82.

- ( )
,
( ) , ,
(erga omnes, contra omnes), ,
.
,
,
. (
)
, (

).
-
() , ( inter partes)
:
( , ),
.
-
, ,
( ),
, , numerus clausus:

.
- ( erga omnes)
.
,
, ,
.
,
(. ).
()
;
.
: , , ,
.
,
. ,
.
, -
( ) ( ).
. ,
(
).
.

84. ( )
- (res)
.
-
.
1.
.
.
2.
, .

, .
,
(. ) .
,
15 .
-
. ,
.
-
?
.
:
)
)
)
) ;

-
,
.
- ,
.
( )
, ,
.
- (. .)
,
: , ,
.
.
- () ,
.
res .

85. . . .

- ,

, .
-
,
, , ,
, .
, , .
1.
, , .
.
2.
, ,. , .
( ) ,
, , .
. ,
( , ),
.
, .
,
, . , . ,
, (. ),
(. ).
-- ,

(. ),
,,`` , . , .


.
, , .
-
.
,
.

.
- - ,
, , , .

- ( )

. ,.
.
(),
(. ).
-
,

. ,
( ,
) .
``
; ,
, ,
``
, ,
.
(
).

86.
-
, .
2 :
1. ,

2. ,
. . , , .
- , .
, ,
,
(, ) (),
.
, ,
(. ),
(. )
- , ,
, . , : ,
, , .
.

(., ),
(, ).
- , ,
.
(, ) ,
: ,
, .
,
, .
,
, .
- , . ,
,
. ()
.
- () .
,
, , .

87. (res extra commercium i res in commercio)

-

, .
,
.
- (
), ,
(.res communes omnium, .
, , , ).
, .
, .
,
.
.
-
.

,
(, , )
- .
.
(,, ``
. ,
,

88. (universitatis reurm)

-
, (universitas rerum distantium),
,
.
, ,
.
, . ,
, .

(, ). ,
,

,
.
- , , .
, . ,
, , (
), .
- UNIVERSITAS IURIS.
( )
(.).

89. . .
-
(
). ,
, . 10
10 .
(. ),
,
. , ,
. ,
( ).
,
.
-
, , .
-
. ,
.
. .
, ( ).
, ,
, ,
( ).
2 : `` ``,
(.
) praetium affectionis, ``
``. raetium affectionis ,
(. ).
-``
``.
( ).
,
,
(. ).

90.
-
. , :
1. ( )
2. ( )
3. , , ,
- .
,
, .
:
. `` `` `` ``
-
() ( ).
, ,
, , ..
,
.
,
.

91. .

- ,
: , , , . ,
.
- (, ,
) ( ).
, . ,
,
.
- : , ,
.
, - 2
.
-
( )
`` ``
-
(, ).
- ,
(, , , ) .
, . ()
,
(. ),
.
,
, . ,
.
.
-
(.
5 , `` `` 50
000 , )
- , , ,
,
. ,

( ).
,
.

92.
- ( )
. .
.

,
. ,
( ,
).
.
,
(
).
- .
,
.
,
, .
.
,
.

93. .

1.
. , . ,
, .
:
1. ,
2. ,

3., , , ,
.
- , ,
.
.
- , . ,
, .
, ,
.
, ,
, . .

.
2.
. , ,
(, , ).
- :
1. ,
2. ,
:
, , .
-
, .
`` , ,
``. , .
,
.
- .
(.
). , ,
, .

 ,
:
1.

2.
3.


(, )
- ,
, .
(, , ).
- :
1. - ,

2. , ,
,

3.
, ``
``,
,
- .
4. ( )
- :
1.
, ,
,
.
2. ,
(res nullius) .
3.
.
4. ( ) (
)
5.
6.
7. ,
,
8.
,
.
9. ,
.

-
.
1. ,
. ,

.
, , ,
, , ,
, .
,
.
2. ,
.
,
( )
, .
94. superficies solo cedit
- ,
, , ().
, ;
,
, .
, ;
, ,
-
(), , , ,
(, ), ,
, , .
, superficies solo cedit
.
- , .
, ,
; ,
.
, superficies solo cedit
, , ,
. ,

.

95.
-
. , ,
, ,
.
- : .

.
, , (
), (
, ), ( )
.
.
- , ,
.
1.
. .
2. ,
(., , )
3. (. ),
, ,
.
-
:
1. ,
. : , ,
.
2. .
( ,
), , .
-
, :
1. (. ) ,
(), .
,
,
, . .
:
,
, ; .

2. (. )
; ,
, ,

.
,
() ()
.
3. ,
, ,

. ,
() .
, .
) , ,
, .
)
) ````.
- .
,
,
, .

,
. ,
.

96. DRAVINA - POJAM I VRSTE DRAVINE

- DRAVINA predstavlja fakticku vlast na stvari, nezavisno od toga da li se vri na osnovu
subjektivnog prava ili bez pravnog osnova, nezavisno od toga da li drzalac veruje da je ovlascen da
vri tu faktiku vlast.
- SADRINA FAKTIKE VLASTI koja se kvalifikuje kao drzavina, zavisi od:
1.vrste prava cija se sadrina vri,
2.vrste stvari u pitanju.
- Aprehenziona radnja pravno-tehnicki naziv za postupke koji znace vrsenje fakticke vlasti na
stvari.
- Drzavina se deli na posrednu I neposrednu.
1.Neposrednu vlast ima lice koje neposredno vrsi fakticku vlast na stvari(lopov koji dri I
upotrebljava ukradenu stvar).
2.Posrednu drzavinu ima lice koje fakticku vlast vrsi preko drugog lica, kojem je po nekom
osnovu (npr plodouzivanje) dalo stvar u neposrednu drzavinu (vlasnik jabuke-posredni,
plodouzivalac neposredni drzalac) ili (vlasnik nekome da stvar na plodouivanje, on postaje
posredni, a plodouivalac neposredni dralac).
Posredna drzavina uvek pretpostavlja neiju neposrednu dravinu, a neposredna drzavina ponekad
predpostavlja posrednu, a nekad ne.
- DRAVINSKU ZATITU imaju i neposredni i posredni dralac, ali to ne znaci da je izmedju
njih podeljena fakticka vlast na stvari. Drzavinu vrsi neposredni drzalac, dok posredni drzalac
nekad ima pravo na naknadu za upotrebu stvari, a ima I ekonomski interes da stvar sauva u
odredjenom stanju, da bi mu bila vracena u drzavinu.
- Drzavina naslednika- naslednik postaje drzalac u trenutku smrti, bez obzira na to kada je stekao
faktiku vlast na stvari, tako da on odmah stice pravo na drzavinsku zastitu.
Od drzavine treba razlikovati detenciju.
- DETENCIJA je vrsenje faktike vlasti na stvari na osnovu 1.radnog ili slicnog odnosa ili u
2.domacinstvu vri faktiku vlast. Ona se vrsi za drugo lice, I detentor je duan da postupa po
njegovim upustvima. Npr. drzavinu ima vlasnik vaze po cijem upustvu je cistacica morala da je
ocisti. U tom sluaju dravinu ima lice po ijim je uputstvima detentor duan da postupa.
Po obimu faktike vlasti dravina se deli se deli na dravinu stvari I dravinu prava.
1.Drzavina stvari po obimu odgovara sadrzini prava svojine (lopov se ponasa ko vlasnik stvari).
2.Drzavina prava je ua faktika vlast, koja po obimu odgovara nekom drugom pravu cija je
sadrzina u neposrednoj vlasti na stvari (plodouzivalac)npr. dravinu prava ima plodouivalac, ail I
uzurpator plodouivanja, I onaj ko za sebe misli da je plodouivalac I tako se ponaa.
- Drzavinu poznaju svi savremeni gradjanski zakonici,a po vajcarskom I Poljskom graanskom
zakoniku drzavina se deli na 1.izvornu (samostalnu) i 2.izvedenu

97. RIMSKA I MODERNA KONCEPCIJA DRAVINE

- RIM-U Rimu je se drzaocem smatrao onaj koji se ponasa kao vlasnik, tj bitna su 2 momenta:
1.fakticka vlast (corpus) 2.volja ponasati se prema stvari kao vlasnik (animus domini), materijalni
I voljni moment. Onaj ko stvar dri I koristi je ali nema animus u iznetom smislu, nema dravinu
ve detenciju (priteanje), I ne uiva dravinsku zatitu, ve se u sluaju uznemiravanja mora
obratiti onome za koga stvar dri, odnosno koga priznaje za vlasnika. Drzavinu ima lopov,
uzurpator, a detenciju zakupac(drzavina je shvatana u vezi sa svojinom).
- Rimljani su priznavali I QUASI-POSSESSIO koja se odnosila na plodouzivanja I stvarne
sluzbenosti, a ticena je po ugledu na drzavinu prava svojine. Medjutim, I dalje je bilo slucaja
fakticke vlasti na stvarima koje nisu uzivale zastitu: zakupac se zbog uznemiravanja, obracao
zakupodavcu da ga zastiti.
Rimska koncepcija je vazila u pandektnom pravu, a od buroaskih zakonika su je usvojili
Francuski, Austrijski, Srpski graanski zakonik.
- MODERNA -U danasnjem uporednom pravu usvojena je objektivna koncepcija drzavine(Grcki,
Poljski, Nemacki gz.)
Izbacuje se volja, tj animus domini a drzavina se izjednacava sa faktickom vlascu na stvari. Pojam
detencije se suzava (definicija: detentor je lice koje faktiku vlast na stvari vri za drugoga I
postupa prema njegovim uputstvima), a pojam drzavine se siri. Mnogim detentorima koji ranije
nisu imali volju, sada ona ni ne treba, I oni postaju drzaoci.
98. OBJEKT DRAVINE
- Dravina postoji na stvarima u prometu, dok stvari van prometa (javni putevi I, uopte dobra u
optoj upotrebi, vojna I druga javna dobra) nisu objekti dravine jer se nalaze u administrativnom
reimu dranja I upotrebe.
Prema nekima objekti drzavine mogu biti I javna dobra, ali samo ona koja po svojoj prirodi mogu
biti u pravnom prometu (knjige u javnim bibliotekama ili kanc.namestaj u muzejima)
-Postoje I DOBRA MRTVE RUKE koja su stvari u graansko-pravnom smislu, ali na njima
postoji neprenosivo pravo svojine.Vlasnici ove stvari imaju ovlascenja da je drze, upotrebe, I
zastite drzavinskom tuzbom. Pa su I ove stvari objekti drzavine.
Objekt drzavine je svaka stvar u gradjansko-pravnom smislu bilo da je u prometu ili van njega.
-Drzavina se prostire na sastavne delove stvari, potpuno I nepotpuno inkorporisane.
Drzalac sloene stvarni na nepotpuno inkorporisanom delu ima 1.po kvalitetu razlicitu drzavinu,
nego na ostalim delovima, 2.moze istovremeno na nepotpuno ink.delu i postojati drzavina drzaoca
slozene stvari I drzavina nekog drugog subjekta(Lice tocak dobije na poslugu)
-Drzalac glavne stvari je drzalac pripatka samo ako na njemu ima fakticku vlast, I drzalac zbirne
stvari(stado ovcica) je drzalac samo onih primerka na kojima ima fakticku vlast.
Kod zgrade objekt drzavine su samo oni delovi koji imaju funkcionalnu samostalnost (stan) bez
obzira sto je potpuno inkorporisan. Zajednicki delovi zgrade (stepenice) u naelu nisu samostalni
objekti dravine, dravinu na njima imaju draoci pojedinih realnih delova.
Deo parcele moze biti samostalni objekat drzavine(izdati deo njive u zakup)

99. SUBJEKT DRAVINE

Subjekt dravine moze biti pravno i fizicko lice.
-Pravni subjekat moze da preduzima pravne poslove na stvari na kojima moze da ima pravo
svojine, ili neko drugo stvarno pravo, obligaciono pravo koje ga ovlascuje na drzanje I upotrebu
stvari.
-Poslovno nesposobno lice moze biti drzalac, ako se njegove aprehenzione radnje mogu
kvalifikovati kao drzavina.
Sasvim malo dete ne moze svojim radnjama vrsiti drzavinu na zgradi, ali poslovno nesposobno
dete skolskog uzrasta moze (npr na sankama, rolerima, kolskoj torbi..)
Drzavina poslovno nesposobnog lica uziva drzavinsku zastitu, ali e spor u njegovo ime da vodi
zakonski zastupnik.
-Poslovni nesposobno lice koje zbog svog psihofizickog stanja ne moze biti drzalac stvari na
osnovu svojih radnji, drzalac moze postati preko zakonskog zastupnika (koji faktiku vlast vrsi u
ime nesposobnog lica).
Poslovno nesposobno lice onda moze postati vlasnik odrzajem.
100. ISKLJUIVA DRAVINA I SUDRAVINA (ZAJEDNIKA DRAVINA)
- ISKLJUIVA DRAVINA postoji kad jedan subjekt vri faktiku vlast na stvari ili na njenom
realnom delu koji predstavlja samostalni dravinski objekat. Na jednoj stvari moze biti I vise
iskljucivih drzalaca.
-SUDRAVINA postoji kada vise lica vrsi fakticku vlast na celoj stvari ili na delu stvari koji je
samostalan drzavinski objekat.
Ona moe biti organizovana na razliite naine:
1.sudraoci mogu istovremeno vrsiti fakticku vlast (2 studenta stanuju u iznajmljenoj sobi I
obojica koriste televizotr koji su zajednicki kupili).
2.mosu faktiku vlast vriti naizmenicno (jedan kosi livadu jedne, drugi kosi druge godine).
3.sudrzaoci se mogu pojaviti kao posredni drzaoci (izdavanje njive u zakup I po odreenom kljucu
dele zakupninu).
4.sudravina prava-npr vise lica se koristi istim putem za prelazak preko tueg zemljita.
Za oznacavanje ovakve drzavinske zajednice koristi se i izraz ZAJEDNIKA DRAVINA.
-Neki pisci pod sudrzavinom podrazumevaju drzavinsku zajednicu koja odgovara susvojini(kao
pravnoj zajednici), a pod zajednickom drzavinom dravinsku zajednicu koja odgovara zajednikoj
svojini.
1.To se ne moze prihvatiti jer se susvojina i zajednicka svojina ispoljavaju pomocu istih oblika
drzavinske zajednice.
2.Ni susvojina ni zajednicka svojina ne podrazumevaju drzavinsku zajednicu, vec mozemo imati
iskljucivu drzavinu na delu ili celoj stvari.
3.Neki pisci pod zajednikom dravinom podrazumevaju nesto trece: vise drzalaca, ali pojedini
drzalac ne moze sam vrsiti fakticku vlast na stvari vec to mogu samo svi zajedno.npr:otvaranje sefa
bez dinamita se moze uciniti pomocu 2 kljuca od kojih je jedan kod jednog a drugi kod drugog.

101. STICANJE PRENOS I GUBITAK DRAVINE

- Drzavina se stice uspostavljanjem fakticke vlasti na stvari, i to posredno i neposredno.
- Neposredno podrazumeva uspostavljanje fakticke vlasti na stvari koja se ne nalazi ni u cijoj
drzavini (hvatanje odbeglog roja pela).
- Posredno podrazumeva zasnivanje fakticke vlasti na stvari koja se vec nalazi u necijoj drzavini.
PRENOS DRAVINE .
Prenos drzavine na pokretnoj stvari vrsi se:
1.predajom stvari(tradicijom)
2.predajom isprava koje omoguuju raspolaganje sa stvari
2.predaja sredstava koja omogucavaju fakticku vlast na stvari(kljucevi sefa.)
4.izdvajanjem i obelezavanjem stvari.
-Prenos NEPOSREDNE SVOJINSKE drzavine na nepokretnostima je razlicit u zavisnosti od
1.vrste nepokretnosti, 2.okolnosti slucaja,i 3. namere stranaka.
Na stanovima, zgradama, i poslovnim prostorijama drzavina se prenosi ispraznjenjem prostorija i
predajom kljuceva.
Kod zemljinih nepokretnosti to nije moguce, niti je moguc prenos iz ruke u ruku. Radnje kojima
se manifestuje fakticka vlast na nepokretnostima uvek se vrse povremeno (a razmak moze biti i
vise godina). Jedino moguce resenje je prenos drzavine na osnovu ugovora, u mometu koji su
stranke same odredile ili imale na umu, o cemu se sudi na osnovu izriite odredbe ugovora ili
okolnosti slucaja ne upuuju na neto drugo, ima se uzeti da su kao vreme prelaska dravine na
pribavioca stranke imale u vidu vreme zakljuenja ugovora.
-Ako tako ne bi bilo, moguca je jedna od 2 situacije:
1.ili bi do preuzimanja realnih faktickih aprehenzionih radnji od strane sticaoca postojao
drzavinski vakum(od prodaje vinograda u jesen posle berbe do prvih prolecnih radova na njemu),
gde niko ne bi uzivao dravinsku zastitu,sto je neprihvlatljivo..
2.ili bi se da bi se izbegao ovaj dravinski vakum morala vrsiti neka simbolicna predaja,
simbolicno ulaganje, sto opet nema smisla.
-Prenos POSREDNE SVOJINSKE dravine na nepokretnostima vrsi se ugovorom pri cemu su
moguce 2 situacije:
1.da raniji posredni drzalac postane neposredni (vlasnik proda stan i postane zakupac),
2.da raniji posredni drzalac prenese posrednu svojinsku drzavinu na drugoga, dok je neposredni
dralac prava sve vreme neko treci.(novi vlasnik,stari zakupac).
-NASLEDNIK stie dravinu u trenutku smrti ostavioca, bez obzira na to kad je stekao faktiku
vlast na stvari. Na osnovu ovog zakonskog pravila naslednici mogu upotrebiti dravinsku tubu pre
nego to uu u posed nasledjene stvari, a rok za odrzaj tece u njihovu korist bez zastoja.
Drzavina se gubi prestankom fakticke vlasti, a to fakticko pitanje u slucaju spora ceni sud.
Prestanak moze biti apsolutan i relativan, u zavisnosti od toga da li je prestala svaka drzavina
(unisten BMW X5) ili je prestala samo za dotadasnjeg drzaoca (razni sluajevi prenosa dravine).
Prestanak moze biti dobrovoljan ili protiv volje drzaoca
Dravina se ne moe izgubiti prostom izmenom volje detentora da stvari ubudue dri za sebe.Za
onog ko je poeo da dri kao pritealac pretpostavlja se da I dalje dri u tom svojstvu.Promena
volje mora biti pracena novim ponasanjem koje se po optim pravilima moze kvalifikovati kao dr

102. ZAKONITA I NEZAKONITA DRZAVINA

- ZAKONITA dravina se zasniva na punovanom pravnom osnovu, tj. na pravnom poslu koji je
po objektivnom pravu podoban za sticanje one vrste prava iju sadrzinu drzalac vrsi. Zakonitu
svojinsku dravinu ima onaj ko je do drzavine dosao nekim poslom podobnim za prenos svojine
(kupoprodaja, trampa, poklon), bez obzira da li je 1.predhodnik imao zakonitu dravinu ili ne, 2.i
da li je sledbenik znao ili mogao znati da predhodnik nema zakonitu drzavinu (kupac stvari je
zakoniti drzalac i kad kupuje od lopova).
- Po optem imovinskom zakoniku za CG naslednik uvek ima zakonitu drzavinu, bez obzira na to
da li je dekujus bio zakoniti ili nezakoniti dralac.
- Pravni osnov-punovaznim pravnim osnovom stice se samo pravo na dravinu neke stvari, a ne
sama dravina. Ko ima pravni osnov na stvari koja mu se uskracuje, moze je potrazivati samo
preko suda, a ne samovlasno uzeti stvar. Ako je stvar zaredom nekolicini prodata, zakonitu
dravinu ima onaj kome stvar bude predata (ja se uselim u stan prvi), i zato je clan 72 naseg zakona
netacan jer: drzavina moze biti zakonita a manljiva.
-NEZAKONITA drzavina je ona koja se ne zasniva na punovaznom pravnom osnovu (lopov je
nezakoniti drzalac, a ako mi proda stvar ja cu biti zakoniti drzalac, osim ako mi ugovor nije
nevazeci). Drzavina moze biti zakonita a nesavesna ( kupac zna ili prema prilikama mora znati da
je prodavac lopov), savesna a nezakonita (ugovor o kupovini je zakljuen sa vlasnikom ail je
nitav, a to kupac nije znao niti je mogao znati).
103.
- - ``
``.
, ,
.

,
.
-
; .
- .
-
.
-
.
,
.
.
, ,
.

104. PRAVA I MANLJIVA DRZAVINA

- MANLJIVA je ona dravina steena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja, inace je prava.
Opsti imovinski zakonik za CG manljivu naziva samovoljnom, Austrijski GZ je naziva neistinitom,
dok je prava po AGZ istinita.
- PRAVA dravina se ne poklapa sa zakonitom, tako da i zakonita moze biti manljiva (kupac silom
uzme prodatu, a nepredatu stvar). U zakoniku o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima nema
ovakve odredbe, pa se kao uslov za zakonitost drzavine, pored punovaznog osnova zahteva da nije
pribavljena silom, zloupotrebom ili prevarom (tj zakonita dravina ne moze biti manljiva).
Teorijski, i logicki to se ne moze prihvatiti. Moze se prihvatiti uslov da drzavina bude zakonita i
prava (tj.nemaljiva), ali se jedna ne moze izjednacavati sa drugom.
105. SAMOPOMO
- PRAVO NA SAMOPOMO je pravo drazlaca da sam, od sebe odbije smetnje svojoj drzavini
primenom sile, odnosno da vrati drzavinu koja mu je oduzeta.
- Samopomoc je dopustena pod sledecim uslovima:
1.Da je smetnja tj. oduzimanje drzavine neovlasceno (ne zasniva se na zakonvkom ovlaenju,
odluci dravnog organa, niti na volji samog draoca) zakon izricito postavlja.
2.Samopomoc se ne sme vrsiti nanosenjem telesne povrede (osimako se dralac kree u
granicama nuzne odbrane u smislu propisa krivinog prava) Zakon ne postavlja izricito ovaj
zahtev, ail on se izvodi iz optih pravnih naela po kojima : vanija dobra ne mogu biti zrtvovana
manje vaznim.
3.Dralac treba da se uzdrzava od postupaka koji nisu opravdani (prema okolnostima).Sud
ocenjuje opravdanost svakog slucaja. Zakon izricito postavlja ovaj zahtev, ono se inae izvodi iz
naela: da se sila odbija srazmernom silom.
- Pod ovim uslovima drzalac moze stititi svoju drzavinu u toku samog postupka
smetanja/oduzimanja, a ako mu je stvar oduzeta moze je povratiti u roku u kom se moze podici
drzavinska tuzba, tj u roku od 30 dana od saznanja za oduzimanje I ucinioca, a najkasnije u roku od
1 godine od dana oduzimanja.

106. DRAVINSKE TUBE

- Tuzbe se dizu zbog povrede drzavine. Povrede mogu biti ucinjene: oduzimanjem i smetanjem
drzavine.
- Oduzimanje stvari ( ee pokretne, retko nepokretne) potpuno iskljucenje ranijeg drzaoca iz
fakticke vlasti i zasnivanje fakticke vlasti novog drzaoca (kradja, useljenje u tudji stan dok je
vlasnik-dralac odsutan).
- Smetanje drzavine ( po pravilu nepokretne, retko pokretne)
1.potpuno onemogucavanje drzaoca da vrsi fakticku vlast,ali bez zasnivanja fakticke vlasti novog
drzaoca (ja se nisam uselilo ali neces ni ti).ali se smetanje ee vrsi u:
2. suzavanjem i otezavanjem fakticke vlasti novog drzaoca.
3. moe se vriti verbano, pretnjom (pretnjom zabrani prolazak licu koje je do tada prelazilo preko
njegove nepokretnosti).
Smetnja se moze izvrsiti 1. jednim postupkom kojim se zasniva trajno stanje povrede tudje
drzavine (istovarim radioaktivni otpad na susedovu parcelu prokelja) 2.periodicnim radnjama
(prelazenje preko tudje parcele)
DVE TUBE ZA ZATITU DRAVINE - ZA POVRACAJ ODUZETE STVARI
(interdictum recuperande possessions) i SMETANJE DRZAVINE( interdictum retinende
possessions)
- Postoje 2 roka i oba su prekluzivna (sud na njih pazi po sluzbenoj duznosti):
1.krai, 30 dana, subjektivan, traje od dana saznanja za smetanje/oduzimanje.
2.dui (1god) koji je objektivan i tece od dana kad je izvreno smetanje/oduzimanje, bez obzira da
li je drzalac za to saznao. Subjektivni rok istie najkasnije sa istekom objektivnog roka..
Ako se smetanje sastoji u zasnivanju trajnog stanja-rok tece od pocetka zasnivanja ovakvog
stanja, odnosno od preduzimanja radnje kojom je zasnovano ovakvo stanje (produeno smetanje).
Ako se smetanje vri povremenim radnjama-rok se po jednima racuna od prve radnje, a po
drugima od svake sledece.
-Po isteku roka za tuzbu ne moze se pokrenuti dravinski spor, ali drzalac moze podneti petitornu
tuzbu, voditi petitorni spor, u kojim ce se raspravljati o pravnim pitanjima (pravu svojine,
zakonitosti drzavine, savesnosti/nesavesnosti)
OPTA KARAKTERISTIKA dravinskog spora(posesornog) jeste sto se u njemu ne
raspravljaju pravna vec fakticka pitanja. Ako se podigne tuzba za povracaj stvari, sud utvrdjuje
fakticko stanje - da li je zaista oduzeo stvar tuziocu, i da li je pre toga imao mirnu drzavinu.
Sud ne ulazi u to kako je tuzilac dosao do stvari (da li ju je ukrao, vec da li je njemu ukradena..).
-Od nacela da se u posesornim sporovima raspravljaju samo fakticka pitanja postoje izuzeci:
1.tuzeni moze istaci prigovor da je tuzioceva drzavina manljiva prema njemu, tuenome(exceptio
vitiosae possessionis ab adversario). Ovaj prigovor pretpostavlja da je tuilac ranije oduzeo stvar
tuenome (silom, prevarom, zloupotrebom poverenja), a zatim da je tueni povratio drzavinu, a da
sad tuzilac tuzi i zahteva povracaj stvari.
2. tuzeni moze istaci prigovor, tj pozivati se na pravilo petitorium absorbet possesorium: ako je
izmedju istih stranaka i zbog iste stvari ranije vodjen petitorni spor i okoncan u korist tuzenog,
tuzeni se u tekucoj parnici moze pozvati na ovu presudu i odbiti tuioev zahtev.
-Van ovih slucajeva tuzeni se ne moze pozvati na da je njegovo postupanje dozvoljeno tj. da se
zasniva na zakonu, odluci drzavnog organa, ili pristanku tuzioca.

107. ZATITA SUDRAVINE

-U pogledu zatite sudravine, nesporno svaki sudrzalac uziva zastitu u odnosu na treca lica u
slucaju oduzimanja tako I u sluaju smetanja dravine.
-Sto se tice dravinske zastite u medjusobnim odnosima sudralaca nesporna je dopustenost tuzbe
u slucaju oduzimanja stvari. A u slucaju smetanja postoje 2 stanovista:
1.da je tuzba iskljucena u medjusobnim odnosima sudrzaoca, jer je tu rec o utvrdjivanju granica
pojedinacne upotrebe sto je, sto podrazumeva utvrdjivanje pravnih pitanja koja su u dravinskim
sporovima u naelu iskljuena.
2.po drugom stanovistu treba dozvoliti drzavinsku tuzbu kada je smetanje usmereno na izmenu
dotadasnjeg vrsenja fakticke vlasti. To reenje prihvaeno je I u Zakonu o osnovim svojinskopravnim odnosima.
-Sa cisto procesne strane dravinski sporovi su brzi i kratki. Sud uvek obraca paznju na potrebu
hitnog resavanja. Rok za ispunjenje duznosti sud odredjuje po okolnosti slucaja, dok je rok za
podnosenje albe 8 dana.
Protiv resenja donetih u parnicama za smetanje drzavine, revizija nije dozvoljena, i postupak se
zavrsava pred drugostepenim sudom.
Izvrsenje resenja se moze zahtevati u izvrsnom postupku u roku od 30 dana po proteku roka koji je
resenjem odredjen za izvrsenje te radnje.
-Sudska odluka kojom se resava drzavinski spor ne donosi se u obliku presude vec u obliku
resenja: po okoncanju drzavinskog spora stranke mogu voditi nov i petitorni spor. Ako Milorad
prepozna svoj traktor kod Milunke silom ga oduzme, ona moze da ga tuzi, i dobice drzavinski spor,
ali zato ce Marko pokrenuti petitorni spor i dobiti stvar nazad.
-Resenjem kojim se usvaja tubeni zahtev u drzavinskom sporu naredjuje se uspostavljanje
predjanjeg stanja. A ako tuzeni ne izvrsi ove radnje pristupice se prinudnom oduzimanju stvari, i
predaji iste tuziocu.
A u slucaju ponovnog smetanja drzavine ne vodi se novi spor, vec se postupa po starom resenju,tj
tuzilac zahteva izvrsenje ranije donetog resenja.
108. DRAVINSKE TUBE POSREDNOG I NEPOSREDNOG DRAOCA
Zastita neposrednog i posrednog drzaoca
-NEPOSREDNI DRALAC uziva zastitu u odnosu na trea lica, i posrednog drzaoca. Npr.
plodouzivlac moe da dravinskom tubom tui vlasnika kojimu je oduzeo stvar ili ga ometa u
upotrebi stvari, odnosno pribiranju plodova.
-POSREDNI DRALAC moze traziti zastitu u korist neposrednog drzaoca, bilo da je u pitanju
smetanje bilo oduzimanje dravine. Ako neposredni drzalac ne zeli da mu se vrati stvar, ili ne
moze da udje u posed, posredni drzalac moze zahtevati da stvar bude vracena njemu.
-U pravnoj teoriji je sporno pitanje da li posrednom drzaocu treba priznati pravo na drzavinsku
zastitu u odnosu na neposrednog drzaoca, ako ovaj prekoraci svoja ovlascenja. Na to pitanje se
najcece daje pozitivan odgovor.

109. OPTI POJAM I PRAVNE KARAKTERISTIKE SVOJINE. NOVE TEORIJE O

PRAVU SVOJINE
-Pravo svojine je najsire pravo(u granicama zakona) korienja, dranja I raspolaganja jednom
stvari, koje se moze isticati prema svim trecim licima.
-Ovlascenje drzanja (da se stvar ima u drzavini) je pretpostavka za koriscenje stvari, a sastoji se u
pravnoj mogucnosti da se ima fakticka vlast na stvari.
Ovlascenje koriscenja se sastoji u pravnoj mogunosti da se preduzimaju materijalni akti prema
stvari radi izvlacenja koristi iz nje I ima 2 oblika:
1.upotreba stvari
2.pribiranje plodova I drugih prihoda.
Ovlascenje raspolaganja sa svoje strane ima 2 komponente: fakticko I pravno raspolaganje.
1.Fakticko raspolaganje je preduzimanje materijalnih akata kojima se utice na supstanciju stvari
(popravka, promena kojom menjamo namenu stvari..)
2.Pravno raspolaganje se sastoji u preduzimanju pravnih akata, kojima se pravo svojine u celini ili
delimicno prenosi na druge subjekte. Potpuno raspolaganje je prenos prava svojine na
drugoga(prodaja,poklon,trampa), ili odricanje od prava svojine.
Delimicno raspolaganje je preduzimanje pravnih akata kojima vlasnik na svom pravu svojine
ustanovljava prava u korist drugih subjekta, kojima se pravo svojine u veoj ili manjoj meri suzava
odnosno ograniava.
-Pravo svojine je apsolutno prema svim licima I to u 2 razliita smisla:
1.Jer deluje prema svima: vlasnik ima pravo sledovanja, te pravo da zahteva povracaj stvari od bilo
kog treceg lica, kod koga je stvar bez pravnog osnova.
2.Jer je u njoj koncentrisana sva pravna vlast koja se moze imati na jednoj stvari.
Ipak pravo svojine je najapsolutnije pravo u granicama zakona, jer dok za nebitne stvari kao sto je
olovka(mozes da je unistis..) zakon priznaje apsolutnost u punom smislu, dok za neke stvari veceg
ekonomskog znacaja, zakoni postavlju ogranicenja vlasnicima(cak I zabranu menjanja supstancije
stvari).
Princip sveobuhvatnosti prava svojine ima dve vaee praktine pravne posledice:
1.Na istoj stvari ne mogu istovremeno postojati dva prava svojine
2.Ogranicenja svojine se moraju zasnivati na pozitivnim propisima, ustavnim nacelima, I
moralnim normama.
Pravo svojine je trajno I vremenski neograniceno I to u dvostrukom smislu:
1.Ono postoji dok postoji sama stvar I
2.Ono ne zastareva.

-NOVE TEORIJE O PRAVU SVOJINE(PRIVATNOJ SVOJINI)

I.Na hipotezi prava svojine nastala je (19/20 vek) teorija zabrane zloupotrebe subjektivnih
graanskih prava. Nije dozvoljeno vrsenje prava:
1.s`namerom da se nekome skodi
2.ali ni prekomerno tj.nenormalno vrsenje prava(stavljanje reklame sa prejakim svetlom..).
Zloupotreba prava u iznetom smislu sankcionisana je naknadom stete, zabranom daljeg vrsenja
stetne aktivnosti, I upotrebom naprava radi izbegavanja nanosenja stetne drugima.
II.Teorija subjektivnih prava kao socijalnih funkcija, je formulisana na hipotezi prava svojine. Po
njoj, svojina nije pravo vec funkcija. Drzalac jednog bogatsva ima odredjenu socijalnu funkciju, I
dok je ispunjava njegovi postupci kao vlasnika uzivaju zastitu zakona. Najpoznatiji zastupnik te
teorije je francuski pravnik Leon Digi. Zasluga ove teorije jeste sto je pokazala da svojina na
privredno najvaznijm objektima ima 2 strane: privrednu I drustvenu. Svojina mora bti vrsena uz
vodjenje racuna o drustvenim interesima.
Sve veci broj pozitivih ogranicenja(ogr.vlasnicima stvari), izazvao je polemike o tome da li doslo i
do promene u samom pojmu prava svojine. Prema jednima: obaveze koje terete vlasnika nisu
ogranicenja(vec deo njegovog prava svojine),a po drugima: zakonska ogranicenje ne ulaze u
pojam prava svojine vec odredjuju njegov okvir(uzi ili siri, ili potpuno ukidanje prava svojine).

110. TEORIJE PRAVA SVOJINE U JUGOSLAVIJI, OPSTA OGRANIENJA SADRINE

PRAVA SVOJINE, I OGRANIENJA ZA STRANA LICA
-Posle drugog svetskog rata u zemlji je ustavom garantovano pravo svojine gradjana I pravnih lica,
ali je drustvena svojina predstavljala dominantan I osnovni oblik svojine. Proklamovanjem
pluralizma svojinskih odnosa uspostavljena je ravnopravnost izmedju razlicitih oblika svojine,
otpala su mnoga ogranicenja za privatnu svojinu, a ostala su samo ona koja se ticu sadrzine prava
svojine.
Ogranicenja sadrzine prava svojine mogu biti:
1.negativna ili pozitivna (kada se vlasniku zabranjuje da neto ini, I kad mu se namee obaveza
preduzimanja nekih radnji)
2.ustanovljena u korist susedne nepokretnosti
u interesu sire drustvene delatnosti(zakonske sluzbenosti u optem interesu)
u opstem drustvenom interesu(ekonomskom, kulturnom)
-Ova ogranicenja su propisana za stvari koje imaju veliki znacaj za drustvo (kulturni,
ekonomski) Za drustvenu zajednicu je poljoprivredno zemljiste dobro od opsteg interesa pa je tako:
zakonska obaveza vlasnika da zemljiste obradjuje, I to za poljoprivrednu proizvodnju, na mesno
uobicajan nacin. U suprotnom mu se oduzima zemljiste, I dodeljuje drugome na upotrebu.
Vlasniku je zabranjeno da:
1.osteti/unisti kulturno dobro
2.iznosi/izvozi dobro u inostranstvo
3.koristi kulturno dobro u nepredvidjene svrhe (ne slazu se sa prirodom, namenom, znacajem)
4.vrsi radove koji mogu da naruse svojstvo kulturnog dobra
5.da rasparcava zbirke, kolekcije, fondove.
-S`obzirom na dostupnost strancima postoje 3 vrste subjektivnih prava:
1.prava podjednako dostupna I strancima I domacim drzavljanima.
2.prava relativno rezervisana za domace drzavljanine, koje stranci mogu steci pod odredjenim
uslovima.
3.prava apsolutno rezervisana za domae drravljane, koje stranci ne mogu steci ni pod kojin
uslovima.
Sticanje prava svojine za strance, na pokretnim stvarima je izjednaceno sa domaim dravljanima,
a na nepokretnim se pravi razika s`obzirom na osnov sticanja:
1.stranci mogu sticati nepokretnosti po osnovu nasledjivanja pod uslovom reciprociteta(strane
drzave,tj ako oni nasim ljudima priznaju ista prava).
2.Stranci stiu pravo svojine na nepokretnostima ukoliko na nasoj teritoriji obavljaju neku
delatnost I pod uslovom reciprociteta.
3. pravnim poslom meu ivima.

