Centar za liberalno-demokratske studije

Boko Mijatovi
SIROMATVO U SRBIJI U 2014. GODINI

avgust 2015.

Sadraj
Uvod
Metodoloka objanjenja
Ocena siromatva u 2014.
Osnovni indikatori siromatva
Analiza senzitivnosti
Siromatvo po tipu naselja
Geografija siromatva
Profil siromanih

Nejednakost
Siromatvo u periodu 2008-2014.

3
5
7
7
8
9
10
11
16
18

Ova studija je pripremljena za potrebe Vlade Republike Srbije i Tima

za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva
Izrada publikacije omoguena je sredstvima vajcarske agencije za
razvoj i saradnju

UVOD
U ovom tekstu bie izneti ocena i analiza siromatva u Srbiji u 2014. godini, uz
procenu pratee nejednakosti. Ovaj rad, zajedno sa naom prethodnom studijom
o siromatvu u periodu 2011-2013. godina,1 obezbeuje kontinuitet ocena
siromatva u Srbiji na osnovu potronje (merei apsolutno siromatvo), to je
doskora bila standardna metodologija u Srbiji. Naime, ocene siromatva prema
potronji radio je Republiki zavod za statistiku do 2010. na osnovu Anketa o
potronji domainstava, da bi tada prestao zbog orijentacije na ocene rizika
siromatva prema dohotku po SILC metodologiji EUROSTAT-a, 2 a kao deo
procesa pribliavanje Srbije Evropskoj uniji.
Poto je RZS prestao da vri sopstvene analize apsolutnog siromatva na osnovu
potronje, postavilo se pitanje da li u celini odbaciti ovaj metod i okrenuti se
iskljuivo oceni rizika siromatva na osnovu dohotka. Meu istraivaima, a i
mnogim korisnicima, raireno je miljenje da treba zadrati dotada
upotrebljavanu metodologiju, tim pre to Republiki zavod za statistiku i dalje
redovno obavlja Anketu o potronji domainstava. U skladu s tim je i zakljuak
sa radnog sastanka grupe meunarodnih eksperata i domaih praktiara,
predstavnika institucija Republike Srbije i pripadnika akademske zajednice iz
aprila 2015, organizovanog od strane Tima za socijalno ukljuivanje i smanjenje
siromatva i Republikog zavoda za statistiku, na kome je zakljueno sledee:
Merenje apsolutnog siromatva je i dalje relevantno u Republici Srbiji, s
obzirom na stepen razvijenosti zemlje, regionalne razlike i potrebu da se
rezultati koriste za formulisanje javne politike.3
Osnovni argument za nastavak upotrebe metodologije apsolutnog siromatva
jeste uverenje da u Srbiji i dalje postoji pravo, apsolutno siromatvo, kod koga
znatan broj ljudi ne zadovoljava ni osnovne potrebe, i da joj stoga koncept rizika
siromatva, inae pogodan za razvijene evropske zemlje u kojima ne postoji
apsolutno siromatvo, nije dovoljan za sagledavanje celokupne problematike
siromatva.4 Jer, mera koja se zove rizik siromatva nije mera siromatva, ve
samo rizika da pojedinac zapadne u siromatvo. Tako i Eurostat, nadlena
agencija EU, jasno kae da stopa rizika siromatva ne meri bogatstvo ili
siromatvo, ve nizak dohodak u poreenju sa drugim graanima date zemlje,
to ne znai neminovno nizak ivotni standard.5
U skladu s tim, u ovom radu se, kao i prethodnom, koristi koncept apsolutnog
siromatva, kod koga se siromanim smatraju svi oni koji ne dostiu potronju
B. Mijatovi: Siromatvo u Srbiji 2011, 2012. i 2013, TSUSS, 2014.
Videti Srbija: prihodi i uslovi ivota 2013, RZS, 2014.
3 Videti http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2015/06/Zakljucci-Merenjesiromastva-u-Srbiji.pdf
4 Videti ire argumente u G. Matkovi: Merenje siromatva teorijski koncepti, stanje i preporuke
za Srbiju, TSUSS, 2014.
5http://epp.eurostat.ec.europa.eu/statistics_explained/index.php/Glossary:At-risk-ofpoverty_rate, 18.9.2014.
1
2

viu od one koja se smatra linijom siromatva. Na taj nain se obezbeuju dva
alternativna i komplementarna naina merenja iz oblasti siromatva u Srbiji, to
samo moe biti od koristi kako dravnim organima Republike Srbije, tako i
zainteresovanim domaim i stranim korisnicima.

