BLOKADA RAUNA PRAVNOG LICA USLED

KOJE NIJE UPLAEN PREDUJAM NA IME

TROKOVA VETAENJA
Zakon o parninom postupku
lan 223 stav 1 i lan 249
Primena pravila o teretu dokazivanja
Sentenca:

Kada stranka koja je pravno lice, ne uplati predujam na ime trokova vetaenja iz
razloga to je raun tog pravnog lica blokiran, to nije opravdanje i ne oslobaa stranku
posledica primene pravila o teretu dokazivanja u tom postupku, jer je na drugi nain
trebalo da obezbedi sredstva za izvoenje dokaza vetaenjem, s obzirom na interes da
uspe u parnici.

Iz obrazloenja:
"O spornoj injenici da li je osnovan tubeni zahtev, prvostepeni sud je pravilno zakljuio
primenom pravila o teretu dokazivanja na osnovu l. 220. i 223. Zakona o parninom postupku
(dalje: ZPP), s obzirom da tuilac do zakljuenja glavne rasprave nije uplatio predujam na ime
trokova vetaenja.
(...)
Odredbom lana 249. ZPP propisano je da e sud izvesti dokaz vetaenjem kad je radi
utvrivanja ili razjanjenja neke injenice potrebno struno znanje kojim sud ne raspolae.
Odredbom lana 251. stav 1. ZPP propisano je da stranka koja predloi vetaenje duna je u
predlogu naznaiti predmet i obim vetaenja, kao i da predloi lice za vetaka sa liste stalnih
sudskih vetaka.
Prvostepeni sud je u pogledu odreivanja naknade trokova i nagrade vetaka primenio
odredbe lana 248. st. 2. i 3. ZPP, kojim je propisano da se u reenju kojim se odmeravaju
trokovi svedoka odluuje da se odreeni iznos isplati iz poloenog predujma, ako predujam nije
poloen, naloie se stranci da odreeni iznos plati svedoku u roku od osam dana.
U konkretnom sluaju, prvostepeni sud nije na osnovu raspoloive dokumentacije mogao da
donese odluku o osnovanosti tubenog zahteva, s obzirom da su obim i visina izvedenih radova,
kao i naknada za izvedene radove koja je predmet tube osporeni od strane tuenog. Iz tog
razloga prvostepeni sud je odredio izvoenje dokaza vetaenjem, s obzirom da je radi
utvrenja spornih injenica bilo potrebno struno - graevinsko znanje, u smislu lana 249. ZPP.

Kako tuilac do zakljuenja glavne rasprave nije uplatio predujam na ime vetaenja, to je
pravilan zakljuak prvostepenog suda, da tubeni zahtev nije osnovan, te su neosnovani albeni
navodi tuioca u tom smislu.
Nisu od uticaja na pravilnost prvostepene presude albeni navodi tuioca da predujam nije
mogao da uplati jer mu je raun bio blokiran, s obzirom da je predujam tueni mogao da plati i
na drugi zakonom propisan nain i nae naina da obezbedi sredstva za izvoenje dokaza
vetaenjem, s obzirom na interes da uspe u parnici.
Neosnovani su albeni navodi tuioca da je sud mogao odluku da donese bez izvoenja dokaza
vetaenjem, s obzirom da u nedostatku dokaza i okonane situacije koju tueni nije potpisao,
tuilac uz tubu nije priloio dokaze iz kojih proizlazi osnovanost tubenog zahteva."

(Presuda Privrednog apelacionog suda, P. 7480/2012 od 10.10.2013. godine)

DOKAZIVANJE INJENICE DA SU RADOVI KOJI

SU OBUHVAENI PRIVREMENOM I
OKONANOM SITUACIJOM ZAISTA I IZVEDENI
Zakon o parninom postupku
lan 223 stav 2
Obaveza izvoaa radova
Sentenca:

Teret dokazivanja injenice da su radovi, obuhvaeni privremenom i okonanom

situacijom, zaista i izvedeni, je na izvoau radova, koji je, shodno odredbi lana 118.
Zakona o planiranju i izgradnji, duan da vodi graevinsku knjigu i graevinski dnevnik.

Iz obrazloenja:
"Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je zakljuio da tuilac neosnovano
zahteva isplatu iznosa od 60.020,13 dinara, obzirom da se prema gradilinoj dokumentaciji, koja
je voena od strane tuioca, ne moe utvrditi koja je norma sati opredeljena za radove koje je
tuilac izvodio kao podizvoa, a koji su to sati koje je tuilac utroio za izvoenje radova koje je
naruio investitor, a posebno to su svi radovi iskazani u privremenoj i okonanoj situaciji, koje
je tuilac ispostavio tuenom. Shodno vaeem Zakonu o planiranju i izgradnji (dalje: Zakon),
obaveza izvoaa radova i odgovornog izvoaa radova je da, izmeu ostalog, vode
graevinski dnevnik, graevinsku knjigu, shodno lanu 118. Zakona. To posebno to se obraun
situacija ispostavljenih od strane izvoaa radova putem graevinske knjige primenjuje kada su

graevinski radovi ugovoreni po jedinici mere ugraenog materijala, a i privremene i okonane

situacije ispostavljaju se na osnovu izvedenih koliina ugovorenih radova i ugovorenih cena.
Kako se u privremenim situacijama obraunava vrednost radova izvedenih u toku graenja, ako
su radovi ugovoreni po jedinici mere, naplata se obrauna na osnovu sraunate koliine
jedininih cena iz tendera, a sve se to uobiajeno prikazuje pomou graevinske knjige, koja se
sastoji od obraunskih listova. To dalje upuuje na zakljuak da je ovde tuilac bio u obavezi da
radove, koje je obuhvatio privremenom i okonanom situacijom, na pravilan nain evidentira u
svojoj graevinskoj knjizi. Kako je tueni osporio da su odreeni radovi koji su obuhvaeni
okonanom situacijom izvedeni po osnovu ugovora koji je on imao sa tuiocem, to je teret
dokazivanja te injenice bio na tuiocu. Iz graevinskih knjiga koje je tuilac bio obavezan da
vodi, a na osnovu nalaza i miljenja vetaka graevinske struke, nije se moglo utvrditi koji su
radovi izvedeni za tuioca, a koji za investitora. U takvoj situaciji sledi zakljuak da, shodno
lanu 223. stav 2. Zakona o parninom postupku, tuilac svoje potraivanje u tom delu nije
dokazao, pa stoga ne moe ni potraivati isplatu istog od tuenog."

(Presuda Privrednog apelacionog suda, P. 2124/2012 od 5.7.2012. godine)

NEBLAGOVREMENOST PRIMEDBI NARUIOCA

NA NEDOSTATKE KOJI SU MU BILI POZNATI U
MOMENTU REALIZACIJE UGOVORA O DELU
Zakon o obligacionim odnosima
l. 600, 607 i 614
Obavetavanje poslenika
Sentenca:

Ne mogu se smatrati blagovremenim primedbe naruioca u odnosu na okolnosti koje su

mu bile poznate ili koje mu nisu mogle ostati nepoznate, u pogledu naina realizacije
ugovora, istaknute u momentu usaglaavanja potraivanja nakon realizovanog posla.

Iz obrazloenja:
"Na utvreno injenino stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je,
primenom lana 600. u vezi sa l. 607. i 614. Zakona o obligacionim odnosima, obavezao
tuenog na isplatu preostalog dela naknade za izvedene radove po 9. privremenoj situaciji i
okonanoj situaciji.
Ovo stoga to je, pre svega, prvostepeni sud pravilno utvrdio da su primedbe od strane tuioca,
date na kvalifikacionu strukturu radnika nakon overavanja 9. privremene situacije i okonane

situacije, neblagovremene, posebno imajui u vidu da je nakon isteka ugovorenog roka za

plaanje po 9. privremenoj situaciji i okonanoj situaciji, koje je prethodno overio, stavio
primedbe na nain izvrenja obaveze, i to ne zbog nedostataka obavljenog posla, ve zbog
propusta da proveri da li su angaovani radnici imali kvalifikacionu strukturu koju je tueni
dostavio uz svaku privremenu situaciju.
Pravilno je prvostepeni sud zakljuio da naknadno date primedbe na okolnosti koje su postojale
u vreme usaglaavanja potraivanja nisu osnovane, posebno imajui u vidu da je tuilac uz
svaku privremenu situaciju dostavio spisak radnika sa navoenjem imena i prezimena,
zanimanja i kvalifikacija angaovanih radnika, pa je tueni za svaku privremenu situaciju mogao
blagovremeno izvriti provere. Kako u toku prvostepenog postupka nije dostavio dokaze da je
stavio primedbu u tom smislu, po prethodno plaenim privremeni situacijama, to je takva
primedba, koja se odnosi na sve privremene situacije, pa i na okonanu, neblagovremena.
injenica je da naruilac posla, ovde tueni, ima pravo da nakon ispostavljene okonane
situacije istakne svoje prigovore koji se odnose na izvrenje ugovora, odnosno na sve
prethodno ispostavljene privremene situacije, s tim to se, u konkretnom sluaju, takve
primedbe ne mogu prihvatiti, jer nije sporno da su angaovani radnici izvrili i predali tuenom
radove za koje su angaovani, a primedbe koje su se odnosile na spisak radnika trebale su se
staviti odmah po prijemu, a pre overe okonane, odnosno 9. privremene situacije."

(Presuda Privrednog apelacionog suda, P. 1818/2011 od 2.2.2012. godine)

NEDOZVOLJENO RASPOLAGANJE MENICOM

PRE DOSPELOSTI OBAVEZE KOJA JE NJOME
OBEZBEENA
Zakon o obligacionim odnosima
l. 154 i 155
Obina teta i izmakla dobit
Sentenca:

Nedozvoljeno raspolaganje menicom (realizacijom), pre dospelosti obaveze koja je

njome obezbeena, predstavlja osnov za naknadu tete, kako obine (u sluaju kada je
naplaen vei iznos), tako i u vidu izmakle dobiti (zbog nemogunosti korienja
sredstava od momenta realizacije do dospelosti obezbeene obaveze).

Iz obrazloenja:

"Prema injeninom stanju, koje je potpuno i pravilno utvreno u prvostepenom postupku,

parnine stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o isporuci od 27.2.2007.
godine, kojim se tueni obavezao da izvri izradu, transport i ugradnju stolarije u objekte iji je
tuilac bio investitor. Stranke su dogovorile da tuilac, na ime obezbeenja potraivanja tuenog
po navedenom ugovoru, istom preda menicu sa rokom dospea 15.12.2007. godine, do kojeg
datuma je tueni bio u obavezi da izvede radove i tuiocu za iste ispostavi okonane situacije, a
menicu po isplati vrati. Tueni je menicu zloupotrebio na nain da je, suprotno ugovoru, iako
njegova potraivanja prema tuiocu nisu bila dospela, menicu predao svom poveriocu po
ugovoru o kreditu, odnosno banci, koja je menicu realizovala i po istoj od tuioca, dana
18.12.2007. godine, naplatila iznos od 5.373.482,63 dinara. Svoju obavezu iz ugovora od
15.11.2007. godine, da za izvedene radove tuiocu ispostavi okonane situacije, nije izvrio u
roku, niti je tuiocu vratio menicu, ve je zloupotrebom iste, suprotno volji izdavaoca menice,
odnosno tuioca, i suprotno ugovoru, realizacijom menice, dolo do naplate veeg iznosa od
vrednosti izvedenih radova za iznos od 111.681,55 dinara. Po tom osnovu tuilac navedeni
iznos potrauje na ime naknade tete, kao i iznos od 317.972,63 dinara, koji predstavlja
obraunatu zakonsku zateznu kamatu na iznose koji su od tuioca naplaeni po menici dana
18.12.2007. godine, a koji, prema ugovornom odnosu parninih stranaka, nisu bili dospeli za
plaanje, obzirom da je tueni kasnio sa ispostavljanjem okonanih situacija, jer je prvu
okonanu situaciju, na iznos od 3.063.997,44 dinara, ispostavio tek 6.3.2008. godine, a
preostale dve na iznos od 1.228.343,50 dinara i iznos od 50.587.54 dinara 31.12.2008. godine,
kada se i obaveze tuioca imaju smatrati dospelim.
Na potpuno i pravilno utvreno injenino stanje prvostepeni sud je pravilno primenio
materijalno pravo, kada je, shodno l. 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO),
u vezi sa lanom 186. istog zakona, obavezao tuenog na isplatu utuenog iznosa.
U konkretnom sluaju, a imajui u vidu pravni posao parninih stranaka u kome su bile, obaveze
su dospevale istovremeno, odnosno 15.12.2007. godine, obzirom da je tuilac imao obavezu
plaanja do 15.12.2007. godine, kada je trebalo da tueni zavri posao i ispostavi okonane
situacije tuiocu. Kako je tueni kasnio sa izvoenjem radova i ispostavljanjem okonanih
situacija, to je i obaveza tuioca u dvostranom teretnom ugovoru dospevala momentom
dostavljanja okonanih situacija, sainjenih na osnovu stvarno izvedenih radova, odnosno,
shodno lanu 122. ZOO, u dvostranim ugovorima nijedna strana nije duna ispuniti svoju
obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu,
izuzev ako je ta drugo ugovoreno ili zakonom odreeno, ili ako to drugo proistie iz prirode
posla, to u predmetnoj situaciji nije sluaj. Kako je tueni, svojim radnjama, potraivanje prema
tuiocu naplatio pre njegove dospelosti, to je, na taj nain, koristio novac tuioca od momenta
neosnovane naplate menice, pa do ispostavljanja okonane situacije, kao dana dospelosti.
Shodno tome, tueni je u obavezi da tuiocu plati tako pretrpljenu tetu, koja se ogleda u obinoj
teti za vie ispaeni iznos od 111.681,55 dinara, i teti u vidu izmakle dobiti, obzirom da je
svojim ponaanjem onemoguio tuioca u korienju sredstava u periodu od naplate pa do
datuma dospea, a koje se ogleda u visini zakonske zatezne kamate na naplaene iznose, a
sve prema kamatnim listovima koji od strane tuenog nisu osporeni."

(Presuda Privrednog apelacionog suda, P. 10864/2010 od 10.8.2011. godine)

OKONANA SITUACIJA POTPISANA SAMO OD

STRANE IZVOAA
Zakon o parninom postupku
lan 361 stav 2 taka 12)
Utueno potraivanje
Sentenca:

Okonana situacija koja je potpisana samo od strane izvoaa kao tuioca je jednostrani
akt, te samo na osnovu nje (a u situaciji kada je sadraj istih osporen od strane tuenog
kao nalogodavca) prvostepeni sud ne moe da utvruje osnovanost i visinu utuenog
potraivanja iz ugovora o graenju.

Iz obrazloenja:
"Privredni apelacioni sud nalazi da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba
parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12) Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP),
na koju tueni osnovano ukazuje u albi. U prvostepenoj presudi nisu dati uopte razlozi o u
vezi sa istaknutim prigovorom zastarelosti potraivanja, kako tueni osnovano ukazuje u albi.
Prigovor zastarelosti potraivanja ima materijalnopravne posledice i od njegove osnovanosti
moe zavisiti osnovanost tubenog zahteva. Odluka o prigovoru zastarelosti se ne unosi u
izreku presude, ali mora predstavljati deo obrazloenja odluke prvostepenog suda. U
konkretnom sluaju osnovano tuilac u albi navodi da prvostepeni sud nije dao razloge u vezi
sa ocenom prigovora zastarelosti potraivanja, te kako prvostepena presuda ima nedostatke
zbog kojih se ne moe ispitati, ista je morala biti ukinuta.
Okonane situacije u spisu predmeta su jednostrani akti tuioca, jer su potpisani samo od strane
tuioca, te samo na osnovu njih (a u situaciji kada je sadraj istih osporen od strane tuenog),
prvostepeni sud ne moe da utvruje osnovanost i visinu utuenog potraivanja, s obzirom na
okolnost da je tueni osporio njihovu sadrinu, a imajui u vidu i da je tueni istakao i prigovor
zastarelosti potraivanja, i to u podnesku od 16.6.2009. godine, o kome sud nije odluio.
U ponovnom postupku, prvostepeni sud e otkloniti bitnu povredu odredaba parninog postupka
iz lana 361. stav 2. taka 12) ZPP, imajui u vidu primedbe iz ovog reenja. Prvostepeni sud e
pre svega dati jasne razloge da li je osnovan prigovor zastarelosti potraivanja, jer od odluke o
prigovoru zastarelosti zavisi osnovanost tubenog zahteva, odnosno jasne razloge o osnovu i
visini tubenog zahteva. Nakon postupanja na napred naveden nain, prvostepeni sud e doneti
novu odluku o tubenom zahtevu, uz pravilnu primenu materijalnog prava, u kojoj e ponovo
odluiti i o trokovima postupka."

(Reenje Privrednog apelacionog suda, P. 13589/2010 od 4.3.2011. godine)

OSTVARIVANJE NOVANOG POTRAIVANJA NA

OSNOVU OKONANE SITUACIJE KOD
UGOVORA O IZVOENJU RADOVA
Zakon o izvrenju i obezbeenju
lan 18 stav 2 taka 10)
Verodostojna isprava
Sentenca:

Okonanom situacijom raspravljaju se svi odnosi ugovornih strana i utvruju iznosi

izvrenja njihovih meusobnih prava i obaveza, a to znai da se u istoj, ako su
ugovorene, moraju iskazati i kursne razlike, dok se u suprotnom gubi pravo na to
potraivanje.

Iz obrazloenja:
"Meutim, pogreno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je usvojio zahtev
tuioca za isplatu iznosa od 1.537.024,79 dinara na ime kursnih razlika, zbog plaanja tuenog
u docnji po ispostavljenim privremenim situacijama.
Ovo stoga to je tuilac okonanu situaciju, koja je nesporno potpisana od strane parninih
stranaka, kao i nadzornog organa ispostavio u dinarima, pa u tom sluaju tuilac ne moe
potraivati kursne razlike za potraivanje u dinarima, ak i da su iste ugovorene, jer na dospela
dinarska potraivanja tee zakonska zatezna kamata, koju bi u konkretnom sluaju tueni bio u
obavezi da plati, za deo eventualno neizmirenog potraivanja po okonanoj situaciji.
Osim toga, osnovano albom tueni istie da se okonanom situacijom raspravljaju svi odnosi
izmeu ugovaraa i utvruju iznosi izvrenja njihovih meusobnih prava i obaveza iz ugovora,
pa u takvoj situaciji, ak i da su bile ugovorene kursne razlike, tuilac je bio u obavezi da u
konanom obraunu iste i iskae. Osim toga, da je postojala saglasnost parninih stranaka u
pogledu prava na kursne razlike, tuilac bi to iskazao i u izvodu iz otvorenih stavki od
31.12.2010. godine koji je ispostavio tuenom nakon godinu i po dana od dana ispostavljanja
konane situacije, odnosno konanog obrauna, sa zahtevom da isplatu iznosa od 252.754,56
dinara, kao konanim potraivanjem po navedenom ugovoru, a koji iznos je tueni prihvatio. Sve
to upuuje na zakljuak da u pogledu prava tuioca na kursne razlike nije postojala saglasnost
volja, niti je ugovorom izmeu parninih stranaka to bilo predvieno, pa u takvoj situaciji tuilac
pravo na kursne razlike ne moe crpeti iz injenice da je vrednost radova koji su bili predmet
ugovora izraena u evrima dovoljna za ostvarivanje prava na kursne razlike."

(Presuda Privrednog apelacionog suda, P. 7158/2012 od 10.4.2013. godine)

OVERA OKONANE SITUACIJE BEZ ISTICANJA

PRIMEDBI KOD UGOVORA O GRAENJU
Zakon o obligacionim odnosima
lan 18 stav 1 i lan 640
Nastanak obaveze za naruioca
Sentenca:

Overom okonane situacije, bez primedbi, naruilac je u obavezi da plati naknadne i

vikove radova koji su u toj okonanoj situaciji iskazani.

Iz obrazloenja:
"Na utvreno injenino stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je
zakljuio da je tueni u obavezi da radove koji predstavljaju naknadne i vikove radova po
okonanoj situaciji... od 9.1.2009. godine, ija se isplata tubom trai, plati, i pored toga to je
ugovore o graenju sa tuiocem zakljuio po sistemu "klju u ruke".
Tano je da je odredbom lana 640. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO)
propisano da, ako ugovor o graenju u sebi sadri odredbu "klju u ruke" ili neku drugu slinu
odredbu, izvoa se samostalno obavezuje da izvri skupa sve radove potrebne za izgradnju i
upotrebu odreenog celovitog objekta, te da u tom sluaju, shodno stavu 2. istog lana,
ugovorna cena obuhvata i vrednost svih nepredvienih radova i vikova radova, a iskljuuje
uticaj manjkova radova na ugovorenu cenu.
Meutim, u konkretnom sluaju okonana situacija za naknadne i vikove radova sainjena je
na osnovu graevinske knjige koju je overio nadzorni organ, kao i okonanu situaciju, i kao
takva dostavljena je tuenom. Tueni je okonanu situaciju potpisao i overio bez primedbi. Na
taj nain tueni je odobrio izvedene naknadne i vikove radova, pa je stoga u obavezi da iste i
plati.
Ovaj sud nalazi da je tueni, kao strana u obligacionom odnosu, u izvrenju svoje obaveze,
shodno lanu 18. stav 1. ZOO, bio duan da postupa sa panjom koja se u pravnom prometu
zahteva u odgovarajuoj vrsti obligacionih odnosa, te da je stoga kada je overavao i potpisivao
ispostavljenu okonanu situaciju morao imati saznanje da se radi o naknadnim ili vikovima
radova i da je imao primedbi odmah ih je trebao istai, pre nego to je okonanu situaciju na ime
naknadnih i vikova radova potpisao i overio. Kako primedbi na ispostavljenu okonanu situaciji

nije bilo, to se ima smatrati da su ti radovi odobreni od strane tuenog mimo onoga to je
ugovoreno po sistemu "klju u ruke" i stoga je tueni u obavezi da tako izvedene radove plati."

(Presuda Privrednog apelacionog suda, P. 5648/2011 od 14.3.2013. godine)

ZASTARELOST POTRAIVANJA CENE ZA

IZVEDENE RADOVE
Zakon o obligacionim odnosima
lan 360 i lan 374 stav 1
Dospelost za plaanje
Sentenca:

Naplata cene za izvedene radove iz ugovora o graenju po privremenoj situaciji sa tano

odreenim iznosom zastareva u trogodinjem roku od dospelosti za plaanje. Zastarelost
potraivanja cene za izvedene radove poinje da tee u primerenom roku od kada je
konani obraun za izvedene graevinske radove trebalo da bude sainjen, odnosno
izvren.

Iz obrazloenja:
"U konkretnom sluaju tuilac i tueni su bili u poslovnom odnosu po osnovu Ugovora o
graenju br. 2643 od 17.4.1998. godine, Aneksu 5 br. 3454 od 21.5.1998. godine i Aneksa 1 br.
1772 od 15.3.2000. godine. Predmet Ugovora i Aneksa je izvoenje radova na objektima na
toplifikaciji TO Vodovac po kojima je tuilac ispostavljao privremene situacije i okonanu
situaciju. Iz Okonane situacije br. 4163 od 11.6.2000. godine prvostepeni sud je pravilno utvrdio
da je tueni istu primio dana 25.12.2002. godine.
Prvostepeni sud je pravilno zakljuio da je osnovan prigovor zastarelosti potraivanja, uz
pravilnu primenu lana 374. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO), kojim je
propisano da meusobna potraivanja pravnih lica iz ugovora o prometu roba i usluga, kao i
potraivanja naknade za izdatke uinjene u vezi sa tim ugovorima zastarevaju za tri godine.
Pravilan je zakljuak prvostepenog suda da je ugovor o graenju ugovor o prometu roba i
usluga, te da naplata cene za izvedene radove iz ugovora o graenju po privremenoj situaciji sa
tano odreenim iznosom zastareva u trogodinjem roku od dospelosti za plaanje. Zastarelost
potraivanja cene za izvedene radove poinje da tee u primerenom roku od kada je konani
obraun za izvedene graevinske radove trebalo da bude sainjen, odnosno izvren.

U konkretnom sluaju, prvostepeni sud je pravilno zakljuio da tuilac potrauje od tuenog

cenu za izvedene radove prema okonanoj situaciji br. 4163 od 11.6.2002. godine. Okonanu
situaciju tueni je primio dana 25.12.2002. godine, to je potraivanje dospelo za plaanje po
proteku roka od osam dana od dana ispostavljanja situacije, odnosno 3.1.2003. godine, te od
tog roka poinje tei rok zastarelosti potraivanja. Odredbom lana 360. ZOO propisano je da
istekom roka zastarelosti prestaje pravo da se zahteva ispunjenje obaveze. Tuba je podneta
dana 9.10.2006. godine, pa je pravilan zakljuak prvostepenog suda da je potraivanje tuioca
zastarelo, jer je od momenta dospelosti 3.1.2003. godine do momenta podnoenja tube prolo
vie od tri godine, shodno odredbi lana 374. ZOO i 458. stav 4. Zakona o parninom
postupku."

