finala: Brazil-Nemaka
12.vaterpolo, EP 2014, finale: Studio
13. fudbal, SP Brazil 2014: Brazil-Hrvatska
14.vaterpolo, EP 2014, finale: Madjarska-Srbija
15. fudbal, SP Brazil 2014, finala: Argentina-Holandija
Kanal
RTS 1
RTS 1
RTS 1
RTS 1
PINK
RTS 1
RTS 1
PINK
PINK
RTS 1
RTS 1
RTS 1
RTS 1
RTS 1
RTS 1
Od
Do
Datum
AMR %
SHR %
20:53
20:53
13. jul
22,4%
55,0%
23:38
19:30
23:38
19:30
2. mart
21,5%
42,4%
20:09
20:09
20:07
20:07
5. januar
21,4%
41,2%
21:06
21:06
19:00
19:00
7. mart
20,0%
44,4%
19:21
19:21
21:08
21:08
8. februar
19,9%
43,5%
23:51
23:51
20:09
20:09
16. februar
19,2%
38,1%
21:10
21:10
20:07
20:07
4. maj
19,0%
39,2%
21:04
21:04
20:02
20:02
25. januar
19,0%
37,7%
21:02
21:02
21:00
21:00
2. januar
17,9%
35,3%
22:07
22:07
23:38
23:38
13. jul
16,8%
54,5%
23:50
23:50
21:53
21:53
8. jul
16,4%
47,0%
23:51
23:51
21:44
21:44
27. jul
16,2%
44,0%
22:08
22:08
21:49
21:49
12. jun
16,0%
42,4%
23:57
23:57
20:23
20:23
27. jul
16,0%
43,6%
21:44
21:44
21:53
21:53
9. jul
16,0%
49,1%
00:47
00:47 emisije (u % u odnosu na ukupnu
AMR% Average Minute Rating Prosean Rejting gledanosti u bilo kom minutu
emitovanja
populaciju 4+)
SHR% Share Uee u ukupnom auditorijumu (u %) koji je u periodu emitovanja emisije gledao televiziju
Za svaku od emisija dat je datum i vreme poetka i zavretka; Za emisije koje su imale vie emitovanja, dat je podatak za najgledaniju
emisiju; U obzir su uzete sve emitovane emisije koje su trajale najmanje 10 minuta; Za svaku emisiju kalkulisana je NETO GLEDANOST
(gledanost same emisije, bez reklamnih blokova).
Izvor: Nielsen
128
RADIO
Izvor: Ipsos SM Radio SW
129
129
129
PROSENA SLUANOST RADIJA I GLEDANOST TELEVIZIJE PO SATIMA U

TOKU 7 DANA, U %
50
RADIO
TV
45
43
42
40
35
TV je tradicionalno dominantan u popodnevnim i kasnim

veernjim asovima sa druge strane, u jutarnjim
asovima je udeo ova dva tipa medija gotovo jednak
30
RADIO
PRIME
TIME
25
20
15
13
35
32
27
23
23
20
TV PRIME
TIME
18
15
13
13
13
12
13
12
24
16
11
10
11
12
11
10
7
6
3
21:00-21:59
20:00-20:59
19:00-19:59
18:00-18:59
17:00-17:59
16:00-16:59
15:00-15:59
14:00-14:59
13:00-13:59
12:00-12:59
11:00-11:59
10:00-10:59
09:00-09:59
08:00-08:59
07:00-07:59
06:00-06:59
05:00-05:59
23:00-23:59
11
22:00-22:59
10
130
PROSENI NEDELJNI RADIO AUDITORIJUM
(U % U ODNOSU NA UKUPNU POPULACIJU 12+)

110
100
92
90
88
92
93
CATI metodologija
90
87
85
82
80
70
64
64
64
63
2011
average
2012
average
2013
average
2013 YTD
average
60
50
40
30
20
10
0
May 2007 November May 2008 November May 2009 November May 2010 November
2007
2008
2009
2010
131
PROSENI DNEVNI RADIO AUDITORIJUM NACIONALNIH STANICA
(BROJ SLUALACA IZ POPULACIJE 12+) 2014 YTD

TOTAL RADIO
2.686.594
Radio S
774.472
Radio Beograd I program
181.811
Radio B92
155.889
Radio Index
152.654
Radio Fokus
121.529
Beograd 202
63.961
HIT FM Radio
24.859
Radio Beograd II program
18.660
0
1.000.000
2.000.000
3.000.000
4.000.000
132
PROSENI NEDELJNI RADIO AUDITORIJUM NACIONALNIH RADIO STANICA
(SLUAOCI IZ POPULACIJE 12+) - 2014 YTD