METODOLOKA OBJANJENJA
Anketa o potronji domainstava, koju redovno vri Republiki zavod za
statistiku, ini informacionu osnovu ovog istraivanja siromatva, emu treba
dodati prateu metodoloku aparaturu koja je i ranije koriena od strane RZS-a.
Takvim postupkom obezbeena je metodoloka konzistentnost i uporedivost
nalaza sa onim ocenama siromatva koje je do 2010. godinom obavljao
Republiki zavod za statistiku.
Republiki zavod za statistiku u svojim anketama o potronji domainstava
prikuplja podatke o prihodima, rashodima i potronji, o pojedinim vanijim
pokazateljima ivotnog standarda (stambeni uslovi, snabdevenost trajnim
potronim dobrima) i o demografskim, ekonomskim i socijalnim odlikama
stanovnitva. Domainstvo je jedinica anketiranja, a u 2014. godini uspeno je
anketirano 6071 domainstava (od 8856 planiranih).6
Skala ekvivalencije (jedinice jednake potronje). Kako trokovi po jednom lanu
domainstva opadaju sa dodatnim lanovima i kako su trokovi nii za decu nego
za odrasle to se ove razlike respektuju kroz tzv. skalu ekvivalencije, pomou koje
se trokovi jednog domainstva preraunavaju na tzv. jedinice jednake potronje.
U Anketi o potronji domainstava koristi se tzv. OECD skala ekvivalencije, kod
koje je potronja prvog odraslog lana domainstva oznaena sa 1, drugog i
sledeih (stari 14 i vie godina) sa 0,7, a svakog deteta (manje od 14 godina) sa
0,5. To znai, na primer, da su trokovi izdravanja prvog odraslog u
domainstvu dvostruko vei od trokova izdravanja deteta.
Linija siromatva. Kako je ve navedeno, ovo istraivanje koristi liniju apsolutnog
siromatva, kao i Republiki zavod za statistiku u periodu 2006-2010. godina.
Inicijalno je ova linija izraunata 2006. godine, na osnovu tadanje Ankete o
potronji domainstava, a preko nutricionistikih standarda za ishranu i
ocenjenog udela neprehrambene robe. Za ekvivalentnog odraslog (prvi odrasli u
domainstvu) procenjeni iznos je 2006. godine bio 6.411 dinara meseno.7 Za
2014. godinu je linija siromatva izraunata je indeksacijom pomenute linije iz
2006. godine indeksima cena na malo, odnosno potroakih cena, i dostigla je
11.340 dinara po ekvivalentnom odraslom.
Stopa siromatva se definie kao odnos broj siromanih pripadnika jedne
populacije sa ukupnim brojem pripadnika te populacije (ukupno stanovnitvo,
nezaposleni, deca itd), odnosno predstavlja uee siromanih u datoj populaciji.
Poto stopa siromatva daje samo broj siromanih, a ne i intenzitet njihovog
siromatva to se upotrebljava i druga mera dubina siromatva koja pokazuje
koliko je potronja siromanih ispod linije siromatva. Tako se dobija finansijski
deficit siromatva cele populacije, ali i pokazuje koliko je novca potrebno, pod
pretpostavkom savrene targetiranosti programa, da se siromatvo potpuno
Detaljnija metodoloka objanjenja mogu se nai u Anketa o potronji domainstava, 2012, RZS,
2013.
7 Videti G. Krsti i V. Sulla: Osnovni dokument o trendovima i profilu siromatva u Srbiji: 2004-2006.
godine, juni 2007, str. 3.
6

ukloni u datoj godini. Trea mera je otrina siromatva, koja je izraava

nejednakost meu siromanima, odnosno daje vei ponder najsiromanijima.

OCENA SIROMATVA U 2014.

Osnovni indikatori siromatva
Osnovni podaci o siromatvu u Srbiji u 2014. dati izneti su u Tabeli 1:
Tabela 1.

Siromatvo u Srbiji, 2014.

linija siromatva (za ekvivalentnog odraslog), din.

meseno
stopa siromatva, u %
dubina siromatva, u %
otrina siromatva, u %
Izvor: obrada Ankete o potronji domainstava 2014, RZS

2014
11340
8,9
1,7
0,5

Stopa siromatva je 2014. godine u Srbiji se 8,9%, to znai da je potronja

tolikog procenta ukupnog stanovnitva bila nia od linije siromatva (11.340
dinara meseno za ekvivalentnog odraslog). Ovih 8,9% znai da se 628 hiljada
stanovnika smatra siromanim.
U odnosu na prethodnu 2013. godinu stopa siromatva u Srbiji neto je
poveana, sa 8,6 na 8,9%, raunajui po istoj metodologiji. Uzoci tome su
smanjenje realnog bruto drutvenog proizvoda Srbije u 2014, prema proceni
RZS-a,8 za 1,8%, pri emu su doprinos nepovoljnim kretanjima dale i poplave
koje su ozbiljno pogodile jedan deo Srbije. Povezano s padom BDP-a i
ekonomskom politikom, u 2014. dolo je do smanjenja realnih zarada za 1,5% 9 i
realnih penzija za 2,3%,10 to je neposredno pogodilo potronju stanovnitva i
dovelo do poveanja broja siromanih..
Navedeno opadanje realnih zarada i penzija moglo je rezultirati vidljivijim
poveanjem siromatva, ali do toga nije dolo zbog poveanja poljoprivredne
proizvodnje i relativnog smanjenja cena hrane do sistema socijalne zatite,
odnosno zatite najsiromanijih graana.
Dubina siromatva iznela je u 2014. godini skromnih 1,7%, to znai da bi iz
bruto drutvenog proizvoda Srbije bilo potrebno obezbediti 1,7%, odnosno 66
milijardi dinara11 i, ukoliko se postigne savrena targetiranost (sredstva dobijaju
samo siromani i svi siromani), kako bi se pobedlo siromatvo u Srbiji u 2014.
godini. Poto je dubina siromatva u 2014. skromna, to znai da su siromani
graani u Srbiji i dalje u proseku umereno siromani, tj. da se njihova lina
RZS,
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Nacionalni/BDPserija1995_2014_ESA2010_sr
pcir_26.05.2015.xls
9 Meseni statistiki bilten , 12/2014, RZS, str. 34.
10 Meseni bilten za decembar 2013. i 2014, PIO fond.
11 BDP Srbije je u 2014. dostigao 3878 milijardi dinara (RZS).
8

