FINANSIJSKI MENADMENT I RAUNOVODSTVO

1. UVOD
U ovom poglavlju su prikazani funkcionisanje raunovodstvene i finansijske funkcije u
organizaciji, njihovi obuhvati, ciljevi, zadaci, uloge i proizvodi. U optem smislu, raunovodstvo je
informacioni sistem preduzea i njegov zadatak je da podatke o poslovnim transakcijama preradi u
izvetaje. Ti izvetaji se kasnije koriste u finansijskoj funkciji. Zadatak finansijske funkcije je da se
donose adekvatne odluke o investiranju, finansiranju i drugim povezanim aktivnostima. Opti model
funkcionisanja raunovodstvene i finansijske funkcije je prikazan u sledeoj tabeli.
Tabela 1. Sistem raunovodstva, revizije i finansijskog upravljanja u preduzeu
SISTEM
PODSISTEM

OPIS

ULAZ

ELEMENTI

OPTA SVRHA

IZLAZ

RAUNOVODSTVO, REVIZIJA I FINANSIJSKO UPRAVLJANJE

FINANSIJSKO
UPRAVLJAKO
FINANSIJSKO
RAUNOVODSTVO RAUNOVODSTVO
REVIZIJA
UPRAVLJANJE
Prikupljanje,
Prikupljanje,
Nezavisno
Definisanje odluka
obrada, analiza i
obrada, analiza i
pregledanje i
o nainu
izvetavanje o
izvetavanje o
davanje miljenja o finansiranja i
finansijskim
finansijskim
finansijskim
investiranja, te
transakcijama.
transakcijama.
izvetajima.
kontrola i praenje
ostvarenja.
Raunovodstvena
Ra. dokumentacija Finansijski izvetaji Finansijski i drugi
dokumentacija
i drugi poslovni
poslovni izvetaji.
izvori
Knjigovodstvo
Obraun trokova
Interna revizija
Finansijsko
Raunovodstveno
Raunovodstvo
Eksterna revizija
planiranje
planiranje
punih trokova
Finansijska analiza
Raunovodstveni
Raunovodstvo
Finansijsko
nadzor
diferencijalnih
odluivanje
Raunovodstvena
trokova
analiza
Raunovodstvo
odgovornosti
Kreiranje zakljunih Specijalizovani
Davanje miljenja o Kreiranje odluka o
rauna prema
izvetaji za potrebe materijalnoj
finansiranju,
zakonskim i
planiranja,
ispravnosti
investiranju i
profesionalnim
kontrole,
finansijskih
drugim oblastima
standardima
donoenja
izvetaja
finansijskog
poslovnih odluka,
upravljanja.
odreivanja
politike cena i sl.
Finansijski izvetaji Specijalizovani
Revizorski izvetaji
Finansijske odluke
(bilans stanja,
obrauni i analize
i miljenje revizora
uspeha, novanih
za potrebe
tokova i dr)
odluivanja

Sve transakcije sa monetarno izraenim posledicama se belee, a podaci slivaju u

raunovodstvo organizacije. Tu se podaci obrauju, analiziraju i prezentuju u obliku finansijskih
izvetaja, obrauna i analiza. Revizijom slui da se unapredi verodostojnost izvetaja. Nakon toga se ti
izvetaji, ali i druge interne i eksterne informacije bitne za poslovanje, koriste u okviru finansijske
funkcije za potrebe donoenja odluka o razliitima aspektima poslovanja, a prvenstveno o investiranju,
finansiranju i povezanim odlukama. Detalji funkcionisanja raunovodstvene i finansijske funkcije u
organizaciji su dati u nastavku poglavlja.

2. RAUNOVODSTVENA FUNKCIJA U PREDUZEU

2.1. Pojam raunovodstva i raunovodstvenih informacija u preduzeu
Upravljanje preduzeem pretpostavlja stalno prilagoavanje preduzea izmenjenim uslovima
poslovanja. U takvim uslovima, celishodne poslovne odluke se moraju zasnivati na blagovremenim,
potpunim i adekvatnim informacijama. Za te potrebe preduzea grade upravljake informacione
sisteme, meu kojima je i raunovodstveni informacioni sistem. tavie, raunovodstvo je jedini
sveobuhvatan i jednoobrazan sistem prikupljanja, obrade i prezentovanja informacija o finansijskim
transakcijama u preduzeu. Ovo ne znai da su jedino raunovodstvene informacije bitne kao osnova
menadmentu i drugim interesnim grupama za donoenje poslovnih odluka. Naglasak je na tome da
raunovodstvo generie informacije o svim poslovnim dogaajima unutar preduzea i u komunikaciji
preduzea sa okruenjem. Ostali delovi upravljakog sistema ili to ne rade na sveobuhvatan nain ili ne
postoji jedinstven i unapred definisan obrazac po kome se informacije prikupljaju, obrauju i
predstavljaju interesnim stranama.
Razliiti izvori pod pojmom raunovodstva podrazumevaju sve postupke iji je zadatak
koliinsko i vrednosno obuhvatanje i kontrola svih tokova novca i uinaka koji nastanu u preduzeu, a
koji su, pre svega, izazvani proizvodnjom i prodajom uinaka.1 Shodno tome, raunovodstvo je proces
identifikovanja, merenja, beleenja i komuniciranja ekonomskih transakcija.2 Merenje se obino
odnosi na monetarno izraene vrednosti, a komuniciranje transakcija se vri putem finansijskih
izvetaja (bilans stanja, bilans uspeha, bilans novanih tokova, izvetaj o promenama na kapitalu i sl).
Raunovodstvo u osnovi proces identifikacije, merenja i prezentovanja raunovodstvenih
informacija, sa ciljem da korisnicima takvih informacija omogui donoenje odluka na osnovu injenica.
Iz navedene definicije moe se zakljuiti da je raunovodstvo oblik usluga, jer se bavi obezbeenjem
upotrebljivih informacija. Raunovodstvene informacije su potrebne da bi pomogle pri donoenju
poslovnih odluka koje se odnose na najefikasniju alokaciju resursa preduzea.3

2.1.1. Raunovodstvene informacije

Upravljaki informacioni sistem predstavlja osnovu upravljanja preduzeem. On se sutinski
zasniva na principu da upravni odbor nekog preduzea preuzima odgovornost za akcije koje slue
pripremi podataka u formi izvetaja za razliite potrebe. Upravljake informacije mogu da se grupiu u
tri podruja:
informacije za potrebe stratekog planiranja,
informacije za potrebe kontrole upravljanja i
Informacije za potrebe tekueg poslovanja.
Informacije prikupljene za potrebe stratekog planiranja se nalaze u upravljakom vrhu
preduzea. One veoma precizno definiu kako i u kom domenu e se koristiti pojedina eksterna
ogranienja, te kako e se delovati na poslovanje. Informacije koje su prikupljene za potrebe kontrole
upravljanja pomau menadmentu da sagleda ostvarene poslovne rezultate i efekte u odnosu na
planirane. Na osnovu ovih informacija se preduzimaju korektivne akcije. Njihova primena usmerava
preduzee ka eljenom cilju. Konano, informacije prikupljene za potrebe tekueg poslovanja prate
poslovanje na dnevnoj osnovi, tj. u kontinuitetu. Njihov cilj je da pomognu menadmentu da pripremi
procedure za reagovanje, a odluke se donose u hodu.
1

Jovanovi-kari K, Radovanovi R: Finansijsko raunovodstvo, Centar za izdavaku delatnost, Ekonomski

fakultet u Beogradu, 2006, str.5
2
Hussey R. (eds.) Dictionary of Accounting, Oxford University Press, Oxford UK, 1999.
3
ljivi S: Dvojno knjigovodstvo, manuelno i kompjuterizovano, Izdavaki centar za industrijski menadment, Via
tehnika kola, Kruevac, 2005, str. 7.
2

Bitan problem koji se javlja kod prikupljanja informacija za upravljake i druge svrhe je u tome
to mora da postoji jedinstven obrazac i procedure za prikupljanje, obradu i prezentaciju podataka. Na
primer, svako preduzee, saglasno svojim potrebama, prikuplja informacije o kupcima. Stoga e svako
preduzee imati specifian i sebi svojstven upravljaki sistem koji e se odnositi na upravljanje kupcima,
upravljanje kljunim kupcima i druge povezane odluke. Posledica takvog pristupa su nekonzistentni i
neuporedivi podaci, a ponekad i neaurne informacije.
Za razliku od drugih elemenata upravljakog informacionog sistema, raunovodstveni
informacioni sistem ne tolerie nepostojanje jedinstvenih principa, metoda, tehnika, obrasca i
procedura za prikupljanje, obradu i prezentaciju podataka. Finansijske informacije su toliko bitne da
zakon i profesionalni standardi hladno ureuju jednoobraznost pripreme finansijskih izvetaja. Stoga
se raunovodstvene informacije prikupljaju na slian (gotovo isti) nain u svim preduzeima.
Raunovodstvene informacije se odnose na zabeleene ekonomske transakcije koje imaju
finansijski izraene efekte. Kao takve, one se koriste za potrebe donoenja finansijskih i drugih
poslovnih odluka. Najea greka koja se pravi u tumaenju raunovodstvenih informacija je da se
one odnose na prolost. Iako je jedan deo raunovodstva fokusiran na beleenje istorijskih (prolih)
informacija o poslovnim transakcijama, postoje i delovi raunovodstva koji se bave iskljuivo
obraunima buduih transakcija i izradom analiza za potrebe donoenja odluka.
Tipovi raunovodstvenih informacija koje preduzee razvija zavise od brojnih faktora, kao to
su veliina organizacije, svojina organizacije (javna ili privatna) ili pitanje potrebe menadmenta za
raunovodstvenim informacijama.4 Tipovi raunovodstvenih informacija zavise i od vrsta poslovnih
odluka koje proizvodi menadment, kao i od zahteva eksternih korisnika za obelodanjivanjem
informacija. To znai da raunovodstvene informacije pomau u preuzima u procesu donoenja
poslovnih odluka.5
Da bi raunovodstvena informacija bila korisna donosiocima odluka, ona mora biti
pripremljena, analizirana i prezentovana kroz potovanje sledeih principa:6
tanost bez greaka u sadraju i principima,
pouzdanost predstavlja upravo ono to korisnici misle da predstavlja,
blagovremenost dostupna na vreme za donoenje odluka,
relevantnost primenjiva za zahtevane svrhe,
konzistentnost iste metode i standardi merenja podataka i prezentovanja informacija koje
omoguavaju poreenje istih-sa-istima,
jasnost sposobnost da je shvate oni za koje je namenjena.
Treba napomenuti da je obezbeivanje informacija u skladu sa prethodno navedenim
principima u najveem broju sluajeva obavezno. Obavezu formira regulator (zakonodavac) kada su u
pitanju raunovodstvene informacije bitne za trgovinske, poreske i druge finansijske izvetaje.
Raunovodstvena informacija je efikasna pod uslovom da zadovoljava iroke zahteve njihovih
korisnika. Efikasna informacija sistematski obezbeuje informaciju koja ima potencijalnog efekta na
proces donoenja odluka. Raunovodstvene informacije se obino dele na dve grupe: 7
1. raunovodstvene informacije koje imaju uticaj na donoenje odluka i njihova je svrha u kontroli
organizacije; i
2. raunovodstvene informacije koje olakavaju proces odluivanja i uglavnom se koriste za
koordinaciju unutar organizacije. Integracija raunovodstvenih informacija dovodi do bolje
koordinacije u organizaciji, to zauzvrat, poveava kvalitet odluke.
4

Williams
Penti Kurniawati E, Yunika Kurniawan E, Kristiani M: Accounting Information for Business Decision Making and
Performance Assessment in Small and Medium Enterprises (SMEs), The Journal of Social Science, 2013, str.4
6
Davis T, Crawford I: Business Finance and Accounting, Prentice Hall, 2011.
7
Tunji S: Accounting Information as an Aid to Management Decision Making, International Journal of
Management and Social Sciences Research, 2012, str.2
5

2.1.2.Raunovodstvena funkcija
Raunovodstvena funkcija je sastavni deo celokupnog poslovnog sistema i u organizacionom
smislu predstavlja pomonu funkciju u preduzeu. Raunovodstveni procesi i uloge se ostvaruju, kako
na nivou organizacionih jedinica, tako i na nivou preduzea kao celine. Nezavisno od toga kako je
raunovodstvena funkcija organizovana, ona mora biti projektovana tako da proizvodi visokokvalitetne
informacije krajnjim korisnicima tih informacija.
Zadaci raunovodstvene funkcije su razliiti. One mogu biti: 1) interne ili 2) eksterne
orijentisanosti. Prvi interni zadatak su dokumentovanost i kontrola. On se ostvaruje putem koliinskog
i vrednosnog obuhvatanja i nadzora nad ekonomskim procesima u preduzeu. Drugi interni zadatak je
pruanje informacione osnove menadmentu preduzea za planiranje finansijskog stanja i zaraivake
sposobnosti. Eksterni zadaci raunovodstva se prvenstveno odnose na polaganje rauna i informisanje
interesnih i zainteresovanih strana. Raunovodstvena funkcija ima zadatak da informie vlasnike
preduzea, poverioce, zaposlene, kupce, poreske organe i zainteresovanu javnost o finansijskim
rezultatima poslovanja preduzea. Na osnovu zakonskih propisa i profesionalnih standarda, preduzea
su obavezna da poloe raun o poslovnim tokovima. 8 Naravno, nije zakonska obaveza i jedini faktor
koji utie na potrebu izvetavanja, jer se obelodanjivanje informacija u odreenim sluajevima vri na
dobrovoljnoj bazi, jer samo informisanje bitno utie na reputaciju preduzea Ovaj zahtev moe biti
ispunjen samo uz pomo raunovodstva.
Raunovodstveni informacioni sistem se bavi preciznom analizom podataka o prolim i
sadanjim dogaajima u preduzeu i on pretpostavlja korienje okvirnih informacija za donoenje
buduih odluka menadmenta preduzea. Zato se esto kae da raunovodstveni informacioni sistemi
imaju za cilj da transformiu ulaz predstavljen podacima o poslovnim dogaajima, u izlaz u vidu
informacije. Ovi sistemi su usmereni na organizaciju obrade podataka o ostvarenju planiranih
poslovnih rezultata i kontroli tekuih poslovnih aktivnosti.9
Raunovodstvena funkcija je definisana ulogom koju ima u poslovanju preduzea. Njene
kljune su da belei, klasifikuje, sumira i interpretira ekonomske transakcije. Na osnovu toga,
raunovodstvo preduzea obuhvata:
1. knjigovodstvo,
2. raunovodstveno planiranje,
3. raunovodstveni nadzor i
4. raunovodstvenu analizu.
(1) Kod proizvodnih i drugih preduzea zadatak knjigovodstva je usmeren na obraun i
analitiko praenje prihoda, trokova, angaovanih sredstava, finansijskih izvora, kao i ostvarene
dobiti. Re je o evidenciji koja se odnosi na potpuno prikupljanje i na hronoloko i stvarno sreivanje
podataka, koji zbog izraavanja u novanoj jedinici mere omoguavaju da se dobije slika o celokupnom
poslovanju. U knjigovodstvu se podaci koji se odnose na menjanje sredstava, obaveza prema izvorima
sredstava, prihoda ili rashoda sistematski skupljaju, sreuju i obrauju. Sintetiko, glavno ili centralno
knjigovodstvo uspostavlja radni mehanizam sinhronizacije celog knjigovodstva i prua sve vanije
podatke o poslovanju preduzea. Analitiko knjigovodstvo obezbeuje informacije analitikog
karaktera za potrebe svih operativnih funkcija. Podloga za donoenje poslovnih odluka su raspoloivi

Jovanovikari K, Radovanovi R: Finansijsko raunovodstvo, Centar za izdavaku delatnost, Ekonomski

fakultet u Beogradu, 2006, str.5
9
Needles B, Powers M, Crosson S: Financial and Managerial Accounting, South-Western CENGAGE Learning,
2011, str.68
4

knjigovodstveni podaci i raunovodstveni obrauni, koji se sastavljaju od podataka sadranih u

poslovnim knjigama. Poslovne knjige preuzimaju podatke iz knjigovodstvenih dokumenata.10
(2) Za razliku od knjigovodstva koje je usmereno prema prolosti, raunovodstveno planiranje
je usmereno ka budunosti i zato, zapravo, prethodi knjigovodstvu. U domen raunovodstvenog
planiranja treba ukljuiti sve one poslovne promene o buduem poslovanju koje su ujedno i predmet
knjigovodstvene evidencije. Krajnji cilj raunovodstvenog planiranja je izrada raznih predrauna.11
(3) Raunovodstveni nadzor je organizovan kroz niz sistematskih aktivnosti svedenih na
uporeivanje unapred utvrenih normi ili standarda, koje je poeljno dostii. Nadzorom se utvruju
uzroci i posledice eventualnih odstupanja i predlau mere za prevazilaenje negativnih, i podsticanje
pozitivnih tendencija u poslovanju preduzea. Raunovodstveni nadzor se odnosi na skup mera,
metoda i postupaka iji je cilj utvrivanje da li se poslovanje preduzea odvija u skladu sa zakonskim
propisima i internim optim aktima.12
(4) Raunovodstvena analiza po uzrocima ralanjuje odstupanje ostvarenih veliina od
planiranih i standardnih. Zadatak raunovodstvene analize je da pomae u ocenjivanju kretanja
odreene pojave, o moguim pravcima i intenzitetu delovanja pojave, kao i o uzrocima takvih pojava.13
Menaderima je potrebna znaajna koliina detaljnih raunovodstvenih informacija da bi planirali i
kontrolisali poslovanje. Raunovodstvo se odreuje kao sistem praenja finansijskih tokova u
preduzeu i njegov je cilj izvetavanje svih zainteresovanih u preduzeu i van njega.14
Raunovodstvena funkcija preduzea je podreena pripremi kvalitetnih izvetaja, koji su od
velikog znaaja za donoenje ekonomskih ili poslovnih odluka. Korisnost je najvanija odlika koju
donosioci odluka treba da zahtevaju od pripremljenih raunovodstvenih informacija, ba kao i
relevantnost i pouzdanost. Relevantnost znai sposobnost informacije da utiu na izbor odluke
korisnika, dok pouzdanost obezbeuje da informacija ne sadri greke i predubeenja.
Raunovodstvena informacija treba verno da predstavlja ono to je njena osnovna svrha. Dodatno,
raunovodstvena informacija, treba da obezbedi neutralnost i uporedivost podataka. Uporedivost
podataka omoguava korisnicima poreenje izmeu dve grupe ekonomskih pojava, dok neutralnost
omoguava utvrivanje odsutnosti pretpostavki od kojih se polo prilikom formiranja konane
informacije iz raspoloivih podataka.15
Od same informacije zavisi i potreba odreenog korisnika za njom. Investitorima su potrebne
informacije za rizik i dobru zaradu. Zaposleni su zainteresovani za poslovnu stabilnost i novanu
satisfakciju u vidu plate. Zajmodavci su zainteresovani za dobit koja e im se vratiti od pozajmljenih
kredita. Dobavljai i ostali trgovci ele da znaju informacije, bez obzira da li e iznos koji duguju biti
plaen ili ne, dok su korisnici zainteresovani za poslovanje preduzea.16 Korisnici raunovodstvenih
informacija mogu biti grupisani u dve kategorije:
1. Korisnici od neposrednog interesa za raunovodstvenim informacijama. Tu se ubrajaju: vlasnici,
kreditori, dobavljai, potencijalni vlasnici, kreditori i dobavljai, menadment, poreski organi,
zaposleni i korisnici.