TOTAL RADIO
4.024.949
Radio S
1.506.150
Radio B92
803.764
597.008
Radio Index
548.905
Radio Fokus
429.187
Beograd 202
340.022
139.820
HIT FM Radio
98.084
0
1.000.000
2.000.000
3.000.000
4.000.000
5.000.000
6.000.000
133
PROSENO DNEVNO VREME SLUANJA RADIJA

CATI metodologija
230
220
214
210
200
200
191
190
180
187
208
203
192
177
174
167
170
156
160
161
150
140
130
120
110
100
May 2007 November May 2008 November May 2009 November May 2010 November
2007
2008
2009
2010
2011
average
2012
average
2013
average
2014 YTD
average
134
UDEO NACIONALNIH RADIO STANICA U UKUPNOM AUDITORIJUMU

(U %, POPULACIJA 12+) 2013 - 2014 YTD
22,9%
22,7%
Radio S
4,3%
4,4%

Radio B92
3,2%
3,9%
Radio Fokus
3,3%
3,8%
Radio Index
3,8%
3,7%
2013
2,1%
1,8%
Beograd 202
0,9%
0,9%
HIT FM Radio
0,4%
0,5%

0
2014 YTD
10
20
30
40
135
Source: ISM Radio SW

Radio Fokus
Beograd 202
HIT FM Radio
2013
Avgust 2014.
Radio B92
Jul 2014.
Radio Index
Jun 2014.
Maj 2014.
Radio S
April 2014.
Mart 2014.
Februar 2014.
Januar 2014.
Decembar 2013.
Novembar 2013.
Oktobar 2013.
Septembar 2013
August 2013.
July 2013.
June 2013.
2012
May 2013.
April 2013.
March 2013.
February 2013.
January 2013.
December 2012.
November 2012.
October 2012.
September 2012.
August 2012.
July 2012.
30
June 2012.
May 2012.
April 2012.
March 2012.
February 2012.
January 2012.
UDEO NACIONALNIH RADIO STANICA U UKUPNOM AUDITORIJUMU

(U %, POPULACIJA 12+) 2012 2014 PO MESECIMA
2014
25
20
15
10
136
TAMPA
137
137
137
OPADA ITANOST DNEVNIH NOVINA

Procenat populacije koji ita dnevne novine
2011.
2012.
47%
41%
2013.
38%
138
PROSENA ITANOST 2010 2014 YTD

PO PERIODICI, TARGET 12-65
40,9%
Dnevne novine
37,9%
37,3%
30,3%
Nedeljni
26,6%
26,3%
7,6%
Dvonedeljni
6,4%
2012
6,6%
2013
21,6%
Meseni
2014 YTD
18,9%
18,0%
0,7%
Ostali
0,4%
0,3%
0
10
15
20
25
30
35
40
45
139
ITAOCI PO MESECIMA, 2012-2013

55
Dnevne novine
Nedeljne novine
Dvonedeljne novine
Mesene novine
Ostalo
50
45
40
35
30
25
44,1
44,0 44,2
41,8
40,9
40,739,840,3 41,1
39,839,4
39,2
38,938,6
38,6
38,037,1
37,838,037,737,9
37,438,4
36,937,236,537,2
36,9
36,735,8
36,5
35,5
31,2 32 32,130,6
30,5
29,728,8 29 29,7
28,728,8
28
27,2
26,626,825,9
23,8
23 21,9
22 22,7
20,821,2 20,4
20
27,127,226,7
27
26,926,127,1
25,8
25,7
25,3
25
24,7
24,3
23,523,924,3
20,7 20,4
19,418,718,519,3
19,219,4
19,1
19,519,318,3
18,718,1
18,118,318,1
18,118,118,417,9
17,9
16,7
16,5
15
10
8,2 7,9
7,5 7,3
7,2 7 6,5 6,4 6,8 6,4 6,3 7,3

6,9
6,7
7 6,8 7,2 7,3 7,3 7,1
5,7 6,2 5,6 6,5 6,3
5,7 6 6,6
6,3 7,1 6,5 6,2
0,6 0,7 0,8 0,6 0,8 0,5 0,4 0,6 0,8 0,6 0,4 0,5 0,5 0,7 0,5 0,4 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,4 0,4 0,2 0,2 0,3 0,3 0,3 0,3 0,4 0,3 0,5
0
-5
140
PROSENA ITANOST DNEVNIH NOVINA,