potronja u proseku nalazi na dosta maloj udaljenosti od linije apsolutnog

siromatva.
Otrina siromatva je takoe dosta skromna: ona iznosi 0,5, pa se za 2014, kao i
za prethodne godine moe ponoviti ocena da je otrina siromatva u Srbiji vrlo
umerena.
Analiza senzitivnosti
Za veinu indikatora koji se koristeu analizi siromatva od presudne je vanosti
odabrana linija siromatva. Poto je njeno odreivanje metodoloki kompleksno,
pa i sporno, to emo ispitati osetljivost ocenjenog nivoa siromatva na varijacije
u visini linije siromatva. Drugim reima, porediemo meusobno nivoe
siromatva, odnosno stope siromatva koje se dobijaju umerenim promenama
linije siromatva. U sledeoj tabeli prikazani su rezultati ovog uporeenja:
Tabela 2.
Linija siromatva i stopa siromatva, 2014.
varijacije linije
stopa
siromatva, osnovna linija siromatva,
=100
2011, u %
80
3,4
90
6,3
95
7,4
100
8,9
105
10,7
110
12,5
120
16,6
Izvor: obrada Ankete o potronji domainstava 2014, RZS; Studija o ivotnom
standardu, Srbija 2002-2007, RZS, 2008.
Kako se vidi, ocenjena stopa siromatva dosta je senzitivna na izbor visine linije
siromatva. Ukoliko se, primera radi, linija siromatva povisi za 5% doi e do
podizanja stope siromatva sa 8,9 na 10,7%. Kako se vidi, oko odabrane linije
siromatva za jednoprocentno povienje linije siromatva dobija se poveanje
stope siromatva za oko 0,3 procentna poena. U veim intervalima promena
stope siromatva je svakako vea: tako povienje linije siromatva za 20%
dovodi gotovo do udvostruenja stope siromatva (sa 8,9 na 16,6%).
U odnosu na prethodnu godinu siromatvo se u odreenoj meri razredilo, tj.
manji broj ljudi se nalazi u zoni analize od 80 do 120% linije siromatva. Jer, u
2014. pomeranja stope siromatva su neto manja nego prethodne godine: tako
podizanje linije siromatva za 20% dovodi u 2014. do poveanja stope
siromatva za 87% umesto za 106% u 2013. godini. Ovo pokazuje da se u 2014.
oko linije siromatva nalazi neto manje graana Srbije nego tokom prethodne
godine.

Siromatvo po tipu naselja

Kao i uvek do sada, ne samo u Srbiji, siromatvo je znatno izraenije na ostalom
podruju (varoice i sela) i znatno manje na urbanom podruju.
Tabela 3.
Siromatvo, urbano i ostalo, 2014.
broj
stopa
siromanih, u siromatva, u
000
%
Srbija
627
8,9
urbano

284

6,7

ostalo
344
12,2
Izvor: obrada Ankete o potronji domainstava 2014, RZS
Kako se vidi u prethodnoj tabeli, stopa siromatva u 2014. dostigla je na
urbanom podruju 6,7%, a na ostalom 12,2%, dok je broj siromanih 284 i 344
hiljada respektivno.
Stopa siromatva na ostalom podruju je i 2014. godine gotovo dvostruko vea
nego na urbanom podruju (12,2 u odnosu na 6,7%). Ove razlike izmeu dvaju
podruja uobiajene su za zemlje istone i jugoistone Evrope, kod kojih se
odnos stopa ruralnog i urbanog siromatva kree od 1,3:1 do 3:1. 12 Ipak, moe
se primetiti tendencija izvesnog smanjenja razlike izmeu ova dva podruja u
Srbiji: odnos stope siromatva na ostalom prema stopi siromatva na urbanom
podruju smanjen je sa 2,05 u 2012. na 1,91 u 2013. godini i na 1,82 u 2014.
godini.
Iako imaju niu stopu siromatva, i urbana naselja Srbije pogoena su znatnim
siromatvom, pa je svaki petnaesti njihov stanovnik siromaan u 2014. godini.
Uzroci ovog siromatva prvenstveno su viegodinja stagnacija, uz izvesna
kolebanja, bruto drutvenog proizvoda Srbije, odnosno neuspeh da se ekonomija
izvue iz krize u koju je zapala jo 2008. godine. Nepovoljnim kretanjima na
planu ekonomske aktivnosti sledila je visoka nezaposlenost gradskog
stanovnitva i smanjenje prihoda i potronje.
Znatno via stopa siromatva na ostalom podruju posledica je vie razloga koji
zajedniki deluju: na ovom podruju dominira nepovoljnija privredna struktura,
sa tradicionalnim granama industrije i drugih delatnosti i dominacijom
poljoprivrede koja donosi poljoprivrednom stanovnitvu manji dohodak po
radniku, sa posledinim zaostajanjem potronje; ovom doprinosi i nepovoljna
kvalifikaciona struktura radnoaktivnih, koja je znatno nia nego u urbanim
centrima; stanje na seoskom podruju i manjim varoicama veoma je pogorano
zbog negativnih demografskih kretanja koja su dovela do starenja stanovnitva,
Dimensions of Urban Poverty in the Europe and Central Asia Region, World Bank Policy Research
Working Paper 3998, August 2006, str. 20.
12

pa u mnogim ruralnim domainstvima vie ne postoje mladi, radno- i

preduzetniki sposobni lanovi.
Geografija siromatva
Teritorijalni raspored siromanih u Srbiji i nivo siromatva po regionima, izraen
stopama siromatva, prikazani su u sledeoj tabeli:
Tabela 4.