10

Kosti K: Informacioni sistem preduzea u Excel u: baze podataka, makroi i aplikacije, Privredni savetnik,
Beograd, 2010, str.60
11
Hansen S, Otley D, Van der Stede W: Practice Developments in Budgeting: An Overview and Research
Perspective, Journal of Management Accounting Research, 2003, str. 96
12
Needles B, Powers M, Crosson S: Financial and Managerial Accounting, South Western CENGAGE Learning,
2011, str.260.
13
Rich J, Jones J, Maryanne M, Hansen D, Heitger D: Cornerstones of Financial and Managerial Accounting,
Current Trends Update, 2009, str.430.
14
arki Joksimovi N: Upravljako raunovodstvo Raunovodstvo za menadment, Fakultet organizacionih
nauka, Beograd, 2005, str.17.
15
Collier P: Accounting for Managers: Interpreting accounting information for decision making, Aston Business
School, Aston University, 2003, str.15
16
Porwal L.S: Accounting Theory: An Introduction, Tata McGraw - Hill, 2007, str.5
5

2. Korisnici informacija od indirektnog interesa za raunovodstvenim informacijama. U ovu

kategoriju se ubrajaju sledei korisnici raunovodstvenih informacija: finansijski analitiari,
advokati, regulatorni organi, finansijske novinske agencije, trgovinska udruenja i sindikati.17

2.2. Finansijsko i upravljako raunovodstvo u preduzeu

Ostvarivanje prethodno definisanih raunovodstvenih uloga se ostvaruje u okviru jedinstvenog
raunovodstvenog sistema. Iako je svako preduzee sklono tome da poseduje samo jedan
raunovodstveni sistem, alati, tehnike i izlazi raunovodstva se mogu razvrstati u dve osnovne
kategorije. Ove kategorije raunovodstva se nazivaju finansijsko i upravljako raunovodstvo. Korisno
je praviti razliku izmeu ovih podruja raunovodstvene aktivnosti, jer se one obino posebno
izuavaju. U praksi se, ipak, retko deava da ti sistemi i procesi postoje potpuno odvojeno.
Finansijsko raunovodstvo je grana raunovodstva koja se bavi prikupljanjem, obradom,
analizom i izvetavanjem o finansijskim transakcijama neke organizacije. Kljuni izlazi finansijskog
raunovodstva su finansijski izvetaji bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o novanim tokovima,
izvetaj o promenama na kapitalu i napomene uz finansijske izvetaje.
Cilj finansijskog raunovodstva je da se obezbede informacije eksternim korisnicima
vlasnicima, kreditorima, dravnim i kvazi-dravnim organima i drugim zainteresovanim stranama.
Vlasnici se, u smislu finansijskog izvetavanja, smatraju eksternim korisnicima, jer nemaju neposrednog
uticaja na svakodnevne aktivnosti preduzea i ne uestvuju direktno u poslovnom odluivanju. ak i u
malim preduzeima, moe postojati jedna eksterna grupa koja zahteva finansijske informacije. Kao
rezultat toga, neke aktivnosti finansijskog raunovodstva sprovode se u svim preduzeima. Spoljne
grupe i subjekti najee ele uverenje o tome da je informacija koju dobijaju objektivna, odnosno da
odraava stvarne novane tokove, te da je konzistentno prezentirana.18
Zbog prethodno reenog, informacije koje eksterne interesne i zainteresovane grupe dobijaju
moraju biti tane, tj. objektivne i konzistentno prezentovana. Tanosti finansijskih izvetaja se postie
visokom standardizovanou merenja, vrednovanja i obelodanjivanja informacija o raunovodstvenim
transakcijama. U tu svrhu su kreirani zakonski propisi i profesionalni standardi Meunarodni
raunovodstveni standardi i Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja (odnosno Opte
prihvaeni raunovodstveni principi u Sjedinjenim Dravama, na primer).
Sutina finansijskog raunovodstva se odnosi na trenutne, ili neposredno prole aktivnosti
preduzea. Ono belei i upoznaje preduzee s onim to se dogodilo u njemu od momenta poslednje
finansijske informacije koje je dobilo. Finansijsko raunovodstvo izvetava o informacijama iz prolosti,
dok se korisnici njegovih informacija bave predvianjem budunosti.19 Finansijsko raunovodstvo,
dakle, izvetava o informacijama iz prolosti, ostavljajui pri tome svako predvianje budunosti
korisnicima tih informacija.
Upravljako raunovodstvo je druga grana raunovodstva koja se bavi prikupljanjem,
obradom, analizom i izvetavanjem o finansijskim i drugim kvantitativnim podacima neke organizacije
sa ciljem kreiranja efikasne kontrole, praenja rezultata, planiranja, odreivanja politike cena i
donoenja poslovnih odluka. Ono se bavi pruanjem informacija koje su neophodne menadmentu kao
interesnoj grupi, a u vezi donoenja odluka i vrednovanja performansi preduzea. Iz toga proizilazi da
je aktivnost upravljakog raunovodstva usmerena na potrebe upravljaa, odnosno menadmenta
preduzea. Izvetaji koji slede iz ovog procesa mogu se kreirati prema specifinim zahtevima i
potrebama menadmenta preduzea.

17

Porwal L.S: Accounting Theory: An Introduction, Tata McGraw - Hill, 2007, str.5
Page J, Hooper P: Accounting and Information Systems, PHI, 1987, str. 6.
19
arki Joksimovi N: Upravljako raunovodstvo Raunovodstvo za menadment, Fakultet organizacionih
nauka, Beograd, 2005, str.17
18

Cilj upravljakog raunovodstva je da obezbedi menadmentu preduzea injeninu podlogu

za donoenje adekvatnih poslovnih odluka. Izvetaji upravljakog raunovodstva nisu visoko
standardizovani i ne podleu uticaju hladnih zakonskih pravila i standarda profesije. Na osnovu
informacija upravljakog raunovodstva menadment preduzea planira, donosi odluke, a potom i
prati njihovo sprovoenje. Te aktivnosti zahtevaju informacije koje pomau anticipiranju i predvianju
buduih poslovnih dogaaja u preduzeu.
Informacije upravljakog raunovodstva se mogu grupisati na kvalitativne i kvantitativne. U
kvantitativne se ubrajaju finansijske raunovodstvene informacije, kao to su racio modeli, i
nefinansijske informacije, poput nefinansijskih indikatora. U drugu, kvalitativnu kategoriju
raunovodstvenih informacija se ubrajaju narativni izvetaji.20 Zato se za upravljako raunovodstvo
neretko kae da je to disciplina koja se bavi skupljanjem i evidentiranjem korisnih raunovodstvenih i
statistikih podataka, sa ciljem njihove prezentacije donosiocima poslovnih odluka. Ranija istraivanja
raunovodstva su dokazala tvrdnju da je raunovodstvo zapravo usluna funkcija, koja ima za cilj da
obuhvati sve nivoe upravljake strukture putem kontrolnih raunovodstvenih informacija visokog
kvaliteta, raunovodstvenih informacija za usmeravanje panje i raunovodstvenih informacija za
reavanje problema. Upravljako raunovodstvo ukljuuje upravljanje podacima radi postavljanja
politike, razvoja planova i kontrolnih operacija.21
Svi informacioni zahtevi menadmenta izviru iz tri podruja, i to: polaganja rauna o stanju i
uspehu poslovanja preduzea, poslovnog odluivanja i sistematske upravljake kontrole tj. tekueg
voenja poslovanja preduzea. Polazei od toga, upravljako raunovodstvo prema menaderima
usmerava tri razliita tipa informacija koje se pripremaju prema posebnim principima u cilju
obezbeivanja njihove relevantnosti za reavanje problema koji su nastali ili mogu nastati na svakom
od gore pomenutih podruja. Naime, radi se o konceptu punih trokova, konceptu diferencijalnih
trokova i koristi i konceptu kontrolabilnih trokova i uinaka. Na osnovu toga, moemo rei da se
upravljako raunovodstvo sastoji iz tri strukturna dela, i to: raunovodstva punih trokova,
diferencijalnog raunovodstva i raunovodstva odgovornosti. Tako, raunovodstvo punih trokova
obezbeuje relevantne informacije za potrebe polaganja rauna, diferencijalno raunovodstvo za
potrebe odluivanja, a raunovodstvo odgovornosti za potrebe sistematske upravljake kontrole.22
Preciznije reeno, aktivnost upravljakog raunovodstva se bavi izvetavanjem o onom to se
ranije dogodilo u preduzeu, u meri i na nain kako bi se te finansijske informacije mogle iskoristiti u
anticipiranju budunosti. Otuda je upravljako raunovodstvo je orijentisano ka budunosti. Aktivnost
upravljakog raunovodstva se bavi izvetavanjem o onome to se ranije dogodilo u preduzeu, u meri
i na nain kako bi se te finansijske informacije mogle iskoristiti u anticipiranju budunosti. Zato moemo
rei da informacije upravljakog raunovodstva za menadment preduzea predstavlja osnovu za
planiranje, odluivanje i sprovoenje tih odluka.
Aktivnosti finansijskog i upravljakog raunovodstva sainjavaju raunovodstveni sistem
preduzea.23 Raunovodstveni sistem se zasniva na praenju monetarno izraenih tokova (tokovi
vrednosti i tokovi novca) u organizaciji i to tako da omoguava da se o tome izvetavaju svi
zainteresovani u preduzeu i van njega. Usled toga je neophodno podvui sledee:
a) raunovodstvo se iskljuivo bavi monetarno izraenim tokovima. To znai da sistem
raunovodstva ne prua sve neophodne informacije o poslovanju. Tako informacije koje nisu

20

arki Joksimovi N: Upravljako raunovodstvo Raunovodstvo za menadment, Fakultet organizacionih

nauka, Beograd, 2005, str.21
21
Leitner S: Information Quality and Management Accounting, A Simulation Analysis of Biases in Costing Systems,
Springer, 2012, str.13
22
Milievi V: Strategijsko upravljako raunovodstvo, Centar za izdavaku delatnost, Ekonomski fakultet u
Beogradu, 2013, str.74
23
arki Joksimovi N: Upravljako raunovodstvo Raunovodstvo za menadment, Fakultet organizacionih
nauka, Beograd, 2005, str.18
7

finansijske prirode, kao to je kvalitet upravljanja, fluktuacija zaposlenih ili baza kupaca, nije predmet
interesovanja raunovodstvene funkcije;
b) raunovodstveni sistem se ne primenjuje samo na proizvodna i trgovinska preduzea i
druge profitno orijentisane organizacije, ve i na preduzea koja nisu profitno orijentisane. Tako, na
primer, bolnice, kole, kulturne ustanove i sl. moraju da imaju razvijen raunovodstveni sistem.
Raunovodstveni pristupi e se razlikovati meu nabrojanim organizacijama, ali on nuno mora da
postoji; i
c) konano, u ivotnom veku ak i najmanjeg preduzea, ima pojedinaca ili grupa koje mogu
da zahtevaju informacije o aktivnosti tog preduzea. To znai da raunovodstveni sistem mora da
postoji, nezavisno od veliine preduzea, ali e se zahtevi razlikovati. Grupe koje mogu biti
zainteresovane za finansijske aspekte poslovanja preduzea su menadment, vlasnici, kreditori,
dravne ustanove i dr. Pri tome, zahtevi menadmenta su najvei kada je u pitanju raunovodstveni
sistem, stoga to ova grupa mora da usmerava razvoj poslovanja. Naime, raunovodstveni sistem treba
da prui informacije za donoenje odluka, planiranje i kontrolu od strane upravljaa preduzea.

2.2.1. Uporedni pregled finansijskog i upravljakog raunovodstva

Zajedno, aktivnost finansijskog i upravljakog raunovodstva sainjavaju raunovodstveni
sistem preduzea. U narednoj tabeli izvreno je poreenje ove dve oblasti i aktivnosti
raunovodstvenog sistema preduzea prema kljunim razlikama koje meu njima postoje.
Tabela 2. Karakteristike finansijskog i upravljakog raunovodstva 24 25

24
25

KARAKTERISTIKE
Korisnici

FINANSIJSKO RAUNOVODSTVO
Prua informacije eksternim
korisnicima.

UPRAVLJAKO RAUNOVODSTVO
Prua informacije menadmentu.

Opta svrha

Kreira izvetaje za opte potrebe.

Pravila (principi)

Neophodna dosledna primena

zakonskih propisa i profesionalnih
standarda.

Izvetaji za potrebe planiranja,

donoenja odluka i kontrole
poslovanja u preduzeu.
Primena profesionalnih standarda
nije vana, jer su korisnici
informacija oni koji odreuju
zahteve.

Orijentacija

Orijentacija prema dogaajima koji

su se desili u bliskoj prolosti (od
poslednjeg izvetaja).

Uestalost
izvetavanja

Ustaljena dinamika (godinje ili

ee).

Obim i kvalitet
informacija

Informacije po prirodi kvantitativne.

Orijentacija je prema anticipiranju i

predvianju budunosti, tako da
menadment preduzea moe
ove informacije da iskoristi za
donoenje odluka o poslovanju
preduzea u nastajuem periodu.
Izvetaji se sastavljaju u intervalima
koje odredi menadment..
Informacije mogu biti i
kvantitativne i kvalitativne.

arki Joksimovi N, Bogojevi Arsi V: Raunovodstvo, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2002, str. 23.
Kothari J, Barone E: Financial Accounting: An International Approach, 2012, str.16
8

Iz svega reenog moe se zakljuiti da, iako jedinstven, raunovodstveni sistem preduzea
mora imati razvijeno i finansijsko i upravljako raunovodstvo. Ova dva dela raunovodstva
omoguavaju, s jedne strane, informisanje okruenja o finansijskim aktivnostima preduzea, a, s druge
strane, valjano i efikasno poslovno odluivanje od strane donosilaca odluka u preduzeu. Analizirajui
raunovodstvene sisteme preduzea u Srbiji, moe se konstatovati da je mnogo razvijeniji finansijskoraunovodstveni deo, nego onaj upravljako-raunovodstveni, to je svakako prilina manjkavost
upravljake komponente naih preduzea.