TARGET 12-65
16,2
12,9
13,1
Blic
Vecernje novosti
8,1
Kurir
8,0
Alo!
7,0
9,8
9,5
9,6
9,2
9,9
9,3
4,6
4,1
3,9
24 sata
3,1
2,3
2,3
2,7
3,4
3,4
1,9
Sportski zurnal
Politika
Informer
2012
2013
4,0
YTD 2014
5,9
1,3
0,8
0,8
0,5
0,5
0,5
Sport
Danas
0
10
12
14
16
18
141
PROSENA ITANOST TOP 10 NEDELJNIKA,

TARGET 12-65
14,4
Blic Zena
11,7
10,7
4,0
Svet
2,1
2,4
4,0
Gloria
3,0
2,8
3,9
Scandal
2,4
3,0
3,0
Story
2,4
2,4
2,7
Hello!
2012
1,7
1,9
2,1
1,5
1,1
1,9
1,4
1,8
1,8
1,6
1,7
Puls
Mozzart sport
Politikin zabavnik
0
2013
YTD 2014
10
12
14
16
142
PROSENA ITANOST DVONEDELJNIKA,

TARGET 12-65
4,2
Sat plus
2,9
3,1
2,1
Auto Bild
1,6
1,7
2,3
Bilje i zdravlje
2,1
2,2
1,1
Grand revija
0,7
0,6
1,7
1,7
Enigmatika
2012
2,0
2013
1,3
1,3
1,2
Bazar
YTD 2014
0,7
Zov
0,5
0,4
0,9
0,8
0,9
Trece oko
0,6
0,4
0,5
City Magazine
0
0,5
1,5
2,5
3,5
4,5
143
PROSENA ITANOST TOP 10 MESENIKA,

TARGET 12-65
Posalji recept
7,4
Lepota i zdravlje
6,4
Hrana i vino
2,7
Svet kompjutera
3,0
2,9
2,7
Joy
1,9
Lisa Moj stan

Cosmopolitan
1,9
Zdravlje
2,2
3,8
3,1
2,5
Torte i kolaci
6,8
6,8
3,6
3,0
2,5
2,6
Enigma
8,2
4,1
3,3
Bravo
7,7
2012
3,3
3,4
2013
2,6
YTD 2014
2,4
2,2
2,6
2,2
2,4
2,2
144
9
INTERNET
Izvor: Ipsos New Media Usage Tracker
145
145
145
ZA MLADE OD 12 DO 19 GODINA, TZV. DIGITAL NATIVES,

INTERNET JE VANIJI IZVOR INFORMISANJA NEGO TV
61%
ljudi u Srbiji koristi internet bar povremeno
42% ljudi koristi internet svaki dan
84%
digital natives koristi internet svaki dan
146
GLAVNI IZVOR INFORMACIJA

Baza : Ukupna ciljna populacija
% TV
Koji medij najee koristite za informisanje opte?
% Internet
Total 2013
% Dnevne novine
% Radio
% Drugo
68
Total 2012
21
66
Total 2011
21
71
Total 2010
18
77
3 0
7
13
10
3 1
7
2013
12-29
30-44
35
54
66
24
45-65
84
66 +
85
01
11
7
3
6
10
1
1
147
KOLIKO ESTO? DIGITAL NATIVES (12-29)

Base: Total target population
Koliko esto pratite odreene medije. Koliko esto...

Svaki dan
4 - 6 puta nedeljno
2 -3 puta nedeljno
Jednom nedeljno
Nekoliko puta meseno
Jednom meseno
Manje od jednom meseno
Nikada
Use Internet (Total Population) - 2013
42

45
41
36
Use Internet (Digital Natives) - 2013
84
84
7
4
39
41
44
48
5
5
68
4 1 4
81
4 3
9
148
KORIENJE INTERNETA
Da li vi koristite Internet bar povremeno, bez obzira da li je to na poslu, kod
kue ili na nekom drugom mestu?
Baza: Ukupna ciljna populacija

3,840,910 Ljudi starosti 12+ u
Srbiji koristi internet
61%
2013
12 - 29
98%
59%
DA
56%
30-44
83%
Starost
52%
39%
Da
45-65
47%
41%
NE
44%
48%
2013
2012
2011
2010
66+
10%
149
STRUKTURA POPULACIJE INTERNET KORISNIKA