(Presuda Privrednog apelacionog suda, P. 1829/2010 od 9.6.2010. godine)

NESAGLASNOST SA USTAVOM PRELAZNE

ODREDBE ZAKONA KOJOM SE MENJAJU
OKONANE PRAVNE SITUACIJE I UESNICI U
POSTUPCIMA PO REVIZIJI DOVODE U RAZLIIT
POLOAJ U ZAVISNOSTI OD TOGA DA LI SU
REVIZIJU IZJAVILI DO DANA STUPANJA NA
SNAGU NOVOG ZAKONA
Zakon o parninom postupku
lan 55 stav 2
Sentenca:

Naelo zabrane diskriminacije iz lana 21. Ustava obavezuje zakonodavca da prelazni

reim izjavljivanja revizije uredi na nain koji bi sve uesnike u postupku stavio u jednaku
pravnu situaciju u odnosu na pravnosnane presude koje su donete do dana stupanja na
snagu zakona kojim je izvrena izmena visine cenzusa za izjavljivanje revizije. S obzirom
da se pravo na reviziju stie danom donoenja drugostepene presude, u situaciji kada je
zakonom izvrena promena visine cenzusa za izjavljivanje revizije, odreivanjem
prelaznom odredbom zakona da e o revizijama izjavljenim do stupanja na snagu novog
zakona odluivati nadleni sud po pravilima koja su vaila do dana njegovog stupanja na
snagu, zakonodavac je prekrio ustavnu zabranu povratnog dejstva iz lana 197. Ustava,
jer je prelazni reim propisan osporenom odredbom imao za posledicu dejstvo novog
zakona i na odnose koji su ve bili okonani do dana njegovog stupanja na snagu. U tom
smislu, i odreivanje osporenom odredbom zakona da e nadleni sud odluivati o
revizijama podnetim do stupanja na snagu novog zakona u skladu sa pravilima postupka

koja su vaila do dana njegovog stupanja na snagu, po oceni Ustavnog suda, stavilo je
stranke u postupku u razliit poloaj, jer je pravo na izjavljivanje revizije odreeno
zavisno od toga da li im je drugostepena presuda dostavljena pre, ili nakon stupanja na
snagu zakona kojim je izvrena promena visine cenzusa, kao uslova za izjavljivanje
revizije.
Obrazloenje:
"Ustavnom sudu podneto je vie inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti
odredaba lana 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku ("Slubeni
glasnik RS", broj 111/09). Ustavni sud je povodom ovih odredaba Zakona zakljuio, na sednici
odranoj 24. februara 2010. godine, da se inicijative dostave na miljenje Narodnoj skuptini,
saglasno odredbi lana 33. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Slubeni glasnik RS", br. 109/07 i
99/11).
Naknadno prispele inicijative kojima su osporene iste odredbe lana 55. Zakona spojene su
ovom predmetu polazei od odredaba lana 42. st. 1. i 2. Poslovnika o radu Ustavnog suda
("Slubeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11) da e, kada postoji vie predloga, odnosno
inicijativa za ocenu ustavnosti istog zakona ili ustavnosti i zakonitosti drugog opteg akta,
Ustavni sud, po pravilu, spojiti sve predloge, odnosno inicijative i po njima voditi jedinstven
postupak i doneti jednu odluku. Inicijativa kojom se osporavaju odredbe l. 38, 51. i 55. istog
zakona i koja je prvobitno pripojena predmetu IUz-351/2009, takoe je, na osnovu lana 42.
stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda, razdvojena od tog postupka i pripojena ovom
predmetu IUz-2/2010. Ta inicijativa, kao i naknadno prispele inicijative, nisu dostavljane na
miljenje Narodnoj skuptini.
Ocena ustavnosti odredbi l. 38. i 51. Zakona nije traena u odnosu na konkretnu odredbu
Ustava, a ocena ustavnosti odredaba lana 55. Zakona je traena u odnosu na l. 3, 20, 21, 32,
36. i 197. Ustava, kao i na "dominantno pravo garantovano Evropskom konvencijom uz Protokol
1 i 11 te lan 6. stav 1. i l. 13, 14. i 17". U pojedinim inicijativama traena je i obustava izvrenja
osporene "odredbe lana 55. Zakona".
Razlozi osporavanja odredbe lana 38, odnosno odredbe lana 51. Zakona o izmenama i
dopunama Zakona o parninom postupku, kojima je izmenjen lan 394, odnosno lan 486.
Zakona o parninom postupku iz 2004. godine, kojima su utvreni uslovi za izjavljivanje revizije i
prema kojima revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela
pravnosnane presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra na dan podnoenja
tube, odnosno kojim je propisano da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako
vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnane presude ne prelazi iznos od 300.000
evra u dinarskoj protivvrednosti, jesu sledei:
- ovom odredbom stavljen je van snage lan 394. osnovnog Zakona, a pretpostavka za
izjavljivanje revizije neopravdano je poveana za ak 21 put;
- ukinuta je mogunost izjavljivanja revizija u pojedinim vrstama graanskih sporova, koja je
postojala po lanu 394. stav 4. osnovnog Zakona;
- diskriminiu se kako stranke u parninom postupku slabijeg imovinskog stanja, tako i stranke
ija imovina ima razliitu vrednost s obzirom na lokaciju gde se imovina nalazi;

- revizija e biti nedostupna veini graana, a time i neefikasan i nedelotvoran pravni lek, to je
suprotno lanu 36. stav 2. i lanu 97. stav 1. taka 6. Ustava, odnosno ovakvim reenjem
uskraeno je i pravo na pravino suenje i pravo na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvo
iz lana 32. i lana 36. stav 1. Ustava;
- ovakvom odredbom neustavno je opredeljena devizna klauzula u evrima u dinarskoj
protivvrednosti, ime zakonodavac dovodi u sumnju stabilnost dinara i kri ugled zemlje.
Razlozi osporavanja odredaba lana 55. Zakona, koje predstavljaju prelazne odredbe Zakona
kojima je odreeno da e se parnini postupci zapoeti pre stupanja na snagu ovog zakona
okonati po odredbama ovog zakona, a da e se o revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu
ovog zakona odluivati po pravilima parninog postupka koja su vaila do dana stupanja na
snagu ovog zakona, jesu sledei:
- da su time to je lanom 38. ovog zakona izmenjen lan 394. Zakona o parninom postupku
preutno ukinute prelazne i zavrne odredbe Zakona u postupcima koji nisu okonani, jer su
stranke to pravo trajno izgubile, iako su na to vanredno pravno sredstvo "raunale", i na osnovu
toga podnele i "zakonski ekonomski teret u obliku sudske takse";
- da su oteene i sve stranke u postupcima u kojima je okonan prvostepeni postupak a
prvostepena odluka im jo nije dostavljena, jer e se i u tim sluajevima drugostepeni postupak
provoditi po odredbama osporenog Zakona;
- da su oteene i sve stranke u postupcima gde su pravnosnane odluke dostavljene, ali
stranke jo nisu izjavile reviziju, iako nije protekao rok za reviziju, te je sporno kako e se
odredba primenjivati pri ponavljanju pravnosnano okonanog postupka;
- da je nedopustivo retroaktivno uskraivanje steenog prava na pravno sredstvo u vreme
pokretanja spora;
- da ceo Zakon ima povratno dejstvo, jer se ta odredba odnosi i na druge odredbe zakona;
- da najvii sud, Vrhovni kasacioni sud, gotovo da nee imati prilike da odluuje u postupku
revizije, pa e "svi biti uskraeni za odluke najvieg suda koje su svakako bitne za praksu
sudova, a njegovo stanovite i stavovi upravo se najbolje kristaliu u suenju", a da moe doi
do toga da "neustavne i nezakonite odluke prvostepenog i drugostepenog suda dominiraju nad
Ustavom i Zakonom";
- da se uesnici u postupku dovode u neravnopravan poloaj, s obzirom na to da se tube
podnete u isto vreme razliito tretiraju zavisno od toga da li su postupci okonani do stupanja na
snagu osporenog zakona ili nakon toga, ime se "nejednako i procesno i materijalno sudi u
jednakim stvarima" i stranke gube pravo na reviziju, dok u sporovima male vrednosti "ija je
granica takoe enormno poveana, gube pravo da u albenom postupku osporavaju utvreno
injenino stanje to je u najveem broju sluaja i najvaniji osnov za albu";
- da nije omoguena jednaka zatita prava pred sudovima svim licima iji postupci su zapoeti u
vreme kada je revizija bila dozvoljena, jer su mnoge stranke izgubile pravo na reviziju upravo iz
razloga to o njihovim zahtevima sudovi nisu odluivali u razumnom roku, ime je povreen ne
samo lan 32, ve i lan 21. st. 2. i 3. i lan 36. Ustava;

- da su osporenim odredbama Zakona strankama retroaktivno oduzeta steena prava, ime su

im povreena i osnovna ljudska prava na zatitu svojine, jer se uskrauje pravo na zatitu
imovine, budui da sud ne postupa po revizijama koje su uloene nakon 29. decembra 2009.
godine, iako zakonski rok za ulaganje revizije od 30 dana nije istekao;
- da odredbe lana 55. stav 1. Zakona dovode do retroaktivne primene zakona na ve zapoete
postupke, to je suprotno lanu 197. Ustava.
II
Imajui u vidu da su ustavnopravna pitanja koja su se postavila povodom ocene ustavnosti
osporenih odredaba Zakona bila od ireg ustavnopravnog znaaja, Ustavni sud je, nakon
odgovora Narodne skuptine, kao donosioca osporenog akta, odrao konsultativni sastanak 3.
februara 2012. godine, saglasno odredbama lana 52. Poslovnika o radu Ustavnog suda.
Pozivu na konsultativni sastanak odazvao se docent dr Nikola Bodiroga, a prof. dr Vesna Raki
Vodineli je dostavila svoj pismeni prilog.
III
Ocenjujui osnovanost razloga za osporavanje odredaba Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o parninom postupku, a polazei od navedenih odredaba Ustava Republike Srbije i
Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i sadrine podnetih
inicijativa, Ustavni sud je 12. jula 2012. godine doneo Reenje o pokretanju postupka za
utvrivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrenim meunarodnim ugovorom odredaba l.
38, 51. i 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik
RS", broj 111/09). Ovo reenje dostavljeno je Narodnoj skuptini radi davanja odgovora
povodom pokrenutog postupka i ostavljen je rok za davanje odgovora od 60 dana, ali Narodna
skuptina ovoga puta nije dostavila odgovor.
U Reenju o pokretanju postupka Ustavni sud je ocenio da se mogu postaviti kao sporna
sledea ustavnopravna pitanja:
- prvo, da li su osporene odredbe l. 38. i 51. Zakona dovele u pitanje smisao i sutinu ovog
vanrednog pravnog sredstva koje je ustanovljeno zakonom, odnosno da li iz lana 97. taka 2.
Ustava sledi ovlaenje zakonodavnog organa da ureujui ostvarivanje i zatitu sloboda i
prava graana slobodno i neogranieno uredi sistem vanrednih pravnih sredstava kojima se vri
kontrola zakonitosti pravosnanih sudskih odluka, a time i uslove za njihovo izjavljivanje?
- drugo, da li zakonsko ureivanje dozvoljenosti revizije, za razliku od albe koja je ustavna
kategorija i koja je svakome zajemena lanom 36. stav 2. Ustava, moe trpeti svaku vrstu
ogranienja kako u pogledu vrste spora, tako i u odnosu na visinu tubenog zahteva povodom
koga se revizija moe izjaviti?
- tree, da li se poveanjem cenzusa za izjavljivanje revizije u osporenim odredbama l. 38. i 51.
Zakona derogira Ustavom utvrena uloga Vrhovnog kasacionog suda, budui da su znatno
smanjene mogunosti izjavljivanja revizije, te da li se na taj nain ograniava pravo na pristup
sudu, to je i element prava na pravino suenje iz lana 36. Ustava?
- etvrto, da li je osporenim odredbama l. 38. i 51. Zakona ustanovljena diskriminacija po
osnovu imovnog stanja i lokacije imovine, te derogirana prava zajamena lanom 19. i lanom

21. st. 2. i 3. Ustava, ime je takoe uskraeno i pravo na pravino suenje i pravo na jednaku
zatitu prava i na pravno sredstvo, iz lana 32. i 36. Ustava?
- najzad, da li propisivanje u odredbi lana 55. Zakona da e se postupci zapoeti pre stupanja
na snagu ovog zakona okonati po odredbama ovog zakona, ima povratno dejstvo i da li su time
povreene odredbe lana 197. Ustava?
IV
U odgovoru Zakonodavnog odbora Narodne skuptine od 2. decembra 2010. godine, povodom
inicijativa kojima su osporene odredbe lana 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o
parninom postupku, navodi se da osporene odredbe Zakona imaju karakter prelaznih odredbi,
koje ureuju okonanje postupaka koji su bili u toku pre stupanja na snagu izmena i dopuna
zakona, te da odredba stava 1. ovog lana, kao pravilo, propisuje da e se ranije zapoeti
postupci okonati u skladu sa odredbama ovog zakona. Odredba stava 2. ovog lana Zakona
propisuje izuzetak, tako to e o revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona
odluivati Vrhovni kasacioni sud, u veu sastavljenom od troje sudija, po pravilima parninog
postupka koja su vaila do dana stupanja na snagu ovog zakona. U odgovoru se, takoe,
navodi da se osporenim odredbama ne utie na pravo svakoga da nezavisan, nepristrastan i
zakonom ve ustanovljen sud, pravino i u razumnom roku javno raspravi i odlui o njegovim
pravima i obavezama, budui da je ovo pravo iz lana 32. Ustava dosledno sprovedeno kroz
druge odredbe osporenog Zakona.
U vezi sa navodima pojedinih inicijatora da se poveanim novanim iznosima vrednosti
predmeta spora, za koje je dozvoljeno izjavljivanje revizije, kri pravo na jednaku zatitu prava i
na pravno sredstvo utvreno lanom 36. Ustava, u miljenju Narodne skuptine istie se da
odredba lana 36. stav 2. Ustava garantuje pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv
odluke kojom se odluuje o neijem pravu. Zakonom o parninom postupku predviena je alba
kao redovan pravni lek koji se moe izjaviti bez ogranienja protiv svih presuda ili drugih odluka
suda kojim se okonava postupak, ime se potuje pravo garantovano u lanu 36. stav 2.
Ustava. Revizija je prema Zakonu o parninom postupku vanredno pravno sredstvo, koje se
podnosi protiv pravnosnanih sudskih odluka, u zakonom odreenim sluajevima, to znai da
je protiv takve odluke ve odluivano u drugom stepenu po redovnom pravnom leku, a budui
da Ustav garantuje samo pravo na redovno pravno sredstvo, osporenom odredbom zakona nije
narueno to pravo. U vezi sa navodima iz inicijativa da se osporenom odredbom Zakona ukida
steeno pravo na izjavljivanje revizije, navodi se da je vrednost predmeta spora samo jedan od
uslova koji je neophodan za izjavljivanje revizije, a da je drugi neophodan uslov da je odluka
protiv koje se izjavljuje revizija pravnosnana. Iz toga se zakljuuje da se pravo na izjavljivanje
revizije stie tek po pravnosnanosti odluke, ako su ispunjeni drugi uslovi propisani zakonom, a
ne trenutkom podnoenja tube, pa saglasno tome, kako se u miljenju navodi, ne stoji navod iz
inicijativa da je osporenom odredbom Zakona povreeno steeno pravo na podnoenje revizije.
Najzad, istie se da osporena odredba lana 55. Zakona nema povratno dejstvo, budui da je
lanom 56. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku propisano da taj
zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", to znai i
lan 55. Zakona. Odredbama lana 55. Zakona samo se propisuje na koji nain e se zavriti
zapoeti predmeti koji nisu okonani do stupanja na snagu ovog zakona, pri emu u Ustavu ne
postoje ogranienja na koji e se nain to pitanje urediti. Zakonodavac se opredelio da se svi
zapoeti predmeti okonavaju po odredbama novog zakona, izuzev kada su u pitanju revizije
izjavljene pre stupanja na snagu tog zakona. Stoga, po miljenju Zakonodavnog odbora,

osporene odredbe lana 55. Zakona nisu nesaglasne ni sa odredbama lana 6. stav 1. i l. 13. i
17. Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
V
U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio:
Zakon o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/04) kojim su bila uraena pravila
postupka za pruanje sudske pravne zatite po kojima se postupa i odluuje prilikom reavanja
graanskopravnih sporova iz linih, porodinih, radnih, trgovakih, imovinskopravnih i drugih
graanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviena druga vrsta
postupka, i koji je stupio na snagu 22. februara 2005. godine, propisivao je u lanu 394. Zakona
da protiv pravnosnane presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u
roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude (stav 1.), da revizija nije dozvoljena o
imovinskopravnim sporovima kad se tubeni zahtev odnosi na potraivanje u novcu, na predaju
stvari ili izvrenje neke druge inidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela
pravnosnane presude ne prelazi 500.000 dinara (stav 2.), da revizija nije dozvoljena o
imovinskopravnim sporovima kad se tubeni zahtev ne odnosi na potraivanje u novcu, predaju
stvari ili izvrenje neke druge inidbe, ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500.000 dinara
(stav 3.), da je izuzetno, i kad se radi o tubenom zahtevu iz st. 2. i 3. ovog lana, revizija uvek
dozvoljena - 1) u parnicama o pravu na izdravanje ili o pravu na ukidanje izdravanja, 2) u
sporovima o pravu na naknadu tete zbog izgubljenog izdravanja usled smrti davaoca
izdravanja, 3) u imovinskim sporovima koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih
pojedinanih akata i radnji kojim se pravna ili fizika lica zavisno od sedita, odnosno
prebivalita stavljaju u neravnopravan poloaj na jedinstvenom tritu ili na drugi nain naruava
jedinstvo trita, ukljuujui i parnice o naknadi tete, koja se tim prouzrokuje, 4) u sporovima
zbog povrede autorskog prava, zatite i upotrebe pronalaska i tehnikih unapreenja, uzoraka,
modela i igova, firme ili naziva, kao i u sporovima iz nelojalne utakmice i monopolistikih
ponaanja kad se ne odnose na imovinskopravni zahtev (stav 4.), a u lanu 486. - da revizija u
privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela
pravnosnane presude ne prelazi 2.500.000 dinara, s tim to je revizija u privrednim sporovima
uvek dozvoljena u sporovima iz lana 394. stav 4. ta. 3. i 4. ovog zakona.
Osporenim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik
RS", broj 111/09), koji je stupio na snagu danom objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije", odnosno 29. decembra 2009. godine, pored ostalog: u Zakonu o parninom postupku
("Slubeni glasnik RS", broj 125/04) u lanu 1. re: "trgovakih" zamenjena je reju: "privrednih"
(lan 1.); osporenim lanom 38. izmenjen je lan 394. navedenog zakona, tako da glasi: "Protiv
pravnosnane presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30
dana od dana dostavljanja prepisa presude" (stav 1.). "Revizija nije dozvoljena u
imovinskopravnim sporovima kad se tubeni zahtev odnosi na utvrenje prava svojine na
nepokretnostima, potraivanje u novcu, predaju stvari ili izvrenje neke druge inidbe, ako
vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po
srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja tube" (stav 2.). "Revizija je uvek
dozvoljena kada je to posebnim zakonom odreena" (stav 3.); osporenim lanom 51, u lanu
486. istog zakona stav 1. rei: "2.500.000 dinara" zamenjene su reima: "dinarsku
protivvrednost od 300.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja
tube", dok je stav 2. brisan; osporenim odredbama lana 55. Zakona je propisano: "Postupci
zapoeti pre stupanja na snagu ovog zakona, okonae se po odredbama ovog zakona" (stav
1.). "Izuzetno od stava 1. ovog lana, o revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog

zakona odluivae Vrhovni kasacioni sud u veu sastavljenom od troje sudija, po pravilima
parninog postupka koja su vaila do dana stupanja na snagu ovog zakona" (stav 2.).
Osporeni Zakon je prestao da vai 1. februara 2012. godine, danom stupanja na snagu novog
Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 72/11).
VI
Ustavom Republike Srbije utvreno je: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i
poiva na neotuivim ljudskim pravima, da se vladavina prava ostvaruje, pored ostalog,
ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlau i
povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (lan 3.); da ureenje vlasti poiva na podeli vlasti na
zakonodavnu, izvrnu i sudsku (lan 4. stav 2); da su opteprihvaena pravila meunarodnog
prava i potvreni meunarodni ugovori deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se
primenjuju, da potvreni meunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom; (lan 16. stav 2.)
da se ljudska i manjinska prava zajemena Ustavom neposredno primenjuju, te da se prilikom
ogranienja Ustavom zajemenih prava ne sme zadirati u sutinu zajemenog prava (lan 18.
st. 1. i 2.); da jemstva neotuivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu slue ouvanju ljudskog
dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i
demokratskom drutvu, zasnovanom na naelu vladavine prava (lan 19.); da ljudska i
manjinska prava zajemena Ustavom mogu zakonom biti ograniena ako ogranienje doputa
Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav doputa, u obimu neophodnom da se ustavna svrha
ogranienja zadovolji u demokratskom drutvu i bez zadiranja u sutinu zajemenog prava, da
se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe smanjivati, da su pri ograniavanju
ljudskih i manjinskih prava, svi dravni organi, a naroito sudovi, duni da vode rauna o sutini
prava koje se ograniava, vanosti svrhe ogranienja, prirodi i obimu ogranienja, odnosu
ogranienja sa svrhom ogranienja i o tome da li postoji nain da se svrha ogranienja postigne
manjim ogranienjem prava (lan 20.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, bez
diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom
osnovu, a naroito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla, roenja,
veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili
fizikog invaliditeta (lan 21. st. 2. i 3.); da svako ima pravo na sudsku zatitu ako mu je
povreeno ili uskraeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemeno Ustavom, kao i pravo na
uklanjanje posledica koje su povredom nastale (lan 22. stav 1.); da svako ima pravo da
nezavisan, nepristrastan i zakonom ve ustanovljen sud, pravino i u razumnom roku, javno
raspravi i odlui o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za
pokretanje postupka, kao i o optubama protiv njega (lan 32. stav 1.); da se jemi jednaka
zatita prava pred sudovima i drugim dravnim organima, kao i da svako ima pravo na albu ili
drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu
zasnovanom interesu (lan 36.); da se jemi mirno uivanje svojine i drugih imovinskih prava
steenih na osnovu zakona, da pravo svojine moe biti oduzeto ili ogranieno samo u javnom
interesu utvrenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne moe biti nia od trine, da se
zakonom moe ograniiti nain korienja imovine, (lan 58. st. 1. do 3.); da Republika Srbija
ureuje i obezbeuje, izmeu ostalog, ostvarivanje i zatitu sloboda i prava graana, postupak
pred sudovima i drugim dravnim organima (lan 97. taka 2.); da je Vrhovni kasacioni sud
najvii sud u Republici Srbiji (lan 143. stav 4.); da sudsku odluku moe preispitivati samo
nadleni sud, u zakonom propisanom postupku (lan 145. stav 4.); da zakoni i drugi opti akti
doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrenim meunarodnim ugovorima i
opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava (lan 194. stav 5.); da zakoni i svi drugi opti
akti ne mogu imati povratno dejstvo, te da izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati
povratno dejstvo, ako to nalae opti interes utvren pri donoenju zakona (lan 197. st. 1. i 2.).

lanom 6. stav 1. Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda utvreno je
da svako, tokom odluivanja o njegovim graanskim pravima i obavezama ima pravo na
pravinu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom,
obrazovanim na osnovu zakona. lanom 13. iste konvencije utvreno je da svako kome su
povreena prava i slobode predviene u ovoj konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred
nacionalnim vlastima, bez obzira na to da li su povrede izvrila lica koja su postupala u
slubenom svojstvu. lanom 14. Evropske konvencije utvreno je da se uivanje prava i
sloboda predvienih u ovoj konvenciji obezbeuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao
to su pol, rasa, boja koe, jezik, veroispovest, politiko ili drugo miljenje, nacionalno ili
socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, roenje ili drugi status.
lan 1. stav 1. Protokola uz Evropsku konvenciju utvruje da svako fiziko i pravno lice ima
pravo na neometano uivanje svoje imovine, da niko ne moe biti lien svoje imovine, osim u
javnom interesu i pod uslovima predvienim zakonom i optim naelima meunarodnog prava.
VII
Ocena ustavnosti l. 38. i 51. Zakona
Izjanjavajui se o tome da li su osporene odredbe l. 38. i 51. Zakona dovele u pitanje smisao i
sutinu revizije kao vanrednog pravnog leka, Ustavni sud ocenjuje da iz navedenih odredaba
Ustava nesporno sledi ovlaenje zakonodavnog organa da ureujui ostvarivanje i zatitu
sloboda i prava graana, kao i postupak pred sudovima, a time i parnini postupak - odnosno
pravila postupka za pruanje sudske zatite po kojima se postupa i odluuje prilikom reavanja
graanskopravnih sporova iz linih, porodinih, radnih, privrednih i drugih graanskopravnih
odnosa - uredi i sistem pravnih sredstava kojima se vri kontrola zakonitosti sudskih odluka, a
time i uslove za njihovo izjavljivanje. U parninom postupku postoje redovni i vanredni pravni
lekovi. Pri tome, za razliku od albe koja je ustavna kategorija i koja je svakome zajemena
lanom 36. stav 2. Ustava, obaveza propisivanja trostepenog postupka ne proistie iz Ustava.
Saglasno tome, zakonsko ureivanje dozvoljenosti revizije moe trpeti ogranienja kako u
pogledu vrste spora, tako i visine tubenog zahteva povodom kojih se revizija moe izjaviti.
Slino proizilazi i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava, koji se izjanjava da ni lan 6. stav
1. Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne primorava drave lanice
da uspostave apelacione ili kasacione sudove, a ako ih ipak uspostave, onda se takvom sudu
mora omoguiti da moe da odlui o sporu koji se tie utvrivanja subjektivnih graanskih prava
i dunosti. Uslovi za podnoenje revizije (appeal on points of law) mogu, meutim, biti stroiji od
onih koji se trae za podnoenje albe (videti odluku EM LINIJA D.O.O. v. Croatia, predstavka
broj 27140/03, odluka od 22. novembra 2007. godine, stav B 2), odnosno Evropski sud smatra
da je legitiman cilj postignut kada se imovinski cenzus za obraanje Vrhovnom sudu povea
kako bi se izbeglo preterano optereenje takvog suda sluajevima manje vanosti (videti Case
of Brualla Gmez de la Torre v. Spain, predstavka broj 26737/95, presuda od 19. decembra
1997, stav 36.). Slino se taj sud izjanjavao i u nekim postupcima protiv Republike Srbije:
"Miljenje je Suda da je Vrhovni sud teio legitimnom cilju i da je postignuta razumna srazmera
izmeu upotrebljenih sredstava i cilja kome se teilo. Posebno, primenjeni zakonski prag nije
predstavljao neopravdano meanje u pravo podnosioca na pristup sudu. To je bio legitiman i
razuman procesni zahtev, imajui u vidu samu sutinu uloge Vrhovnog suda da se bavi stvarima
izuzetne vanosti." (Videti, na primer, presudu u predmetu "Dobri protiv Srbije", predstavke br.
2611/07 i 15276/07, presuda od 21. juna 2011. godine, st. 51. i 54. i presudu u predmetu
"Jovanovi protiv Srbije", predstavka broj 32299/08, presuda od 2. oktobra 2012. godine, stav
48.). U istom smislu izjasnio se i Ustavni sud ocenjujui, dodue, odredbu Zakona o parninom
postupku, koja je vrednost predmeta spora bila postavila na iznos od 500.000 dinara, ali je
smisao tog obrazloenja ostao aktuelan i danas: "Prema stavu Suda, ovakvo zakonsko