2.3. Uloga revizije u upravljanju raunovodstvenom funkcijom preduzea

Objektivnost informacija o finansijskom poloaju i zaraivakoj sposobnosti preduzea je u
direktnoj vezi sa tanou i pouzdanou informacija koje su prezentovane u finansijskim i drugim
poslovnim izvetajima. Menadment i raunovoe preduzea su odgovorni za tanost i pouzdanost tih
informacija. Odgovornost se odnosi na injenicu da te informacije moraju biti prikupljene, obraene i
prezentovane u skladu sa standardima kvaliteta koje raunovodstvena profesija i zakonodavac
propisuju.
Menadment, kao potpuno informisana strana, ima obavezu da na sistematizovan nain
izvetava interesne strane o stanju i uspehu preduzea. Nepostojanje ove obaveze dovelo bi do pojave
informacione asimetrije. Ona se javlja onda kada jedna strana ima vie ili bolje informacije od druge,
to kreira neravnoteu u odluivanju. Postojanje informacione asimetrije vodi ka neefikasnom
finansijskom tritu26, to ima viestruko negativne ekonomske i ire drutvene posledice. Uprkos tome
to bi tenja svakog menadmenta trebalo da bude da se obelodani to je vie mogue informacija o
poslovanju, ovo ne mora nuno biti preovlaujui princip u svakom preduzeu. Zato su potrebni jai
principi, mehanizmi, instrumenti i alati koji e pruiti kredibilitet finansijskim i drugim poslovnim
izvetajima preduzea.
Revizija finansijskih izvetaja je jedan od mehanizama uspostavljanja poverenja izmeu
interesnih strana i menadmenta, a vezano za kvalitet finansijskih izvetaja. Revizijom finansijskih
izvetaja, odnosno potvrdom verodostojnosti istih, od strane nepristrasnih, eksternih revizora se
uspostavlja poverenje u finansijsko izvetavanje.27
Revizija je, sutinski, nezavisno pregledanje i posledino davanje miljenja o finansijskim
izvetajima neke organizacije.28 U samim meunarodnim standardima revizije (MSR) ne postoji
posebna definicija termina revizija,29 ali se u okviru MSR 20030 (taka 2) precizira da je cilj revizije
finansijskih izvetaja da omogui revizoru da izrazi miljenje o tome da li su finansijski izvetaji
pripremljeni, u svim materijalno bitnim aspektima, u skladu sa odreenim okvirom za finansijsko
izvetavanje. Formulacije koje se koriste za izraavanje miljenja revizora su daje istinitu i objektivnu
sliku (gives true and fair view) ili pravilno prikazuje, u svim bitnim aspektima (presents fairly, in all
material respects), to su ekvivalentni termini.31 Najvei nedostaci ove definicije su to se ona
ograniava samo na ispitivanje finansijskih izvetaja i to se neki eksperti ne slau sa tim da su
formulacije koje se odnose na miljenje revizora adekvatne. Naime, iako se danas najvei deo rada
26

Healy P.M, Palepu K.G: Information assymetry, corporate disclosure, and the capital markets: A review of the
empirical displosure literature, Journal of Accounting and Economics. 31: 405-440, 2001.
27
Ljubisavljevi S: Revizija kao instrument provere kvaliteta finansijskog izvetavanja, 42. simpozijum:
Raunovodstvo i poslovne finansije u savremenim uslovima poslovanja, Savez raunovoa i revizora Srbije, 2628.05.011. Zlatibor
28
Hussey R. (eds.) Dictionary of Accounting, Oxford University Press, Oxford UK, 1999.
29
Revizija se odnosi na reviziju finansijskih izvetaja-izraavanje miljeja nezavisnog revizora o tome da li su
finansijski izvetaji pravilno prikazani u skadu sa opteprihvaenim raunovodstvenim standardima.
30
International Standards of Auditing, ISA 200, dostupno na: http://www.iasplus.com/en/news/2015/01/iaasb1 - poslednji pristup jul 2015.
31
International Standards of Auditing, dostupno na: http://www.iasplus.com/en/news/2015/01/iaasb-1 poslednji pristup jul 2015.
9

revizora odnosi na finansijsku reviziju, u savremenom okruenju sve vei znaaj dobijaju i revizija
poslovanja (operational auditing) i revizija dosledne primene zakona i propisa (compliance auditing).
ira definicija polazi od toga da je revizija u optem smislu, nain da se jedno lice uveri od
strane drugog lica u kvalitet, stanje ili status nekog predmetnog pitanja koje je ovo drugo lice ispitivalo.
Potreba za revizijom nastaje zbog toga to je prvopomenuto lice u nedoumici ili sumnja u kvalitet,
stanje ili status relevantnog predmetnog pitanja, a nije u stanju da lino otkloni tu sumnju ili
nedoumicu.32 iroki kontekst ove definicije revizije na najbolji nain ukazuje na nekoliko kljunih
aspekata revizije. Najpre, re je o odnosu koji ukljuuje okolnost, predmet ili aktivnost koja je predmet
nedoumice ili sumnje, pa je time i predmet verifikacije; lice koje je direktno zainteresovano za
otklanjanje sumnji ili nedoumica, kao i treu stranu, koja je u skladu sa instrukcijama dobijenim od
strane zainteresovanog lica i/ili nekim viim objektivnim kriterijumom, u stanju da zainteresovanom
licu ponudi objektivnu sliku ili miljenje koje minimizira ili otklanja sumnju ili neizvesnost koja je
predmet verifikacije. Polaganje rauna pojedinaca i organizacija u drutvu za svoje postupke kroz
formu verifikacije ili revizije od strane treeg lica predstavlja svojevrsni drutveni kontrolni mehanizam.
Bitan deo formalizacije revizorskih aktivnosti u domenu ekonomskih aktivnosti, konkretno
postojanje etikih normi i standarda revizije, potie upravo iz potrebe da se na adekvatan nain reguliu
upravo odnosi izmeu triju strana ukljuenih u svaki proces revizije. Drugi vaan revizije je stepen njene
korisnosti, odnosno ekonomske opravdanosti. Aktivnosti i rezultati verifikacije od strane treeg lica na
raspolaganju su korisniku ovih informacija pre nego to donese odluku ili preduzme akciju. Stoga se
korisnost revizije ne ogleda samo u otklanjanju sumnji i neizvesnosti, ve i u injenici da predstavlja
podlogu za racionalno donoenje odluka. Ovaj povieni stepen pouzdanosti i racionalnosti odluivanja
je nesumnjivo jedan od najvanijih faktora sa stabilizirajuim efektom na ekonomske odnose uopte.
U procesnom smislu, revizija je sistematski proces objektivnog prikupljanja i ocene dokaza koji
se odnose na pretpostavke o ekonomskim postupcima i dogaajima, sa ciljem da se utvrdi stepen
saglasnosti izmeu tih pretpostavki i ustanovljenog kriterijuma i rezultati dostave zainteresovanim
stranama. 33 Iz ove definicije je mogue definisati sledee principe revizije:
1. Revizija se obavlja po precizno utvrenom redosledu i planu. U procesu revizije revizor ispituje
raunovodstvene evidencije pomou opteprihvaenih tehnika i postupaka koji su definisani
standardima revizije. Revizija se, drugim reima, mora planirati na takav nain da onaj koji tu
reviziju vri moe potpuno da isprati i analizira sve bitne dokaze revizije.
2. Revizija se mora obavljati na objektivan nain. Revizija je proces nezavisnog, objektivnog i
strunog ispitivanja i ocene dokaza. Revizor mora da bude poten i ne sme da bude pristrastan.
3. Rei pribavljanje i ocena dokaza" naglaavaju da je revizija istraivaki proces, a sam dokaz
revizije je informacija koju revizor koristi da se uveri da li je tvrdnja iju reviziju vri izreena u
skladu sa utvrenim standardima (kriterijumima). Revizor procenjuje pouzdanost i dovoljnost
informacija sadranih u izvornim raunovodstvenim evidencijama i drugim izvorima podataka, i
to:34
a. ispitivanjem i ocenom raunovodstvenih sistema i sistema interne kontrole na koje revizor
eli da se osloni i proveri te sisteme radi utvrivanja vrste, obima i vremena obavljanja
postupaka revizije;
b. obavljanjem i drugih vrsta provera, istraivanja i drugih postupaka verifikacije
raunovodstvenih transakcija i salda rauna za koje revizor smatra da su prikladni u
konkretnim okolnostima.

32

Lee T. A: The nature, scope, and qualities of auditing, preuzeto: J. Dunn: Auditing Theory and Practice, Prentice
Hall, London, 1996. str. 6
33
Committe on Basic Auditing Concepts, American Accounting Association: A Statement of Basic Auditing
Concepts (ASOBAC), Sarasota, Florida, 1973, str. 2, preuzeto: Dunn J: Auditing Theory and Practlce, Prentice Hall,
1996, str. 6.
34
Milichamp A, Taylor J: Auditing, Cenagage Learning EMEA, UK, 2012, str 4.
10

4. Tvrdnje su izjave ili prezentacija menadmenta, koje se mogu dokazati kao tane ili osporiti. Na
primer, jedna od tvrdnji menadmenta o ekonomskim aktivnostima je ona da sva imovina koja je
ukljuena u bilans stanja zaista i fiziki postoji na dan bilansiranja. Imovina je realan, a ne fiktivni
fenomen. Pored postojanja, u tvrdnje menadmenta spadaju i deavanje, vrednovanje, vlasnitvo,
prezentacija i obelodanjivanje.
5. Sve to se deava u procesu revizije ima jedan glavni cilj formiranje miljenja revizora o tvrdnjama
o ekonomskim aktivnostima ili dogaajima koji su predmet revizije. U miljenju revizora se jasno
precizira koliko su te tvrdnje u skladu sa unapred utvrenim kriterijumom ili standardom. Prilikom
finansijske revizije ti unapred utvreni kriterijumi su, u najveem broju sluajeva, GAAP ili IFRS.35
Po GAAP-u, da bi, na primer, zalihe mogle da budu iskazane u bilansu stanja, one moraju da
postoje na dan bilansiranja, da su vlasnitvo klijenta, da su pravilno vrednovane i razvrstane i
adekvatno obelodanjene, na osnovu ega e revizor zakljuiti da postoji potpuna podudarnost
izmeu tih tvrdnji i unapred utvrenog kriterijuma.
6. Krajnji cilj revizije je da na prikladan nain obavesti zainteresovane subjekte, odnosno korisnike
finansijskih izvetaja, o stepenu u kome su tvrdnje menadmenta u skladu sa unapred utvrenim
kriterijumom. U procesu revizije sredstvo komunikacije je dokument koji se zove izvetaj o reviziji,
u kome se jasno oznaava da li su finansijski izvetaji predstavljeni u skladu sa profesionalnim
standardima. Prilikom ostalih vrsta revizije, revizor na slian nain izvetava korisnike o nalazima
do kojih je doao.
7. Definicija revizije ukljuuje i fazu izvetavanja - u kojoj revizor obelodanjuje svoje miljenje
zainteresovanim subjektima, kao i fazu ispitivanja dokaza - u kojoj revizor pribavlja i ocenjuje
dokaze radi formiranja i izraavanja nezavisnog ekspertskog miljenja.
8. Iz definicije revizije koja je ovde navedena jasno proizilazi da ne mora nuno da postoji tesna
meuzavisnost izmeu raunovodstva i revizije. Praktino, svaka informacija koja se moe
kvantifikovati i proveriti moe biti predmet revizije, ukoliko se revizor i klijent sloe oko toga koji
e se kriterijum koristiti kao osnova za utvrivanje stepena saglasnosti. Prema tome, moe se rei
da raunovoa ne mora da bude dobar znalac revizije, dok revizor mora odlino da poznaje
raunovodstvo.
9. Raunovodstveni proces kreira finansijske izvetaje i druge korisne informacije, dok revizija to ne
ini. Umesto toga, revizija poveava vrednost informacija koje kreira raunovodstvo, i to
objektivnom procenom tih informacija i izraavanjem miljenja o tim informacijama
zainteresovanim korisnicima.
Iako se moe uoiti razliitost u dometu brojnih definicija revizije verifikacija ekonomskih
fenomena uopte, ili finansijskih izvetaja u uem smislu - sve one eksplicitno ili implicitno ukazuju na
neke od vanih karakteristika revizije:36
Revizija pretpostavlja obavljanje postupaka kroz seriju loginih, organizovanih i strukturiranih
koraka, na sistematian i metodoloki prihvaen nain;
Da bi se obavila revizija, potrebno je da postoji informacija koja je proverljiva. Revizija takoe
podrazumeva i postojanje standarda, odnosno kriterijuma pomou kojih e revizor biti u stanju da
oceni informaciju koja je predmet verifikacije;
Revizija se prevashodno sastoji od postupaka prikupljanja i ocene dokaza. Ukoliko je informacija
proverljiva, onda su dokazi sredstvo za verifikaciju prezentiranih informacija. Odreivanje vrste i
obima dokaza neophodnih da bi se ocenio stepen saglasnosti izmeu prezentiranih informacija i
ustanovljenih kriterijuma je najvaniji deo svake revizije;
Za obavljanje revizije neophodna ja kompetentnost. Ona podrazumeva mogunost razumevanja
kriterijuma za ocenu informacija, kao i sposobnost da se prikupi dovoljna koliina odgovarajuih
35

GAAP je skraenica od engleskih rei Generally Accepted Accounting Principles, to u prevodu znai
opteprihvaeni raunovodstveni standardi, dok je IFAC skraenica od engleskih rei International Financial
reporting Standards, to u prevodu znai meunarodni standardi za finansijsko izvetavanje-MSFI
36
Milichamp A, Taylor J: Auditing, Cenagage Learning EMEA, UK, 2012, str. 8-9.
11

dokaza. Kada je re o reviziji raunovodstvenih iskaza, ova dvojna kompetentnost sa ogloda kako
u poznavanju raunovodstvenih principa, tako i u poznavanju revizorskih procedura i postupaka;
Revizija pretpostavlja objektivnost u ispitivanju, odnosno odsustvo bilo kakve vrste pristrasnosti.
Nezavisnost je neophodan element svih faza revizorske aktivnosti;
Izvetavanje je sastavni dao procesa revizije i ono predstavlja dostavljanje zakljuaka i rezultata
revizorske aktivnosti zainteresovanim subjektima. Kroz revizorski izvetaj se obelodanjuje stepen
saglasnosti izmeu informacije koja je bila predmet provere i utvrenog kriterijuma.
Cilj revizije raunovodstvenih izvetaja je da omogui revizoru izraavanje miljenja o tome da
li su svi izvetaji u svojim znaajnim pitanjima sastavljeni u skladu sa opteprihvaenim standardima
raunovodstvenog izvetavanja. Centralna svrha revizije je da se obezbedi nezavisna potvrda
vlasnicima preduzea da su oni koji upravljaju tim preduzeem ostvarili efekte koji odgovaraju stanju
u raunovodstvenim izvetajima.
Menaderi preuzimaju zadatke od vlasnika preduzea sa ciljem da ostvare odgovarajue
efekte. Da bi se ocenilo ispunjenje zadatka menadmenta neophodno je neutralno miljenje revizora.
Na posletku, cilj revizije je da svim eksternim subjektima da dovoljno uverenja da su raunovodstveni
izvetaji u svim bitnim pitanjima realan odraz stanja u poslovanju preduzea. Ono to je bitno naglasiti,
korisnik revizorskog miljenja, ne moe miljenje revizora u budunosti shvatiti u apsolutnoj formi.
Uveravanje revizora treba prihvatiti samo u odreenim razumnim granicama. U svom poslu revizor
mora da pristupa interpretaciji odreenih rezultata poslovanja sa odreenom dozom profesionalnog
skepticizma. Taj skepticizam je u direktnoj korelaciji od stepena procenjenog rizika. Takvim pristupom
obezbeuje se vii nivo pouzdanosti. Ipak, izvesno je da u poslovanju preduzea mogu nastupiti u
veoma kratkom roku nagle promene koje se mogu radikalno odraziti na bonitet preduzea. To je razlog
zbog koga i miljenje revizora treba prihvatiti sa izvesnim stepenom uveravanja da e u buduem
periodu poslovanje preduzea imati slinosti sa poslovanjem koje odraava raunovodstveni izvetaj i
revizijsko miljenje za prethodni period.
Postoje dve glavne vrste revizije: interna i eksterna revizija. Za razliku od njih, tzv. dravni
revizori obavljaju i funkcije nezavisnog i funkcije dravnog revizora.
Interna revizija je nadzorna aktivnost utemeljena unutar poslovnog subjekta koja slui
poslovnom subjektu. Veina velikih kompanija i organizacija ima sopstveno ekspertsko osoblje poznato
pod imenom interni revizori. Njihov primarni cilj je da vre procenu efektivnosti i efikasnosti
poslovanja. Njihova panja je usmerena na procenu pouzdanosti sistema interne kontrole. Dobar deo
njihovog rada odnosi se na reviziju poslovanja. U veini zemalja, rad internih revizora je u dobroj meri
ukljuen u proces revizije finansijskih izvetaja. U tim okolnostima eksterni revizor je duan da proceni
da li se, i u kojoj meri, moe osloniti na rad internih revizora klijenta. Interni revizor moe biti nezavistan
od rukovodilaca pojedinih organizacionih delova kompanije iji rad on ispituje. Ipak, interni revizori
nikada ne mogu biti nezavisni u dovoljnoj meri da se potpuno veruje u pouzdanost njihovog rada,
odnosno u istoj meri kao i nezavisni revizor.
Funkcije interne revizije odnose se na:37
pregledanje raunovodstvenog sistema i s njime povezanog sistema internih kontrola;
ispitivanje finansijskih i poslovnih informacija;
pregledanje uspenosti i produktivnosti poslovanja ukljuujui nefinansijske kontrole u
poslovnom subjektu;
proveru usklaenosti sa zakonima i propisima i ostalim eksternim odredbama, kao i proveru
skladnosti sa politikama i odlukama menadmenta i ostalim internim zahtevima.
Eksterna revizija se odnosi na aktivnosti ovlaenih revizora koje su usmerene na izraavanje
miljenja o tome jesu li finansijski izvetaji u svim znaajnim odrednicama pripremljeni i prikazani u
37