Srbija
Vojvodina

Siromatvo po regionima Srbije, 2014.

stopa
broj siromanih,
siromatva, u
u 000
%
627
8,9
149

7,8

Beograd
77
4,7
centralna Srbija
bez Beograda
402
11,4
umadija,
zapadna Srbija
154
7,6
jugoistona
Srbija, istona
Srbija
248
16,4
Izvor: obrada Ankete o potronji domainstava 2014, RZS
Centralna Srbija (bez Beograda) je 2014. godine imala najveu stopu siromatva
meu velikim regionima Srbije (centralna Srbija, Vojvodina, Beograd) od 11,4%,
sa ukupno 408 hiljada siromanih. U znatno boljoj poziciji su Vojvodina i
Beograd, sa stopom od 7,8% i 4,7% respektivno i sa 149 i 77 hiljada siromanih.
Ukoliko se centralna Srbija podeli na dva regiona dobija se relativno niska stopa
siromatva za region umadija-zapadna Srbija od 7,6%, dok region istonajugoistona Srbija ima stopu siromatva od veoma visokih 16,4%. Relativno
povoljan poloaj regiona umadija-zapadna Srbija posledica je vee
ujednaenosti potronje u odnosu na druge regione, jer je ovde ini koeficijent
(videti kasnije) 0,24, dok je u ostalim regionima 0,26. Razlog ovako visokog
siromatva regiona istone-jugoistone Srbije nalazi se u najniem nivou razvoja:
BDP po stanovniku iznosi ispod 2/3 republikog proseka13 i najnii je meu svim
regionima.
U 2014. dolo je do izvesnih promena u odnosu na prethodnu 2013. godinu:
smanjen je nivo siromatva u Beogradu (sa 5,6 na 4,7%) i regionu istone i
jugoistone Srbije (sa 18 na 16,4%), dok je dolo je do poveanja siromatva u
Vojvodini (sa 5,6 na 7,8%). Navedena dinamika regionalnih razlika pokazuje da
su u zemlji sa jedinstvenom socijalnom politikom mogue divergentne tendencije
13

Regionalni bruto drutveni proizvod 2013, RZS, april 2014.

10

u dinamici siromatva, a prvenstveno zbog razlika u njihovim socioekonomskim

sistemima i delovanju razliitih faktora siromatva i nejednakosti. Za sada ne
raspolaemo podacima o regionalnim bruto drutvenim proizvodima za 2014.
godinu, tako da nismo u stanju da ocenimo uticaj ovog inae bitnog faktora.
Profil siromanih
Posle prikaza nivoa ukupnog siromatva u Srbiji u prethodnom odeljku, u ovom
emo izneti podatke o profilu siromanih, odnosno ponuditi odgovor na pitanje
ko su siromani u Srbiji?, a prema vie demografsko-socijalno-ekonomskih
karakteristika. Ustanovljavanje profila siromanih neophodna je pretpostavka
aktivne brige o siromanima, jer je jedino na toj osnovi mogue dobro odabrati i
podesiti odgovarajue instrumente socijalne politike.
Prvi indikator koga emo prikazati je siromatvo prema brojnosti lanova
domainstva.
Tabela 5.

jednolana

Siromatvo prema tipu domainstva, 2014, u %

struktura
stopa
struktura
ukupnog
siromatva siromanih
stanovnitva
4,4

4,0

8,0

dvolana
6,4
13,4
18,7
trolana
6,1
12,9
18,7
etvorolana
8,0
21,9
24,3
petolana
10,2
15,5
13,5
estolana i
vie
17,1
32,4
16,9
Srbija
8,9
100
100
Izvor: obrada Ankete o potronji domainstava 2014, RZS
Kao i prethodnih godina, i u 2014. godini ugroenost siromatvom raste sa
poveanjem broja lanova domainstva, pa je siromatvo naroito izraeno u
vielanim domainstvima: dok je stopa siromatva za jednolana domainstva
samo 4,4 posto, ona postepeno raste i dostie 17,1% kod estolanih i brojnijih
domainstava. Svakako, pomenuta razlika u siromatvu posledica je razliitog
odnosa broja lanova koji imaju sopstvene prihode i broja
nezaposlenih/neaktivnih lanova bez prihoda, koji je nepovoljniji u vielanim
domainstvima zbog veeg broja dece ili neaktivnih starih lica bez prihoda. Zbog
vie stope siromatva je i uee lanova vielanih domainstava u ukupnom
broju siromanih visok: dok petolana i brojnija domainstva obuhvataju samo
30,4% svih stanovnika Srbije, dotle je njihovo uee u ukupnom broju
siromanih ak 47,9%.

