EVIDENCIJA

UVOZA I IZVOZA
ROBE

Pojam i znaaj
spoljnotrgovinskog prometa

U spoljnotrgovinskom prometu preduzea su

duna da se pridravaju dobrih poslovni obiaja i
poslovnog morala, da uvaju interes i ugled
zemlje i da posluju na nain kojim se ne nanosi
teta drugim organizacijama, odnosno drutvenoj
zajednici
Spoljnotrgovinski promet posredno slui i za
unoenje u zemlju savremene tehnologije,
proizvodnog iskustva, moderne organizacije i sl.
Devizni prihodi od izboza omoguuju da se
pokriju uvozne potrebe, ime se nacionalna
privreda svestranije i potpunije ukljuuje u
meunarodnu podelu rada.

Osnovne karakteristike
uvoza i izvoza

Poslove spoljnotrgovinskog prometa moe da obavlja

organizacija koja je za te poslove upisana u sudski registar.
Spoljnotrgovinske organizacije mogu taj promet obavljati :

U
U
U

svoje ime i za svoj raun

svoje ime i za tu raun
tue ime i za tu raun

Trajna orijentacija nae zemlje je slobodan uvoz i izvoz.

Kontigentima se odreuje obim uvoza pojedine robe za
odreeni period ili po koliini ili po vrednosti robe. I uvoz i
izvoz se mogu regulisati izdavanjem dozvole.
Roba se razvrstava na slobodan uvoz i izvoz, osim
one robe koja se pri uvozu razvrstava na
odreene kontigente i robe koja se pri izvozu i

uvozu razvrstava na robu na osnovu dozvole.

Kalkulacije uvoza i izvoza

Kalkulacija uvoza ili izvoza jeste obraun sastavljen u

odreenoj formi koji treba da pokae poslovni
rezultat pojedinog uvoznog ili izvoznog posla.
S obzirom na vreme izrade, kalkulacija moe biti
predraunska, obraunska i konana (definitivna)
Obino se izrauje po unapred utvrenom obrascu
Uvozna kalkulacija , u prvom delu sadri opte
podatke o poslu: naziv i mesto dobavljaa, vrstu i
koliinu robe, paritet, vrednost franco granica u
stranoj valiti i u dinarima, broj prijave zakljuka, broj
i datum prijave o izvrenom uvozu, oznaku carineU
drugom, raunskom delu, kalkulacijom su obuvaeni
elementi obrauna, i to u stranoj valuti i u dinarima

Struktura uvozne
kalkulacije
1. Faktura inostranog dobavljaa
2. Trokovi u inostranstvu
I Vrednost robe na granici
3. Carina, carinske dabine i PDV
4. Trokovi u zemlji
5. Opti trokovi uvoza
II Nabavna vrednost uvezene robe
6. Trgovaka mara
III. Prodajna vrednost uvezene robe bez PDV-a
7. Porez na dodatu vrednost
IV. Prodajna vrednost uvezene robe sa PDV-om

Izvozna kalkulacija

Sadri bitne odredbe ugovora (ime inostranog kupca,

mesto, zemlju, valutu plaanja i njen kuts, vrstu i
koliinu robe, cenu i vrednost u stranoj valuti i u
dinarima, rok i nain isporuke, datum izvoza, nain i rok
plaanja, broj prijave). U drugom delu sadri nabavnu
cenu i vrednost izvezene robe, zavisne trokove prodaje,
izvozne olakice, carinske dabine, ruc. Kod izvozne
kalkulacije se pojedine stavke iskazuju i u odgovarajuoj
stranoj valuti i u dinarima i javlja se i kursna razlika.
Mogue je vie situacija sa primenom pdv-a:
Da uvoznik nije u sistemu PDV-a i u tom sluaju mu
obraun pdv-a ini deo nabavne vrednosti uvezene robe
Da se ulazni pdv ne moe koristiti kao odbitak
Da se ulaznio pdv moe koristiti kao odbitak