111. STICANJE PRAVA SVOJINE (UOPTE)

Za sticanje prava svojine potrebno je da postoje odredjene pravne cinjenice, skupovi pravnih
cinjenica koje nazivamo OSNOVI ili NACINI STICANJA SVOJINE.
Naini sticanja su isto sto I osnovi sticanja: pravne cinjenice na osnovu kojih se stice pravo svojine.
Postoji I pojam nacina sticanja u uzem smislu(modus acquirendi), pod cim se podrazumeva samo
jedna pravna cinjenica kod sticanja na osnovu pravnog posla sa vlasnikom.
-Podela na apsolutno I relativno sticanje zavisi od toga da li na stvari vec postoji necije pravo
svojine.
1.APSOLUTNO STICANJE -sticanje na stvarima koje nisu objekt prava svojine, ali bi to mogle
biti. Imamo: 1. niije stvari, gde ne postoji pravni predhodnik I 2. zasnivanje prava svojine na
stvarima u drustvenoj svojini, gde postoji pravni predhodnik, ali on nema pravo svojine vec neko
drugo pravo izvedeno iz drustvene svojine.
2.RELATIVNO STICANJE-sticanje na stvari koja ima vlasnika, tako da je ovo ujedno I nacin
prestanka prava svojine. U nekim slucajevima je za sticanje svojine bitna volja vlasnika stvari, a u
drugim je nebitna. Sticanje na osnovu volje predhodnika je sticanje na osnovu pravnog posla ciji
je jedini ili jedan od tvorca predhodni vlasnik: 1. sticanje na osnovu jednostranih pravnih poslova
2. sticanje na osnovu ugovora.
112. STICANJE PRAVA SVOJINE NA OSNOVU UGOVORA SA PREDHODNIM
VLASNIKOM
-Ovde imamo 2 lica: predhodni vlasnik(prenosilac, tradens) i novi vlasnik (sledbenik, sticalac,
akcipijens). Oni zakljucuju ugovor za prenos prava svojine za sta moraju biti ispunjeni sledeci
uslovi: 1.da je predhodnik zaista vlasnik 2.da je ugovor o prenosu svojine punovazan
3.da je izvrsena predaja.
-Punovazan ugovor ugovor nije sam za sebe dovoljan, jer on samo ima obligaciono dejstvo I
stvara prava za stranke, a svojina na kupca prelazi tek izvrsenjem ugovora(modus acquirendi).
Znaci pored pravnog osnova(ugovora-iustus titulus) za prelaz svojine potreban je I jos jedan
moment tj. nacin sticanja ili modus acquirendi. Nacin sticanja je za pokretne stvari predaja, a za
nepokretne stvari upis u zemljisne knjige ili prenos tapije.
-Do predaje stvari prodavac je njen vlasnik sto znaci da:
1.Rizik sluajne propasti individulano odredjene stvari do njene predaje snosi prodavac. Ako je u
pitanju individualno odreena stvar, pa ova propadne bez prodaveve krivice pre predaje kupcu,
prodavevo pravo na naplatu kupovne cene se gasi, a ako mu je cena bila plaena duan ju je
vratiti
2.Plodovi koje stvar da, do predaje pripadaju prodavcu.
3.Prodavcevi poverioci mogu prodatu a nepredatu stvar zapleniti I prinudno prodati radi
namirenja.
4.Ako prodavac istu stvar proda I preda drugome, vlasnik postaje taj drugi kupac(u nasem pravu
samo ako je savestan), a prvi kupac moze zahtevati naknadu stete zbog neizvrsenja ugovora i
povracaj cene ako ju je isplatio.
-Predaja je nepohodna I treba da bude 1.posledica punovaznog ugovora usmerenog na prenos
svojine 2.delo prodavca-akt njegove volje-ako sam oteo MP3 od tebe,jer sam ga kupila,ja sam
manljiv drzalac,a ne vlasnik. 3.Predaja treba da bude upravljena na prenos svojine-ako je sam dao
upaljac ne znaci da sam preneo svojinu.

113. VRSTE PREDAJE

Imamo: fizicku, simbolicnu i fiktivnu predaju.
1.FIZIKA PREDAJA je materijalni akt cije osobine zavise od vrste stvari I namere stranaka.
Manje stvari se redovno mogu preneti predajom(iz ruke u ruku), a vece ostavljanjem stvari na
mesto koje je kupac oznacio. Fizicka predaja je prenos fakticke vlasti, a I jedan voljni akt, a
predaja bez namere(volje) ne proizvodi prenos svojine.
2.SIMBOLINA PREDAJA je predaja znacima: 1.predaja isprava sticaocu 2.davanje dela
stvari, ili sprave(kljucevi) kojim se kupac stavlja u mogucnost da samo on moze da dodje do stvari
3. izdvajanje stvari I 4.drugo oznacavanje koje znaci predaju.
3.FIKTIVNA PREDAJA stvari je prenos prava svojine na osnovu ugovora, pri cemu se uzima da
je izvrsena fizicka predaja stvari. Postoje 3 slucaja:
1.constitutum possessorium-vlasnik prenese svojinu, a stvar zadrzi kod sebe kao imalac uzeg
prava (plodouzivanje)
2.traditio brevi manu-drzi stvar po nekom osnovu, ili bez osnova, pa kupi stvar I stekne svojinu
zakljucenjem ugovora.
3.cessio vindicationis-npr. slucaj plodouzivanja: imamo vlasnika stvari-posredni drzalac,
pribavioca stvari-koji u vreme zakljuenja ugovora nema ni posrednu ni neposrednu dravinu, i
trece lice kod koje se stvar nalazi-neposredni drzalac(plodouzivalac). Ovde pravo svojine prelazi
na kupca samim zakljuenjem ugovora, tako da e trei kasnije biti duan da stvar preda kupcu,
novom vlasniku.
114. ZADRZAVANJE PRAVA SVOJINE I PORED PREDAJE
Ovo je modalitet ugovora o prodaji I sastoji se u tome sto prodavac preda stvar kupcu ,ali I dalje
zadrzava pravo svojine, sve dok mu kupac ne izmiri kupovnu cenu.
Posto je kupac samo dralac on nema pravo da, raspolaze stavrju, niti se njegovi poverioci
mogu namiriti iz stvari koju je kupio, raspolaganja prema trecima su bez dejstva,I prodavac
moze upotrebiti svojinsku tuzbu za povracaj stvari, a kupac moze krivicnopravno odgovarati ako
raspolaze stvarju pre nego sto je isplati u potpunosti, ako stvar ne bude isplacena prodavac moze
svojinskom tuzbom traziti povracaj stvari.
-PRODAJA SA ZADRAVANJEM, se sastoji iz 2 ugovora:
1.Kupoprodaje koja je pod odloznim potestativnim uslovom, kupac postaje vlasnik kad cenu isplati
do kraja.
2.Najma koji je modifikovan raskidnim potestativnim uslovom, tako da konacnom isplatom
kupoprodajne cene prestaje.
Isplatom cene u potpunosti, isplatom poslednje rate ostvaruje se odloni uslov kojim je
modifikovana kupoprodaja i pravo svojine prelazi na kupca automatski.
Kupac moze stvar da upotrebljava da izvlaci korist i lakse isplati dug.

115. NEMACKI SISTEM STICANJA PRAVA SVOJINE NA OSNOVU UGOVORA

-Za prenos svojine na jednoj pokretnoj stvari, inace je potrebno da vlasnik preda stvar, I da postoji
saglasnost volja o prelasku stvari sa jednog lica na drugo.
Ako postoji punovazan osnov, sa predajom prenosi pravo svojine kao u nasem pravu, I prenosilac
vise ne moze podneti tuzbu za povracaj stvari(drzavinsku), ni stvarnopravnu (jer je prestao biti
vlasnik), ni obligacionopravnu (po osnovu neosnovanog bogacenja).
Ako nema pravnog osnova (punovaznog ugovora), a vlasnik preda stvar, svojina je preneta jer se
predaja shvata kao samostalan I to apstraktan pravni posao, koji prenosi svojinu nezavisno od
osnovnog pravnog posla (ugovora).
Dovoljno je da je predaja 1.usmerena na prenos svojine I 2.da su stranke u tome saglasne.
-Ako pribavilac nije preneo pravo svojine, vec ustanovio uze pravo u korist treceg lica na stvari,
to pravo deluje prema prenosiocu, odnosno prodavcu, koji moe samo prema pribaviocu odnosno
kupcu upotrebiti tubu iz neosnovanog obogaenja, odnosno tubu za naknadu tete.
Ako je pribavilac(kupac) preneo pravo svojine na treceg, prenosilac ne moze tuzbom iz
neosnovanog bogacenja traziti stvar nazad od treceg lica, tako da tad on ima pravo samo na
naknadu od pribavioca (I snosi rizik njegove insolventnosti);u suprotnom moze.
116. FRANCUSKI SISTEM STICANJA PRAVA SVOJINE NA OSNOVU UGOVORA
U francuskom sisstemu svojina prelazi na kupca (pribavioca) na osnovu samog punovaznog
ugovora, bez obzira da li je stvar placena ili predata.
Posto momentom zakljucenja ugovora pribavilac postaje vlasnik on snosi rizik:
1.sluajne propasti stvari
2.njegovi poverioci mogu stvar zapleniti od tog trenutka
3.njemu pripadaju pladovi koje stvar da.
Ali ako prodavac jos nije predao stvar kupcu, a zakljuci novi ugovor sa treim licem I njemu preda
stvar, trecem licu pripada svojina na stvari(ako je bio svestan, niti je mogao znati za prvi
ugovor).

117. UGOVOR O STICANJU PRAVA SVOJINE NA NEPOKRETNOSTI

Za sticanje prava svojine na nepokretnosti u nasem pravu nije dovoljan samo ugovor.
Ovde imamo:
1.iustus titulus (pravni osnov, ugovor)
2.modus acquirendi (nacin sticanja, koji se ne sastoji u predaji stvari, vec u upisu u zemljisne
knjige I prenosu tapije)
3.uvodjenje kupca u posed-predaja stvari.
-Postoje tri razlicite hipoteze:
1.Postoji samo punovaan ugovor, a nije izvren upis u zemljine knjige (odnosno prenos tapije),
niti je nepokretnost predata kupcu. Na osnovu samog ugovora kupac ima pravo da zahteva predaju
nepokretnosti i upis u zemljisne knjige.
Ali do zemljinoknjinog prenosa prodavac je i dalje vlasnik.
Prema tome:
1.on snosi rizik slucajne propasti
2.njemu pripadaju plodovi
3.on moze voditi sporove
4.moze prodatu nepokretnost hipotekovati
5.moze svoje poverioce namiriti iz prodate nepokretnosti
6.On moze zakljuciti novi ugovor sa drugim licem, preneti svojinu tj.uknjiziti ga.(stari kupac ima
pravo naknadu stete zbog neizvrenja+raskid ugovora)
2.Postoji punovaan ugovor, izvren je zemljino-knjini prenos na kupca, ali je prodavac jo u
posedu prodate nepokretnosti. Prodavac je jos u posedu nepokretnosti, vlasnik je kupac sa svim
konsekvencama, bez obzira da li je cena isplacena ili ne.
3.Postoji punovaan ugovor (titulus), nepokretnost je predata, ail jo nije izvren zemljitnoknjini prenos. Vlasnik je I dalje prodavac, a kupac je samo drzalac.
KUPAC: Na osnovu vanknjiznog odrzaja kupac moze po proteku odredjenog vremena postati
vlasnik I zahtevati da se njegovo pravo svojine upise u zemljisne knjige.
I pre isteka odrzajnog roka moze na osnovu samog ugovora zahtevati upis u zemljisne knjige ,I
time steci pravo svojine.
PRODAVAC: Ne moze zahtevati povracaj predate nepokretnosti, jer je predajom samo izvrsio
jednu punovaznu obavezu.
Ali on kao vlasnik moze opet prodati, I uknjiziti drugog kupca, koji ce postat vlasnik
Posto je drugi kupac postao vlasnik on moze tuzbom zahtevati predaju stvari od vanknjiznog
drzaoca(prvog kupca kojem je nepokretnost predata ail koji se nije bio uknjiio).

119. ODRAJ-POJAM, SUSTINA, REDOVAN ODRZAJ

-ODRAJ je sticanje prava svojine na osnovu drzavine koja ima odredjene kvalitete I koja je
trajala zakonom odredjeno vreme.
Ovo predstavlja trijumf fakata nad pravom: nevlasnik koji se neko vreme ponasao kao vlasnik ,
postaje vlasnik, a vlasnik koji nije vrsio svoje pravo prestaje biti vlasnik.
Odrzaj se zasniva na ideji nevrsenja prava.
Vlasnik moze izgubiti pravo svojine I kad ne zna kod koga je stvar, pa je u objektivnoj
nemogucnosti da vrsi svoje pravo (npr. stvar je ukradena I dalje prodata a vlasnik ne zna nista dalje
o njenoj sudbini).
S`obzirom na kvalifikovanost drzavine koja se trazi postoje 2 vrste odrzaja: REDOVAN i
VANREDAN.
-REDOVAN ODRAJ
Za sticanje svojine redovnim odrzajem potrebna je kvalifikovana drzavina I protek vremena. tj
ona koja je istovremeno zakonita svojinska, savesna I prava (nije manljiva).
1.Drzavina je ZAKONITA ako se zasniva na punovaznom pravnom osnovu, koji je potreban za
sticanje pravne svojine.Npr: kupovina, prodaja, dar..(npr ja sam kupio mobilni od lopova, I 10
godina ga koristim).
To nije svaka na zakonu osnovana drzavina, vec je to zakonita svojinska drzavina, tj. ona koja
pociva na osnovu koji bi, da je predhodnik bio vlasnik, doveo do prenosa svojine samom predajom,
odnosno upisom u zemljisne knjige(pr.tapije), bez proteka vremena (ugovor o kupoprodaji,
poklonu, trampi).
Pravni posao koji je podoban da drzavinu ucini zakonitom, mora biti punovazan. Protivpravna
drzavina kao drzavina lopova nije dozvoljena. Redovan odrzaj je takodje jedan slucaj sticanja
svojine od nevlasnika, s`tom razlikom sto je za odrzaj potreban protok vremena.
2.Drzavina je SAVESNA kada drzalac opravdano veruje da je stvar nabavio od vlasnika. Tj. da
veruje da je predhodnik ispunio sve potrebne uslove za sticanje svojine, I da ugovor na osnovu kog
je predhodnik dosao do stvari nije nistavan, rusljiv I podlozan raskidu zbog neizvrsenja.
U nekim zakonodavstvima je dovoljno da savesnost postoji u vreme sticanja drzavine, tako da
naknadna nesavesnost ne skodi, dok je u Srbijanskom graanskom zakoniku savesnost je
potrebna za sve vreme odrzaja, i to nacelo treba usvojiti I u nasem danasnjem pravu.
NESAVESTAN je onaj drzalac koji je u vreme sticanja znao da njegov predhodnik nije vlasnik, ili
je morao znati, pri cemu je ovo njegovo pogresno verovanje posledica grube nepaznje. Pogresno
verovanje koje je posledica obicne nepaznje ne cini ga nesavesnim.
Drzalac je nesavestan ako stvarno sazna da je stvar nabavio od nevalsnika.
-Drzavina moze biti zakonita, a nesavesna, i obrnuto(nezakonita I savesna).
Zabluda koja drzavinu cini savesnom moze biti stvarna I pravna,moze se odnositi na cinjenice I
pravne propise.
Savesnost ne dokazuje onaj ko se poziva na odrzaj (uzukapijent), vec onaj ko tvrdi da je njegova
drzavina nesavesna.
3.Drzavina je PRAVA (nije manljiva) ako nije pribavljena silom, zloupotrebom poverenja ili
prevarom.

-VREME POTREBNO ZA ODRAJ: za pokretne stvari je 3 godine,a za nepokretnosti rokovi

su razliciti, u zavisnosti od toga kakav je odrzaj: zemljisno-knjizni ili vanknjizni.
a)Zemljisno-knjini odrzaj postoji kada je neko upisan u zemljine knjige kao vlasnik, a njegov
pravni predhodnik nije bio vlasnik. Po nasim predratnim pravilima on postaje vlasnik po proteku 3
godine od upisa u zemljisne knjige.
b)Vanknjini odrzaj se zasniva na vanknjiznoj drzavini koja nije pracena zemljino-knjinim
prenosom(upisom u zk), a moguc je i na podrucju na kojem se vode zemljine knjige, tako I na
podruju na kojem vazi tapijski sistem. Na podrucju za koje postoje zemljisne knjige to je situcaija
kada lice drzi nepokretnost na osnovu ugovora o sticanju svojine (kuporodaja, poklon, trampa) a
nije izvrsen zemljino-knjini prenos. Na podrucju na kojem vai tapijski sistem, taj vankjini
odrzaj postoji kad je zakljucen ugovor sa vlasnikom ali nije izvrsen prenos tapije, ili je zakljucen sa
nevlasnikom na cije ime je glasila tapija I izvrsen je prenos tapije.
120. ODRAJ-POJAM,SUTINA.VANREDAN ODRAJ
-VANREDAN ODRAJ
Odlikuje se manjom kvalifikovanoscu drzavine, s jedne strane, I duzim rokovima, s druge.
Savesni drzalac pokretne stvari (na koju drugi ima pravo svojine) stice svojine odrzajem od 10
godina, a savesni dralac nepokretne stvari (na koju drugi ima pravo svojine), stice pravo svojine
na tu stvar protekom 20 godina. Manja kvalifikovanost drzavine ogleda se u tome sto se ne trazi da
je drzavina zakonita vec samo savesna.
Savestan je onaj drzalac koji opravdano veruje da je vlasnik I nalazi se u dvostrukoj zabludi: u
pogledu prava svojine predhodnika (pogresno veruje da je predhodnikvlasnik),I u pogledu
postojanja zakonitog osnova (pogresno dri da on postoji).
-Neka strana zakonodavstva ne priznaju vanredni odrzaj, sto se ne bi moglo smatrati opravdanim
resenjem, I neki pisci ovu vrstu odrzaja nazivaju apsolutnim odrzajem dok se drugi slazu sa
nazivom koji je ovde upotrebljen.

121. RAUNANJE VREMENA KOD ODRAJA, PRIRAUNAVANJE, PREKID I

ZASTOJ VREMENA ODRAJA
-Vreme za odrzaj pocinje teci onog dana kada je drzalac stupio u drzavinu stvari a zavrsava se
istekom poslednjeg dana roka za odrzaj.
Zakonski rokovi za odrzaj su odredjeni u godinama(3,10,20,), ali se u slucaju zastoja roka moze
postaviti pitanje racunanja vremena u manjim vremenskim jedinicama(mesecima, danima).
Rok odredjen u mesecima, nedeljama I godinama zavrsava se onog dana koji se po imenu I broju
poklapa sa danom nastanka dogadjaja kad rok pocinje teci, a ako takvog dana nema u poslednjem
mesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca(28,29 februar..)
Rok odredjen u danima pocinje teci prvog dana posle dogadjaja od kog se rok racuna, a zavrsava
se u zavrsava se istekom poslednjeg dana roka. Prvi koristan dan roka je sutrasnji dan po proteku
dana u koji pada dogadjaj od kojeg rok pocinje teci (dan kada se desio dogadjaj se ne uraunava u
rok).Vreme tece neprekidno(nedelje I praznici se racunaju)ali ako je poslednji dan onaj kada je
zakonom propisano da se ne radi, kao poslednji dan se uzima prvi sledeci radan dan.
-PRIRACUNAVANJE ILI AKCESIJA VREMENA ODRZAJA
U vreme potrebno za odrzaja uracunava se I vreme za koje su prethodnici sadasnjeg drzaoca drzali
stvar, kao savesni I zakoniti drzaoci, odnosno kao savesni drzaoci.
To je priracunavanje (AKCESIJA) vremena potrebnog za odrzaj, koja znaci da promena u licnosti
uzukapijenta ne izaziva prekid roka.
Nikakva pitanja se ne postavljaju ako su obe drzavine I predhodnikova I sledbenikova jednake po
kvalitetu; vreme prethodnika se uracunava I o u jednostukom iznosu, tako da je rok isti kao da do
promene uzukapijenta nije ni dolo.
Nasi zakoni ne sadrze odredbu da li se priracunavanje vrsi ako drzavine nisu jednake po kvalitetu,
tj. jedna je podobna za redovan a druga za vanredan odrzaj.
U francuskoj teoriji imamo 2 resenja:
1.ako je predhodnikova drzavina bila podobna za redovni odrzaj, uracunava se sledbeniku koji
stice na osnovu drzavine podobne za vanredni odrzaj.
2.ako je predhodnikova drzavina bila podobna za vanredni odraj, ne uracunava se sledbeniku
koji stice na osnovu drzavine podobne za redovni odraj
Ako su drzavine jednake po stepenu kvalifikovanosti, priracunavanje se vrsi prostim sabiranjem
vremena prethodnika I sledbenika jer je u pitanju ista vrsta odraja I ista duina zakonskog roka, a
ako nisu taj postupak je neprimenljiv jer su zakonski rokovi za redova I vanredan odrzaj razliciti.
Zbog toga se vreme prethodnika izracunava u procentima zakonskog roka, a preostali procenat
pretvoriti u vreme koje je potrebno sledbeniku
-PREKID VREMENA ODRAJA
Na prekid vremena odraja se primenjuju odredbe o prekidu zastarevanja sadrana u Zakonu o
obligacionim odnosima.
Prekid nastupa u sledeim sluajevima:
1.kada drzlac prizna da nije vlasnik
2.kada to sazna
3.kad izgubi drzavinu
4.kad tree lice postane vlasnik
5.kad tree lice podigne tuzbu za povracaj stvari(I uspe)

6.kad se propise da stvar koju drzi ne moze vise biti predmet prava svojine.
Poenta prekida je da se proteklo vreme gubi, pa ako isto lice opet ponovo uspostavi drzavinu na
istoj stvari pocinje teci nov rok za odrzaj.
-ZASTOJ VREMENA ODRAJA
I na zastoj vremena odraja shodno se primenjuju odredbe ZOO o zastoju zastarelosti:
1.izmeu bracnih drugova
2.izmeu vanbracnih partnera dok ta zajednica postoji
3.izmeu roditelja I dece dok traje roditeljsko pravo
4.izmeu tienika I organa starateljstva, za vreme trajanja starateljstva I dok ne budu poloeni
rauni
Odraj takoe ne tee:
1.protiv vlasnika koji se nalazi na vojnoj duznosti za vreme mobilizacije, neposredne ratne
opasnosti, rata.
2. protiv lica zaposlenog u tudjem domacinstvu kada se kao uzukapijent pojavljuje poslodavac, ili
lan njegove porodice koji zajedno sa njim ivi, sve dok taj odnos traje.
3.protiv vlasnika koji zbog nesavladivih prepreka nije bio u mogucnosti da sudskim putem zahteva
zastitu svog prava.
Uticaj zastoja moze biti dvojak:
1.ako se uzrok pojavi pre nego sto je uzrok poceo teci, odgadja se pocetak roka, koji pocinje tei
tek kad uzrok prestane.
2.ako se uzrok pojavi nakon sto je rok poceo teci, rok se zaustavlja, a kad uzrok nestane, rok
nastavlja da tece(preanje vreme se uzracunava).
122. DEJSTVO ODRZAJA I NJEGOVA ULOGA
DEJSTVO ODRAJA je u tome to nevlasnik koji stvar drzi postaje vlasnik, a dotadanji vlasnik
gubi pravo drzavine. Pravo svojine steceno odrzajem po obimu odgovara drzavini.
Odrzaj ima retroaktivno dejstvo tj.istekom zakonskog roka uzukapijent postaje vlasnik, a njegovo
pravo svojine postoji pocev od momenta sticanja drzavine, a posledice toga su:
1.plodovi I sve koristi koje je stvar u medjuvremenu dala pripadaju vlasniku
2.hipoteke konstituisane pre isteka roka su pree od hipoteke konstituisane posle isteka roka za
odrzaj
3.raspolaganja uzukapionog draoca se konsoliduju i vae,a raspolaganja bivseg vlasnika gube
vanost.

123. PRIRATAJ
-PRIRATAJ je nastanak nove stvari od delova, odnosno vrednosti (materijal I rad) koji pripadaju
raznim licima, izmedju kojih ne postoji ugovorni odnos.
-Prirastaj treba RAZLIKOVATI OD AKUMULACIJE(nacin sticanja svojine) koja podrazumeva
da je:
1.lice od svog materijala, svojim radom, izradilo novu stvar, I steklo pravo svojine na njoj.
2.ili da je vlasnik materijala na osnovu ugovora I uz naknadu angazovao drugog da izradi novu
stvar.
Kada povracaj u predjasnje stanje nije moguc, mora se resiti pitanje svojine na novoj stvari.
Za izbor mogucih resenja od znacaja su razlicite okolnosti:
1.specificnost pojedinih vrste prirastaja
2.savesnost zainteresovanih lica
3.odnos izmedju pojedinih vrednosti iz kojih je nastala nova stvar.
-Do prirastaja moze doci spontano ili usled covekove aktivnosti, pa se u zavisnosti od toga govori o
prirodnom ili vetakom prirastaju, a u zavisnosti od toga da li je stvar pokretna ili nepokretna
imamo prirastaj pokretnih I nepokretnih stvari.
124. GRADJENJE NA TUDJEM ZEMLJISTU
Kad neko svojim materijalom I radom na tudjem zemljistu podigne zgradu ili drugi gradjevinski
objekat, a izmedju njih nema ugovornog odnosa, postavlja se pitanje kome ce pripasti gradjevinski
objekat i zemljiste.
Postoje 3 moguca resenja:
1.Da se zgrada I zemljiste shvate kao posebni objekti, a da zgrada pripadne gradiocu u svojinu, a
zemljiste da ostane u svojini dotadasnjeg vlasnika, stim sto bi on imao pravo na naknadu za
koriscenje zgrade.
2.Drugo moguce resenje je da se zgrada I zemljiste shvate kao celina, jedinstveni objekt prava
(jedinstvena stvar) na kome vlasnik zgrade I vlasnik zemljista imaju susvojinu.
3.Trece resenje je da se zgrada I zemljiste shvate kao jedinstven objekat, koji ce pripasti u
iskljucivu svojinu ili vlasniku zemljista ili gradiocu.Onaj kome zemljite I zgrada pripadnu u
iskljucivu svojinu dugovao bi drugoj strani naknadu za zemljiste, odnosno zgradu.
To resenje prihvaceno je u stranim zakonicima a I kod nas.
U njegovim okvirima,Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima razlikuje 3 situacije:
1.Kad je gradilac savestan, a vlasnik zemljista nesavestan-zemljiste sa zgradom pripada gradiocu,
I on je duzan da za zemljiste plati naknadu u visini njegove prometne cene u trenutku donosenja
sudske odluke.
2.Kad je gradilac nesavestan, a vlasnik zemljista savestan-vlasnik zemljista ima pravo izbora :
a)da mu pripadne svojina na zgradi, stim da plati naknadu za nju
b)da zgrada I zemljiste pripadnu gradiocu stim da mu on naknadi stetu I isplati iznos zemljista
c)da gradilac porusi zgradu I dovede zemljiste u prvobitno stanje, kao I da mu naknadi pricinjenu
stetu.
3.Kada su oboje savesni-po SrbijanskomGZ i AGZ zgrada postaje deo zemljista I pripada
vlasniku, koji za nju duguje naknadu.

Po nasem danasnjem zakonu ako su savesne obe strane vodi se racuna o vrednosti zgrade I
zemljista:
a)Ako zgrada vredi vise od zemljista, zgrada sa zemljistem pripada gradiocu, koji duguje naknadu
b)Ako zgrada vredi manje od zemljista, oni pripadaju vlasniku zemljista ,koji duguje naknadu za
zgradu.
c)Ako im je vrednost priblizno jednaka, sud ce dosuditi sve jednom ili drugom vlasniku, vodeci
racuna o njihovim potrebama, posebno stambenim prilikama.
4.Kada su oboje nesavesni-retka mogucnost, koja kako u nasim predratnim pravilima, tako I
danasnjim zakonom nije regulisana. Kada su nesavesne obe strane vlasniku zemljista treba priznati
pravo izbora.Vlasnik zemljista ne bi imao pravo da zahteva uklanjanje zgrade I to bi bila jedina
razlika u odnosu na hipotezu u kojoj je gradilac nesavestan a vlasnik zemljista savestan.
125. SEJANJE I SADJENJE NA TUDJEM ZEMLJISTU
-SEJANJE I SAENJE NA TUEM ZEMLJITU predstavljaju slucajeve vestackog prirastaja
nepokretnosti. Ovde se pokretnosti jednog lica spajaju sa nepokretnoscu drugog, ali zemljiste uvek
vise vredi, a veza pokretnosti se zemljistem je privremena, cak kratkotrajana.
Zbog te vece vrednosti zemljista, sejac nema pravo na deo roda po pravilu: superficies solo cedit.
Kod sadjenja, veza koja se stvara izmedju pokretne stvari (sadnica) I zemlje je dugotrajnija od one
kod sejanja. Zemljiste ovde visestruko vredi, ali ako sadnice puste ile, vlasnik zemljista je duzan
da savesnom sadiocu da naknadu u vrednosti sadnica I rada, a nesavesnom ne duguje nista.

126. NANOS. NOVO RECNO OSTRVO. NAPUSTENO RECNO KORITO

1.NANOS(alluvio)-Postoji kada voda postepeno I neprimetno nanosi zemlju na obalu i tako
uvecava povrsinu pribrenom vlasniku zemljista.
Uvecana povrsina zemljista pripada vlasniku pribreznog zemljista, koji nije duzan dati nikakvu
naknadu.
Od toga treba razlikovati nanos otrgnutog komada zemljista (avulsio), koji ako se moze
prepoznati pripada ranijem vlasniku. Ako raniji vlasnik ne vrsi svojinska ovlascenja u roku od
godinu dana, otkinuti komad zemlje pripada zemljistu kome je pripojen.
2.NOVO RECNO OSTRVO- U danasnjem pravu novo reno ostrvo postaje objekt drustvene
svojine(drzavne), bez obzir da li je reka plovna ili ne, dok ostrva nastala racvanjem reka, ili
plavljenjem zemljista usled izlivanja reke, ostaju u svojini dotadasnjeg vlasnika.
3.NAPUSTENO RECNO KORITO- Raniji vlasnici koji se granice sa napustenim koritom, gube
prava koja su imali u pogledu koriscenja vode, a oni koji se granice sa novim vodotokom dobijaju
nova prava, istovremeno neki od njih gube deo zemljista zauzetog novim recnim tokom, a neke
parcele su u potpunosti pretvorene u novo recno korito.
-Po nasim predratnim pravilima napusteno korito se deli izmedju priobalnih vlasnika, uz
vodjenje racuna o teti koju pojedinjeni od njih trpe usled toga sto su liseni upotrebe vode pod
ranijim uslovima, a ako su u tom pogledu jednaki korito se deli po pravilima koja vaze da deobu
novog renog ostrva.
-U nasem danasnjem pravu ovo pitanje nije regulisano pozitivnim propisima, a pravni pisci su
razlicitih stavova:
Jedni misle da je napusteno korito objekt drustvene svojine, dok drugi smatraju da je vodotok u
drustvenoj svojini, a kad reka promeni tok nemamo vise vodotok kao takav vec novu situaciju u
pogledu koje postoji pravna praznina.
-Pitanje svojine na recnom koritu u slucaju kada reka trajno presusi reseno je u nasim predratnim
pravilima na isti nacim kao I u slucaju promene recnog toka, dok je u nasem danasnjem pravu
ovako korito(kao I novonastalo recno ostrvo) objekt drustvene svojine.

127. SJEDINJENJE (SPAJANJE I SMEA)

Sjedinjenje postoji kada se pokretne stvari raznih vlasnika koji se ne nalaze u ugovornom odnosu,
tako spoje ili pomeaju, da od njih nastane nova stvar koja moze imati oblik mesavine ili
spajanja.
1. Spajanje je onaj slucaj kada stvari nisu izgubile svoju individualnost tako da se mogu
raspoznati.Npr. sat sklopljen od razicitih delova
2. Smesa postoji kada sjedinjeni delovi gube individualnost, ne mogu se raspoznati, bilo da su ti
sjedinjeni delovi tene odnosno rastopljive stvari. Npr. pomeaju se vina razliitih vlasnika.
Ako se delovi mogu raspoznati, svakome se vraca njegov deo, a o trosku krive stranke ako takva
postoji.
Za ovaj rezim svojine vaze opsta pravila o kada su obe strane savesne ili obe nesavesne.
Ako je jedna savesna a druga nesavesna, savesna ima pravo izbora izmedju 2 mogucnosti:
1.da joj stvar pripadne u iskljucivu svojinu (s tim da drugoj strani naknadi vrednost njene stvari)
2.da stvar pripadne nesavesnoj strani u iskljucivu svojinu, a da ova savesnoj naknadi vrednost
njene stvari.
U nasem predratnom pravu ako od dveju sjedinjenih, jedna stvar ima neznatnu vrednost, onda
novonastala stvar pripada u iskljucivu svojinu vlasniku druge stvari(ija je vrednost dominantna),
vlasnik nove duan je da naknadi vrednost stvari ovom drugom.
-TREA LICA -ako su na ranijoj stvari postojala prava trecih lica, a vlasnik te stvari je postao
vlasnik ili suvlasnik nove stvari, prava treih lica prelaze na novu stvar. Ako je vlasnik stvari
suvlasnik nove, prava trecih se odnose na njegov suvlasnicki deo, ako je postao iskljuciv vlasnik
cele stvari prava trecih lica odnose se na njegov idealan deo.
-SUVLASNICI-Vlasnici sjedinjenih stvari postaju suvlasnici nove stvari srazmerno vrednosti
njihovih prvobitnih stvari. Ako se ne postigne sporazum primenjuju se posebna pravila za koja su
vazna 2 kriterijuma: kriterijum savesnosti i vrednosti.
Kriterijum savesnosti se primenjuje kad je jedna strana nesavesna,a druga savesna. Savesna onda
moze da bira da stvar zadrzi u iskljucivu svojinu, a nesavesnoj strani naknadi vrednost prvobitne
stvari ili obrnuto.
Ako su obe strane savesne primenjuje se kriterijum vrednosti: strana cija je prvobitna stvar vece
vrednosti ima pravo izbora.

128. PRERADA (SPECIFIKACIJA)

-PRERADA postoji kad neko od tudjeg materijala napravi novu stvar, a izmedju tvorca I vlasnika
materijala nema ugovora.
Da li su promene na stvari takve da od nje cine novu stvar??? je fakticko pitanje koje se resava u
svakom konkretnom slucaju.
-Rimsko pravo-do Justinijana je bilo sporno kome pripada nova stvar. Prokulelanci su smatrali da
je kod stvari bitan oblik I da nova stvar pripada preradjivacu, Sabinijanci su smatrali da je kod
stvari bitna materija-nova stvar pripada vlasniku materijala. Justinijan je usvojio srednje resenje:
ako se nova stvar preradom moze vratiti u prvobitno stanje, onda pripada vlasniku materijala, a ako
je povraaj u preanje stanje nemogu onda pripada preradjivacu ukoliko je savestan i uz obavezu
naknade vrednosti materijala vlasniku.
Nase pravo propisuje ako je neko izradio novu stvar ona pripada njemu ako je savestan I ako je
vrednost rada vea od vrednosti materijala,a ako su vrednosti jednake, nastaje susvojina.
129. ODVAJANJE PLODOVA
Do odvajanja plodovi su sastavni deo plodonosne stvari, I kao takvi pripadaju njenom vlasniku.
Odvajanjem od maticne stvari plod postaje samostalna stvar sa novim pravom svojine, bez obzira
na nacin odvajanja:
spontano(maca se omacila), radnjom vlasnika glavne stvari, radnjom treceg (npr.lopov obere
vinograd, vlasnik vinograda ima pravo da upotrebi tubu za povraaj stvari jer je on vlasnik
obranog vlasnika).
Od ovog pravila da odvojeni plodovi pripadaju vlasniku postoje 2 znaajna izuzetka:
1.ako na plodonosnoj stvari postoji plodouzivanje ili zakup, plodouzivalac/zakupac odvajanjem
sticu pravo svojine na plodovima.
2.savestan drzalac stice pravo svojine na plodovima njihovim odvajanjem, I u slucaju tuzbe za
povracaj, nije ih duzan vratiti.
130. OKUPACIJA
-OKUPACIJA podrazumeva zasnivanje svojine na niijim stvarima (res nullius),koje se vrsi
uzimanjem ovih stvari u drzavinu sa voljom da se na njima zasnuje svojina; res nulus occupantinicija stvar pripada zauzimaocu.
-U nasem predratnom pravu znacaj okupacije je bio veci, jer je pojam nicijih stvari bio siri, nicije
stvari su bile divljac u sumi, ribe, koljke, rakovi u javnim vodama.. tj sav nepripitomljeni
zivotinjski svet u slobodnoj prirodi.
-U dananjem pravu ove stvari su u drustvenoj(drzavnoj svojini) I na njima se pravo svojine stice
lovom i ribolovom, na osnovu administrativne dozvole, a pojam niijih stvari prakticno je
ogranicen na napustene stvari.
Zakon nekad odredjuje da okupaciju pojedinjenih stvari mogu vrsiti samo za to ovlascena fizicka I
pravna lica(npr.olupina broda koji je napusten, ili tovar koji je u sluaju opasnosti aben u more).

131. NALAZAK IZGUBLJENE STVARI.NALAZAK SKRIVENOG BLAGA

-Izgubljena je ona pokretna stvar koja je slucajno izasla iz vlasti sopstvenika ili drzaoca,tako da
on vise ne zna gde se ona nalazi.
Od ovako definisanog pojma treba razlikovati:
1.stvar koja je vlasniku oduzeta silom, prevarom, ili potajno
2.stvar koja mu je oduzeta na osnovu zakonskog ovlascenja
3.stvar koja je I dalje kod njega(u njegovoj vlasti)samo on ne zna gde je-zaturena stvar.
4.derelinkvirana stvar- stvar cijeg se prava svojine vlasnik odreko, I nije vise u njegovoj drzavini.
-Po nasim predratnim pravilima nalazak izgubljene stvari mogao se pojaviti kao nacin sticanja
svojine: po proteku roka, ako su preduzete mere da se nadje vlasnik(tj.onaj ko ju je izgubio),
savesni nalazac je na ovoj stvari sticao pravo svojine. Vaznost ovih pravila prestala je posle rata,
donosenjem Upustva Vlade FNRJ o postupanju sa nadjenim stvarima od 1949 godine, kojim su
regulisana prvna pitanja u vezi sa nalazom stvari. Po ovom uputstvu: stvar po proteku odredjenog
roka, u kojem nije bilo moguce pronaci vlasnika prelazi u drustvenu svojinu, a savesnom
nalazacu pripada nagrada u iznosu od 15% vrednosti stvari.
-NALAZAK SKRIVENOG BLAGA (Sokrovite)Pod blagom u smislu pravila o sticanju svojine podrazumevaju se novac, zlato, srebro, drago
kamenje I stvari izradjene od plemenitih metala ili dragog kamenja, koje su sakrivene lezale toliko
dugo ``da se njihov predjasnji vlasnik vise ne moe doznati``.
Po Srbijanskom i Austrijskom graanskom zakoniku nadjeno blago se deli na tri ravna dela: jedan
drzavi, drugi nalazacu, a treci vlasniku nepokretnosti u kojoj je blago nadjeno.
Nasa sudska praksa ne primenjuje ova pravila, a pozitivnih propisa o nalazu blaga jos nema.
Prema Nacrtu zakona o pravu svojine i drugim stvarnim pravima Srbije:
1.nalazac ima pravo na nagradu u visini od 1/4 blaga(isto pravo ima I vlasnik zemlje u kojoj je
blago skriveno, a ako je nalazac I vlasnik zemlje onda mu pripada 1/3)
2.ukoliko je nadjeno blago velike vrednosti ,nagrada se s`obzirom na okolnosti smanjuje, I ne
moze biti manja od 8% od vrednosti stvari.