11

Meutim, siromatvo vielanih domainstava znatno je vie od proseka za

Srbiju, to je svakako oekivano, ali razlika nije posebno dramatina, na ta
ukazuje njihova relativno umerena stopa siromatva od 17,1%. Razlog ovome
jeste injenica da u Srbiji vielane porodice najee nisu sainjene od velikog
broja dece, ve se u znatnom broju radi o viegeneracijskim domainstvima kod
kojih vie lanova ima sopstvene prihode (od rada, nekretnina, penzija itd).
U sledeoj tabeli prikazan je stepen siromatva po razliitim starosnim grupama
stanovnitva.
Tabela 6.
Godine
do 13

Siromatvo prema starosti, 2014, u %

struktura
stopa
struktura
ukupnog
siromatva siromanih
stanovnitva
12,2

17,4

12,7

14-18
11,5
6,3
4,9
19-24
10,7
8,1
6,7
25-45
8,6
25,5
26,4
46-65
7,9
25,2
28,2
65+
7,4
17,5
21,1
Srbija
8,9
100
100
Izvor: obrada Ankete o potronji domainstava 2014, RZS
Iz ovih podataka moe se uoiti da se stanovnitvo Srbije po starosti moe
podeliti se na dve velike grupe: na mlae, koje obuhvataju sve stanovnike stare
od 0 do 24 godine, sa slinom stopom siromatva od 11-12%, i na starije, koji
obuhvataju pojedince stare 25 godina i vie godina, sa stopom siromatva koja se
kree oko 8%.
Uzrok ovih meugeneracijskih razlika je nejednaka zastupljenost pojedinaca sa i
bez sopstvenih prihoda: mlae katogorije stanovnitva, a to su deca i mladi na
kolovanju, obino nemaju sopstvene prihode, pa je u njihovim porodicama
siromatvo izraenije nego u onima u kojima preovlauju lanovi sa sopstvenim
prihodima (od rada, penzija, kapitala itd). Ipak, razlika u siromatvu izmeu ovih
dveju starosnih kategorija nije naroito velika, a zbog zajednikog ivota
pripadnika razliitih generacija koje koriste prihod svih lanova domainstva i
tako ujednaavaju potronju svih lanova. Pored toga, prihodi aktivnih odraslih
lanova vei su u domainstvima sa decom nego u domainstvima bez dece.14
U ukupnom broju svih siromanih mlaa generacija (do 24 godine) uestvuje sa
31,8%, a starija sa 68,2%. Ovako nisko uee mlae generacije, kod koje je stopa
siromatva via, rezultat je nepovoljnih demografskih procesa u Srbiji koji su
doveli do starenja stanovnitva i smanjenja udela mladih.
Videti Boko Mijatovi: Rizik siromatva u Srbiji, u Srbija: prihodi i uslovi ivota 2013, RZS,
2014, str. 11.
14

12

Primetimo i da najniu stopu siromatva ima najstarija generacija sa 65 i vie

godina. Iako uglavnom radno neaktivni, pripadnici najstarije populacije dobro su
zatieni od siromatva penzijskim sistemom, pa je njihov nivo siromatva ak
nii nego pripadnika radno aktivnih generacija.
Pomenuti odnos stopa siromatva mlaih i stariji preslikan je i na odnos
siromatva dece i odraslih:
Tabela 7.

Siromatvo dece i odraslih, 2014, u %

struktura
stopa
struktura
ukupnog
siromatva
siromanih
stanovnitva

deca (0-18)

12,0

23,7

17,5

odrasli
8,2
76,3
82,5
Srbija
8,9
100
100
Izvor: obrada Ankete o potronji domainstava 2014, RZS
U 2014. stopa siromatva dece iznosi 12,0% i uoljivo je via nego punoletnih
(8,2%). Kako je uobiajeno u svetu, i ove, kao i prethodnih godina deca su u Srbiji
vie ugroena siromatvom, odnosno imaju vei rizik siromatva nego odrasli iz
napred pomenutih razloga. Ipak, ta razlika nije dramatina kao u nekim drugim
zemljama, prvenstveno zbog relativno malog prosenog broja dece po porodici u
Srbiji.
Siromatvo prema polu prikazano je u sledeoj tabeli:
Tabela 8.

mukarci

Siromatvo prema polu, 2014, u %

struktura
stopa
struktura
ukupnog
siromatva siromanih
stanovnitva
9,1

49,2

48,2

ene
8,7
50,8
51,8
Srbija
8,9
100
100
Izvor: obrada Ankete o potronji domainstava 2014, RZS
Nivo siromatva mukaraca i ena je vrlo slian i, zavisno od godine, nekada se
dobija da su malo siromanije ene, a nekada mukarci. Pri tome, ova
ujednaenost ne garantuje da su sopstveni prihodi mukaraca i ena podjednaki
(mada jesu)15 ve nastaje zbog zajednikog ivota veine ena i mukaraca i
zajednikog korienja ukupnog prihoda, a bez obzira ko ga zarauje.