Milichamp A, Taylor J: Auditing, Cenagage Learning EMEA, UK, 2012, str. 34-35.
12

skladu s primenjivim okvirom finansijskog izvetavanja. Eksternu reviziju obavljaju lica koja nisu
zaposlene kod poslovnog subjekta iji se finansijski izvetaji revidiraju. Oni slobodno ugovaraju svoje
poslove i potpuno su nezavisni od menadmenta preduzea-klijenta. Njihov posao se plaa po tarifi i
ugovoru. Eksterni ili nezavisni revizori su ili praktiari pojedinci ili javne raunovodstvene firme koje
angauju profesionalne eksperte za pruanje revizorskih usluga raznim klijentima. Zahvaljujui svom
obrazovanju, obuci i praktinom iskustvu eksterni revizori su kvalifikovani za obavljanje svih vrsta
revizije. Za poziciju nezavisnosti revizora bitno je da on bude nepristrasan u odnosu na svog klijenta i
da bude objektivan prema onima koji se oslanjaju na rezultate revizije.
Funkciju nezavisnog revizora mogu obavljati samo lica koja za to poseduju odgovarajui licencu
koju izdaju profesionalne asocijacije raunovoa i revizora. Cilj registracije revizora je da se obezbedi
da reviziju obavljaju samo osobe koje imaju odgovarajue kvalifikacije. Da bi svoj rad kvalitetno
obavljali, revizori moraju biti obueni da dosledno primenjuju etike i profesionalne standarde, imaju
kontinuirano profesionalno obrazovanje, kao i da se uvede praksa stalnog usavravanja i auriranja
vaeih profesionalnih standarda. U Srbiji revizori dobijaju ovlaenja polaganjem pred komisijama
ministarstva nadlenog za poslove finansija.
Teorija revizije poznaje tri glavne vrste eksterne revizije:38
1. Revizija finansijskih izvetaja (Audits of Financial Statements) obino ukljuuje bilans stanja,
bilans uspeha i bilans novanih tokova, izvetaj o promenama na kapitalu, kao i napomene i
obelodanjivanja. Ovu reviziju vre preduzea ovlaenih javnih raunovoa, a njen cilj je da
ustanovi da li su finansijski izvetaji sastavljeni u skladu sa vaeim okvirom za finansijsko
izvetavanje. Revizija bilansa ukljuuje pribavljanje i ocenu dokaza o finansijskom poslovanju
klijenta u cilju utvrivanja stepena saglasnosti izmeu tvrdnji menadmenta i u napred
utvrenih kriterija, kao to su zakonski propisi i raunovodstveni standardi. Revizori koji taj
posao obavljaju moraju biti kvalifikovani i obueni da to urade na nezavisan i objektivan nain.
2. Revizija poslovanja (Operational Audit) je ispitivanje poslovanja nekog ekonomskog entiteta u
cilju merenja njegovih ekonomskih uinaka. Revizija poslovanja jednog dela ili celine
ekonomskog entiteta se obavlja da bi se procenila efektivnost i efikasnost poslovanja. Ova
revizija ne mora biti ograniena samo na raunovodstvo i moe obuhvatiti i procenu
organizacione strukture, marketinga, metoda proizvodnje ili bilo kakvu drugu oblast za iju
procenu je organizacija zainteresovana. Imajui u vidu da kriterijumi za ocenu efikasnosti i
efektivnosti nisu tako jasno precizirani profesionalnim standardima, revizija poslovanja ukljuuje
vei obim subjektivne procene od strane revizora, nego to je to sluaj kod finansijske revizije ili
revizije dosledne primeni zakona i propisa.
3. Obavljanje revizije dosledne primeni zakona i propisa u mnogome je zavisno od postojanja
podataka koji se mogu proveriti i ustanovljenih kriterijuma ili standarda, kao to su zakoni i
regulativa, ili politike i postupci u okviru jedne organizacije. Cilj ove revizije je da ustanovi da li
su ispotovani propisi koji tu materiju reguliu. Nalazi tih revizora se zatim dostavlja poreskim
obveznicima posredstvom odgovarajuih medija.
Dravna revizija ureena je Zakonom o dravnoj reviziji. Na osnovu ovog Zakona sprovodi se
revizija dravnih prihoda i rashoda, revizija finansijskih izvetaja i finansijskih transakcija jedinica
dravnog sektora, jedinica lokalne i regionalne samouprave, pravnih osoba koje se delimino ili u
celosti finansiraju iz budeta, javnih preduzea, drutava i drugih pravnih lica. Reviziju obavljaju
ovlaeni dravni revizori39. Ovlaeni dravni revizor je nezavisno struno lice koja poseduje sertifikat
ovlaenog dravnog revizora i ispunjava druge zahteve iz ovoga Zakona, zaposlena u Dravnom
38

Milichamp A, Taylor J: Auditing, Cenagage Learning EMEA, UK, 2012, str. 173.
Ovlaeni dravni revizor ne sme obavljati reviziju: a) ako je lan nadzornog odbora ili nekog drugog organa
revidiranog subjekta, b) ako je uestvovao u voenju poslovnih knjiga ili izradi finansijskih izvetaja revidiranog
subjekta, c) ako je suprug(a), krvni srodnik u pravoj liniji do etvrtoga nivoa srodstva, a u pobonoj liniji do drugog
nivoa srodstva, staratelj, usvojitelj, usvojenik, hranitelj jednog od zakonskih predstavnika revidiranog subjekta ili
lanova nadzornog odbora.
39

13

sektoru za reviziju40. Dravni revizori mogu da obavljaju reviziju dosledne primena zakona i drugih
propisa, reviziju poslovanja i reviziju finansijskih izvetaja.
Osnovni cilj rada dravnih revizora je, ipak, da utvrde da li su programi opte i zajednike
potronje u skladu sa intencijama zakonodavca i da obavljaju reviziju poslovanja i procenu efektivnosti
i efikasnosti pojedinih programa i projekata koje izvrna vlast izabere. Dravni revizor, takoe, ispituje
i ugovorne odnose vlade i njenih agencija sa vodeim korporacijama da bi se uverili da su isplate po
tim aranmanima pravilno i korektno obavljene. Podruje rada dravnih revizora je veoma iroko i
obuhvata reviziju dobrog dela drutvenog proizvoda jedne zemlje. Osnovni zadatak dravnih revizora
je da vladi i njenim organima omogui da obavljaju svoj posao na efikasan i efektivan nain.
Dravni revizori imaju svoju meunarodnu profesionalnu asocijaciju - International
Ogranization of Supreme Audit Institutions (INTOSAI) - Meunarodna organizacija institucija dravne
revizije. Dravna revizija se, slino reviziji finansijskih izvetaja, obavlja uz primenu odgovarajuih
standarda. osim INTOSAI koji to ini na meunarodnom nivou, u SAD je za standarde dravne revizije
zaduen Goverment Accounting Standards Board (GASB) - Odbor za raunovodstvene standarde
dravne revizije.
U domaem zakonodavnom okviru, zadatak Dravne revizorske institucije je kontrola troenja
novca poreskih obveznika. To telo ima obavezu da obavi reviziju budetskih sredstava, dravnih
fondova, poslovanja Narodne banke, ali i svih pravnih i privatnih lica koja koriste sredstva drave41.

40

Dravni sektor za reviziju moe tokom revizije, radi reavanja specifinih problema, angaovati posebnog
strunjaka.
41
http://www.vesti.rs/Ekonomija/Drzavna-revizija-nema-uslove-za-rad.html - poslednji pristup jul 2015.
14

3. FINANSIJSKO IZVETAVANJE I POSLOVNE TRANSAKCIJE PREDUZEA

3.1. Finansijsko izvetavanje preduzea
Uspeno poslovanje preduzea zahteva poznavanje finansijskih izvetaja. Sutina finansijskog
izvetavanja lei u razumevanju potreba preduzea sa aspekta posmatranja, ispitivanja, ocene i
dijagnosticiranja procesa koji su se ve dogodili u preduzeu, i koji su kao takvi, ve sadrani u samim
finansijskim izvetajima. Finansijski izvetaji su skup informacija o finansijskom poloaju, uspenosti,
promenama na kapitalu i novanim tokovima jednog preduzea, pa su funkcionalna i vremenski
zaokruena celina poslovnih procesa koji su se dogodili u jednom preduzeu.42
Dobro pripremljeni finansijski izvetaji obezbeuju sistematsku i hronoloku evidenciju
poslovnih transakcija, kao i svih efekata poslovnih transakcija u formi godinjeg izvetaja. Godinji
izvetaj je stoga postao zakonom propisana obaveza preduzea. Izvetavanjem su obuhvaeni: bilans
uspeha, bilans stanja i izvetaj o novanim tokovima, ali kod veih preduzea i izvetaj o promenama
na kapitalu i napomene uz finansijske izvetaje.
Uprkos tome to zakonodavac nalae izvetavanje na godinjem nivou, preduzea sainjavaju
finansijske izvetaje ili odreene forme finansijskih izvetaja mnogo ee, odnosno na kvartalnoj,
nedeljnoj, pa ak i dnevnoj osnovi. Tako pripremljeni izvetaji se koriste u postupku planiranja i
predvianja buduih poslovnih aktivnosti preduzea, pa je preciznost i tanost informacija prikazana u
izvetajima neizmerno bitna. Neprecizno ili netano izvetavanje moe dovesti finansijskog menadera
u zabludu, ili donoenje odluka koje mogu biti kobne po budue poslovanje preduzea.43
3.1.1. Bilans uspeha
Bilans uspeha je finansijski izvetaj koji prikazuje prihode, rashode i rezultat poslovanja
tokom odreenog obraunskog perioda (najee jedne godine). On ukazuje na finansijski izraene
rezultate poslovanja preduzea u odreenom vremenskom periodu. Stoga je ovo izvetaj kojim se
prikazuje zaraivaka sposobnost preduzea, odnosno raspored ekonomskih koristi poslovanja tokom
razliitih obraunskih perioda. Koristi u ovom kontekstu se ne odnose na tokove novca, ve na tokove
vrednosti. Tokovi vrednosti se nazivaju prihodi i rashodi.
Prihod je svako poveanje sredstava ili smanjenje obaveza. Prihodima se poveava kapital
preduzea, odnosno njegova neto vrednost. Suprotno prihodu, rashod je svako smanjenje sredstava
ili poveanje obaveza preduzea. Rashodi smanjuju kapital preduzea. Razlika ukupnih prihoda i
ukupnih rashoda za odreeni vremenski period ini neto dobitak, odnosno gubitak.44 Prihodi i rashodi
su vrlo esto u uzrono-posledinoj vezi. Naime, da bi nastao prihod, prethodno mora da nastane
rashod. Na primer, prodajom gotovih proizvoda za gotovinu nastaju prihodi (i uveava se pozicija
gotovine na tekuem raunu), ali istovremeno nastaje i troak prodatih proizvoda (i smanjuje se
vrednost zaliha gotovih proizvoda). Ipak, uzronost nije uvek sluaj.
Sadraj bilansa uspeha zavisi od metode po kojoj je bilans sainjen.45 Obino je podeljen u dva
dela: 1) poslovni (operativni) i 2) neposlovni deo bilansa uspeha. Njegovi elementi u najveoj meri
zavisiti od grane u kojoj preduzee posluje. Na primer, za proizvodno preduzee e prihodi od kamata
biti neposlovni (konkretno finansijski prihod. Sa druge strane, za banku e prihod od kamate biti
poslovnog karaktera. U nastavku je prikazana struktura poslovnih i neposlovnih prihoda i rashoda
42

Glen A: The Handbook of Corporate Finance, Person Education Limited, Glasgow, Great Britain, 2005, str. 19.
E. J: Business finance: Theory and Practice, Prentice Hall, Financial Times, Pearson Education Limited, England, UK,
2011.
44Ehrhardt C. M, Brigham F. E: Financial Management: Theory and Practice, South-Western Cengage Learning, Meason, USA,
2011, str. 53.
45 Videti vie u Rodi J, Vukeli G, Andri M: Teorija, politika i analiza bilansa, Poljoprivredni fakultet, Beograd, 2007, str. 7.
43McLaney

15

proizvodnih i trgovinskih preduzea.

U poslovnom delu bilansa uspeha su prikazani poslovni prihodi i rashodi. Poslovni prihodi su
1) prihodi od prodaje, 2) prihodi od aktiviranja sopstvenih uinaka, 3) poveanje/smanjenje vrednosti
zaliha, 4)prihodi od premija, subvencija, dotacija i donacija i 5) ostali poslovni prihodi. Poslovni rashodi
su 1) nabavna vrednost prodate robe, 2) trokovi materijala, 3) trokovi zarada, naknada i ostali lini
rashodi, 4) trokovi proizvodnih usluga, 5) trokovi amortizacije i rezervisanja i 5) nematerijalni
trokovi. Preduzee izvetava o prihodima i rashodima ostvarenim na dnevnoj osnovi u poslovnom
segmentu bilansa uspeha. Sabiranjem poslovnih rashoda i njihovim oduzimanjem od sabranih
poslovnih prihoda dolazi se do poslovnog dobitka/gubitka preduzea. Dobijeni rezultat je osnov za
merenje profitabilnosti poslovanja preduzea.
U neposlovnom delu bilansa uspeha prikazani su finansijski i ostali prihodi i rashodi. Finansijski
prihodi/rashodi su 1) prihodi/rashodi od kamata, 2) pozitivne/negativne kursne razlike i 3) finansijski
prihodi/rashodi iz odnosa sa povezanim licima. Ostali prihodi/rashodi su 1) dobici/gubici od
rashodovanja nematerijalnih ulaganja, 2) dobici/gubici od prodaje materijala, 3) vikovi/manjkovi i 4)
naplaena otpisana potraivanja/rashodi po osnovu direktnih otpisa potraivanja. Kada se na poslovni
rezultat dodaju neposlovni prihodi, a oduzmu neposlovni rashodi, dobija se dobitak/gubitak pre
oporezivanja. Oduzimanjem poreza na dobitak, dobija se neto rezultat (neto dobitak odnosno gubitak).
Za bilans uspeha se kae da je izvetaj zarade, odnosno izvetaj profita ili gubitka, jer sumira
ukupne prihoda i rashode generisane u odreenom vremenskom periodu. Tabelarni primer u nastavku
je pojednostavljen prikaz bilansa uspeha proizvodnog preduzea iz oblasti mlekarske industrije. Bilans
je dat za tekuu u prethodne dve godine. Vano je ponovo pomenuti da vrste pozicija i detaljnost ovog
finansijskog izvetaja zavisi od poslovne grane kojoj preduzee pripada, kao i aktivnosti koju obavlja.
Tabela 3. Bilans uspeha preduzea Mlekarska industrija a.d. (u 000 dinara)
PRIHODI I RASHODI:
POSLOVNI PRIHODI
- Prihodi od prodaje
- Prihodi do aktiviranja uinaka
- Poveanje vrednosti zaliha uinaka
- Smanjenje vrednosti zaliha uinaka
- Ostali poslovni prihodi
POSLOVNI RASHODI
- Nabavna vrednost prodate robe
- Trokovi materijala
- Trokovi zarada i ostali lini rashodi
- Trokovi amortizacije i rezervisanja
- Ostali poslovni rashodi
POSLOVNI DOBITAK
Finansijski prihodi
Finansijski rashodi
Ostali prihodi
Ostali rashodi
DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE
OPOREZIVANJA
Porez na dobitak
Poreski rashod perioda
Odloeni poreski rashod perioda
Odloeni poreski prihodi perioda
NETO DOBITAK

31.12.2012.

31.12.2013.

31.12.2014.