132. EKSPROPRIJACIJA, STICANJE NA OSNOVU PROPISA O LOVU I RIBOLOVU,

KOMASACIJA
-EKSPROPRIJACIJA je prinudni prelaz nepokretnosti iz privatne u drustvenu svojinu
(drzavnu), u opstem interesu i uz naknadu. Nepokretnost se moze ekspropisati kada je potrebno
radi izgradnje privrenih, komunalnih, stambenih, I drugih objekata,od opsteg interesa. Za
eksproprijaciju daje se naknada(tzv.pravicna naknada), I to po pravilu u novcu, a po sporazumu
stranaka I u vidu druge nepokretnosti,u kom se slucaju eksproprijacija pojavljuje I kao nacin
sticanja,I kao nacin prestanka svojine.
-STICANJE NA OSNOVU PROPISA O LOVU I RIBOLOVU: Na divljacima u slobodnoj
prirodi, ribama I drugim vodenim zivotinjama u javnim vodama, kao I morskom bilju, pravo
svojine stice se lovom, ribolovom ili branjem, pod uslovima propisanim zakonom, I na osnovu
administrativne dozvole koju je izdao nadlezni organ. Bespravnim prisvajanjem ovih stvari stice se
drzavina,I to nezakonita I nesavesna.
-KOMASACIJA zemljita se sastoji u tome sto se na odredjenom podrucju iz postojecih manje ili
vise sitnih I nepravilnih parcela, formira jedna opsta masa (komasaciona masa), koja se potom deli
vlasnicima u vidu manjeg broja, ali veih i pravilnijih parcela.
Ona je I nacin prestanka (na parcelama unetim u komasacionu masu) I sticanja svojine (na
parcelama dobijenim iz komasacione mase).

133. DERIVATIVNO I ORIGINARNO STICANJE SVOJINE

Postoje tri karakteristike kriterijuma za razlikovanje na derivativno I originarno sticanje, pri
emu neki pisci zahtevaju sve te karakteristike kumulativno, a drugi samo neke od njih.
-PRVA KARAKTERISTIKA- Derivativno sticanje je ono kod kojeg sticalac izvodi svoje pravo
iz prava svog predhodnika, pravo predhodnika prelazi na sledbenika, tj. postoji sukcesija.
Originarnim sticanjem zasniva se novo pravo:
1.bilo da se pravo svojine zasniva na stvari na kojoj uopste ne postoji pravo svojine
2.bilo da se zasniva na stvari koja vec pripada nekome, ali na osnovu posebnih pravnih cinjenica.
-DRUGA KARAKTERISTIKA- Kod originarnog prava izmedju prava predhodnika I sledbenika
prekinut je pravni kontinuitet,a kod derivativnog predhodni vlasnik prenosi svojinu kakvu ima sa
svim eventualnim teretima I ogranicenjima. Kod derivativnog sticanja vazi pravilo da niko ne
moze preneti vise prava na drugog nego sto sam ima.
-TREA KARAKTERISTIKA- Kod derivativnog sticanja postoje 2 momenta: pravni
osnov(iustus titulus) I nacin sticanja(modus acquirendi). Nacin sticanja je razlicit: za pokretnosti
predaja stvari,a za neporetnosti upis u zemljisne knjige/prenos tapije.
- Definicija prema kojoj je derivativno sticanje ono kod kojeg sticalac svoje pravo izvodi iz prava
svog predhodnika, a originarno ono kod kojeg sticalac pravo ne izvodi iz prava predhodnika,
izrazava stvarno postojecu razliku izmedju ova 2 nacina sticanja svojine.
Derivativno sticanje je sticanje na osnovu pravnih cinjenica medju kojima I kao bitna figurira i ta
da je odredjeno lice vlasnik stvari u pitanju (predhodnik), iz cega sledi da je derivativno sticanje
pojmljivo samo kad su u pitanju stvari koje vec imaju vlasnika.
Originarno sticanje je sticnje na osnovu pravnih cinjenica medju kojima kao bitna ne figurira I ta
da je odredjeno lice vlasnik stvari u pitanju, bez obzira, da li stvar ima vlasnika ili nema (iz ega
sledi da je sticanje na stvarima bez vlasnika, uvek originarno, ali da originarno moze biti i na
stvarima koje imaju vlasnika).
-Tako kupac pokretne stvari kome je stvar i predata postace vlasnik samo ako je prodavac bio
vlasnik. Ako prodavac nije bio vlasnik, kupac nece postati vlasnik na osnovu pravnog posla i
predaje, vec ce to moci na osnovu drugih pravnih cinjenica.
1. Sto se tice sticanja na osnovu odluke drzavnog organa, I tu je nekim slucajevima stanje
uslovljeno zahtevom da je odredjeno lice vlasnik: npr kod konfiskacije je bitno da je konfiskant
vlasnik stvari koja se konfiskuje, jer je svrha konfiskacije neodvojiva od njegove licnosti, dok je
kod eksproprijacije bitna promena svojine na odredjenoj nepokretnosti u korist odredjenog
subjekta, bez obzira ko je njen vlasnik I to je originarno sticanje.
2. Sto se tice originarnog sticanja sledbenik nikad ne stice na osnovu istih cinjenica kao
predhodnik, vec na osnovu istovrsnih cinjenica. Ali ako bi se pod istim podrazumevale istovrsne
cinjenice, to bi vodilo zakljucku da je odrzaj derivativan nacin kada se stice protiv onog ko je
takodje steko odrzajem, a originaran kada se stice protiv onog ko je kupio od vlasnika, I slicno.
Niti bi takva deoba imala ikakvog smisla, niti ju je iko predlagao.

3. Sto se tice shvatanja da je nuzna odlika derivativnog sticanja istovremeno postojanja titulusa I
modusa, njegovu netacnost je lako dokazati.
S jedne strane o titulusu I modusu se moze govoriti i kod originarnog sticanja, kad su u pitanju neki
slucajevi: sticanje na osnovu pravnog posla sa nevlasnikom, gde je predaja neophodna a sam
ugovor takodje mora biti punovazan.
S druge strane, ni sve slucajeve derivativnog sticanja ne odlikuje titulus I modus, npr:
nasledjivanje, kome se ne moze sporiti karakter derivativnog sticanja, posto je postojanje
dekujusove svojine na odredjenoj stvari, uslov da ona predje na naslednika. Postojanje modusa I
titulusa je odlika nekih slucajeva derivativnog sticanja, ali ne svih.
134. PRESTANAK PRAVA SVOJINE
-U zavisnosti da I pravo svojine prestaje za dotadasnjeg vlasnika ili se gasi u potpunosti, I nestaje
iz pravnog zivota, nacini prestanka prava svojine se dele na APSOLUTNE i RELATIVNE.
1.Relativni nacin prestanka prava svojine su oni kod kojih dolazi do smene vlasnika, I pravo
prestaje za dotadasnjeg imaoca sto opet moze biti u skladu sa njegovom voljom (kupoprodaja,
poklon, trampa), ili nezavisno od njegove volje (odrzaj, sticanje od nevlasnika).
2.Apsolutni nacin sticanja svojine se postoji kada se pravo svojine ugasi i nestane iz pravnog
zivota, tj. kada stvar postane res nullius, ili propadne, ili izgubi svoju individualnosti (pokretna
stvar postane potpuno inkorporisani deo nepokretne stvari).
135. DERELIKCIJA
-Pravo svojine moze prestati odricanjem vlasnika od prava svojine I takva izjava se zove
DERELIKCIJA, dok sama stvar na kojoj ovako prestaje pravo svojine zove derelinkvirana
stvar.
Derelinkvirana nepokretnost prelazi u drustvenu svojinu, a derilinkvirana pokretna stvar postaje
res nullius (nicija stvar)i na njoj se moze zasnovati pravo svojine okupacijom.
Vlasnik se moze odreci prava svojine na nepokretnosti ako na njoj nema tereta (hipoteke ili
plodouzivanja), osim stvarnih sluzbenosti. Izjava o odricanju se podnosi optinskom organu uprave
nadleznom za imovinsko-pravne poslove, I to usmeno na zapisnik ili ispravom overenom od
nadleznog organa.
-Pravo svojine ne moze se izgubiti zastareloscu:
1.pravo svojine ne moze prestati zato sto ga vlasnik ne vrsi dok se stvar nalazi kod njega
2.pravo svojine ne moze prestati ni na osnovu cinjenice da neko treci drzi stvar I ponasa se kao
vlasnik, ma koliko dugo trajalo to stanje.
Ako su ispunjeni uslovi za sticanje svojine od nevlasnika ili odrajem, trei e postati vlasnik, to
e nuno znaiti I prestanak svojine dotadanjeg vlasnika.

136. REIVINDIKACIONA TUZBA

Da bi svojinska tuzba bila podnesena, mora biti izvrsena povreda svojine: oduzimanjem stvari, i
smetanjem svojine. Prema tome postoje svojinske tuzbe za povracaj stvari I svojinske tuzbe protiv
smetanja svojine. Ove tuzbe nazivaju se petitornim- sporovi petitorni I u njima se raspravljaju i
pravna pitanja.
-REIVINDIKACIONA TUBA je tuba vlasnika za povracaj stvari protiv drzaoca kod kojeg se
stvar nalazi.
-Da bi uspeo sa tuzbenim zahtevom, tuzilac mora da dokaze da je vlasnik, tj da dokaze cinjenice na
osnovu kojih je stekao pravo svojine.
Vlasnik koji se pozvao na:
1.redovan odrzaj mora da dokaze da je kroz zakonom odredjeno vreme, stekao zakonitu drzavinu,
dok se savesnost ne mora dokazivati jer se pretpostavlja.
2.onaj koji se poziva na derivatno sticanje, odnosno sticanje od vlasnika mora dokazati postojanje
punovaznog osnova (npr.kupoprodajnog ugovora), nacina sticanja (modusa), kao I da je prethodnik
imao pravo svojine, a ako je I prethodnik stekao od vlasnika mora dokazati I da je predhodnikov
predthodnik bio vlasnik, sve do onog ko je stvar stekao odrzajem ili nekim drugim originarnim
poslom. Teskoce ovakvog dokazivanja ucinile su da se ono zvalo djavolskim dokazivanjem
(PROBATIO DIABOLICA).
Stvari su olaksane sto je za dokaz svojine na nepokretnosti dovoljno podneti izvod iz zemljisnih
knjiga, odnosno tapiju.
A kad su u pitanju pokretnosti: tuzilac ako ispunjava uslove za odraj moze da se pozove na pravila
o odrzaju i kad je stekao derivativnim putem ( to mu olakava poloaj jer onda ne mora dokazivati
I da je predhodnik bio vlasnik), ili se poziva na pravila o sticanju od nevlasnika.
Tuzilac treba da dokaze da je postao vlasnik(stekao pravo svojine), a ne mora dokazivati da je
ostao vlasnik.
-Reividnikovati se mogu samo individualno odredjene stvari. ``to se ne da razlikovati, ono se ne
moe kao svoje ni traiti``.
-PASIVNO LEGITIMISAN(tuzeni) u sporu koji se ovom tuzbom pokrece je sadasnji drzalac
stvari (nije dovoljno dokazati da je tuzeni bio, vec da jeste drzalac). Dovoljno je dokazati da se
stvar nalazi kod tuenog. Onaj ko stvar drzi u tudje ime(npr. uvar, poslugoprimac) moze se od
tuzbe zastititi tako sto ce imenovati to lice u ije ime dri stvar, a to je tzv imenovanje
predhodnika.
-Protiv reivindikacione tuzbe tuzeni moze isticati PRIGOVORE koji po svojoj prirodi mogu biti
1.PEREMPTORNI (zahtev se potpuno i trajno onemogucuje):
1.da je (on tueni) stekao svojinu posle drzaoca(odrzajem, po pravilima od nevlasnika)
2.da je tuzilac u svoje ime prodao I predao tudju stvar ali je kasnije postao vlasnik te stvari.
3.prigovor da je tuzilac prodao I predao stvar iako tuzeni-kupac nije postao vlasnik (zato to nije
izvren zemljino-knjini prenos, odnosno prenos tapije).
2.DILATORNI (koji samo odlaze dejstvo zahteva):
1.da tuzeni drzi stvar po nekom obligacionom odnosu izmedju njega I tuzioca(npr. kao
najmoprimac)
2.da stvar drzi kao imalac nekog stvarnog prava na tudjoj stvari (npr.plodouzivanje)

-Tuzeni koji je izgubio reivindikacioni spor je duzan da stvar preda tuziocu I u onom mestu gde se
stvar nalazi, vlasnik je duzan da po svoju stvar dodje i da je odnese.
-SAVESTAN DRALAC nije duzan da placa naknadu za koriscenje stvari, ne odgovara za
pogorsanje ili propast stvari dok je bila kod njega, zadrzava odvojene/nepotrosene plodove I ne
duguje naknadu za vrednost ubranih plodova koje je potrosio, otudjio, unistio, I koje je propustio
da ubere.
NESAVESTAN DRALAC duzan je da preda vlasniku stvari sve plodove koji su se kod njega
zatekli, i da nadoknadi vrednost plodova koje je potrosio, otudjio, unistio, i propustio da ubere. Bio
bi duzan da nadoknadi stetu nastalu pogorsanjem ili propascu stvari,osim ako bi ta steta nastala i
kada bi se stvar nalazila kod vlasnika.
-U pogledu prava draoca da od vlasnika kome vraa stvar zahteva naknadu trokova koje je
imao oko stvari, Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima pravi razliku izmeu savesnog I
nesavesnog draoca sjedne, I razliku izmeu nunih, korisnih I luksuznih trokova sdruge strane.
1.Nuzni troskovi su oni koji su neophodni za ocuvanje sustine stvari, I koje bi I sam vlasnik
preuzeo da je stvar bila kod njega.
2.Korisni troskovi su oni kojima se uvecava vrednost stvari.(npr.etano grejanje u stanu)
3.Luksuzni troskovi su oni koji su ucinjeni samo radi zadovoljstva I ulepsavanja.
-Savesni drzalac ima pravo na naknadu korisnih I nuznih troskova, ukoliko nisu pokriveni
koristima koje je imao od stvari.
Nesavesni dralac ima pravo na naknadu nuznih troskova, a pravo na naknadu korisnih troskova
ima samo ako su oni korisni licno za vlasnika.
Savesni drzalac postaje nesavestan od trenutka kada mu je tuzba urucena, ali vlasnik moze
dokazivati da je tuzeni bio nesavestan I pre toga.

137. PUBLICIJANSKA TUZBA (ACTIO PUBLICIANA)

-ACTIO PUBLICIANA je tuzba za povracaj stvari koju podize bivsi uzukapioni drzalac protiv
sadasnjeg drzaoca.
Potice iz rimskog prava, gde ju je krajem republike uveo pretor Publicijus kao sredstvo za zastitu
drzaoca koji se nalazio in conditione usucapiendi I koji bi, kao takav, da nije lisen drzavine stvari
stekao svojinu.
-Cilj tuzbe je povracaj stvari, a razlika izmedju reivindikacione i publicijanske tuzbe je sto kod
revindikacione tuzbe tuzilac mora dokazati pravo svojine, a u sporu koji se pokrece publicjanskom
tuzbom, tuzilac se poziva na svoju drzavinu podobnu za redovan odrzaj, pri cemu mora dokazivati
zakonitost drzavine ali ne i savesnost, koja se pretpostavlja.
-Ako je od dve drzavine jedna podobna za REDOVAN ODRAJ(savesna i zakonita)a druga nije,
spor dobija ona strana (tuzilac ili tuzeni) cija je drzavina podobna za redovan odrzaj.
Ako su obe podobne za redovan odrzaj, i obe se zasnivaju na teretnom ili dobrocinom poslu, spor
dobija tuzeni posto se stvar nalazi kod njega (u slucaju ravnog prava prvenstvo pripada drzaocu).
-Ako je jedna drzavina podobna za VANREDAN ODRAJ,a druga nije, pobedice ona stranka
cija je drzavina podobna za vanredni odraj.
Ako su obe drzavine podobne za vanredan odrzaj pobedice ona koja se zasniva na teretnom poslu,
a ako su I u ovom pogledu jednake, stvar ce se dosuditi tuzenome.
Ako su i tuzioceva i tuzenikova drzavina nesvesne pobedice ona koja se zasniva na teretnom poslu,
a ako se obe zasnivaju na teretnom ili obe na dobrocinom poslu, stvar ce se dosuditi tuzenome.

138. TUZBA ZBOG SMETANJA ODNOSNO UZNEMIRAVANJA (ACTIO NEGATORIA)

-Ovom tuzbom tuzeni trazi zastitu protiv uznemiravanja, koje se moze vrsiti na dva nacina:
1.preduzimanjem akata upotrebe tuzioceve stvari, I uopste akata uticaja na stvar kojima se ne
onemogucava, niti suzava upotreba stvari od strane vlasnika (npr:prosetas se kroz susedovo
dvoriste dok vlasnik spava)
2.preduzimanjem akata kojima se vlasnik onemogucava da svoju stvar upotrebljava u ranijem
obimu ili mu se upotreba otezava npr:na njivi je istovaren gradjevinski otpad usled cega ne moze
biti obradjena.
-Uznemiravanje moze biti isto faktiko (bez isticanja prava na preduzimanje postupka koje
tuzilac smatra nedozvoljenim uznemiravanjem), a moze se vriti na osnovu neke tuzenikove
pravne pretezije(tuzeni moze tvrditi da ima sluzbenost prolaza, a da tuzilac netacno ocenjuje
njegovo ponasanje kao nedozvoljeno smetanje).
Uznemiravanje treba da ima trajan karakter,a to znaci:
1.da je tuzenikovim ponasanjem zasnovano trajno stanje.
2.da se tuzenikovo ponasanje ponavlja.
3.da se moze ocekivati da ce se tuzenikovo ponasanje ponoviti.
Negatorna tuzba stiti vlasnika od necega sto traje, I moze se ponoviti, a ne od necega sto je bio pa
proslo.
-Tubom se trazi: povraaj u preanje stanje, obustava ponaanja kojim se vri uznemiravanje, ili
zabrana daljeg uznemiravanja.
Uspostavu ranijeg stanja vrsi tuzeni o svom trosku, a ako ne postupi po presudi, sud ce ovlastiti
tuzioca da potrebne radnje izvrsi sam, ili uz pomoc treceg ali na trosak tuzenog. Ukoliko posle
usvajanja tuzbenog zahteva, tuzeni opet ponovi uznemiravanje, sud ce mu u izvrsnom postupku na
osnovu ve donete presude izreci kaznu, a ako se I posle toga uznemiravanje nastavi izrecice mu
novu povecanu kaznu.
-Tuzilac nije duzan dokazivati da tuzeni nema pravo da preduzme radnje koje za njega znae
uznemiravanje, vec je obrnuto tuzeni koji pretenduje na uspeh u sporu mora dokazati da ima pravo
na preduzimanje radnje za koje tuzilac tvrdi da su smetnje.

139. POJAM DRAVNE SVOJINE

-DRAVNA SVOJINA je skup najsirih ovlascenja I ogranicenja drzave I nosilaca javne vlasti na
javnim dobrima.
Tri su osnovna znacenja pojma drzavne svojine:
1.JAVNOPRAVNA SVOJINA-u javnopravnom smislu drzavna svojina postoji kada se drzava
pojavljuje kao nosilac imperijuma javne vlasti, te je otuda drzavna svojina podvrgnuta posebnom
pravnom rezimu. Sticanje I prestanak drzavne svojine obavlja se najcesce na osnovu upravnog
akta ili zakona, ne vaze pravila gradjanskog prava o originarnom I derivativnom sticanju, kao ni
druga gradjanska prava poput sluzbenosti, zaloznog prava, susedskih prava.
Zastita se ostvaruje upravnim sredstvima u upravnom postupku ili upravnom sporu.
Ovakav pravni rezim vazi za dobra u opstoj upotrebi: reke, obale, more, parkovi, trgovi, ulice itd.
2.MEOVITA SVOJINA-drzavna svojina mesovitog karaktera postoji kod posebnih javnih
dobara koja predstavljaju sredstva za rad drzavnih organa I sluzbi. Tu spadaju nepokretne
stvari:tvrdjave, kasarne, vojni poligoni, biblioteke, muzeji, kao I pokretne stvari: sredstva
naoruzanja, vozila, kancelarijski namestaj. Ova javna dobra imaju dvostruki rezim regulisana su
pravilima javnog(upravnog)I gradjanskog prava. Dakle mogu se prenositi upravnim aktom ali I
nacinima koji vaze za prenos prava svojine u graanskom pravu. Zastita se moze ostvariti
upravnim sredstvima kao I petitornim I posesornim tuzbama.
3.PRAVO SVOJINE U GRAANSKOPRAVNOM SMISLU- drzavna svojina moze imati
znacenje prava svojine u gradjanskom pravu. To je slucaj kada se drzava javlja u svojstvu obicnog
pravnog lica kao subjekta prava. Ovaj oblik svojine naziva se I fiskalna svojina ili imovina drzave.
Tu spadaju pokretne I nepokretne stvari kao: hartije od vrednosti, novac, zemljista, rudnici,
poslovne prostorije. Ove stvari nemaju posebnu namenu osim sto sluze za uvecanje prihoda u
drzavnim fondovima I podvrgnute su pravilima gradjanskog prava.
-Razlicito znacenje pojma drzavne svojine moze se zapaziti u zakonodavstvu SRJ, zakon o
imovini SRJ iz 1993. Razlikuje imovinu SRJ koja se koristi za ostvarivanje nadleznosti SRJ kao
oblik javne svojine sa mesovitim svojinskim ovlascenjima I s druge strane postoji imovina SRJ
koja sluzi za obavljane privrednih I drugih delatnosti, sluzi sticanju dobiti I obuhvata fiskalnu
svojinu. Zakon o sredstvima u svojini RS od 1995.dopunjuje ovu podelu drzavnom, javnom
svojinom koja se odnosi na prirodna bogatstva I dobrima u opstoj upotrebi ( putevi, parkovi, trgovi,
ulice ).
Isti oblici svojine postojali su I u SFRJ, samo se govorilo o drustvenoj svojini drzavnih organa.
Po zakonu o drzavnom racunovodstvu od 1934.drzavna imovina delila se na: javna dobra koja
sluze opstoj upotrebi, imovinu drzavne uprave, imovinu drzavnih privrednih preduzeca I ustanova,
imovinu bez narocitog opredeljenja, imovinu drzavnih fondova.

140. DRZAVNA SVOJINA I SRODNE KATEGORIJE

I Drzavna svojina I imovina
Imovina u gradjanskom pravu predstavlja pravnu celinu koju cine prava (subjektivna stvarna prava
ukljucujuci pravo svojine, obligaciona I intelektualna prava) I obaveze. Zakon o imovini SRJ sa
stanovista funkcije razlikuje imovinu koja se koristi za ostvarivanje nadleznosti drzave I imovinu
koja se koristi za obavljanje privrednih I drugih delatnosti radi sticanja dobiti.
Navode se tri konstitutivna elementa imovine SRJ:
1.pravo svojine na pokretnim I nepokretnim stvarima,
2.novcana sredstva I hartije od vrednosti,
3.druga imovinska prava (pravo na patent, licencu, model).
Ovde zakonodavac mea kategoriju imovine sa imovinskom masom kao skupom stvari, ne pravi
se dovoljno jasna razlika izmedju drzavne svojine I drzavne imovine.
Pojedini pravni teoreticari zalazu se za razgranicenje ta dva pojma, te se drzavna imovina deli u
dve podceline:
1.drzavnu javnu imovinu I
2.drzavnu privatnu imovinu.
Drzavna javna imovina za svoj objekat ima javna dobra I dalje se deli na opstu drzavnu javnu
imovinu (prirodna bogatstva u opstoj upotrebi) I posebnu-upravnu drzavnu javnu imovinu
(imovina koja sluzi direktno drzavnom aparatu).
Drzavna privatna imovina za objekt ima zemljista, rudnike, novac-stvari cija svrha nije unapred
odredjena.
II Drzavna svojina I pravo svojine
Drzavna svojina se moze dovesti u vezu sa pravom svojine gradjanskog prava ili posmatrati kao
kategorija javnog prava, takodje drzavnu svojinu moguce je tretirati van kategorija svojinskog
prava.
1.Drzavna svojina kao PRAVO SVOJINE GRAANSKOG PRAVA-stvari koje se oznacavaju
kao fiskalna imovina predstavljaju objekte prava svojine drzave u gradjanskopravnom smislu. To
su pokretne I nepokretne stvari koje cine: novac, hartije od vrednosti, zemljista, rudnici I druge
stvari kojima svrha nije unapred odredjena ili sluze za obavljanje privredne delatnosti.
U ovom slucaju drzava se ponasa kao I svaki drugi subjekt gradjanskog prava. Kada se radi o
stvarima koja se oznacavaju kao javna dobra resenja nisu jedinstvena. U francuskoj pravnoj teoriji
postoji shvatanje da je u odnosu na ovaj domen drzava vlasnik u gradjanskopravnom smislu ali se
radi o pravi svojine koje je podvrgnuto nameni javnog interesa. Prisutan je dvostruki pravni
rezim, ovlascenja su privatno pravna a cilj javnopravni. U Nemackoj preovladjuje shvatanje da su
javna dobra uz odredjene izuzetke u rezimu privatnopravne svojine, bez obzira da li su tela koja
njima upravljaju ujedno I vlasnici. Nemacko-austrijski koncept javnog dobra bio je prihvacen I u
staroj YU, svojina na javnim dobrima pripada drzavi dok gradjani imaju pravo opste upotrebe.
2.Drzavna svojina I JAVNO PRAVO SVOJINE-teorija javne svojine objasnjava javno dobro kao
objekt posebnog prava svojine u javnopravnom smislu. Javna svojina sadrzi svojinska ovlascenja I
pravo nadzora organa vlasti da se stvar upotrebljava za odredjenu svrhu. Javna svojina je
oblikovana tako da se neka ovlascenja koja sadrzi pravo svojine pojacavaju a neka smanjuju.
Oslanjajuci se na francusku teoriju javnog domena, pravnik Otto Mayer pokusao je da uvede
pravni institut javne svojine u nemacko upravno pravo. Po njemu javna svojina postoji u slucaju da

je jedan subjekt, drzava, nosilac javnopravnog upravljanja I vlasnistva na dobrima, ali I dalje sa
prerogativima javnog raspolaganja.
3.Drzavna svojina kao NESVOJINSKA KATEGORIJA- U francuskoj teoriji 19.veka Prudon je
zastupao shvatanje da javno dobro nije objekt prava svojine ni javnog ni privatnog prava. Sustina
ove koncepcije je da se polazi od analize clana 538. CODE CIVIL-a koji odredjuje sta cini javno
dobro. Posto javna dobra predstavljaju dobra u opstoj upotrebi, priroda ovih stvari je takva da ne
mogu biti objekt privatnog prisvajanja. Postojanje prava upotrebe iskljucuje mogucnost da drzava
ima posebna ovlascenja poput upotrebe, pribiranja plodova I raspolaganja na javnim dobrima.
Medjutim to sto drzava nema pravo svojine ne znaci da nema nikakva ovlascenja I obaveze u ovom
domenu. Ona se javlja kao zastupnik opsteg interesa, stara se o ocuvanju I zastiti javnog dobra,
moze menjati prirodu I namenu ovih stvari. Ovo shvatanje koje negira bilo kakav oblik prava
svojine drzave suvaza pojam javnog dobra na dobra u opstoj upotrebi, ali je ovaj pristup
neprimenjiv tamo gde se drzava javlja kao imalac svojinskih ovlascenja.

141. SUBJEKTI DRAVNE SVOJINE

Subjekti drzavne svojine su imaoci najsirih ovlascenja I ogranicenja na objektima drzavne svojine.
Subjekt drzavne svojine je subjekt prava koji je u mogucnosti da suvereno raspolaze javnim
dobrima I to putem pravnih akata. U najopstijem smislu to je drzava koja pravnu vlast ostvaruje
preko svojih organa. Drzava u pravnom smislu predstavlja slozen kolektivitet I mogu je ciniti
savezna drzava, federalne jedinice, politicko teritorijalne jedinice, pri cemu svi oni imaju svojstvo
pravnog lica. Problem postaje slozeniji postojanjem javnih preduzeca I ustanova u cijoj imovini
figurira drzavna svojina kao dominirajuca.
Posto je YU predstavljena kao federalna drzava otuda savezna drzava predstavlja subjekt drzavne
svojine koji svoja ovlascenja I obaveze vrsi preko saveznih organa, ali I organizacija I javnih
sluzbi. Sredstva u svojini Republike Srbije regulise zakon o sredstvima u svojini RS koji
ovlascenja I obaveze vezuje za: republicke drzavne organe I organizacije, organe I organizacije
jedinica teritorijalne autonomije I lokalne samouprave, javne sluzbe I druge organizacije ciji je
osnivac republika. Ovlascenja I obaveze u vezi sa drzavnom svojinom obavljaju organi drzavne
uprave, oni nemaju svoju posebnu imovinu niti svojstvo pravnog lica vec su deo sire celine.
Organi drzavne uprave mogu se formirati na osnovu razlicitih kriterijuma: realni(vrsta poslova),
teritorijalni(teritorijalno podrucje), personalni(vrste lica). Kako je YU bila savezna drzava
poslove drzavne uprave na saveznom nivou vrsili su savezni organi uprave, dok su na nivou
republika to bili republicki organi uprave.
Savezne organe uprave cinili su: savezna ministarstva, savezne uprave I savezni inspektorati, a
republicke oragane uprave u srbiji predstavljala ministarstva.
Posebni subjekti drzavne svojine:
a)JAVNA PREDUZEA-Javno preduzece je preduzece koje obavlja delatnost od opsteg
interesa, a koje osniva drzava, odnosno jedinica lokalne samouprave. Ova definicija predpostavlja
dva elementa: da se radi o preduzecu koje obavlja delatnost opsteg interesa I da je osnivac drzava
ili jedinica lokalne samouprave. Ustav SRJ ne spominje delatnosti opsteg interesa, dok ustav RS
predvidja I to u oblastima: zdravstvene I socijalne zastite, drustvene brige o deci, obrazovanja,
nauke itd. Javno preduzece je slozen pravni oblik koji ima elemente privatnog (gradjanskog) I
javnog (upravnog) prava.
Javno preduzece stice pravni subjektivitet upisom u sudski registar. Ima svoj naziv(firma), sediste,
delatnost I imovinu. U pravnim odnosima sa trecim licima javno preduzece se javlja kao subjekt
privatnog prava, a u slucaju sporova nadlezni privredni sudovi. Javnopravni elementi javnog
preduzeca ispoljavaju se u razlicitim segmentima, drzava se u oblasti upravljanja ponasa kao prema
svojim preduzecima, postavlja direktora, imenuje svoje clanove u upravnom I nadzornom odboru.
Takodje javnim preduzecima se moze poveriti vrsenje upravne vlasti.
b)JAVNE USTANOVE-predstavljaju posebna pravna lica koja obavljaju delatnost od opsteg
interesa putem javne sluzbe, pri cemu neke osniva iskljucivo drzava, a pored nje mogu ih osnivati
I fizicka I pravna lica. Savezna javna ustanova osniva se za obavljanje delatnosti od interesa za
ostvarivanje nadleznosti SRJ a za potrebe saveznih organa I organizacija.
Mogu se osnovati:
1.radi obavljanja strucnih I tehnickih poslova,
2.obavestavanje javnosti o dogadjajima u SRJ I svetu,

3.radi stvaranja uslova za koriscenje I zastitu kulturno istorijskih dobara od interesa za ostvarivanje
nadleznosti srj.
Zakon o javnim sluzbama RS ustanove definise kao organizacije koje se osnivaju radi
ostvarivanja prava I interesa u oblasti: obrazovanja, nauke, kulture, zdravstvene I socijalne zastite.
Ovaj zakon ne pravi razliku izmedju javnih I ostalih oblika ustanova, ali u slucaju kada je osnivac
RS tada vlada RS imenuje I razresava direktore, kao I clanove odbora, a nadzor vrsi ministarstvo.
Pojam javne ustanove ima razlicito znacenje u nasem pravu I to kako po delatnostima kojima se
bave, tako I po osnivacima. Savezne javne ustanove bave se samo delatnostima od znacaja za
savezne organe I organizacije, a osnivac moze biti samo savezna vlada.
Javne sluzbe I drzavna svojina:
a)Pozitivni propisi
Iz naseg prava se ne vidi jasno da li javna preduzeca I ustanove posluju iskljucivo sredstvima u
drzavnoj svojini ili pored toga mogu imati stvari u iskljucivoj svojini I biti subjekti sopstvene
imovine. Zakon o javnim preduzecima pojam imovine javnih preduzeca mea sa imovinskom
masom koju cine: objekti, uredjaji I postrojenja. Medjutim posebno se izdvajaju prirodna
bogatstva I dobra u opstoj upotrebi, kao javna dobra koja drzava ustupa javnim preduzecima na
upravljanje I koriscenje a pri tom ostaju u svojinskom rezimu drzave. Ostaje nereseno pitanje
samostalne imovine javnih preduzeca. Zakon o sredstvima u svojini RS predvidja da su sva
sredstva stecena od strane javne sluzbe (javna preduzeca I ustanove) I druge organizacije ciji je
osnivac RS u dravnoj svojini. Ovakvo zakonsko resenje u potpunosti iskljucuje postojanje
samostalne imovine javnih preduzeca.
b)Shvatanja u pravnoj teoriji
U pravnoj teoriji postoje razlicita shvatanja o pravnoj prirodi svojine na stvarima kojima posluju
javna preduzeca I ustanove. Sva ta shvatanja mogu se svrstati u tri grupe.
1.Prva grupa shvatanja polazi od teze da dobra javnih preduzeca I ustanova cine objekte prava
svojine tih pravnih subjekata.
2.Druga grupa shvatanja polazi od stava da se vlasnitvo nad kapitalom pripisuje naciji, a nacija
ima pravni subjektivitet samo u drzavi I preko drzave, pa tako I kapital pripada drzavi.
3.Trece shvatanje ima najvise pristalica, I po njemu neke stvari pripadaju u iskljucivu svojinu
drzave a druge u iskljucivu svojinu pravnih lica koja vrse javne sluzbe.
Tako se u njihovoj imovinskoj masi nalaze dve kategorije stvari:
a) stvari koje su svojina drzave ali se razlicitim aktima prenose javnim preduzecima I ustanovama
na upotrebu, uzivanje-to mogu biti dobra u opstoj upotrebi, prirodna bogatstva, ili druga javna
dobra koja se nazivaju povratna jer se obavezno moraju vratiti autoritetu koji ih je ustupio, ili s
druge strane preuzeta dobra koja mogu postati na kraju eksploatacije svojina pravnog lica.
b) dobra stecena od strane javnih preduzeca ili ustanova po razlicitim osnovima.
Dele se u dve grupe: dobra koja nisu od izuzetne koristi za njihovo delovanje, I spadaju u privatnu
svojinu ovih zajednica I dobra koja su izuzetno korisna za obavljanje delatnosti.

