Ako naslov iz donjeg

teksta odgovara
sekciji ili kategoriji
ubaciti tekst u delu
Description
odgovarajue sekcije
tj. kategorije. Ako u
folderu postoji slika
iji naziv odgovara
nazivu sekcije,
kategorije ili lanka
ubaciti je u sekciju,

kategoriju ili lanak

Prilikom kreiranja menija izabrati Izabrati Section list layout I podesiti

sledece opcije

Moderna umetnost XX veka

Moderni umetnici postaju svesni raznih nivoa stvarnosti, tragaju za novim oblicima, osnivaju drustva,
pisu manifeste i proglase i stvaraju svoja dela u burnoj razmeni misli i ideja. U potrazi za novim
oblicima koji ce izraziti nove nivoe stvarnosti dominirala su dva suprotna shvatanja: racionalno i
iracionalno. Racionalna svest u umetnosti bila je podstaknuta industrijskim i tehnoloskim razvojem
koji je doveo do proizvodnje i upotrebe novih materijala, a oni do krupnih promena u umetnosti,
narocito u skulpturi i arhitekturi. Druga, iracionalna struja, odbacivala je naucni metod i onaj nacin
zivota koji su stvorili nauka, industrija i tehnologija.
Tokom ovog vremena, mladi umetnici su stizali u Pariz radi kvalitetnijeg usavrsavanja. Istovremeno u
Minhenu dolazi do jos jednog okupljanja umetnika.
Pravac koji nastaje kao reakcija na osecajnost i spontanost fovista i ekspresionista jeste kubizam

Fovizam
U Minhenu dolazi do jos jednog okupljanja umetnika. Najpre dolazi do osnivanja novog pravcafovizma, nakon izlozbe slika 1905. u Parizu. Svrha fovista bila je uspostavljanje ravnoteze izmedju boja
koje su na slici dovoljne same sebi i nezavisne od boje predmeta kako ga mi vidimo, Umetnici ovog
perioda su nastojali da boje ne povezuju medjusobno, vec da svakoj boji pojedinacno ocuvaju
intenzitet i samostalnost.

Ekspresionizam
Ekspresionizam se razvijao istovremeno sa fovizmom u centralnoj i severnoj Evropi. Kao pokret u
modernoj umetnosti javio se u Nemackoj 1905. godine, kada je jedna grupa umetnika u Drezdenu
osnovala grupu ''Most'', nesto kasnije u Minhenu grupu ''Plavi jahac'' a nakon I svetskog rata, grupu
''Nova stvarnost''. Ekspresionisti su izrazavali bolesna stanja modernog coveka, njegovu prazniu i
otudjenost

Kubizam
Kubizam je ponikao iz dela i teorije Pola Sezana koji je svoja iskustva i praksu naveo u jednom pismu
15. aprila 1904. godine Emilu Bernardu. Sezan u pismu pise da se ceo realni svet sastoji od kocke,
lopte, valjka, odnosno geometrijskih oblika na koje se svi oblici mogu rastaviti da bi se naslikali.
Kubisticki pravac je dobio naziv po podsmesno datom imenu jedne slike Zorza Braka. U kubistickim
umetnickim delima, predmeti su izlomljeni, rastavljeni i ponovo sastavljeni u apstraktnoj formi.
Umesto prikazivanja predmeta iz jedne perspektive, umetnik opisuje predmet iz mnogobrojnih uglova,
da bi ga predstavio u sirem kontekstu. Jedna od faza kubizma jeste sinteticki kubizam

Zivot Pabla Pikasa

Pablo Pikaso se rodio 25. oktobra 1881. godine u oblasti Andaluzije, na jugu Spanije. Hose Ruis,
Pikasov otac, poticao je iz bogate porodice. Jedino se Ruis u porodici opredelio za slikarstvo.Jos kao
mali, Pikaso je pokaziovao izuzetan talenat za umetnost. Roditelji su u njega polagali velike nade.
Pikaso nije bio dobar u drugim skolskim predmetima i jedva da je zavrsio skolu. Kako se njegova

porodica cesto selila, nije uspevao da se tako brzo prilagodi novim sredinama i novim ljudima. Kada se
odvojio od porodice, Pikaso je mnogo putovao. Imao je obicaj da neko vreme provede na selu sa
prijateljem.Bio je veliki ljubitelj zena. Imao je mnogo supruga i mnogo dece. Njegov zivot je bio
uzbudljiv, ponekad na granici siromastva, a nekad je ziveo kao pravi bogatas.
Umro je 8.aprila 1973. godine.

Stvaralastvo
Pikaso je bio svestran umetnik. On nije stvarao samo u oblasti slikarstva, vec i u oblastima grafike i
crteza, kao i skulptura. Neki od njegovih crteza jesu pretece kasnije nastalih slika. Posto je on radio
kao ilustrator nekih knjiga, onda se moze govoriti koliko je on talenat.
Svetu je ostavio gomilu dela koja se sada nalaze po raznim svetskim muzejima.
Slikarstvo
Vec dugi niz godina, umetnost i licnost slikara Pabla Pikasa nalaze se u sredistu interesovanja
savremenog sveta. U toku sezdeset i vise godina svoje stvaralacke delatnosti, Pikaso je bio u centru
umetnickog i intelektualnog zivota svoga vremena. U Pikasovoj umetnosti, licno postaje bezlicno, a
njegovo sopstveno iskustvo postaje iskustvo njegovog doba i citavog covecanstva.
Njegova velika umetnost je cvrsto povezana sa covekovim zivotom, sa nasim vremenom.
Moderni umetnici postaju svesni raznih nivoa stvarnosti, tragaju za novim oblicima, osnivaju drustva,
pisu manifeste i proglase i stvaraju svoja dela u burnoj razmeni misli i ideja. U potrazi za novim
oblicima koji ce izraziti nove nivoe stvarnosti dominirala su dva suprotna shvatanja: racionalno i
iracionalno. Racionalna svest u umetnosti bila je podstaknuta industrijskim i tehnoloskim razvojem
koji je doveo do proizvodnje i upotrebe novih materijala, a oni do krupnih promena u umetnosti,
narocito u skulpturi i arhitekturi. Druga, iracionalna struja, odbacivala je naucni metod i onaj nacin
zivota koji su stvorili nauka, industrija i tehnologija.Tokom ovog vremena, mladi umetnici su stizali u
Pariz radi kvalitetnijeg usavrsavanja. Istovremeno u Minhenu dolazi do jos jednog okupljanja
umetnika.