VS OPTA POPULACIJA
Total Population
Internet Population - 2013
65%
59%
54%
50%
50% 52%50%
48%
50%
45%
41%
39%
35%
31%
24%
35%
32%
30%
27%
26%
24%
23%
27%
23%
23%
19%
18%
Ostalo
Grad
Centralna Srbija
Beograd
Vojvodina
Vie i visoko
Srednje
Osnovna i nize
66+
45-65
30-44
12-29
Zenski
Muki
3%
150
PROFIL PASIONIRANOG KORISNIKA INTERNETA

Koliko esto koristite internet?
(KORISTI SVAKI DAN)
Baza: Ukupan ciljna populacija
Svaki dan
Male - 2013
45
Female - 2013
55
40
61
12-29 - 2013
84
30-44 - 2013
Primary school -
42
23
77
95
31
Secondary
69
42
58
University - 2013
64
Vojvodina - 2013
36
43
Belgrade - 2013
57
51
Central Serbia -
49
38
Urban - 2013
Rural - 2013
17
58
45-65 - 2013
66+ - 2013
Redje od svaki dan
62
49
33
51
67
151
DOSTUPNOST INTERNETA U DOMAINSTVIMA

Na koji nain se preko raunara u Vaem domainstvu
pristupa Internetu?
Baza: Ukupna ciljna populacija
66%
2013
39%
42%
ADSL
40%
42%
64%
Da
26%
22%
Cable
24%
60%
22%
51%
13%
14%
Wireless
11%
11%
2013
2012
2011
2010
34%
36%
Mobile
broadband
4%
4%
Dial - up
Ne
6%
5%
1%
1%
4%
10%
40%
Ne zna
49%
16%
17%
17%
12%
2013
2012
2011
2010
152
KADA JE INTERNET NAJEE KORIEN PO SATIMA

Baze: Internet korisnici
46%
44%
42% 43%
2013
2012
2011
2010
31%
30% 29%
32%
29%
28%
26%
23%
8%12%
13%
14%
13%
14%
16%
16%
16%
17%
10%
12%
25%
20%
24%
20%
15%
16%
16%
12%
13%12%
12%
27%
13%
11%
11%
12%
10%
10%
10%
6%
3%
From
06:00 to
08:59
From
09:00 to
09:59
From
10:00 to
11:59
From
12:00 to
13:59
From
14:00 to
14:59
From
15:00 to
16:59
From
17:00 to
18:59
From
19:00 to
19:59
From
20:00 to
21:59
From
22:00 to
23:59
From
00:00 to
01:59
3%
3%
2%
From
02:00 to
05:59
153
NAVIKE U POGLEDU KORIENJA INTERNETA

ZA TA KORISTITE INTERNET
Za koje od sledeih stvari koristite Internet?
Viestruki odgovori; Baze: Internet korisnici
78
Pretraga informacija o proizvodima, uslugama, firmama, kulturnim

dogaajima, sportskim dogaajima i zabavi (surfovanje)
67
Informisanje, itanje vesti
53
Slanje/primanje elektronske pote (e-mail)
53
etovanje / Internet forumi / itanje blogova
55
Drutvene mree (Facebook, MySpace, Twitter)
43
Skidanje muzike i drugih sadraja
44
Gledanje filmova
28
Kompjuterske igrice
Ostavljanje poruka na Internet forumima / itanje blogova
21
29
23
Igranje igrica online
17
19
35
33
Sluanje programa radio stanica putem Interneta (uivo ili digitalni

snimak, odloeno)
Kupovina putem Interneta, plaanja putem Interneta, Internet

bankarstvo
Gledanje programa TV kanala preko Interneta (uivo ili digitalni
snimak, odloeno)
57
28
29
27
27
28
24
35
38
64
78
84
92
83
71
63
66
65
64
62
52
55
48
46
2013
2012
2011
154
DRUTVENE MREE POSEDOVANJE PROFILA

Baze: Internet korisnici
Na kojim socijalnim mreama imate otvoren profil?
% Facebook
% My Space
Total 2013
2.554.893
Total 2012
2.656.000
68
Total 2011
2.342.000
64
Total 2010
2.112.178
% Twitter
66
% Linked In
10
3
5
58
Google+
15
12
1 4 1
Other
None
30
29
34
2 12
41
2013
87
12-29
66
30-44
45-65
66 +
37
39
4
21
20
4
15
12
3 3 3
20
11
29
55
61
155
FACEBOOK AKTIVNI KORISNICI DRUTVENIH MREA