Dokumentacija
(Uvoz robe)

Sloenu knjigovodstvenu evidenciju spoljnotrgovinskog

poslovanja prati specifina i obimna dokumentacija
Svaki pojedini posao, posebno se evidentira u knjigovodstvu i za
to postoji poseban dokumenat Zakljuak, koji nosi svoj broj i
koji se javlja kao nosilac svih trokova pri uvozu robe. Svaki
zakljueni posao s inostranstvom se prijavljuje podnosi se
prijava Devizno dokumentarnoj kontroli. Uz prijavu se prilau
dokazi o obezbeenju prava na uvoz i podaci o
obezbeenju sredstava za plaanje uvoza . Posle pribavljanja
profakture kupac obino uplauje avans za uvoz po
konkretnom Zakljuku. Najei nain plaanja uvoza je
akreditivom i to Dokumentarnim akreditivom. Sutina
dokumentarnog akreditiva je u tome to kupac preko banke
stavlja prodavcu na raspolaganje iznos kupovne cene koji
prodavac moe podii tek kada izvrnoj banci podnese
dokumente da je poslao robu na adresu kupca. Banka , izvrilac
akreditiva, duna je da se strogo pridrava dati uputstava i snosi
odgovornost ako primi dokumente koji ne odgovaraju
instrukcijama.

Kupljena, uvezena roba se carini. Posle

carinjenja se dobija dokumenat Uvozna
carinska deklaracija i tada kupac
moe da preuzme robu. Faktura
inostranog dobavljaa je dokumenat
na osnovu koga e se obraunati
fakturna vrenost uvezene robe
Posle zavrenog uvoza sastavlja se na
osnovu svih prethodnih dokumenata,
uvozna kalkulacija , koja se dostavlja
knjigovodstvu na knjienje.

Dokumentacija
(Izvoz robe)

Svaki izvoz robe ima Zakljuak sa svojim

brojem. Ima jo i sledea dokumentacija:
Prijava o sklopljenom ugovoru o izvozu
Izvozna carinska deklaracija
Faktura koja se ispostavlja inostranom kupcu
Posle prodaje robe transporteru dobija se
dokumenat, i to zavisno od vrste prevoznog
sredstva : elezniki tovarni list, brodski
tovarni list ili avionski tovarni list.
Naplata potraivanja od inostranog kupca pri
izbozu robe obavlja se akreditivom,
doznakom ili ekom

Evidencija uvoza robe

Imamo sledeu evidenciju:
a) Uvoz robe iz inostranstva u svoje ime i za
sopstveni raun
b) Uvoz robe iz inostranstva u svoje ime a za tui
raun
Vrlo esto trgovinska preduzea koja su
registrovana za obavljanje spoljnotrgovinskih
poslova uvoze robu za raun domaih
preduzea koja nemaju pravo da se bave
uvozno izvoznim poslovima (najee za raun
proizvodnih preduzea koja treba da uvezu
reprodukcioni materijal ili trgovinsku robu)

Evidencija izvoza robe

a) U svoje ime i za sopstveni raun
b) U svoje ime i za tui raun
a) Spoljnotrgovinska preduzea mogu nabaviti robu od
rpoizvodnih preduzea, platiti je u dinarima, a zatim te
proizvode za svoj raun prodati u inostranstvu i
naplatiti u devizama. Zakonskim propisima je utvreno
da spoljnotrgovinska preduzea koja se bave izvozom
robe moraju sa domaim proizvoaima sklopiti
sporazum o zajednikom poslovanju.Spoljnotrgovinsko
preduzee duno je da plati fakturu za kupljenu robu
domaem proizvoau u zakonskom roku nezavisno od
toba da li je izvrena naplata te prodate robe od
inostranog kupca.

b) Ako domai proizvoa eli da

proda robu u inostranstvu a za to
nema ovlaenja, spoljnotrgovinsko
preduzee moe da izveze robu u
svoje ime a za raun domaeg
proizvoaa.