ograniavanje mogunosti pristupa Vrhovnom sudu kroz utvrenu minimalnu vrednost predmeta
spora predstavlja razumno ogranienje propisano u skladu sa javnim interesom efikasne sudske
zatite prava i potrebe da se postupak pred sudovima okona u razumnom roku. Osim toga, po
oceni Ustavnog suda, Ustav u lanu 36. stav 2. jemi dvostepenost postupka u kom se odluuje,
tako da je pitanje vanrednih pravnih sredstava zakonska procesna materija, u iju celishodnost
Ustavni sud ne moe ulaziti, saglasno lanu 167. Ustava." (Videti Reenje IU-28/2005 od 30.
aprila 2009. godine).
Stoga, iako su Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku, odnosno
osporenim odredbama l. 38. i 51, bile znatno smanjene mogunosti izjavljivanja revizije,
Ustavni sud je ocenio da je pravnosnanost institut procesnog prava koji je ustanovljen u
interesu pravne sigurnosti, a da je pristup sudu treeg stepena rezervisan samo za izuzetne
situacije. Otuda Ustavni sud smatra da navedenim izmenama i dopunama Zakona o parninom
postupku pravo na izjavljivanje revizije nije postalo nedostupno, ve manje pristupano. U tom
smislu, odreivanje visine vrednosti predmeta spora kao pretpostavke za pruanje revizijske
zatite i propisivanje izuzetka od tog pravila kada je to posebnim zakonom odreeno, po oceni
Ustavnog suda, saglasno je s ovlaenjima zakonodavca iz lana 97. taka 2. i lana 99. taka
7. Ustava.
Kada je re o pravu na pristup sudu, Ustavni sud najpre podsea da pristup sudu nikako ne
moe znaiti pristup Vrhovnom kasacionom sudu, odnosno da, drugim reima, pravo na pristup
sudu nije apsolutno. Pristup najvioj sudskoj instanci svuda je suen, na razliite naine. Kao
to to proizilazi iz presude Evropskog suda za ljudska prava u sluaju Golder, ogranienje prava
na pristup sudu mora biti zasnovano na zakonu, mora biti proporcionalno kako bi se na taj nain
postiglo ostvarenje legitimnog cilja i ne sme da ugrozi sutinu samog prava o kome je re (videti
Case of Golder v. the United Kingdom, predstavka broj 4451/70, presuda od 21. februara 1975.
godine, st. 26-36.). Primenjujui ovaj standard na konkretan sluaj ocene ustavnosti osporenih
odredaba Zakona o parninom postupku, Ustavni sud je zakljuio da je ogranienje pristupa
Vrhovnom kasacionom sudu zasnovano na zakonu; da propisivanje objektivno visokog cenzusa
za izjavljivanje revizije nije ugrozilo ostvarenje legitimnog cilja svojom neproporcionalnou,
budui da je sutinska pozicija Vrhovnog kasacionog suda da se bavi samo pitanjima od
izuzetne vanosti, a da je ogranienje ustanovljeno na predvidiv i transparentan nain iz koga je
svakome moglo biti jasno na koji nain e se ovo vanredno pravno sredstvo upotrebljavati;
najzad, da ogranienje ne ugroava sutinu samog prava, imajui u vidu da se nadlenost
Vrhovnog kasacionog suda mogla predvideti i drugim vanrednim pravnim sredstvima. Naime,
Zakon o parninom postupku, ije su odredbe osporene u ovom ustavnosudskom postupku,
predviao je jo etiri vanredna pravna sredstva, pri emu su se razlozi za izjavljivanje pojedinih
od tih vanrednih pravnih sredstava delimino i preklapali. To su bili: direktna revizija (lan 389.
Zakona o parninom postupku); izuzetno dozvoljena revizija po odobrenju apelacionog suda
(lan 395. Zakona o parninom postupku), zahtev za zatitu zakonitosti (lan 413. Zakona o
parninom postupku) i predlog za ponavljanje postupka (lan 422. Zakona o parninom
postupku).
Kada je re o izuzetno dozvoljenoj reviziji, Ustavni sud je imao u vidu, najpre, injenicu da je ova
revizija dostupna svakome, odnosno da je upravo ova revizija nain da se doe do nadlenosti
Vrhovnog kasacionog suda, pod uslovom da je potrebno da se razmotre pravna pitanja od
opteg interesa, radi ujednaavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumaenje
prava. Sa druge strane, Ustavni sud je imao u vidu i sopstvenu praksu, u kojoj je vie puta
izrazio stanovite da Zakon o parninom postupku nije iskljuivao posebnu albu protiv reenja
kojim apelacioni sud utvruje da revizija, izjavljena na osnovu odredbe lana 395. Zakona o
parninom postupku radi ujednaavanja sudske prakse, nije dozvoljena. Drugim reima, Ustavni

sud se izjasnio da apelacioni sud u takvoj situaciji daje samo prvostepenu ocenu o tome da li
postoji potreba da Vrhovni kasacioni sud odluuje o reviziji i priznao je pravo podnosiocima albi
da u posebnom postupku pobijaju reenje apelacionog suda (videti, umesto svih drugih,
Reenje U-2233/2011 od 17. marta 2011. godine). Pri tome, treba posebno imati u vidu da
apelacioni sud daje samo preliminarnu ocenu da li smatra da treba dopustiti izjavljivanje revizije
u datoj pravnoj stvari, to znai da tom ocenom Vrhovni kasacioni sud nije i nikako ne moe biti
vezan, odnosno da o pitanju da li e se dopustiti izuzetna revizija u sporovima koji zavreuju
intervenciju Vrhovnog kasacionog suda, u konanom ishodu, definitivno i u poslednjoj instanci
odluuje upravo Vrhovni kasacioni sud. Drugim reima, to znai da je Vrhovni kasacioni sud
uvek u prilici da sam proceni da li se u konkretnom sluaju radi o izuzetno dozvoljenoj reviziji,
odnosno da li se revizijom pokreu pravna pitanja od opteg znaaja ili pitanja koja su od
znaaja za ujednaavanje sudske prakse ili novo tumaenje prava. Ustavni sud, najzad,
konstatuje da je osporenom odredbom lana 38. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o
parninom postupku u stavu 3. lana 394. izmenjenog Zakona uvedena odredba prema kojoj je
revizija uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom odreeno (a to su situacije koje
predviaju, na primer, Zakon o radu, Zakon o zabrani diskriminacije, Porodini zakon itd.), to
znai da je pravo na izjavljivanje revizije bilo objektivno proireno u odnosu na odredbe o reviziji
u Zakonu o parninom postupku koje su osporene u ovom ustavnosudskom postupku.
Ustavni sud je prilikom zauzimanja ovakvog stava imao takoe u vidu i Preporuku broj R (95) 5
Komiteta ministara Saveta Evrope od 7. februara 1995. godine o uvoenju i unapreivanju
albenih postupaka u graanskim i privrednim predmetima, u kojoj se dravama lanicama
Saveta Evrope preporuuje da prilikom razmatranja mera u vezi treestepenih sudova treba da
uzmu u obzir da je predmet ve obraen od strane dva suda, te da albe treoj sudskoj instanci
treba da budu koriene samo u sluajevima koji to posebno zasluuju, kao to su predmeti u
kojima bi se postiglo novo tumaenje prava ili koji doprinose ujednaenom tumaenju prava ili
razmatranju pravnih pitanja od opteg interesa (lan 7 b-c).
Ustavni sud je, nadalje, razmotrio i argumente koji se tiu navodne neustavnosti osporenih
odredaba Zakona o parninom postupku, a zasnovani su na ulozi Vrhovnog kasacionog suda u
obezbeivanju jednake primene i tumaenja prava. Poloaj Vrhovnog kasacionog suda
definisan je Ustavom, ali tako da Ustav sadri samo odredbu o tome da je Vrhovni kasacioni sud
najvii sud u Republici Srbiji, te da mu je sedite u Beogradu (lan 143. st. 4. i 5.). Ne postoji,
drugim reima, odredba Ustava o ulozi Vrhovnog kasacionog suda u obezbeivanju jedinstvene
primene prava. Sa druge strane, Zakon o ureenju sudova ("Slubeni glasnik RS", br. 116/08,
104/09, 101/10, 31/11 - dr. zakon, 78/11 - dr. zakon i 101/11) propisuje da Vrhovni kasacioni sud
ima nadlenost u suenju koja podrazumeva: odluivanje o vanrednim pravnim sredstvima
izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije i u drugim stvarima odreenim zakonom;
odluivanje o sukobu nadlenosti izmeu sudova, ako za odluivanje nije nadlean drugi sud,
kao i o prenoenju nadlenosti sudova radi lakeg voenja postupka ili drugih vanih razloga
(lan 30.). Vrhovni kasacioni sud, u nadlenosti izvan suenja, utvruje naelne pravne stavove
radi jedinstvene sudske primene prava; razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova;
imenuje sudije Ustavnog suda; daje miljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog
suda i vri druge nadlenosti odreene zakonom (lan 31.). Iz citiranih zakonskih odredaba
proizilazi da Vrhovni kasacioni sud jeste sud koji ima nadlenost u okviru suenja da odluuje o
vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova u Republici Srbiji, kao i u drugim
stvarima odreenim zakonom. Pri tome, nadlenost Vrhovnog kasacionog suda da ujednaava
sudsku praksu, odnosno da utvruje pravne stavove radi jedinstvene primene prava, nije
njegova Ustavom definisana nadlenost, ve nadlenost definisana Zakonom o ureenju
sudova. Zbog toga se ne moe prihvatiti stav da se revizijskim cenzusom Vrhovni kasacioni sud
ograniava u vrenju svojih Ustavom definisanih nadlenosti, jer Ustavom uopte nisu

definisane nadlenosti Vrhovnog kasacionog suda. tavie, nadlenost Vrhovnog kasacionog

suda da utvruje pravne stavove i shvatanja radi jedinstvene sudske primene prava jeste
nadlenost definisana Zakonom o ureenju sudova, i to kao nadlenost koju Vrhovni kasacioni
sud ostvaruje izvan suenja, a to znai izvan postupka po pravnim lekovima. Nije, prema tome,
neophodno da postoji izjavljen pravni lek da bi se Vrhovni kasacioni sud starao o jedinstvenoj
primeni prava, jer on tu svoju funkciju ostvaruje upravo izvan suenja, a to znai nezavisno od
toga da li je vanredni pravni lek uopte izjavljen u konkretnom predmetu. To se prvenstveno
odnosi na one situacije kada postoji potreba da najvii sud daje svoja pravna tumaenja o nekim
spornim pitanjima, da ujednai sudsku praksu, kao i kada se ukazuje potreba da se prui novo
tumaenje u odnosu na konkretnu pravnu stvar, o kojoj je sudska praksa zastarela ili
neprimerena. Uostalom, iz presuda Evropskog suda za ljudska prava koje su donoene u
odnosu na Srbiju proizilazi da je povreda prava na pravino suenje bila utvrivana kao rezultat
protivrene sudske prakse unutar istog suda. Ta protivrena sudska praksa, a time i povreda
prava na pravino suenje, nije nastala kao posledica nemogunosti stranaka da stignu pred
tadanji Vrhovni sud Srbije, ve zbog nekorienja inae postojeih instrumenata za
ujednaavanje sudske primene prava (kao to je, na primer, postupak za reavanje spornog
pravnog pitanja iz lana 176. Zakona o parninom postupku, koji se primenjuje dok je
prvostepeni postupak jo uvek u toku) od strane najvieg suda. Drugim reima, presude
Evropskog suda za ljudska prava pokazuju da je povreda prava na pravino suenje dola kao
rezultat pogrenog odbijanja Vrhovnog suda Srbije da reaguje po zahtevu za reavanje spornog
pravnog pitanja koji je podneo prvostepeni sud, neprihvatljivim pozivanjem na to da su u
pojedinim predmetima ve donete odluke. (Videti, na primer, presudu "Vini i drugi protiv
Srbije", predstavke broj 44698/06 i drugi, presuda od 1. decembra 2009. godine, st. 17, 39. i
50.). Iz toga jasno sledi da instrumenti za ujednaavanje sudske primene prava, poput postupka
za reavanje spornog pravnog pitanja, postoje, ali ih Vrhovni sud nije uvek koristio kada je to
trebalo da ini.
Ustavni sud je, potom, istraio i navode da su izmenom cenzusa povodom revizije inicijatori
izgubili pravo na reviziju koju su stekli u trenutku podnoenja tube tako to su sami definisali
vrednost spora, kao i da im je u skladu sa tim obraunata visoka sudska taksa. Povodom toga,
Ustavni sud konstatuje da se pravo na izjavljivanje revizije ne stie trenutkom podnoenja tube,
kako se pogreno tumae odredbe Zakona o parninom postupku, ve se pravo na reviziju stie
trenutkom donoenja pravnosnane drugostepene presude. Iz toga sledi da se dostupnost
revizije kao vanrednog pravnog leka ne moe ocenjivati u odnosu na vrednost predmeta spora
koju su odredile same stranke u vreme podnoenja tube, odnosno koja je, uz primenu principa
kontradiktornosti, promenjena do zakljuenja glavne rasprave. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da,
iako je visina cenzusa za izjavljivanje revizije oigledno bila neprimerena ivotnom standardu
veine graana i ekonomskim prilikama u Republici Srbiji, ta okolnost, sama po sebi, nije mogla
biti od uticaja na ocenu ustavnosti osporenih odredaba l. 38. i 51. Zakona o parninom
postupku.
U odnosu na postavljeno sporno pitanje o tome da li je osporenim odredbama l. 38. i 51.
Zakona ustanovljena diskriminacija po osnovu imovnog stanja i lokacije imovine, te derogirana
prava zajemena lanom 19. i lanom 21. st. 2. i 3. Ustava, ime je takoe uskraeno i pravo na
pravino suenje i prvo na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvo, iz lana 32. i 36. Ustava,
Ustavni sud je ocenio da se u ovom sluaju ne radi ni o kakvoj vrsti diskriminacije po osnovu
imovinskog stanja. Naime, injenica da nepokretnosti po prirodi stvari imaju razliitu vrednost,
izmeu ostalog, i u zavisnosti od toga na kojoj se lokaciji nalaze, znai da se njihovi vlasnici ne
nalaze u analognim situacijama, zbog ega nedostaje prva pretpostavka za primenu testa
diskriminacije. Drugim reima, razliit tretman podnosilaca revizije, u zavisnosti od toga da li
nepokretnost na kojoj imaju pravo svojine dostie ili ne dostie vrednost za reviziju, nije

posledica boljeg tretmana u pravu nekih lica u odnosu na lice koje smatra da je rtva
diskriminacije, ve je posledica objektivno razliitog poloaja lica ije se pozicije uporeuju.
Najzad, Ustavni sud preuzeo je zadatak da utvrdi i kako se cenzus za reviziju odreuje u
uporednom pravu evropskih drava, a naroito drava u regionu. Ova analiza pokazala je da
iznosi variraju u rasponu od 5.000 evra (na primer, u Crnoj Gori) do 30.000 evra (na primer, u
Hrvatskoj) za opti parnini postupak, odnosno od 16.000 evra (na primer, u Makedoniji) do
80.000 evra (na primer, u Hrvatskoj) kada je re o privrednim sporovima. U austrijskom pravu
propisani cenzus za reviziju iznosi 5.000 evra, a u nemakom pravu 20.000 evra, ali je u obema
ovim dravama revizija redovni, a ne vanredni pravni lek. Iz ovog pregleda, dakle, proizilazi da
se u pogledu imovinskog cenzusa za izjavljivanje revizije ne moe nita posebno zakljuiti iz
uporednog prava, odnosno da nema saglasnosti meu dravama koje su regulisale ovo pitanje
u pogledu zakonskog ureivanja dozvoljenosti revizije te da ne postoji jedinstveni stav u Evropi
koji bi mogao biti relevantan i za zakonodavstvo Republike Srbije.
Sledom svega navedenog, Ustavni sud je zakljuio da na osnovu odredbe lana 53. stav 4.
Zakona o Ustavnom sudu ("Slubeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), odbije
kao neosnovan zahtev za utvrivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrenim
meunarodnim ugovorom iz inicijative povodom koje je doneto reenje o pokretanju postupka u
odnosu na osporene odredbe l. 38. i 51. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parninom
postupku, odluujui kao u taki 2. izreke.
VIII
Ocena ustavnosti lana 55. Zakona
Povodom odredaba lana 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku,
Ustavni sud je ocenio da osporena odredba lana 55. stav 1. Zakona, kojom je bilo propisno da
e se postupci zapoeti pre stupanja na snagu ovog zakona okonati po odredbama ovog
zakona, nije imala povratno dejstvo, jer je tom odredbom, kao prelaznom, bilo propisano
postupanje po novom zakonu u postupcima koji su u toku, nezavisno od toga da li je postupak
pokrenut pre ili nakon izmene zakona, ili je postupak nastavljen nakon ukidanja prvostepene
odluke, te da time nisu povreene odredbe lana 197. Ustava.
Naime, Ustavni sud konstatuje da primena novog zakona na postupke koji su u toku predstavlja
trenutno dejstvo zakona, dok bi povratno dejstvo i retroaktivnost znaile primenu nove pravne
norme na okonane pravne situacije. Stoga je Ustavni sud ocenio da je stvar zakonodavca kako
e urediti sprovoenje neokonanih postupaka i da li e propisati da se ti postupci zavre po
pravilima postupka po kojem su i poeli ili po novim pravilima. Prema preovlaujuem stavu
pravne teorije, za primenu novog ili starog zakona merodavno je vreme donoenja odluke;
naprotiv, po dosadanjoj zakonodavnoj praksi, to je bilo najee vreme podnoenja tube sudu.
Meutim, za ta e se zakonodavac opredeliti prilikom ureivanja prelaznog reima i postupanja
u neokonanim postupcima, stvar je zakonodavca i njegove ocene celishodnosti, to ne moe
biti predmet ocene Ustavnog suda u smislu lana 167. Ustava. Evropski sud za ljudska prava
izjasnio se takoe da trenutna primena prelaznih odredbi zakona jeste doputena kao opti
princip, ukoliko suprotno nije izriito propisano (videti Case of Brualla Gmez de la Torre v.
Spain, predstavka broj 26737/95, presuda od 19. decembra 1997. godine, stav 35.).
Iz svega navedenog, po oceni Suda, proizlazi da treba, na osnovu odredbe lana 53. stav 4.
Zakona o Ustavnom sudu, odbiti kao neosnovan zahtev za utvrivanje neustavnosti i

nesaglasnosti sa potvrenim meunarodnim ugovorom iz inicijative povodom koje je doneto

reenje o pokretanju postupka, a u odnosu na osporene odredbe lana 55. stav 1. Zakona o
izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku, pa je odlueno kao u taki 2. izreke.
Meutim, u pogledu ustavnosti stava 2. lana 55. Zakona kojim je bilo propisano da e o
revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odluivati Vrhovni kasacioni sud u
veu sastavljenom od troje sudija, po pravilima parninog postupka koja su vaila do dana
stupanja na snagu ovog zakona, Ustavni sud je ocenio da iz ove odredbe Zakona proizlazi da je
zakonodavac prekrio ustavnu zabranu povratnog dejstva zakona iz lana 197. Ustava. Naime,
na stranke koje nisu izjavile reviziju do 29. decembra 2009. godine, odnosno do stupanja na
snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku, a osporena
drugostepena presuda je doneta do tog datuma, primenjuju se odredbe novog Zakona kojim je
vrednost za reviziju bila viestruko uveana, to je dovelo do nedozvoljenog dejstva novog
Zakona i na odnose koji su ve bili okonani u tom trenutku. Takoe, osporena odredba lana
55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku stavila je u
neravnopravnu poziciju jednu grupu lica u odnosu na sve druge uesnike u postupcima po
reviziji, u odnosu na koje je doneta drugostepena presuda do ovog datuma koja im je i
dostavljena. Ustavni sud ponavlja, kao to je to ve vie puta rekao u ovoj odluci, da se pravo
na izjavljivanje revizije stie danom donoenja drugostepene presude, pa je u skladu sa
naelom zabrane diskriminacije, koje garantuje lan 21. Ustava, samo takvo zakonsko ureenje
prelaznog reima izjavljivanja revizije, koje bi sve uesnike u postupku stavilo u jednaku pravnu
situaciju u odnosu na pravnosnane presude koje su donete do 29. decembra 2009. godine, a
nezavisno od toga kada su im osporene presude i uruene.
Stoga je Ustavni sud ocenio da iz navedenih razloga osporena odredba lana 55. stav 2.
Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku, u delu koji glasi: "izjavljenim
pre stupanja na snagu ovog zakona", u vreme vaenja nije bila u saglasnosti sa Ustavom i sa
potvrenim meunarodnim ugovorom, pa je, u skladu sa odredbom lana 45. taka 1) Zakona o
Ustavnom sudu, odluio kao u taki 1. izreke.
IX
Imajui u vidu da Ustavni sud, saglasno odredbama lana 167. Ustava, nije nadlean da
ocenjuje opravdanost i celishodnost pojedinih zakonskih reenja, niti meusobnu saglasnost
odredaba istog zakona, kao to nije nadlean da ocenjuje ni saglasnost tih odredaba sa
stavovima Vrhovnog suda Srbije, niti predlae "izmenu zakona", to je Sud, na osnovu lana 36.
stav 1. taka 1) Zakona o Ustavnom sudu, reio kao u taki 3. izreke.
Zahtev za donoenje privremene mere kojom bi se obustavilo izvrenje odredaba osporenog
Zakona Sud je, saglasno lanu 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbacio, jer je doneo
konanu odluku, te je odluio kao u taki 4. izreke.
Polazei od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba lana 42a stav 1. taka 2), lana 45.
ta. 1) i 15), lana 46. taka 3) i lana 47. taka 1) Zakona o Ustavnom sudu, kao i odredaba
lana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.
Ustavni sud, na osnovu lana 167. stav 1. taka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici odranoj
14. marta 2013. godine, doneo je
ODLUKU

1. Utvruje se da odredba lana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o

parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 111/09), u delu koji glasi: "izjavljenim pre
stupanja na snagu ovog zakona", u vreme vaenja, nije bila u saglasnosti sa Ustavom i sa
potvrenim meunarodnim ugovorom.
2. Odbija se zahtev za utvrivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrenim meunarodnim
ugovorom odredaba l. 38. i 51. i lana 55. stav 1. Zakona iz take 1.
3. Odbacuje se zahtev za ocenu meusobne saglasnosti odredaba lana 55. Zakona iz take 1.
sa "osnovnim naelima" istog zakona i tih odredaba sa stavom Vrhovnog suda Srbije utvrenim
na sednici od 5. oktobra 2005. godine, kao i zahtev za "izmenu zakona".
4. Odbacuje se zahtev za obustavu izvrenja pojedinanog akta ili radnje koja je preduzeta na
osnovu odredaba lana 55. Zakona iz take 1.
ZAJEDNIKO IZDVOJENO MILJENJE
u odnosu na Odluku Ustavnog suda broj IUz-2/2010 od 14. marta 2013. godine
Ustavni sud je na sednici od 14. marta 2013. godine, veinom glasova, doneo Odluku IUz2/2010 (u daljem tekstu: Odluka), kojom je: utvrdio da odredba lana 55. stav 2. Zakona o
izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 111/09), u
delu koji glasi: "izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona", u vreme vaenja, nije bila u
saglasnosti sa Ustavom i sa potvrenim meunarodnim ugovorom" (taka 1. izreke); odbio
zahtev za utvrenje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrenim meunarodnim ugovorom
odredaba l. 38. i 51. i lana 55. stav 1. Zakona iz take 1. (taka 2. izreke); odbacio zahtev za
ocenu meusobne saglasnosti odredaba lana 55. Zakona iz take 1. sa "osnovnim naelima"
istog zakona i tih odredaba sa stavom Vrhovnog suda Srbije utvrenim na sednici od 5. oktobra
2005. godine, kao i zahtev za "izmenu zakona" (taka 3. izreke); odbacio zahtev za obustavu
izvrenja pojedinanog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu odredaba lana 55. Zakona iz
take 1. (taka 4. izreke). Iako smo glasale protiv Odluke u celini, u ovom izdvojenom miljenju
naveemo razloge zbog kojih se nismo saglasile sa tim da Ustavni sud odbije zahtev za
utvrivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrenim meunarodnim ugovorom odredaba l.
38. i 51. osporenog Zakona, kojima je povean cenzus za izjavljivanje revizije u parninom
postupku.
Odredbama Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/04) ureena su
pravila postupka za pruanje sudske pravne zatite po kojima se postupa i odluuje prilikom
reavanja graanskopravnih sporova iz linih, porodinih, radnih, trgovakih, imovinskopravnih i
drugih graanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviena druga
vrsta postupka (lan 1.). Okosnicu odluivanja u parninom postupku oduvek su inili
imovinskopravni sporovi u kojima se odluuje o tubenim zahtevima koji se odnose na:
utvrenje prava svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnostima, utvrenje nitavosti, ponitaj
ili raskid ugovora koji imaju za predmet nepokretnosti, zakupne odnose na stanu u privatnoj ili
dravnoj svojini, predaju nepokretnih ili pokretnih stvari, izvrenje neke druge inidbe, novana
potraivanja na ime naknade tete, sticanje bez osnova itd. Protiv odluke donete u parninom
postupku stranke imaju pravo na albu i na vanredne pravne lekove propisane Zakonom.
Revizija je vanredni pravni lek kojim parnine stranke mogu osporavati presude drugostepenih
sudova donete povodom albi protiv presuda prvostepenih sudova, kao i reenja drugostepenih
sudova kojima je postupak pravosnano zavren. Do 1977. godine revizija je bila redovni pravni