142. OBJEKTI DRAVNE SVOJINE

-OBJEKTI DRAVNE SVOJINE su pokretne I nepokretne stvari na kojima drzava ima pravo
svojine. Posto drzavna svojina obuhvata raznovrsna ovlascenja, I objekti mogu biti razliciti:
ukoliko se uspostavljaju javnopravna ovlascenja I obaveze ili postoje mesoviti pravni odnosi tada
objekti drzavne svojine imaju status javnog dobra, a ako drzava ima sopstvena stvarnopravna
ovlascenja objekti imaju status stvari u gradjanskopravnom smislu.
Dakle objekti drzavne svojine se dele na: javna dobra I stvari u gradjanskopravnom smislu.
U nasem pravu objekti drzavne svojine mogu se razvrstati po tome da li spadaju u:
1)prirodna bogatstva (po ustavu srj iskljucivo u drzavnoj svojinu, po ustavu rs u drzavnoj ili
drustvenoj-rude, divljac, ribe, zemljiste, vode)
2)dobra u opstoj upotrebi (pre svega objekti drzavne svojine ali mogu biti I u drustvenoj I
privatnoj svojini-javni putevi, vode, obale, luke, aerodromi, parkovi)
3)sredstva drzavnih organa (fiskalna imovina-novac, hartije od vrednosti, zemljista, zgrade sluze
za ostvarivanje upravnih zadataka drzavnih organa)
4)kulturna dobra (objekti drzavne svojine ali mogu biti I u drugim oblicima svojine-dobra u
muzejima, bibliotekama, kulturni spomenici)
Moze se zapaziti da veliki broj stvari koje su ranije bile u rezimu drustvene svojine sada cine
objekte drzavne svojine, kao I tendencija daljeg kvantitativnog uvecacanja drzavne svojine koja je
rezultat nestajanja drustvene svojine.
-JAVNA DOBRA:
Pojam I vrste
Javna dobra u uem smislu su stvari koje su zbog svoje prirode podvrgnute javnopravnom rezimu,
odnosno objekti ovlascenja I obaveza drzavnih organa, organizacija I sluzbi. To su dobra u opstoj
upotrebi I prirodna bogatstva.
U irem smislu pojam javnog dobra obuhvataju pored navedenih I stvari koje se nalaze u
mesovitom pravnom rezimu mogu biti objekti javnopravnih ovlascenja I obaveza kao I
gradjanskopravnih ovlascenja drzavnih organa. Tu spadaju: sredstva za rad drzavnih organa,
organizacija I sluzbi, kao I kulturna dobra koja su u rezimu drzavne svojine.
Kada se radi o javnim dobrima u uzem smislu drzava svoju vlast ostvaruje preko upravnih akata I
upravnih radnji. Odrzavanje, zastita, sticanje I prenos javnih dobara ostvaruju se u upravnom
postupku.
Javna dobra u sirem smislu su u domenu gradjanskog prava, ali zbog specificne namene potpadaju
pod dvostruki rezim. Stoga se upotreba, raspolaganje I zatita ovih dobara moze vrsiti
javnopravnim I gradjanskopravnim aktima.
Deoba javnih dobara se u nasem pravu moze vrsiti na osnovu razlicitih kriterijuma kao sto su
pravni rezim dobara, oblik svojine, vrsta objekata, nain nastanka.
Prema pravnom rezimu, odnosno nainu upotrebe javna dobra se dele na dobra u opstoj upotrebi,
prirodna dobra I sredstva za rad drzavnih organa.
Prema tipu svojine javna dobra se dele na ona u drzavnoj svojini, I u privatnoj svojini.
-Sa stanovista vrste stvari postoje sledece kategorije:
1.zemljisno javno dobro(putevi,trgovi,parkovi)
2.vodno javno dobro(plovni putevi,jezera,vodotoci)
3.morsko javno dobro,
4.vazdusno javno dobro,

5.zgrade razlicitih drzavnih organa,

6.pokretne stvari koje po karakteru mogu biti razlicite(vozila, knjige, sredstva naoruzanja).
-S obzirom na nacin nastanka razlikujemo:
1.prirodna javna dobra (more, reke, obale)I
2.vestacka javna dobra(putevi, mostovi, aerodromi).
-Javno dobro u francuskom I nemackom pravu
U francuskom pravu pojam javnog dobra moze se nai razvrstavanjem materijalnih dobara na
javni I privatni domen. Teorija o javnom domenu objasnjava sustinu instituta javnog dobra.
Medjutim ne postoji jedinstven stav u teoriji povodom ovog pitanja, rasprave su krenule nakon
donosenja francuskog gradjanskog zakonika 1804. Taj zakonik predvidja da je drzava vlasnik kao
svaki drugi subjekt. Sva dobra drzave cine javni domen, ali to ne znaci poseban pravni rezim.
Tek su komentatori zakonika napravili razliku izmedju dobara u opstoj upotrebi koja ne mogu biti
u rezimu privatne svojine I ostalih dobara. Kao reakcija na ovo nastala je tzv.doktrinarna
koncepcija.
Posto nema definicije javnog I privatnog domena u zakonodavstvu, polazi se od kriterijuma prirode
dobara, te se razlikuju dve vrste stvari: dobra podobna za privatno prisvajanje (privatni domen)I
dobra koja nisu podobna za privatno prisvajanje-tako se javni domen svodi na dobra u opstoj
upotrebi. Posto se ova teorija pokazala nepogodnom da objasni pojam javnog dobra pojavila su se
kasnije shvatanja koja polaze od namene stvari.
Pojam javnog domena cine stvari koje sluze: javnim sluzbama I ostvarivanju javnog interesa. Posto
je I ovaj kriterijum pokazao nedostatke sledeca grupa autora polazi od kriterijuma nuznosti dobara.
Da bi stvar cinila javno dobro potrebno da ispunjava 4 uslova:
1)dobra pripadaju drzavi ili javnom telu
2)mora da sluzi javnoj upotrebi, odnosno javnoj sluzbi
3)stvar se mora odnositi ne na bilo koju javnu sluzbu, vec onu od sustinskog znacaja za drustvo
4)dobro mora imati bitnu ulogu u takvoj sluzbi
U nemakom pravu shodno svrsi kojoj sluze mogu se razlikovati 4 grupe javnih dobara:
1.javna dobra u opstoj upotrebi
2.javna dobra u posebnoj upotrebi
3.javna dobra u upotrebi u ustanovama
4.javna dobra u upotrebi u upravi
-Javna dobra I dobra od opsteg interesa
Dobra od opsteg interesa su stvari koje zbog svog znacaja za drustvo imaju poseban pravnim rezim
upotrebe, raspolaganja I zastite. Tu spadaju: prirodna bogatstva, dobra u opstoj upotrebi, kulturna
bogatstva, poljoprivredno I graevinsko zemljite, ume.
Ova dobra mogu biti u privatnoj, dravnoj ili drutvenoj svojini. Dobra od opsteg interesa moraju
se upotrebljavati u skladu sa zakonom predvidjenim uslovima kojima se ostvaruje njihova
racionalna upotreba I drugi opsti interesi.
Neosporno je da javna dobra spadaju u kategoriju dobara od opteg interesa, ali ove dve kategorije
stvari se ne mogu potpuno izjednaciti jer dobra od opsteg interesa predstvaljaju iru grupaciju
dobara, koja obuhvataju javna dobra ali I druge stvari od interesa za drustvo. Takodje javna dobra
su u drzavnoj svojini I izuzetci su retki, dok ostala dobra opsteg interesa mogu biti I u drugim
oblicima svojine.

143. PRAVNA PRIRODA DRZAVNE SVOJINE

-Povodom stvari koje cine objekte dravne svojine, uspostavljaju se pravni odnosi razlicite pravne
prirode. Drzava se moze pojaviti kao imalac vlasti(imperiuma), tu se radi o javnopravnom odnosu,
pri cemu se zastita ostvaruje upravnim sredstvima. S druge strane drzava se moze pojaviti I kao
subjekt gradjanskopravnih odnosa, shodno tome zastita se ostvaruje graanskim tuzbama, pred
redovnim sudovima.
-Stoga je drzavna svojina kao pravni pojam jedna mesovita kategorija koja sadrzi javnopravne I
gradjanskopravne elemente. S obzirom da ovi elementi nisu uvek podjednako zastupljeni neka
dobra su u iskljucivo javnopravnom rezimu(dobra u opstoj upotrebi)druga dobra su u mesovitom
pravnom rezimu, dok ima I dobara koja imaju status stvari u gradjanskopravnom smislu.
-U pravnoj teoriji postoje razlicita shvatanja o pravnoj prirodi drzavne svojine. Bila su prisutna
shvatanja koja drzavnu socijalisticku svojinu objasnjavaju iskljucivo preko kategorija gradjanskog
prava, kao pravo svojine sa ovlascenjem upotrebe, raspolaganja I svojinskim tuzbama. To
shvatanje iz ranije sovjetske pravne teorije prihvatili su I neki nasi teoreticari. Medjutim ova
shvatanja su nepotpuna, isto kao I ona koja drzavnu svojinu svode na iskljucivo javnopravnu
svojinu.
-U starijoj francuskoj pravnoj teoriji postojalo je shvatanje po kojem se drzavnoj upravi priznaje
samo pravo cuvanja I nadzora. Najzad postoje teoreticari koji u potpunosti sagledavaju sustinu
odnosa kod drzavne svojine. U pogledu javnih dobara drzava moze nastupati bilo kao nosilac
vlasti, bilo kao fikus, te mogu vaziti javnopravni propisi, gradjanski ili mesovit pravni rezim.

144. STICANJE I PRESTANAK DRZAVNE SVOJINE

Sticanje drzavne svojine predstavlja nacine ili oblike sticanja prava I obaveza na objektima
drzavne svojine. Posto drzavna svojina podrzaumeva dve vrste razlicitih ovlascenja, javnopravna
I gradjanskopravna, otuda sticanje drzavne svojine moze imati dva vida: sticanje javnopravnih
ovlascenja I obaveza, odnosno sticanje ili nastanak javnih dobara I sticanje prava svojine, odnosno
stvari u gradjanskopravnom smislu.
Drzava stice klasicno pravo svojine na nacine kojima se svojina stice u gradjanskom pravu,
originarnim I derivativnim nacinima sticanja. Drzava moze pribaviti pravo svojine odrzajem,
sticanjem od nevlasnika, akumulacijom, prirastajem, na osnovu akata drzavnih organa, nalazom
izgubljene I skrivene stvari, okupacijom, konfiskacijom, ali I na osnovu ugovora sa prethodnim
vlasnikom-derivativni nacin sticanja. S druge strane nacin sticanja javnih dobara zavisi od
karaktera objekta, tj.da li se radi o prirodnim ili vestackim javnim dobrima.
a) Prirodno javno dobro je rezultat prirodnih okolnosti ili dogadjaja, stice svojstvo objekta
drzavne svojine samim postankom.
b) Vetaka javna dobra ne sticu karakter javnosti samom izgradnjom ili postojanjem.
Priznavanje javnosti se u nauci obelezava kao predeljivanje, namenjivanje, destiniranje javnih
dobara I to se vrsi upravnim aktom, ali moze I samim zakonom.
Neki autori kod konstituisanja javnog dobra vide dve operacije: pravni akt, ili cinjenicu putem koje
neka stvar postaje javno dobro I pravni akt ili cinjenica kojom se dobru daje posebna namena.
U pravnoj teoriji navodi se jos jedan slucaj nastanka javnog dobra, naziva se preuzimanje, to su
slucajevi kada fizicka I pravna lica izgrade pojedine objekte pa ih poklone ili ustupe drzavi.
Drzavna svojina prestaje na razlicite nacine, u zavisnosti da li se radi o prestanku javnopravnih
ili gradjanskopravnih ovlascenja. Pravo svojine drzave prestaje na isti nacin kao pravo svojine
fizickih I pravnih lica, propascu stvari, prodajom. Medjutim drzavna svojina ne moze prestati
odricanjem od prava svojine-derelikcijom I napustanjem stvari.
Javnopravna ovlascenja drzave prestaju na isti nacin na koji I postaju.
Prirodna javna dobra prestaju usled okolnosti koje dovode do fizickog nestajanja objekta ili vise
ne sluzi odredjenoj nameni.
Prestanak vestackog javnog dobra vrsi se na osnovu pravnog akta, kojim predmet prestaje da sluzi
svojoj nameni I gubi karakter javnog dobra-akt oduzimanja,ili povlacenja.
-Posebni nacini sticanja svojine:
1)AGRARNA REFORMA-predstavlja skup mera preduzetih od strane drzave kojima se menjaju
svojinski odnosi na poljoprivrednom zemljistu, tako da pojedinim subjektima prestaje pravo
svojine, dok drugi subjekti (agrarni interesenti) sticu pravo svojine na poljoprivrednom zemljistu.
Cilj ovih mera je da se promene drustveni odnosi u poljoprivrednoj proizvodnji, tako sto se
najcesce vrsi preraspodela zemlje, oduzimanjem velikih zemljisnih poseda I njihovom raspodelom
domacinstvima I seljacima bez zemlje. Agrarna reforma ima dva vida: moze sluziti ukidanju jednih
I uvodjenju drugih drustvenih odnosa(ukidanje feudalnih,kapitalistickih odnosa) I moze imati za
cilj preraspodelu zemlje u okviru istog svojinskog odnosa radi unapredjenja poljoprivredne
proizvodnje.
U bivsoj socijalistickoj jugoslaviji prva agrarna reforma sprovedena je na osnovu dva zakona iz
1945.imala je za cilj da se ukine eksploatacija tudjeg rada I da pojedine kategorije stanovnistva
dodju do sredstava za zivot.
Prestalo je pravo svojine na poljoprivrednom zemljistu odredjenim kategorijama vlasnika:
1.Veliki posedi cija povrsina prelazi 45 hektara ili 25 do 35 hektara zemlje ako se koriste putem

zakupa ili najma radne snage

2.Zemljisni posedi u svojini banaka, preduzeca I drugih pravnih lica
3.Zemljisni posedi svetovnih I verskih ustanova iznad 10 hektara
4.Posedi nezemljoradnika iznad 3-5 hektara
Pravo svojine prestaje bez naknade, a oduzeta zemlja usla u zemljisni agrarni fond u drzavnoj
svojini, da bi se dodelili odredjenim subjektima-fizickim I pravnim licima.
Druga agrarna reforma sprovedena 1953. Na osnovu zakona o poljoprivrednom zemljisnom fondu
drustvene svojine I dodeljivanjem zemlje poljoprivrednim organizacijama. Obradivo zemljiste
moglo je biti u rezimu prava svojine do tzv.agrarnog maksimuma, dok je ostalo zemljiste bilo u
rezimu drustvene svojine. Poljoprivredne organizacije su na dodeljenom zemljistu imale pravo
koriscenja I sticali su ga upisom u zemljisne knjige.
2)ARONDACIJA- agrarna mera drzave kojom se oduzimaju odredjene zemljisne parcele ako one
po svom polozaju predstvaljaju enklavu ili poluenklavu, te onemogucavaju racionalnu upotrebu
okolnog zemljista, ili ostvarenje drugog opsteg interesa, uz davanje naknade u novcu, ili u vidu
drugog zemljista. Arondacijom se vrsi uredjivanje poljoprivrednog zemljista, odnosno
zaokruzivanje I stvaranje vecih zemljisnih povrsina podesnih za primenu savremenih mera I
sredstava. Taj cilj ima I komasacija, ali za razliku od nje arondacija obuhvata samo pojedine
zemljisne parcele koje su po polozaju enklave ili poluenklave.
Korisnici arondacijie I oni koji je mogu zahtevati su: drzavno, drustveno, zadruzno mesovito
preduzece I druga pravna lica. Korisnici ne mogu biti fizicka lica. Arondacija se moze sprovesti
ako korisnik koji zahteva njeno sprovodjenje ima u svojini odredjeni procenat ukupnog
poljoprivrednog zemljista u potesu za koji se predlaze arondacija.
Pod POTESOM se podrazumeva deo povrsine zemljista u jednoj katastarskoj opstini, koja cini
jednu celinu I kao takva je upisana u registar. U RS se arondacija moze sprovesti ako korisnik koji
pokrece inicijativu poseduje bar 60% ukupnog poljoprivrednog zemljista u potesu. Arondacija se
moze vrsiti ako je prethodno utvrdjen opsti interes za sprovodjenje arondacije na odredjenom
potesu. On se utvrdjuje resenjem skupstine opstine, a na zahtev korisnika arondacije. Postupak
arondacije sprovodi se po propisima o eksproprijaciji, s tim sto je arondacija uzeg obima.
Fizickim ili pravnim licima kojima se oduzima zemljiste pripada pravicna naknada koju daje
korisnik arondacije, u naturi ili novcu.
3)NACIONALIZACIJA-predstavlja meru drzave kojom se pojedina ili sva preduzeca u okviru
odredjene privredne grane prenose u drzavnu svojinu. Ova mera prouzrokuje prestanak prava
svojine odredjenih subjekata, I nacin sticanja drzavne svojine. Nacionalizacija takodje
predstavlja opste ogranicenje pravne sposobnosti fizickih I pravnih lica, jer ne mogu sticati
imovinska prava u nacionalizovanim privrednim granama.
U nasem pravu bile su sprovedene tri nacionalizacije, prva 1946. I obuhvatila je 42 privredne
grane, druga 1948.odnosila se na preduzeca koja nisu nacionalizovana ranije, a od vaznosti su za
kulturu privredu I zdravstvo. Ove dve nacionalizacije predstavljaju osnov nastanka drzavne
svojine. Treca nacionalizacija sprovedena 1958.obuhvatila je stambene zgrade, poslovne zgrade I
gradjevinsko zemljiste. Predstavljala je nacin sticanja drustvene svojine. Nacionalizacija se
razlikuje od konfiskacije jer je nacionalizacija privrednopoliticka mera, a konfiskacija kazna za
ucinjeno krivicno delo ili prekrsaj. Konfiskacija je uvek bez naknade, a nacionalizacija moze biti sa
naknadom. Takodje kod konfiskacije se ne dira u opstu pravnu sposobnost konfiskata.
Nacionalizacija se razlikuje I od eksproprijacije koja predstavlja oduzimanje odredjene stvari u

opstem interesu, ni eksproprijacija ne dira u opstu pravnu sposobnost.

4)EKSPROPRIJACIJA- predstavlja prinudni pristanak ili ogranicenje prava svojine na
nepokretnim stvarima, uz pravicnu naknadu ako to zahteva opsti interes utvrdjen zakonom.
Postoje dva oblika eksproprijacije.
1. Potpuna eksproprijacija postoji kada se pravosnaznim resenjem menja sopstvenik na
eksproprisanoj nepokretnosti tj.gasi se pravo svojine ranijeg sopstvenika, I uspostavlja se pravo
novog.
2. Nepotpuna ili delimicna eksproprijacija predstavlja ogranicavanje prava svojine na
nepokretnosti uspostavljanjem sluzbenosti, zakupa na neodredjeno vreme ili nekog drugog prava.
Predmet eksproprijacije ne mogu biti pokretne stvari. Ako se preduzima nepotpuna eksproprijacija
u vidu zakupa zemljista, ima ograniceno trajanje, tri godinei vrsi se iz tacno odredjenih razloga
poput: istrazivanje rudnog blaga, koriscenje kamenoloma, vadjenje peska I sljunka. Opsti interes za
eksproprijaciju po zakonom o eksproprijaciji, utvrdjuje se zakonom ili odlukom vlade RS.
Vlada RS moze utvrditi opsti interes za eksproprijaciju ako je ova mera neophodna za izgradnju
javnih objekata u oblasti: obrazovanja, zdravstva, socijalne zastite, kulture, sporta, saobracaja,
energetike I komunalne infrastrukture, obezbedjenje zastite zivotne sredine, za eksploataciju
rudnog blaga. Mogucnost eksproprijacije je znatno suzena u odnosu na ranije propise. Suzen je I
broj subjekata u ciju korist se vrsi eksproprijacija a to su: federacija, republika, pokrajina, grad,
opstina, drustveni I drzavni fondovi I javna preduzeca.
5)KONFISKACIJA-je mera drzave koja obuhvata oduzimanje imovine, potpuno ili delimicno,
bez naknade, od sopstvenika I prenosenje u drzavnu ili drustvenu svojinu na osnovu krivicnih ili
administrativnih propisa. Konfiskacija se u nasem pravu prvobitno javlja kao politicko pravna mera
tzv. eksproprijacija eksproprijatora I predstavlja zaplenu imovine narodnih neprijatelja I
izdajnika. Ovo je bio nacin sticanja drzavne svojine, I vise nije aktuelan.
U periodu u kojem je drustvena svojina bila dominantna, konfiskacija se javlja kao sporedna
kazna kod kd. protiv naroda I drzave, protiv narodne privrede ili kao glavna kazna kod prekrsaja.
Ovaj vid konfiskacije bio je nacin sticanja drustvene svojine.
Noviji propisi u krivicnom pravu(1993) ne predvidjaju vie konfiskaciju kao sporednu sankciju, ali
je predvidjaju administrativni propisi kao glavnu sankciju kod prekrsaja, tada predstavlja nacin
sticanja drzavne svojine.
6)KOMASACIJA-uredjenje poljoprivrednog zemljista putem komasacije vrsi se ako se zbog
velike usitnjenosti I nepravilnog oblika katastarskih parcela zemljiste ne moze racionalno
koristiti, ne mogu se vrsiti radovi na uredjenju zemljista, I u slucaja kada se izgradnjom vecih
objekata, uredjenjem vodotoka vrsi dalje usitnjavanje postojecih katastarskih parcela I poremecaj
putne I kanalne mreze.
Potrebu za komasacijom utvrdjuje skupstina opstine I odredjuje povrsine na kojima se sprovodi
komasacija. Odluku o sprovodjenu komasacije donosi skupstina opstine na osnovu programa
komasacije po pribavljenom misljenju ucesnika komasacije. Po stupanju na snagu odluke o
sprovodjenu komasacije, skupstina opstine resenjem obrazuje komsiju koja ce izvrsiti komasaciju.
Svaki sopstvenik zemljista dobija zemljiste iz komasacione mase, odgovarajuce vrednosti, po
mogucnosti iste kulture I polozaja kao ono uneto u komasacionu masu. Svaki ucesnik komasacije
mora da dobije to bolje zaokruzeno zemljiste, preostalo zemljiste postaje objekt drzavne svojine.

145. ZATITA DRAVNE SVOJINE

-Zatita dravne svojine bice razlicita u zavisnosti koji tip dobara, odnosno ovlascenja se stiti:
JAVNOPRAVNA(upravnopravna)ZATITA-ispoljava se u preduzimanju razlicitih mera I
sredstava upravnog karaktera od strane drzavnih organa, organizacija I slubi.
Koji subjekt ce biti nadlezan da preduzme radnje zastite zavisi od vrste javnog dobra, ali I od
stepena povrede javnog dobra.
Zastita vojnog javnog dobra u nadleznosti ministarstva odbrane I vlade, zastita kulturnog javnog
dobra u nadleznosti ministarstva za kulturu, puteve stiti direkcija za puteve I nadlezni drzavni
organ. Zastitu preduzima drzavni organ, javno preduzece, ustanova ili drugo pravno lice koje je
ovlasceno I obavezno da se stara o odredjenom javnom dobru.
Pravne mere koje se preduzimaju u cilju zastite mogu biti razlicite: nadlezni organ moze doneti
resenje kojim se zabranjuje vrsenje odredjene delatnosti, a mogu se izdavati dozvole, odobrenja,
saglasnosti. Subjekti zastite mogu voditi I upravni spor kod nadleznog suda.
Cilj ovog oblika zastite ocuvanje materijalne supstance javnog dobra.
Zastita javnih dobara obuhvata razlicite vrste delatnosti za koje vaze neka osnovna nacela: obaveza
odrzavanja javnog dobra, pravna postojanost javnog dobra, kazneno pravna zastita.
1)Obaveza odrzavanja javnog dobra-obuhvata preduzimanje radnji I delatnosti kojima se javno
dobro odrzava materijalno I funkcionalno (ciscenje, popravke, odrzavanje uredjaja, rekonstrukcija,
osvetljenje). Sve ove obaveze mogu biti redovne ako se vrse u okviru uobicajnih delatnosti
nadleznih subjekata i vandredne ako su pracene vandrednim dogadjajima poput elementarnih
nepogoda I saobracajnih nesreca. Troskovi odrzavanja javnih dobara padaju na teret drzave.
2)Pravna postojanost javnog dobra-obuhvata nekoliko pravnih principa:
a) Princip neotudjivosti javnog dobra (ove stvari ne mogu biti u pravnom prometu niti u svojini
fizickih I pravnih lica, ovaj princip vazi dok traje status javnog dobra)
b) Nemogucnost sticanja subjektivnih gradjanskih (stvarnih) prava na javnim dobrima
c) Javna dobra ne mogu biti predmet prinudnog izvrsenja
3) Kazneno pravna zastita javnih dobara obuhvata upravnopravne sankcije (kao novcane kazne
za prekrsaj, zabrane vrsenja delatnosti, resenje o uspostavljanju prethodnog stanja) krivicnopravna
zastita predvidja da je povreda pojedinih javnih dobara krivicno delo sto povlaci odgovarajuce
kazne.
GRAANSKOPRAVNA ZATITA- dravne svojine omogucava zastitu objekata drzavne
svojine kao imovinskopravnih vrednosti, odnosno gradjanskopravnih odnosa koji tim povodom
nastaju. U Srbiji poslove zastite imovinskih prava I interesa na nivoima republike, pokrajine, grada
I opstine obavlja javno prvobranilatvo. Po pitanju tuzbi koje se mogu podici za zastitu drzavne
svojine na raspolaganju su petitorne I posesorne tuzbe. Ako savezni javni prvobranilac smatra da
ne treba pokrenuti postupak pred sudom ili da treba povuci tuzbu zatrazice se da savezni organ
kojeg zastupa zauzme stav o daljem postupanju. Ukoliko oni ne postignu saglasnost, stav o tome
zauzima savezna vlada.

146. ZADRUNA SVOJINA

-ZADRUNA SVOJINA predstavlja poseban oblik prava svojine ciji su titulari zadruge I
zadruzne organizacije. Zadruzna svojina obrazuje se iz udela, lanarine zadrugara, sredstava
ostvarenih radom I poslovanjem zadruge, I iz sredstava koje je zadruga stekla na drugi nacin. - -----Posebnost ovog oblika prava svojine ispoljava se u razlicitim elementima. To su subjekti zadruge I
zadruzne organizacije kao posebna pravna lica, kao I principi kojima se uredjuje zadruga to su:
1.dobrovoljnost 2.uzajamnost 3.solidarnost 4ravnopravnost.
-ZADRUNA SVOJINA I SRODNE KATEGORIJE:
1.Drutvena svojina:
Zadruzna svojina I pored dodirnih tacaka sa drustvenom svojinom predstavlja razlicit svojinski
oblik. Subjekti zadruzne svojine su zadruge I druge zadruzne organizacije, dok su subjekti
drustvene svojine drustvena preduzeca I druga drustvena pravna lica. Drustvena svojina izrazava I
obezbedjuje interese sireg kruga gradjana. Takodje pravna sadrzina ovih oblika svojine je razlicita.
Pravo drustvene svojine je u nacelu ograniceno pravo I to na osnovu zakonskih propisa.
Pravo zadruzne svojine moze biti izuzetno ograniceno zakonom(npr.dobro opsteg interesa), ali se
osnivackim aktom zadruge mogu predvideti dodatna ogranicenja, koja su obligacionog karaktera.
Dalje nacin nastanka I prestanka zadruzne I drustvene svojine nisu istovetni. Zadruzna svojina
moze da nastane I prestane voljom zadrugara, pri cemu se zadrugarima vracaju njihovi udeli, dok
drustvena svojina ne moze nastati I prestati voljom radnika. Drustvena svojina uziva vecu pravnu
zastitu.
2.Dravna svojina:
Istrazivanje odnosa drzavne I zadruzne svojine podrazumeva sagledavanje nekoliko cinjenica.
Prva je istorijskog karaktera.U periodu nastanka socijalisticke jugoslavije zadruzna svojina ima
znacajno mesto, 1946.donet je osnovni zakon o zadrugama. Clanovi seljacke radne zadruge bili
su duzni da u zadrugu unesu svu svoju zemlju izuzev okucnice. Zadrugari su mogli zadrzati pravo
svojine na svom udelu ili ga preneti na zadrugu. Zemlja u zadruznoj svojini nije mogla preci u
privatnu. Medjutim ovakav tip zadruga napusten je donosenjem uredbe o imovinskim odnosima I
reorganizaciji seljackih radnih zadruga. Analiziranjem zakona o zadrugama moze se u uociti da je
zadruzna svojina po karakteristikama bliska drzavnoj. Ona je bila podvrsta drzavne svojine.
Drugi momenat je osnivanje zadruznih preduzeca od strane javnopravnih tela u nekim zemljama.
Ova preduzeca razlikuju se od ostalih zadruznih oblika jer rezultat privredne delatnosti ne pripada
ucesnicima tog pravnog lica. Uprava takvog preduzeca formira se prinudnim putem, upravnim
aktom I pracena je birokratskom strukturom. U pravnim zadrugama clanovi dobrovoljno ulaze I
istupaju iz zadruge, odnosno formiraju unutrasnje organe I obavljaju delatnost u svom interesu.
Dakle ova preduzeca su samo po formi bliska zadruznim organizacijama. U sustini to su pravna
lica javnog prava, kao sto su javna preduzeca ili ustanove u cijem poslovanju je drzavna svojina
dominantan oblik. Iz ovih cinjenica vidi se da se drzavna I zadruzna svojina ne mogu izjednaciti.
-SUBJEKTI ZADRUNE SVOJINE:
Subjekti zadruzne svojine su imaoci prava svojine na pokretnim I nepokretnim stvarima, to su
zadrugari pojedinacno ili zajedno udruzeni. Zadrugari se udruzuju u posebne oblike organizacije,
koje imaju status pravnog lica. Zadruge su osnovni I najznacajniji subjekti zadruzne svojine ali ne
I jedini. Na osnovu zakona SRJ iz 1996. Predvidja se postojanje razlicitih zadruznih saveza.

Stoga zadruge I zadruni savezi jedini mogu biti subjekti zadrune svojine u naem pravu.
Zapaa se restriktivan pristup u pogledu mogucnosti stvaranja drugih oblika zadrunog
organizovanja, posebno zadruznih preduzeca, ili povezivanja sa drugim pravnim licima.
-ZADRUGE:
Zadruga je oblik organizovanja fizickih lica-zadrugara, u kojoj oni poslovanjem na zadruznim
principima: dobrovoljnosti I solidarnosti, demokraticnosti, ekonomskog ucesca, jednakog prava
upravljanja, samostalnosti, zadruznog obrazovanja I medjusobne saradnje, ostvaruju svoje
ekonomske, socijalne I kulturne interese.
Dakle osnovne karakteristike(nacela) zadruge su :
1. DOBROVOLJNOST-zadruga je dobrovoljna organizacija, zadrugari slobodno odlucuju da li ce
I sa kim osnovati zadrugu.
2. Zadruga ima SVOJSTVO PRAVNOG LICA u kojem zadrugari samostalno upravljaju,
odlucuju o upotrebi sredstava zadruge, I o njenom trajanju.
3. Zadruga je PRAVNA ORGANIZACIJA OTVORENOG TIPA, mogu joj pristupati novi
clanovi prema pravilima utvrdjenim osnivackim aktom
4. Zadrugari imaju RAVNOPRAVAN STATUS
5. Zadruge su zasnovane na uzajamnoj saradnji, solidarnosti I humanim nacelima, osnovane da
se pomogne odredjenom krugu lica.
6. Obavljanje delatnosti I poslova u zadruzi VRE SAMI ZADRUGARI (princip eksluzivnosti)
7. Zadrugari u zadruzi imaju DVOSTRUKO SVOJSTVO: istovremeno imaju svojstvo klijenta I
svojstvo isporuioca proizvoda ili usluge.
8. Zadrugari zajednicki snose dobit I rizik poslovanja.
-VRSTE ZADRUGA:
Podela zadruga moze se izvrsiti na razlicite nacine.
Prema vrsti delatnosti mogu biti:
1.ZEMLJORADNIKE-mogu ih osnovati najmanje 10 zemljoradnika I drugih fizickih lica koji
imaju u svojini ili po drugom pravnom osnovu koriste zemljiste, objekte ili sredstva za rad u
poljoprivredi. Zemljoradnicke zadruge mogu biti opste I specijalizovane.
2.STAMBENE zadruge mogu osnovati najmanje 30 fizickih lica. One organizuju izgradnju I
odrzavanje stanova, stambenih zgrada I poslovni prostor za zadrugare, I to angazovanjem sredstava
I rada zadrugara kao I drugih fizickih I pravnih lica.
3.POTROAKE zadruge mogu osnovati najmanje 10 fizickih lica.One snadbevaju zadrugare
proizvodima iroke potrosnje.
4.ZANATSKE zadruge mogu osnovati najmanje 10 fizickih lica koja imaju strucnu opremu
potrebnu za obavljanje poslova I delatnosti zadruge. Zanatske zadruge izradjuju I prodaju svoje
zanatske proizvode I obavljaju razne zanatske usluge.
5.ZDRAVSTVENE zadruge mogu osnovati najmanje 10 fizickih lica od kojih najmanje jedno
mora biti lekar. Ove zadruge pruzaju pomoc zadrugarima I clanovima njihove porodice u
ostvarenju zdravstvene zastite, nabavkom lekova I pruzanjem drugih zdravstvenih usluga.
6.OMLADINSKE I STUDENTSKE zadruge mogu osnovati najmanje 10 fizickih lica. One
omogucuju zadrugarima da za poslodavce obavljaju privremene poslove pri cemu se ne zasniva
radni odnos, a radi sticanja sredstava za skolovanje I druge licne potrebe.
7.UENIKE zadruge mogu osnovati kole I domovi uenika. One kroz rad obrazuju I
osposobljavaju ucenike, zadrugare za odredjena zanimanja I omogucuju im da tim radom steknu

sredstva za vanastavne, drustvene, sportske I kulturne delatnosti.

-Podela zadruga moze biti I prema cilju poslovanja.
Ako posluju u cilju sticanja dobiti onda su PROFITNE zadruge.
Ako cilj nije profit vec zadovoljenje razlicitih potreba zadrugara onda su NEPROFITNE.
Dalje prema nacinu osnivanja potrebnih sredstava za poslovanje zadruge mogu biti sa udelima
osnivaca I zadruge bez udela osnivaca.
Prema vrsti odgovornosti zadruge se mogu podeliti na zadruge sa neogranicenom odgovornoscu
zadrugara I zadruge sa ogranicenom odgovornoscu zadrugara.
-OSNIVANJE ZADRUGE I STICANJE I PRESTANAK SVOJSTVA ZADRUGARA
Zadrugu kao pravno lice osnivaju dobrovoljno, samostalno I ravnopravno fizicka lica u
odredjenom broju, a izuzetno I pravna lica(kole). Osnivacki akt zadruge je ugovor o osnivanju
(kad je pravno lice tj.skola-odluka o osnivanju). Osnivacki akt sacinjava se u pismenom obliku I
potpisuje sa osnivacem, ugovor o osnivanju mora sadrzati elemente propisane zakonom.
Zadruzna pravila donose se na osnivackoj skupstini, vecinom glasova osnivaca. Tu se vrsi izbor
organa zadruge. Zadruga se tada smatra osnovanom I stice svojstvo pravnog lica upisom u sudski
registar. Prijava za upis se podnosi u roku od 30 dana od odrzavanja osnivacke skupstine.
Osnivanjem zadruge osnivaci sticu status zadrugara, taj status moze se steci naknadno po zahtevu
I pristupnom izjavom kojom potpisnik prihvata prava I obaveze. Odluku o sticanju statusa
zadrugara donosi organ zadruge, u roku od 30 dana, ako je zahtev odbijen postoji pravo zalbe
skupstini zadruge. Status zadrugara prestaje istupanjem iz zadruge, iskljucenjem, smru zadrugara
ili prestankom zadruge.
-Razvoj zadruga:
Nastale u 19.veku, prva nastala u Engleskoj 1844.godine I to kao potrosacka zadruga.
-OBJEKTI ZADRUNE SVOJINE
Objekti zadruzne svojine su razlicite stvari na kojima zadruga kao pravno lice ima pravo svojine I
koristi ih u svom poslovanju. Objekti zadruzne svojine mogu se podeliti po razlicitim osnovima.
Prema vrstama stvari objekti se dele na: pokretne I nepokretne stvari, novac I hartije od vrednosti.
Objekte zadruzne svojine treba razlikovati od imovine ili imovinske mase zadruge jer su to siri
pojmovi.
Imovinu zadruge cini skup razlicitih prava: stvarnih, obligacionih, I intelektualnih.
Imovinsku masu zadruge cine razlicite stvari koji su objekt imovinskih prava a ne samo prava
svojine.
Prema nacinu nastanka objekti zadruge dele se na: udele zadrugara koji su preneseni u svojinu
zadruge, sredstva od clanarine zadrugara, sredstva ostvarena radom I poslovanjem zadruge I
sredstva koja je zadruga stekla na drugi nacin(poklon, testament).
Sva ova sredstva mogu se razvrstati na osnovni kapital, kao staticni element I I ostala sredstva
kao promenljivi element. Udeli su sredstva koja zadrugari obezbedjuju za osnivanje I poslovanje
zadruge, svaki zadrugar upisuje jednak udeo. Za vreme trajanja statusa zadrugara udeli se ne mogu
vracati niti zalagati, po prestanku tog statusa udeli se vracaju.

-UPRAVLJANJE ZADRUGOM:
Upravljanje je proces donosenja odluka o upotrebi I raspolaganju stvarima koje cine objekte
svojine. U gradjanskom pravu upravljanje izuzetno predstavlja odvojenu svojinsku funkciju I to
samo ako se radi o postojanju zajednice ljudi, odnosno pravu svojine sa vise subjekata.
Zakonom o zadrugama SRJ predvidja da zadrugom upravljaju zadrugari, imaju jednako pravo
glasa po principu jedan zadrugar-jedan glas. Zakonodavac ne pravi razliku izmedju zadrugara
osnivaca koji su uneli sredstva, I kasnijih bez udela.
Najvisi organ upravljanja zadrugom je skupstina koju cine svi zadrugari. Ona donosi zadruzna
pravila, odlucuje o statusnim promenama, prestanku zadruge, donosi programe I planove razvoja,
bira I opoziva predsednika I clanove upravnog, izvrsnog I nadzornog odbora, bira I razresava
direktora zadruge itd.
Upravni odbor sastoji se od najmanje pet clanova, lanovi moraju biti iz reda zadrugara.
Ako u zadruzi ima vise od 50 zaposlenih koji nisu zadrugari, clan upravnog odbora bira se iz reda
tih zaposlenih. Upravni odbor sprovodi politiku, razmatra I predlaze skupstinu zadruge, usvaja
godisnji obracuna, priprema predloge odluka za skupstinu I izvrsava njene odluke, predlaze
raspodelu dobiti, donosi poslovnik o radu I investicione odluke.
Nadzorni odbor vrsi nadzor nad zakonitou rada upravnog odbora I direktora, pregleda parcijalne
I godinje obraune I utvruje da li su u skladu sa propisima, utvruje da li se poslovne knjige I
druga dokumenta zadruge vode uredno I u skladu sa propisima, pregleda izvetaje koji se podnose
skuptini, pregleda predloge o raspodeli dobiti I viaka, podnosi skupstini godinje izvestaje o
radu. lanovi nadzornog odbora biraju se iz reda zadrugara, odbor ima najmanje 3 lana.
Direktor zadruge organizuje I vodi poslovanje zadruge, zastupa zadrugu, stara se o zakonitosti I
odgovara za zakonitost rada zadruge. Direktor zadruge moze biti razresen zbog gubitka u
poslovanju, krsenja zakona, nesposobnosti.
-PRAVNA SADRINA ZADRUNE SVOJINE:
Posto je zadruzna svojina jedan od oblika prava svojine ciji je titular zadruga, te njenu pravnu
sadrzinu cine tri osnovna ovlaenja: upotrebe, pribiranja plodova I raspolaganje.
irina ovlascenja zavisi od vrste objekata. Pored opsteg pravnog rezima koji jedino varira od vrste
objekta I njegovog znacaja za drustvo, kod zadruzne svojine mogu se pojaviti I dodatna
ogranicenja. Ovlascenje raspolaganja podleze dvostrukom pravnom rezimu: vazi opsti pravni rezim
utvrdjen zakonom I jedinstven za sve sopstvenike, I posebni pravni rezim koji proizlazi iz
zadruznih principa solidarnosti I humanosti, I regulise se zadrunim pravilima.
-ZATITA ZADRUNE SVOJINE:
Zadruzna svojina je poseban oblik prava svojine ciji je titular zadruga. Rezim zastite koji vazi za
pravo svojine moze se primeniti I na zadruznu svojinu.
Dakle mogu se podici dve vrste tuzbi: drzavinske u slucaju smetnji ili oduzimanja stvari I
svojinske ili petitorne poput reivindikacione I publicijanske za povracaj stvari, ili negatorna
ukoliko postoje smetnje prava svojine.
Aktivno legitimisani za podizanje ovih tuzbi je nadlezni organ odredjen pravilima zadruge ili
zakonom. Ovo su oblici zastite ukoliko treca lica uznemiravaju zadrugare u drzavini li svojini.
Medjutim postavlja se pitanje koja sredstva zastite imaju zadrugari ukoliko problem nastane unutar
same zadruge.