23.271.454
22.778.814
55.598
262.582
0
174.460
19.946.086
68.773
13.583.894
1.543.636
1.118.453
3.631.330
3.325.368
1.206.343
1.196.381
234.154
1.029.186

25.529.119
24.430.060
37.378
0
47.825
1.109..507
21.591.306
206.300
13.773.967
1.535.492
985.086
5.090.460
3.937.813
1.740.223
1.809.155
659.010
1.150.300

25.986.451
25.087.378
32.921
306.559
0
559.594
21.983.807
430.210
13.796.611
1.646.467
1.013.772
5.096.747
4.002.644
1.153.362
1.561.802
415.172
900.290

2.540.298
0
182.602
21.870
0
2.335.826

3.377.592
0
197.400
0
24.341
3.204.533

3.109.086
0
356.880
25.925
0
2.726.281

16

3.1.2. Bilans stanja

Bilans stanja je finansijski izvetaj koji prikazuje stanje sredstava i izvora sredstava na
odreeni dan (obino na kraju poslovne godine). On ukazuje na to kako preduzee upravlja svojim
sredstvima,46 odnosno kakva je finansijska pozicija nekog preduzea.
Elementi bilansa stanja su 1) sredstva, 2) obaveze i 3) kapital. Kapital je, sutinski, razlika
vrednosti sredstava i obaveza. Shodno tome, sredstva uvek moraju biti jednaka zbiru kapitala i
obaveza.
Sredstva preduzea su resursi koje preduzee kontrolie i koje su rezultat prolih dogaaja,
a od njih se oekuje ekonomska korist u budunosti.47 Ovom definicijom su naznaene tri bitne
dimenzije sredstva. Najpre, sredstva su, dakle pod kontrolom preduzea, to ne znai nuno i u
njegovom vlasnitvu. esto se, ak i u zvaninim tekstovima, sredstva pogreno interpretiraju kao
neto to preduzee poseduje (odnosno imovina). To je sutinska greka u interpretaciji. Prema MRS
1748, na primer, sredstvo uzeto na finansijski lizing se priznaje kao sredstvo/obaveza u bilansima stanja.
Ipak, ono nije imovina primaoca lizinga, a ne mora nikada ni postati. Kada sredstvo nije u potpunoj
kontroli preduzea, ono se smatra potencijalnim sredstvom (sumnjiva i sporna potraivanja, na
primer). Nadalje, sredstva su rezultat prolih dogaaja. Ako za odreeno sredstvo nisu napravljene
monetarno izraene rtve (troenje), ono se ne moe priznati kao sredstvo. Na kraju, od sredstva se
oekuje budua ekonomska korist. Istina, ekonomska korist ne mora biti izvesna, ali mora da postoji
makar verovatnoa da sredstvo moe da donese ekonomske benefite.
Obaveze preduzea su sadanje obligacije preduzea proizale iz prolih dogaaja, za ije se
podmirenje oekuje da e kod subjekta uzrokovati odliv resursa koji sadre ekonomske koristi.49
Obligacija je, u ovom smislu, obaveza ili dunost preduzea. Ona nekada nastaje po slovu zakona (npr.
obaveze za poreze), na osnovu ugovora (npr. ugovor o isporuci robe sa dobavljaima), a nekada po
osnovu statuta i drugih akata drutva (npr. obaveze za dividende). Nekada obaveze nastaju i kao
posledica elje za ouvanjem dobre reputacije (npr. zamena proizvoda nakon isteka garantnog roka).
Obaveza je posledica prolih akcija i odluka menadmenta. Na primer, namera da se kasni u
isporuci odreene robe i time plate penali nije obaveza. Tek onog trenutka kada docnja u isporuci
nastane, stvara se obaveza preduzea.
Obaveze podrazumevaju odliv resursa koji sadre ekonomske koristi. Ovaj odliv se, prema
MSFI, moe javiti u vie oblika, kao to su:
plaanje gotovinom,
transfer drugih resursa,
pruanje usluga,
zamena za druge obligacije, ili
konverzija u kapital.
Kapital je razlika sredstava i obaveza (rezidual sredstava u odnosu na obaveze). Kako e zaista
biti strukturirana pozicija kapitala zavisi od pravne forme drutva. Na primer, u akcionarskim
drutvima, na primer, kapital je zbir fondova koji su uneli akcionari (akcijski kapital), zadrane dobiti i
rezervi. Shodno tome, kapital se sastoji od nominiranog dela (osnovni kapital) i nenominiranog dela
46

Higgins C. R: Analysis for Financial Management, The McGraw Hill, Inc, New York, USA, 2007, str. 6.
Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja (IFRS): Konceptualni okvir, dostupno na:
http://www.ifrs.org/News/Press-Releases/Documents/ConceptualFW2010vb.pdf
48
Meunarodni raunovodstveni standard 17: Lizing
49
Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja (IFRS): Konceptualni okvir, dostupno na:
http://www.ifrs.org/News/Press-Releases/Documents/ConceptualFW2010vb.pdf
47

17

(zadrana dobit i rezerve). Kapital bi, prema teoriji, trebalo da reprezentuje neto vrednost preduzea.
Ipak, vrlo e se retko poklopiti trina vrednost preduzea sa vrednou njegovog kapitala.
U nastavku je dat tabelarni prikazan aktive bilans stanja za tri sukcesivne godine:
Tabela 4. Bilans stanja (aktiva) preduzea Mlekarska industrija a.d. (u 000 dinara)
AKTIVA:

31.12.2012.

31.12.2013.

31.12.2014.

UKUPNA AKTIVA

19.739.684

28.499.482

32.241.782

Stalna sredstva

11.454.527

19.437.540

22.169.683

- Neuplaeni upisani kapital

- Goodwill

51.520

57.943

66.750

8.010.834

7.759.451

7.289.129

7.924.318

7.693.451

7.244.039

- Nematerijalna ulaganja
- Nekretnine postrojenja oprema i bioloka
sredstva
- Nekretnine postrojenja i oprema
- Investicione nekretnine
- Bioloka sredstva

86.516

66.000

45.090

- Dugoroni finansijski plasmani

3.392.173

11.620.146

14.813.804

- Uea u kapitalu

3.034.648

10.001.878

13.429.094

357.526

1.618.268

1.384.710

Obrtna sredstva

8.262.448

9.014.891

10.050.973

- Zalihe
- Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva
poslovanja koje se obustavlja
- Kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina

1.949.332

1.516.663

1.800.461

642

642

6.312.474

7.497.586

8.250.512

- Potraivanja

4.815.361

4.923.584

5.537.462

- Kratkoroni finansijski plasmani

991.012

1.618.943

1.364.105

- Gotovinski ekvivalenti i gotovina

- Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska
razgranienja
- Odloena poreska sredstva

460.714

601.073

982.543

45.388

353.986

366.402

22.710

47.051

21.126

- Ostali dugoroni finansijski plasmani

- Potraivanja za vie plaen porez na dobitak

Sredstva mogu biti stalna i obrtna u zavisnosti od stepena njihove likvidnosti. Stalna (osnovna,
fiksna) sredstva su sredstva od kojih se koristi oekuju u roku duem od godinu dana. Sa druge strane,
obrtna (tekua) sredstva svoju vrednost prenesu na nosioce uspeha u roku kraem od godinu dana.
To znai da bilo koja stavka sredstava moe u jednom sluaju biti stalno, a u drugom obrtno sredstvo.
Na primer, avion e u nekoj avio kompaniji biti stalno sredstvo (jer je namenjeno korienju dui niz
godina), a u fabrici aviona obrtno (jer je namenjeno prodaji). Sredstva se najee klasifikuju po
principu rastue likvidnosti, pa se bilansne pozicije reaju od stalnih ka obrtnim sredstvima.
U oba sluaja sredstva mogu biti u formi nematerijalnih, materijalnih i finansijskih sredstava.
Stalna sredstva u nematerijalnom obliku su licence, patenti, franize, oznake geografskog porekla,
prava na softver i sl. Posebna forma nematerijalnih stalnih sredstava je goodwill (poslovna vrednost
firme). Stalna sredstva u materijalnom obliku su nekretnine, postrojenja, oprema i bioloka sredstva.
Stalna sredstva u finansijskom obliku su uea u kapitalu drugih provrednih drutava i ostali dugoroni
finansijski plasmani (npr. dugoroni oroeni depozit u banci).
Obrtna sredstva se odnose na kratkoroni deo sredstava. Zalihe su trajna obrtna sredstava,
koja predstavljaju deo zaliha neprodat u momentu sainjavanja bilansa stanja, iako e najverovatnije
biti prodate u toku naredne godine. Potraivanja od kupaca se odnose na prodaje odloenog plaanja,
18

odnosno za koje preduzee jo nije prikupilo novana sredstva po osnovu ostvarene prodaje. Iznos
potraivanja je iskazan u neto iznosu, to iskljuuje neto iznos kreditne prodaje koja e biti naplaena
sa kanjenjem, odnosno plaanja koja moda i nee biti izmirena. Kratkoroni plasmani se odnose na
kratkorone hartije od vrednosti i depozite u banci oroene na rok krai od godinu dana. Svakako
najznaajniji deo sredstava ini gotovina (na tekuim raunima i u blagajni) i gotovinski ekvivalenti,
(odnosno ugovorne instrumente koji se lako konvertuju u gotovinu u kratkom vremenskom periodu).
U nastavku je dat tabelarni prikaz pasive bilansa stanja za tri sukcesivne godine.
Tabela 5. Bilans stanja (pasiva) preduzea Mlekarska industrija a.d. (u 000 dinara)
PASIVA:

31.12.2012.

31.12.2013.

31.12.2014.

UKUPNA PASIVA

19.739.684

28499.482

32.241.782

Kapital

11.990.797

12.713.258

12.341.384

- Osnovni kapital

5.886.396

5.672.155

5.216.327

- Rezerve

2.062.037

2.062.037

2.062.037

19.470

13.802

1.914

1.208

1.205

391

2.098

1.638

4.235.612

5.263.426

5.350.570

- Revalorizacione rezerve
- Nerealizovani dobici po osnovu hartija od
vrednosti
- Nerealizovani gubici po osnovu hartija od
vrednosti
- Nerasporeen dobitak
- Otkupljene sopstvene akcije

214.241

297.272

287.116

7.748.887

15.786.223

19.900.398

191.928

191.928

190.762

- Dugorone obaveze

1.939.711

1.607.838

2.759.166

- Dugoroni krediti

1.543.822

914.881

1.669.583

Dugorona rezervisanja i obaveze

- Dugorona rezervisanja

- Ostale dugorone obaveze

395.890

692.957

1.089.583

- Kratkorone obaveze

5.617.248

13.986.457

16.950.470

- Kratkorone finansijske obaveze

2.869.024

10.509.768

13.078.439

- Obaveze iz poslovanja

2.445.438

2.946.763

3.074.233

17.262

144.884

93.977

247.590

355.026

635.662

37.934

30.016

68.160

- Ostale kratkorone obaveze

- Obaveze po osnovu PDV i ostalih javnih prihoda i
PVR
- Obaveze po osnovu poreza na dobitak

Pasiva bilansa stanja odreena je kroz dva segmenta. Jedan se odnosi na kapital preduzea, a
drugi se do odnosi na njegove obaveze. Kapital govori koliko je vlasniko uee u preduzeu. Dodatno,
deo koji se odnosi na kapital omoguava da se sagleda koliko je kapitala prikupljeno i iz poslovanja
preduzea, budui da se vrednost vlasnikog kapitala uveava kroz rezerve i nerasporeenu dobit.
Deo bilansa stanja koji se odnosi na obaveze sainjen je od dva dela. Jedan deo ine obaveze
sa dugoronim periodom dospea, odnosno obaveze po osnovu dugoronih kredita i ostale obaveza
koje podrazumevaju izmirivanje duga u periodu duem od godinu dana. Drugi deo ine obaveze sa
kratkoronim periodom dospea, kao to su obaveze prema dobavljaima, zaposlenima, obaveze po
osnovu ostvarenog prihoda i ostale dospele obaveze.
Bilans stanja preduzea obezbeuje vane informacije o sredstvima, kapitalu i obavezama
preduzea. Vrednosti prikazane u bilansu stanja, prikazuju raunovodstvenu vrednost, odnosno
istorijsku ili vrednost nabavke sredstava. Trina vrednost sredstava se najee razlikuje od vrednosti
u bilansu stanja, to moe biti posledica promena na tritu (pod dejstvom inflacije, na primer). Isto
19

tako vrednost kapitala, tanije akcijskog kapitala u bilansu stanja ne predstavlja realnu trinu vrednost
akcionarskog kapitala.50
3.1.3. Izvetaj o tokovima gotovine
Izvetaj o tokovima gotovine preduzea sumira promene nastale u kretanju gotovine
preduzea tokom odreenog vremenskog perioda.51 Stanje gotovine u preduzeu moe se menjati
tokom godine dana, kao posledica nemogunosti naplate potraivanja, nemogunosti izmirenja
obaveza, odnosno stvaranja prihoda (ili gubitka). Stanje gotovine se moe umanjiti i usled nabavke
nekog novog osnovnog sredstva, isplate dividendi, izmirenja kreditnih obaveza, ili otkupa akcija
preduzea52. S druge strane stanje gotovina na raunu preduzea se moe popraviti usled uveanja
mogunosti naplate prihoda po osnovu ostvarene prodaje, prodaje odreenih delova osnovnih
sredstava i investicija, kao i prodaje akcija preduzea, odnosno emisije obveznica preduzea. Izvetaj o
novanim tokovima sainjava se primenom jedne od dve metode:
Direktna metoda
Indirektna metoda.
Direktna metoda se esto naziva i pristup odozgo na dole i prati bruto tokove gotovine.
Primena ove metode podrazumeva uspostavljanje veze izmeu pojedinih prihoda i rashoda i njima
odgovarajuih priliva i odliva. Bolja je za interne potrebe preduzea i interne korisnike od indirektne
metode, to je i razlog njenog korienja u procesu planiranja poslovnih aktivnosti. Treba pomenuti da
ova metoda zahteva iru informacionu osnovu od indirektne metode, to ju ini kompleksnijom i
zahtevnijom. U Srbiji je prema postojeem zakonskom okviru mogue koristiti samo ovu metodu, dok
u veini zemalja daje se mogunost izbora izmeu direktne i indirektne metode sainjavanja segmenta
izvetaja o novanim tokovima.
Indirektni metod je poznat i kao metod odozdo na gore, budui da podrazumeva nekoliko
koraka. Pristup polazi od neto zarada (prihoda) za odreeni period, i tada se dodaju ostali dobici ili
oduzimaju gubici koji su karakteristini za odreeni vremenski period, i koji se nastoje prevesti u
novani tok perioda. Ova metoda je jednostavnija od direktne metoda, meutim za pripremu novanog
toka primenom ove metode potrebne su informacije za najmanje dve godine.
Izvetaj o novanim tokovima ine tri segmenta:53
1) tok gotovine iz poslovnih aktivnosti,
2) tok gotovine iz investicione aktivnosti i
3) tok gotovine iz aktivnosti finansiranja.
Aktivnosti vezane za svaki deo izvetaja o novanim tokovima koje se donose na gotovinu
predstavljaju priliv, ili odliv gotovine preduzea. Tok gotovine iz poslovnih aktivnosti odnosi se na
gotovinu koja je prikupljena po osnovu prodaje i po osnovu poslovnih procesa. To su pozicije koje se
odnose na prilive gotovine po osnovu: prodaje, primljenih avansa, kao i na ostale prilive iz redovnog
poslovanja, odnosno odlive gotovine nastale po osnovu isplate obaveza dobavljaima, isplata zarada,
plaanja kamata, izmirenja obaveza po osnovu poreza na ostvarenu dobit, kao i plaanja po osnovu
ostalih javnih prihoda.
50

Baker H. K, Powell E. G: Understanding Financial Management: A Practical Guide, Blackwell Publishing Ltd,
Milton Keynes,. UK, 2005.
51
Higgins C. R: Analysis for Financial Management, The McGraw Hill, Inc, New York, USA, 2007, str. 8.
52
Ehrhardt C. M, Brigham F. E: Financial Management: Theory and Practice, South-Western Cengage Learning,
Meason, USA, 2011, str. 54-55.
53
Ehrhardt C. M, Brigham F. E: Financial Management: Theory and Practice, South-Western Cengage Learning,
Meason, USA, 2011, str. 57.
20