lek, a od tada postaje najznaajniji vanredni pravni lek u parninom postupku. Radi se, dakle, o
ustaljenom zakonskom institutu naeg pravnog poretka o kome je uvek odluivao najvii sud u
Republici Srbiji - najpre Vrhovni sud Srbije, a od 1. januara 2010. godine Vrhovni kasacioni sud.
Zakonske pretpostavke za podnoenje revizije u graanskopravnim sporovima su od 1977.
godine do danas menjane vie puta. Zajedniko za ove izmene je sve vee ograniavanje prava
na izjavljivanje revizije, koje se ogleda u suavanju razloga za reviziju, poveanju revizijske
sume (cenzusa) u imovinskopravnim sporovima i smanjivanju broja sporova u kojima je revizija
uvek dozvoljena bez obzira na vrednost predmeta spora. Ukoliko se posmatraju samo izmene
revizijskog cenzusa u imovinskopravnim sporovima u optem parninom postupku u periodu od
1998. do 2009. godine, moe se konstatovati: da je prema Zakonu o izmenama i dopunama
Zakona o parninom postupku ("Slubeni list SRJ", broj 12/98) revizijska suma morala da pree
iznos od 15.000 dinara, a prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o parninom
postupku ("Slubeni list SRJ", broj 3/02) iznos od 300.000 dinara; da je Zakonom o parninom
postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/04) taj iznos povean na 500.000 dinara, a
osporenom odredbom lana 38. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parninom
postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 111/09 - u daljem tekstu: Zakon) propisan je iznos od
100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Osporenim lanom 51. Zakona revizijski cenzus je u
privrednim sporovima sa 2.500.000 dinara povean na iznos od 300.000 evra u dinarskoj
protivvrednosti. Za nepunih pet godina revizijski cenzus u optem parninom postupku povean
je dvadesetostruko, a u privrednim sporovima za dvanaest puta. U dravama u regionu, kako se
to u Odluci navodi, cenzus za reviziju varira od 5.000 evra u Crnoj Gori do 30.000 evra u
Hrvatskoj, dok u Austriji iznosi 5.000 evra, a u Nemakoj 20.000 evra. Za razliku od sudija
Ustavnog suda koje su glasale za Odluku i iz ovih pokazatelja nisu mogli "nita posebno
zakljuiti", mi smo zakljuile da je revizijski cenzus u Republici Srbiji u kratkom vremenskom
periodu bitno povean i da je viestruko vei nego u ekonomski jaim i bogatijim zemljama u
regionu, ali i u zemljama lanicama Evropske unije Austriji i Nemakoj, to, po naem miljenju,
samo po sebi, otvara i brojna ustavnopravna pitanja, posebno imajui u vidu da se Republika
Srbija u lanu 1. Ustava definie kao drava zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi.
Nesporno je da pravo na pravno sredstvo iz lana 36. stav 2. Ustava, pre svega, garantuje
dvostepenost u odluivanju o pravima i obavezama kroz pravo na albu, dok su vanredna
pravna sredstva u domenu zakonodavne politike. Pristup parninih stranaka najvioj sudskoj
instanci je svuda ogranien, pa je takav sluaj i u Republici Srbiji. Nema sumnje da zakonsko
ureivanje dozvoljenosti revizije moe trpeti ogranienja - kako u pogledu razloga za njeno
izjavljivanje, tako i u pogledu vrste spora, kao i visine tubenog zahteva povodom koga se
revizija moe izjaviti. Meutim, nikako se ne moemo saglasiti sa stavovima iznetim u Odluci
"da je pristup sudu treeg stepena rezervisan samo za izuzetne situacije", da osporenim
izmenama i dopunama Zakona "pravo na izjavljivanje revizije nije postalo nedostupno, ve
manje pristupano" i da je to "saglasno sa ovlaenjima zakonodavca iz lana 97. taka 2. i
lana 99. taka 7. Ustava".
Navedeni stavovi izloeni su u Odluci nakon interpretiranja stavova iz etiri presude Evropskog
suda za ljudska prava i jedne odluke Ustavnog suda. U navedenim presudama Evropski sud se
izjasnio da uslovi za podnoenje revizije mogu biti stroiji od onih koji se trae za podnoenje
albe, da je legitimni cilj postignut kada se imovinski cenzus povea kako bi se izbeglo
preterano optereenje najvieg suda sluajevima manje vanosti, te da Vrhovni sud treba da se
bavi stvarima izuzetne vanosti. Svi ovi stavovi Evropskog suda, po naem miljenju, ne mogu
da budu tumaeni tako kako je to u Odluci uinjeno - da je pristup sudu treeg stepena
rezervisan samo za izuzetne situacije. Naime, nije sporno da revizijski sud ne treba da se bavi
sluajevima manje vanosti, ali se sluajevi vee ili izuzetne vanosti ne mogu poistovetiti sa

postupanjem suda treeg stepena samo u izuzetnim situacijama. Imovinski sporovi od

egzistencijalnog znaaja za stranke, kao to npr. mogu biti sporovi o pravu svojine ili drugim
stvarnim pravima na zgradama, poslovnim prostorijama, stanovima ili graevinskom zemljitu,
sporovi za iseljenje iz stana, sporovi za izvrenje trgovinskih ugovora velike vrednosti koji mogu
dovesti do steaja privrednog drutva i sl., nesumnjivo predstavljaju sporove od velike, pa i
izuzetne vanosti za pravne subjekte, iako moda nisu nastali u izuzetnim situacijama. Ali, ak i
kada su u pitanju sporovi velike, odnosno izuzetne vanosti, osporenim odredbama l. 38. i 51.
Zakona revizija nije doputena ako u imovinskim sporovima u optem parninom postupku
vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 100.000 evra, a u privrednim sporovima iznos od
300.000 evra. Pri tome, treba imati u vidu da se revizijski cenzus ne odnosi na ukupnu vrednost
predmeta spora, nego samo na pobijani deo drugostepene presude. I pored navedenog, veina
sudija je zakljuila da pravo na izjavljivanje revizije nije postalo nedostupno, ve manje
pristupano. Pitamo se kome je to pravo pristupano u zemlji u kojoj je oko 30% radno
sposobnog stanovnitva bez zaposlenja, u kojoj je prosena plata zaposlenih oko 400 evra
meseno i u kojoj veina graana u toku celog radnog veka ne moe da zaradi iznos koji
predstavlja revizijski cenzus. Takoe se postavlja pitanje i koja imovinska dobra mogu uivati
zatitu u revizijskom postupku ako cena stanova povrine 60 m u veini mesta u Srbiji ne
prelazi iznos od 50.000 evra, a pravina naknada za ar poljoprivrednog zemljita koja se
isplauje vlasnicima u postupku eksproprijacije najee predstavlja dinarsku protivvrednost od
100 evra. S obzirom na visinu spornih revizijskih cenzusa, sam po sebi, namee se odgovor da
je pristup sudu najvieg stepena postalo pravo i privilegija bogatih, odnosno slikovito reeno
renikom Odluke - samo onih izuzetnih. Sledom navedenog, smatramo da se za pravo na
izjavljivanje revizije propisano osporenim odredbama l. 38. i 51. Zakona nikako ne moe rei
da je manje pristupano nego ranije, ve da je pristupano malom broju graana i privrednih
subjekata, a da je za veinu u potpunosti nepristupano. Trine vrednosti stvarnih prava na
nepokretnostima u Srbiji, a to je notorno, ne zavise samo od povrine, kvaliteta gradnje i
opremljenosti, nego u najveoj meri od mesta u kome se nalaze, tako da nepokretnosti istih
karakteristika u Beogradu i Surdulici ili Zajearu mogu imati viestruko razliitu trinu vrednost.
ak ni pravo svojine na zgradi ili stanu povrine 100 m u Beogradu nee uvek uivati pravnu
zatitu pred sudom treeg stepena u zavisnosti od toga na kojoj se blioj lokaciji nalazi, a kamoli
u nekom manjem gradu ili selu u Srbiji. Zato se u potpunosti slaemo sa prof. dr Vesnom Raki
Vodineli koja je u pisanom miljenju, bolje rei, svestranoj analizi instituta revizije za
Konsultativni sastanak u Ustavnom sudu povodom spornih ustavnopravnih pitanja u ovom
predmetu, pored ostalog, navela: "U tome je opasnost previsoko postavljene revizijske sume, o
kojoj zakonodavac nije vodio rauna, ime je ozbiljno doveo u pitanje ne samo apstraktnu
pravnu jednakost, ve i pravo svakog na jednaku pravnu zatitu bez diskriminacije iz lana 21.
st. 1. i 2. Ustava. Ujedno, time se dovodi u pitanje pravo na jednakost pravne zatite pred
sudovima iz lana 36. stav 1. Ustava. Mora se imati u vidu i to da trina vrednost nije isto to i
egzistencijalna vrednost odreenog subjektivnog prava, pogotovo kada je re o stvarnom pravu
na nepokretnostima. Rizik previsoke revizijske sume nije samo pravna nesigurnost, ve i pravna
nejednakost uzrokovana linim svojstvima, kao to je mesto prebivalita i imovinsko stanje. A,
takva je zabranjena lanom 21. stav 3. Ustava."
2

U vezi sa izloenim, sporan je i zakljuak iz Odluke da je pruanje revizijske zatite osporenim

Zakonom ureeno saglasno zakonskim ovlaenjima zakonodavca iz lana 97. taka 2. Ustava.
Moramo da istaknemo da ovlaenja zakonodavca da, na osnovu lana 97. Ustava, zakonom
ureuje odreene oblasti i odnose nisu neograniena i bezobalna. U protivnom, svako zakonsko
reenje (pa i neustavno) bi se moglo pravdati odreenom zakonodavnom politikom ili
celishodnou u iju se ocenu Ustavni sud ne moe uputati. Meutim, zakonodavna politika je
omeena samim Ustavom, i to, pre svega, njegovim osnovnim naelima i garancijama ljudskih i
manjinskih prava i sloboda. Jedno od osnovnih naela u oblasti ljudskih i manjinskih prava i

sloboda utvreno je lanom 20. Ustava i odnosi se na ogranienja ljudskih i manjinskih prava.
Prema lanu 20. stav 1. Ustava, ljudska i manjinska prava zajemena Ustavom mogu zakonom
biti ograniena ako ogranienje doputa Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav doputa, u obimu
neophodnom da se ustavna svrha ogranienja zadovolji u demokratskom drutvu i bez zadiranja
u sutinu zajemenog prava. Da bi ogranienje putem revizijske sume bilo ustavno, svi citirani
uslovi moraju biti ispunjeni kumulativno.
Ustavni sud je u svom Reenju IU-28/2005 od 30. aprila 2009. godine, naveo sledee: "Prema
stavu Suda, ovakvo zakonsko ogranienje mogunosti pristupa Vrhovnom sudu kroz utvrenu
minimalnu vrednost predmeta spora predstavlja razumno ogranienje propisano u skladu sa
javnim interesom efikasne sudske zatite prava i potrebe da se postupak pred sudovima okona
u razumnom roku". Ustavni sud je ovakav stav zauzeo kada je ocenjivao odredbu Zakona o
parninom postupku kojom je revizijska suma bila propisana u iznosu od 500.000 dinara. Istu
revizijsku sumu imao je u vidu i Evropski sud za ljudska prava kada se u predmetu "Dobri protiv
Srbije" izjasnio da je "to bio legitiman i razuman procesni zahtev, imajui u vidu samu sutinu
uloge Vrhovnog suda da se bavi stvarima izuzetne vanosti". Meutim, nikako ne moemo da
se sloimo sa tim da je bilo legitimno da se nakon manje od pet godina revizijska suma
dvadesetostruko povea u optem parninom postupku, a za dvanaest puta u privrednim
sporovima. Nadlenost Vrhovnog kasacionog suda da se stara o jedinstvenoj primeni prava i
njegova sutinska pozicija najvieg suda koji se bavi pitanjima od izuzetne vanosti ne razlikuje
se od nadlenosti i pozicije koju je imao Vrhovni sud Srbije do 31. decembra 2009. godine. U
periodu od 2004. do 2009. godine nisu se promenili ni broj vanrednih pravnih sredstava, niti
razlozi za njihovo izjavljivanje. Jedino to se u meuvremenu promenilo je ekonomska mo
graana koja se nije poveala ve smanjila, to dodatno ukazuje na nedostatak objektivnog
razloga za enormno poveanje revizijske sume. Stoga smatramo da nije postojao legitimni cilj
kojim se moe pravdati ovakvo, po naem miljenju, neproporcionalno i nerazumno ogranienje
prava na izjavljivanje revizije.
U Odluci postoji pokuaj da se propisano ogranienje prava na reviziju pravda postojanjem
drugih vanrednih pravnih sredstava koja su u nadlenosti Vrhovnog kasacionog suda i ijom
primenom se, po miljenju veine sudija, ostvaruje njegova uloga, a posebno postojanjem tzv.
izuzetno dozvoljene revizije. Kada je u pitanju izuzetno dozvoljena revizija predviena lanom
395. Zakona o parninom postupku, moramo da istaknemo da ona nije "dostupna svakome",
kako se u Odluci navodi. Za razliku od revizije propisane osporenim l. 38. i 51. Zakona koja
predstavlja ovlaenje stranaka, revizija propisana lanom 395. Zakona o parninom postupku
ne predstavlja ovlaenje stranke, ve diskreciono pravo suda i zbog toga se u teoriji najee
naziva "revizija po doputenju". Ocenu o doputenosti daje Apelacioni sud, s tim to Vrhovni
kasacioni sud tom ocenom nije vezan, nego sam procenjuje da li je potrebno da se po podnetoj
reviziji razmotre pravna pitanja od opteg interesa, ujednai sudska praksa ili d novo
tumaenje prava. Imajui u vidu brojne ustavne albe kojima su pred Ustavnim sudom osporene
odluke Vrhovnog kasacionog suda donete po tzv. izuzetno dozvoljenoj reviziji, slobodne smo da
zakljuimo da do sada ovo pravno sredstvo nije ispunilo svoj zakonom utvreni cilj, niti moe biti
opravdanje za ogranienje revizije u njenom tradicionalnom znaenju i funkciji. Direktna revizija
propisana lanom 389. Zakona o parninom postupku, pak, predstavlja albu izjavljenu
Vrhovnom kasacionom sudu protiv presude donete u prvom stepenu protiv koje je inae
dozvoljena revizija. Zahtev za zatitu zakonitosti se, prema lanu 417. Zakona o parninom
postupku, moe podii samo zbog jedne bitne povrede odredaba parninog postupka, i to one
propisane lanom 361. stav 2. taka 5. istog zakona, to je jedan od osnovnih razloga da se, i
prema stavu Ustavnog suda i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, smatra
nedelotvornim i neefikasnim pravnim sredstvom. Najzad, predlog za ponavljanje postupka se, u
skladu sa lanom 425. stav 1. Zakona o parninom postupku, uvek podnosi sudu koji je doneo

odluku u prvom stepenu, te se ne moe smatrati vanrednim pravnim lekom kojim se ostvaruje
uloga Vrhovnog kasacionog suda. Na osnovu izloenog, za nas je neprihvatljiv zakljuak veine
sudija izraen u Odluci "da ogranienje ne ugroava sutinu samog prava, imajui u vidu da se
nadlenost Vrhovnog kasacionog suda mogla predvideti i drugim vanrednim pravnim
sredstvima".
Smatramo da u ovom ustavnosudskom sporu ostaje osnovno pitanje da li je revizija protiv
presude, pod uslovima propisanim osporenim odredbama l. 38. i 51. Zakona, efikasno pravno
sredstvo za obezbeenje one uloge koju ima Vrhovni kasacioni sud, a koju nemaju niestepeni
sudovi - obezbeenje jedinstvene primene i tumaenje prava na celoj teritoriji Republike Srbije.
Moramo da zakljuimo da nije, jer Vrhovni kasacioni sud objektivno moe obavljati ovu svoju
ulogu u malom broju pravnih stvari u kojima se, po pravilu, ne postavljaju pitanja koja su od
sutinskog i egzistencijalnog znaaja za veinu graana i privrednih subjekata. Na poseban
znaaj revizije, i to u vreme kada je ona bila redovni pravni lek, ukazivao je jo prof. dr Borivoje
Pozni, koji je isticao sledee: "Znaaj ovog pravnog leka lei u tome to on predstavlja sredstvo
za objedinjavanje sudske prakse. Zauzimajui povodom revizije stav po jednom pravnom pitanju
vrhovni sud, kao sud treeg stepena, utie faktikim autoritetom svoje odluke na nie sudove,
tako da oni taj stav redovno prihvataju. Da bi on taj svoj zadatak uspeno ostvario, potrebno je
da esto dolazi u priliku da svoje shvatanje izrazi. Revizija, kao pravni lek koji stoji na
raspolaganju stranci, predstavlja najpogodniji put kojim se pravna pitanja iznose pred vrhovne
sudove".
1

______________
Vidi: dr Borivoje Pozni, Graanskoprocesno pravo, 1976, Beograd, str. 323.
1

Neujednaena sudska praksa na teritoriji cele drave predstavlja rizik za ustavnu garanciju
prava na pravnu sigurnost pravnih subjekata, to, po miljenju prof. dr Vesne Raki Vodineli, sa
kojim se u potpunosti slaemo, dovodi u pitanje odredbu lana 20. stav 2. Ustava. U svom
konsultativnom miljenju ona navodi sledee: "Naelo pravne sigurnosti bi se moglo definisati
kao pravo svakog da ne bude neustavno i nezakonito stavljen u nepovoljniji materijalni i
procesni poloaj, posle pravosnano okonanog postupka pred pravosudnim organima. Ovaj
princip nije na opti nain ureen Ustavom. Moe se rei da on zapravo predstavlja skup naela
koja za osnovu imaju principe pravne jednakosti, jedinstva pravnog podruja i zakonitosti.
Osnov ovog naela lei u principu vladavine prava (lan 3. Ustava). Bitno je naglasiti da svaki
sudski postupak moe za posledicu imati stavljanje stranke u nepovoljniju materijalnopravnu i
procesnopravnu situaciju u odnosu na onu koja je prethodila sudskom postupku. Ali, takav njen
poloaj ne sme biti posledica nezakonitog rada nadlenog suda. Ako VKS ne moe efikasno da
utie na pravnu sigurnost kontrolom zakonitosti rada niih sudskih instanci, teret postizanja
pravne sigurnosti bie prebaen iskljuivo na Ustavni sud."
Po naem miljenju, poveanjem cenzusa za izjavljivanje revizije osporenim odredbama l. 38. i
51. Zakona derogirana je Ustavom i zakonom utvrena uloga Vrhovnog kasacionog suda, a to
je u ovom sluaju uticalo i na ustavni poloaj Ustavnog suda. Naime, Ustavom nije izriito
utvrena nadlenost Vrhovnog kasacionog suda jer to i nije ustavna materija, ali je lanom 143.
stav 4. Ustava odreeno da je Vrhovni kasacioni sud najvii sud u Republici Srbiji, iz ega
proizlazi da je taj sud prvenstveno pozvan da se stara o jednakoj zatiti prava pred sudovima
koje se jemi odredbama lana 21. st. 1. i 2. i lana 36. stav 1. Ustava. Odredbama Zakona o
ureenju sudova ("Slubeni glasnik RS", br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/11)
propisano je da Vrhovni kasacioni sud odluuje o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na

odluke sudova Republike Srbije i u drugim stvarima odreenim zakonom (lan 30.), kao i da
utvruje naelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava (lan 31.).
Vano je istai da se nakon stupanja na snagu osporenih odredaba l. 38. i 51. Zakona, kojima
se mogunost za izjavljivanje revizije bitno smanjila, u velikoj meri poveao broj ustavnih albi
protiv drugostepenih sudskih odluka, a posebno broj albi kojima se ukazuje na povredu prava
na pravnu sigurnost kao garancije prava na pravino suenje iz lana 32. stav 1. Ustava, kao i
na povredu prava na jednaku zatitu prava iz lana 36. stav 1. Ustava. Podaci iz Pregleda rada
Ustavnog suda nas upozoravaju da je u 2009. godini u ovom sudu primljeno 2843 ustavne
albe, u 2010. godini 5555, u 2011. godini 6928, a u 2012. godini 10069 ustavnih albi. U toku
2012. godine za 10 puta je povean broj odluka kojima je utvrena povreda prava na pravino
suenje (1451) u odnosu na 2011. godinu. Posebno je karakteristino da je u 2012. godini
izrazito povean (za 204 puta) broj odluka kojima je utvrena povreda prava na jednaku zatitu
prava (1024). Ovi podaci nesumnjivo ukazuju na to da se usled nemogunosti pristupa
Vrhovnom kasacionom sudu stranke obraaju ustavnom albom Ustavnom sudu, oekujui da
ovaj sud osigura jedinstvenu primenu zakona i ravnopravnost graana, a to je osnovna uloga
Vrhovnog kasacionog suda, koju on oigledno nije u mogunosti da ostvari, izmeu ostalog, i
zbog ogranienja prava na izjavljivanje revizije. Time se, nema spora, potkopava poverenje
javnosti u redovno sudstvo, jer najvii sud nije u prilici da obezbedi pravnu sigurnost kroz
jednaku zatitu prava fizikih i pravnih lica koja se nalaze u istoj ili bitno slinoj injeninoj i
pravnoj situaciji u onim sluajevima u kojima su niestepeni sudovi doneli razliite odluke i
izrazili protivrene pravne stavove. To istovremeno dovodi do zatrpavanja Ustavnog suda
ustavnim albama, koje ga, sa jedne strane, pretvaraju u svojevrstan revizijski sud, a koje mu,
sa druge strane, onemoguavaju da u punom kapacitetu ostvaruje svoje ustavne nadlenosti.
I, da zakljuimo. Revizija propisana osporenim odredbama l. 38. i 51. Zakona, po naem
miljenju, ne moe se smatrati efikasnim pravnim sredstvom. Nelegitimno i neproporcionalno
ogranienje ovog pravnog sredstva ima itav niz posledica koje se prvenstveno ogledaju u
nejednakoj zakonskoj zatiti prava pravnih subjekata pred sudovima, a kao krajnju konsekvencu
ima poremeaj ustavnih nadlenosti izmeu Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, jer
zakonski okvir odreen osporenim odredbama ne omoguava najviem sudu da osigurava
jedinstvenu primenu zakona i jednaku zatitu prava pravnih subjekata pred redovnim sudovima
na celoj teritoriji Republike Srbije, u skladu sa svojom osnovnom nadlenou, ve je taj
zadatak, protivno Ustavu, prenet na Ustavni sud, ime se remete njegov ustavni poloaj i uloga.

______________
U osnovi to je bio i glavni razlog zbog koga je Ustavni sud Hrvatske svojom Odlukom
UI/1569/2004 svojevremeno ukinuo odredbu Zakona o parninom postupku kojom je bilo
propisano da stranke mogu podneti reviziju protiv drugostepene presude ako vrednost predmeta
spora pobijanog dela presude prelazi 100.000,00 kuna (oko 35.000 evra).
2

Sudije Ustavnog suda,

Katarina Manojlovi Andri, s.r.
dr Bosa Nenadi, s.r."

(Odluka Ustavnog suda, IUz broj 2/2010 od 14. marta 2013. godine, objavljena u "Sl.
glasniku RS", br. 53/2013 od 18. juna 2013. godine)

UGOVOR O GRAENJU I ZAHTEV ZA ISPLATU

Posebne uzanse o graenju
Uzansa 118
Zastarelost potraivanja cene radova
Sentenca:

Zastarelost potraivanja cene radova po ugovoru o graenju tee od dana kada je

izvoa radova mogao na osnovu konanog obrauna da zahteva isplatu, bez obzira da
li je ugovoreno i vreno plaanje po privremenim situacijama.

Iz obrazloenja:
"Navedenom presudom u stavu I izreke obavezan je tueni da plati tuiocu iznos od 743.584,00
dinara, sa kamatom po zakonskoj stopi poev od 19.12.1998. godine do isplate. U stavu II
izreke odbijen je protivtubeni zahtev za naplatu ugovorene kazne u iznosu od 797.103,00
dinara, kao i zahtev za naplatu izgubljene dobiti u iznosu od 2.430.000,00 dinara, sa kamatom
na te iznose. U stavu III izreke obavezan je tueni da plati tuiocu trokove parninog postupka
u iznosu od 94.710,00 dinara.
Prema injeninom stanju utvrenom u prvostepenoj presudi, tueni je kao naruilac angaovao
tuioca kao izvoaa radi izvoenja graevinskih radova na tuenikovom objektu u N, o emu je
zakljuen ugovor od 1.6.1990. godine, sa aneksom od 4.9.1990. godine. Sporno je plaanje
izvedenih radova koje trai tuilac, a dok tueni osporava obavezu po tom osnovu i istie svoje
potraivanje po osnovu ugovorne kazne i izgubljene dobiti. Nalazom vetaka utvreno je da je
tuilac ugovorene radove iju naplatu trai izvrio, po situacijama overenim od nadzornog
organa, da se sa izvoenjem radova, jeste kasnilo, ali da je i tueni naruilac kasnio sa
plaanjem, odnosno da je tueni platio samo 34,17% ukupne vrednosti izvedenih radova. Prema
cenama na dan vetaenja, neplaenih 65,83% radova vredi 743.584,00 dinara, na koji iznos je
tuilac opredelio, a prvostepeni sud usvojio tubeni zahtev. Protivtubeni zahtev za naplatu
ugovorne kazne zbog zadocnjenja u izvoenju radova, kao i za naplatu izmakle koristi,
prvostepeni sud je odbio usled injenice da tueni - protivtuilac nije uplatio trokove vetaenja
kojim bi se utvrdilo postojanje i visina njegovog potraivanja.
Kod utvrenih injenica da je tueni svoju obavezu plaanja cene iz lana 630. ZOO po ugovoru
o graenju izmirio samo delimino, u procentu 34,17% vrednosti izvedenih radova, prvostepeni
sud je pravilnom primenom materijalnog prava usvojio tubeni zahtev za naplatu neplaenog
dela od 65,83% izvedenih radova, i to po cenama na dan vetaenja. Dosueni iznos tueni
duguje u skladu s odredbama lana 262. stav 1. i 2. ZOO, te lan 189. stav 2, 190. u vezi sa
lanom 269. ZOO.

Prigovor zastarelosti tuioevog potraivanja nije osnovan, kako je pravilno zakljuio i

prvostepeni sud. Iz spisa se utvruje da je tueni kao naruilac, odnosno da je nadzorni organ
overavao privremene situacije, ali da primopredaja radova nije izvrena, niti je izvren konani
obraun koliina kvaliteta i vrednosti radova, to je sve predvieno odredbom lana 24. ugovora
od 1.6.1990. godine, kao i Posebnim uzansama o graenju (uzanse br. 116 - br. 120). Takoe,
tueni nije overio okonanu situaciju tuioca od 8.10.1991. godine, a tuba je podneta dana
1.7.1994. godine.
Kada konani obraun meu strankama iz ugovora o graenju nije izvren, izvoa radova
moe traiti da se taj obraun izvri u parnici po tubi za naplatu izvedenih radova, kako je u
konkretnom sluaju i uinjeno. S druge strane, zastarelost potraivanja cene radova po ugovoru
o graenju tee od dana kada je izvoa radova mogao na osnovu konanog obrauna da
zahteva isplatu, bez obzira da li je ugovoreno i vreno plaanje po privremenim situacijama.
Potraivanje cene iz ugovora o graenju definitivno nastaje konanim obraunom radova, kako
predvia Posebna uzansa o graenju br. 118, kao i lan 24. Ugovora parninih stranaka, i pre
konanog obrauna zastarelost izvoaevog potraivanja ne tee, pa ni kada su svi radovi
izvedeni, kao u konkretnom sluaju. Kod prava izvoaa da se konani obraun saini u parnici,
okolnost da konani obraun prethodno nije sainjen, kao ni razlozi za to, ne mogu ii na tetu
izvoaa koji je dokazao koliinu i vrednost izvedenih radova. Stoga ni potraivanje tuioca nije
zastarelo, tim pre to od ispostavljanja okonane situacije do podnoenja tube nije istekao rok
od 3 godine iz lana 374. i 376. stav 3. ZOO."