Zakon o zadrugama SRJ ne sadrzi odredbe o ovom problemu, te se primenjuju odredbe zakona o
preduzecima koje predvidjeju tri razlicite tuzbe:
1.Tuzba za naknadu stete koju moze podici skupstina zadrugara pred nadleznim sudom protiv
clanova uprave koji su doneli odluku kojom se nanosi steta zadruzi
2.Zadrugar moze podici individualnu tuzbu za naknadu stete koja mu je neposredno pricinjena
odlukom organa zadruge
3.Postoji tuzba za ponistaj nezakonite odluke koju moze podici skupstina zadrugara pred
nadleznim sudom protiv odluka organa zadruge koju smatra nezakonitim.
Sredstva zadruge cine I sredstva koja se vode na posebnom racunu odnosno sredstva rezervnog
fonda. Ova sredstva se nalaze u rezimu prava svojine sa posebnom namenom, tako da se pored
pomenutih tuzbi mogu primeniti I druge mere zastite kao sto su: nadzor I kontrola revizora
nadleznog zadruznog saveza I drzavnih organa, izricanje kazni za privredni prestup ili prekrsaj ako
se tim sredstvima nezakonito raspolaze itd.

147. SUSVOJINA
-SUSVOJINA postoji kada dva ili vise lica imaju pravo svojine na istoj stvari, svaki prema svom
udelu.
Suvlasnici imaju zajedno, u odnosu na treca lica, onoliko prava koliko bi imao jedan iskljuciv
sopstvenik na toj stvari. Suvlasnik ima pravo na udeo u celini koju predstavlja pravo svojine.
Suvlasnicki udeo oznacava alikvotni deo celine, a moze biti izrazen u razlomku, procentima, ili
decimalama(1/3, 30%..)
-Pravo svojine je podeljeno prema obimu, a ne prema pojedinim ovlascenjima,npr: jedan
suvlasnik ne moze imati ovlascenje da stvar uporebljava, a drugi da njome raspolaze.
Podela svojine prema obimu znaci da svaki suvlasnik ima odredjeni deo prava svojine prema
citavoj stvari. Kod susvojine moze se razikovati pravo suvlasnika na udeo i pravo suvlasnika na
samoj stvari. Svaki suvlasnik ima indivdualno pravo na svoj udeo, ali istrovremeno postoji
suvlasnicka zajednica na samoj stvari, tako da nijedan od njih ne moze preduzimati ni materijalne
akte ni pravne poslove bez saglasnosti suvlasnika.
148. PRAVO SUVLASNIKA NA UDEO
-Prema jednom shvatanju suvlasnik je sopstvenik svog udela, I ako nesto drugo nije odredjeno
pretpostavlja se da su suvlasnicki delovi jednaki. Ta pretpostavka je oboriva, svaki suvlasnik
moze tvrditi da su udeli drugacije odredjeni, ali teret dokazivanja onda pada na njega.
-Suvlasnik moze raspolagati svojim udelom bez saglasnosti ostalih suvlasnika, I ovo pravilo je
prihvaceno kod nas, a nalazilo se i medju pravilima naseg predratnog prava.
U uporednom pravu je ovo pravilo vecinom prihvaceno, ali postoje izuzeci kao sto je slucaj sa
ehoslovackim pravom, gde je ograniceno pravo raspolaganja suvlasnika svojim udelom.
Prema ehoslovakomGZ iz 1964: suvlasnik moze preneti svoj udeo na ostale suvlasnike, ili
svoje potomke, ali ako zeli da ga prenese na tree lice mora imati saglasnost svih suvlasnika.
-Raspolaganje obuhvata mogucnost otudjenja i opterecenja udela. Suvlasnik moze prodati ili
pokloniti svoj udeo, moze konstituisati na svom udelu sva stvarna prava koja ne diraju u stvar,
vec su uperena na vrednost ili plodove koje stvar daje.
Ne moze konstituisati pravo sluzbenosti ni pravo stanovanja.
Prema jednom shvatanju, koje se moze prihvatiti I za nase pravo, suvlasnik pokretne stvari moze
konstituisati zalozno pravo na svom delu.

149. PRAVNI POLOZAJ SUVLASNIKA U ODNOSU NA CELU STVAR

-Suvlasnik ima pravo da samostalno raspolaze svojim udelom. On to samostalno I individualno
pravo ima samo kad je rec o individualnom pravu svojine. Ako suvlasnik proda svoju trecinu ,
kupac nece steci svojinu ni na jednom realnom delu stvari, on ce samo stupiti na mesto
suvlasnika, prodavca.
Svaki suvlasnik moze vrsiti svoja ovlascenja u odnosu na stvar, samo uz saglasnost ostalih
suvlasnika (nekad se trazi saglasnost svih, a nekad samo vecine).
Suvlasnik ima pravo na drzavinu stvari. Nijedan od njih ne moze imati iskljucivu drzavinu
stvari, vec svi suvlasnici zajedno imaju sudrzavinu na stvari. Suvlasnici stvar mogu drzati na
razlicite nacine:
1.zajednicki( tri studenta kupe tv I u zajednikoj sobi gledaju ligu ampiona)
2.sukcesivno(10 dana jedan upotrebljava motor, potom 10 dana drugi)
3.posredno (suvlasnici mogu izdati stvar u zakup I drati je posredstvom zakupca)
Bitno je da suvlasnik ima mogucnost da vrsi fakticku vlast, makar posredno. Ako ga trea lica ili
suvlasnici u tome ometaju, suvlasnik ima pravo na drzavinsku (posesornu) tuzbu. On ima pravo
da pravo da podnese dravinsku tubu za povraaj dravine bez obzira na to da li mu je tree lice
oduelo dravinu ili su ga suvlasnici iskljuili iz mogunosti da dri stvar.
-Svaki suvlasnik ima pravo na upotrebu stvari. On je pri tom duan da potuje isto takvo pravo
ostalih suvlasnika. Otuda suvlasnik moe upotrebljavati stvar samo u onoj meri u kojoj ne
povreuje prava ostalih suvlasnika. U zakonodavstvu se kae da suvlasnik ima pravo da
upotrebljava stvar srazmerno udelu koji ima na stvari. Npr.ako je u kupovini automobila
uestvovao sa treinom kupovne cene on e imati pravo da vozi automobil u jednoj treini od
ukupnog vremena za vonju.
-Plodovi I ostali prihodi od stvari pripadaju suvlasnicima srazmerno veliini njihovih udela.
Suvlasnik ima pravo na onoliko plodova I drugih prihoda koliki je obim njegovog udela.
Suvlasnik iji udeo iznosi 1/3 ima pravo tano na treinu plodova ni vie ni manje.
- Suvlasnik je duan da uestvuje u snoenju trokova upotrebe, upravljanja, odravanja I
ouvanja stvari srazmerno veliini svog udela. U istoj toj srazmeri suvlasnik je duan da snosi
terete koji se odnose na celu stvar.

150. UPRAVLJANJE SUVLASNICKOM STVARJU

-Suvlasnik zajedno sa ostalim suvlasnicima ima pravo da upravlja stvarju tj. pravo na donosenje
odluka o upotrebi stvari, unapredjenju, odrzavanju I ocuvanju.
Nije neophodno da suvlasnik neposredno ucestvuje u preduzimanju svakog pojedinacnog akta
upravljanja, niti je za svaki akt upravljanja neophodno da postoji saglasnost svih suvlasnika.
U tom pogledu sve akte upravljanja mozemo podeliti na :
1.poslove redovnog upravljanja i 2.poslove koji prevazilaze taj okvir
1.POSLOVI REDOVNOG UPRAVLJANJA-potrebna je saglasnost suvlasnika ciji udeli cine
vise od 1/2 vrednosti stvari(saglasnost vecine). Veina se ne rauna po broju lica nego po veliini
udela.
Ako veine nema posao se ne moze preduzeti, a suvlasnik koji smatra da je to neophodno moze
zahtevati da o preduzimanju posla odluci sud.
Redovno upravljanje obuhvata poslove koji su potrebni za odravanje I ouvanje stvari. To su
npr opravke koje slue odravanju stvari (pretresanje krova I zamena crepova da krov ne bi
prokinjavao)
2.POSLOVI KOJI PRELAZE OKVIRE REDOVNOG UPRAVLJANJA- potrebna je saglasnost
svih suvlasnika.
Ako se bar jedan suvlasnik protivi izvrenju posla, odluka se ne moe doneti I ovakav posao se ne
moe preduzeti.
Vrste:
1.poslovi koji imaju obelezje upravljanja, ali prelaze granice redovnog upravljanja.
2.poslovi koji ne znace upravljanje nego raspolaganje stvarju.
Posebno mesto u prvoj grupi ovih poslova ima ugovor o zakupu, jer je ranije predstavljao obican
redovan posao za cije zakljucenje se zahtevala saglasnost vecine, a danas je kod nas potrebna
jednoglasnost.
Saglasnost svih suvlasnika je potrebna za preuzimanje poslova faktickog I pravnog raspolaganja
celom stvarju. Tako je jednoglasnost potrebna za otudjenje cele stvari, promena namene stvari,
konstituisanje stvarnih sluzbenosti, plodouzivanja, i ostalih licnih sluzbenosti, zalonog prava I
realnih tereta na celoj stvari.

151. STICANJE SUSVOJINE

- Susvojina moze nastati na osnovu ugovora o prodaji I kupovini, poklonu, razmeni itd.
Suvlasnik se postaje tako sto se stvar kupuje zajedno, a i na osnovu kupovine suvlasnickog
udela. Za sticanje susvojine potreban je ugovor I nacin sticanja. Za pokretne stvari to je sticanje
sudrzavine, a za nepokretne je upis u zemljisne knjige.
-Susvojina moze nastati i :
1.na osnovu UGOVORA O ORAKLUKU- kada na dva ili vie lica ulaui sredstva I rad
zajedniki podiu zgradu, tako da svaki od njih stie pravo na udeo na celoj zgradi. Za
punovaznost se zahteva pismena forma, ali su posle izvesnog kolebanja sudovi u nacelu prihvatili
shvatanje da I u slucaju usmenog ugovora o zajednickom gradjenju ugovornici sticu susvojinu.
2.DEOBOM ZAJEDNIKE IMOVINE ili BRANIH DRUGOVA- Sanaslednici mogu
sporazumno odrediti nain na koji e izvriti deobu nasledstva. Osim drugih nacina
deobe(fizicka, civilna, isplatom udela, I deoba uz doplatu)oni se mogu saglasiti da se na
pojedinim ili na svim stvarima uspostavi susvojina.
3.ODRAJEM-ako jedno lice kupi suvlasnicki udeo, a prilikom kupovine nije znalo niti je
moglo znati da lice od koga kupuje udeo nije suvlasnik, I ako uz to prodje rok potreban za odrzaj
takve stvari.
U sudskoj praksi preovladjuje shvatanje da suvlasnik moze odrzajem steci suvlasnicki udeo
drugog suvlasnika pod opstim uslovima koji su inace predvidjeni za odrzaj.

152. RASKIDANJE SUVLASNICKE ZAJEDNICE

-SUSVOJINA je isto imovinska zajednica, za razliku od zajednicke svojine kod koje postoji
srodnicka ili neka druga povezanost.
Suvlasnike povezuju samo imovinski interesi, a ako se oni ne mogu uskladiti ne postoji ni jedan
drugi razlog daljeg trajanja susvojine.
-Suvlasnici mogu traziti da se izvrsi DEOBA i tako izazvati prestanak susvojine. Deoba se ne
moze zahtevati u nevreme. Suvlasnik ne moe traiti deobu u trenutku kada bi zbog odredjenih
okolnosti u kojima se suvlasnici nalaze, mogla prouzrokovati teta drugim suvlasnicima(npr.
suvlasnici obavljaju etvu pa jedan od suvlasnika usred preduzetog posla zahteva deobu).
-Odricanje od prava-ako suvlasnici zakljuce ugovor kojim se trajno odricu svojih prava da
zahtevaju deobu ugovor ne vazi I svaki suvlasnik ima pravo da zahteva deobu. Ali ako se ne
mogu trajno odreci prava da traze deobu, suvlasnici se mogu odreci ovog prava privremeno.
Takav sporazum proizvodi pravna dejstva ako je zakljucen na odredjenji rok, posle kog suvlasnici
opet mogu traziti deobu (u uporednom pravu-rok ne moze biti duzi od 5 godina, ali se moze
obnoviti).
Sporazum suvlasnika, na osnovu koga se suvlasnik odrice prava da zahteva deobu, proizvodi
pravna dejstva I prema pojedinacnom pravnom sledbeniku, ako je ovaj znao ili ako je na osnovu
okolnosti mogao saznati da je pravo da se zahteva deoba iskljuceno na odredjeno vreme. Isto
ogranicenje vazi i za naslednike.
-SPORAZUM SUVLASNIKA: Svaki pojedini suvlasnik moe zahtevati da se deoba izvri, ail
za odluku o nainu na koji e se deoba izvriti nije dovoljna veina glasova, potrebna je
jednoglasnost.
Suvlasnici mogu stvar:
1.fiziki podeliti (fizika ili naturalna deoba):
2.odluciti da se stvar proda(civilna deoba, deoba po vrednosti),a dobijena vrednost podeli
srazmerno udelu.
3.stvar moze pripasti jednom vlasniku, a on moze isplatiti ostale (deoba isplatom udela)
Ako prilikom fizicke deobe deo stvari koja treba da pripadne jednom suvlasniku ne odgovara
vrednosti njegovog udela moze mu se dati 1.)razlika u novcu ili 2.)uciniti poklon(pokon u iznosu
razlike)
-SUDSKA DEOBA: Ako se suvlasnici ne mogu sporazumeti o nacinu deobe, odluku ce doneti
sud. Sud ce odluciti da se stvar fizicki podeli kad god je to moguce. Ako fizicka deoba nije
moguca sud moze odluciti da se deoba izvrsi prodajom stvari(civlna deoba).
-SUDSKA JAVNA PRODAJA moze biti dobrovoljna I izvrsna.
1.Ako su suvlasnici saglasni da se izvrsi civlina deoba stvar se prodaje na dobrovoljnoj sudskoj
javnoj prodaji prema pravilima van parnicnog postupka
2.Ako suvlasnici nisu postigli sporazum, a sud odluci da se izvrsi civlina deoba stvar se prodaje
na izvrsnoj sudskoj javnoj prodaji.
Na javnoj prodaji mogu ucestvovati suvlasnici, a stvar se prodaje najboljem ponudiocu. Prema
odredbama danasnjeg zakona lice koje ima zakonsko pravo prece kupovine nepokretnosti ima
prvenstvo nad najboljim ponudiocem, ako odmah po zakljucenju nadmetanja izjavi da kupuje
stvar pod istim uslovima. To znaci da ce suvlasnik uzivati prvenstvo na sudskoj javnoj prodaji
ako mu je pravo prece kupovine priznato posebnim zakonodavstvom.

153. OPSTI POJAM ZAJEDNICKE SVOJINE

-Zajednicka svojina je pravo svojine koje imaju dva ili vise lica (zajedniara) na istoj stvari, ali
tako da njihovi udeli nisu odredjeni, pa se shodno tome njima ne moze ni raspolagati dok traje
rezim zajednicke svojine.
Udeli zajednicara (titulara zajednicke svojine) nisu odredjeni ni idealno ni realno, pa se kao
pravna zajednica, zajednicka svojina razlilkuje od susvojine (kod koje su delovi suvlasnika
odredjeni idealno, pri cemu suvlasnik moze raspolagati tim idealnim delom) i od etane svojine
(kod koje je deo etaznog vlasnika fizicki odredjen i njime se moze samostalno raspolagati).
-U nasem danasnjem pravu postoji vise slucajeva zajednicke svojine, od kojih su neki tipicni, a
drugi pokazuju izvesna odstupanja od opsteg rezima. Ali razlike postoje i u tom smislu sto je u
nekim slucajevima zajednicka svojina deljiva, a u drugim ne samo sto je nepodeljiva(dok postoji
kao reim zajednike svojine), vec je i nedeljiva. Najzad, u nekim slucajevima zajednicka svojina
je samostalno pravo ( kojim zajednicari sporazumno mogu raspolagati), dok je u drugim
akcesorno pravo, te se automatski prenosi sa prenosom prava svojine uz koje ide.

154. ODVOJENA i ZAJEDNICKA SVOJINA (IMOVINA) BRACNIH DRUGOVA

-Pravo svojine je jedno subjektivno gradjansko pravo, dok je imovina skup imovinskih prava i
obaveza koji pripadaju jednom subjektu; tu, prema tome, pored prava svojine dolaze i druga
stvarna i uopste apsolutna prava, zatim obligaciona prava (potrazivanja) i, najzad, imovinske
obaveze.
-ODVOJENA SVOJINA BRANOG DRUGA je pravo svojine na pokretnim i nepokretnim
stvarima iz njegove odvojene imovine. Prema nasim pozitivnim propisima, u braku paralelno
postoje rezim odvojene imovine bracnih drugova i rezim njihove zajednicke imovine.
Odvojenu imovinu bracnog druga sacinjavaju:
1. imovina koju je bracni drug imao u casu zakljucenja braka
2. imovina koju je bracni drug stekao u toku braka ali ne radom vec nasledjem, poklonom ili
drugim oblicima besteretnog sticanja
3. imovina koja je pripadala bracnom drugu na osnovu deobe zajednicke imovine izvrsene u toku
trajanja bracne zajednice,
4. imovina stecena radom u toku braka, ali posto je nastupio trajan fakticki prekid bracne
zajednice,
5. imovina koju je zena unela u brak kao miraz,
6. plodovi na stvari na kojima bracni drug ima posebnu svojinu, ukoliko nisu ostvareni radom
bracnih drugova.
Svojom odvojenom imovinom bracni drug raspolaze i upravlja samostalno. On moze ovlastiti
svog bracnog druga ili neko trece poslovno sposobno lice da kao zastupnik odnosno pomocnik
upravlja i raspolaze njegovom odvojenom imovinom.
Ako je tokom trajanja zajednickog zivota u braku doslo do neznatnog ili znatnog uvecanja
vrednosti posebne imovine jednog supruznika, drugi supruznik ima pravo na potrazivanje ili
udeo u novcu srazmerno svom doprinosu.
-POJAM ZAJEDNICKE IMOVINE BRACNIH DRUGOVA: prema zakonskoj definiciji,
zajednicka imovina je ona ``koju su supruzi stekli radom u toku bracne zajednice`` iz cega
proizilaze njene sledece karakteristike:
1)Zajednicka imovina potice od RADA, odvojenog ili zajednickog, bracnih drugova.
Veza izmedju rada i zajednicke imovine moze biti neposredna (kad je u pitanju rad koji donosi
zaradu) ili posredna, kad je u pitanju rad kojim se drugom bracnom drugu omogucuje ili olaksava
sticanje zarade, ili mu se omogucava sticanje vece zarade. Pod radom u smislu tvorca zajednicke
imovine se ne podrazumeva samo rad koji doprinosi (neposredno i posredno) povecanju
zajednicke imovine, vec i rad koji doprinosi njenom odrzavanju ili cini da je njeno smanjenje
manje nego sto bi bilo (recimo, odrzavanjem postojece odece smanjuju se izdaci na novu odecu).
Po Zakonu o braku i porodicnim odnosima Srbije od 1980. godine u zajednicku imovinu ulazi i
ono sto je steceno igrom na srecu, a u teoriji i sudskoj praksi precizirano je da u zajednicku
imovinu ulaze i:
a) prihodi od zajednicke imovine, kako oni koji su rezultat rada tako i oni koje imovina daje bez
rada (zakupnina, kirija, kamata)
b) prihodi od posebne imovine koji su ostvareni radom bracnih drugova
v) stvari nabavljene iz zajednicke imovine

g) naknade koje su po raznim osnovama dobijene za stvari iz zajednicke imovnine (npr naknada
stete).
2) Subjekti zajednicke svojine (zajednicari) su BRANI DRUGOVI i to kao bracni drugovi iz
punovaznog braka, tako i bracni drugovi iz nevaeeg braka. U prvom slucaju u zajednicku
imovinu ulaze imovinske vrednosti stecene radom od trenutka zakljucenja braka do njegovog
prestanka (razvodom, srcu, proglasenjem za umrlo), a u drugom slucaju imovinske vrednosti
stecena od zakljucenja braka do ponistenja pravosnaznom sudskom presudom.
3) U zajednicku imovinu ulaze samo one imovinske vrednosti koje su stecene dok je postojala
bracna zajednica.
-Na stvarima poklonjenim na ime oba bracna druga zasniva se susvojina, a ne zajednicka svojina
bracnih drugova i to iz dva razloga:
1.ove imovniske vrednosti ne poticu od rada bracnih drugova;
2.rezim susvojine je opsti u odnosu na rezim zajednicke svojine i primenjuje se uvek kad
zakonom nije uveden rezim zajednicke svojine.
-Nepokretnosti koje pripadaju bracnim drugovima kao zajednicarima, upisuju se u zemljisne ili
druge javne knjige na ime oba bracna druga, kao njihova zajednicka imovina na neopredeljenim
delovima.
Ako je kao vlasnik upisan samo jedan bracni drug, smatrace se kao da je upis izvrsen na ime
oba bracna druga. A ako su bracni drugovi upisani kao suvlasnici na opredeljenim delovima,
smatrace se da su na ovaj nacin izvrsili deobu zajednicke imovine.

155. RASPOLAGANJE ZAJEDNICKOM SVOJINOM (IMOVINOM) BRACNIH

DRUGOVA
-Zajednickom imovinom (svojinom), kao celinom, bracni drugovi upravljaju i raspolazu
zajednicki i sporazumno, dok svojim neopredeljenim udelom u zajednickoj imovini bracni drug
ne moze raspolagati niti ga moze opteretiti pravnim poslom medju zivima (mogao bi, znaci,
svojim neopredeljenim udelom raspolagati samo putem testamenta).
Bracni drugovi mogu ugovoriti da upravljanje i raspolaganje celokupnom zajednickom imovinom
ili njenim delovima vrsi jedan od njih.Ugovor se moze ograniciti i samo na upravljanje ili samo
na raspolaganje. Kada drugacije nije ugovoreno upravljanje obuhvata i raspolaganje u okviru
redovnog poslovanja.
-Ako je dozvoljeno sticanje od nevlasnika, sa vise razloga se mora (pod istim uslovima) dopustiti
sticanje od bracnog druga, koji je u pogledu stvari iz zajednicke svojine jedan od dva vlasnika
(zajednicara).

156. DEOBA ZAJEDNICKE SVOJINE BRACNIH DRUGOVA

Deoba zajednicke imovine bracnih drugova moze se traziti za vreme braka i posle njegovog
prestanka a pravo da traze deobu imaju:
1.bracni drugovi 2.naslednici umrlog bracnog druga kao i 3.poverilac jednog bracnog druga
ukoliko svoje potrazivanje ne moze da ostvari iz posebne imovine tog bracnog druga.
1.SPORAZUMNO-Likvidiranje rezima zajednicke imovine, njegovo pretvaranje u odovojene
imovine bracni drugovi, mogu izvsiti sporazumno.
Prilikom sporazumne deobe dozvoljeni su svi modaliteti koje pravo poznaje:
1.pretvaranje rezima zajednicke imovine ( svojine) u rezim susvojine (sa opredeljenim idealnim
suvlasnickim udelima,kojima se moze raspolagati),
2.realna deoba tako sto ce neke stvari pripasti u iskljucivu svojinu jednom bracnom drugu, a
druge u iskljucivu svojinu drugom branom drugu, ili tako to e sve stvari pripasti jednom
branom drugu u iskljuivu svojinu, a drugi za svoj deo biti isplacen u novcu.
2.BEZ SPORAZUMA-deobu sprovodi sud, a koliki je udeo svakog bracnog druga u
zajednickom imovini odredjuje se prema njegovom doprinosu. Sud moze naci da je udeo jednog
bracnog druga u zajednickom imovini dve trecine, a drugog jedna trecina, ili da su udeli jednaki.
Utvrdjivanjem udela svakog bracnog druga u zejednickoj imovini rezim zajednicke svojine
pretvara se u rezim susvojine: umesto neopredljenih delova na stvarima iz zajednicke svojine,
svaki bracni drug sada postaje suvlasnik svake stvari, dakle imalac jednog odredjenog idealnog
dela kojim se moze raspolagati (jedna polovina, dve trecine).
-U slucaju kada je udeo jednog bracnog druga u zajednickoj imovini nesrazmerno manji od
udela drugog bracnog druga, sud moze na zahtev jednog ili drugog bracnog druga, tom bracnom
drugu dosuditi naknadu u novcu prema vrednosti njegovog dela.
Vrednost pojedinih stvari (pa prema tome i ukupna vrednost zajednicke imovine) utvrdjuje se
prema cenama u vreme donosenja sudske odluke a prema stanju stvari u momentu prestanka
bracne zajednice.
-Na zahtev bracnog druga dosudjuje mu se u iskljucivu svojinu, i to povrh njegovog udela u
zajednickoj svojini (dakle bez uracunavanja u njegov deo):
1) stvari koje sluze iskljucivo za njegovu licnu upotrebu, ako njihova vrednost nije nesrazmerna,
u odnosu na ukupnu vrednost zajednicke imovine
2) stvari koje slue samo detetu ili su namenjene njegovoj neposrednoj upotrebi, ako je
zajednicko dete povereno na cuvanje i vaspitanje tom bracnom drugu, a vrednost stvari nije
nesrazmerno velika u odnosu na vrednost celokupne zajednicke imovine.
-Na zahtev bracnog druga dosudjuju mu se u iskljucivu svojinu ali na ime njegovog udela u
zajednickoj svojini ( dakle, uz uracunavanje u njegov deo):
1) stvari koje sluze iskljucivo za njegovu licnu upotrebu ako je njihova vrednost nesrazmerna, u
odnosu na ukupnu vrednost zajednicke imovine ili u odnosu na stvari koje slue za linu upotrebu
drugog branog druga.
2) stvari koje slue samo detetu ili su namenjene njegovoj neposrednoj upotrebi, ako je
zajednicko dete povereno na cuvanje i vaspitanje tom bracnom drugu, a vrednost stvari je
nesrazmerno velika u odnosu na vrednost celokupne zajednicke imovine.

3) pokretne stvari koje je bracni drug zadrzao posle prekida zajednickog zivota i bio u njihovoj
neprekidnoj mirnoj drzavini najmanje tri godine
4) stvari koje bracnom drugu sluze za vrsenje njegovog zanata ili zanimanja ako njihova
vrednost nije nesrazmerno velika u odnosu na vrednost celokupne zajednicke imovine.
-Uracunavanje vrednosti ovih stvari branom drugu u njegov deo vrsi se ili tako sto se drugom
bracnom drugu srazmerno poveca suvlasnicki udeo na ostalim stvarima iz zajednicke svojine,
ili tako sto mu se izvesne stvari iz zajednicke svojine dosudjuju u iskljucivu svojinu: on moze,
ako na to pristane, biti kompenziran i tako sto ce mu prvi bracni drug iz svoje posebne imovine
isplatiti odgovarajucu novanu sumu ili mu ustupiti druge stvari odgovarajuce vrednosti.
157. STICANJE SVOJINE U VANBRACNOJ ZAJEDNICI
-Imovinske vrednosti stecene radom u vanbracnoj zajedinici ne mogu pripasti samo jednom od
vanbracnih drugova.
Vanbracni drug moze traziti vrednost svog rada ulozenog u poslove domacinstva i privrednog
gazdinstva drugog vanbracnog druga, ako je tim radom prinovljeno i unapredjeno imanje drugog
vanbracnog druga i u srazmeri u kojoj je svojim radom doprineo da nastane ova korist. Vanbracni
drug ima pravo na naknadu za svoj rad i kada nije uvecana ili unapredjena imovina drugog
vanbracnog druga, ako se pozrtvovano zalagao radi licnih potreba clanova domacinstava (cuvanje
dece) ili u drugim poslovima domacinstava i privrednog gazdinstva: u takvom slucaju moze se
dopustiti primerena naknada s obzirom na duzinu trajanja vanbracne zajednice, vrstu, kolicinu i
znacaj ulozenog rada, imovinske i porodicne prilike jedne i druge strane i slicno.
-Zauzeto je stanoviste da je imovina stecena radom u vanbracnoj zajednici pre zakljucenja braka i
posle razvoda zajednicka, a da se i u vanbracnoj zajednici moze ugovoriti, ili se iz konkludentnih
radnji moze zakljuciti, da su stranke htele da im pribavljene stvari budu zajednicke.
Prema Zakonu o braku i porodicnim odnosima Srbije "imovina stecena radom muskarca i zene
u vanbracnoj zajednici jeste njihova zajednicka imovina".

158. ZAJEDNICKA SVOJINA CLANOVA PORDICNE ZAJEDNICE

-Prema Zakonu o braku i porodicnim odnosima Srbije imovina stecena radom i u toku trajanja
porodicne zajednice je zajednicka imovina svih clanova porodicne zajednice, koji su ucestvovali
u njenom sticanju, a pod porodicnom zajednicom Zakon podrazumeva bracne, odnosno
vanbracne drugove, njihovu decu i druge srodnike, koji zajedno zive i zajednicki privredjuju
(npr. na poljoprivrednom imanju).
Zajednickom imovinom clanovi porodicne zajednice upravljaju i raspolazu zajednicki i
sporazumno.
-Prava clanova porodicne zajednice na nepokretnostima koje su njihova zajednicka svojina
upisuju se u zemljisne i druge javne knjige na ime svih clanova koji su svojim radom ucestvovali
u sticanju, kao njihova zajednicka svojina na neopredeljenim delovima.
Ako je kao vlasnik upisan samo jedan clan prodicne zajednice smatra se da je vlasnik lice koje
je kao takvo upisano sve dok se po predlogu ostalih clanova u zemljine, odnosno druge javne
knjige ne upise zabelezba o pravu zajednicke svojine.
Ako clan porodicne zajednice neovlasceno otudji stvar zajednicki stecenu u porodicnoj zajednici,
ostali clanovi porodicne zajednice imaju pravo zahtevati da im se u ostalim stvarim i
potrazivanjima dosudi odgovarajuci deo ili da im clan porodicne zajednice, koji je otudjenje
izvrsio, isplati naknadu u novcu prema velicni njihovih delova.

159. POJAM PREDMET I NACIN STICANJA ETAZNE SVOJINE

-Potpuno uredjenje etazne svojine izvrseno je 1959 godine Zakonom o svojini na delovima zgrade
koji je vise puta menjan i dopunjivan.U Srbiji je kasnije usvojen kao republicki zakon.
-Etazna svojina je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili garazi kao posebnim
(fizickim) delovima zgrade, s kojim su neraskidivo povezana odredjena prava na zajednickim
delovima zgrade i na zemljistu na kome je zgrada podignuta.
-Poseban deo zgrade koji je predmet etazne svojine moze se nalaziti u:
1.porodicnoj stambenoj zgradi,tj. zgradi koja se sastoji iz najvise 2 veca,ili 3 manja stana.
2.u visestambenoj zgradi.
Po koncepciji usvojenoj u nasem pravu, visestambena zgrada kao celina i zajednicki delovi te
zgrade, uvek je u drustvenoj svojini, cak i kad su svi njeni posebni delovi(stanovi, poslovne
prostorije, garaze)u svojini gradjana, odnosno graanskih pravnih lica
-Za poslovnu prostoriju smatraju se jedna ili vise prostorija namenjenih vrsenju poslovne
delatnosti jednog korisnika, koje cine gradjevinsku celinu i imaju zaseban ulaz.
Stan prestavlja skup prostorija namenjenih da sluze stambenim potrebama korisnika, koje cine
gradjevinsku celinu i imaju zaseban glavni ulaz. Stan moze obuhvatiti deo sprata, ceo sprat, ili
delove sprata, ili cak sve prostorije koje se nalaze na 2 sprata(etaa).
Stan i poslovne prostorije kao posebni delovi zgrade su u prometu, ali ne i pojedini delovi
stana/poslovne prostorije, I to bez obzira na kvadraturu stana/poslovne prostorije, broj prostorija I
njihovu veliinu.
Stan, odnosno poslovna prostorija je sa gledista prava svojine i pravnog prometa osnovna pravna
jedinica.
-Zakon odredjuje da predmet etazne svojine mogu biti samo pojedini stanovi i pojedine poslovne
prostorije, sto znaci da predmet etazne svojine ne mogu biti:
1.prostorije koje nisu celina za sebe kao sto su stan i poslovna prostorija
2.delovi zgrada koji su po gradjevinskoj situaciji deo stana ili deo poslovne prostorije.
Poseban deo moze biti u iskljucivoj svojini jednog subjekta, fizickog iil pravnog lica, ali na njemu
moze postojati i susvojina, ili zajednicka svojina bracnih drugova.
Etazna svojina se stice po opstim pravilima koja vaze za sticanje prava svojine: izgradnjom stana,
kupovinom, zamenom, poklonom, nasledjivanjem, a moze takodje nastati pretvaranjem zajednicke
svojine ili susvojine u etaznu svojinu.
Ugovor o otudjenju (prodaji, trampi, poklonu) mora biti zakljucen u pismenoj formi, a potpisi u
ugovaraca overeni kod suda, u protivnom ugovor ne proizvodi pravno dejstvo.

160. SADRZINA PRAVA SVOJINE NA POSEBNOM DELU ZGRADE

-Imalac posebnog dela je ovlascen, da raspolaze tim delovima kao njihov potpuni i iskljucivi
vlasnik. On ovlascenje moze preneti na drustveno pravno lice ili na gradjanina, t.j gradjansko
pravno lice, u kom slucaju sticalac postaje novi etazni vlasnik.
Ako neko lice nije steklo stanarsko pravo na stan, vlasnik ima pravo da stan koristi za sopstvene
potrebe, i potrebe clanova svoje porodice, ili da ga izda u gradjanski zakup.
Vlasnik moze vrsiti prepravke svog posebnog dela zgrade: ako se time ne dira u poseban deo
drugog vlasnika ili u delove koji sluze zgradi kao celini ili posebnom delu drugog vlasnika.
Opravke pojedinih posebnih delova radi njihovog odrzavanja u ispravnom stanju vrse njihovi
etazni vlasnici o svom trosku.
Vlasnik je duzan da o svom troku izvri opravke na svom posebnom delu ako je to neophodno da
bi se:
1. otklonila steta za poseban deo drugog vlasnika ili
2. delove zgrade koji sluze zgradi kao celini ili
3. posebnom delu drugog vlasnika.
Ova pravila vaze bilo da se poseban deo nalazi u porodnicnoj stambenoj zgradi, bilo u
visestambenoj.
161. PRAVA ETAZNIH VLASNIKA NA ZAJEDNICKIM DELOVIMA ZGRADE
Zajednicki delovi zgrade su oni koji sluze
1.zgradi kao celini,tj koji sluze svim etaznim vlasnicima (stepenice, glavni zidovi, hodnici, tavan)
2.a i oni koji sluze samo nekim, a ne svim posebnim delovima zgrade (posebna ulazna vrata,
dimnjaci,tavanske I podrumske prostorije, terase, bunari).
U nasem pravnom sistemu, pravni rezim na zajednickim delovima zgrade nije jedinstven i pravi
se razlika u zavisnosti od toga da li su u pitanju:
1.stambene zgrade u privatnoj svojini (porodicne stambene)
2.stambene zgrade u drustvenoj svojini (visestambene zgrade)
-Na zajednickim delovima visestambene zgrade koji sluze zgradi kao celini svi vlasnici posebnih
delova imaju trajno pravo koriscenja, dok na zajednikim delovima viestambene zgrade, koji
slue samo nekim posebnim delovima, trajno pravo koriscenja imaju vlasnici tih posebnih delova.
-Na zajednickim delovima porodicne stambene zgrade koji sluze zgradi kao celini svi vlasnici
posebnih delova imaju zajednicku nedeljivu svojinu, dok na delovima porodine stambene
zgrade koji sluze samo posebnim delovima zajednicku nedeljivu svojinu imaju vlasnici tih
posebnih delova.
Vlasnici posebnih delova duzni su da ucestvuju u troskovima odrzavanja zajednickih delova zgrade
i to srazmerno vrednosti posebnih delova, prema ukupnoj vrednosti cele zgrade.
-Etazni vlasnici upotrebljavaju zajednicke delove zgrade prema svojim potrebama i u onoj meri
koja je potrebna radi koriscenja stana, a ne srazmerno velicini stana ni njegovoj vrednosti
prema ukupnoj vrednosti cele zgrade.
Druga osobina ove zajednicke svojine je nedeljivost. Ona je nerazdvojno povezana sa pravom
svojine na posebnom delu. Zajednickom svojinom ne moze se raspolagati odvojeno od svojine na
posebnom delu.