Tok gotovine iz investicionih aktivnosti se odnosi na gotovinu prikupljenu i uloenu u osnovna

sredstva preduzea, i to materijalna i nematerijalna. Moe se rei da je novani tok iz investicionih
aktivnosti vezan za investicione aktivnosti, odnosno ulaganja u nabavku zemljita, zgrada i opreme,
odnosno investiranja u zajednike poduhvate i ulaganja u druga preduzea, prodaju delova osnovnih
sredstava, kao sve aktivnosti vezane za kupovinu i prodaju utrivih hartija od vrednosti.
Tok gotovine koji se odnosi na aktivnosti finansiranja prikazuje strukturne transakcije koje se
odnose na kapital. Tanije ovo je segment izvetaja koji je usko vezan za sve dugorone pozicije iz
bilansa stanja i ostvareni profit iz bilansa uspeha, budui da prikazuje sve promene koje se odnose na
ulaganja kapitala, povlaenja kapitala, kao i same promene na kapitalu a koje su u funkciji poslovnih
aktivnosti. Aktivnosti finansiranja u svom segmentu prikazuju svako novo zaduivanje preduzea, ali i
izmirenje dunike obaveze, prodaju i kupovinu akcija preduzea, ali i izmirenja obaveza po osnovu
dividendi.
Izvetaj o tokovima gotovine sumira sve prilive i odlive gotovine preduzea tokom jedne
godine. Tok gotovine je organizovan u tri segmenta izvetaja, koje su vezane za poslovne, investicione
i finansijske aktivnosti preduzea. Pozitivan novani tok nastao kao posledica poslovanja preduzea
predstavlja indikator finansijskog zdravlja i likvidnosti preduzea.54
3.1.4. Izvetaj o promenama na kapitalu
Izvetaj o promenama na kapitalu ini sastavni deo godinjeg izvetaja. Namenjen je
prevashodno vlasnicima preduzea i sastavlja se kao poseban izvetaj. Minimum pozicija koje ine
izvetaj o promenama na kapitalu su neto dobitak/gubitak obraunskog perioda i zbirni efekat
promena nastalih u odnosu na poetno stanje kapitala preduzea iskazano u finansijskom izvetaju.
Osim pomenutih pozicija, ovaj izvetaj sadri i informacije o transakcijama kapitala (dodatni
ulozi vlasnika, povlaenje uloga), saldo akumuliranog dobitka ili gubitka na poetku perioda i na dan
bilansa stanja, kao i kretanje za period i promene i stanje na svakoj klasi akcionarskog kapitala,
emisione premije i rezervi na poetku i kraju perioda.55 Podaci o promenama sopstvenog kapitala (neto
imovine) preduzea na poetku i na kraju obraunskog perioda treba da pokau da li je dolo do
poveanja ili smanjenja neto imovine u posmatranom periodu, to je jedna od znaajnih informacija za
vlasnike kapitala. Ukupna promena u neto imovini diktirana je ukupnim dobicima i gubicima nastalim
poslovanjem preduzea u odreenom prethodnom periodu.
3.1.5. Napomene uz finansijske izvetaje
Napomene uz finansijske izvetaje ine sastavni deo godinjeg izvetaje. Osnovna funkcija
napomena je da se u to veoj meri ispuni princip jasnosti prikazivanja finansijskih podataka u
finansijskim izvetajima, sa jedne, a da se ne ugrozi princip potpunosti izvetavanja, sa druge strane.
Njihov cilj je da se obezbede dodatne informacije kojih nema obrascima finansijskih izvetaja, ali su
bitne za njihovo razumevanje. Preduzea esto vane informacije stavljaju u napomene uz finansijske
izvetaje, naroito podatke kao to su raunovodstvena politika, struktura dugoronih kredita, porezi
na ostvareni prihod, planovi zaposlenih akcionara, podaci o zakupima, kalkulacije o ostvarenim i
izgubljenim zaradama po akciji, komentari, potencijalne obaveze i preuzimanja.56
54

Baker H. K, Powell E. G: Understanding Financial Management: A Practical Guide, Blackwell Publishing Ltd,
Milton Keynes,. UK, 2005.
55
Higgins C. R: Analysis for Financial Management, The McGraw Hill, Inc, New York, USA, 2007, str. 11.
56
arki Joksimovi N, Benkovi S, Milosavljevi M: Finansijski menadment, Fakultet organizacionih nauka,
Beograd, 2013.
21

Profesionalni standardi nisu posebno izriiti po pitanju strukture napomena, ali zahtevaju da
redosled i forma prikazivanja budu takvi da pomognu korisnicima izvetaja da lake uporede pozicije
sa pozicijama bilansa. Uobiajeno se prvo prikazuje usaglaenost sa meunarodnim standardima,
zatim koriene raunovodstvene politike i naini merenja (npr. vrednovanje pozicija), potom dodatne
informacije uz bilansne pozicije koje nisu prikazane u bilansima (analitika pozicija, rizici i neizvesnosti)
i ostala obelodanjivanja za potencijalne obaveze i obelodanjivanja nefinansijske prirode.
Napomene uz finansijske izvetaje koje se odnose na poslovanje preduzea u prethodnoj
godini, esto ukljuuju i stavove i miljenja menadera po pitanju ostvarenih poslovnih rezultata, to
obino prati finansijsko izvetavanje. Dodatno, veina godinjih finansijskih izvetaja sadri i preporuku
akcionarima u kojoj je inkorporirana strategija i filozofija menadera preduzea.

3.2. Poslovne transakcije preduzea

Sledea serija hipotetikih poslovnih transakcija u jednom preduzeu treba da pokae
finansijski aspekt skoro svih transakcija u preduzeu, kao i mesto i ulogu raunovodstvene i finansijske
funkcije.
U tabeli 6 prikazana je poetna finansijska i poslovna situacija preduzea X. Naime, ovo
preduzee poinje poslovanje sa vrednou kapitala od 10.000 dinara, koji predstavlja akcionarski
kapital koga su akcionari uplatili kupovinom 10.000 akcija nominalne vrednosti od 1 dinara.
Tabela 6. Poetno stanje
Obrtna sredstva
Gotovina

10.000
10.000

Kapital
Akcionarski kapital
(10.000 akcija x 1 dinar)

10.000
10.000

Na ovaj nain bilans ovog preduzea pokazuje vrednost angaovanog kapitala od 10.000
dinara, koji je vlasnitvo akcionara, a koji se nalazi u obliku gotovine na poslovnom raunu preduzea.
Preciznije reeno, preduzee poinje poslovanje sa gotovinom od 10.000 dinara, koja je pribavljana
emisijom akcija.
Tabela 7 ilustruje sledeu fazu u ivotu ovog preduzea. Koristei novac primljen od
akcionara, kupljena je zgrada za 4.000 dinara, kao i oprema i maine za 3.000 dinara. Posle ove
poslovne transakcije preduzee X raspolae stalnim sredstvima ija je vrednost 7.000 dinara. Ova
sredstva se upotrebljavaju u duem vremenskom periodu (nekoliko godina), te se trokovi njene
nabavke vraaju u toku vremenskog perioda koji se poklapa sa periodom korienja opreme.
Tabela 7. Stanje posle prve transakcije
Stalna sredstva
Kapital
Zgrade
4.000
Akcionarski kapital
Oprema, maine
3.000
(10.000 akcija x 1 dinar)
Obrtna sredstva
Gotovina
3.000
10.000

10.000

10.000

Poto je nabavilo stalna sredstva, preduzee je pristupilo nabavci materijala za 3.000 dinara,
na odloeno kod dobavljaa. Na taj nain vrednost sredstava preduzea se poveava za 3.000 dinara,
ali su se poveale i obaveze preduzea za isti iznos. Stanje posle ove transakcije dato je u tabeli 8.
22

Tabela 8. Stanje posle druge transakcije

Stalna sredstva
Kapital
Zgrade
4.000
Akcionarski kapital
Oprema, maine
3.000
(10.000 x 1 din.)
Obrtna sredstva
Zalihe
Gotovina

Obaveze
Dobavljai

3.000
3.000
13.000

10.000

3.000
13.000

Preduzee je proizvelo proizvode koji su prodati na odloeno, u visini od 5.000 dinara. Ovi
proizvodi su proizvedeni uz trokove materijala od 2.000 dinara i trokove rada od 2.000 dinara.
Prodaja proizvoda na odloeno za 5.000 dinara, dovela je do: javljanja ovih 5.000 dinara u obliku
potraivanja od kupaca. U isto vreme, preduzee nema vie zalihe materijala u visini od 3.000, ve
1.000 (jer je utroeno materijala za 2.000), i nema vie gotovine na raunu u iznosu od 3.000, ve samo
1.000 (jer su isplaeni trokovi rada u visini od 2.000 dinara). Kao razlika ostvarenog prihoda (5.000
dinara) i ostvarenih trokova (4.000 dinara), javio se reinvestirani profit u bilansu od 1.000 dinara
(tabela 9).
Tabela 9. Stanje posle tree transakcije
Stalna sredstva
Kapital
Zgrade
4.000
Akcionarski kapital i
Oprema, maine
3.000
rezerve
10.000
(10.000 akcija x 1 din.)
Reinvestirani profit
1.000
Obrtna sredstva
Obaveze
Zalihe
1.000
Dobavljai
3.000
Potraivanja od kupaca
5.000
Gotovina
1.000
14.000
14.000
Prethodna poslovna transakcija je dovela i do poveanja neto vrednosti preduzea od
poetne koja je iznosila 10.000 dinara na 11.000 dinara (14.000 3.000 koliko iznosi obaveza prema
kreditorima). U daljem poslovnom ivotu preduzea X, dolazi do toga da kupci koji su proizvode kupili
na odloeno, izmiruju jedan deo svojih obaveza, tj. uplatili su iznos od 2.500 dinara, to daje sledeu
situaciju datu tabelom 10.
Tabela 10. Stanje posle etvrte transakcije
Stalna sredstva
Kapital
Zgrade
4.000
Akcionarski kapital i rezerve
Oprema, maine
3.000
(10.000 akcija x 1 din.)

Obrtna sredstva
Zalihe
Potraivanja od kupaca
Gotovina

1.000
2.500
3.500
14.000

Reinvestirani profit
Obaveze
Dobavljai

10.000
1.000
3.000

14.000

Na osnovu izvetaja, koji je dat tabelom 10, vidi se da je dobavljaima vraeno 2.500 dinara,
23

to je uticalo na smanjenje gotovine na raunu za taj iznos i na smanjenje obaveza prema dobavljaima
na 500 dinara.
Posmatrajui tabelu 11. moe se konstatovati i sledee: poetna vrednost preduzea X
iznosila je 10.000 dinara, odnosno akcionari su kupili 10.000 akcija ija je vrednost bila do 1 dinar. Posle
nekog vremena, poto je menadment preduzea obavio navedene poslovne transakcije, neto
vrednost istog preduzea iznosi 11.000 (11.500-500). Ovo znai da nominalna vrednost akcija nije vie
1,00 dinar, ve 1,10 dinara (10% vea), poto je i vrednost preduzea poveana za 10%. Preciznije
reeno, ukupan akcionarski interes iznosi sada 11.000 dinara.
Tabela 11. Stanje posle pete transakcije
Stalna sredstva
Zgrade
4.000
Oprema, maine
3.000
Ukupna stalna sredstva
Obrtna sredstva
Zalihe
Potraivanja od kupaca
Gotovina

7.000

1.000
2.500
1.000
11.500

Kapital
Akcionarski kapital i rezerve
(10.000 akcija x 1 din.)
Reinvestirani profit
Ukupni kapital

10.000
1.000
11.000

Obaveze
Dobavljai

500

11.500

Sledea transakcija posmatranog preduzea odnosi se na nabavku vozila za 1.000 dinara, kao
i nabavku materijala za 2.500 dinara poveanjem obaveza prema dobavljaima. Ova transakcija
poveala je obaveze za 3.500 dinara, ali i vrednost stalnih sredstava sa 7.000 na 8.000 i obrtnih
sredstava sa 4.500 na 7.000 dinara (tabela 12).
Tabela 12. Stanje posle este transakcije
Stalna sredstva
Zgrade
4.000
Oprema, maine
3.000
Vozila
1.000
Ukupna stalna sredstva
8.000
Obrtna sredstva
Zalihe
Potraivanja od kupaca
Gotovina
Ukupna obrtna sredstva

3.500
2.500
1.000
7.000
15.000

Kapital
Akcionarski kapital i rezerve
(10.000 akcija x 1 din.)
Reinvestirani profit
Ukupni kapital

10.000
1.000
11.000

Obaveze
Dobavljai

4.000

Ukupne obaveze

4.000
15.000

Posmatranjem tabele 12 ukazuje na neophodnost analize vrednosti tzv. neto obrtnih

sredstava, koja predstavlja razliku izmeu vrednosti obrtnih sredstava i vrednosti kratkoronih
obaveza. Kod preduzea X vrednost neto obrtnih sredstva iznose 3.000 dinara (7.000 4.000). U isto
vreme odnos izmeu vrednosti obrtnih sredstava i vrednosti kratkoronih obaveza predstavlja jednu
veoma indikativnu veliinu likvidnosti za menadere u procesu donoenja poslovnih odluka. U
navedenom primeru, a na osnovu tabele 10, ovaj odnos (racio) iznosi 7.000/4.000 = 1,75:1, i pokazuje
da preduzee ima 1,75 dinara tekuih sredstava na 1 dinar kratkoronih obaveza to je zadovoljavajua

24

mera likvidnosti.57
U preduzeu X, deo zaliha materijala ukupne vrednosti 1.500 dinara, odlazi u proizvodnju.
Rezultat ove transakcije dat je u tabeli 13.
Tabela 13. Stanje posle sedme transakcije
Stalna sredstva
Zgrade
4.000
Oprema, maine
3.000
Vozila
1.000
Ukupna stalna sredstva
8.000
Obrtna sredstva
Zalihe
2.000
Proizvodnja u toku
1.500
Potraivanja od kupaca
2.500
Gotovina
1.000
Ukupna obrtna sredstva
7.000
15.000

Kapital
Akcionarski kapital i rezerve
(10.000 akcija x 1 din.)
Reinvestirani profit
Ukupni kapital
Obaveze
Dobavljai

Ukupne obaveze

10.000
1.000
11.000
4.000

4.000
15.000

U tabeli 14 mogue je sagledati rezultat celokupnog proizvodnog ciklusa. Naime, preduzee

je prodalo proizvode za 5.000 dinara na odloeno plaanje. Za proizvodnju ovih proizvoda neophodno
je bilo utroiti dodatnog materijala za 500 dinara (koji se nalazio na zalihama), dok su trokovi rada
iznosili 2.000 dinara. Kako su ukupni trokovi proizvodnje ovih proizvoda iznosili 4.000 dinara, a
proizvodi prodati za 5.000 dinara, to je uvealo ostvaren i reinvestiran profit u iznosu od 1.000 dinara.
Sve to je rezultiralo poveanom neto vrednou preduzea, odnosno ukupan akcionarski interes se
poveao sa 11.000 na 12.000 dinara. Da bi moglo da isplati trokove rada, preduzee je koristilo
kratkoronu kreditnu pozajmicu od Banke u iznosu od 1.000 dinara (tabela 14).
Tabela 14. Stanje posle osme transakcije
Stalna sredstva
Zgrade
4.000
Oprema, maine
3.000
Vozila
1.000
Ukupna stalna sredstva
8.000
Obrtna sredstva
Zalihe
1.500
Potraivanja od kupaca
7.500
Ukupna obrtna sredstva
9.000
17.000

Kapital
Akcionarski kapital i rezerve
(10.000 akcija x 1 din.)
Reinvestirani profit
Ukupni kapital
Obaveze
Dobavljai
Kratkoroni kredit
Ukupne obaveze

10.000
2.000
12.000
4.000
1.000
5.000
17.000

Rezultat ove poslovne transakcije je ne samo poveanje profita sa 1.000 na 2.000 dinara i
poveanje neto vrednosti preduzea sa 11.000 na 12.000, ve i poveanje vrednosti neto obrtnih
sredstava sa 3.000 na 4.000, a time i opteg racija likvidnosti58 sa 1,75 na 1,80.

57

Likvidnost je sposobnost preduzea da podmiri ne samo dospele, ve i obaveze koje dospevaju u kraem
vremenskom periodu.
58
Opti racio likvidnosti je zapravo odnos vrednosti obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza.
25

Tabela 15. Uporedni prikaz stanja iz tabele 9 i 14

Kapital + obaveze
Akcionarski kapital
Reinvestirani profit
Dobavljai
Kratkoroni kredit
Ukupno
Stalna + obrtna sredstva
Zgrade
Oprema, maine
Vozila
Zalihe
Potraivanja od kupaca
Gotovina
UKUPNO
Tabela 9
Tabela 14

Razlika

Razlika +

10.000
3.000
13.000

10.000
2.000
4.000
1.000
17.000

2.000
1.000
1.000
4.000

4.000
3.000
3.000
3.000
13.000

4.000
3.000
1.000
1.500
7.500
17.000

1.500
3.000
7.500

1.000
7.500
8.500

Ukoliko menadment preduzea eli da sagleda promene do kojih je dolo u imovinskom i

poslovnom stanju preduzea od momenta pribavljanja svih elemenata neophodnih za proizvodni ciklus
do posmatranog perioda, a radi ocene kvaliteta upravljanja poslovanjem i upravljanja finansijskim
tokovima, neophodno je izvriti poreenje stanja iz tabele 7. sa stanjem koje je prikazano tabelom 12,
na osnovu ega se dobijaju stanja predstavljena u tabelama 13. i 14. Iz tabele 13. i 14. se vidi da je u
preduzee investirano 8.500 dinara u vozila i potraivanja od kupca, a da je to finansirano iz 5 zasebnih
izvora.
Tabela 16. Prikaz tokova sredstava
Upotreba sredstava
Vozila
Potraivanja od kupaca
Izvori sredstava
Reinvestirani profit
Poveanje obaveza prema dobavljaima
Kratkoroni kredit
Gotovina
Smanjenje zaliha

1.000
7.500
8.500
2.000
1.000
1.000
3.000
1.500
8.500

Poslovni ivot preduzea se nastavlja i menaderi su odluili da preporue da se izvri isplata

dividendi akcionarima u visini od 10% od nominalne vrednosti akcija. Na ukupnu nominalnu vrednost
akcijskog kapitala od 10.000 dinara, to iznosi 1.000 dinara za dividende. Stanje posle ove transakcije
prikazuje tabela 17.
Navedena transakcija uslovila je smanjenje reinvestiranog profita sa 2.000 na 1.000, a
akcionarskog interesa sa 12.000 na 11.000. U isto vreme neto vrednost akcije je pala sa 1,20 na 1,10
dinara po akciji.