(Presuda Vieg privrednog suda u Beogradu, P. 3001/2000 od 21.11.2001. godine Sudska praksa trgovinskih sudova - asopis za privredno pravo, br. 1/2002 - str. 55)

IZVOENJE DOKAZA VETAENJEM

Zakon o parninom postupku
lan 249
Struno znanje kojim sud ne raspolae
Sentenca:

Sud e izvesti dokaz vetaenjem kad je radi utvrenja ili razjanjenja neke injenice
potrebno struno znanje kojim sud ne raspolae. Kada je to mogue prvostepeni sud e i
bez strunog znanja (odnosno bez izvoenja dokaza vetaenjem) utvrditi spornu
injenicu uvidom u dostavljenu dokumentaciju. Tek nakon ocene svih dokaza koje su
stranke u toku postupka dostavile i predloile, na spornu okolnost, prvostepeni sud e
odluiti da li ima mesta izvoenju dokaza putem vetaenja.

Iz obrazloenja:

"Iz spisa predmeta proizlazi da su parnine stranke bile u poslovnom odnosu po osnovu
Ugovora o graenju br. 329/03 od 7.4.2003. godine i to tueni kao naruilac posla i tuilac kao
izvoa radova. Ugovor je potpisan i overen od strane ovlaenih predstavnika stranaka i istim
je utvren predmet ugovora, cena kotanja za izvedene radove i druga prava i obaveze. Meu
strankama je bilo sporno da li je tueni platio deo obaveze u iznosu od 1.080.468,35 dinara
prema tuiocu po osnovu ispostavljene I Privremene situacije (koja je zavedena kod poverioca
pod brojem 728/03 od 17.7.2003. godine a u evidenciji dunika pod brojem 1182 od 3.10.2003.
godine), a kojom je fakturisan ukupan iznos od 2.495.644,16 dinara. Tueni je u prigovoru
osporio dug po osnovu i visini, navodei da je re o presuenoj stvari, da je tuilac podneo
predlog za izvrenje po osnovu naplate izvedenih radova po istom Ugovoru o graenju, po
osnovu verodostojne isprave Okonane situacije od 12.3.2004. godine, te je na osnovu tog
predloga Trgovinski sud u B. doneo reenje o izvrenju Iv. 10826/05 od 21.9.2005. godine i po
istom je sprovedeno izvrenje i naplaen je dug po osnovu Okonane situacije kojom je
obuhvaena i I Privremena situacija.
Prvostepeni sud je pogreno odluio kada je odbio tubeni zahtev kao neosnovan, samo imajui
u vidu da tuilac nije uplatio predujam na ime trokova vetaenja, radi utvrenja sporne
injenice da li je tueni platio utueni iznos, kako navodi u prigovoru.
Odredbom lana 220. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP) propisano je da je svaka
stranka duna da iznese i predloi dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava
navode i dokaze protivnika. Odredbom lana 7. ZPP propisano je da su stranke dune da iznesu
sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze kojima se utvruje te
injenice. Stavom 2. istog lana propisano je da sud utvruje sve injenice od kojih zavisi odluka
o osnovanosti tubenog zahteva.
Iz spisa predmeta proizlazi da je tueni u prigovoru istakao prigovor presuene stvari, navodei
da je po Predlogu za izvrenje na osnovu verodostojne isprave Iv. 10826/05 (koji je podneo
ovde tuilac), Trgovinski sud u B. doneo reenje o izvrenju Iv. 10826/05 od 21.9.2005. godine i
po istom je sprovedeno izvrenje i prinudnim putem je naplaen dug po osnovu Okonane
situacije kojom je obuhvaena i I ali je u istoj sadran iznos koji tueni potrauje po osnovu I
Privremene situacije, ve je odbio tubeni zahtev po osnovu tereta dokazivanja iz lana 223.
ZPP, iz razloga to tuilac nije uplatio predujam na ime trokova vetaenja na okolnost
utvrenja injenice da li je tueni platio dug iz I Privremene situacije, plaanjem duga iz
okonane situacije po osnovu Reenja o izvrenju Iv. 10826/05 od 21.9.2005. godine.
Odredbom lana 249. ZPP propisano je da e sud izvesti dokaz vetaenjem kad je radi
utvrenja ili razjanjenja neke injenice potrebno struno znanje kojim sud ne raspolae. U
konkretnom sluaju, prvostepeni sud je mogao i bez strunog znanja (odnosno bez izvoenja
dokaza vetaenjem) da izvri uvid u dostavljenu okonanu situaciju, kao to je bilo neophodno i
da izvri i uvid u spise predmeta Iv. 10826/05 od 21.9.2005. godine, radi utvrenja sporne
injenice da li je dug plaen, na nain kako tueni navodi u prigovoru.
U ponovnom postupku prvostepeni sud e pre svega imati u vidu istaknuti prigovor presuene
stvari, kao i okonanu situaciju koju je tueni dostavio uz prigovor, pa e tek nakon ocene svih
dokaza koje su stranke u toku postupka dostavile i predloile, odluiti da li ima mesta izvoenju
dokaza putem vetaenja na spornu okolnost da li je tueni izmirio dug iz privremene situacije
plaanjem okonane situacije na nain kako navodi u prigovoru i u tom smislu e prvostepeni
sud voditi rauna ko snosi teret dokazivanja injenice da je dug plaen."

(Reenje Vieg trgovinskog suda, P. 7060/2006 od 10.10.2007. godine)

NAKNADA TETE ZBOG NEDOSTATAKA NA

IZVEDENIM GRAEVINSKIM RADOVIMA
Zakon o obligacionim odnosima
l. 614 i 615
Obavetavanje izvoaa radova
Sentenca:

Shodno l. 614, 615. i 616. Zakona o obligacionim odnosima, naruilac radova ima pravo
da trai snienje naknade za izvedene radove, kao i naknadu tete, pod uslovom da je
blagovremeno izvoaa obavestio o nedostacima, na naruenim i izvedenim radovima.
injenica da je naruilac potpisao privremene kao i okonanu situaciju, ne utie na pravo
naruioca da trai snienje naknade i naknadu tete, obzirom da se ovo pravo naruioca,
shodno napred citiranim lanovima Zakona o obligacionim odnosima, vezuje za isticanje
blagovremenog prigovora izvoau radova u pogledu nedostataka na naruenim i
izvedenim radovima, a ne za potpisivanje ispostavljenih situacija.

Iz obrazloenja:
"Prema stanju u spisima, osnov tubenog zahteva je naknada tete za izvedene graevinskozanatske radove, dok je osnov protivtubenog zahteva povraaj vie uplaenih sredstava na
ime naknade za izvedene radove. U toku postupka, kao nesporno je utvreno da su tuilac i
tueni bili u poslovnom odnosu i to tuilac u svojstvu izvoaa, a tuilac u svojstvu naruioca
graevinsko-zanatskih radova na izradi elektrine, telefonske i gromobranske instalacije na
objektu "Sportska hala" u A, koji su regulisale priloenim ugovorom, koji je kod tuenog zaveden
pod brojem 02-400-20/9, dana 22.6.1998. godine, kao i aneksa istog ugovora od 14.8.2008.
godine. U toku postupka, utvreno je da su ugovoreni radovi izvedeni u periodu od 1997.
godine, zakljuno sa 2000. godinom. U toku postupka, utvreno je da utueni iznos, tuilac
potrauje po osnovu priloenih rauna broj 6/00 od 24.8.2000. godine, kao i po raunu broj 7/00
od 22.9.2000. godine, da je dug po raunu broj 6/00 od 24.8.2000. godine delimino izmiren, te
da ukupni neplaeni preostali iznos po oba rauna iznosi 157.065,00 dinara. Obavezu u
navedenom iznosu, tueni je i priznao u dopisu od 23.11.2000. godine, to je sud i utvrdio u toku
prvostepenog postupka. Prvostepeni sud, nalazi da protivtubeni zahtev, kojim tueni trai
povraaj vie plaenih radova od onih koji su stvarno izvedeni, kao i povraaj naknade za
radove koji su plaeni, a nisu uopte izvedeni, nije osnovan, nalazei da je tueni potpisivanjem
privremenih situacija, kao i okonane situacije, prihvatio kako koliinu izvedenih radova, tako i
cenu po kojoj je izvren obraun, te da se stoga ne moe prihvatiti nalaz vetaka, iz koga

proizlazi, da je tuilac kao izvoa radova, fakturisao veu koliinu radova, od onih koja je
izvedena.
Ovakav injenino pravni zakljuak prvostepenog suda za sada se ne moe prihvatiti, obzirom
da je zasnovan na nepravilnoj primeni materijalnog prava.
Prema lanu 614. Zakona o obligacionim odnosima (dalje:ZOO), o vidljivim nedostacima,
naruilac je duan obavestiti izvoaa bez odlaganja, im je to po redovnom toku stvari mogue
i izvoa, posle pregleda i primanja izvedenih radova ne odgovara za nedostatke koji su se
mogli opaziti obinim pregledom, izuzev u situaciji ukoliko je izvoa znao za te nedostatke, a
njih nije pokazao naruiocu. Ukoliko se radi o skrivenim nedostacima, koji se nisu mogli opaziti
obinim pregledom, naruilac je duan da obavesti izvoaa u roku od mesec dana od njihovog
otkrivanja, a istekom dve godine od prijema obavljenog posla, naruilac se vie ne moe
pozivati na ove nedostatke, kako je to regulisano lanom 615. ZOO. U navedenim situacijama,
pod uslovom da je naruilac izvoaa blagovremeno obavestio o nedostacima, naruilac ima
pravo na snienje naknade i na naknadu tete, to je predvieno lanom 616. ZOO.
Dakle, imajui u vidu napred citirane odredbe ZOO, proizlazi da naruilac ima pravo da trai
snienje naknade za izvedene radove, kao i naknadu tete, pod uslovom, da je blagovremeno
izvoaa obavestio o nedostacima na naruenim i izvedenim radovima. Konkretno, iz nalaza
vetaka proizlazi, da postoje nedostaci na izvedenim radovima, u pogledu koliine radova, koja
je izvedena, odnosno da je izvedena manja koliina radova od one koja je fakturisana. injenica
da je tueni potpisao, privremene kao i okonanu situaciju, nije odluujua za pravo naruioca
da trai snienje naknade i naknadu tete, obzirom da se ovo pravo naruioca, shodno napred
citiranim lanovima ZOO, vezuje za isticanje blagovremenog prigovora naruiocu radova, u
pogledu nedostatka na naruenim i izvedenim radovima. Stoga, obzirom da osnovanost
tubenog zahteva, zavisi od osnovanosti protivtubenog zahteva, stekli su se uslovi za ukidanje
prvostepene presude, radi utvrivanja odlune bitne injenice, da li je tueni kao naruilac
radova, blagovremeno izvestio izvoaa o uoenim nedostacima na izvedenim radovima, te
ukoliko jeste, stekli su se uslovi, da se utvrdi da li tueni kao naruilac radova ima pravo na
smanjenje naknade, po osnovu naknade za radove koji nisu stvarno izvedeni.
U ponovnom postupku, prvostepeni sud e postupiti po napred navedenim primedbama, pa e
na osnovu izvedenih dokaza, kao i naknadno izvedenih, po predlogu parninih stranaka, a u
cilju utvrivanja odlune injenice da li je tueni blagovremeno izvestio tuioca o uoenim
nedostacima u pogledu koliine izvedenih i primljenih radova, utvrditi, da li su se stekli uslovi za
snienje naknade, od ega zavisi i osnovanost protivtubenog zahteva. Nakon toga, prvostepeni
sud e na potpuno i pravilno utvreno injenino stanje, uz pravilnu primenu materijalnog prava,
ponovo odluiti o osnovanosti kako protivtubenog, tako i tubenog zahteva."

(Reenje Vieg trgovinskog suda, P. 5653/2007 od 8.4.2008. godine)

OBRAUN RAZLIKE U CENI OD ZAKLJUENJA

DO ISPUNJENJA UGOVORA

Zakon o obligacionim odnosima

l. 636 i 637
Ispunjenost ugovorenih, odnosno zakonskih uslova
Sentenca:

Izvoa ima pravo da obrauna razliku u ceni za period od zakljuenja ugovora do

njegovog ispunjenja, ukoliko su prethodno ispunjeni ugovoreni odnosno zakonski uslovi,
s tim da njegovo pravo da sudskim putem trai isplatu razlike u ceni zastareva u roku od
tri godine, koji poinje da tee od dana ispostavljanja okonane situacije ili u primerenom
roku od kada je konani obraun za izvedene graevinske radove trebalo da bude
sainjen.

Iz obrazloenja:
"Predmet protivtubenog zahteva je isplata obraunate razlike u ceni za radove izvedene po
Ugovoru o izvoenju radova na komunalnom pripremanju i otpremanju gradskog graevinskog
zemljita. U toku postupka je kao nesporno utvreno da je izvoenje radova okonano
novembra meseca 2000. godine, kada je izvrena primopredaja izvedenih radova i ispostavljena
okonana situacija.
Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je naao da je istaknuti prigovor zastarelosti, koji se
odnosi na potraivanje tuenog-protivtuioca, po osnovu razlike u ceni, osnovan, zbog ega su
se i stekli uslovi za odbijanje protivtubenog zahteva. Odredbom lana 374. Zakona o
obligacionim odnosima (dalje: ZOO) propisano je da meusobna potraivanja pravnih lica iz
ugovora o prometu robe i usluga zastarevaju za tri godine. Iz sadrine l. 636. i 637. ZOO
proizlazi da izvoa radova ima pravo da obrauna razliku u ceni za period gradnje, u vremenu
izmeu zakljuenja ugovora i njegovog ispunjenja. U konkretnom sluaju to znai da je tueniprotivtuilac imao pravo da obrauna razliku u ceni od dana zakljuenja ugovora pa do
okonanja radova u novembru mesecu 2000. godine, odnosno do ispostavljanja okonane
situacije 7.11.2000. godine. Stoga i rok zastarelosti poinje tei od dana sainjavanja konanog
obrauna, dakle od 7.11.2000. godine, imajui u vidu da lan 361. ZOO predvia da zastarelost
poinje da tee prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje
obaveze, iz ega proizlazi da je tueni-protivtuilac, kao izvoa radova, mogao traiti isplatu
razlike u ceni prvog dana nakon dana kada je okonano izvoenje radova, izvrena
primopredaja radova i sainjen konani obraun, dakle 7.11.2000. godine, pa, kako je
protivtuba podneta dana 30.12.2004. godine, proizlazi da je podneta nakon isteka trogodinjeg
roka zastarelosti, te je stoga pravilno prvostepeni sud odbio protivtubeni zahtev, obzirom da je
potraivanje koje je predmet protivtubenog zahteva zastarelo.
albeni navodi tuenog-protivtuioca, da je tuiocu-protivtuenom fakturisao razliku u ceni
obraunom br. 04-1865 od 19.11.2004. godine, te da stoga prigovor zastarelosti nije osnovan,
ne utiu na pravilnost donete odluke. Shodno citiranom lanu 361. ZOO zastarelost poinje tei
nakon isteka roka u kome je tueni mogao sainiti obraun razlike u ceni, a to je svakako rok u

kome je sainjen konani obraun izmeu parninih stranaka za izvedene radove, imajui uvidu
da nakon okonanja izvoenja radova izvoa nema pravo da obraunava razliku u ceni."

(Presuda Vieg trgovinskog suda, P. 9652/2008 od 21.8.2009. godine)

POTRAIVANJE CENE IZ UGOVORA O

GRAENJU
Posebne uzanse o graenju
uzansa 118
Zastarelost potraivanja
Sentenca:

Potraivanje cene iz ugovora o graenju nastaje sainjavanjem konanog obrauna

radova, pre konanog obrauna zastarelost izvoaevog potraivanja ne tee, pa ni kada
su svi radovi izvedeni.

Iz obrazloenja:
"Prvostepeni sud je prigovor zastarelosti potraivanja cenio i utvrdio da isti nije osnovan. Tueni
je kao naruilac, odnosno nadzorni organ overavao privremene situacije, ali je utvreno da nije
izvren konaan obraun i nije utvrena koliina izvedenih radova i njihova vrednost.
Potraivanje cene iz Ugovora o graenju definitivno nastaje sainjavanjem konanog obrauna
radova, kako propisuju Posebne uzanse o graenju u lanu 118. i pre konanog obrauna
zastarelost izvoaevog potraivanja ne tee, pa ni kada su svi radovi izvedeni kao u
konkretnom sluaju. Pravo izvoaa da se konaan obraun saini u parnici, kod okolnosti da
konaan obraun nije prethodno sainjen, ne mogu ii na tetu izvoaa koji je dokazao koliinu
i vrednosti izvedenih radova. Ni potraivanje tuioca, kako zakljuuje prvostepeni sud, nije
zastarelo, jer od dana ispostavljanja okonane situacije do podnoenja tube nije protekao rok
od tri godine iz lana 374. i lana 376. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima."

(Presuda Vieg trgovinskog suda, P. 1376/2009 od 22.10.2009. godine)

PROCESNO PRAVO - Pitanje br. 35

Zakon o parninom postupku

lan 446 st. 2, 4 i 5

Tuilac je redovnom tubom traio isplatu potraivanja po osnovu okonane situacije a

koja prema odredbi lana 22. Zakona o izvrnom postupku predstavlja verodostojnu
ispravu. Meutim, tuilac istom tubom trai novano potraivanje ali i po osnovu
njegovog konanog obrauna koji nije potpisan i overen od strane nadlenog organa i
tuenog i koji obraun ne moe se smatrati verodostojnom ispravom u smislu gore
pomenute zakonske odredbe.
Da li u ovakvoj situaciji postupajui sud moe odbaciti deo tubenog zahteva na osnovu
konanog obrauna tuioca koji nije potpisan i overen od strane nadzornog organa i
tuenog i koji nije verodostojna isprava u smislu citiranog lana a suditi po delu tubenog
zahteva na osnovu konane situacije koja je uredno potpisana i overena od strane
nadzornog organa i tuenog?

Odgovor:
Po ovoj tubi sud mora meritorno da odluuje. Nisu ispunjeni procesni uslovi iz lana 446. st. 4. i
5. Zakona o parninom postupku za odbacivanje tube jer je tuilac deo tubenog zahteva
zasnovao na verodostojnoj ispravi na osnovu koje je u smislu odredbe lana 22. Zakona o
izvrnom postupku mogao traiti izvrenje, dok je drugi deo tubenog zahteva zasnovan na
neverodostojnoj ispravi iz lana 22. Zakona o izvrnom postupku i lana 446. st. 2. Zakona o
parninom postupku. Tubom se kumulativno trai isplata iznosa na osnovu verodostojne
isprave i neverodostojne isprave.
U konkretnoj situaciji procesno je necelishodno razdvajati delimino postupak i odbacivati tubu
u delu zahteva koji se mogao ostvarivati i na osnovu predloga za izvrenje zasnovanog na
verodostojnoj ispravi.
Nikakvi procesni uslovi ne postoje za odbacivanje preostalog dela tubenog zahteva
zasnovanog na konanom obraunu koji nije potpisan i overen od strane nadzornog organa i
tuenog. Tuilac ovaj deo tubenog zahteva zasniva na svom konanom obraunu
nepotpisanom i neoverenom od strane nadzornog organa i od strane tuenog. U provedenom
postupku po tubi u zavisnosti od odgovora tuenog na ovaj deo tubenog zahteva provee se
potrebni dokazi a najverovatnije i vetaenje putem vetaka odgovarajue struke i meritorno
odluiti o delu tubenog zahteva.
Tuba je u ovom delu uredna a u sudeem postupku utvrdie se da li je tubeni zahtev
zasnovan na konanom obraunu tuioca i osnovan.

(Odgovor Vieg trgovinskog suda na postavljeno pitanje sa savetovanja trgovinskih

sudova Republike Srbije odranog na Zlatiboru u vremenu od 24. do 27. juna 2003.
godine, utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove odranoj dana 10. oktobra

2003. godine - Sudska praksa trgovinskih sudova - asopis za privredno pravo, br. 3/2003
- str. 29)

RADNJE POVERIOCA KOJIMA SE PREKIDA

ZASTARELOST
Zakon o obligacionim odnosima
lan 388
Nemogunost prekida roka opomenom poverioca
Sentenca:

Opomena poverioca upuena duniku kojom se trai povraaj sredstava po okonanoj

situaciji kao i opomena pred tubu, nisu radnje kojima se prekida zastarelost.

Iz obrazloenja:
"Parnine stranke su se nalazile u poslovnom odnosu koji je zasnovan po ugovoru o
kooperantskim radovima broj 6416 od 19.9.2002. godine prema kome je tueni kao izvoa
radova bio obavezan da tuiocu kao naruiocu izvede i montira uplje betonske ploe MP-25 do
potpune funkcionalnosti na objektu "M" na lokaciji N. B. u ukupnoj vrednosti od 17.390,33 EUR.
Stranke su vrednost izvedenih radova po okonanoj situaciji procenile na iznos od 1.057.278,16
dinara koliko je na ime avansa uplaeno izvoau radova i koji iznos je izvoa primio, to
proizilazi iz okonane situacije. Tuilac je isticao da nije bio zadovoljan kvalitetom izvedenih
radova pa je traio od tuenog da mu vrati iznos od 589.302,52 dinara, koji je i predmet
tubenog zahteva. Odluujui o tubenom zahtevu tuioca prvostepeni sud nalazi da isti nije
osnovan.
Tueni je jo u prigovoru podnetom 27.11.2006. godine istakao prigovor zastarelosti tuioevog
potraivanja. Kako je tuilac u tubi traio da mu tueni isplati iznos od 589.302,52 dinara, a
dospelost potraivanja odredio 19.12.2002. godine od kada je traio i zakonsku zateznu kamatu
zbog docnje i kako je tuba (predlog za izvrenje) podneta 6.11.2006. godine u tom sluaju
osnovano tueni istie prigovor zastarelosti jer je protekao rok iz l. 374. Zakona o obligacionim
odnosima od 3 godine u kom roku zastarevaju potraivanja koja potiu iz ugovora o prometu
roba i usluga.
Ako se poe od toga da je potraivanje dospelo 30.6.2003. godine kada je tuilac overio
okonanu situaciju na osnovu koje zahteva potraivanje koje je predmet spora i od kada je imao
pravo da zahteva ispunjenje obaveze, polazei i od tog datuma potraivanje je zastarelo shodno
navedenoj odredbi l. 374. Zakona o obligacionim odnosima. Prema tome, tuiocu je zbog
zastarelosti a shodno l. 360. Zakona o obligacionim odnosima prestalo pravo da zahteva
ispunjenje obaveze.

injenica je da je tuilac dostavljao tuenom opomenu za povraaj sredstava po okonanoj

situaciji, dana 28.11.2003. godine a potom i opomenu pred utuenje dana 29.6.2004. godine,
meutim na ovaj nain nije dolo do prekida zastarelosti. To sa razloga to je odredbom l. 388
Zakona o obligacionim odnosima propisano da se zastarelost prekida podizanjem tube i
svakom drugom poverioevom radnjom preduzetom protiv dunika pred sudom ili drugim
nadlenim organom u cilju utvrivanja obezbeenja ili ostvarenja potraivanja, to znai da
opomene koje su upuene tuenom ne mogu se smatrati kao radnje na osnovu kojih je u smislu
prethodno citiranog lana, nastupio prekid zastarelosti."

(Presuda Vieg trgovinskog suda, P. 186/2008 od 29.10.2008. godine - Sudska praksa

trgovinskih sudova - Bilten br. 1/2009)

SNIENJE NAKNADE ZBOG NEDOSTATAKA U

IZVEDENIM RADOVIMA
Zakon o obligacionim odnosima
lan 621
Nain obrauna snienja naknade
Sentenca:

Prema lanu 607. stav 2. i lanu 608. Zakona o obligacionim odnosima, ukoliko je do
prekida radova dolo zbog nepridravanja ugovornih obaveza od strane izvoaa
radova, on odgovara za naknadu tete koju je naruilac zbog toga pretrpeo, kako stvarne
tete tako i izgubljene dobiti, pod uslovom da naruilac dokae da je tetu pretrpeo.
Ukoliko, izvoa radova nije odgovoran za prekid radova, naruilac nema pravo da
potrauje od izvoaa naknadu tete.
Pravo na razliku u ceni, pripada izvoau radova, samo za ugovoreni period izvoenja
radova, odnosno ukoliko nije skrivio produetak izvoenja radova.
Kada je izvoa izveo radove sa nedostacima, koje je naruilac blagovremeno
reklamirao, tada naruilac ima pravo na snienje naknade na osnovu lana 621. Zakona
o obligacionim odnosima, tako to se vri poreenje vrednosti izvrenog dela bez
nedostatka u vreme zakljuenja ugovora sa vrednou koju bi to delo imalo sa
nedostatkom u isto vreme.