162. PRAVA ETAZNIH VLASNIKA NA ZEMLJISTU NA KOM JE ZGRADA

PODIGNUTA
Na zemljistu na kom je zgrada podignuta etazni vlasnici imaju odredjena prava, cija pravna priroda
zavisi od toga da li je zemljiste u:
1.drustvenoj ili gradjanskoj,ili
2.privatnoj svojini
Ako je zgrada podignuta na parceli u drustenoj svojini, vlasnici posebnih delova imaju trajno
pravo koriscenja.
Ako je zgrada podignuta na parceli u privatnoj svojini, svaki vlasnik posebnog dela zgrade ima
svojinu na idealnom delu gradjevinske parcele, srazmerno vrednosti svog posebnog dela prema
ukupnoj vrednosti cele zgrade.
Osobenost ove susvojine jeste sto je ona nedeljiva dok zgrada postoji, a kad prestane da postoji,
zemljiste dolazi pod opsti pravni rezim susvojine.Otuda ako po prestanku zgrade, parcela bude
prodana, cena ce se podeliti srazmerno vrednosti posebnih delova, a ako je moguca fizicka deoba,
deoba ce se tkodje vrsiti srazmerno suvlasnickim idealnim delovima.
-Uzajamni odnosi vlasnika koji proisticu iz etazne svojine u jednoj zgradi odredjuju se narocitim
pravnim aktom, koji se pojavljuje u obliku tzv. opstih uslova ili u obliku ugovora.

163. SLUBENOSTI
- SLUZBENOSTI su stvarna prava ciji je titular ovlascen da u izvesnoj meri iskoriscava tudju
stvar ili da zahteva od njenog svakodobnog vlasnika da je na neki nacin ne upotrebljava.
Sluzbenosti su dakle stvarna prava na tudjoj stvari, koja se naziva posluzbom stvari. U zavisnosti
od toga da li su ustanovljene u korist vlasnika jedne nepokretnosti ili u korist lica dele se na:
stvarne i licne.
Stvarne sluzbenosti su u potpunosti regulisane Zakonom o osnovnim svojinskopravnim odnosima,
dok se uredjenje licnih nalazi u zakonodavnoj nadleznosti republika.
- STVARNA SLUZBENOST je pravo svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti (povlasnog
dobra) da na odredjen nacin i u odredjenoj meri koristi tudju nepokretnost (posluzno dobro), bez
obzira ko je njen vlasnik, ili da svakodobnom vlasniku posluznog dobra zabrani da se njime koristi.
NPR: Pravo prelaska preko tudjeg zemljista.
- POSLUZNO DOBRO treba da omoguci, olaksa ili poveca upotrebu povlasnog dobra, ail sve to
uz sto manje zrtvovanja svojine na posluznom dobru.
Posluzna i povlasna dobra mogu biti samo zemljista i zgrade(stanovi)a iskljuceni su:
1. Pokretne stvari
2. Nepokretnosti po nameni
3. Brodovi i vazduhoplovi
4. Drvece
- Sluzbenost se ne moze uspostaviti na drugoj sluzbenosti. Sluzbenost je pravo na tudjoj stvari, i ne
moze se uspostaviti na svojoj stvari.(i to pravilo vazi samo ako su obe nepokretnosti u vlasnistvu
istog lica,a ne ako su u susvojini.)
1.NACELO POSTEDE POSLUZNOG DOBRA (restrikcije)-posluzno dobro treba da omoguci,
olaksa ili poveca upotrebu povlasnog dobra, ali sve to uz sto manje zrtvovanja svojine na
posluznom dobru (stvarna sluzbenost ne moze imati za svrhu da sluzi vlasniku povlasnog
dobra,npr:da nam ovaj bere cvece u basti).
2.Moze postojati sluzbenost
1.za izuzetne prilike (sluzbenost prolaza za vreme poplave)
2.moze ustanoviti za odredjeno vreme ili za odredjeno doba godine.
Iako su vremenski unapred ogranicene, ovakve sluzbenosti zadrzavaju svoj starnopravni (realni)
karakter jer postoje izmedju svakodobnih vlasnika povlasnog i posluznog dobra(ne gase se smrcu
jednog od njih).
3.U rimskom pravu se trazilo da su dobra u susedskom odnosu, sto se danas ne trazi-povlasno i
posluzno dobro se ne moraju graniciti(mogu biti udaljeni i vise kilometara).
4. PROMENA VLASNIKA- bilo povlasnog bilo posluznog dobra ne dovodi do gasenja
sluzbenosti vec do njenog prenosa na novog vlasnika.Ovaj prenos se vrsi automatski sa prenosom
svojine, i u tome je akcesornost stvarnih sluzbenost. Stvarna sluzbenost je sama za sebe
neprenosiva pa sledstveno tome ne moze posebno biti ni hipotekovana ni zaplenjena.

5.VIE SLUBENOSTI (npr pravo prelaska) moze postojati na istom posluznom dobru-Vazi
pravilo da se uspostavljanjem nove sluzbenosti ne sme krnjiti stara sluzbenost. Ako usled
promenjenih prilika nastupi nemogucnost da se sve sluzbenosti vrse u punom obimu preca je ona
sluzbenost koja je ranije stecena. Sluzbenosti stecene u isto vreme imaju isti rang i srazmerno se
uzivaju.
6.OBIM SLUBENOSTI -Stvarna sluzbenost postojati samo u korist odnosno na teret cele
nepokretnosti, a nikako samo jednog njenog dela. Ako dodje do deobe posluznog dobra,
sluzbenost ce teretiti sve novoformirane nepokretnosti, ali ako se njeno vrsenje prostire samo na
neke parcele, vlasnici ostalih mogu zahtevati brisanje slubenosti.
- Na osnovu stvarne sluzbenosti moze se od vlasnika posluznog dobra zahtevati trpljenje ili
uzdrzavanje, ali nikako neko cinjenje. Ako uredjaje potrebne za vrsenje sluzbenosti koristi i
vlasnik posluznog dobra, duzan je da srazmerno ucestvuje u troskovima. On se te obaveze moze
osloboditi i bez saglasnosti vlasnika povlasnog dobra.
- Vlasnik posluznog dobra ne sme otezavati sluzbenost, a vlasnik povlasnog dobra mora se voditi
nacelom postede posluznog dobra (nacelom restrikcije)
U skladu sa nacelom restrikcije vaze pravila:
1. kad postoji sumnja o obimu stvarne sluzbenosti , uzece se ono sto je lakse za posluzno dobro
2. nove potrebe povlasnog dobra nemaju za posledicu prosirenje sluzbenosti.
3. kad se sluzbenost vrsi na jednom delu posluznog dobra, vlasnik (posl.dobra) koji za to ima
interesa moze zahtevati i protiv volje titulara sluzbenosti (stim da plati naknadu troskova koji se
time prouzrokuju) premestanje sluzbenosti na drugo mesto istog dobra, gde njeno vrsenje nece
biti otezano.
Za premestanje na drugo posluzno dobro istog vlasnika, moguce je samo sa pristankom titulara
sluzbenosti.
Postoje i NEPRAVE STVARNE SLUBENOSTI: neki zakonici predvidjaju mogucnost da se
sluzbenost, koja je stvarna, konstuie u korist odredjenog lica(vlasnika neke nepokretnosti) ili s
pravom vlasnika posluznog dobra da sluzbenost opozove.
- PODELA STVARNIH SLUZBENOSTI:
1. Pozitivne I negativne
2. Poljske I kune
3. Trajne I povremene
4. Vidljive I nevidljive

164. POZITIVNE I NEGATIVNE SLUZBENOSTI

- POZITIVNE su one sluzbenosti na osnovu kojih vlasnik povlasnog dobra moze na neki nacin da
upotrebljava posluzno dobro,da se njime sluzi:
1. pravo prolaza
2. pravo progona stoke
3. pravo nasloniti teret svoga zdanje na tudje
4. pravo otvoriti prozor na tudjem zidu
5. pravo propustiti dim kroz susedov dimnjak
6. pravo sipati tecnosti na susedovo zemljiste.........
NEGATIVNE su one ciji titular moze zahtevati od vlasnika posluznog dobra da se uzdrzi od neke
upotrebe svoje nepokretnosti, (koju bi upotrebu u odsustvu sluzbenosti inace smeo da vrsi):
1. pravo zahtevati da sused svoju zgradu ne cini visom
2. ne cini nizom
3. da ne seje visoku kulturu koja bi povlasnom dobru oduzimala vidik
4. pravo zahtevati od vlasnika posluznog dobra da kisnicu sa svoje strehe ne odvodi na susedovo
zemljiste
5. pravo zahtevati da vlasnik posluzne zgrade ne otvara prozor na strani okrenutoj povlasnom
dobru.
Pozitivne sluzbenosti dakle daju titularu pravo na cinjenje, a obavezuju vlasnika povlasnog dobra
na trpljenje, dok negativne ovlascuju titulara na zabranu,a vlasnika povlasnog dobra na necinjenje.
U pogledu sluzbenosti otvaranja prozora jedno vreme je u nasoj praksi bilo izvesne nedoumice.
Prema jednoj odluci Vrhovnog suda Srbije vlasnik zgrade nema pravo da na svojoj zgradi otvara
prozor prema susedu, ako nema sluzbenost otvaranja prozora. Ali je drugim odlukama ubrzo
potvrdjeno suprotno stanoviste za koje je i na prvi pogled jasno da ga je nemoguce ozbiljno
osporavati: otvaranjem prozora na sopstvenoj zgradi vlasnik jdnostavno vrsi svoje pravo svojine, i
za to mu nije potrebna nikakva sluzbenost.

165.POLJSKE I KUNE
-Podela na poljske i kucne sluzbenosti u rimskom pravu je bila od prakticnog velikog znacaja, jer
je rezim sticanja, odnosno gubljenja bio razlicit. Od najvaznijih savremenih zakonika ovu podelu
priznaju Austrijski graanski zakonik i Francuski graanski zakonik, ali joj ne pridaju nikakav
znacaj.
U rimskom i savremenim pravima imamo razlicit kriterijum razlikovanja poljskih i kucnih
slubenosti.
-U rimskom pravu merodavna je bila priroda posluznog dobra:
1.KUNA SLUBENOST je ona koja nuzno pretpostavlja zgradu(jer se vrsi na njoj), bez obzira
na to gde se kuca nalazi i kakva je priroda povlasnog dobra(npr. pravo na kisnicu sa tudjeg krova je
uvek kuna sluzbenost i kad postoji radi navodnjavanja livade).
2.POLJSKA SLUBENOST je ona koja se vrsi na zemljistu (bez obzira da li na njemu postoji
zgrada ili ne), a nije vazno da li postoji u korist drugog zemljista ili u korist zgrade.
-U savremenim zakonicima merodavna je priroda povlasnog dobra, tako da sluzbenost moze biti
cas poljska, cas kucna, u zavisnosti od toga kakvo je povlasno dobro (npr.pravo prolaza moze
postojati kako u korist zemljista, tako i u korist zgrade)
Danas je ova podela bez znacaja.
166. TRAJNE I POVEMENE
-Ako ne racunamo sluzbenosti za izuzetne potrebe(npr. u slucaju poplave) sve stvarne
sluzbenosti mogu se podeliti na TRAJNE i POVREMENE. Ovu podelu priznaje Francuski
zakonik, a od znacaja je kod sticanja sluzbenosti odrzajem i gubljenja nevrsenjem.
-Povremene su one cije se vrsenje sastoji u odredjenim titularevim postupcima, nezavisno od
toga da li su za vrsenje slubenosti potrebni neki trajni uredjaji, odnosno naprave ili ne
(slubenost prolaza, uzimanja vode, progona stoke)
-Trajne su one cije se vrsenje ne sastoji u preduzimanju radnji od strane titulara. Tu spadaju sve
negativne slubenosti, ali i neke pozitivne (sluzbenost vodovoda, naslanjanja zgrade na tudju
zgradu...).
Trajne sluzbenosti pretpostavljaju odredjeno materijalno stanje, prirodno il vestacko, i kad je ono
jednom uspostavljeno, sluzbenost se vrsi sama od sebe, bez preduzimanja radnji od strane
titulara.
Trajne sluzbenosti se mogu vrsiti:
1. trajno (negativne slubenosti, dranje antene na susedovoj zgradi)
2. isprekidano,u intervlalima (sluzbenost odvodjenja kisnice).

167. VIDLJIVE I NEVIDLJIVE

I ova podela je znacajna kod sticanja sluzbenosti odrzajem i gubljenja zastareloscu
(nevrenjem).
1.VIDLJIVE (javne, aparatne) su one koje su pracene nekom spoljnom vidljivom napravom,
odnosno znakom: balkon, vrata, vodovodne cevi. Po prirodi sluzbenosti i okolnosti slucajeva,
naprava se moze nalaziti bilo na posluznom, bilo na povlasnom dobru, ali je neophodno da bude
vidljiva za vlasnika posluznog dobra.
2.NEVIDLJIVE (skrivene, neaparatne) su one koje nisu pracene ovakvom spoljnom
napravom, tj znakom.
Primeri pokazuju da podela ne zavisi od prirode sluzbenosti. Sluzbenost dovodjenja vode bice
vidljiva ako se cevi nalaze na zemlji, a nevidljiva ako se nalaze u zemlji.
168.
-
; :
. ,
.
,
. -
.
-
, .
- ,
, :
.

169. STICANJE STVARNIH SLUBENOSTI NA OSNOVU PRAVNOG POSLA

Pravni posao na osnovu kojeg se stice stvarna sluzbenost moze biti: ugovor izmedju vlasnika
povlasnog i posluznog dobra i testament vlasnika posluznog dobra.
1.UGOVOR ZAKLJUEN IZMEU VLASNIKA mora biti pismen i predstavlja samo titulus,
za nastanak slubenosti kao stvarnog prava je potreban jos i modus acquirendi(nacin sticanja)
koji se sastoji u upisu u zemljisne knjige odnosno intabulacione knjige.
Za upis je potrebna saglasnost vlasnika posluznog dobra (clausula intabulandi), a ako on uskrati
pristanak, vlasnik povlasnog dobra moze odobrenje za upis izdejstvovati sudskim putem.
Ukoliko je posluzno dobro u susvojini, za punovaznost ugovora potrebna je saglasnost svih
suvlasnika.
Ugovor koji sluzi za sticanje sluzbenosti moze biti teretan ili dobrocin, a moze biti osnov za
sticanje bilo koje sluzbenosti. Na osnovu ugovora se moze steci sluzbenost koja derogira
zakonsku sluzbenost ustanovljenu u korist suseda, pod optim uslovom da se to ne protivi javnom
poretku.
2.TESTAMENT moze biti osnov za sticanje sluzbenosti na 2 nacina:
1.Vlasnik POSLUNOG DOBRA moze naredbom poslednje volje ostaviti sluzbenost u korist
nekog dobra, ciji se vlasnik sad pojavljuje kao legatar.
Testator mora biti iskljucivi vlasnik posluznog dobra, a ne samo suvlasnik. Za nastanak
sluzbenosti potreban je i upis u javne knjige.
2.Vlasnik NEPOKRETNOSTI moe naredbom poslednje volje, nepokretnost podeliti
naslednicima, predvidjajuci da ce jedna od parcela(nepokretnosti) koje ovako nastaju biti
opterecena sluzbenoscu u korist onih drugih.
(npr. njivu zavesta dvojici, uz naredbu da na teret onog dela koji ima izvor postoji slubenost
prolaza I uzimanja vode u korist drugog dela odnosno druge novoformirane parcele).
-Neka strana prava priznaju i tzv.SVOJINSKE SLUBENOSTI. Po Svajcarskom GZ vlasnik
dve nepokretnosti moze jednu od njih opteretiti sluzbenoscu u korist ove druge. Otudjenjem jedne
od nepokretnosti sluzbenost se javlja sa svim svojim dejstvima i bez potrebe da se zakljucuje
ugovor i uopste bilo sta preduzima (a do tad je pritajena).
Redaktori zakonika istiu da ova mogunost moe biti od velike koristi za vlasnike kompleksa
zemljista namenjenih parcelisanju i prodaji radi izgradnje veceg broja zgrada.
U Austrijskom graanskom zakoniku kad vlasnik povlasnog dobra postane vlasnik posluznog
dobra, a slubenost se ne ispie iz zemljinih knjiga, kasnijim otudjenjem jedne od dve
nepokretnosti sluzbenost se automatski aktivira sa svim pravnim dejstvima.

170. STICANJE STVARNE SLUBENOSTI ODRAJEM

Stvarna sluzbenost se stice odrajem kada je vlasnik povlasnog dobra fakticki ostvarivao
sluzbenost za vreme od 20 godina, a vlasnik posluznog dobra se tome nije protivio.
Stvarna slubenosti se ne moze stei odrajem ako je vrsena:
1.zloupotrebom poverenja vlasnika ili drzaoca posluznog dobra, silom, prevarom ili
2.ako je sluzbenost ustupljena do opoziva.
Da bi drzavina sluzbenosti dovela do sticanja prava sluzbenosti, potrebno je neprotivljenje
vlasnika posluznog dobra, tj. da se barem precutno sa tim saglasio. To podrazumeva da je
``fakticko ostvarivanje sluzbenosti`` bilo poznato vlasniku posluznog dobra, a teret dokazivanja
te cinjenice lezi na uzukapijentu.
Sluzbenost stecena odrzajem ne moze biti od tete onome ko je posluzno dobro pribavio pre
nego sto je odrzajem stecena sluzbenost upisana u zemljisne knjige, pod uslovom da je pribavilac
savestan tj. nije znao, niti mogao znati da je sluzbenost stecena vanknjiznim odrzajem.
Ukoliko zakonom nije drugacije propisano, na sticanje slubenosti odrzajem shodno se
primenjuju pravila o sticanju prava svojine odrajem.
171. STICANJE STVARNE SLUBENOSTI NA OSNOVU SUDSKE
-Za vecinu stranih zakonika za sluzbenosti koje se sticu sudskom odlukom vazi numerus
clausus, tako da sud ne moze ustanoviti sluzbenosti van slucaja koji je zakon predvideo.
Srbijanski GZ je sadrzao uslove pod kojima se u svakom opravdanom slucaju sluzbenost moze
ustanovti.
-Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima glasi: da se odlukom suda,ili drugog
dravnog organa stvarna sluzbenost ustanovljava kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili
delimicno, ne moze koristiti to dobro bez odgovarajuceg koricenja posluznog dobra, kao I u
drugim sluajevima odreenim zakonom.
Potrebno je da postoji 1.nemogucnost upotrebe u jednoj bitnoj osobini i 2.da za tu nemogunost
nije kriv sam vlasnik posluznog dobra.
-Za razliku od sudske presude kod zakonske sluzbenosti koja ima deklarativan karkter, presuda
kojom se ustanovljava sluzbenost na osnovu Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima
ima konstitutivan karakter.
Na zahtev vlasnika posluznog dobra sud utvrdjuje i odgovarajucu naknadu koju je vlasnik
povlasnog dobra duzan da plati vlasniku poslunog dobra.
Sluzbenost se sudskom presudom stice danom pravosnaznosti presude, sto znaci da za njen
nastanak upis u zemljisne knjige nije potreban.
Kupac poslunog dobra koji nije znao za postojanje slubenosti, duzan je da je trpi, a njegova
zabluda je znacajna samo na planu obligacionog prava(o naknadi stete o raskidu ugovora).
-U odredjenom broju slucajeva slubenost se uspostavlja odlukom nadleznog upravnog organa;
ova odluka ima konstitutivan karakter, a slubenost nastaje danom njene pravosnaznosti.

172. PRESTANAK STVARNIH SLUZBENOSTI NA OSNOVU PRAVNIH POSLOVA

-NA OSNOVU PRAVNOG POSLA
Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima ne spominje ovaj nacin prestanka, ali je
nesporno da sluzbenosti mogu prestati na osnovu ugovora izmedju vlasnika povlasnog i
posluznog dobra, kao i na osnovu odricanja od strane titulara slubenosti.
1.UGOVOR izmeu vlasnika povlasnog I poslunog dobra o prestanku slubenosti mora biti
zakljucen u pismenoj formi i odmah proizvodi obligaciono dejstvo, a za prestanak sluzbenosti
potreban je i ispis iz zemljisnih knjiga.
a) Ako pre ovoga ispisa titular slubenosti otudji povlasno dobro, novi vlasnik stice svojinu
zajedno sa sluzbenoscu, i protiv njega se ispis ne moze izdejstvovati.
b) Ako na povlasnom dobru postoje tereti (hipoteka i plodouzivanje) za prestanak stvarne
sluzbenosti potrebna je saglasnost treceg, ukoliko to teti njegovim pravima, a ako je povlasno
dobro u susvojini za prestanak je potrebna saglasnost svih suvlasnika.
Ovim nacinom prestaju sve sluzbenosti, ukljucujuci tu i zakonske sluzbenosti.
2.Prestanak sluzbenosti ODRICANJEM je prestanak na osnovu jednostrane izjave od strane
titulara sluzbenosti, za sta nije potrebna saglasnost vlasnika posluznog dobra.
Ovaj nacin prestanka ne vazi za zakonske slubenosti, odnosno susedska prava.
173. PRESTANAK SLUBENOSTI NEVRENJEM
- NEVRENJE kao nacin prestanka pojavljuje se u 2 vida:
1.kao liberatorna uzukapija
2.kao zastarelost
1.LIBERATORNA UZUKAPIJA je prestanak sluzbenosti usled nevrsenja, koje je praceno
protivljenjem od strane vlasnika posluznog dobra. Ovde je sem obinog nevrenja od strane
titulara slubenosti potreban I jedan pozitivan uslov: da je posluzno dobro drzano i uzivano kao
slobodno, da je vlasnik posluznog dobra preduzimao radnje koje iskljucuju postojanje
sluzbenosti.
2.ZASTARELOST je prestanak sluzbenosti usled obicnog nevrsenja, koje nije praceno
protivljenjem od strane vlasnika posluznog dobra.
Kod prestanka slubenosti zastareloscu su zastupljene 2 ideje na kojima pociva ustanova
zastrelosti u graanskom pravu:
1.ideja nevrsenja prava, tj nezainteresovanosti za svoje pravo, sto znaci da prestanak prava ne
predstavlja gubitak realnih interesa subjekta u pitanju.
2.zastarelost ima liberatorno dejstvo, koristi jednom odredjenom subjektu, cije se pravo svojine
sada rasterecuje, oslobadja jednog suvisnog tereta.
Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima predvidja oba nacina prestanka sluzbenosti, i za
liberatornu uzukapiju propisuje rok od 3 godine, a za zastarelost rok od 20 godina.

174. UKIDANJE SLUZBENOSTI ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI

- Vlasnik posluznog dobra moze zahtevati ukidanje sluzbenosti ako je ova izgubila svaku
korisnost za povlasno dobro. Na ovaj nacin se mogu ukinuti i druge sluzbenosti, a ne samo
slubenost prolaza, i to bez obzira na nacin njihovog nastanka.
Ukidanje mogu zahtevati i vlasnik poslunog dobra, tako i suvlasnik, dok je pasivno legitimisan
vlasnik povlasnog dobra ali ne i onaj koji je samo drzalac prava sluzbenosti.
-Neki zakonici idu dalje i predvidjaju mogucnost ukidanja sluzbenosti kada je usled
promenjenih prilika stvar sacuvala samo delimicnu korist za povlasno dobro, ukoliko je ova
korist u nesrazmeri sa teretom koji sluzbenost znaci za posluzno dobro. Za ukidanje ovih
sluzbenosti duguje se naknada, a prilikom odmeravanja naknade sud e voditi rauna o tome
koliko je slubenost dugo trajala i o tome koliki je dobitak za posluno dobro a koliki gubitak za
povlasno dobro predstavlja njeno ukidanje.
175. PRESTANAK SLUZBENOSTI SJEDINJENJEM (KONSOLIDACIJOM)
-Stvarna sluzbenost prestaje ako isto lice postane vlasnik povlasnog i posluznog dobra: nemini
res sua servit. Svejedno je kako je doslo do sjedinjenja: kupoprodajom, poklonom, odrzajem,
nasledjem.
Neki pisci ovaj nain prestanka nazivaju konsolidacijom, drugi konfuzijom.
Ali ako sjedinjenje nije bilo praceno i brisanjem sluzbenosti iz zemljisnih knjiga, pa kasinje jedna
od sjedinjenih nepokretnosti bude otudjena, sluzbenost se automatski aktivira sa svojim redovnim
pravnim dejstvima.
Ako je sjedinjenje prestalo usled nekog uzroka koji ima retroaktivno dejstvo (npr. ponistenje
ugovora o kupoprodaji posluznog dobra), sluzbenost I dalje postoji, odnosno uzima se ko da nije
ni prestala.

176. ZATITA STVARNIH SLUBENOSTI (KONFESORNA TUZBA)

-Imalac stvarne sluzbenosti je drzalac prava pa se kao takav moze u smislu Zakona o osnovnim
svojinsko-pravnim odnosima sluziti drzavinskim (posesornim) tuzbama.
-Konfesorna tuzba je petitorna tuzba za zastitu prava svojine.
Cilj tuzbe je osuda tuzenika da dopusti vrsenje prava sluzbenosti u punom obimu, i zabrana
daljeg smetanja, odnosno onemogucavanja.
Tuzeni moze biti kako vlasnik posluznog dobra, tako i tree lice koje spreava, odnosno ometa
vrsenje sluzbenosti.
Tuzilac je titular sluzbenosti,tj. vlasnik ili suvlasnik povlasnog dobra, kao i drzalac koji ima
pravo da se koristi slubenou.
Osnov tuzbe je samo pravo slubenosti,tj. da bi uspeo u sporu tuzilac mora dokazati postojanje
prava stvarne sluzbenosti.

177. VAZNIJA SUSEDSKA PRAVA I VAZNIJE STVARNE SLUZBENOSTI

1.VAZNIJA SUSEDSKA PRAVA
2.STETNI UTICAJI(IMISIJE)
3.VAZNIJE STVARNE SLUZBENOSTI
4.NUZNI PROLAZ
VAZNIJA SUSEDSKA PRAVA
Sticanje stvarnih slubenosti na osnovu zakona se ne spominje, iz cega treba zakljuciti da se
zakonska ogranicenja kvalifikuju kao susedska prava.
-Bitne osobine ovih prava su da:
1.nastaju neposredno na osnovu zakona
2.da se ne upisuju u zemljine knjige
3.da presuda koja se povodom njih donosi ima deklarativan karakter.
Zajednicko nacelo za sva susedska prava kao ogranicenja svojne jeste da se vrse u duhu
dobrosusedskih odnosa i uz sto manje uznemiravanje vlasnika susedne nepokretnosti.
-S obzirom na njihovu SADRINU susedska prava mozemo podeliti u 4 grupe:
1.to su ona prava koja su posledica razgranicenja nepokretnosti
npr: pravo zajednicke svojine na objektima na samoj medji,i prava I obaveze u vezi sa
prodiranjem grana u tudji vazdusni prostor, odnosno prodiranje ila u susedno zemljite.
2.susedska prava koja se sastoje u pravu svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti, da na neki
nacin upotrebljava susednu nepokretnost, i da ovo pravo ostvaruje protiv njenog svakodobnog
vlasnika.
npr. pravo da predje na susednu nepokretnost radi prikupljanja plodova koje je vetar naneo tamo.
3.susedska prava koja se sastoje u pravu svakodobobnog vlasnika jedne nepokretnosti da od
svakodobnog vlasnika druge nepokretnosti zahteva, da svoju nepokretnost ne upotrebljava u
odredjenom pravcu
npr.da na njoj ne vri potkopavanje I druge radove kojima se ugroava stabilnost susednog
zemljita ili zgrade.
4.Susedska prava na osnovu kojih svakodobni vlasnik jedne nepokretnosti moze od svakodobnog
vlasnika druge nepokretnosti zahtevati neko cinjenje.
Npr. da uzme uee u obeleavanju zajednike mee.
a) Susedska prava koja proizilaze iz RAZGRANIENJA NEPOKRETNOSTI:
1.Prema predratnim pravilima ograde, zive ograde, zidovi, kanali,i druge sline pregrade koje
se nalaze izmedju susedskih zemljista, smatraju se za zajednicku svojinu ako se po znacima,
natpisima I drugim dokaznim sredstvima drugacije ne pokaze. Oboriva zakonska pretpostavka da
se nalaze u zajednikoj svojini suseda.
2.Drvo na medji je zajednicka svojina suseda. Posto se svojina drveta odredjuje prema stablu,a
ne zilama drvo pripada onome na cijoj je zemlji stablo, cak i ako bi grane presle u susedov
vazdusni prostor. Ako trpi grane, ima pravo na plodove koje one daju, ali nema pravo na naknadu
stete koje grane svojim hladom pricinjavaju usevima.

b) Prava upotrebljavati susednu nepokretnost

1.Vlasnik nepokretnosti ima pravo da predje na susedovo zemljiste radi hvatanja odbegle ili
zalutale zivotinje, roja pcela, kupljenja plodova sa svoje vocke, ili povracaj stvari koje su
dejstvom prirodnih sila ili slucajno tu dospele.
2.U slucaju izvodjenja gradjevinskih radova na svom zemljistu, on ima pravo da koristi delove
susedovog zemljista za drzanje materijala, postavljanje skele, pristup radnika. U svim ovim
sluajevima sused ije je zemljite korieno ima pravo na naknadu pretrpljene tete.
c) Pravo zahtevati od suseda da svoju nepokretnost ne upotrebljava u odredjenom pravcu
Vlasnik ne sme na svom zemljistu preduzimati radove koji ugrozavaju stabilnost susedovog
zemljista ili zgrade, potkopavanje i dr radovi, a vlasnik ugrozenog zemljista moze zahtevati
obustavljanje radova dok se ne preduzmu potrebne mere obezbedjenja, a ako je nemogue
preduzeti uspene mere, ima pravo da zahteva obustavljanje radova.
d) Prava na osnovu kojih svakodobni vlasnik jedne nepokretnosti moze od svakodobnog
vlasnika druge nepokretnosti zahtevati neko cinjenje:
Kad postoji opasnost od rusenja zgrade, sused koji je ugrozen ima pravo da od onoga ko bi bio
odgovoran za tetu prouzrokovanu ruenjem zahteva preduzimanje potrebnih mera da se steta
izbegne.
178. TETNI UTICAJI(IMISIJE)
-U ovu grupu spada i jedno znacajno pravo zahtevati od suseda da svoju nepokretnost ne
upotrebljava na neki nacin kojim se prouzrokuju prekomerne imisije(tetni uticaji).
tetni uticaji koji dolaze sa susedne nepokretnosti u vidu dima, prasine, neprijatnih mirisa,
toplote, buke, moraju se trpeti do granice tolerancije, jer je to naprosto nunost.
-Prekoracenjem te granice nastaje odredjena odgovornost emitenta(zagaivaa),tj. onaj ko je
izlozen preteranim imisijama ima odredjena prava:
1.on moze zahtevati primenu odreenih tehnikih sredstava kojima se imisije svode na
podnosljivu meru
2.a ako se imisija ne moze svesti na podnosljivu meru, moze se zahtevati zabrana aktivnosti iz
koje imisije poticu
3.izuzetno, ako imisije nastaju u obavljanju opstekorisnih delatnosti za koje je dobijena dozvola
drzave, ne moze se traziti zabrana ovih aktivnosti, vec samo preduzimanje mera za smanjenje
stete uticaja, i naknada stete ako se ovi uticaji trpe preko granice tolerancije.
Granica tolerancije sa cijim prelaskom pocinje odgovornost iminenta je razlicito odredjena u
raznim zakonicima. Po nasem zakonu to je granica ``koja je uobiajena s`obzirom na prirodu i
namenu nepokretnosti,i na mesne prilike``.
-U naseljima gradskog karaktera nije moguce obezbediti da zgrade sa svake strane imaju
odredjeni vidik, pa se ne moze ni ocekivati da vlasnik jedne zgrade ima otvoreni vidik preko
susedne gradjevinske parcele i posle izgradnje kuce na njoj, pod uslovom da je zgrada podignuta
sa zakonito donetim odobrenjem za gradnju.
Prema stanovistu Vrhovnog suda Jugoslavije odgovornost postoji iako je pribavljeno odobrenje
za gradjenje, i iako su postovani uslovi u tom odobrenju, ako je odobrenje izdato protivno
urabanistickom planu.

179. VAZNIJE STVARNE SLUZBENOSTI

Najbrojnije I najraznovrsnije stvarne slubenosti su one koje nastaju na osnovu ugovora.
Austrijski graanski zakonik nabraja obicnije vrste stvarnih sluzbenosti, kucnih i poljskih.
KUNE SLUBENOSTI SU obicno(12):
1.pravo nalsoniti teret svog zdanja na tudje
2.gredu ili rog u tudji zid uvuci
3.prozor na tudjem zidu otvoriti, bilo zbog svetlosti, bilo zbog izgleda
4.krov ili natremak nad susedovim vazdusnim prostorom
5.dim propustati kroz susedov dimnjak
6.kinicu sa svoje strehe na tudje zemljistte provoditi
7.tenosti na susedovo zemljiste sipati i propustati
Usled drugih kunih slubenosti dralac poslunog zemljita, obavezan je neto ne initi, to bi
mu inae bilo slobodno:
1.povlasnom zdanju ne oduzimati svetlost ni vazduh
2.ne oduzimati mu izgled
3.kisnicu sa svoje strehe ne odvoditi od susedovog zemljista
4.svoju kucu ne podizati viom u visinu
5.svoju kucu niom ne initi
GLAVNE POLJSKE SLUBENOSTI SU:
1.imati pravo na odrzavanje staze, putanje za stoku, ili kolskog puta na tudjem zemljistu
2.vodu crpsti, dovoditi, i odvoditi, i stoku pojiti
3.stoku cuvati i pasti
4.drveca sei, suvo granje i zir sakupljati, i lisce grabuljama zbirati
5.divljac loviti, ptice hvatati i ribe loviti.
6.kamen vaditi, pesak kopati, kre pei.
-Sluzbenosti koje se ustanovljuju sudskom odlukom su nuzne sluzbenosti jer se ustanovljuju
protiv vlasnika posluznog dobra.
Sudska odluka(presuda) kojom se ustanovljava sluzbenost ima konstitutivno dejstvo, a za
nastanak sluzbenosti nije potreban upis u zemljisne knjige, posto se sluzbenost stice danom
pravosnaznosti odluke.
Postoje 2 vrste nuznih slubenosti:1.pravo nuznog prolaza 2.sluzbenost postavljanja antene i
vodova.

180. NUNI PROLAZ

Od sluzbenosti koje se uspostavljaju sudskom presudom treba prvo spomenuti PRAVO NUNOG
PROLAZA: vlasnik nepokretnosti koji nema izlaz na javni put (enklava), odnosno sa koje se do
javnog puta moe doi samo uz preterano zaobilaenje, ima pravo da zahteva da mu se dozvoli
prolaz preko tudjeg zemljista.
Prolaz moze biti ustanovljen kao pravo prelaza: peske, kolima, motornim vozilom, polj. masinom.
Za ovo se placa naknada ciji iznos odredjuje sud, srazmerno teti koja se nanosi posluznom dobru.
Preko kucnih dvorista prolaz se u nacelu ne moze ostvariti protiv volje vlasnika, a izuzetak je
dozvoljen jedino ako se drugim pravcem nikako ili bez nesrazmerno velikih troskova ne moze prici
povlasnom dobru.
Vlasnik posuznog dobra ima pravo da o svom trosku, odredi drugo mesto za vrsenje sluzbenosti, na
istom posluznom dobru gde njeno vrsenje nece biti otezano.
Prema opstem pravilu koje vazi za sve nune slubenosti, vlasnik posluznog dobra moze zahtevati
da se ukine pravo nuznog prolaza, ako je prestala potreba za njim (npr:izgradjen je javni put).
-Druga znacajna stvarna sluzbenost je SLUBENOST POSTALJANJA VODOVODA: vlasnik
nepokretnosti moze zahtevati da mu se omoguci, da i protivno volji suseda, preko njegovog
zemljista provede vodovodne i kanalizacione cevi, elektricne i telefonske kablove, ako je
postavljanje ovih vodova na drugom mestu povezano sa nesrazmernim troskovima.
-Postoji jos jedna slubenost za kojom je nastala potreba u vezi sa razvojem tehnicke civilizacije:
korisnik radiodifuznog prijemnika ima pravo da na susedovoj zgradi postavi antenu ako mu je
to neophodno za prijem radiodifuznog programa, a time ne ometa stanare u prijemu radiodifuznog
programa.

182. PLODOUIVANJE
Tri su klasine I prave line slubenosti: plodouivanje, upotreba I pravo stanovanja.
-PLODOUIVANJE je licna slubenost koja se sastoji iz ovlascenja upotrebe i pribiranja
plodova sa tudje stvari, bez povrede njene sustine. Titular prava zove se plodouivalac (uivalac,
usufructarius), a vlasnik stvari na kojoj postoji plodouivanje naziva se gospodar stvari.
Nase danasnje pravo ne poznaje nijedan slucaj zakonskog plodouzivanja, ali je samo
plodouzivanje kao pravna ustanova izricito poznato.
Predmet plodouzivanja mogu biti stvari i prava,a takodje i imovina. Plodouzivanje na stvari
moze se odnositi i na idealan suvlasnicki deo.
Predmet plodouzivanja na stvarima mogu biti kako pokretne, tako i nepokretne stvari, ali to uvek
moraju biti nepotrosne stvari, jer samo one ispunjavaju mogu biti upotrebljene bez promene
njihove sustine. Ako za predmet ima potrosnu stvar plodouzivanje menja svoju prirodu-pretvara
se u nepravo plodouzivanje. Potrosne stvari prelaze u svojinu nepravog plodouzivaoca, a on je
duzan da po prestanku plodouzivanja vrati stvari iste vrste i u istoj kolicini, ili da nadoknadi
njihovu vrednost.
PRAVA PLODOUIVALACA
1.On ima pravo da stvar dri, upotrebljava i pribira plodove s nje.
2.On nema pravo na odvojene delove supstancije, niti na sokrovite, jer ni jedno ni drugo ne
predstavljaju plod.
3.U uporednom pravu-plodouzivalac stice civilne plodove srazmerno vremenskom trajanju
plodouzivanja(dan po dan),bez obzira da li su u vreme nastanka, odnosno prestanka
plodouivanja dospeli ili ne I da li su u to vreme naplaeni ili ne.
Sto se tice naturalnih plodova u uporednom pravu je usvojeno pravilo da ih plodouzivalac stice
odvajanjem prisvajajuci i njihovu materijalnu supstanciju i njihovu vrednost.
4.U francuskom pravu on je ovlascen da pravo plodouzivanje prenese na drugoga, s`tim da se
plodouzivanje gasi smrcu predhodnog a ne novog plodouzivalaca.
U drugim zakonicima plodouzivanje je kao pravo neprenosivo, ali se moze preneti njegovo
vrsenje, mogu se u vidu zakupa i posluge preneti na drugoga koristi koje plodouzivalac ima od
stvari.
5.On moze da se koristi stvarnim sluzbenostima koje postoje u korist nepokretnosti na koju se
odnosi plodouzivanje bilo da su u pitanju slubenosti ustanovljene pre konstituisanja
plodouivanja bilo u toku njegovog trajanja.
6.On nema pravo zasnivanja novih stvarnih slubenosti na teret predmeta plodouzivanja, ali
upotrebu predmeta u korist drugog moze regulisati na bazi obligacionog prava (dozvoliti npr.
prolaz tacno odredjenog lica).