Videti Boko Mijatovi: Nejednakost u Srbiji, u Srbija: prihodi i uslovi ivota 2013, RZS, 2014,
str. 11.
15

13

Nivo obrazovanja svakako je jedan od najvanijih faktora siromatva, poto oni

sa viim obrazovanjem po pravilu poseduju vee prihode i vii ivotni standard,
pa ih je manje meu siromanima, i obrnuto. Uticaj nivoa obrazovanja nosioca
domainstva na siromatvo prikazan je u sledeoj tabeli:
Tabela 9.
Siromatvo prema kolskoj spremi nosioca domainstva, 2014, u %
struktura
stopa
struktura
ukupnog
siromatva siromanih
stanovnitva
nezavrena
20,2
25,6
11,3
osnovna kola
17,5
35,9
18,2
osnovna kola
srednja kola
5,9
36,3
54,2
via kola
1,6
1,0
5,9
visoka kola
1,0
1,2
10,4
Srbija
8,9
100
100
Izvor: obrada Ankete o potronji domainstava 2014, RZS
U Srbiji se stopa siromatva oigledno smanjuje sa poveanjem kolske spreme
nosioca domainstva: od 20,2% kod pojedinaca bez zavrene osnovnu kolu do
samo 1,0% kod onih sa zavrenim fakultetom. Meu siromanima dominiraju oni
sa zavrenom osnovnom kolomili ak i bez nje: uestvuju ak sa 61,5% od
ukupnog broja siromanih, iako je njihovo uee u ukupnom stanovnitvu samo
29,5%. Iako oni sa zavrenom srednjom kolom imaju stopu siropmatva ispod
proseka za Srbiju kao celinu, ipak je njihov broj visok ima ih ak 36,3%
ukupnog broja siromanih, svakako zahvaljujui velikom ukupnom broju (ak
54,2% populacije u Srbiji.
Ova vrsta relacija izmeu nivoa obrazovanosti i siromatva jasno ukazuje na to
da je podizanje kvalifikovanosti zaposlenih, posebno onih na najniim stepenima
lestvice, neposredan i efikasan nain nain smanjenja siromatva u Srbiji. Makar
kao prvi korak Srbija bi morala da obezbedi da sva deca zavre osnovnu kolu,
to je i viedecenijska zakonska obaveza koja se ne ostvaruje.
Iako vaan faktor, nivo obrazovanja nosioca domainstva ne mora biti
odluujua za siromatvo domainstva, jer njegova radna aktivnost, odnosno
poloaj na tritu rada moe biti jo vaniji.
Tabela 10.
Siromatvo prema statusu na tritu rada nosilac, 2014, u %
struktura
stopa
struktura
ukupnog
siromatva
siromanih
stanovnitva
zaposlen
nezaposlen

6,5

36,5

50,3

23,7

24,5

9,2

14

neaktivan
8,6
39,0
Srbija
8,9
100
Izvor: obrada Ankete o potronji domainstava 2014, RZS

40,5
100

Iz ugla siromatva domainstva od tri mogue opcije da nosilac domainstva

bude zaposlen, nezaposlen ili neaktivan najnepovoljnija ukoliko je nezaposlen.
Tada je prosena stopa siromatva visokih 23,7%. Ova bi stopa mogla biti i via
da ova domainstva nemaju drugih prihoda (od drave, humanitarne pomoi,
roaka i prijatelja, nekretnina itd) i da su neki od lanova domainstva nisu
zaposleni, bez obzira to je nosilac nezaposlen. Inae, jedna etvrtina od
ukupnog proja zaposlenih propada domainstvima sa nezaposlenim nosiocem.
Najniu stopu siromatva od 6,5% imaju domainstva sa zaposlenom osobom
kao nosiocem. Ali, kada se pokae da ak 36,5% siromanih potie iz
domainstava u kojima je bar jedan lan (nosilac) zaposlen postaje oigledno da
ni zaposlenost ne garantuje izbegavanje siromatva u Srbiji. Uzrok tome se moe
nai u injenici da mnogi zaposleni, posebno meu samozaposlenima, rade
skraeno radno vreme ili ak neredovno i u sivoj ekonomiji i da zato skromno
zarauju. Unutar kategorije zaposlenih samozaposleni imaju viu stopu
siromatva (10,1%) u odnosu na zaposlene kod poslodavca (4,4%), to svedoi o
niskoj produktivnosti i skromnim zaradama samozaposlenih pojedinaca. Ovakva
pozicija zaposlenih razlikuje se od kretanja u mnogim evropskim zemljama, gde
je siromatvo koncentrisano u domainstvima u kojima niko nije zaposlen, tj.
koja ine neaktivni ili nezaposleni, dok zaposlene od siromatva titi redovna i
dovoljno visoka zarada.
Znatno niu stopu siromatva od onih iji je nosilac nezaposlen imaju
domainstva sa neaktivnim nosiocem (8,6%),16 to je na nivou stope siromatva
za Srbiju u celini (8,9%). Nema sumnje da je za relativno povoljnu situaciju ovih
domainstava posebno zasluan penzijski sistem Srbije. I zaista, meu
neaktivnim nosiocima, domainstva sa nosiocem penzionerom imaju znatno niu
stopu siromatva (8,1%) nego sa ostalim neaktivnim nosiocima (17,0%).