Iz obrazloenja:
"Prema stanju u spisima osnov tubenog zahteva je isplata preostalog dela naknade za
izvedene radove, dok je osnov protivtubenog zahteva, isplata naknade tete u utuenom
iznosu, koja je prema navodima tuenog - protivtuioca uzrokovana prekidom radova, za ta
krivicu snosi tuilac - protivtueni. U toku prvostepenog postupka, kao nesporno je utvreno da

je tueni - protivtuilac, kao izvoa radova, zakljuio sa treim licem "G." AD P, u svojstvu
naruioca, Ugovor o izvoenju graevinskih radova i radova na vodovodu i kanalizaciji na
objektu TKC "K." u K, dana 29.8.2002. godine. Prema navedenom ugovoru, ovde tueni protivtuilac se obavezao da svojom radnom snagom, sredstvima i materijalom izvede
ugovorene graevinske radove i radove na vodovodu i kanalizaciji, u svemu prema projektno tehnikoj dokumentaciji, tehnikim propisima i standardima za ovu vrstu posla i ponudi koja je
sastavni deo Ugovora, za naknadu od EUR 67.729 (vrednost graevinskih radova EUR 59.173 i
vrednost radova na vodovodu i kanalizaciji EUR 8.556). Isto tako, meu strankama je nesporno
da su ovde parnine stranke, za isti objekat - TKC "K." u K, zakljuile Ugovor o izvoenju
graevinskih radova i radova na vodovodu i kanalizaciji, dana 2.9.2002. godine i to tuilac protivtueni u svojstvu izvoaa i tueni - protivtuilac u svojstvu naruioca. Parnine stranke su
dogovorile da naruilac ustupa, a izvoa se obavezuje da svojom radnom snagom, sredstvima
i materijalom izvede ugovorene graevinske radove i radove na vodovodu i kanalizaciji u svemu
prema projektno-tehnikoj dokumentaciji, tehnikim propisima i standardima za ovu vrstu posla i
ponudi koja je sastavni deo Ugovora, za naknadu u iznosu od 3.915.392,80 dinara (vrednost
graevinskih radova je 3.420.809,20 dinara i vrednost vodovoda i kanalizacije je 494.583,60
dinara. Prema lanu 3. izvoa se obavezao da radove otpone dana 9.9.2002. godine i da iste
izvri prema dinamici izvrenja radova, koji e obostrano usaglasiti predstavnik naruioca i
izvoaa, u roku koji nee biti krai od 70 radnih dana, a da izvoa ima pravo na produenje
ugovorenog roka u sluaju nastupanja vie sile predviene odredbama Zakona o obligacionim
odnosima i u sluaju da je koliina izvedenih radova vea od ugovorene koliine radova.
lanom 5. naruilac se obavezao izmeu ostalog da saini dinamiki plan napredovanja radova,
dok su lanom 6. ugovorene obaveze izvoaa, izmeu ostalog, da se pre poetka radova
upozna sa dinamikim planom radova i da ga u potpunosti ispotuje. Ocenom priloenih pisanih
dokaza i nalaza vetaka graevinske struke i finansijske struke, prvostepeni sud je utvrdio da su
ugovoreni radovi izvoeni u periodu od 9.9.2000. godine do 25.12.2002. godine, da je koliina
izvedenih radova evidentirana u graevinskoj knjizi koja je potpisana od strane ovde tuioca protivtuenog i nadzornog organa ispred glavnog izvoaa "G." iz P, da je dolo do prekida
izvoenja radova, jer je glavni izvoa - "G." iz P. angaovao drugog izvoaa radova, o emu je
obavestio ovde tuenog - protivtuioca dopisom broj 9/03 od 16.1.2003. godine, a kao razlog je
navedeno kanjenje u izvoenju radova, protivno dinamikom planu koji je dostavljen na
gradilite dana 30.10.2002. godine. Prvostepeni sud je iz nalaza vetaka utvrdio da tueni
duguje tuiocu preostali deo naknade za izvedene radove po okonanoj situaciji br. 2-06 u
iznosu od 276.372,00 dinara, na dan 30.9.2005. godine, primenom kursa EUR od 85,30 dinara.
Iz nalaza stalnog sudskog vetaka graevinske i stalnog sudskog vetaka finansijske struke,
prvostepeni sud je utvrdio da je vrednost radova iz okonane situacije broj 2-03 od 7.4.2003.
godine u skladu sa ugovorenim cenama iz ponude koja je sastavni deo Ugovora zakljuenog
izmeu parninih stranaka dana 21.8.2002. godine, kao i da je fakturisana koliina i vrsta radova
po pozicijama u skladu sa unetim koliinama i pozicijama u graevinskoj knjizi koja je potpisana
od strane predstavnika tuioca i glavnog izvoaa. Prema nalazu, tuilac je do prekida radova
izveo 79,83% ugovorenih radova, dok je glavni izvoa iz P. ovde tuenom umanjio vrednost
izvedenih radova za procenat od 8,67% zbog nekvalitetno izvedenih radova od strane tuioca.
Prvostepeni sud nalazi da je tubeni zahtev tuioca, sveden na iznos od 276.372,00 dinara
osnovan, nakon umanjenja od 270.996,75 dinara (8,67% od vrednosti ugovorenih radova), zbog
nekvalitetno izvedenih radova, te stoga usvaja svedeni tubeni zahtev u celosti, dok odbija
protivtubeni zahtev na ime naknade tete, nalazei da u toku postupka tueni - protivtuilac nije
dokazao da je bio u pretplati prema tuiocu, kao i da nije dokazao da je do nekvalitetno
izvedenih radova dolo krivicom tuioca, te je stoga protivtubeni zahtev tuenog odbio.
Ovakav zakljuak prvostepenog suda, za sada se ne moe prihvatiti, obzirom da nema razloga
o bitnim injenicama za odluivanje o protivtubenom i tubenom zahtevu, te da su izneti razlozi

u protivrenosti sa stanjem u spisima predmeta, a na ta se osnovano ukazuje u albi tuenog protivtuioca. Prema stanju u spisima, glavni izvoa - "G." iz P. angaovao je umesto tuioca
drugog izvoaa radova, zbog kanjenja u izvoenju radova i prekoraenju ugovorenog roka, jer
tuilac nije na gradilitu imao dovoljan broj angaovanih radnika za izvoenje ugovorenih
radova. S druge strane, tuilac tvrdi da je do kanjenja u izvoenju radova dolo bez njegove
krivice, obzirom da naruilac nije dostavio dinamiki plan izvoenja radova, a to je bila obaveza
naruioca. Prema lanu 607. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) izvoa poslenik ne odgovara za zadocnjenje nastalo ponaanjem naruioca, a shodno lanu 608. ZOO,
ukoliko je za zadocnjenje odgovoran izvoa - poslenik, naruilac ima pravo da raskine ugovor i
da zahteva naknadu tete. Imajui u vidu napred navedene odredbe ZOO, prvostepena presuda
ne sadri razloge o bitnoj injenici, ko je odgovoran za prekid radova, izvoa ili naruilac, a od
ega zavisi i pravo tuenog - protivtuioca da trai od tuioca kao izvoaa radova, naknadu
tete. Dakle, ukoliko je do prekida radova dolo zbog nepridravanja ugovornih obaveza od
strane tuioca kao izvoaa, on odgovara za naknadu tete koju je tueni zbog toga pretrpeo,
kako stvarne tete tako i izgubljene dobiti, ukoliko tueni dokae da je tetu pretrpeo. Ukoliko,
tuilac nije odgovoran za prekid radova, onda tueni - protivtuilac nema pravo da potrauje od
tuioca - protivtuenog naknadu tete. Isto tako i pravo na razliku u ceni, a koja je fakturisana
priloenom okonanom situacijom, pripada izvoau radova, samo za ugovoreni period
izvoenja radova, odnosno ukoliko nije skrivio produetak izvoenja radova. Prvostepeni sud,
nije dao razloge ni o ovoj odlunoj injenici, odnosno da li izvoa radova ima pravo da
obrauna razliku u ceni, a u zavisnosti od toga, da li je dolo do prekoraenja ugovorenog roka i
ukoliko jeste ko je odgovoran za prekoraenje.
lan 621. ZOO regulie obraun snienja naknade u situaciji kada naruilac radova ima pravo
na snienje naknade zbog toga to ugovoreni radovi imaju odreene nedostatke. Prema
navedenom lanu, snienje se obraunava na taj nain to se vri poreenje vrednosti
izvrenog dela bez nedostatka u vreme zakljuenja ugovora sa vrednou koju bi to delo imalo
sa nedostatkom u isto vreme. U konkretnoj situaciji pravilno je prvostepeni sud utvrdio, da je
izvoa izveo radove sa nedostacima, da su isti reklamirani od strane glavnog izvoaa radova,
meutim, prema nalazu, obraun snienja naknade nije izvren prema pravilu predvienom
lanu 621. ZOO. Vetaci su izvrili obraun primenjujui prilikom obrauna deviznu klauzulu,
obraunavajui vrednost neplaenog dela naknade za dan vetaenja. Iz lana 2. zakljuenog
Ugovora izmeu parninih stranaka, proizilazi da nije ugovorena devizna klauzula, te da je
ugovorena dinarska vrednost pozicija ugovorenih radova. Kod takvog stanja stvari, prvostepeni
sud je propustio da utvrdi snienje naknade, zbog nekvalitetno izvedenih radova, primenjujui
lan 621. ZOO, odnosno da izvri poreenje vrednosti izvrenih radova prema ugovoru i
vrednosti izvrenih radova sa nedostatkom u vreme zakljuenja ugovora i da o tome da razloge.
U ponovnom postupku, prvostepeni sud e otkloniti napred navedenu bitnu povredu odredaba
parninog postupka, tako to e dati razloge o odlunoj injenici, ko je odgovoran za prekid
izvoenja ugovorenih radova da li tuilac kao izvoa radova, ili tueni kao naruilac, zbog
nepridravanja ugovorenih obaveza, te e u zavisnosti od toga utvrditi da li tueni kao naruilac
radova ima pravo na naknadu kako stvarne tete tako i izgubljene dobiti, s tim to je na tuenom
da dokae kako stvarnu tetu tako i izgubljenu dobit. Isto tako, prvostepeni sud e utvrditi bitne
injenice i dati razloge u vezi sa snienjem naknade zbog nedostatka na izvedenim radovima,
prethodno utvrujui koji procenat radova po ugovorenim pozicijama je tuilac izveo i vrednost
stvarno izvedenih radova do momenta prekida, te e nakon toga izvriti obraun snienja
naknade, tako to e utvrditi vrednost stvarno izvedenih radova na dan zakljuenja ugovora i
vrednost koju bi radovi imali sa nedostatkom u isto vreme, te e utvrditi da li nakon odbijanja
snienja, od vrednosti stvarno izvedenih radova do prekida, kao i izvrenih plaanja, postoji
obaveza tuenog kao naruioca radova prema tuiocu, po osnovu konanog obrauna. Na

potpuno i pravilno utvreno injenino stanje uz pravilnu primenu materijalnog prava

prvostepeni sud e ponovo odluiti kako o tubenom tako i protivtubenom zahtevu i o
celokupnim trokovima postupka."

(Reenje Vieg trgovinskog suda, P. 796/2007 od 23.1.2008. godine)

UGOVOR O GRAENJU I PRIZNANJE DUGA

Zakon o obligacionim odnosima
lan 630 stav 1
Obaveza koja proizilazi iz izjave o priznanju duga
Sentenca:

Ako tueni u prvostepenom postupku nije osporio nepostojanje pismene forme ugovora o
graenju ve je izriitom izjavom prihvatio usmenu obavezu duan je da je izvri i plati
cenu jer ona proizlazi iz njegove izjave o priznanju duga.

Iz obrazloenja:
"Blagovremenom albom tueni je osporio presudu Trgovinskog suda pod brojem kao u izreci
kojom je obavezan da tuiocu plati 126.243,84 dinara sa kamatom i 24.800,00 dinara na ime
trokova parninog postupka. Kao albene razloge naveo je pogreno utvreno injenino
stanje i pogrenu primenu materijalnog prava.
Vii trgovinski sud je ispitao prvostepenu presudu u smislu lana 372. Zakona o parninom
postupku (dalje: ZPP) pa nije naao bitne povrede parninog postupka na koje pazi po
slubenoj dunosti taksativno nabrojane u toj zakonskoj odredbi niti povrede postupka iz lana
361. stav 2. ZPP.
Vii trgovinski sud nalazi da alba nije osnovana. Najpre, poto se radi o sporu male vrednosti,
to albeni razlog pogreno utvrenog injeninog stanja nije dozvoljen u smislu lana 378. ZPP.
Nije osnovan ni albeni razlog pogrene primene materijalnog prava.
Iz spisa se utvruje da je na osnovu raspoloivih dokaza koje su stranke podnele prvostepeni
sud utvrdio postojanje neizmirene, obaveze za izvrene usluge na osnovu ispostavljene
okonane situacije od 21.9.2000. godine. Poto je meu strankama bilo nesporno da su radovi
nabrojani u situaciji i izvedeni, prvostepeni sud je pravilno obavezao tuenog da iste radove plati
u smislu lana 630. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) na koju se odredbu
prvostepeni sud pravilno pozvao. Istina je da je tom odredbom propisana i pismena forma
ugovora o graenju, ali pitanje nepostojanja iste forme i eventualne nitavosti ugovora tueni

nije postavio niti problematizovao u prvostepenom postupku. tavie, tueni je izriitom izjavom
na IOS obrascu prihvatio iskazanu obavezu ime je izvrio pismeno priznanje duga, pa stoga
njegova obaveza vie i ne proizlazi iz nekog pismenog ugovora ve iz izjave o priznanju duga. S
druge strane, novu injenicu o tome da meu strankama nije zakljuen pismeni ugovor, prema
lanu 359. ZPP dozvoljeno je iznositi samo ako alilac uini verovatnim da je bez svoje krivice
nije ranije mogao izneti. U konkretnom sluaju, naravno da je tueni jo u toku prvostepenog
postupka znao kakav je ugovor meu stankama zakljuen, pa stoga nije verovatno da nije znao
da nema pismenog ugovora. Iz navedenih razloga ovaj albeni razlog nije osnovan.
Vii trgovinski sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo obavezujui
tuenog da plati dug iji je jedan deo prethodno platilo tree lice tj. Grupa Z. pravilno nalazei da
nema dokaza da je to lice preuzelo celokupnu obavezu odnosno da se radi o odnosu tuenog
sa tim licem na koji odnos tuilac nije imao nikakvog uticaja. Poto nema dokaza o postojanju
ugovora o preuzimanju duga u smislu lana 446. ZOO, to je obaveza tuenog iz poslovnog
odnosa sa tuiocem ostala na tuenom bez obzira na injenicu da je tuilac primio ispunjenje
jednog dela ukupno ranije postojeeg duga od treeg lica.
Pravilno su primenjene i odredbe o prekidu zastarevanja iz l. 387. i 392. ZOO u smislu da je
pismenim priznanjem na IOS obrascu prekinut tok zastarelosti koji stoga tee iznova.
Vii trgovinski sud u svemu prihvata razloge o odlunim injenicama navedenim u prvostepenoj
presudi i nalazi da je ista valjana, pa ju je stoga valjalo i potvrditi."

(Presuda Vieg trgovinskog suda, P. 8518/2005 od 7.9.2005. godine)

ZASTARELOST POTRAIVANJA PO KONANOM

OBRAUNU
Zakon o obligacionim odnosima
lan 374
Rok zastarelosti tri godine
Sentenca:

Potraivanja po konanom obraunu zastarevaju po proteku roka od tri godine iz lana

374. Zakona o obligacionim odnosima, poev od isteka roka dobrovoljnog izvrenja
obaveze po konanom obraunu ako je on sainjen a ako nije, od primerenog roka od
kada je on trebalo da bude sainjen, bez obzira da li su pre toga ispostavljene
privremene situacije.

Iz obrazloenja:

"Odredbom l. 635. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se cena radova moe

odrediti po jedinici mere ugovorenih radova (jedinina cena) ili u ukupnom iznosu za ceo objekat
(ukupno ugovorena cena). Konani obraun cene moe se izvriti tek po okonanju radova,
onda kada postane mogue da se utvrde definitivne koliine izvedenih radova. Ugovorom o
graenju regulie se i vreme plaanja cena. Moe se ugovoriti plaanje cena odjednom, u
trenutku zakljuenja ugovora ili u trenutku predaje izgraenog objekta naruiocu. Moe se
ugovoriti plaanje cene u vie delova, npr. polovina prilikom zakljuenja ugovora, a ostatak u
vreme predaje izgraenog objekta naruiocu. Iz praktinih razloga, najee se ugovara
plaanje cene sukcesivno, prema obimu izvedenih radova u odreenom periodu. Takav obraun
stanja graevinskih radova po koliinama i kotanju predstavlja situaciju. Postoje dve vrste
graevinskih situacija: privremene i zavrne (okonane) situacije. Privremena situacija
predstavlja privremeni obraun obavljenih radova. Ako nije drukije ugovoreno, izvoa
ispostavlja privremene situacije za period od mesec dana. Izvoa radova sastavlja privremenu
situaciju na osnovu podataka o izvedenim radovima iz graevinske knjige. Svaku privremenu
situaciju izvoa podnosi na overu licu koje je od strane naruioca odreeno kao nadzorni organ
na gradilitu. Okonana situacija se sastavlja po zavretku svih ugovorenih radova. Pri
ispostavljanju okonane situacije uzimaju se u obzir iznosi koji su obraunati i naplaeni po
privremenim situacijama. Konanim obraunom se raspravlja odnos izmeu ugovaraa i
utvruje izvrenje njihovih meusobnih prava i obaveza. Konani obraun izmeu ostalog sadri
naroito vrednost izvedenih radova prema ugovorenim cenama, iznose razlike u ceni, iznos
isplaen na osnovu situacija, konani iznos koji izvoa treba da primi ili vrati po nespornom
delu obrauna, iznos cene koji naruilac zadrava za otklanjanje nedostataka, podatke da li je
objekat zavren u ugovorenom roku, a ako nije, koliko iznosi prekoraenje roka, podatak o tome
ko je ugovara, po kom osnovu i u kom iznosu zahteva naplatu ugovorne kazne i naknadu tete,
kao i njihove osporene ili neosporene iznose, ukupan iznos cene izvedenih radova i podatke o
drugim injenicama o kojima nije postignuta saglasnost izmeu ovlaenih predstavnika
ugovaraa. Cena izvedenih radova u okonanoj situaciji - zavrnom obraunu predstavlja
konano potraivanje.
Najznaajnija obaveza naruioca posla svakako je plaanje cene za izvedene radove izvriocu
graevinskih poslova. Ukoliko se radi o privrednom odnosu izmeu dva pravna lica povodom
ugovora o graenju, odnosno o meusobnim potraivanjima pravnih lica koja proizlaze iz
ugovora o graenju, rok zastarelosti je shodno l. 374. Zakona o obligacionim odnosima tri
godine. Kao drugo, izuzetno znaajno pitanje, pored duine trajanja roka zastarelosti, pojavljuje
se pitanje od kog trenutka navedeni rok zastarelosti poinje da tee.
Imajui u vidu da izvoa radova moe da trai naplatu radova i po privremenoj situaciju,
strogom primenom odredbe l. 361. Zakona o obligacionim odnosima, rok zastarelosti poeo bi
da tee od trenutka kada je poverilac mogao da trai izvrenje, a to je svakako trenutak kada
istie rok za dobrovoljno izmirenje duga po privremenoj situaciji. Specifinost odnosa ugovora o
graenju, ukazuje da se ukupni meusobni odnosi izmeu ugovornih strana reguliu upravo u
okonanoj situaciji kroz konaan obraun, pa je stoga sudska praksa i pored injenice da se
naplata po privremenoj situaciji moe traiti odmah po isteku roka dobrovoljnog plaanja
privremene situacije, rok zastarelosti za potraivanje iz privremene situacije i okonane situacije
prihvatila da rauna od isteka roka za dobrovoljno plaanje duga po okonanoj situaciji,
odnosno konanom obraunu, ukoliko je on sainjen, a ukoliko nije, od primerenog roka u kome
je konaan obraun trebalo da bude sainjen.
Prema uzansama i pravilima struke konaan obraun mora biti potpisan i overen od strane i
naruioca i izvoaa, a ako oni to ne uine, sporom se utvruje ispravnost i visina obrauna.

U konkretnom sluaju, prvostepeni sud pravilno ocenjuje materijalno-pravni prigovor zastarelosti

istaknut od strane tuenog.
Ako bi se prihvatilo da se ne moe prihvatiti stav da rok zastarelosti potraivanja iz privremene
situacije nije poeo tei, jer izmeu stranaka nije izvren konaan obraun, s obzirom da
potraivanje iz privremene situacije samostalno dospeva za plaanje po proteku odreenog roka
od koga tee zastarni rok od tri godine, potraivanje tuioca je nesumnjivo zastarelo.
Ukoliko se prihvati pravno shvatanje koje zastupa drugostepeni sud, a koje je izneto, i koje
prihvata i prvostepeni sud u pobijanoj presudi, da se rok zastarelosti za potraivanje iz
privremene situacije i okonane situacije rauna od isteka roka za dobrovoljno plaanje duga po
okonanoj situaciji odnosno konanom obraunu, ukoliko je on sainjen, a ukoliko nije od
primerenog roka u kome je konaan obraun trebalo da bude sainjen, onda je potraivanje
tuioca takoe zastarelo."

(Presuda Vieg trgovinskog suda, P. 3643/2006 od 21.12.2006. godine - Sudska praksa

trgovinskih sudova - Bilten br. 2/2007)

ZASTARELOST POTRAIVANJA
Zakon o obligacionim odnosima
lan 361 i lan 374
Konana situacija - konani obraun meusobnih potraivanja
Sentenca:

Zastarelost potraivanja po osnovu ugovora o graenju poinje tei od okonane

situacije.

Iz obrazloenja:
"Kako je osnov zahteva tuioca ugovor o graenju i kako se radi o meusobnom poslovnom
odnosu izmeu privrednih subjekata, pravnih lica, po kom osnovu potraivanja zastarevaju u
roku od tri godine raunajui od prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva
ispunjenje obaveze shodno lanu 374 u vezi lana 361 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima
(dalje: ZOO), to je i u sluaju ocene osnovanosti prigovora zastarelosti potrebno primeniti
navedeni rok od tri godine. Kako se radi o ugovoru o graenju kojim su potraivanja
obraunavana privremenim situacijama i konanim obraunom, zastarelost u navedenom
sluaju poinje tei prvog dana posle ispostavljene konane situacije kada je tuilac mogao
zahtevati naplatu za navedene radove, jer se konanom situacijom vri i konani obraun
meusobnih potraivanja stranaka."

(Iz odluke Vieg trgovinskog suda u Beogradu, P. 2722/02 od 8.5.2002. godine)

ALBA PROTIV REENJA KOJIM SE RAZDVAJA

POSTUPAK PO TUBI I PROTIVTUBI
Zakon o parninom postupku
lan 275 stav 3
Nedozvoljenost albe
Sentenca:

Reenje kojim se razdvaja postupak po tubi i protivtubi iz razloga celishodnosti

voenja postupka, je reenje kojim prvostepeni sud upravlja postupkom i protiv istog nije
dozvoljena alba.

Iz obrazloenja:
"Blagovremenom albom tueni pobija navedenu presudu iz svih razloga propisanih lanom
360. stav 1. ta. 1) do 3) Zakona o parninom postupku u stavu II, III i VI izreke. U albi je
naveo da je tuilac propustio da tuenom dostavi profakturu za izvrene radove. Okonane
situacije od 15.3.2006. godine, nisu dostavljene niti su overene od strane tuenog kao
naruioca. Dalje u albi tueni navodi da je lanom 12. ugovora, tuilac kao podizvoa bio u
obavezi da tuenom kao naruiocu obezbedi garanciju za dobro izvrenje posla u visini od
10% od ugovorene cene izdavanjem menice, ''bez protesta'' to tuilac nije uinio, niti je
radove izveo u kvalitetu koji je ugovoren, niti se odazvao pozivu tuenog da izvri popravke.
Predloio je da drugostepeni sud pobijanu odluku preinai i odbije tubeni zahtev. Trokove po
albi nije traio.
Nisu od uticaja na pravilnost pobijane odluke albeni navodi tuenog da je pogrena odluka
prvostepenog suda o razdvajanju postupka po tubi i protivtubi. Reenje kojim se razdvaja
postupak po tubi i protivtubi iz razloga celishodnosti voenja postupka, je reenje kojim
prvostepeni sud upravlja postupkom i protiv istog nije dozvoljena alba, te navode tuenog u
tom smislu drugostepeni sud nije uzeo u razmatranje."

(Presuda Vieg trgovinskog suda, P. 5661/2007 od 26.6.2008. godine)

KONANI OBRAUN IZVEDENIH GRAEVINSKIH

RADOVA I KAMATA

Zakon o obligacionim odnosima

lan 635
Gubitak prava na zateznu kamatu
Sentenca:

Ukoliko izvoa radova u konanom obraunu ne unese kamatu obraunatu na iznose iz

privremenih situacija koje je investitor platio u docnji, gubi pravo da u sudskom postupku
ostvari pravo na zateznu kamatu.