26

Tabela 17. Stanje posle devete transakcije

Stalna sredstva
Kapital
Zgrade
4.000
Akcionarski kapital i rezerve
Oprema, maine
3.000
(10.000 akcija x 1 din.)
Vozila
1.000
Reinvestirani profit
Ukupna stalna sredstva
8.000
Ukupni kapital
Obrtna sredstva
Zalihe
Potraivanja od kupaca

1.500
7.500

Ukupna obrtna sredstva

9.000

Obaveze
Dobavljai
Kratkoroni kredit
Isplata dividendi
Ukupne obaveze

17.000

10.000
1.000
11.000

4.000
1.000
1.000
6.000
17.000

Tabela 16. pokazuje stanje preduzea posle nekoliko nastalih poslovnih transakcija.
Tabela 18. Stanje posle 10. transakcije
Stalna sredstva
Zgrade
4.000
Oprema, maine
3.000
Vozila
1.000
Ukupna stalna sredstva
8.000
Obrtna sredstva
Zalihe
Potraivanja od kupaca

1.500
1.500

Ukupna obrtna sredstva

3.000
11.000

Kapital
Akcionarski kapital i rezerve
(10.000 akcija x 1 din.)
Reinvestirani profit
Ukupni kapital

10.000
1.000
11.000

11.000

Ovakvo stanje je rezultat sledeeg: kupci su izmirili svoje obaveze po osnovu kupljene robe u
iznosu od 6.000 dinara. Ovim iznosom izmirene su obaveze po kreditu, vraena je banina pozajmica i
isplaene dividende akcionarima.
Ako ovaj bilans smatramo poslednjim u naem primeru, te ga uporedimo sa poetnim, moe
se zakljuiti da je vrednost kapitala preduzea X poveana sa 10.000 na 11.000 dinara, pri emu u
finansiranju ovog kapitala sopstveni izvori ine 100%. Akcionarski interes je povean sa 10.000 na
11.000 ukupno, a neto vrednost akcije sa 1,00 na 1,10 dinara. Isto tako, treba napomenuti da su
akcionari povukli 1.000 dinara iz preduzea na ime dividendi, a od ostvarenog profita.
Ve je reeno da sutinu poslovnih finansija ini izvravanje finansijske funkcije u sklopu
odvijanja procesa individualne reprodukcije u preduzeima. Naime, u procesu privreivanja poslovanja
preduzea (odnosno u procesu individualne proirene reprodukcije) lako je uoljivo dejstvovanje dveju
osnovnih funkcija: proizvodne i komercijalne (trine). Ceo proces reprodukcije se, iskazuje obrascem:
N R P R1 N1
Meutim, nemogue je u uslovima savremene trine robno-novane privrede ostvarivati
poslovne odnose u dvema prometnim i u samoj proizvodnoj sferi, bez istovremenog odvijanja
27

finansijske funkcije, jer izmeu nabavne slube u preduzeu i dobavljaa isporuioca na tritu
sirovina i materijala ne uspostavlja se samo kupoprodajni odnos, ve i robno-novani. Za robu koju
prodaje dobavlja (isporuilac), kupac ne plaa kao protivvrednost neku drugu robu ve odgovarajui
iznos novca (putem gotovinskog ili virmanskog naina plaanja). Isto tako, u drugoj prometnoj sferi ne
uspostavlja se samo kupo-prodajni odnos izmeu prodajne slube i kupca ve i robno-novani odnos,
jer se za prodatu robu ne dobija protivvrednost u nekoj drugoj robi, nego odgovarajui iznos novca (u
gotovom ili doznakom na tekui raun).
Nadalje, i u proizvodnoj sferi se, paralelno sa proizvodnom funkcijom, odvijaju i novane
transakcije, jer se tokom procesa proizvodnje moraju isplaivati svi trokovi poslovanja i lini dohoci.
To znai da je finansijska funkcija prisutna i u proizvodnoj sferi.
Sve ovo upuuje na zakljuak da nema i ne moe da bude materijalnih tokova u procesu
reprodukcije (nabavke, transporta, proizvodnje, prodaje) bez istovremenog odvijanja i finansijskih
(novanih) tokova. Drugim reima: ne mogu se odvijati komercijalna i proizvodna funkcija bez
istovremenog odvijanja finansijske funkcije. ak se moe rei da finansijska funkcija u uslovima
savremenih trinih procesa dobija sve prevashodniju ulogu u sklopu integralnog sistema poslovnih
funkcija u preduzeu.

28

4. FINANSIJSKA FUNKCIJA U PREDUZEU

4.1. Finansijska funkcija u preduzeu
Finansijska i raunovodstvena funkcija se vrlo esto prepliu, ali nisu jedinstvena celina.
Raunovodstvo se bavi prikupljanjem podataka, beleenjem, obradom i izvetavanjem menadera i
drugih interesnih strana. Autori kao posebno bitne karakteristike rada raunovodstvene funkcije
navode kvalitet, relevantnost i blagovremenost informacija koje ona emituje.59 Ovakve informacije su
vrlo korisne za donoenje odluka. Upravo taj iskorak u korienju informacija za donoenje odluka i
jeste sutina i uloga finansijskog menadmenta.
Finansijski menadment na osnovu finansijskih izvetaja, ali i drugih informacija o poslovanju
preduzea kreira upravljake odluke. Cilj finansijskog menadmenta nije, dakle, proizvodnja
informacija, nego planiranje i odluivanje. U manjim preduzeima ulogu raunovoe i finansijskog
menadera moe obavljati ista osoba. Njihov obrazovni profil je vrlo slian, pa e finansijskim
menaderima biti uvek potrebno obimno znanje iz raunovodstva. Ipak, to je preduzee vee, to e i
ove funkcije biti zasebnije.
U svom izvornom obliku, finansijska funkcija u preduzeima s poetka prolog veka se bavila
gotovo iskljuivo pitanjima finansiranja. Finansijsko upravljanje se odnosilo na reavanje problema
pravnih i finansijskih odnosa preduzea i finansijskih institucija iz njegovog poslovnog okruenja koje
ga snabdevaju fondovima, kao i instrumentima putem kojih se ti fondovi prikupljaju.60 Najvea
preokupacija finansijskih menadera je bila da se obezbede izvori finansiranja za poslovanje, rast i
razvoj preduzea. Fokus je na optimizaciji strukture izvora finansiranja preduzea.
Kako se oblast razvijala, tako se fokus finansijskog upravljanja premetao sa pasive bilansa
stanja na aktivu, odnosno na odluke o investiranju. Od krucijalnog znaaja su i dalje pitanja vrste i
kvantiteta izvora finansiranja, ali se sve vie te odluke posmatraju u zavisnosti od investicija koje su
preduzeu raspoloive. Ovo je upotpunilo finansijski menadment i dalo mu novu dimenziju, pa se
finansijski menadment bavi izuavanjem odluka o finansiranju i odluka o investiranju.61 Na osnovu
toga se moe rei da se finansijski menadment bavi utvrivanjem potreba za finansijskim
sredstvima, pribavljanjem finansijskih sredstava, upotrebom finansijskih sredstava, te praenjem,
usmeravanjem i kontrolom finansijskih sredstava.62
Finansijska funkcija, kao podsistem preduzea, svestrano je ukljuena u brojne poslovne
aktivnosti i delovanje svih ostalih funkcija. Smatra se, ak, da je ona u toj meri utkana u funkcionisanje
poslovnog sistema, da skoro nema funkcije u ijem dijapazonu delovanja ne dolazi do uzajamnih
odnosa sa finansijskom funkcijom. Bolje reeno, ova funkcija proima i zapljuskuje sve interne i
eksterne poslovne procese i operacije: s njom zapoinje i s njom se zavrava kruno kretanje novca.

59

McLaney E: Business Finance Theory and Practice, seventh edition, Prentice Hall, Harlow, UK.
Krasulja D, Ivanievi M: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd
61
McLaney E: Business Finance Theory and Practice, seventh edition, Prentice Hall, Harlow, UK.
62
arki Joksimovi N, Benkovi S, Milosavljevi M: Finansijski menadment, Fakultet organizacionih nauka,
Beograd.
60

29

4.2. Organizacija finansijske funkcije u preduzeu

Finansijska funkcija u konkretnom preduzeu moe biti organizovana na razliite naine. Dve
bitne karakteristike odreuju nain na koji e ona biti ustrojena. Sa jedne strane, ona je pomona
funkcija u preduzeu, jer se ne bavi takozvanom jezgrovitom delatnou preduzea. Sa druge strane,
ona proizvodi strateki veoma znaajne odluke koje mogu biti od presudnog znaaja za funkcionisanje
preduzea.
Finansijska funkcija ima svoje mesto, ulogu i znaaj u privrednim organizacijama, koji se
sintetizuju u njenim zadacima. Zadaci finansijske funkcije preduzea uglavnom se grupiu u dve
osnovne grupe i to primarni i sekundarni. U primarne zadatke finansijske funkcije spadaju: pribavljanje
finansijskih sredstava, upotreba sredstava, i usklaivanje roka sredstava. U sekundarne zadatke
finansijske funkcije ubrajaju se zadaci koji su posredno vezani za proces drutvene reprodukcije, kao
sto su: finansijsko planiranje, finansijska analiza, nadzor upotrebe sredstava i sl.63 Drugi pristupi svode
zadatke finansijske funkcije na planiranje i pribavljanje potrebnih sredstava, racionalno korienje istih,
permanentno usklaivanje priliva novanih sredstava sa rokovima dospea finansijskih obaveza,
raspodelu ostvarenog finansijskog rezultata i analizu i kontrolu upotrebe finansijskih sredstava.
Finansijska funkcija je jedna od centralnih funkcija poslovanja, zbog toga to su novana
sredstva potrebna radi nabavke sredstava rada i predmeta rada i radi isplate prihoda radnika. U
sloenim uslovima finansijskog poslovanja zadaci finansijske funkcije ogledaju se u planiranju
finansijskih sredstava za razne nabavke, u obezbeenju sredstava za obavljanje procesa proizvodnje, i
zajednikoj brizi za prodaju proizvoda i naplatu potraivanja od kupaca.64 To pokazuje da se u
proizvodnom ciklusu formira sprega izmeu ovih funkcija u sledeem nizu: finansijska-nabavnaproizvodna-prodajna-finansijska.
Podruja delovanja finansijske funkcije su (a) nabavka kapitala (finansiranje), (b) upotreba
kapitala (investiranje), (c) upravljanje kapitalom (odravanje likvidnosti).65 Prema tome poslovi
finansijske funkcije su: pribavljanje novanih sredstava i kapitala, ulaganje novanih sredstava i
kapitala, oblikovanje strukture kapitala, usklaivanje ronosti sredstava, kreiranje finansijske politike,
naplata potraivanja, plaanje obaveza, finansijsko planiranje, finansijska analiza i drugi srodni poslovi.

Slika 1. Podruje delovanja finansijske funkcije

63

Risti , Komazec S: Finansijski menadment, igoja tampa, Beograd, 1998, str.332.

Risti , Komazec S: Finansijski menadment, igoja tampa, Beograd, 1998, str.333.
65
Rankovi J: Upravljanje finansijama preduzea, igoja tampa, Beograd, 1999, str. 19.
64

30

Da bi se ostvarili svi zadaci finansijske funkcije iz gore prikazanih podruja njenog delovanja,
potrebno je detaljno razumevanje svrhe i ciljeva finansijske funkcije preduzea, privrednog,
institucionalnog, poreskog i drugog okruenja, alata i tehnika finansijske funkcije i vrste i strukture
poslovnih odluka koje finansijski menaderi donose. Naime, u zavisnosti od prethodno definisanih
ciljeva, a u odnosu na poslovno okruenje, menadment definie finansijsku politiku. Nakon toga se,
pomou alata finansijskog upravljanja, definiu finansijske odluke koje treba da navode preduzee ka
ostvarenju ciljeva.

4.3. Finansijska politika preduzea

Finansijska politika je sastavni deo ukupne poslovne politike preduzea i predstavlja osnovu
upravljanja finansijama preduzea. Ona se ne moe posmatrati izolovano ve samo u sklopu integralne
poslovne politike preduzea.66
Samo znaenje finansijske politike varira u zavisnosti od aspekata posmatranja. Uopteno
posmatrano, finansijska politika je kurs ili skup aktivnosti vezanih za odluke o finansiranju,
investiranju i srodnim odlukama. Sa aspekata zadataka finansijske politike, ona ukljuuje utvrivanje
finansijske situacije koju preduzee u jednom odreenom vremenskom periodu treba da ostvari, nain
njenog ostvarivanja i mere koje treba preduzimati, to predstavlja posebnu vrstu delatnosti preduzea,
odnosno njegovih organa u oblasti finansija.67 Sa aspekta cilja, finansijska politika je odluivanje o
osnovnim finansijskim ciljevima, uspostavljanje i odravanje optimalnih finansijskih odnosa u strukturi
sredstava (aktiva) i izvora sredstava (pasiva), kao i optimalnih odnosa meu delovima sredstava i
delovima obaveza i naela finansijskog odluivanja u ostvarivanju osnovnih finansijskih ciljeva.68 Na
kraju, sa apsekta procesa i aktivnosti, finansijska politika je ukupnost pravila ponaanja kod svih
finansijskih operacija i dispozicija, odnosno predstavlja aktivnost preduzea na iznalaenju
najpovoljnijih finansijskih reenja u cilju postizanja maksimalnih finansijskih rezultata u ukupnom
poslovanju preduzea.69
Finansijske politike mogu biti razliito klasifikovane. Prema vremensko-generikom aspektu
finansijska politika se deli na:70
1. Politiku finansiranja (u uem smislu obuhvata mere koje utiu na promenu aktive i pasive u
bilansu stanja preduzea; u irem smislu odnosi se na nabavku i alokaciju kapitala).
2. Investicionu politiku (dugorono ulaganje kapitala sa svim potrebnim prosuivanjem, utvrivanjem
ciljeva i naelima, pri emu treba imati u vidu da se vezivanje kapitala ne odnosi iskljuivo na stalna
sredstva, ve na sva dobra i na obrtna sredstva, tj. sva ulaganja koja podleu investicionom
prosuivanju).
3. Tekuu finansijsku politiku (odnosno politika likvidnosti, koja obuhvata skup potrebnih mera, koje
treba da omogue da preduzee bude sposobno da u svakom trenutku ispuni dospele obaveze
plaanja).

66

arki Joksimovi N: Upravljanje finansijama, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2003, str.51
Zeremski V: Upravljanje finansijskim sistemom u udruenom radu, Knjievne novine, Beograd 1982, str 92.
68
Vuievi D: Teorijski aspekti strategije finansiranja u funkciji upravljanja performansama preduzea, kola
biznisa, Naunostruni asopis, 2009, str. 68.
69
Simovi M: Finansijsko poslovanje OOUR i banaka, Privredni pregled, Beograd, 1977, str 63.
70
Rankovi J: Upravljanje finansijama preduzea, igoja tampa, Beograd, 1999, str. 19
67

31

Osim prethodno navadene, u literaturi se mogu nai i brojne druge klasifikacije finansisjke
politike, u zavisnosti od aspekta posmatranja. Na primer, sa vremenskog aspekta finansijska politika
moe biti:71
dugorona politika strukture i
kratkorona politika likvidnosti.

Jedan broj autora navodi i sledeu klasifikaciju finansijske politike:72

osnovna finansijska politika politika osnovnih naela finansijskog poslovanja, kao to su
likvidnost, racionalno finansiranje, rentabilnost, politika finansijske snage-finansijske strukture
i finansijska efikasnost itd.
poslovna finansijska politika tekua politika finansiranja, politika raspolaganja sredstvima,
politika likvidnosti, politika ukupnog prihoda itd.
razvojna finansijska politika politika finansiranja trinog razvoja, politika finansiranja
tehnikog razvoja, finansiranje investicija itd.

Bez obzira na injenicu da finansijska politika predstavlja funkcionalni i korelativni deo

integralne poslovne politike preduzea, treba imati u vidu da ona sama predstavlja veoma sloenu
kategoriju i aktivnost preduzea. Imajui u vidu irok dijapazon finansijskih problema i poslova to
implicira i irok domen finansijske politike. Zbog toga se namee potreba utvrivanja brojnih parcijalni
finansijskih politika. Imajui sve ovo u vidu esto se finansijske politika prepoznaje kao:73
1. politika pribavljanja finansijskih sredstava;
2. politika finansiranja tokova reprodukcije;
3. politika plasmana vika finansijskih sredstava;
4. politika finansiranja investicija;
5. politika zajednikih ulaganja.
Sve ove brojne klasifikacije finansijske politike i parcijalne finansijske politike predstavljaju
delove integralne finansijske politike preduzea.