***
U 2014. godini siromatvo je ostalo na priblino jednakom nivou sa prethodnom
godinom 8,9 prema 8,6%. Drutveni bruto proizvod je, prema preliminarnim
podacima, smanjen, delimino zbog poplava. Prema Anketi o potronji
domainstava u Srbiji je bilo ukupno 627 hiljada siromanih, a najvie su
pogoeni siromatvom bili, kao i obino, lanovi brojnih domainstava,
nezaposleni, neaktivni (bez penzionera) i nekvalifikovani graani i stanovnici
istone/jugoistone Srbije. Nejednakost je u 2914. ostala nepromenjena prema
2013. godini.
Jednako su ugroena i domainstva iji se neaktivni nosilac nalazi u radnom
dobu (18-65 godina): stopa siromatva je 8,9%.
16

15

NEJEDNAKOST
Od razliitih mera nejednakosti,17 opredelili smo se u ovim istraivanjima za dva
najpopularnija, najjednostavnija i najjasnija pokazatelja: jedan je ini koeficijent
nejednakosti potronje, a drugi odnos potronje najbogatijeg i najsiromanijeg
ventila (20% stanovnitva). Izvor podataka nam je i ovde Anketa o potronji
domainstava za 2014. godinu.
ini koeficijent moe uzeti vrednosti od 0 do 1, gde 0 oznaava potpunu
jednakost potronje svih pojedinaca, a 1 potpunu koncentraciju potronje na
samo jednog pojedinca, dok ostali uopte ne troe.
Tabela 11.
ini koeficijent u Srbiji, 2011-2014.
Gini koeficijent
2011
2012
2013
2014
Srbija
0,25
0,26
0,26
0,26
urbano
0,25
0,25
0,26
0,26
ostalo
0,25
0,26
0,26
0,26
Vojvodina
0,25
0,27
0,25
0,26
Beograd
0,24
0,25
0,27
0,26
umadija, ZS
0,23
0,22
0,24
0,24
JS, IS
0,24
0,26
0,26
0,26
Izvor: obrada Ankete o potronji domainstava 2011, 2012. i 2013, RZS
U prethodnoj tabeli se vidi da ini koeficijent za Srbiju uzima vrednosti od 0,25
do 0,26 tokom poslednjih godina, to je dosta nisko i to znai da je nejednakost
potronje u Srbiji dosta umerena.
Sline vrednosti ini koeficijenta pokazuju i dve klasifikacije iz prethodne tabele:
urbano i ostalo stanovnitvo, koje je na nivou proseka Srbije, kao i etiri
navedena regiona, koji pokazuju vrednosti oko proseka. Neto veu ujednaenost
potronje od ostalih ima region umadije/zapadne Srbije, to mu donosi neto
nie siromatvo nego to bi se oekivalo prema nivou njegovog razvoja.
Komparativno posmatrano, neke zemlje iz regiona istone i jugoistone Evrope
imaju slian stepen nejednakosti potronje kao Srbija, dok druge imaju vii.
Gotovo sve zemlje u razvoju imaju znatno veu nejednakost nego Srbija.18
Koeficijent 80/20 pokazuje samo odnos najbogatijih i najsiromanijih kvintila
(20% stanovnitva) u drutvu, a zanemaruje srednjih 60% kao nevane, a koji
mogu da kod inija i slinih mera odluujue utiu na krajnji rezultat.

Detaljnije, Boko Mijatovi: isto.

Detaljnije, B. Mijatovi: Siromatvo u Srbiji 2011, 2012. i 2013, TSUSS, 2014, odeljak
(Ne)jednakosti u Srbiji.
17
18

16

Tabela 12.
Odnos 80/20 u Srbiji, 2011-2014.
2011
2012
2013
2014
80/20
3,6
3,8
3,9
3,9
Izvor: obrada Ankete o potronji domainstava 2011, 2012, 2013. i 2014, RZS
Podaci iz ove tabele ukazuju da 20% stanovnitva sa najveom potronjom ima
za oko 3,8-3,9 puta veu potronju od 20% stanovnika sa najmanjom
potronjom. I ovde umadija i zapadna Srbija donekle odskau, sa odnosnom
3,7.
Obraunali smo i regionalne odnose 80/20:
Tabela 13.

Odnos 80/20, po regionima, 2014.

odnos 80/20
Srbija
3,9
urbano
3,9
ostalo
3,8
Vojvodina
3,8
Beograd
4,0
umadija, ZS
3,7
JS, IS
3,8
Izvor: obrada Ankete o potronji domainstava 2014, RZS

Razlike u nejednakosti meu regionima i po tipu podruja (urbano, ostalo) vrlo

su male, tako da lokacija stanovanja ne predstavlja generatora nejednakosti u
Srbiji.
Dosta niske vrednosti i ini koeficijenta i odnosa 80/20 ukazuju da nejednakost
potronje u Srbiji nije posebno izraena, odnosno da je umerena po
meunarodnim merilima.
Interesantno je uporediti mere nejednakosti potronje sa nejednakosti dohotka u
Srbiji: nejednakost dohotka u Srbiji znatno je vea nego nejednakost potronje.
ini koeficijent za prihode iznosi 0,38, a odnos 80/20 je 8,8, pa je nejednakost
dohotka u Srbiji najvea je meu zemljama u kojima se obavlja SILC istraivanje
(32 zemlje).19 Da je ini vii kod dohotka nego kod potronje standardno je i
poznato, ali je u Srbiji ova razlika vrlo izraena. Nekoliko inilaca svakako utie
na ovakve relacije solidarnost ire familije i prijatelja, naturalna potronja
(sopstvena proizvodnja hrane i pia) i regionalne razlike u cenama koje SILC ne
uzima u obzir itd ali bi bilo zanimljivo blie ustanoviti razloge za to.
19

Videti Boko Mijatovi: Nejednakost u Srbiji, u Srbija: prihodi i uslovi ivota 2013, RZS, 2014.