PLODOUIVAOEVE OBAVEZE
1.plodouivalac je duzan da ouva sutinu stvari, ali ne odgovara za smanjenje vrednosti stvari
kao posledice redovne upotrebe.
2.plodouivalac snosi trokove redovnog odravanja, a vlasnik troskove koji su izazvani
starou zdanja ili viom silom odnosno slucajem.
3.Plodouivalac je obavezan da
a)bez odlaganja obavesti vlasnika o oteenjima stvari kao i neophodnosti vanrednih popravki,
ili preventivnih mera izazvanih opasnoscu koja se nije mogla predvideti.
b)da ga obavesti ako neko trei okupira njegovo pravo na svari.
4.po prestanku plodouzivanja plodouzivalac je duzan da stvar vrati.
Plodouzivalac odgovara za skrivljeno ostecenje ili unistenje stvari, kao i za njeno otudjenje, te
otuda:
1.)ako stvar jos postoji mora je vratiti ma koliko bila upotrebom istrosena(ostecena)
2.)ako stvari vise nema plodouzivalac se moze osloboditi odgovornosti, ako dokaze da nije kriv
za nestanak,tj. da je nestanak posledica vise sile, ili potpune istrosenosti usled upotrebe.
ZATITA PLODOUIVANJA
U sluaju za povrede prava plodouzivanja, plodouzivalac moze koristiti petitorne tuzbe za
povacaj stvari ili prestanak smetanja, a takodje i posesorne tuzbe jer je drzalac prava.
Tuzeni u ovim sporovima moze biti kako trece lice tako i vlasnik stvari.
NASTANAK PLODOUIVANJA
U naem pravu plodouivanje nastaje na osnovu: 1.ugovora 2.testamentom i 3.odrzajem.
-Za nastanak na osnovu ugovora potreban je:
upis u zemljisne knjige ili intabulacione knjige, i pismena forma ugovora ako se odnosi na
nepokretonosti, a predaja stvari ako se odnosi na pokretnosti.
-Za sticanje plodouivanja odrzajem u nekim zakonicima je izricito propisano da se primenjuju
pravila koja vaze za sticanje prava odrzajem.
PRESTANAK PLODOUIVANJA
Plodouivanje prestaje:
1.protekom vremena ako je ustanovljeno na odredjeno vreme, a to vreme istekne pre smrti
plodouzivaoca.
2.ako u vreme plodouivaoeve smrti ugovoreno vreme nije isteklo, ili plodouivanje nije bilo
ogranieno u svom trajanju, ono se kao luna slubenost gasi smru plodouzivaoca i uspostavlja
se puna svojina vlasnika stvari, koji je dotle imao golu svojinu.
-Postavlja se pitanje koliko traje plodouzivanje ustanovljeno u korist pravnog lica, ako u aktu o
konstituisanju plodouivanja nije odreeno vreme njegovog trajanja? Postoje 2 stanovistva:
a)Po jednom je plodouzivanje u korist pravnog lica neograniceno,tj. postoji dok postoji to
pravno lice.

b)Zakonici drugih zemalja predvidjaju da plodouivanje u korist pravnog lica traje odredjeno
vreme, posle cijeg isteka se gasi. Vreme predvidjeno u odredjenim zakonicima se krece od 10 i
100 godina.
3.plodouivanje moze prestati i na osnovu ugovora i na osnovu odricanja od strane
plodouzivaoca.
4.plodouivanje prestaje ako se vlasnik poslunog dobra protivi vrsenju plodouivanja, a
plodouzivac svoje pravo ne vrsi 3 uzastopne godine. Rec je o liberalnoj uzukapiji, o nevrenju
plodouivanja koje je kvalifikovano vrenjem pune faktike vlasti od strane vlasnika, a koje ima
za posledicu da se gola svojina pretvara u punu svojinu.
5.Plodouivanje prestaje usled zastarelosti. Zastarelost pretpostavlja potpuno odsustvo uivanja
stvari, kako od strane samog plodouivaoca, tako I od strane lica na koje su prenete korsiti
odnosno vrenje plodouivanja(zakupac, poslugoprimac)
6.Propast stvari
1. u slucju delimicne propasti, plodouzivanje se produzava na preostalom delu .
2. u sluaju potpune propasti usled vise sile prestaje.
Ukoliko je stvar bila osigurana, plodouivanje se prosiruje na sumu osiguranja,tj. iznos koji je
isplacen na ime naknade stete.
Vlasnik nije duzan da unistenu stvar obnovi o svom trosku, ali ako to ucini, plodouivanje se
prema jednima produzava a po drugima prestanak plodouzivanja je definitivan.
183. PRAVO UPOTREBE
-PRAVO UPOTREBE je licna sluzbenost ciji je imalac ovlascen da tudju stvar upotrebljava,

pribira plodove sa nje, u granicama svojih licnih potreba i potreba clanova svoje porodice, bez
narusavanja sustine same stvari.
-U modernim pravima licna sluzbenost upotrebe nije ogranicena samo na upotrebu stvari uz
iskljuenje pribiranja plodova, ve obuhvata I ovlaenje pribiranja plodova.
Pravo upotrebe je danas shvaceno kao ograniceno plodouzivanje, i to u kvantitativnom smislu:
upotrebilac ne izvlaci sve koristi koje stvar prema svojim prirodnim osobinama moze dati, vec je
upotrebljava i pribira plodove sa nje prema svojim potrebama, i potrebama svoje porodice.
Zakonicima je propisano da je neprenosivo ne samo pravo upotrebe vec i njegovo vrsenje.
Pravo upotrebe nastaje I prestaje po pravilima koja vae za plodouivanje.
184. PRAVO STANOVANJA (habitatio)
-PRAVO STANOVANJA kao licna sluzbenost sastoji se u ovlascenju da se u svrhu stanovanja
koristi tudja stambena zgrada ili stan kao poseban deo zgrade. Po svojoj pravnoj prirodi to je vrsta
sluzbenosti upotrebe, ogranicena po svom predmetu na zgradu, odnosno stan, a uz iskljucenje
svih plodova.
Imalac prava stanovanja moze primiti na stan clanove svoje porodice, kao i lica koja su mu
potrebna za vodjenje domacinstva.

185.ZALOZNO PRAVO
-ZALONO PRAVO je stvarno pravo na tudjoj stvari, na osnovu kojeg poverilac moze da
naplati potrazivanje iz vrednosti zalozene stvari (ako duznik ne ispuni obazvezu o dospelosti) pre
ostalih poverioca.
-Za razliku od stvarnih prava koja se odnose neposredno na stvar I zbog toga njihovim nosiocima
pruaju veliku sigurnost, obligaciona imaju u sebi jedan element neizvesnosti, jer se deava da
dunici zanemaruju svoje obaveze I odbija da ih ispuni ili odugovlai sa plaanjem.U takvoj
situaciji svaki poverilac se jo uvek moe uzdati u to da e svoje potraivanje moi namiriti iz
dunikove imovinske mase, prinudim putem. Ako bi neki poverilac imao zalono pravo na nekoj
od duznikovih stvari, on bi mogao da iz zalozene stvari namiri svoje potrazivanje u celini,
iskljucujuci sve ostale poverioce.
Vrednost zalonog prava, je u tome to obezbeuje zalonom poveriocu mogunost namirenja I
onda kada se ostali obini poverioci ne mogu naplatiti u celini ili se ne mogu uopte naplatiti, jer
dunik nema dovoljno sredstava da ispuni sve obaveze.
186. VRSTE ZALOZNOG PRAVA
-Zalozno pravo moze postojati na pokretnim (rucna zaloga) i nepokretnim stvarima (hipoteka).
Kriterijum po kome se runa zaloga I hipoteka razlikuju jeste vrsta stvari na koju se zalono pravo
odnosi.
Zalaganje pokretne stvari vri se predajom zaloene stvari u drzavinu, dok se nepokretnost zalae
tako to se zalono pravo upisuje u zemljine knjige, a stvar ostaje I dalje u dravini dunika.
-U modernom pravu su se pojavljivali novi oblici zalaganja, kao sto su zalaganje robe u
magacinu, zalaganje robe u skladistima, zalaganje alata I opreme. U navedenim slucajevima zalazu
se pokretne stvari, bez predaje poveriocu u drzavinu (one ostaju kod duznika), a zalaganje i
publicitet su postizani upisom u razne vrste javnih registra. Zbog toga prema jednom miljenju u
ovom sluaju, re je o hipoteci, a po drugom o bezdravinskoj zalozi.
Druga podela zalonog prava izvrena je prema nainu na koji nastaje zalono pravo.
Prema ovom merilu zalono pravo se moe podeliti na:
1.ugovorno zalono pravo (ili ire, zalono pravo na osnovu pravnog posla)
2.sudsko I zakonsko zalono pravo
-Na pokretnim stvarima-zalono pravo se najcesce osniva ugovorom. Ugovorom o zalozi se
obavezuje duznik ili neko tree lice da preda neku pokretnu stvar zaloznom poveriocu kako bi
se ovaj naplatio pre ostalih poverioca, ako mu potrazivanje ne bude placeno o dospelosti, a zalozni
poverilac se obavezuje da stvar cuva i po namirenju potrazivanja vrati neostecenu zalogodavcu.
Ugovor je osnov za pribavljanje zaloznog prava. Osim ugovora potrebna je I predaja stvari.
Poverilac stice zalozno pravo na pokretnoj stvari kada mu duznik preda stvar. Najcesce se misli na
fizicku predaju, ali dolaze u obzir i svi drugi obici predaje.
-Na nepokretnim stvarima-ugovorno zalono pravo se stice upisom u zemljisne knjige, na osnovu
ugovora. Ugovor je pravni osnov a pored njega je potreban i nacin sticanja tj. upis u javne knjige:
sto posebno dolazi do izrazaja kod hipoteke koja ne moze postojati bez javnih knjiga(hipotekarni
poverilac ne moze imati nepokretnosti u drzavini).
Odstupanje postoji kod zakonske hipoteke kod koje nije potreban upis u javne knjige.

187. SUDSKO ZALOZNO PRAVO

Postoji na pokretnim i nepokretnim stvarima.
1.NA POKRETNIM STVARIMA se sudsko zalono pravo stice popisom stvari u izvrsnom
postupku.
Sudska zaloga nastaje u postupku izvrsenja protiv duznika, koji nije ispunio obaveze o dospelosti,
te je poverilac na osnovu pravosnazne sudske odluke predlozio prinudno izvrsenje. Ako postoji
vise poverilaca red prvenstva meu zalonim pravima odredjuje se prema danu kada je popis
izvrsen, a ako je izvrsen istovremeno za vie potraivanja, prvenstvo ima onaj poverilac ciji je
predlog za izvrsenje ranije primljen u sudu.
-Sud moze odrediti na predlog poverioca da popisane stvari predju na uvanje samom poveriocu
ili treem licu.
Ako je re o uvanju gotovog novca, hartije od vrednosti, dragocenosti, stvari idu u sudski depozit.
Pokretne stvari na kojima je popisom osnovano sudsko zalozno pravo, mogu ostati i dalje u rukama
duznika. Ovakva situacija je nepovoljna za poverioca jer se moe dogoditi da dunik stvar sakrije,
uniti je ili otui.
Ako duznik otudji stvar moe doci do sukoba dva pravna interesa: interesa pribavioca jeste u
tome da dobije pravo svojine bez ikakvih tereta, interes zalonog poverioca je da se namiri iz
zaloene stvari.
2.Sudsko zalozno pravo na NEPOKRETNIM STVARIMA stice se upisom u zemljisne ili druge
javne knjige.
Sudska odluka, ba kao I ugovor predstavlja samo PRAVNI OSNOV, a za zasnivanje sudskog
zaloznog prava(sudske hipoteke) potreban je i nain sticanja. U izvrsnom postupku prilikom
uknjizenja sudskog zaloznog prava, u zemljisnoj knjizi se izriito oznacava da je potrazivanje
izvrsivo. Na osnovu toga poverilac moe zahtevati prinudno izvrenje radi namirenja svog
potraivanja protiv svakog treeg lica koje stekne pravo svojine na nepokretnosti bez podizanja
hipotekarne tube.
Ako je poverilac od ranije imao uknjieno pravo hipoteke na osnovu ugovora I potom stekao
izvrnu ispravu, sud e na predlog poverioca, odrediti da se u zemljinoj knjizi zabelei izrivost
potraivanja.
Na podrucju gde nema zemljisnih knjiga, ili su unistene, ili nepokretnost nije bila upisana u
zemljisnu knjigu-sudsko zalozno pravo stice se na odgovarajuci nacin predvidjen republickim
zakonom.

188. ZAKONSKO ZALOZNO PRAVO

Zasniva se kada nastanu cinjenice predvidjene zakonom.
1.Ugovorno zalozno pravo nastaje ako se duznik saglasi da stvar preda poveriocu u zalogu, ili da
optereti svoju nepokretnost u njegovu korist. Zakonsko zalono pravo nastaje i kad duznik na to ne
pristane.
2.Ugovorno zalono pravo nastaje kada je pokretna stvar prrdata poveriocu, ili kada je za
nepokretnosti izvrsen upis u javne knjige. Zakonsko zalono pravo moze postojati i bez publiciteta.
Kod pokretnih stvari za zakonsko zalono pravo nije potrebno da duznik preda stvar zaloznom
poveriocu u drzavinu(kao kod uzp). Zakonsko zalozno pravo mogu imati lica (pediteri,
prevoznici) koja su u jednom trenutku imala drzavinu stvari ali je sad nemaju. Zakonsko zalono
pravo se ne upisuje u zemljisne knjige.
3.Zakonsko zalono pravo ima po pravilu pravo prvenstva u odnosu na ugovorno zalozno pravo.
-ZAKONSKA HIPOTEKA nema publicitet koji se obezbedjuje ugovornoj i sudskoj hipoteci. U
tome lezi i slaba strana zakonskog zaloznog prava, jer trea lica ne mogu saznati za njegovo
postojanje iz javnih knjiga u koje se inace takva prava upisuju.
-DRUTVENO POLITIKE ZAJEDNICE imaju zakonsko zalono pravo na nepokretnosti
poreskog obaveznika, radi obezbedjivanja neisplacenih poreza i doprinosa, koji se odnose na tu
nepokretnost, i koji su dospeli za poslednjih godinu dana. Jedino se troskovi izvrsnog postupka
namiruju pre ovih potrazivanja. U ovom sluaju postoji izuzetak: jer docnije nastalo zakonsko
zalono pravo ima prvenstvo u odnosu na ranije stecenu ugovornu hipoteku.
189. NACELA ZALOZNOG PRAVA
Izmedju rucne zaloge i hipoteke ima niz razlika u pogledu nacina zalaganja, drzavine, prava i
obaveza subjekata u zaloznopravnom odnosu itd. Ipak, postoje izvesna najopstija pravila koja se
primenjuju na obe vrste zaloznog prava, a to su:
1. nacelo akcesornosti
2. nacelo oficijelnosti pri realizovanju potrazivanja obezbedjenog zaloznim pravom
3. nacelo specijalnosti
4. nacelo nedeljivosti.

190. NAELO AKCESORNOSTI

- NAELO AKCESORNOSTI oznacava da je zalozno pravo sporedno pravo i zbog toga zavisno
od prava potrazivanja kao glavnog prava. Njegovo postojanje zavisi od postojanja punovaznosti
prava potrazivanja. Ako je konstituisano za obezbedjenje potrazivanja koje je nastalo iz nistavog
pravnog posla, zalozno pravo ne moze opstati, jer potrazivanje nije punovazno, pa zalozni duznik
moze zahtevati povracaj zalozene pokretne stvari, odnosno ispis hipoteke iz zemljisnih knjiga.
-Odstupanja od nacela:
1.Zalono pravo moze biti konstruisano za obezbedjenje uslovnog ili buduceg potrazivanja. Tu
postoji odstupanje od nacela akcesornosti, jer zalozno pravo obezbedjuje potrazivanje koje jos ne
postoji, ili potrazivanje koje mozda nece nastati.
2.Izvesno odstupanje od nacela akcesornosti postoji i u slucaju zastarelosti potrazivanja. Prema
opstim pravilima, kada protekne rok zastarelosti, poverilac se ne moze namiriti iz imovinske mase
duznika prinudnim putem. Ali, ako je potrazivanje obezbedjeno rucnom zalogom ili hipotekom,
poverilac se, i pored toga sto je rok zastarelosti istekao moze namiriti iz vrednosti zalozene stvari
ako je drzi u rukama ili ako je njegovo zalozno upisano u javne knjige.
Duznik i dalje duguje poveriocu, samo sto se njegova obaveza pretvara u prirodnu obavezu. Otuda
je odstupanje od nacela akcesornosti manje nego sto izgleda na prvi pogled.
3.Jos jedno odstupanje od nacela akcesornosti predstavlja tzv. SVOJINSKA HIPOTEKA - slucaj
kada sopstvenik stekne pravo hipoteke na sopstvenoj neoprkretnosti. U nasem pravu svojinska
hipoteka ne moze nastati izvorno, od pocetka postojanja zaloznog prava, sto je slucaj u nemackom
pravu, nego samo ako dodje do konsolidacije, tj. do sjedinjenja svojstva hipotekarnog poverioca i
sopstvenika hipotekarne nepokretnosti u jednoj licnosti. To se moze dogoditi ako hipotekarni
poverliac nasledi sopstvenika hipotekovane nepokretnosti (ili obrnuto ako sopstvenik nasledi
hipotekarnog poverioca), ako kupi hioptekovanu nepokretnost ili ako sopstvenik hipotekovane
nepokretnsti isplati obavezu.

191. NAELO OFICIJELNOSTI

-Prema NAELU OFICIJELNOSTI, zaloni poverilac moze namiriti svoje potrazivanje iz
zalozene stvari jedino sudskim putem. Ako duznik ne isplati dug o dospelosti, zalozni poverilac
moze realizovati potrazivanje koje je obezbedjeno zaloznim pravom iz vrednosti zalozene stvari.
Zalozni poverilac treba da se obrati sudu i da zatrazi javnu prodaju. U skladu sa naelom
oficijelnosti pri realizovanju potraivanja, u nasem pravnom sistemu je zabranjena tzv.lex
commissoria.
Kao sto je nedozvoljeno da se zalozni poverilac naplati iz zalozene stvari na osnovu jednostrane
izjave volje, tako je isto zabranjena svaka ugovorna odredba kojom se u trenutku zakljucenja
ugovora o zalozi, predvidja da ce zalozena stvar preci u svojinu zaloznog poverioca, ako njegovo
potrazivanje ne bude namireno o dospelosti ili da ce u takvom slucaju poverilac moci zalozenu
stvar zadrzati za sebe ili je prodati po unapred odredjenoj ceni.
-Medjutim, iste odredbe su punovazne kada su ugovorene u trenutku dospelosti duznikove
obaveze. Ako nije u stanju da svoju obavezu isplati o dospelosti, on moze:
1.prepustiti stvar poveriocu u svojinu, ali po ceni koja ce biti utvrdjena u pregovorima izmedju
njega i poverioca.
2.moze dozvoliti poveriocu da stvar proda iz slobodne ruke.
Ali, u oba slucaja on ce prihvatiti poveriocevu ponudu samo ako mu omogucava povoljniji ishod
nego sto bi onaj koji bi nastao javnom prodajom zalozene stvari u izvrsnom postupku.

192. NAELO SPECIJALNOSTI

-Nacelo specijalnosti oznacava:
1. da se zaloznim pravom moze obezbediti samo odredjeno potrazivanje jednog poverioca
2. da zalozno pravo moze postojati samo na odredjenoj stvari a ne na svim stvarima zalogodavca.
-Nacelo specijalnosti je znacajna tvorevina modernog prava, u odnosu na rimsko pravo u kome se
hipoteka mogla odnositi na sve stvari duznika. Medjutim, nacelo specijalnosti vazi i primenjuje se i
na zalozno pravo na pokretnim stvarima iako to nije izriito proglaeno u zakonu. Zakonska
potvrda, uostalom, nije ni potrebna, jer zalozno pravo na pokretnoj stvari nastaje u trenutku predaje
poveriocu, a da bi se stvar predala poveriocu potrebno je da bude odredjena.
-Potrazivanje mora biti odredjeno:
1.To znaci da ako jedan poverilac ima vise potrazivanja prema istom duzniku, treba da bude
odredjeno, koje potrazivanje(ili koja izmedju vise potrazivanja) je obezbedjeno zaloznim pravom.
2.Odredjenost znaci i to da treba da bude naveden pravni posao (ili drugi izvor) iz koga je
potrazivanje nastalo.
3.Najzad, prema nacelu specijalnosti, treba da bude oznacen tacan iznos potrazivanja.( I to ne
samo glavnog potraivanja nego I iznos kamata)
-Stvar na koju se odnosi zalozno pravo takodje mora biti odredjena. Kada takvo specijalno pravo
zaloge postoji na stvari, ona je izuzeta od opste sudbine duznikovog imovinskog stanja i
podvrgnuta namirenju samo zaloznog poverioca. Otuda je specijalnost zaloznog prava u interesu
zaloznog poverioca.
-Odstupanja:
1.Prvo odstupanje od nacela specijalnosti ogleda se u tome sto se zaloznim pravom moze se
obezbediti i uslovno ili buduce potrazivanje. Na primer, jedno lice uzme u zakup camac na moru
i ostavi sat u zalogu za slucaj da prouzrokuje stetu prilikom voznje (kauciona zaloga).
2.Drugo odstupanje od odredjenosti potrazivanja predvidjeno je samo za zalozno pravo na
pokretnim stvarima (rucna zaloga).
Ako je posle zakljuenja ugovora o zalozi, a pre namirenja potraivanja obezbeenog zalogom,
zalogoprimac stekao jos neka potrazivanja iz ugovora sa zalogodavcem, onda zalozno pravo sluzi
za obezbedjenje docnije nastalih potrazivanja.
* 245.

193. NAELO NEDELJIVOSTI

-Zalozno pravo je po svojoj prirodi nedeljivo. U nasem pravu nedeljivost je predvidjena u slucaju
zaloznog prava na nepokretnosti, ali nema sumnje da se ovo nacelo primenjuje i kad je rec o
pokretnim stvarima. Nacelo nedeljivosti ispoljava se u sledecem: cela zalozena stvar obezbedjuje
potrazivanje sve dok ono ne bude u potpunosti namireno. Otuda zalozno pravo je nedeljivo:
1.u pogledu potrazivanja koje je obezbedjeno zalogom ( zaloga obezbedjuje celo potrazivanje)
2.u pogledu zalozene stvari ( cela zalozena stvar obezbedjuje potrazivanje).
-Duznik nema pravo da zahteva ni povracaj cele zalozene stvari ni vracanje dela stvari u slucaju
kada je isplatio deo duga.
Neki pravnici smatraju da pravilo treba primeniti i u slucaju kad je u zalogu dato vise stvari, sto
znaci da posle delimicnog ispunjenja duznik ne moze zahtevati vracnje jedne od njih.
-Ako se usled nasledjivanja (ili drugih razloga) potrazivanje ili obaveze podele na vise lica,
zalozeno pravo ostaje nedeljivo i obezbedjuje celinu potrazivanja.
Ako umre duznik, poverilac moze suprostativiti svoje zalozno pravo bilo kom nasledniku sve dok
potrazivanje ne bude namireno u potpunosti.
-Zalozno pravo je nedeljivo i kad je rec o zalozenoj stvari. Zalozena stvar u celini sluzi za
namirenje potrazivanja obezbedjenih zaloznim pravom. Ako dodje do fizicke deobe zalozene
stvari, zalozno pravo postoji i dalje i opterecuje sve delove stvari.

194. RUNA ZALOGA

-Zalozno pravo na pokretnim stvarima naziva se RUNA ZALOGA.
Zalogodavac, po pravilu, predaje pokretnu stvar u ruke zaloznom poveriocu za obezbedjenje
potrazivanja, a ovaj se moze naplatiti iz vrednosti zalozene stvari ako duznik ne ispuni obavezu u
trenutku dospelosti.
Nije neophodno da stvar bude kod zalogoprimca, bitno je samo da nije kod zalogodavca.
Zalozno pravo tada nastaje u trenutku kad zalogodavac obavesti poverioca kod koga se stvar nalazi
da je zakljucen ugovor o zalozi sa drugim poveriocem i naloi mu da po naplati svog potrazivanja
stvar preda drugom poveriocu.
U trenutku zasnivanja drugog po redu zaloznog prava zalozena stvar se nalazi u rukama prvog
zaloznog poverioca i drugi poverilac drzi zalozenu stvar posredstvom prvog poverioca. Kada prvi
zalozni poverilac naplati svoje potrazivanje, duzan je da stvar preda drugom zaloznom poveriocu, a
ne da je vrati zalogodavcu.
-Zalozno pravo na pokretnoj stvari najcesce se zasniva:
1.ugovorom, mada moze nastati i na osnovu
2.na osnovu sudske odluke
3.po samom zakonu.
Iz ugovora o zalozi nastaje obaveza za duznika ili za trece lice da preda stvar zalogoprimcu.
Zalogoprimac do trenutka predaje nema nikakvu obavezu iz ugovora o zalozi.
-Zalono-pravni odnos
Kod ugovornog zaloznog prava, on je lice koje ima pravo potrazivanja obezbedjeno zalogom
(zalozni poverilac). Za obezbedjenje tog potrazivanja njemu je predata u zalogu pokretna stvar. U
trenutku predaje, zalogoprimac stice zalozno pravo na stvari i to pravo moze suprostaviti svim
trecim licima.
Zalogodavac je lice koje je dalo stvar u zalogu. To je najcesce duznik iz obligaciono-pravnog
odnosa sa poveriocem.On se obavezuje da preda stvar zalogoprimcu radi obezbedjenja za slucaj da
ne bude moglo da svoju obavezu ispuni o roku.
Pravilo je da stvar moze punovazno dati u zalogu samo sopstvenik, ili lice, koje ima sposobnost da
raspolaze stvarima koje daje u zalogu.
-Objekt rucne zaloge moze biti svaka pokretna stvar koja se nalazi u prometu. Isto tako moze se
zaloziti i suvlasnicki udeo. U tom slucaju zalozni poverilac ima sudrzavinu ( posrednu ili
neposrednu) zajedno sa ostalim suvlasnicima. Stvar na koju se odnosi zalozno pravo mora biti
odredjena. Najcesce se u zalogu daju individualno odredjene i nepotrosne stvari.

195. ZALOGOPRIMEVA PRAVA

-Zalogoprimac ima pravo da se naplati iz vrednosti zalozene stvari ako njegovo potrazivanje ne
bude namireno o dospelosti. To je osnovno zalogoprimcevo pravo.
Zalogoprimac treba da podnese tuzbu protiv duznika kojim ce zahtevati isplatu duga.
Pravosnazna odluka suda, kojom se duzniku nalaze da isplati dug, sluzi zalogoprimcu kao
izvrsna isprava. Na osnovu te odluke, zalogoprimac moze podneti predlog sudu da se zalozena
stvar proda na javnoj prodaji u izvrnom postupku radi namirenja potrazivanja obezbedjenog
zalogom. Pravilo je da se stvar prodaje na javnoj prodaji. Ali, ako stvar ima berzansku ili trzisnu
cenu, sud nee narediti javnu prodaju nego e doneti odluku da se stvar proda po tekucoj ceni.
-Zalogoprimac ima pravo, da iz cene koja se dobije prodajom zalozene stvari, naplati
1.glavno potrazivanje
2.kamatu
3.troskove koje je ucinio za cuvanje zalozne stvari
4.kao i one oko realizovanja potrazivanja obezbedjenog zalogom.
Ako se zalozena stvar nalazi u njegovim rukama, zalogoprimac se moze namiriti iz cene koja se
dobije prodajom i u slucaju kada je njegovo potrazivanje zastarelo. Ovo pravilo se odnosi na
glavno potrazivanje. Ako je zastarelo potrazivanje kamate, zalogoprimac se ne moze namiriti ni iz
imovinske mase duznika, niti iz zalozene stvari.
-Zalogoprimac ima pravo da se naplati iz vrednosti postignute prodajom zalozene stvari pre
ostalih poverilaca.
Zalogoprimac iskljucuje iz namirenja sve:
1.zalozne poverioce koji su zalozno pravo stekli posle njega i
2.sve obicne (hirograferne) poverioce bez obzira da li je njihovo potrazivanje nastalo pre ili posle
njegovog potrazivanja.
Red po kome se isplacuju zalozni poverioci u slucaju visestrukog zalaganja jedne iste pokretne
stvari odredjuje se prema vremenu kad su nastala njihova zalozna prava.
-Zalogoprimac ima pravo na drzavinu na zalozenoj stvari. Drzavina je neophodan uslov za
postojanje rucne zaloge za sve vreme trajanja zaloznog prava. Poverilac stice zalozno pravo u
onom trenutku kada mu zalogodavac preda stvar u drzavinu.
Ne moze postojati rucna zaloga ako duznik zadrzava fakticku vlast na stvari. Ali to ne znaci da je
za postojanje zalonog prava neophodno da zalozni poverilac stekne iskljucivu fakticku vlast na
stvari.
1.Otuda je moguce da zalogoprimac ima sudrzavinu na zalozenoj stvari bilo sa trecim licem (npr.
kada je zalozen suvlasnicki deo automobila, pa zalogoprimalac drzi stvar zajedno sa ostalim
suvlasnicima) ili sa zalogodavcem.
2.Takodje nije neophodno da zalogoprimac ima zalozenu stvar u svojim rukama, on moze vrsiti
drzavinu posredstvom treceg lica.
-Dok postoji zalozno pravo, zalozni poverilac je duzan da se pasivno ponasa prema zalozenoj
stvari.

-Pravilo je da zalozni poverilac NEMA PRAVO DA UPOTREBLJAVA ZALOENU STVAR.

Ako se stvar upotrebljava bez dozvole njegova odgovornost za zalozenu stvar se pootrava i on je
duzan da naknadi stetu koja je slucajno nastala. Uz to zalogodavac moze zahtevati da se zalozena
stvar oduzme iz ruku zalogoprimca i preda trecem licu da je ono drzi za zalogoprimca.
Pravilo da zalogoprimac nema pravo da upotrebljava zalozenu stvar je dispozitivnog karaktera.
Otuda zalogodavac i zalogoprimac mogu ugovorom predvideti pravo upotrebe zalozene stvari.
Ovakav ugovor ili sporedna odredba u ugovoru o zalozi naziva se ANTIHREZA ( antichresis). U
slucaju kada zalogoprimac ima pravo da upotrebi zalozenu stvar (npr vozi se zalozenim
automobilom), koristi postignute upotrebom zalozene stvari odbijaju se od vrednosti potrazivanja i
to najpre od troskova na ciju naknadu zalogoprimac ima pravo, zatim od dugovane kamate i najzad
od glavnice.
-Zalogoprimac ima pravo da PRIBIRA PLODOVE koje daje zalozena stvar. I ovaj slucaj naziva
se antihreza (antichresis). Zalogoprimac je duzan da iznos cistog prihoda od plodova odbije od
troskova na ciju naknadu poverilac ima pravo, zatim od kamate i najzad od glavnice. I ovo pravilo
je dispozitivne prirode, te ugovornici mogu predvideti da je zalogoprimac duzan da preda plodove
zalogodavcu, ali tada nema uracunavanja prihoda od plodova u iznos potrazivanja.
3.Zalozni poverilac ima pravo da od zalogodavca ZAHTEVA DRUGU STVAR u zalogu, ako
zalozena stvar ima neki materijalni ili pravni nedostatak te zbog toga ne predstavlja dovoljno
obezbedjenje za poverioca.
-Inace zalogoprimac ima pravo na DOPUNU ZALOGE ako je zalozena stvar imala nedostatke
u asu zalaganja, a to znaci u trenutku predaje ili u trenutku kad zalogodavac pismeno obavesti
zalogoprimca o zakljucenju ugovora o zalozi sa drugim zalozenim poveriocem.
Ako posle toga dodje do smanjenja vrednosti zalozene stvari ( a nije rec o skrivenim nedostacima),
zalogodavac nije duzan dati drugu stvar u zalogu. Isto tako ako zalozena stvar propadne usled vise
sile, ili krivicom treceg lica, zalogodavac nije duzan da ponovo uspostavi zalogu.
-Pored prava na drzavinu zalogoprimac ima PRAVO SLEDOVANJA. Ako mu stvar bude oduzeta
on moze zahtevati njen povracaj. Njemu najpre stoje na raspolaganju drzavinske tuzbe i
samopomoc. Ali, zalogoprimac ima i posebnu petitornu tuzbu za povracaj stvari (vindicatio
pignoris). Zalogoprimac ce pobediti u sporu i uspeti da vrati stvar ako tuzeni:
1. nema nikakav pravni osnov na drzavinu
2. ima slabiji pravni osnov od zalogoprimca

196. ZALOGOPRIMEVE OBAVEZE

-Zalogoprimac ima obavezu da UVA ZALOENU STVAR sa panjom dobrog domaina,
odnosno kada je rec o ugovorima u privredi sa paznjom dobrog privrednika. Ovakvu obavezu
zalogoprimac ima u svakom slucaju bez obzira da li ima pravo da zalozenu stvar upotrebljava ili
ne. On je duan da stvar uva i kad je ne upotrebljava, kao sto je duzan da je uva i prilikom
upotrebe.
Ako zalogoprimac ne uva zalozenu stvar kako treba, zalogodavac moze zahtevati od suda da se
stvar oduzme od zalogoprimca i da se preda nekom trecem licu na cuvanje.
-Zalogoprimac, u nacelu, NEMA PRAVO DA UPOTREBLJAVA zaloenu stvar. Pravilo je
dispozitivne prirode i uglavnom o zalozi moze se predvideti zalogoprincevo pravo da upotrebljava
stvar. Zalozni poverilac ima obavezu da zalozenu stvar vrati zalogodavcu kada njegovo
potrazivanje bude namireno. Cim je dug izmiren pravo potrazivanja se gubi, a sa njim prestaje i
zalozno pravo kao akcesorno pravo i zalozni poverilac je duzan da zalozenu stvar vrati.
-Ono sto je ZALOGOPRIMEVO PRAVO, predstavlja ZA ZALOGODAVCA OBAVEZU i
obrnuto, zalogoprimceva obaveza predstavlja za zalogodavca pravo.
U trenutku zakljucenjua ugovora o zalozi, nastaje obaveza za zalogodavca da preda stvar u
drzavinu zalogoprimcu ili ispravu koja mu daje iskljucivo pravo raspolaganja stvari. To je jedina
obaveza koja nastaje u casu zakljucenja ugovora o zalozi.
Zalogoprimac do predaje jos nema nikakvu obavezu. Njegove obaveze pocinju u trenutku kada mu
zalogodavac preda zalozenu stvar ili ispravu.
197. PRENOS ZALONOG PRAVA
-Zalozno pravo samo za sebe ne moze se prenositi. Otuda zalogoprimac kao ustupilac prava moze
preneti na trece lice (prijemnika) svoje pravo potrazivanja prema zalogodavcu. Tada zajedno sa
potrazivanjem na prijemnika prelazi i zalozno pravo kao akcesorno pravo. Zalogodavac ne moze
spreciti ustupanje prava potrazivanja, jer se njegov pristanak ne trazi. Dovoljno je samo da ga
ustupilac obavesti o ustupanju. Ali zalogodavac se moze suprostaviti tome da zalozena stvar
dodje u ruke prijemnika i bez pristanka zalogodavca ustupilac je ne moze predati prijemniku.
-U slucaju ustupanja prijemnik stice i pravo potrazivanja i zalozno pravo kao akcesorno pravo.
Posle ustupanja potrazivanja obezbedjenog zalogom, zalogoprimac (ustupilac potrazivanja) gubi
zalozno pravo, cak i kada stvar ostaje u njegovoj neposrednoj drzavini. Zalozno pravo stice
prijemnik, iako nema zalozenu stvar u svojim rukama. On ima posrednu drzavinu, jer stvar drzi
posredstvom ustupioca koji je i neposredni drzalac.

198.
,
. ,
, `` ``
, .
,
, .
: ,
, .
1.
.
2. ,
, .
,
,
. , , :
, .
-
. , ,
.
, .
-
. .
, ,
.
:
1.
2. ( )
3.
4. ( )

5. ( )
6. .

199.
-
, , .
,
, .
-
.
,
. , :
1. ( )
2. (
)
3. ( )
(modus acquirendi).
, , .
.
-
..
.
.

, .
.
() .
,
,
. , ,
,
.
- ,
.
.
- , .
.
, ,
.
- ,
.
. ,
.

-
. ,

, .
- ,
.
.
- . ,
, ,
, .
,

.
.

. , , ,
( ,
), . ,
, , , ,
, .