Iz obrazloenja:
"Kod takvog stanja stvari, Vrhovni sud Srbije nalazi da revident osnovano navodi da su
niestepene presude donete uz pogrenu primenu materijalnog prava. U istoj ovoj pravnoj stvari
Vrhovni sud Srbije je ve jednom odluivao o reviziji tuenog protiv niestepenih presuda
trgovinskih sudova kojim je usvojen tubeni zahtev tuioca. U revizijskom reenju, P. 56/04 od
3.6.2004. godine Vrhovni sud Srbije je protumaio odredbe Aneksa II osnovnog ugovora istiui:
"Ugovorne strane su regulisale meusobna prava i obaveze na realizaciji radova u predmetu
ovog aneksa i utvrdili da je konano potraivanje tuioca na dan 17.12.2000. godine
1.480.560,64 dinara. Iznos od 1.480.560,64 dinara, koji po Aneksu II predstavlja konana
potraivanja, plaen je u periodu od 29.12.2000. do 15.10.2001. godine. Stoga tueni osnovano
u reviziji ukazuje da tuiocu ne pripada obraunata zatezna kamata po isteku 15 dana od overe
privremene odnosno konane situacije ve obraunata kamata na iznos od 1.480.560,64 dinara
koja predstavlja konano potraivanje tuioca, od zakljuenja aneksa do isplate, a imajui u vidu
dinamiku priliva od GSB. U ponovnom postupku sud e imajui izloeno u vidu utvrditi da li je
tueni konano potraivanje od 1.480.560,64 dinara (utvreno Aneksom II ugovora) izvrio u
docnji i koliko iznosi obraunata zatezna kamata za period docnje, te e ponovno odluiti o
tubenom zahtevu tuioca". Obzirom da je utvreni iznos obaveze po Aneksu II od 1.480.560,64
dinara tueni izmirio sa zakanjenjem, tuiocu pripada samo obraunata zakonska zatezna
kamata od zakljuenja aneksa do isplate imajui u vidu i dinamiku priliva od GSB, tako da
obraunata zatezna kamata po ovom osnovu iznosi 296.686,46 dinara. Ovaj iznos utvren je
vetaenjem. Poto je utvren iznos potraivanja na nain kako je to naloio Vrhovni sud Srbije
u revizijskom reenju, tuilac je priznao iznos od 298.686,46 dinara jo u toku prvostepenog
postupka, to isto priznaje i u ovoj reviziji. Aneks II osnovnog ugovora predstavlja konani
obraun ugovornih strana - tuioca kao izvoaa i tuenog kao naruioca radova. Odredbom
lana 635. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se cena radova moe odrediti po
jedinici mere ugovorenih radova (jedinina cena) ili u ukupnom iznosu za ceo objekat (ukupno
ugovorena cena). U konkretnom sluaju ugovorena je cena radova po jedinici mere ugovorenih
radova. Konani obraun cene moe se izvriti tek po okonanju radova, onda kada postane
mogue da se utvrde definitivne koliine izvedenih radova. Konani obraun cene moe se
izvriti tek po okonanju radova, onda kada postane mogue da se utvrde definitivne koliine
izvedenih radova. U ovakvu jedininu cenu ukalkulisani su i opti rashodi izvoaa u vezi sa
izvoenjem radova, tako da se oni ne naplauju posebno. Ugovorom o graenju regulie se i
vreme plaanja cene. Moe se ugovoriti plaanje cene odjednom, u trenutku zakljuenja

ugovora ili u trenutku predaje izgraenog objekta naruioca. Moe se ugovoriti plaanje cene u
vie delova, na primer polovina prilikom zakljuenja ugovora a ostatak u vreme predaje
izgraenog objekta naruioca. Iz praktinih razloga, najee se ugovara plaanje cene
sukcesivno, prema obimu izvedenih radova u odreenom periodu. Takav obraun stanja
graevinskih radova po koliinama i kotanju predstavlja situaciju. Postoje dve vrste
graevinskih situacija: privremene i zavrene (okonane) situacije. Privremena situacija
predstavlja privremeni obraun obavljenih radova. Ako nije drukije ugovoreno, izvoa
ispostavlja privremene situacije za period od mesec dana. Izvoa radova sastavlja privremenu
situaciju na osnovu podataka o izvedenim radovima graevinske knjige. Svaku privremenu
situaciju izvoa podnosi na overu licu, licu koje je od strane naruioca odreeno kao nadzorni
organ na gradilitu. Okonana situacija se sastavlja po zavretku svih ugovorenih radova. Pri
ispostavljanju okonane situacije uzimaju se u obzir iznosi koji su obraunati i naplaeni po
privremenim situacijama. Ako nije drukije ugovoreno, naruilac je duan da izvri plaanje
privremene situacije u roku od osam dana, a okonane situacije u roku od 15 dana, raunajui
od dana prijema situacije. Konanim obraunom se raspravljaju odnosi izmeu ugovaraa i
utvruje izvrenje njihovih meusobnih prava i obaveza. Konani obraun izmeu ostalog sadri
naroito vrednosti izvedenih radova prema ugovorenim cenama, iznos razlike u ceni, iznos
isplaen po osnovu situacija, konani iznos koji izvoa treba da primi ili vrati po nespornom
delu obrauna, iznos cene koji naruilac zadrava za otklanjanje nedostataka, podatke da li je
objekat zavren u ugovorenom roku, a ako nije koliko iznosi prekoraenje roka, podatak o tome
koji ugovara, po kom osnovu i u kom iznosu zahteva naplatu ugovorne kazne i naknadu tete,
kao i njihove osporene ili neosporene iznose, ukupni iznos cene izvedenih radova i podatke o
drugim injenicama o kojima nije postignuta saglasnost ovlaenih predstavnika ugovaraa.
Poto tuilac kao izvoa radova prilikom sainjavanja konanog obrauna u vidu Aneksa II
osnovnog ugovora nije prijavio i zateznu kamatu za neblagovremenu isplatu tuenog kao
naruioca radova po privremenim situacijama, to tuilac nema pravo da trai zakonsku zateznu
kamatu za period docnje u isplati privremenih situacija. Cena izvedenih radova u okonanoj
situaciji - zavrenom obraunu predstavlja konano potraivanje, to znai da tuilac kao
naruilac radova nema pravo da naknadno potrauje od tuenog kamatu za neblagovremeno
plaanje privremenih situacija. Osim toga, parnine stranke su odredbama l. 2. i 3. Aneksa II
jasno i nedvosmisleno uredile svoja meusobna prava i obaveze po osnovu izvedenih radova.
Tako je utvreno da ukupan dug tuenog iznosi 1.480.560,64 dinara. S tim u vezi, odreeno je i
da ovaj iznos predstavlja konano potraivanje tuioca prema tuenom koje e se izmiriti prema
dinamici priliva sredstava. Kod injenice da su parnine stranke navedenim odredbama Aneksa
II ugovora konano uredile svoja meusobna prava i obaveze, oito je da je time iskazana i
saglasnost njihove volje o svim nerealizovanim pravima tuioca prema tuenom, po osnovu
navedenih radova. Time je voljom ugovornih strana stavljeno van snage i ranije konstituisana
obaveza tuenog iz ugovora o graenju koja je podrazumevala kontinuirano plaanje za sve
vreme izvoenja radova u skladu sa realizovanim prilivom sredstava. Iz tog razloga, a saglasno
odredbi lana 5. Aneksa II tuilac je izgubio pravo da pozivom na odredbu lana 3. stav 1.
alineja 2. osnovnog ugovora ostvari potraivanje po osnovu zakonske zatezne kamate zbog
neblagovremeno izvrenih uplata u odnosu na datum realizovanog priliva sredstava do datuma
zakljuenja Aneksa II ugovora."

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 266/2005 od 24.1.2006. godine)

UGOVOR O GRAENJU
Zakon o obligacionim odnosima
lan 22
Potpisnik ugovora potpisuje i okonanu situaciju
Sentenca:

Ovlaenje potpisnika ugovora o graenju podrazumeva i ovlaenje za potpisivanje

okonane situacije

Iz obrazloenja:
Presudom privrednog suda tueni je obavezan da plati tuiocu odreen novani iznos za
izvedene graevinske radove po okonanoj situaciji. Vii privredni sud je odbio albu tuenog i
potvrdio prvostepenu presudu.
Vrhovni sud Srbije je ocenio da revizija tuenog nije osnovana. Prema stanju u spisima,
parnine stranke su zakljuile ugovor o izvoenju graevinskih radova na odreenom objektu.
Za izvedene radove tuilac je tuenom ispostavio okonanu situaciju koju je tueni overio, a nije
ih platio.
Prema stanovitu Vrhovnog suda, prigovor tuenog na potpis okonane situacije nije osnovan.
Ovo zbog toga to ovlaenja potpisnika ugovora o graenju na strani tuenog podrazumevaju i
ovlaenja na potpisivanje okonanih situacija, imajui u vidu odredbe lana 22 stav 2 ZOO.
Ukoliko je radnik tuenog bio ovlaen za potpis ugovora o graenju, time je bio ovlaen i za
potpis obrauna po okonanim situacijama, kako su to pravilno zakljuili privredni sudovi.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 266/96 od 19.6.1996. godine)

ZASTARELOST POTRAIVANJA CENE RADOVA

PO UGOVORU O GRAENJU
Zakon o obligacionim odnosima
lan 361 stav 1 i lan 374

Sentenca:

Zastarelost potraivanja cene radova po ugovoru o graenju poinje da tee prvog dana
posle dana kada je izvoa radova mogao na osnovu konanog obrauna da zahteva
isplatu.
Kada je zastareo nominalni iznos cene, tada je zastarelo i eventualno potraivanje
tuioca na ime zatezne kamate zbog docnje u plaanju nominalnog iznosa kao i zahtev
za naknadu tete u smislu odredbe lana 278. st. 2. ZOO.

Iz obrazloenja:
"Prema utvrenom injeninom stanju tuilac je izveo mainske instalacije po ugovoru od
14.8.1987. godine o izvoenju graevinsko-zanatskih radova na zgradi SIZ invalidskopenzionog osiguranja U, odreene radove po narudbenici tuenog. Tuilac je ispostavio
okonanu situaciju 19.2.1988. godine koju tueni nije potpisao (okonana situacija vraena je od
strane tuenog tuiocu pismom od 2.3.1988. godine, to je tuilac primio 5.3.1988. godine).
Zbog nastale hiperinflacije, tuilac je svoje potraivanje iz neplaene privremene situacije od
19.2.1988. godine definitivno preraunao 24.6.1994. godine i na tom obraunu temeljio zahtev
tube. Privredni sud je usvojio tubeni zahtev.
Na osnovu izloenog injeninog stanja pravilno je Vii privredni sud primenio materijalno pravo
kada je preinaio usvajajuu prvostepenu presudu i odbio tubeni zahtev. Zastara potraivanja
cene radova po ugovoru o graenju poinje da tee prvog dana posle dana kada je izvoa
radova mogao na osnovu konanog obrauna da zahteva isplatu. Tuilac kao izvoa naruenih
radova ispostavio je okonanu situaciju radi naplate cene za izvrene radove 19.2.1988. godine.
Nakon to je potraivanje dospelo za plaanje, od momenta dospelosti do momenta podnoenja
tube 10.11.1993. godine prolo je vie od tri godine, pa je u momentu utuenja tuenikova
obaveza ve bila pretvorena u prirodnu obligaciju. Zastarevanje nije prekinuto ni podizanjem
tube (lan 388. ZOO), obzirom da je zastarelost prethodno nastupila (lan 362. ZOO).
Podnosilac revizije se stoga bez ikakvog osnova poziva na to da nema nastupele zastarelosti
kako je uzeo drugostepeni sud, raunajui od 19.2.1988. godine, jer da su vreni prekidi
zastarelosti sporazumom i saglasnou ugovaraa za dopunu i ispostavljanje nove okonane
situacije koja bi bila kompletna sa obuhvatanjem i razlike u ceni. Time revident pobija ocenu
izvedenih dokaza, jer prema stanju u spisima i meuvremenu od 19.2.1988. godine do
10.11.1993. godine nije bilo ni prekida ni zastoja zastarelosti. Kada je zastareo nominalni iznos
cene, tada je zastarelo i eventualno potraivanje tuioca na ime zatezne kamate zbog docnje u
plaanju nominalnog iznosa kao i zahtev za naknadu tete u smislu odredbe lana 278. st. 2.
ZOO. Kod takvog injeninog stanja tuilac nije mogao sa osnovom da ponovo sainjava
okonanu situaciju 30.9.1993. godine, zatim 31.1. i 24.6.1994. godine."

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 192/2000 od 13.9.2000. godine - Sudska praksa
privrednih sudova - Bilten br. 1/2001 - str. 82)

VREMENSKO VAENJE ZAKONA

Ustav Savezne Republike Jugoslavije

lan 117

1. Po pravilu, novi zakon ima retroaktivno dejstvo (retroaktivna primena zakona) kada
drukije regulie u vreme starog zakona ve svrene (realizovane) ugovorne i
vanugovorne (zakonske i druge) pravne situacije.
2. Za sluaj trajnih pravnih situacija "u toku dejstva" koje postoje delom u vreme vaenja
starog a delom u vreme vaenja novog zakona, novi zakon se, u principu, neposredno
primenjuje (neposredna primena novog zakona) na jo "nesvrena fakta", poev od dana
njegovog stupanja na snagu. Na "svrena fakta" primenjuje se stari zakon, kako u
pogledu vanugovornih tako i ugovornih trajnih pravnih situacija, ako iz zakona ne sledi
to drugo.
Ali, kada je ugovorna pravna situacija "u toku dejstva" regulisana dispozitivnim, a ne
imperativnim normama novog zakona, treba primeniti stari zakon i u vreme vaenja
novog zakona (produeno dejstvo starog zakona) ako se to ne protivi drutvenim
interesima ili ako novim zakonom nije drukije odreeno.
3. U smislu odredbi Zakona o izmenama Zakona o sredstvima i finansiranju JNA
("Slubeni list SFRJ", broj 57/89) ima osnova za otkaz ugovora o korienju (zakupu)
stana, datog iz vojnog stambenog fonda, licima na slubi u Vojsci Jugoslavije koja su do
dana stupanja na snagu toga zakona navrila deset ali manje od dvadeset godina te
slube, ako im odluka o prestanku te slube na njihov zahtev nije postala pravnosnana
do dana stupanja na snagu tog zakona.

Obrazloenje:
U pogledu vremenskog vaenja zakona, tj. tranzitornog prava postoji nekoliko teorija, kao i njima
odgovarajua zakonodavna ustavno-sudska i sudska praksa. To su subjektivna teorija steenih
prava, objektivna teorija "svrenih fakata" i teorija drutvenog interesa.
Prema subjektivnoj teoriji steenih prava, koja je vladala naroito u 19. veku, u vreme
liberalizma, a koju je prihvatio i Code civil, steena subjektivna prava pojedinca ne smeju da
budu povreena retroaktivnou zakona, bez obzira na opti interes. Privatna svojina i
autonomija volje su nepovredivi.
Ova teorija nije dala potpun odgovor na pitanja vremenskog vaenja zakona. Ona polazi samo
od ve steenih subjektivnih prava, a ne odgovara na mnoga pitanja primene zakona u vremenu
u pogledu primene objektivnog prava kad subjektivno pravo jo nije steeno, kad postoji samo
pravno oekivanje, pravno stanje, pravna mo, pravni interes, kada je re o uslovljenim pravima,
o interpretativnom zakonu, o konfirmativnom zakonu (kad se novim zakonom osnauju po
ranijem zakonu nitavi ili ruljivi pravni poslovi ili pravne radnje). Ova teorija ne daje odgovor na
pitanje ta je sa retroaktivnou u sluaju kada bi novim zakonom bila ukinuta neka forma
testamenta po kome jo nije steeno pravo.

Na sva ova i druga pitanja tranzitornog prava daje bolji i potpuniji odgovor savremena objektivna
teorija "svrenih fakata" u kombinaciji sa teorijom drutvenog interesa. U centru posmatranja
ove teorije nije vie steeno subjektivno pravo, nego injenice i okolnosti, tj. "savrena fakta" na
kojima se pravo zasniva (facta praeterita) jer zakon se odnosi na fakta, na objektivne pravne
situacije a ne na samo pravo.
Ova teorija razdvaja retroaktivno dejstvo od neposrednog dejstva novog zakona i od
produenog dejstva starog zakona na vreme posle stupanja na snagu novog zakona. Na
"svrena fakta" primenjuje se stari zakon u vreme kojeg su ta fakta svrena, pa ako novi zakon
regulie drukije ve svrena fakta tek onda postoji retroaktivno dejstvo ovog zakona. Kod
"situacija u toku" primenjuje se novi zakon na fakta koja jo nisu realizovana, a na fakta koja su
realizovana primenjuje se stari zakon. Ovde nije re o retroaktivnoj nego o neposrednoj primeni
novog zakona. Polazi se od pravne situacije koja moe da bude u "dinaminoj" i "statinoj" fazi.
Dinamina faza odnosi se na nastanak i prestanak prava. Kada je jedna od dinaminih faza
okonana postoji "svreni fakt" na koji se primenjuje stari zakon, npr. kada je zakljuen brak u
vreme i pod uslovima propisanim starim zakonom. Ali, ako se brak razvodi u vreme novog
zakona razvee se pod uslovima propisanim novim zakonom. Takoe, pravna dejstva koja su
reklazovna u vreme starog zakona smatraju se "svrenim faktom" - npr. lice koje je bilo poslovno
sposobno u vreme starog zakona (imalo je devetnaest godina) uini neki akt (poklon,
nasledniku izjavu kao pravnu mo) na taj akt primenie se stari zakon kada novi zakon propie
druge uslove za poslovnu sposobnost (npr. najmanje dvadeset godina).
Statina faza pravne situacije znai period u kome pravna situacija traje i proizvodi odreena
pravna dejstva. To su "situacije u toku dejstva" i na ona dejstva koja se dogaaju u vreme novog
zakona ovaj zakon se neposredno primenjuje.
Koriste se pojmovi kao to su ugovorne i vanugovorne pravne situacije, te trenutne pravne
situacije (kada se njihova dejstva realizuju odmah i njihovo dejstvo je istovremeno sa vremenom
sticanja) te trajne pravne situacije sa kontinuiranim ili povremenim dejstvom - "pravne situacije u
toku dejstva" (facta pendentia).
Jo je rimsko pravo, iako ne do kraja, izgradilo pravilo po kome zakon deluje ubudue ne
dirajui u pravne situacije koje su okonane u vreme starog zakona.
Objektivni metod ipak nije dovoljno primenljiv, iako vie od subjektivnog metoda ukljuuje opti
interes. Subjektivni metod je vodio rauna samo o pojedinanom interesu, preterano favorizujui
privatnu svojinu i voljne akte pojedinca, a objektivni metod ipak nedovoljno zastupa opti interes
koji je inae relevantan integralni faktor u reavanju sukoba zakona u vremenu. Naime, teorija
opteg interesa polazi od toga da svaka pravna norma izraava htenja i potrebe odreene cele
drutvene zajednice, to se takoe mora potovati, kako u interesu zajednice tako i u interesu
pojedinca. U pravne norme su ugraena i naela o ekonomskoj i socijalnoj sigurnosti, ustavnosti
i zakonitosti, slobode, prava i dunosti oveka i graanina, a teorija drutvenog interesa polazi i
od tih naela. Pravna situacija mora se zasnivati na zakonu kao optem aktu kolektivne svesti i
potreba, a ne na apstraktno shvaenoj autonomiji volje pojedinca. Sledi, da je prihvatljiva
objektivna teorija u kombinaciji sa teorijom opteg interesa. Meutim, drutveni interes mora da
bude istinit, svesno prihvatljiv, autoritativno utvren i kvalitativno i kvantitativno ogranien, kako
ne bi vodio u proizvoljnost.
Kriterijum drutvenog interesa primenjuje se u potpunosti kada je re o zakonodavnom aktu
retroaktivnosti koji donosi zakonodavac (l. 117. Ustava SR Jugoslavije). U tom sluaju ima se

primeniti retroaktivna odredba zakona onako kako ona glasi. Meutim, kad zakonodavac ne
propisuje retroaktivnost, kod pitanja gde su granice retroaktivnosti i neretroaktivnosti treba poi
od principa neposrednog i principa retroaktivnog dejstva zakona. Granicu izmeu ova dva
principa valja utvrivati pomou pojma "svrenih fakata". Ovaj pojam se odnosi kako na fakta
vezana za steena subjektivna graanska, porodina, lina, privredna i neka druga prava, tako i
na jo nesteena prava, na pravna oekivanja, pravna stanja, pravne moi, pravne interese, na
uslovljena prava, na interpretativne i konfirmativne norme. Isto tako ovaj pojam se odnosi kako
na trenutne tako i na trajne pravne situacije, kako na ugovorne (nastale voljnim aktom) tako i na
vanugovorne pravne situacije (nastale na osnovu zakona, delikta itd.).
Samo zbog drutvenog interesa trenutne i trajne, ali svrene ili realizovane, kako ugovorne tako
i vanugovorne objektivne pravne situacije mogu doi pod udar retroaktivnosti zakona, tj. samo je
tada u pitanju retroaktivno dejstvo zakona (na pr. kada bi novi zakon i za ve otvorena naslea "savrene pravne situacije" propisao da se pravo naslea stie tek na osnovu reenja o
nasleivanju; kada bi novi zakon produio zastarni rok i za sluajeve u kojima je taj rok po
starom zakonu ve istekao; kada bi novi zakon proglasio nitavim ili ruljivim neki ranije
realizovan neimenovani ugovor, sa trenutnim ili trajnim dejstvom, koji je po starom zakonu bio
pravno valjan; po l. 177. st. 2. saveznog Zakona o stambenim odnosima iz 1962. retroaktivno
se odreuje da se nee izvriti pravosnane presude ako je njima odlueno na osnovu starog
zakona a suprotno ovom (novom) zakonu u vezi sa zatienim podstanarima, itd.).
Uz to treba ovde istai da neke zakonske odredbe po prirodi stvari imaju retroaktivno dejstvo,
npr. interpretativni zakoni, posebno u sluaju autentinog tumaenja, zatim konfirmativni zakoni,
te kod uslovljenih prava kad zakon predvia da e pravo proizvesti dejstvo od poetka ako se
ispuni odloni uslov.
Kada je re o trajnim "pravnim situacijama u toku dejstva" koje su nastale u vreme vaenja
starog zakona ali se njihovo dejstvo protee i na vreme vaenja novog zakona, razlikuju se
ugovorne i vanugovorne pravne situacije. Poto se u ugovornom pravu ne sreu samo
dispozitivne norme, nego sve vie i kogentne norme, kojima se odreuju granice slobode
ugovaranja, na trajne nesvrene ugovorne pravne situacije "u toku dejstva" ne treba primeniti
pravilo o produenom dejstvu starog zakona, nego, u principu. kao i za trajne nesvrene
vanugovorne pravne situacije, treba neposredno primeniti reim novog zakona, ali od dana
njegovog stupanja na snagu, s tim da se priznaju fakta koja su svrena u vreme vaenja starog
zakona. Ovde nije u pitanju retroaktivno dejstvo novog zakona, nego je re o njegovoj
neposrednoj primeni (neposredna primena novog zakona). Npr. ako bi novi zakon o stanovanju
ograniio ili proirio uslove za otkaz ugovora o zakupu stana vaio bi novi zakon od njegovog
stupanja na snagu; ugovori koji su potinjeni statutarnom delu (statut legal), kao to je ugovor o
radu koji proizlazi iz radnog zakonodavstva, pa kada se po novom zakonu menja poloaj
radnika saglasno se menja u ugovor o radu, itd.
Meutim, ako trajna nesvrena ugovorna situacija nije interesantna sa gledita drutvenog
interesa (to ceni sud u svakom konkretnom sluaju) a regulisana je dispozitivnim normama,
treba primeniti stari zakon (produeno dejstvo starog zakona). Jer, stupajui u ugovorni odnos
stranke imaju u vidu tada vaei zakon i u smislu toga zakona izrazile su svoju volju, to takoe
treba uvaavati. I obrnuto, kada su u pitanju imperativne norme treba neposredno primeniti novi
zakon od njegovog stupanja na snagu na jo nesvrena fakta ukupne pravne situacije, uz
uvaavanja fakata svrenih u vreme vaenja starog zakona.

U pogledu vanugovornih trajnih pravnih situacija u toku neposredno se primenjuje novi zakon na
jo nesvrena fakta, od njegovog stupanja na snagu, uz uvaavanje fakata iste ukupne pravne
situacije svrenih u vreme starog zakona. Npr. kad je novim zakonom produen zastarni rok a
starim zakonom propisani krai zastarni rok jo nije istekao, primenie se dui rok po novom
zakonu a deo roka proteklog u vreme starog zakona uraunae se; kad se po novom zakonu
predvide drugaiji uslovi za penziju primenie se novi zakon od njenog stupanja na snagu, itd.
Meutim, i u vanugovornim situacijama u toku nekada se moe primeniti stari zakon i u vreme
vaenja novog zakona (produeno dejstvo starog zakona), npr. kad novim zakonom nije
mogue modifikovati ve postojeu pravnu situaciju; kad novi zakon ostavi rok za primenu
starog zakona; kad se novim zakonom produava dejstvo starog zakona radi ouvanja
stabilnosti ranijih pravnih situacija, itd.
U graanskoj sudskoj praksi dolo je do neusaglaenih pravnih miljenja u primeni Zakona o
izmenama Zakona o sredstvima i finansiranju JNA iz oktobra 1989. Po starom zakonu iz 1984.
bilo je predvieno (l. 49.) da se licu u JNA ne moe otkazati ugovor o korienju stana ako je u
slubi u JNA provelo najmanje deset godina. Zakonom o izmenama... taj rok je produen na
dvadeset godina. Pravno je pitanje moe li se otkazati ugovor o korienju (zakupu) stana licu
koje je provelo u slubi vie od deset a manje od dvadeset godina a sluba mu je prestala na
njegov zahtev nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama. Pozitivan odgovor na ovo pitanje
daje prelazna odredba l. 2. Zakona o izmenama, prema kojoj se novelirana odredba l. 49. ne
odnosi na lica kojima je odluka o prestanku slube prestala pravosnano do dana stupanja na
snagu ovog zakona. Argumentum a contrario na ostala lica koja do dana stupanja na snagu
ovog zakona nisu navrila dvadeset godina slube i sluba im prestala na njihov zahtev nakon
stupanja na snagu ovog zakona primenjuje se ovaj zakon. To jasno sledi po gramatikom i
logikom tumaenju zakona.
Iz nekih presuda sledilo bi da sudovi polaze od stava o steenom pravu lica koja su do stupanja
na snagu Zakona o izmenama provela u slubi deset godina i o retroaktivnom dejstvu l. 2.
Zakona o izmenama. Meutim, i u tim sluajevima morala bi se primeniti kogentna prelazna
odredba l. 2., jer se po objektivnoj teoriji retroaktivnost odnosi i na steena prava kao
realizovane pravne situacije. Ipak, nije u pitanju ni steeno pravo ni retroaktivno dejstvo l. 2.
Naime, odredba ovog lana nema retroaktivno dejstvo i neposredno se primenjuje. Nije re o
svrenoj pravnoj situaciji, nego o trajnoj pravnoj situaciji "u toku dejstva". Do stupanja na snagu
Zakona o izmenama nije svren stanarsko-pravni odnos izmeu davaoca stana i nosioca
stanarskog prava (zakupca), niti je svren radni odnos izmeu njih, dakle nije svren pravno
relevantan fakt prestanka radnog odnosa. Bio je svren samo jedan fakt, a to je deset godina
slube u vojsci. Protekom roka od deset godina slube, iako su prestala ogranienja stanarskog
prava, nije steeno nikakvo pravo, nego je samo jedno pravno stanje prolo u drugo pravno
stanje koje je podlono izmeni i neposrednoj primeni novog zakona. Ali, taj fakt ne ini celu
pravnu situaciju u toku. Stoga se taj fakt - vreme slube od preko deset a manje od dvadeset
godina po l. 2. priznaje i uraunava, a na ostala, nesvrena fakta - vreme od dvadeset godina
slube i pravnosnani prestanak radnog odnosa neposredno se primenjuje l. 2. Zakona o
izmenama od dana njegovog stupanja na snagu.
Prema tome, ova pitanja treba reavati kombinovano primenom objektivnog kriterijuma i
kriterijuma drutvenog interesa, koji se sastoji u intenciji da se sauva vojni stambeni fond u
odreenim drutvenim okolnostima.

Kombinovana primena objektivne teorije i teorije drutvenog interesa sree se bar preteno i u
sudskoj i ustavno-sudskoj praksi.
Na kraju treba istai, da sva ovde istaknuta prihvatljiva pravila o sukobu zakona u vremenu
treba u sudskoj praksi primenjivati, ali ako zakonom nije drukije odreeno.

(Zakljuak donet na Savetovanju Saveznog suda, Vrhovnog vojnog suda, Vrhovnog suda
Srbije, Vrhovnog suda Republike Crne Gore i Vieg privrednog suda u Beogradu
odranog 24, 25. i 26. septembra 1996. godine - Sudska praksa privrednih sudova - Bilten
br. 2/97 str. 5)

NEPOVREDIVOST PRINCIPA ZABRANE

POVRATNOG DEJSTVA PROPISA U POGLEDU
PRIMENE ZAKONA NA REGISTROVANE
PATENTE I MALE PATENTE
Zakon o patentima
lan 141
Sentenca:

Propis ima povratno dejstvo samo ukoliko menja pravne odnose utvrene prvostepenim
pojedinanim aktom donesenim za vreme vaenja ranijeg zakona. Ukoliko se norma
zakona odnosi na stanja koja su u toku, stanja koja traju, ne moe postojati povratno
dejstvo zakonske norme.

Iz obrazloenja:
"Sudu Srbije i Crne Gore je podneta predstavka za pokretanje postupka za ocenjivanje
usklaenosti lana 141. stav 1. Zakona o patentima ("Slubeni list SCG", br. 32/2004 i 35/2004)
s Ustavnom poveljom. Podnosilac podneska navodi da je osporenom odredbom predvieno da
registrovani patenti i mali patenti koji vae na dan stupanja na snagu zakona ostaju i dalje na
snazi i da e se na njih primenjivati odredbe toga zakona i da je tako predviena retroaktivnost
primene zakona u pogledu trajanja malog patenta. Prema navodima u podnesku retroaktivnom
primenom zakona, nosiocima prava koji su u momentu stupanja na snagu novog zakona imali
pravo starije od est godina, pravo je prestalo, dok je drugima retroaktivno skraen period
trajanja prava, to je po miljenju podnosioca podneska, suprotno lanu 53. Ustavne povelje.
Predloeno je da Sud Srbije i Crne Gore donese "...odluku kojom se nalae izmena Zakona o
patentima tako da taj zakon bude usklaen sa Ustavnom poveljom".