17

SIROMATVO U PERIODU 2008-2014.

Kretanje siromatva u Srbiji u periodu 2008-2014. godina prikazano je u tabeli
12. Prva godina posmatranog razdoblja je 2008. zato to se se od tada ankete o
potronji domainstava rade po istom upitniku i metodolokom postupku, pa su i
rezultati uporedivi.
Tabela 14.
2008
7.401

Siromatvo u Srbiji, 2008-2014.

2009
2010
2011
2012
8.022
8.544
9.483 10.223

2013
11.020

linija siromatva po
ekviv. odraslom, din.
meseno
stopa siromatva
6,1
6,9
9,2
6,8
8,8
8,6
(procenat siromanih)
broj siromanih u 000
470
525
686
499
642
610
Izvor: Siromatvo u Republici Srbiji 2008-2010, LP20, 29.4.2011, RZS, obrade
Anketa o potronji domainstava 2011, 2012, 2013. i 2014, RZS.

2014
11.340
8,9
627

Relativno brz ekonomski rast Srbije od 2000. do 2008. godine doneo je

smanjenje siromatva, tako da je stopa siromatva smanjena na 6,1% u 2008.
godini. Ali, jo te 2008. poinje ekonomska kriza i ivotni standard stanovnitva
se postepeno smanjuje. Kao nalije ovog procesa poveava se stopa siromatva
tokom sledeih godina na 6,9% u 2009. i 9,2% u 2010. godini. U 2011. donosi
predah i stopa siromatva opada na 6,8%, ali je veliki podbaaj etve u 2012.
godini doneo poveanje stope na 8,8%. Tokom 2013. i 2014. siromatvo je ostalo
nepromenjeno. Broj siromanih kretao se tokom ovih godina izmeu 470 i 686
hiljada. Globalno posmatrano, poslednja ekonomska kriza donela je vidljiv, ali ne
i veliki rast siromatva u Srbiji.
Nepovoljno je, meutim, to Srbija i dalje ne uspeva da izae iz viegodinje
ekonomske stagnacije i da na toj osnovi doe do smanjenja siromatva. tavie,
zbog verovatnog zaostajanja line potronje u doglednoj budunosti (deo toga je
smanjenje plata u javnom sektoru i penzija), moe se oekivati odreeno
poveanje siromatva ak i ukoliko doe do umerenog privrednog rasta. Jer,
Srbija je dugo podsticala linu potronju i ivela iznad svojih mogunosti, to je
dovelo do poveanja spoljne zaduenosti. Da i Srbija ne bi dola u opasnost kao
Grka potrebno je promeniti orijentaciju i obuzdavati rast line potronje preko
realnih ekonomskih mogunosti zemlje.
Vaan faktor relativno umerenog siromatva u Srbiji je ujednaenost potronje
stanovnitva: kako smo videti, ini koeficijent, koji meri nejednakost, vrlo je
nizak (0,25 do 0,26). Uz postojei bruto drutveni proizvod i postojeu liniju
siromatva, siromatvo je nie ukoliko je nejednakou manja.
U sledeoj tabeli prikazane su socioekonomske i demografske kategorije
stanovnitva sa najveom stopom siromatva u posmatranom periodu, odnosno
sa najveim rizikom siromatva:
18

Tabela 15.

Stope siromatva najrizinijih grupa, 2008-2014, u %

2008

2009

2010

2011

2012

2013

vangradsko podruje
7,5
9,6
13,6
9,4
12,3
12,8
istona-jugoistona
Srbija
...
...
...
11,7
17,7
18,0
nezaposlen, nosilac
...
...
...
17,1
21,0
20,4
nezavrena osnovna
kola, nosilac
9,0
14,8
14,2
16,5
19,5
21,9
osnovna kola, nosilac
10,5
9,2
12,7
11,1
15,0
15,1
estolana i vea
porodica
10,0
14,2
16,4
13,5
14,3
16,9
deca 0 18
7,1
9,3
12,2
9,8
12,3
11,4
Izvor: Siromatvo u Republici Srbiji 2008-2010, LP20, 29.4.2011, RZS; obrade
Anketa o potronji domainstava 2011, 2012, 2013. i 2014, RZS.
Iz oznetih podataja uoava se da su najvaniji faktori rizika siromatva sledei:
radni status nosioca domainstva (nezaposlen),
obrazovanje nosioca domainstva (nezavrena ili zavrena osnovna
kola),
brojanost domainstva (estolana i vea domainstva),
lokacija prebivalita (istona-jugoistona Srbija, vangradsko podruje) i
deca.
Pomenutim grupama stanovnitva trebalo bi posvetiti naroitu panju tokom
priprema programa socijalne politike.

19

2014
12,2
16,4
23,7
20,2
17,5
17,1
12,0