4.3.1. Naela finansijske politike

Naela finansijske politike su skup zahteva kojih bi preduzee trebalo da se pridrava ukoliko
eli da izbegne nepovoljne posledice koje proistiu iz umanjenja njegove ukupne finansijske
sposobnosti. Ova naela su kljune determinante voenja finansijske politike preduzea. Razliita
preduzea, u zavisnosti od veliine, vrste delatnosti, organizacione strukture i kulture, kao i drugih
brojnih faktora, mogu doslednije ili manje dosledno da se pridravaju naela finansijske politike.
Naelima se ne definiu konkretne akcije, ve se daju opte smernice za voenje finansijske politike.
Odreeni autori istiu da su za poslovanje od posebnog znaaja sledea naela finansijske politike:74
a) naelo finansijske stabilnosti;
b) naelo likvidnosti;
c) naelo profitabilnosti;
d) naelo finansijske elastinosti;
e) naelo finansijske nezavisnosti; i
f) naelo povoljne slike finansiranja.
71

Glen A: The Handbook of Corporate Finance, Person Education Limited, Glasgow, Great Britain, 2005, str. 65.
Ehrhardt C. M, Brigham F. E: Financial Management: Theory and Practice, South-Western Cengage Learning,
Meason, USA, 2011, str. 52.
73
McLaney E.J: Business finance: Theory and Practice, Prentice Hall, Financial Times, Pearson Education Limited,
England, UK, 2011, str. 46.
74
Rankovi J: Upravljanje finansijama preduzea, igoja tampa, Beograd, 1999, str. 25.
72

32

a) Naelo finansijske stabilnosti

Finansijska stabilnost oznaava odnos dugorono vezanih sredstava i sopstvenog kapitala.
Dugorono vezana sredstva su osnovna sredstva i trajna obrtna sredstva. Naelo finansijske stabilnosti
nalae da ovaj odnos treba da iznosi maksimalno 1, ili da je nii od 1. Ako njihov meusobni odnos
iznosi 1, onda su dugorono vezana sredstva pokrivena sopstvenim i pozajmljenim kapitalom. U takvoj
situaciji prisutna je dugorona finansijska ravnotea. Meutim ako je njihov meusobni odnos manji
od 1, onda su dugorono vezana sredstva manja od sopstvenog i pozajmljenog kapitala. U takvoj
situaciji dugorona finansijska ravnotea pomera se prema izvorima sredstava. Na taj nain, stvara se
sigurnost za odranje likvidnosti preduzea u oblasti dugoronog finansiranja i obratno. Sigurnost za
odravanje likvidnosti je prisutna iz razloga to se viak dugoronih izvora, kako sopstvenih, tako i
tuih, nad dugoronim sredstvima, upotrebljava za finansiranje kratkorono vezanih sredstava.75
Ovo naelo zahteva jaanje sopstvenog kapitala. Kada je vei deo sopstvenog kapitala u
ukupnom kapitalu, preduzee ima veu finansijsku stabilnost, poto je taj kapital dugorono raspoloiv
i ne vraa se nikome. Nasuprot tome, vei deo tueg kapitala prua manju finansijsku stabilnost. Zato
preduzee treba da vodi rauna da mu udeo tueg kapitala ne ugrozi finansijsku stabilnost.
b) Naelo likvidnosti
Likvidnost preduzea je njegova sposobnost da u svakom momentu moe da izmiri dospele
obaveze. Podrazumeva se izmirivanje obaveza bez naruavanja normalne poslovne sposobnosti, jer bi
i prinudnom naplatom preduzee moglo da izmiruje obaveze. Sa druge strane, likvidnost pojedinanog
sredstva je njegova sposobnost da se konvertuje u gotovinu. Sama gotovina ima likvidnost nultog
trenutka, odnosno njome se obaveze mogu izmirivati. Svakom drugom sredstvu je potrebno izvesno
vreme da se pretvori u gotovinu. Prema tome, mogunost plaanja dospelih obaveza u momentu
njihovog dospea zavisi od brzine pretvaranja imobilisanih sredstava u novac, kao i od brzine dospea
obaveza za plaanja.
Principi koji se odnose na odravanje optimalne likvidnosti obino u odnos stavljaju obrtna
sredstva i kratkorone obaveze. Ovaj odnos bi trebalo da bude 2:1. Problem kod ovakvog odnosa je to
pretpostavlja da su sva obrtna sredstva lako konvertibilna u gotovinu, to ne mora uvek biti sluaj.
Posebno se ovo odnosi na laku utrivost zaliha. Stoga se rade rigoroznija testiranja, pa se iz obrtnih
sredstava iskljuuju zalihe. Ovakav test (poznat kao acid test) nalae da odnos obrtnih sredstava
umanjenih za zalihe i kratkoronih obaveza treba da bude 1:1.76 Praksa, ipak, pokazuje da ovakvi testovi
predstavljaju samo grube aproksimacije, a stvarna likvidnost zavisi od usklaenosti novanih tokova u
preduzeu.77
c) Naelo profitabilnosti
Ovo naelo je u bliskoj vezi sa realizacijom ciljne funkcije preduzea, odnosno ostvarivanjem
maksimalne dobiti za dati nivo uloenih sredstava. Sama profitabilnost je odnos uloenih sredstava i
dobitka (profita) preduzea. Naime, to je odnos dobiti prema angaovanim sredstvima vei, to je i
profitabilnost via i obrnuto. Sutinski posmatrano, profitabilnost pokazuje koliko svaki dinar
angaovanih sredstava donosi zarade preduzeu.
75

Rankovi J: Upravljanje finansijama preduzea, igoja tampa, Beograd, 1999, str. 28.
arki Joksimovi N, Benkovi S, Milosavljevi M: Finansijski menadment, Fakultet organizacionih nauka,
Beograd, 2013.
77
arki Joksimovi N: Upravljako raunovodstvo raunovodstvo za menadment, Fakultet organizacionih
nauka, Beograd, 2013.
76

33

Moe se zakljuiti da naelo profitabilnosti u osnovi polazi od maksimiranja dobitka u kraem

i duem roku poslovanja preduzea. Praktino, to znai da principu profitabilnosti odgovara svako
finansiranje koje doprinosi poveanju zarade preduzea. Iz toga sledi da nema granica privlaenju
tueg kapitala sve dok je troak finansiranja iz pozajmljenog kapitala nii od stope prinosa na ukupan
kapital. to je nii troak finansiranja iz tueg kapitala sve je vii bruto finansijski rezultat, a time je via
i stopa prinosa na ukupno uloeni kapital.78 Prihvatljivo je i opravdano i finansiranje preduzea
iskljuivo iz tuih izvora, ali pod uslovom da je ono u stanju da iz ostvarenog rezultata pokrije
ugovorenu kamatu za korienje pozajmljenih izvora.
d) Naelo finansijske elastinosti
Naelo finansijske elastinosti se zasniva na pretpostavci da preduzee za potrebe poslovanja,
rasta i razvoja mora da koristi izvore finansiranja koji ne potiu od vlasnika preduzea, odnosno da
pribavlja pozajmljeni kapital. Preduzee mora biti sposobno da pribavlja jeftine izvore finansiranja, u
pravo vreme i u potrebnom obimu. Takoe, mora postojati dovoljan kapacitet da se sredstva
poveriocima vraaju bez posebnih posledica na likvidnost preduzea i njegovo kontinuirano
poslovanje.
Pozajmljivanje (bilo kroz direktno pregovaranje sa poveriocima, bilo preko finansijskog trita)
uvek nosi i rizik promena faktora koji utiu na ponudu i tranju, pa time i cenu pozajmljenog kapitala.
Na to preduzee ne moe da utie. Ono na ta preduzee moe da utie je jaanje njegove kreditne
sposobnosti. Kreditna sposobnost je procena kapaciteta preduzea da ispuni prethodno ugovorene
finansijske obaveze. Jaanje kreditne sposobnosti znai istovremeno jaanje profitabilnosti, likvidnosti,
konkurentske pozicije, poloaja na finansijskom tritu, poslovne reputacije i sl.
e) Naelo finansijske nezavisnosti
Finansijska nezavisnost polazi od zahteva da preduzee treba da bude u to veoj meri
nezavisno od svojih poverilaca. esto se ovo naelo tumai pogreno, pa se tei potpunom eliminisanju
dugova kao izvora finansiranja. Naime, zaduivanje moe biti viestruko korisno za preduzee. Najpre,
cena zaduivanja je u proseku nia od cene finansiranja sopstvenim kapitalom. Dalje, kamata (kao cena
zaduivanja) se tretira kao rashod i, ne samo to nije oporezovana, ve i smanjuje osnovicu za
oporezivanje. Isto ne vai u sluaju finansiranja sopstvenim kapitalom. Takoe, zaduivanje ima i jednu
nefinansijsku prednost ona disciplinuje menadment da vodi rauna o finansijskoj disciplini, jer su
rokovi i iznosi kamate koji moraju da se plate odreeni unapred.
Nezavisno od prethodnog, zaduivanje i finansiranje pozajmljenim kapitalom ima i svoje bitne
nedostatke, a oni se odnose na poveanje finansijskog rizika. Stoga je naelo finansijske nezavisnosti
izraz tenje menadmenta preduzea da se zatiti od nastojanja poverilaca da korisnicima njihovog
kapitala nametnu uslove koji odgovaraju njihovoj finansijskoj politici.79 Nezavisnost preduzea u velikoj
meri zavisi od tipa ugovorne obaveza preduzea prema poveriocima (ugovorima se moe obezbediti
vea ili manja fleksibilnost u regulisanju materijalno-pravnih odnosa) i od broja samih poverilaca (ako
je broj dobavljaa vei, onda je manja zavisnost preduzea u sprovoenju poslovne politike dobavljaa
i obrnuto).
Dva dodatna aspekta su takoe, posebno bitna za finansijsku nezavisnost. Prvi je statikog
karaktera i polazi od toga da se finansijska nezavisnost moe smanjivati smanjenjem udela tueg
kapitala u finansiranju (alternativno reeno, poveanjem udela sopstvenog kapitala). Odnos
pozajmljenog i sopstvenog kapitala se naziva finansijski leverid.

78
79

Rankovi J: Upravljanje finansijama preduzea, igoja tampa, Beograd, 1999, str. 26.
Rankovi J: Upravljanje finansijama preduzea, igoja tampa, Beograd, 1999, str. 30.
34

Drugi bitan aspekt je uslovljen je i sa neto dobitkom i profitabilnou preduzea. U tom sluaju,
nedostatak neto dobitka poveava duniku zavisnost od postojeih poverilaca, smanjuje preduzeu
manevarski prostor za novo zaduivanje i smanjuje ukupni kapital, ime se onemoguava maksimiranje
dobitka na dui rok kao krajnjeg cilja poslovne politike preduzea.80
e) Naelo povoljne slike finansiranja
Povoljna slika finansiranja je princip po kome preduzee aktivno radi na jaanju svog boniteta
i atraktivnosti ulaganja. Jaanje boniteta znai jaanje kapacitet preduzea za zaduivanjem, a jaanje
atraktivnosti ulaganja oznaava jaanje kapaciteta za emisijom akcija. Bonitet je sveobuhvatna
procena sposobnosti preduzea da izmiruje kreditne obaveze.81 U uem smislu podrazumeva procenu
sposobnosti servisiranja kamate i glavnice duga, a u irem smislu zahteva svestranu analizu
zaduenosti, likvidnosti i profitabilnosti.
Zavisno od toga da li e ova slika na javnost ostaviti pozitivan ili negativan utisak, to e uticati
na poslovne odnose subjekata sa tim preduzeem, a posebno na uspostavljanje novih poslovnih
odnosa. Od toga zavisi budue finansiranje preduzea, njegov rast i razvoj. Zato je interes finansijskog
menadmenta u preduzeu da se u javnosti stvori to povoljnija slika o njegovoj finansijskoj situaciji.
Najvaniji podaci su oni koji govore o:82
strukturi kapitala sa aspekta vlasnitva;
odnosu kratkoronog i dugoronog finansiranja;
odnosu imovine i dugova;
odnosu kratkorone imovine i kratkoronih obaveza i sl.

80

Rankovi J: Upravljanje finansijama preduzea, igoja tampa, Beograd, 1999, str. 31.
arki Joksimovi N, Benkovi S, Milosavljevi M: Finansijski menadment, Fakultet organizacionih nauka,
Beograd, 2013.
82
arki Joksimovi N: Upravljanje finansijama, Fakultet organizacionih nauka, 2001, str. 221.
81

35

5. LITERATURA
Baker H.K, Powell E.G: Understanding Financial Management: A Practical Guide, Blackwell Publishing
Ltd, Milton Keynes,. UK, 2005.
Collier P: Accounting for Managers: Interpreting accounting information for decision making, Aston
Business School, Aston University, 2003
Davis T, Crawford I: Business Finance and Accounting, Prentice Hall, 2011.
Dunn J: Auditing Theory and Practlce, Prentice Hall, 1996.
Ehrhardt C.M, Brigham F.E: Financial Management: Theory and Practice, South-Western Cengage
Learning, Meason, USA, 2011, str. 53.
Glen A: The Handbook of Corporate Finance, Person Education Limited, Glasgow, Great Britain, 2005.
Hansen S, Otley D, Van der Stede W: Practice Developments in Budgeting: An Overview and Research
Perspective, Journal of Management Accounting Research, 2003.
Healy P.M, Palepu K.G: Information assymetry, corporate disclosure, and the capital markets: A review
of the empirical displosure literature, Journal of Accounting and Economics. 31: 405-440, 2001.
Higgins C.R: Analysis for Financial Management, The McGraw Hill, Inc, New York, USA, 2007.
Hussey R. (eds.) Dictionary of Accounting, Oxford University Press, Oxford UK, 1999.
Jovanovi-kari K, Radovanovi R: Finansijsko raunovodstvo, Centar za izdavaku delatnost,
Ekonomski fakultet u Beogradu, 2006.
Kosti K: Informacioni sistem preduzea u Excel-u: baze podataka, makroi i aplikacije, Privredni
savetnik, Beograd, 2010.
Kothari J, Barone E: Financial Accounting: An International Approach, 2012.
Krasulja D, Ivanievi M: Poslovne finansije, esto izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004.
Leitner S: Information Quality and Management Accounting, A Simulation Analysis of Biases in Costing
Systems, Springer, 2012.
Lee T. A: The nature, scope, and qualities of auditing, preuzeto: J. Dunn: Auditing Theory and Practice,
Prentice Hall, London, 1996
Ljubisavljevi S: Revizija kao instrument provere kvaliteta finansijskog izvetavanja, 42. simpozijum:
Raunovodstvo i poslovne finansije u savremenim uslovima poslovanja, Savez raunovoa i
revizora Srbije, 26-28.05.011. Zlatibor, Srbija.
McLaney E.J: Business finance: Theory and Practice, Prentice Hall, Financial Times, Pearson Education
Limited, England, UK, 2011.
Milichamp A, Taylor J: Auditing, Cenagage Learning EMEA, UK, 2012.
Milievi V: Strategijsko upravljako raunovodstvo, Centar za izdavaku delatnost, Ekonomski fakultet
u Beogradu, 2013.
Needles B, Powers M, Crosson S: Financial and Managerial Accounting, South-Western CENGAGE
Learning, 2011.
Page J, Hooper P: Accounting and Information Systems, PHI, 1987.
Penti Kurniawati E, Yunika Kurniawan E, Kristiani M: Accounting Information for Business Decision
Making and Performance Assessment in Small and Medium Enterprises (SMEs), The Journal of
Social Science, 2013.
Porwal L.S: Accounting Theory: An Introduction, McGraw - Hill, 2007.
Rankovi J: Upravljanje finansijama preduzea, igoja tampa, Beograd, 1999.
Rich J, Jones J, Maryanne M, Hansen D, Heitger D: Cornerstones of Financial and Managerial
Accounting, Current Trends Update, 2009.
Risti , Komazec S: Finansijski menadment, igoja tampa, Beograd, 1998.
Rodi J, Vukeli G, Andri M: Teorija, politika i analiza bilansa, Poljoprivredni fakultet, Beograd, 2007.
Simovi M: Finansijsko poslovanje OOUR i banaka, Privredni pregled, Beograd, 1977.
ljivi S: Dvojno knjigovodstvo, manuelno i kompjuterizovano, Izdavaki centar za industrijski
menadment, Via tehnika kola, Kruevac, 2005.

36

Tunji S: Accounting Information as an Aid to Management Decision Making, International Journal of

Management and Social Sciences Research, 2012.
Vuievi D: Teorijski aspekti strategije finansiranja u funkciji upravljanja performansama preduzea,
kola biznisa, Naunostruni asopis, 2009.
Zeremski V: Upravljanje finansijskim sistemom u udruenom radu, Knjievne novine, Beograd, 1982.
arki Joksimovi N, Benkovi S, Milosavljevi M: Finansijski menadment, Fakultet organizacionih
nauka, Beograd, 2013.
arki Joksimovi N, Bogojevi Arsi V: Raunovodstvo, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2002
arki Joksimovi N: Upravljako raunovodstvo Raunovodstvo za menadment, Fakultet
organizacionih nauka, Beograd, 2005.

Zakoni i profesionalni standardi:

Zakon o raunovodstvu i reviziji, Sl. glasnik RS, br. 62/2013
Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja (International Financial Reporting Standards,
International Accounting Standards Board- IASB)
Meunarodni raunovodstveni standardi (International Accounting Standards, International
Accounting Standards Board - IASB)
Meunarodni standardi revizije (International Standards on Auditing, International Federation of
Accountants - IFAC)
Ostali izvori:

http://www.vesti.rs/Ekonomija/Drzavna-revizija-nema-uslove-za-rad.html
poslednji pristup jul 2015.

37