Plavi period
U toku razvoja svoje umetnicke karijere, Pikaso je zapamcen i po periodu koji je nazvan Plavi period.
''Devojcica s golubom'' koju je naslikao verovatno krajem 1901. godine jeste prvo u nizu platana koja
sacinjavaju njegov plavi period. Ovde umetnikova neznost dolazi prvi put do izrazaja. U ovom periodu
je prikazivao usamljene licnosti. Prikazani su prosjaci, slepi ljudi i siromasni umetnici koji lutaju
ulicama. Prisutna je atmosfera usamljenosti, gladi i svakodnevne bede. Pikasov period koji je trajao od
1901. do 1904. pokazuje njegovu zrelu umetnicku individualnost, zasnovanu na novom odnosu prema
ljudskim bicima, na jednoj autenticnoj umetnikovoj koncepciji sveta.

Ruzicasti period
Kada je 1905. godine Pikasov zivot postao vedriji, to se odrazilo i na njegovim radovima. Prigusena
hladno-plava boja ustupa mesto mrkoj, crvenkasto-oker i ruzicastoj. Sa novom paletom dosla je i
promena u motivima, Sada umetnik prikazuje komicare, glumce iz cirkusa i sa karnevala.Prikazuje ih u

prisnim porodicnim scenama, mirne i opustene, u idilicnoj atmosferi. Citava serija platna tretira teme
iz cirkusa i sa karnevala, a medju njima se nalazi i slika velikog formata ''Porodica zonglera''

Gospodjice iz Avinjona
Najveci dogadjaj 1907. godine za umetnicki svet bila je Sezanova retrospektivna izlozba. Delo
''Gospodjice iz Avinjona'' predstavlja kompoziciju od pet zenskih aktova okupljenih oko mrtve prirode u
prvom planu. Po strukturi, vraca se na Sezanova figuralna dela u kojima su aktovi postavljeni
kaoarhitekruta tela. Ogromni oblici tela stoje pred posmatracem u svoj svojoj uglastoj, grandiozno
zamisljenoj glomaznosti. Ovim delom je Pikaso otvorio put ka kubistickoj revoluciji.

Gernika
Nemacka vojska bombardovala je Gerniku 26.aprila 1937. godine. Pikaso se nadao da ce njegova dela
imati snagu da sprece buduce ratove. ad je cuo sta se dogodilo sa Gernikom, jednostavno se bacio na
slikanje. ''Gernika'' prikazuje ljude koji pate, zivotinje i zgrade izoblacine usled nemackog napada.
Delo je dovrseno i izlozeno u spanskom paviljonu u okviru Svetske izlozbe u Parizu 1937

Grafika I crteyi
Graficke tehnike su oduvek zanimale Pikasa. Upravo one otkrivaju koliko ovaj umetnik poseduje
urodjeni talenat. Njegovi crtezi u njegovom opusu predstavljaju jednu posebnu celinu. Njegovi graficki
radovi i crtezi cine potpuno nezavisnu oblast u sirokoj panorami njegovog dela. Postao je majstor svih
grafickih metoda, pored tehnike bakropisa, litografije i linoreza. Pored crteza i bakroreza, Pikaso je
radio i ilustracije za knjige. Karakteristicna osobina Pikasovog grafickog dela je ta sto su mnoga dela
izradjena u ciklusima ili serijama. U takvim serijama, osnovna tema je varirana na veoma neobican
nacin.
Pikaso i crtezima i bakrorezima pridaje istu umetnicku vrednostkao i delima iz drugih oblasti svoje
umetnosti.

Skulptura
Posle puta u Holandiju, Pikaso se prvi put pojavio i kao vajar. Njegov prvi ajarski rad bila je bista
''Arlekina'', a kasnije glava zene. Mnogi drugi radovi sledili su u razlicitim periodima njegovog zivota.
Ideje za dalje stvaranje dobijao je putovanjem po svetu i posecivanjem Luvra. Interesovala ga je
iberska skulptura koja mu je mnogo pomogla da se razvije kao vajar. Od materijala je koristio bronzu,
pa su tako nastala dela : ''Glava zene'' i ''Pastir koji nosi jagnje''
Pikaso je otkrio keramiku 1946., zahvaljujuci upravnicima jedne fabrike. On se preselio u isto mesto
gde se nalazila fabria i posvetio je keramici skoro celu godinu. U tom su periodu nastala
najraznovrsnija dela: svetlo obojene cinije, zdele na kojima se pojavljuje mitoloski svet, kao i vaze koje
su preobrazene u sove, zene ili glave fauna. Ovu groznicavu delatnost prekinulo je samo jedno
putovanje u Poljsku