Baze: Baza: Oni koji imaju otvoren profil na nekoj drutvenoj
mrei
Na kojim socijalnim mreama ste aktivni, tj. koje socijalne mree

poseujete najmanje 3-4 puta nedeljno
(32% ciljne populacije) - 2010

(37% ciljne populacije) 2011
(42% ciljne populacije) 2012
(42% ciljne populacije) - 2013
2013%
% 2012
93%
% 2011
2010%
94%
91%
2.33M 2.38M
87%
66% svih internet korisnika ima

Facebook nalog
40% od ukupne populacije u
Srbiji starosti 12+
2,554,000 ljudi (2,656,000
2012) blago smanjenje.
Vie od 90% svih Facebook korisnika

u Srbiji su aktivni korisnici.
Facebook users
156
Hvala!
Hvala

Srbija Pod Lupom Ipsosa - Okt2014

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srbija Pod Lupom Ipsosa - Okt2014

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SRBIJA POD LUPOM

3. A kakva je TRENUTNA EKONOMSKA SITUACIJA u Srbiji?

Republiki zavod za statistiku

Ekonomski institut: Makroekonomske analize i trendovi

Ipsos meseno Omnibus istraivanje

Ipsos BrandPuls istraivanje

Ipsos New Media Usage Tracker

Life in transition survey, EBRD

Istraivanje za TACSO (tacso.org)

Consumer survey, European Commission

Nacionalni savet za regionalni razvoj

Sajt Vlade Republike Srbije

Narodna banka Srbije

Meunarodni monetarni fond

Sredstva javnog informisanja: Politika, Vreme, B92

UVODNA RE NAEG EKSPERTA

I pored izuzetno teke ekonomske situacije i skoroj

Graani pre oekuju poboljanje ekonomske

DOIVLJAJ POGORAVANJA EKONOMSKE SITUACIJE U ZEMLJI JE STABILAN I VEOMA IZRAEN: PREKO

Doivljaj pogoranja ekonomske situacije se nije promenio u proteklih godinu dana.

U NAREDNIH GODINU DANA GRAANI PRE OEKUJU POBOLJANJE EKONOMSKE

Ekonomska situacija u zemlji

U POREDJENJU SA ZEMLJAMA U REGIONU GRADJANI SRBIJE IMAJU NAJVIE OPTIMIZMA PO

Graani Srbije su najoptimistiniji, a slede ih graani Makedonije, Crne Gore, dok su

STRAH OD RASTA NEZAPOSLENOSTI JE VEOMA IZRAEN: VIE OD POLOVINE GRAANA

STRAH OD RASTA NEZAPOSLENOSTI VEOMA JE IZRAEN U ZEMLJAMA REGIONA I DELI GA

Na koji nain ovi trendovi

UVODNA RE NAEG EKSPERTA

Trenutno je ovaj odnos 1:1, sa tendencijom daljeg opadanja broja

PROSENA STAROST stanovnika Srbije je 42,6

37, 2 godina, a u Indiji 26,7.

Srbija ima 7,2 million stanovnika

Proseno domainstvo ima 2,8 lanova

STANOVNITVO PO POLU I STAROSTI, POPIS 2011, U 000

POPULACIONI PROFIL SRBIJE PREMA TIPU NASELJA

Ovakav odnos je posledica preseljavanja

PROCENAT GRADSKOG STANOVNITVA PO OPTINAMA

Izvor: Republiki zavod za statistiku

ZATO SELA NESTAJU

230 sela nema osnovnu kolu

SRBIJU KARAKTERIE NISKA

SA DRUGE STRANE SRBIJA IMA POTENCIJAL ZA RAZVOJ

Za uspean razvoj Srbije, i opstanak sela, neophodno je da agrar bude strateka

ULAGANJE U RURALNI TURIZAM BI IMALO

Nezavisna putovanja (u odnosu na organizatore putovanja i turistike agencije)

Pored gostiju iz zemlje Beograda, Novog Sada,

Iskustva ljudi koja se

''Turisti nas biraju zbog prirode,

'' Zbog losih puteva, problem

BROJ STANOVNIKA SE SMANJIO U

Najvei pad stanovnitva

Izvor: Republiki zavod za statistiku

INDEKS RASTA STANOVNITVA 2012/2002

PAD BROJA STANOVNIKA JE POSLEDICA

U Srbiji jedna ena u proseku rodi

STOPA FERTILITETA U SVETU

Izvor: Svetska Banka

MIGRACIJE PREDSTAVLJAJU ZNAAJAN

15.000 ljudi godinje

broji oko 2-4.000.000 ljudi.

SRBI VAN SRBIJE PROCENE

SVE OSTALE ZEMLJE

NOVI ZELAND 7,000