200. REGISTROVANA ZALOGA- POJAM, VRSTE, STICANJE

-Registar zaloge je javni registar zaloznih prava na stvarima fizickih I pravnih lica. To je
jedinstvena baza elektronskih podataka vezana za zalogu. Registar zaloge vodi agencija preko
registratora, koji se imenuje na 4 godine.
-Registrator ima ovlascenja I obaveze da:
1.se stara o zakonitom I azurnom vodjenju registra zaloge,
2.blize odredjuje nacin vodjenja registra zaloge,
3.donosi odluke po zahtevu za upis,
4.propisuje obrazce zahteva za upis I brisanje podataka, iz registra zaloge,
5.preduzima druge radnje potrebne za pravilno funkcionisanje registra.
Registar zaloge dosptupan je svim licima, podaci iz registra su javni.
-Registar zaloge sadrzi:
1.podatke o zalogodavcu I duzniku kada to nisu ista lica, kao I poveriocu,
2.podatke kojima se blize odreuje stvar ili pravo koje je predmet zaloge,
3.kao I podatke kojima se blize odredjuje potrazivanje uz naznacenje osnovnog I max.iznosa,
4.podatke o postojanju spora povodom zaloznog prava ili predmeta zaloge,
5.podatke da je zapocet postupak namirenja.
-Postupak upisa u registar zaloge pokrece se podnosenjem zahteva za upis, uz zahtev se prilaze:
1.dokumentacija na osnovu koje se trazi upis u registar zaloge,
2.izjava zalogodavca da pristaje na upis ukoliko zahtev podnosi poverilac,
3.dokaz o uplati naknade za upis u registar zaloge.
Registrator resenjem odobrava upis, a zakljuckom odbacuje zahtev. Protiv resenja ili zakljucka
moze se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja.
Ugovorom o zalozi zalogodavac se obavezuje poveriocu da ce obezbediti njegovo potrazivanje,
tako sto ce njegovo potrazivanje na svojoj stvari upisati u registar zaloge.
-Ugovor o zalozi sadrzi:
1.dan zakljucenja,
2.ime I prezime ili firmu,
3.prebivaliste, odnosno sediste poverioca I zalogodavca,
4.predmet zaloznog prava
5.podatke o potrazivanju koje se obezbedjuje zaloznim pravom.
-Upis zaloznog prava u registar zaloge mogu traziti poverilac(tada potreban pristanak zalogodavca)
ili zalogodavac. Poverilac cije je zalozno pravo upisano u registar zaloge moze se naplatiti pre
ostalih poverilaca. Ako zalogodavac nije vlasnik stvari, upis u registar zaloge nema pravno dejstvo.
-Predmet zaloge mogu biti:
1.individualno odredjena stvar kojom zalogodavac moze slobodno raspolagati,
2.pokretne stvari odredjene po vrsti,
3.suvlasnicki udeo,
4.buduce stvari I prava,
5.pravo potrazivanja zalogodavca prema duzniku.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na zalogu vazduhopolova I brodova, hartija od vrednostiregistar sa posebnim propisima.
-Pravna dejstva ugovora o zalozi(obaveze I prava zalogodavca): duzan da po zakljucenju
ugovora cuva predmet sa paznjom dobrog domacina, da ga odrzava u ispravnom stanju. Ima
pravo: da I posle upisivanja zaloznog prava drzi stvar, da je upotrebljava, da pribira plodove, da
izda predmet u zakup, moze otudjiti predmet.
-Prestanak zaloznog prava: usled isplate duga, kada predmet zaloznog prava propadne, usled
javne ili druge prodaje izvrsene radi namirenja poverioca, kada se zalozni poverilac odrekne svog
prava u pismenoj formi.
201. REGISTROVANA ZALOGA - NAMIRENJE
Ako duznik ne ispuni svoju obavezu, poverilac stice pravo da iz vrednosti predmeta koji je zalozen
namiri svoje glavno potrazivanje, kamatu I troskove oko ostvarenja naplate potrazivanja. Visak
cene dobijen prodajom stvari duzan je vratiti zalogodavcu, u roku od 8 dana, inace mu placa
zateznu kamatu. Namirenje pocinje obavezom poverioca da preporucenim pismom obavesti
zalogodavca, ili tree lice kod kojeg se stvar nalazi o nameri da svoje dospelo potrzazivanje
namiri iz vrednosti zalozene stvari. U registar zaloge se upisuje da je zapoceto namirenje.
Zalogodavac je duzan da saradjuje sa poveriocem u postupku namirenja, da mu pruzi potrebna
obavestenja, da mu preda predmet zaloznog prava ili ispravu za sticanje drzavine, do predaje duzan
da se uzdrzava od radnji koje mogu umanjiti vrednost stvari.
Postoji nekoliko nacina namirenja:
1.sudska prodaja
2.vansudska prodaja (moze je izvrsiti po proteku 30 dana od upisa pocetka namirenja u registar
zaloge)
3.javna prodaja putem nadmetanja
4.prodaja po trzisnoj ili berzanskoj ceni.
-Zalogodavac moze osporavati pravo zaloznog poverioca da se namiri vansudskim putem ako u
roku 30 dana od upisa pocetka namirenja u registar zaloge podnese tuzbu I dokaze da poveriocevo
potrazivanje ili zalono pravo ne postoji, da nije dospelo ili da je dug isplacen.
Savesno lice koje kupi predmet zaloznog prava na sudskoj ili vansudskoj prodaji stice pravo
svojine bez tereta.

202.
1.

,
, .
:
1.
2. .
.286:
1.
.
2. ,
.
.
- .
, , rei
vindicatio, .
2.
.

.
.
,
.
, ,
.
,
. , ,

.
.
, .
.
.
.
,
. , .
.

. .
.
. :
1.
2.

3.
-
.
, , ,
.
-
. ,
.
- .

.
3.
, 2 :
1.

2. .

.
.

.
- ,
.
, .

.
,
..
,
.
-
. ,
.

.
.

,
. ,
, .
, .
, ,
.

-
, .
.


.
8
.
4.
.
.
.
,
.
.
, .
.

, .
.

, .

, .
.
. ,
.
203.

, .
,
, .
,
.
.
.


. .
.
.

204.
-
( ).
, , .
. , ,
.
:
1.
2. .
o , ,
.
- .
. ,
. , .

.
. ,
- ,
.

, . , ,
.
. ,
(. ).
- , , , .
,
-
- .
,
, .
, .
,
.
.
- - ,
, ,
.
,
(
).

205. ()
- .
- .
() .
-

, .
- -
( - ) ,
- ( - )
.
, , .
-
- .
,

?
, ,
.
206.
:
1.
2.
,
, ,
.
, .
.
,
. .
.
. , , ,

.

207.
.

, .
.

.
, ,
. ,
. ,
.
,
.
.
.
-
.
,
,
. , ,
.
,
,
.
-

.
,
prior tempore potior iure. ,
,

.
.


( ).
,
, .

, ,

.

( ) .
, , .
.

,
.
,
.
.

.
208.
.
,
, .

.
, .
.

. (
) , ,
.
.
,
.
209.
-
. .
,
.
, .
.
-
.
.

210.
- .
,

,
. ` , .
- ,
.
.
,
.
- ,
. ,
.

-
. ,
.
.
.
,
, -
.

211.
.
,
.
,
. , ,
.
, , .
,
.
.

, .
:
1. ,

.
2. ()
3.
4. (),
5.
6.
.
.

. ,
, ()
.
.
.
.
.
.

212.
,
.
. .
.

, () .

.
.
. .
,
.
.
- ,
.
..

().
().
( ),

( ). ,
, () ,
,
,
. :
, -
.
- .
, .
,
,
.
, .
.
.
2 :
1.
2.

1.
.
,
,
.
, .
,
. ,
,
.
2. ()
,
. .

, ,

.
-

, ,
.
- (.
).
(. ) (
) .
, ,
.
213. PRAVO PREE KUPOVINE (u optim crtama)
-PRAVO PREE KUPOVINE ovlauje jedno lice (imalac prava pree kupovine, prekupac) da
zahteva od sopstvenika, kada se odluci da stvar proda, da mu je ponudi pre svih ostalih kupaca,
a ako sopstvenik ne postupi tako nego stvar proda trecem licu, pravo prece kupovine ovlascuje
prekupca da zahteva da mu se stvar ustupi po ceni i pod uslovima pod kojima je zakljucen
ugovor o prodaji.
Kada sopstvenik odluci da proda stvar, duzan je da je ponudi radi kupovine najpre licu koje ima
pravo pree kupovine (prekupcu), pa tek onda ako ovaj ponudu odbije, ili ne odgovori u roku,
sopstvenik je moze slobodno prodati bilo kom licu.
Kada sopstvenik zanemari svoju obavezu i ne ponudi prvo stvar prekupcu, pravo prece kupovine
postaje pravo prekupa(retractus)stvari iz ruku kupca.
Lice koje ima pravo prece kupovine moze zahtevati da se ugovor o prodaji oglasi bez pravnih
dejstva u odnosu na njega, i zahtevati da mu se stvar ustupi uz cenu i uslove iz ugovora o prodaji
(soptvenika i kupca).

214. ZAKONSKO I UGOVORNO PRAVO PREE KUPOVINE

Postoje 2 vrste prava pree kupovine: ZAKONSKO I UGOVORNO pravo pree kupovine.
Pravo pree kupovine moze se uspostaviti zakonom i ugovorom. Moguce je da nastane izjavom
volje za slucaj smrti (testamentom) ili sire jednostranom izjavom volje.
-U nasem pravu ima vise vrsta prava prece kupovine:
1.Kada sopstvenik namerava da proda poljoprivredno zemljiste mora da ga ponudi prvo:
poljoprivrednoj organizaciji, optini, pa susedu zemljoradniku.
2.Kad se prodaje uma: organizacija koja upravlja umom, pa optini.
3.Prlikom prodaje poslovnih prostorija, i zemljista u gradjevinskom podrucju optina ima ppk.
4.Kada sopstvenik prodaje stan ppk imaju: suvlasnik, imalac stanarskog prava, optina.
5.Suvlasnici imaju pravo pree kupovine samo u nekim slucajevima i samo za neke stvari
6.Bracni drug ima pravo pree kupovine kada se u izvrsnom postupku prodaju stvari koje su
prilikom deobe pripale drugom suprugu.
-Pravo prece kupovine moze se uspostavitii saglasnoscu volja, sto je kod nas retko. Ugovor o
pravu prece kupovine moze nastati iz sporedne pogodbe koja se predvidja uz ugovor o prodaji.
-Razlika izmedju ugovornog i zakonskog prava prece kupovine se ogleda najpre u:
1.mogucnosti suprostavljanja ovog prava trecim licima.
Zakonsko pravo prece kupovine moze se suprostaviti trecem licu bez obzira na savesnost(svakom
treem licu,erga omnes),a ugovorno samo ako je kupac bio nesavestan.
2.pogledu prenosivosti
Zakonsko pravo pree kupovine ne moze prenositi pravnim poslom medju zivima, niti se moe
nasledjivati, a kada je re o ugovornom pravu pree kupovine postoje 2 teorije:
1.)da je to strogo licno pravo i da se ne moe prenositi/nasleivati
2.)da se ugovorno pravo prece kupovine moze otudjiti/naslediti.
-U zakonu o obligacionim odnosima predvidjeno je srednje resenje po kome se ugovorno pravo
pree kupovine ne moze se naslediti/otudjiti kada se odnosi na pokretne stvari. Za ugovorno pravo
pree kupovine na nepokretnostima nije nita reeno, pa treba zakljuiti da se to pravo moe
preneti na naslednike I otuiti.
Kada se ugovorno pravo pree kupovine ogranici u trajanju, nema razloga da se u okviru tog roka
zabrani otuivanje ili nasleivanje jer ni naslednik niti pribavilac nee moi da ga upotrebljavaju
posle proteka roka.
3.razlika u pogedu trajanja
Zakonsko pravo pree kupovine nije vremenski ograniceno, a ugovorno pravo pree kupovine
prestaje posle isteka roka koji je predvien ugovorom. Ugovorom se ne moze predvideti duzi rok
od 5 godina.

215. PRAVO PREKUPA

Ako sopstvenik ne obavesti nosioca prava pree kupovine o nameravanoj prodaji I ne ponudi mu
da stvar kupi, nego zakljui ugovor o prodaji sa treim licem, povreujui na taj nain njegovo
pravo prvenstva, pravo pree kupovine pojavljuje se u svom drugom vidu kao PRAVO
PREKUPA.
Prekupac ima pravo da pobija ugovor o prodaji, i da zahteva da mu se stvar ustupi po ceni i pod
uslovima koji su bili predvidjeni punovaznim ugovorom o prodaji (kupca i sopstvenika).
Ako je ugovor o prodaji nitav, ili je bio punovazan u trenutku zakljuenja pa potom raskinut,
pravo prekupa ne stupa na snagu.
Smisao prekupevog zahteva nije u tome da se ugovor o prodaju poniti I da ne proizvodi pravna
dejstva uopte, nego da ostane u vanosti, ali da ne proizvodi pravna dejstva izmeu sopstvenika I
treeg lica nego izmeu sopstvenika I prekupca.
Izjava o vrenju prekupa proizvodi pravna dejstva ako prekupac u roku za podizanje zahteva polozi
iznos kupovne cene kod suda.
On moze prekupiti stvar ako ispunja uslove za vrsenje prekupa.
1.Ako su ugovorom o prodaji izmedju prodavca i treeg lica predviena injenja i davanja
procenjiva u novcu, prekupac ako ne moze da ih izvrsi, moze da isplati njihovu vrednost u novcu
2.Ako su ta davanja ili injenja neprocenjiva u novcu, a prekupac ne moze da ih izvrsi kako su
predvidjena u ugovoru, njegovo pravo prece kupovine ostaje bez dejstva.
Izuzetak je kada su prodavac I tree lice ugovorili posebna injenja ili davanja kako bi osujetili
prekupevo pravo pree kupovine (Fraus omnia corrumpit). Tada e se smatrati kao da je ugovor
zakljuen bez sporednih pogodbi.
-Kado se stvar izlaze prinudnoj javnoj prodaji, a pravo prece kupovine je upisano u javne knjige,
imalac prava se mora posebno pozvati da joj prisustvuje, u suprotnom moze zahtevati ponistenje
javne prodaje. Lice koje ima zakonsko pravo pree kupovine nepokretnosti, ima prvenstvo pred
najpovoljnijim ponudiocem ako odmah posle zakljucenja nadmetanja izjavi da je kupuje pod istim
uslovima.
Ako nije bio pozvan moze podneti albu i traziti da se zakae roiste.
Postoje propisi po kojima odredjena lica imaju pravo prece kupovine upravo u slucaju prinudne
javne prodaje: u porodicnom pravu, ako je u izvrnom postupku odreena prinudna javna prodaja
stvari koje su prilikom deobe pripale jednom branom drugu, drugi brani drug ima pravo pree
kupovine, a u pomorskom pravu suvlasnik ima prednost pred ostalim uesnicima u nadmetanju
kad se u izvrnom postupku prodaje suvlasniki udeo broda.

216.
217.
- ,
, ,
. , ,
,
.
-
. , ,
() ,
.
- .
, .
, ,
.
, .
.
,
.
:
.
.
.
, .
, ,
. .
,
(),
.
.
(
).
, ,
, . ,
, .
(separatio).

(perceptio). ,
, ,
.

218.
- ,

. ( ) ,
,
, .
- . 2
: ,
. ,

. ,
.
.
,
, .
. ,

, ,
.
.
-
.
, .
,
.
.
, .
.
,
.
- ,
.
,
.
, ,
. ,

.
.

.
- , .
,
. ,
. , ,

. . ,


.
.

219. STANARSKO PRAVO

-STANARSKO PRAVO je pravo trajnog i nesmetanog koriscenja stana radi zadovoljavanja
licnih i porodicnih stambenih potreba,i pravo uea u upravljanju stambenim zgradama.
-Istorijski posmatrano stanarsko pravo se razvilo iz zakupa, u toku svog razvoja dobijalo je mnoga
nova obeleja, ail je zadralo I izvesne karakteristike zakupa iz koga se razvilo.
Pre Prvog svetskog rata stambeni odnosi su se zasnivali na ugovoru o zakupu. Iako su stambeni
odnosi bili nepovoljni za zakupce, stambeni odnosi su se odravali zato sto su ponuda i potraznja
bile uravnoteene, a zakupni odnosi su se zasnivali na slobodi ugovaranja.
U gotovo svim zemljama zakonodavstvo predvidja ove tri mere:
1.Najvisi iznos zakupnine se odredjuje zakonom.
2.Rok trajanja zakupa se produzava na neodredjeno vreme. Zakupodavac ne moze otkazati
zakupcu stan posle proteka roka na koji je prvobitno zakljucen ugovor o zakupu.
3.Najdalekoseznija mera zakonske intervencije ogleda se u prinudnoj raspodeli stambenog
postora. Drzava propisuje norme racionalnog koriscenja, oduzima visak prostora i dodeljuje ih
onima koji nemaju stan.
-SADRZINA STANARSKOG PRAVA
Imalac stanarskog prava ovlascen je da upotrebljava stan za stanovanje, i da ga nesmetano koristi
To znai da su sva trea lica su duzna da postuju njegovo pravo I da ga ne uznemiravaju u vrenju
tog prava.
-Stanarsko pravo ne daje potpunu pravnu vlast na stvari, kao pravo svojine. Imalac stanarskog
prava ne moze prodati stan u kome stanuje, ne moze ga pokloniti, niti njime moe testamentarno
raspolagati. On moe raspolagati stanom samo u uskim okvirima koji su odreeni ciljevi
stanarskog prava, a to znai da ga moe zameniti za stan drugog imaoca stanarskog prava I ima
pravo pree kupovine kada sopstvenik prodaje stan treem licu.
-Imalac stanarskog prava ovlaen je da stan u kome stanuje zameni sa stanom drugog nosioca
stanarskog prava, stanom nekog zakupodavca, i sa stanom zakupca drutvenog stana.
On moze zakljuciti samo ugovor o razmeni. Treba imati u vidu da se zamenjuje stan za stan, to
znai da se razmenjuju upotrebna dobra, a ne vrednosti I da stoga nije dozvoljeno ni davanje ni
primanje naknade u novcu.
Ugovor o zameni stana se zakljucuje iskljucivo u pismenom obliku.
A ako zakupodavac ne odbije zahtev smatra se da je saglasnost data.
Saglasnost se moze uskratiti:
1.ako je imaocu dat otkaz,ili je stanarsko pravo prestalo.
2.ako je re o prividnoj ili neopravdanoj razmeni.
3.ako je stan dobijen po osnovu radnog odnosa, pa jos nije isteklo vreme odredjeno opstim aktom.

220. PRESTANAK STANARSKOG PRAVA

Stanarsko pravo moe prestati u sledeim sluajevima predvienim zakonom:
1.na osnovu OTKAZA
2.usled PROPASTI STANA ili na osnovu REENJA O RUENJU
3.usled SMRTI IMAOCA stanarskog prava
4.usled RAZVODA BRAKA.
Navedena zakonska pravila su imperativnog karaktera, te ih ugovorne strane ne mogu iskljuiti
niti mogu predvideti neke druge sluajeve ili razloge za prestanak.
-PRESTANAK STANARSKOG PRAVA
U novom Zakonu o stanovanju govori se o prestanku ugovora o zakupu drutvenog stana I o
otkazu zakupodavca, a ne o gubljenju stanarskog prava I o otkazu ugovora o korienju stana.
Stanarsko pravo u privatnoj svojini gubi se u istim slucajevima u kojima prestaje zasticeni zakup
drustvenih stanova.
Izmedju zastienog zakupa, i slobodnog zakupa, uprkos istovetnosti u nazivu postoji razlika u
pogledu sadrine,i to u oblasti prestanka stanovanja: zastieni zakup drutvenog stana kao i
stanarsko pravo na stanu u privatnoj svojini prestaje samo u slucajevima predvidjeni zakonom,
dok slobodno ugovoreni zakup moze prestati i iz drugih razloga.
1.NA OSNOVU OTKAZA IMAOCA STANARSKOG PRAVA I OTKAZ DAT IMAOCU
A) IMALAC moze svojom izjavom volje otkazati ugovor o koriscenju stana u svakom trenutku,
i ne mora navesti razloge za otkaz. Kada se otkaz daje nosiocu stanarskog prava mora se podneti
tuzba sudu, a kada nosilac stanarskog prava daje otkaz on ne mora podneti tuzbu sudu, dovoljno
je da ga saopsti preporucenim pismom. Potrebno je samo da postuje otkazni rok koji istice
poslednjeg dana u mesecu u kom je dat otkaz.
B) Otkaz moze dati druga strana, ZAKUPODAVAC i to u slucajevima predvidjenim zaonom o
stanovanju.
Otkaz se u obliku tuzbe podnosi nadleznom sudu sto znaci da se o svakom otkazu vodi sudski
spor. Sud mora oceniti da li postoje razlozi za otkaz i da li su ispunjeni ostali uslovi potrebni za
prestanak stanarskog prava na osnovu otkaza.
a)Najvaniju grupu razloga zbog kojih se moe otkazati ugovor o zakupu ine sluajevi u kojima
se zakupac tee ogreio o neku od svojih ugovornih obaveza.
1.)Ako stan ne koristi za stanovanje vec u drugu svrhu:
Koristi stan za obavljanje poslovne delatnosti, izdaje stan u podzakup, i dozvoli koricenje licima
koja nisu previdjena ugovorom.
2.)Ne plaa zakupninu 2 meseca uzastopno
3.)Nanosi tetu stanu, zajednickim prostorijama i ureajima u zgradi.
Zakupodavac moze otkazati ugovor o zakupu drustvenog stana ako je prethodno uputio opomenu
nosiocu stanarskog prava i upozorio ga da prekine sa povredom ugovornih obaveza.

b)Ugovor o zakupu se moe otkazati iz razloga koji nisu u neposrednoj vezi sa ispunjavanjem
ugovornih obaveza
1.)Ako zasticeni zakupac drustvenog stana, njegov bracni drug, ili clan domacinstva stekne u
svojinu useljiv odgovarajui stan.
2.)Ako zakupac ne koristi drustveni stan due od jedne, a najdue etiri godine
3.)Ako radni odnos na osnovu koga je dobijen stan, prestane krivicom zakupca ili po njegovom
zahtevu pre isteka vremena odreenog optim aktom zakupodavca.
Rok za za davanje otkaza zbog prestanka radnog odnosa odredjuje se opstim pravnim aktom
zakupodavca.
PRESTANAK STANARSKOG PRAVA U OSTALIM SLUCAJEVIMA:
1.Propau ili ruenjem stana na osnovu resenja nadleznog organa: usled vise sile, prestaju u
potpunosti, a na osnovu resenja ne prestaju u potpunosti.npr. umesto porusenog stana organ na
osnovu cijeg resenja je prestao zakup drustvenog stana je duan da obezbedi zakupcu novi.
2.Smru zakupca prestaje stanarsko pravo samo ako je on ziveo sam. Ako nije novi zakupci su
redom: bracni drug, dete iz braka ili vanbracno, usvojenik i pastorak. Ako u stanu nije ostao niko
od pomenutih lica, sa korienjem nastavljaju roditelji zakupca, roditelji bracnog druga ili lice
koje je zakupac bio duzan da izdrzava(pod uslovom da je ono stanovalo sa zakupcem i da nema
reseno stambeno pitanje)
3.U slucaju razvoda braka, ako sud odluci da u stanu treba da ostane drugi razvedeni supruznik
a ne onaj kome je stan bio dodeljen na koriscenje.

221. PRAVO GRADJENJA

-PRAVO GRAENJA je stvarno pravo na tudjoj stvari koje svome imaocu daje pravo da na
tudjem zemljistu podigne neku gradjevinu. Na osnovu ovog prava graditelj stice pravo svojine na
gradjevini I redovnu upotrebu parcele na kojoj je ona podignuta. Zemljiste I dalje ostaje u svojini
dotadasnjeg vlasnika.
Pravo gradjenja prestaje:
1.izgradjnom gradjevine,
2.njenom propascu,
3.protekom vremena ako je pravo vezano za rok I
4.konfuzijom.
Kada pravo gradjenja prestane protokom vremena po austrijskom pravu gradjevina prelazi u
svojinu vlasnika zemljista, a on imaocu prava gradjenja mora isplatiti naknadu u visini
vrednosti gradjevine. U nasem pravu pravo gradjenja regulisano na zemljistu u drustvenoj svojini I
poznato je kao pravo trajnog koriscenja gradjevinskog zemljista.
Pravo gradjenja zasniva se ugovorom prema kojem se jednom licu ustupa zemljiste da na njemu
gradi zgradu I stekne pravo svojine na njoj za odredjeno vreme, a posle toga zgrada priprada
vlasniku zemljista a stice se upisom u zemljisne knjige. Za vreme trajanja vlasnik zemljista ima
pravo na periodicnu naknadu za koriscenje zemljista, a po prestanku vlasnik zgrade dobija naknadu
za zgradu. Za vreme trajanja pravo gradjenja moze biti preneto na drugog, zgrada moze biti izdata
u zakup, opterecena hipotekom, a u slucaju smrti graditelja pravo gradjenja prelazi na naslednike.
Pravo gradjenja prestaje istekom ugovorenog roka trajanja. Prestankom prava gradjenja ne prestaje
zakup, ali vlasnik zemljista stupa u zakupni odnos na mesto zakupodavca I moze otkazati ugovor.
Hipoteka se gasi a naknada koja se duguje vlasniku zemljista sluzi kao obezbedjenje hipoteke.
Pravo gradjenja prestaje I odricanjem imaoca tog prava uz saglasnost vlasnika zemljista. Ne
prestaje propascu zgrade vec se na odnosu njega moze podici nova zgrada. Pravo gradjenja moze
biti preneto na vlasnika zemljista, ono se ne gasi jer ga vlasnik moze preneti na drugo lice. Pravo
gradjenja poznaju nemacko, vajcarsko, francusko, italijansko pravo dok u nasem nije priznato. - --Slicno pravu gradjenja kod nas je pravo koriscenja gradjevinskog zemljista. Pravo da ustupa
gradjanima neizgradjeno gradsko gradjevinsko zemljiste ima samo optina na osnovu javnog
konkursa. Zemljiste u opstoj upotrebi opstina moze da ustupi na privremeno koriscenje. Pravo
koriscenja gradjevinskog zemljista se nasledjuje ali ne moze se vrsiti fizicka deoba gradjevinske
parcele u okviru gradskog gradjevinskog zemljista. Korisnik gradskog gradjevinskog zemljista
duzan da trpi izmene granica gradjevinske parcele u skladu sa urbanistickim planom.
Pravo koriscenja gradjevinskog zemljista postoji u dva vida:
1.kao pravo koriscenja gradskog gradjevinskog zemljista I
2.kao pravo koriscenja zemljista u gradjevinskom podrucju.
Prvi vid ima svoja dva oblika: pravo koriscenja izgradjenog gradskog gradjevinskog zemljista,
pravo koriscenja neizgradjenog gradskog gradjevinskog zemljista.
Sopstvenik zgrade na izgradjenom gradskom gradjevinskom zemljistu ima pravo korienja
zemljista pod zgradom I zemljista koje sluzi za njenu redovnu upotrebu, sve dok zgrada postoji.
U slucaju unistenja zgrade, ili ako je urbanistickim planom predvidjena gradnja druge zgrade na toj
parceli, sopstveniku se priznaje pravo pree gradnje. Korisnik neizgradjenog gradskog
gradjevinskog zemljista ima pravo da ga upotrebljava u dozvoljene svrhe na nacin kojim se ne
menja oblik I svojstvo zemljisne parcele. On takodje ima pravo prece gradnje. Rok za ostvarivanje
tog prava propisuje opstina, I to pravo je nasledivo.

222. PRAVO IZGRADNJE OBJEKATA

-Gradjene objekta vrsi se na osnovu gradjevinske dozvole I tehnicke dokumentacije, pod
uslovima I na nacin utvrdjen zakonom. Gradjevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadlezno za
poslove gradjevinarstva.
-Uz zahtev za izdavanje gradjevinske dozvole prilaze se:
1.lokacijska dozvola
2.glavni projekat u tri primerka sa izvestajem o izvrsenoj tehnickoj kontroli
3.dokaz o pravu svojine ili zakupa na gradjevinskom zemljistu
4.dokaz o placanju naknade povodom uredjivanja gradjevinskog zemljista
5.dokaz o uplati administrativne takse
-Gradjevinska dozvola sadrzi podatke o:
1.investitoru
2.podatke o objektu koji se gradi
3.katastarskoj parceli na kojoj se gradi objekat
4.postojecem objektu koji se rusi ili rekonstruise radi gradjenja
5.roku vazenja gradjevinske dozvole kao I zavrsetka radova
6.dokumentaciji na osnovu koje se izdaje.
Gradjevinska dozvola se izdaje resenjem u roku 8 dana od podnosenja zahteva. Nadlezni organ
dostavlja primerak resenja o gradjevinskoj dozvoli inspekciji koja vrsi nadzor nad izgradnjom
objekta. Gradjevinska dozvola prestaje da vazi ako se ne otpocne sa izgradnjom objekta u roku od
2 godine od njenog izdavanja. Ako se u toku gradjenja objekta promeni investitor, novi je duzan da
u roku 15 dana podnese zahtev za izmenu resenja o lokacijskoj I gradjevinskoj dozvoli. Resenje
o izmeni izdaje se u roku 8 dana. Investitor je takodje duzan da podnese zahtev za izmenu podataka
u gradjevinskoj dozvoli ako tokom izgradnje dodje do izmene objekta koji se gradi.
Gradjevinska dozvola se moze izdati I privremeno, u slucaju izgradnje asfaltne baze, fabrike
betona, privremene saobracajnice. Ovakva privremena gradjevinska dozvola odnosi se na tacno
odredjen period u kome se objekat moze koristiti ili izvoditi radovi, taj period ne moze biti duzi od
3 godine. Investitor je duzan da 8 dana pre pocetka izvodjenja radova prijavi pocetak gradjenja
objekta organu koji je izdao gradjevinsku dozvoli I nadleznom inspektoru.
Prijava sadrzi datum pocetka I rok zavrsetka izgradnje. Podobnost objekta za upotrebu utvrdjuje
se tehnickim pregledom, koji se vrsi po zavrsetku izgradnje. Taj pregled obuhvata kontrolu
uskladjenosti radova sa gradjevinskom dozvolom I dokumentacijom, kao I tehnickim propisima I
standardima. Ukoliko je nakon izgradnje objekta potrebno utvrditi da li je podoban za upotrebu,
objekat se moze pustiti u probni rad. Resenjem se utvrdjuje trajanje probnog rada, koje ne moze
biti duze od godinu dana.
Da bi se izgradjeni objekat mogao koristiti potrebno je pribaviti upotrebnu dozvolu, ona se izdaje
u roku od 7 dana nakon sto je tehnickim pregledom utvrdjeno da je objekat podoban za upotrebu.
Da bi se neki objekat uklonio takodje je potrebna dozvola o njegovom uklanjanju.
-Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanu objekta podnosi se :
1.glavni projekat rusenja u 3 primerka
2.dokaz o svojini na objektu
3.posebni uslovi ako se vrsi uklanjanje objekta cijim rusenjem je ugrozen javni interes.
Dozvola o uklanjanu objekta izdaje se u roku 15 dana od podnosenja uredne dokumentacije.

-Legalizacija jeste naknadno izdavanje gradjevinske I upotrebne dozvole za objekte gradjene I

rekonstruisane bez gradjevinske dozvole. Postupak legalizacije pokrece se na zahtev vlasnika
bespravno izgradjenog objekta.
Naknadna gradjevinska dozvola ne moze se izdati za objekte:
1.izgradjene na zemljistu nepovoljnom za gradjenjem
2.od materijala koji ne obezbedjuje trajnost I sigurnost objekta,
3.u zoni zasti prirodnog ili kulturnog dobra,
4.na vecoj visini od propisane.
Uz zahtev za naknadno izdavanje gradjevinske dozvole podnosi se:
1.dokaz o pravu svojine
2.fotografije objekta
3.tehnicki izvestaj o stanju objekta
4.dokaz o uplati administrativne takse.
Kada je podneta sva potrebna dokumentacija a nadlezan organ utvrdi da nije moguca legalizacija
odbacice zahtev resenjem, na koje postoji mogucnost zalbe u roku od 15 dana. Ako pak nadlezni
organ utvrdi da je legalizacija moguca obavestava podnosioca zahteva da u roku 60 dana dostavi
dokaz o uredjivanju medjusobnih odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja uredjuje
gradjevinsko zemljiste. Po dostavljanju dokaza gradjevinska dozvola se izdaje u roku 15 dana.
223.
-
.
-
(
, , )
.
(, ).
,
.
( ,
).
) ; ) ; )-

224.
-
,
.
- : .
- .
.
- . .
, .

. - ,
.
, .

.
(.
- ).
- .
-
. , (
) 1/3 .
, (
-) .

225.
- .
,
() ()
.
.
- . ( )
.
,
.
. :
( ), ,
.
- .
( ), (
).
( 123,124,125,126 ).
,
( 124) ,
( 124/1,124/2,124/3..).
.
,
,
. .
- ,
.
.
, - .
-
:
1. ()
2. ( )
3.
, ,
.

226.
:
1.
2.
:
3.
4.
5. (,.)
I
. , , .
- .
. - - .
. -

.
- . - .
. - : ,
.
1. ( , ) .
- (
) . -
.
, ( )
, , .

- .
- ,
,
.
2. ( , )
-
( , ).
-
.
-
.
, (iustus
titulus). ,
.

- -
;
. ,
.
3. ( , , )
- -
- ,
.
, , , ,
, .
- - ,
( , .)
- ,
, ,
.
,
- .
,
, .
.
II
.
- .
.
, .
.
,
.
,
.
.
III .
.
.
: 1. 2.
.
,
() - .
.
- .
() . -
.

227.
-
. ,
- .
. : (
), , ,
.
228.
-
. .
- (),
. .
(, ) (iustus titulus)
.
(modus acquirendi). ,
. ,
,
.
- .

.
.
. ,
() , .

.
.
-
. .
( ).

229.
- ,
.
.
- .

,
.
.
, , ,
.
- .
- ,
, .

.
( ).
-
-- .
.
().
- .
.

230.
- ()
, .
, ,
,

.
( )

.
- : .

( )
, , . ,
. ,
, ,
. , ,
, ()

.

.
.
,
.
.
- ,

-

1,
, 2
. ,
, .
- - ,

.
-
. ,
,
,
.


, 1 2
.
-
,
-
1 (. 1
) ,
2
. 1 , 2
.
- -

.



.

.
.
- ,

, . -
,
, .
( ) -
,
,
. -

.
-

.
( ).
, .
,
.

231.
- -
.
.
- :
1. -
2.
- , -
:
1. - ;
2.

3.
4. .

(. , ).
232. ()
-
. ,
( ).
(prior tempore potior iure).
- -
,
, ,
, .
-
- ,
, .

- . -
, , ,
.
.

233.
- (.
), .
:
, , ,
, ,
, , .
- .
- - .
-
. ,
.
-
1959..
, ```` . ```` ,
.
- , , .
- (, )
. : ,
, ,
.
-
.
, , ,

.
-
. :
, , , .

( , , ),
(
, . ).
, , .

234. ( )
: , .
235.
()
- . :

, () -
() .
(modus acquirendi)
. , ,

, .
, .
. ()
.
-
,
.
,
( , ,
, , ).

(iustus titulus) (modus
acquirendi). ,
.
(iustus titulus)
,
- .
-

:
1.
2. ( )
3.
(clausula intabulandi)
( )
.

, - .
( )
.

 2

.
: 1.
2.
.

, .
.
,
- .
-
-
(- ).

(iustus titulus) .

,
.
-
-
( )
.
:
1.
2.
3. .
( ),
- .
.
.
-CLAUSULA INATABULANDI
( )
(clausula intabulandi).
. Clausula intabulandi ,
.
, .
.

-
-


.
(). :
1.
2. ,

3.
4.

5. ( )
6.

236.
- (, prenotatio)
- .
-
. .
,
- ,
. ,
.
-
- .
,
.
- .
.
, clausula intabulandi
, ,

.
-
. :
) ,
)
) .
15.
. .
, 15
. . clausula intabulandi,
clausula intabulandi.
()
- .
.
. ,
.
- -
.
( ).

237.
(, adnotatio)
- .
. .
238.
- -
. -
. -
.

, - .
-
. , , -
.
- .
-

. ,
.
, -
,
.
-
- .

. - ,
- .
,
- . .
-
. ,
.
.
, ,
.
,

.

239.
-
. ,
.
.
, .


.
-
. ,
, ,
, .

, . ,
, ,


.
-

( ).

() ,

. () - .
(
)

240.
-
.
,
.

.
, .
- .
.
60 .
- ,
, .
,
()
.
.
, ()
( ) .

- (
- ) .

.
-
( )
.
- ,
. ,
.
,
.
.
.
,
.


.
, .

241.
-
( , , ).
.
( - 1930)
.
:
1.,
2. ,

.
.
-
-
.
.
.
, ,
, .
- .
.
. , .
.
, , ,
.
.
- .
. ,
.
:
1. 2. .
.
, .
6 .
.

. ,
.
- .
.
. ,
, ,
. ,
.

-
:
1.

2.
3. ( ) .
,
.
-

. ,
.
. ,
.
- . :
1. ( )
2. .
, .
, .
, .
,
.

.
.
:
1.
2.
3. ( ).

(clausula intabulandi).
( ).
15..

.
.

242.
-
,
.
.
- , :
1.
- ( ,
1/3 ) (
, );
2. , ,
, .
3. , , ;
4. ,
-
;
5. ,
.
,
, ,
.

.
,
, - .

.
- . .

, ,
.
-

:
)
)
)
)
-
, .
,
.

 , , .

.
- 2 : , . ,

.
.
.
)
-
.
, .
.
- .

( ) , ,

.
- ,
, . ,
( )
( ) . ,
( ) ,
,
. ,
.
)

. ,
,
, .
- ,
,
.

118.
- `` ``,
:
,
.
, , :
1. ,
2. (),
3. ()
.

:
1. - (
., , ). .
2. .- ,
, .
,
.
3. ,
.- :

, .
4. ,
.* .
-
:
1. ``
, , ``,
. ,
,
(.) , . ( .
, , ).
,
(
)
2.

.
3. , .

. ,

 , ,
.
.

:
1.
2.
3. (, )
4.
:
1.
2.
( , , ,
)
3. .

. ``
,
``.