Sud Srbije i Crne Gore, pored ostalog, na osnovu lana 46. Ustavne povelje dravne zajednice
Srbija i Crna Gora ("Slubeni list SCG", br. 1/2003) i lana 34. stav 1. taka 5. Zakona o Sudu
Srbije i Crne Gore ("Slubeni list SCG", br. 26/2003), odluuje i o pokretanju postupka, po
slubenoj dunosti, za ocenjivanje usklaenosti zakona, drugih propisa i optih akata Srbije i
Crne Gore, kao i Ustava i zakona drava lanica sa Ustavnom poveljom, potvrenim i
objavljenim meunarodnim ugovorom ili sporazumom, kao i sa zakonom Srbije i Crne Gore.
Prema odredbi lana 54. stav 1. Zakona o Sudu postupak za ocenjivanje usklaenosti optih
akata pokree se podnoenjem predloga ovlaenog lica ili po slubenoj dunosti Suda. Stavom
2. navedenog lana propisano je da su lica ovlaena na podnoenje predloga: predsednik
Srbije i Crne Gore, Savet ministara, najmanje deset poslanika Skuptine Srbije i Crne Gore,
predsednik drave lanice, ministar drave lanice, sud ili tuilatvo u dravi lanici,
ombudsman i pravna lica koja vre javna ovlaenja.
Imajui u vidu navedene odredbe zakona, Sud je podnetu predstavku smatrao podneskom za
pokretanje postupka po slubenoj dunosti za ocenjivanje usklaenosti osporenog zakona s
Ustavnom poveljom.
Zakonom o patentima ("Slubeni list SCG", br. 32/2004 i 35/2004) ureena je pravna zatita
pronalazaka.
Odredbom lana 138. Zakona propisano je da mali patent traje est godina od datuma
podnoenja prijave, sa mogunou produenja trajanja za dva puta po dve godine (stav 1).
Zahtev za produenje trajanja prava podnosi nosilac prava, najdocnije est meseci pre isteka
roka trajanja (stav 2). Prvo produenje roka trajanja malog patenta mogue je samo ako je
prethodno izraen izvetaj o stanju tehnike (stav 3).
Osporena odredba lana 141. stav 1. Zakona o patentima situirana je u prelaznim i zavrnim
odredbama kojima se reguliu vremenske granice vaenja novog propisa i glasi: "Registrovani
patenti i mali patenti koji vae na dan stupanja na snagu ovog zakona ostaju i dalje na snazi i na
njih e se primenjivati odredbe ovog zakona."
Ustavnom poveljom je propisano da zakoni i drugi opti akti institucija Srbije i Crne Gore ne
mogu imati povratno dejstvo i da, izuzetno, pojedine odredbe zakona, ako to zahteva javni
interes utvren u postupku donoenja zakona, mogu imati povratno dejstvo (lan 53). Iz
navedenih odredaba Ustavne povelje proizlazi da je princip zabrane povratnog dejstva propisa,
zbog svog znaaja izdignut na nivo ustavnog principa i predstavlja veoma bitan elemenat zatite
ustavnosti, ali istovremeno i obezbeivanja pravne sigurnosti oveka i graanina. Primena ovog
principa obezbeuje reavanje sukoba vremenskog vaenja propisa i ima za cilj spreavanje
promena u pravnom sistemu koji znae poremeaj ve pravno uspostavljenih i zavrenih
pravnih odnosa. Naime, stupanjem na pravnu snagu, propis u principu vai za ubudue,
odnosno primenjuje se na sve budue odnose koji su tim propisom ureeni.
Po nalaenju Suda, propis ima povratno dejstvo samo ukoliko menja pravne odnose utvrene
prvostepenim pojedinanim aktom donesenim za vreme vaenja ranijeg zakona. Ukoliko se
norma zakona odnosi na stanja koja su u toku, stanja koja traju, ne moe postojati povratno
dejstvo zakonske norme.
Osporena odredba, po miljenju Suda, ne povreuje ustavnu zabranu retroaktivnosti zakona.
Ovo zbog toga, to, nosiocima prava nije prestalo patentno pravo, nije uskraena zatita

priznatog pronalazakog prava, niti je na bilo koji nain dovedena u pitanje punovanost
okonanih postupaka pravnih odnosa registrovanih patenata i malih patenata koji su zavreni po
ranijem zakonu, kao ni postupak registracije prava koji je sproveden po tom zakonu. Naime,
navedenom osporenom odredbom zakona izriito je propisano, da registrovani patenti i mali
patenti koji vae na dan stupanja na snagu zakona ostaju i dalje na snazi, a to praktino znai
da se nosiocima prava na patent koji su pravo stekli pre donoenja zakona to pravo ne dovodi u
pitanje, niti pak ono prestaje. Meutim, s obzirom na to da Zakon (lan 138) regulie i odnose
koji su, kada se tie trajanja prava na mali patent nastali u reimu propisa koji su prestali da
vae stupanjem na snagu ovog zakona, zakonodavac je odredio rok u kome se zahtevi za
produenje prava moraju podneti, ali se time pravo na ve registrovane patente i male patente,
po miljenju Suda, ne dovodi u pitanje. Duina trajanja prava na mali patent i ureivanje rokova
u kojima se moe podneti zahtev za produenje trajanja tog prava nije u suprotnosti s principom
zabrane retroaktivnosti propisa, jer se osporena norma zakona odnosi na tzv. situacije u toku,
situacije koje jo uvek traju, odnosno koje nisu okonane, pri emu treba imati u vidu injenicu
da rok za podnoenje zahteva za produenje prava ne moe da pone da tee pre stupanja na
snagu novog zakona. Opravdanost i celishodnost propisanih rokova nije nadlean da ceni Sud
Srbije i Crne Gore, jer se radi o pitanjima iz domena zakonodavne politike.
S obzirom na to da podnosilac predstavke ne spada u krug ovlaenih lica po ijem predlogu se
pokree postupak za ocenjivanje usklaenosti optih akata, a kako, po oceni Suda, nisu
ispunjeni uslovi ni za pokretanje postupka po slubenoj dunosti, Sud je saglasno odredbama
lana 44. stav 1. taka 5. i lana 113. taka 4. Zakona o Sudu Srbije i Crne Gore, doneo reenje
kao u izreci.
Sud Srbije i Crne Gore, na optoj sednici odranoj dana 19. jula 2005. godine, doneo je
REENJE
Odbacuje se podnesak za pokretanje postupka po slubenoj dunosti za ocenjivanje
usklaenosti lana 141. Zakona o patentima ("Slubeni list SCG", br. 32/2004 i 35/2004), s
Ustavnom poveljom."

(Reenje Suda Srbije i Crne Gore, U 1 broj 74/2005 od 19. jula 2005. godine, objavljeno u
"Sl. listu SCG", br. 32/2005 od 5. avgusta 2005. godine)

PRESUDA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA

PRAVA U PREDMETU ENERILDIZ PROTIV
TURSKE (predstavka br. 48939/99) ODGOVORNOST DRAVE ZBOG PROPUSTA DA
SE SPREI NESRENI SLUAJ SMRTI I
UNITENJA IMOVINE KAO POSLEDICE
EKSPLOZIJE METANA NA DEPONIJI SMEA U

TURSKOJ
Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i
osnovnih sloboda
l. 2, 6, 13 i 18 i lan 1 Protokola 1
Sentenca:

Prema propisima Saveta Evrope u oblasti ivotne sredine i industrijskih delatnosti

odgovornost za obradu komunalnog otpada imaju lokalne vlasti, kojima su dravni organi
duni da prue novanu i tehniku pomo. Rad deponija za trajno odlaganje otpada
kojim upravljaju organi javne vlasti smatra se "opasnom delatnou", a "gubitak ivota"
koji bi bio posledica odlaganja otpada na takvoj lokaciji smatra se "tetom" koja povlai
odgovornost dravnih organa saglasno Konvenciji o graanskoj odgovornosti za tetu
nastalu usled aktivnosti koje su opasne za ivotnu sredinu i Konvencije o zatiti ivotne
sredine putem krivinog prava.
Ocenjujui da postoji uzrono-posledina veza izmeu propusta iz nehata koji se mogu
pripisati turskim vlastima, s jedne strane i nesree koja se dogodila usled eksplozije
metana, koja je uslovila gubitak ljudskih ivota i imovine, Sud je zakljuio da turske vlasti
nisu preduzele sve to se razumno moglo oekivati kako bi se spreila materijalizacija
opasnosti po ivote stanovnika nekih sirotinjskih naselja u blizini deponija komunalnog
otpada, zbog ega je uinjena povreda lana 2 Konvencije u njegovom materijalnom i
procesnom aspektu, zbog nepostojanja odgovarajue zakonske zatite prava na ivot i
imovinu.

"PRESUDA
Strazbur, 30. novembra 2004. godine
U predmetu Enerildiz protiv Turske,
Evropski sud za ljudska prava, zasedajui kao Veliko vee u sledeem sastavu:
g. L. VILDHABER (WILDHABER), predsednik,
g. C. L. ROZAKIS,
g. J.-P. KOSTA (COSTA),
g. G. RES (RESS),
ser NIKOLAS BRACA (NICOLAS BRATZA),
ga E. PALM,

g. L. LUKAIDES (LOUCAIDES),
g. R. TJURMEN (TRMEN),
ga F. TULKENS,
g. K. JUNGVIRT (JUNGWIERT),
ga M. CACA-NIKOLOVSKA (TSATSA-NIKOLOVSKA)
ga H. S. GREVE,
g. A. B. BAKA,
g. M. UGREKHELIDZE,
g. A. KOVLER,
g. V. ZAGREBELSKI (ZAGREBELSKY),
ga A. MULARONI, sudije,
i g. P. J. MAHONI (MAHONEY), sekretar suda,
nakon veanja na zatvorenim sednicama, 7. maja 2003. godine, 16. juna i 15. septembra 2004.
godine, izrie sledeu presudu, donetu poslednjeg pomenutog datuma:

POSTUPAK
1. Predmet je zapoet predstavkom (br. 48939/99) protiv Republike Turske koju su Sudu u vezi
sa lanom 34 Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu:
Konvencija) podnela dva turska dravljanina, G. Ahmet Nuri inar (nar) i G. Maala Enerildiz
(Maallah neryldz), 18. januara 1999. godine.
2. Pozivajui se na lanove 2, 8 i 13 Konvencije i na lan 1 Protokola br. 1, podnosioci
predstavke su tvrdili da su dravne vlasti odgovorne za smrt njihovih roaka i za unitenje
njihove imovine kao posledice eksplozije metana 28. aprila 1993. godine na istanbulskoj deponiji
smea Imranije (mraniye). Podnosioci su takoe tvrdili da upravni postupak koji je obavljen u
vezi s njihovim sluajem nije zadovoljio uslove pravinosti i suenja bez odlaganja propisanih
stavom 1 lana 6 Konvencije.
3. Predstavka je dodeljena Prvom odeljenju Suda (pravilo 52, st. 1 Poslovnika Suda). U okviru
tog odeljenja, vee u sledeem sastavu: ga E. Palm, predsednica, ga W. Tomasen
(Thomassen), g. Gaukur Jorundson (Jrundsson), g. R. Tjurmen (Trmen), g. C. Birsan
(Brsan), g. J. Kazadeval (Casadevall), g. R. Maruste, sudije, i g. M. O'bojl (O'Boyle), sekretar
odeljenja, odluilo je 22. maja 2001. godine da razdvoji tube g. inara i g. Enerildiza i proglasilo
predstavku prihvatljivom u odnosu na potonjeg (u daljem tekstu: podnosilac predstavke), i to
postupajui u svoje ime, u ime svoja tri preivela sina: Husametina (Hsamettin), Aidina (Aydn)
i Halefa Enerildiza, koji su u vreme dogaaja bili maloletni, kao i u ime supruge Gilnaz (Glnaz)

Enerildiz, nevenane ene Sdke Zorlu, i ostale dece: Selehatine (Selahattin), drisa, Mesuta,
Fatme, Zejnepe (Zeynep), Remzije (Remziye) i Abdulkerima Enerildiza.
4. Nakon odravanja rasprave, 18. juna 2002. godine, vee je izreklo presudu u kojoj je s pet
glasova za i dva protiv odluilo da je postojala povreda lana 2 Konvencije, odluilo jednoglasno
da nije bilo potrebno razmatrati albe u vezi sa lanom 6 stav 1 i lanovima 8 i 13 Konvencije, i
sa etiri glasa za i tri protiv, da je postojala povreda lana 1 Protokola br. 1. Uz presudu su
priloena i delimino izdvojena miljenja g. Kazadevala, g. Tjurmena i g. Marusta.
5. Turska (u daljem tekstu: Drava) je 12. septembra 2002. godine, u skladu sa lanom 43
Konvencije i pravilom 73 traila da se predmet uputi Velikom veu.
Panel sudija Velikog vea je 6. novembra 2002. godine odluio da prihvati taj zahtev.
6. Sastav Velikog vea odreen u skladu s lanom 27 stavovi 2 i 3 Konvencije i pravilom 24
[Poslovnika Suda].
7. Pred Velikim veem podnosilac predstavke, koga je zastupala ga E. Deniz, advokatica iz
Istanbula, i kozastupnik Drave, ga D. Akaj (Akay), priloile su svoje podneske 7. i 10. marta
2003. godine. Stranke su naknadno Sekretarijatu prosledile dodatna miljenja i dokumenta
kojima su potkrepile svoje stavove.
8. Javna rasprava odrana je u zgradi Suda u Strazburu 7. maja 2003. godine (pravilo 59, st. 3).
Pred Sudom su istupili:

(a) za Dravu

ga D. Akaj (Akay),

kozastupnica,

g. I. Belet,

ga G. Acar,

ga V. Srmen,

ga J. Kalaj (Kalay),

(b) za podnosioca predstavke

savetnici;

ga E. Denz,

advokatica,

ga . Ezdemir (zdemr),

savetnica.

Sudu su se obratile gospoa Deniz i gospoa Akaj.

INJENICE
I. OKOLNOSTI PREDMETA
9. Podnosilac predstavke je roen 1955. godine i sada ivi u oblasti irvan ((irvan) Provincija
Siirt), gde je i roen. U vreme dogaaja je iveo sa 12 bliskih roaka u sirotinjskoj etvrti
(gecekondu mahallesi) Kazm Karabekir, u istanbulskoj etvrti Imranije, gde se preselio nakon
to je napustio radno mesto seoskog uvara u jugoistonoj Turskoj.

A. Deponija komunalnog otpada Imranije i oblast u kojoj je iveo podnosilac

predstavke
10. Od ranih sedamdesetih se u etvrti Hekimbai, sirotinjskoj etvrti pored Kazim Karabekira,
nalazi deponija komunalnog otpada. Gradsko vee Istanbula (u daljem tekstu: gradsko vee) je
22. januara 1960. godine dobilo na 99 godina pravo na korienje zemljita koje je bilo
vlasnitvo Komisije za umarstvo (pa time i drave). Zemlja se nalazi na padini, koja gleda na
dolinu, povrine oko 35 hektara, a od 1972. godine se koristi kao deponija smea za gradske
etvrti Bejkoz, Iskidar, Kadikoj i Imranije pod kontrolom gradskog vea, shodno tome i dravnih
vlasti.
Kada se poelo s korienjem deponije, u toj oblasti nije iveo niko, a najblia naselja su bila
udaljena oko tri i po kilometra. Meutim, oko deponije je postepeno nicalo divlje naselje koje je
kasnije preraslo u sirotinjsku etvrt Imranije.
Prema slubenom planu oblasti Hekimbai i Kazim Karabekir, koga je sainila Tehnika sluba
Mesnog vea Imranije, kua podnosioca predstavke izgraena je na uglu ulica Dereboju i Gerze.
Taj deo naselja nalazio se odmah pored deponije komunalnog otpada, a od 1978. godine je bio
pod kontrolom mesnog gradonaelnika koji je bio podreen mesnom veu.
Deponija Imranije vie ne postoji. Mesno vee je dalo da bude nanesen sloj zemlje i da se
ugrade oduci. Pored toga, trenutno se radi na pripremi prostornih planova za naselja Hekimbai
i Kazim Karabekir. Mesno vee je na velikom delu bive deponije zasadilo drvee i izgradilo
sportske terene.

B. Koraci koje je preduzelo Mesno vee Imranije

1. 1989. godina

11. Nakon lokalnih izbora 26. marta 1989. godine, Mesno vee Imranije trailo je da se dopuni
urbanistiki plan u razmeri od 1:1.000. Meutim, nadleni organi su odbili da usvoje plan jer je
pokrivao zemljite koje se nalazilo jako blizu gradske deponije smea.
Poevi od 4. decembra te godine, Mesno vee Imranije je otpoelo nanoenje zemlje i otpada
na zemljite oko sirotinjske etvrti Imranije u postupku preureenja lokacije deponije.
Meutim, 15. decembra 1989. godine su M. C. i A. C, graani koji su iveli u naselju Hekimba,
podneli tubu protiv mesnog vea etvrtom odeljenju Okrunog suda u Iskideru da se ustanovi
pravo vlasnitva nad zemljom. M. C. i A. C. su se alili na tetu koju su pretrpeli njihovi zasadi i
zahtevali prestanak radova. Tubu su potkrepili podnoenjem dokaza da su od 1977. godine bili
obveznici mesnog poreza i poreza na imovinu po poreskom broju 168900. Vlasti su 1983.
godine od njih traile da ispune formular kojim su prijavili zgrade izgraene bez dozvole kako bi
mogli da reguliu vlasnitvo nad zgradama i zemljom (vidi dole stav 54). Na njihov zahtev,
gradski komunalni vodovod i kanalizacija je 21. avgusta 1989. godine, odredio da se u njihovoj
kui ugradi vodomer. Pored toga, raunima za elektrinu energiju je pokazano da su M. C. i A.
C. u svojstvu potroaa redovno plaali iskorienu elektrinu energiju na osnovu oitavanja
strujomera koji je ugraen u tu svrhu.
12. Pred Okrunim sudom, mesno vee se pozvalo na injenicu da se zemlja ije su vlasnitvo
traili M. C. i A. C. nalazila na lokaciji sakupljalita otpada; da je stanovanje na tom mestu bilo
protivno zdravstvenim propisima; i da im njihov zahtev za regulisanjem vlasnitva nije davao
nikakva prava.
Okruni sud je 2. maja 1991. godine (predmet br. 1989/1088) presudio u korist M. C. i A. C. i
naveo da je postojalo ometanje njihovog korienja prava nad ovim zemljitem.
Meutim, Kasacioni sud je ukinuo tu odluku 2. marta 1992. godine; 22. oktobra 1992. godine,
Okruni sud je izvrio odluku Kasacionog suda i odbacio tube M. C. i A. C.

2. 1991. godina
13. Mesno vee Imranije je 9. aprila 1991. godine zatrailo od Treeg odeljenja Okrunog suda
Iskidar da se imenuju vetaci koji bi ustanovili da li je deponija u skladu s propisima, posebno
Pravilnikom o kontrolisanju vrstog otpada od 14. marta 1991. godine. Mesno vee je trailo i
procenu tete koju je bilo pretrpelo, kao dokazni materijal u odtetnom zahtevu koji je pripremalo
da podnese protiv Gradskog vea i vea ostala tri gradska naselja koja su koristila deponiju.
Zahtev za vetaenjem je zaveden pod brojem 1991/76, a 24. aprila 1991. godine je obrazovana
odgovarajua komisija vetaka koja se sastojala od univerzitetskog profesora ekolokog
inenjeringa, katastarskog slubenika i medicinskog forenziara.
Prema izvetaju komisije od 7. maja 1991. godine, ova deponija nije ispunjavala tehnike uslove
navedene izmeu ostalog u odredbama 24-27, 30 i 38 Pravilnika od 14. marta 1991. godine, i
shodno tome je sadrala niz opasnosti koje bi mogle da izazovu veliki rizik za zdravlje
stanovnika doline, posebno onih koji ive u sirotinjskim etvrtima: izmeu brda ubreta i kua na
razdaljini od samo 50 metara nije bilo nikakvog zida ili ograde; deponija nije bila opremljena
nikakvim sistemima za sakupljanje, reciklau, spaljivanje ili pretvaranje u kompost, a nisu
postojali ni sistemu za drenau ili preiavanje vode koja otie. Zakljuak vetaka je bio da

deponija u Imraniju "izlae ljude, ivotinje i ivotnu sredinu svim vrstama rizika". U izvetaju je
naglaena opasnost od irenja oko 20 razliitih zaraznih bolesti, kao i sledee:
"...U svim deponijama smea stvaraju se gasovi poput metana, ugljen-dioksida i
sumporvodonika. Te supstance moraju da se sakupljaju i ... kontrolisano sagorevaju.
Meutim, ova deponija nije opremljena takvim sistemom. Ukoliko se metan mea s
vazduhom, u odreenom odnosu je ta meavina podlona eksploziji. Na ovoj lokaciji
ne postoji nikakav nain da se sprei eksplozija metana koji se stvara raspadanjem
[otpada]. Neka nam Bog pomogne, jer bi moglo da doe do veoma velike tete,
imajui u vidu blizinu kua...."
Izvetaj je predstavljen pomenutim veima 27. maja 1991. godine, a 7. juna 1991. je obaveten
guverner i zamoljen da o tome obavesti Ministarstvo zdravlja i Kancelariju za ekologiju
predsednika Vlade Republike Turske (u daljem tekstu: Kancelarija za ekologiju).
14. Mesna vea Kadikej i Iskidar i Gradsko vee su 3, 5. i 9. juna 1991. godine podneli zahteve
da se odbaci izvetaj vetaka. Advokati tuilaca su jednostavno naveli da je izvetaj, koji je bio
naruen i sainjen bez njihovog znanja, bio protivan Zakonu o parninom postupku. Advokati su
se pozvali na pravo da podnose dopunske materijale u korist svojih zahteva nakon pribavljanja
neophodnih podataka i dokumentacije od njihovih vlasti.
Budui da nijedna stranka nije podnela odgovarajue dopunske materijale, postupak je prekinut.
15. Meutim, Kancelarija za ekologiju, koja je o izvetaju obavetena 18. juna 1991. godine,
izdala je preporuku (br. 09513) kojom je guvernera Istanbula, Gradsko vee i Mesno vee
Imranije pozvala da isprave probleme pronaene u ovom predmetu:
"...Izvetaj koji je sainila komisija vetaka pokazuje da ovo odlagalite otpada kri
Zakon o ivotnoj sredini i Pravilnik o kontroli vrstog otpada pa time predstavlja
opasnost po zdravlje ljudi i ivotinja. Mere odreene odredbama 24, 25, 26, 27, 30 i
38 Pravilnika o kontroli vrstog otpada moraju da budu izvrene na lokaciji
deponije... Ja, dakle, zahtevam da se izvre neophodne mere ... i da naa
kancelarija bude obavetena o ishodu."
16. inasi Ektem (inasi ktem), gradonaelnik Imranije, zatraio je 27. avgusta 1992. godine
od Prvog odeljenja Okrunog suda Iskidar primenu privremenih mera kako bi se Gradsko vee i
susedna mesna vea spreili da koriste deponiju. Zahtevao da se prestane s odlaganjem otpada
i da se deponija zatvori, kao i obeteenje za tetu koji je pretrpeo njegov okrug.
Zastupnik Gradskog vea Istanbula se 3. novembra 1992. godine usprotivio ovom zahtevu.
Naglaavajui napore Gradskog vea da odrava saobraajnice do deponije i da se bori protiv
irenja bolesti, pasa lutalica i smrada, zastupnik je posebno naveo da je bio raspisan tender za
preureenje lokacije deponije. to se tie zahteva da se deponija privremeno zatvori, zastupnik
je ukazao na nedostatak dobre vere Mesnog vea Imranije budui da od svog osnivanja 1987.
godine nije bilo uradilo nita da se dekontaminira lokacija.
Gradsko vee Istanbula je zaista raspisalo tender za izgradnju novih objekata koji bi
zadovoljavali savremene standarde. Prvi ugovor za projektovanje dodeljen je amerikoj firmi
CVH2M Hill International Ltd, a 21. decembra 1992. godine i 17. februara 1993. godine su

odreene nove lokacije na evropskoj i azijskoj strani moreuza. Planirano je da projektni radovi
budu zavreni tokom 1993. godine.
17. Dok je postupak jo uvek trajao, Mesno vee Imranije obavestilo je gradonaelnika Istanbula
da od 15. maja 1993. godine odlaganje smea vie nee biti dozvoljeno.

C. Nesrea
18. Na lokaciji je 28. aprila 1993. godine, oko 11.00 sati, dolo do eksplozije metana. Nakon to
je rastui pritisak izazvao klizanje terena, erupcija brda smea je zatrpala oko deset kua na
padini ispod njega, ukljuujui i dom podnosioca predstavke. U nesrei je poginulo ukupno 39
ljudi.

D. Postupak pokrenut u ovom predmetu

1. Inicijativa Ministarstva unutranjih poslova
19. Odmah nakon nesree dva slubenika gradske policije su poela rad na utvrivanju
injenica. Poto su ispitali oteene, ukljuujui i podnosioca predstavke, koji je objasnio da je
svoju kuu izgradio 1988. godine, policajci su izvestili da je uniteno ukupno 13 straara.
Istog dana, lanovi jedinice za krizne situacije koji je formirala kancelarija guvernera Istanbula su
posetili mesto nesree i ustanovili da je klizite izazvala eksplozija metana.
20. Sledeeg dana, 29. aprila 1993. godine, Ministarstvo unutranjih poslova (u daljem tekstu:
Ministarstvo) naloilo je Upravnoj istranoj jedinici (u daljem tekstu: istrana jedinica) da proui
okolnosti nesree kako bi se ustanovilo da li bi trebalo pokretati postupak protiv dvojice
gradonaelnika, g. Sezena (Szen) i g. Ektema.

2. Krivinopravna istraga
21. Dok je trajao upravni postupak, 30. aprila 1993. godine javni tuilac za Iskider (u daljem
tekstu: javni tuilac) je posetio mesto nesree zajedno s komisijom vetaka sastavljenom od tri
profesora niskogradnje s tri razliita univerziteta. U svetlu prethodnih razmatranja, tuilac je
naloio komisiji da odredi kako bi odgovornost za nesreu mogla da se podeli izmeu javnih
vlasti i oteenih.
22. Podnosilac predstavke je 6. maja 1993. godine podneo krivinu prijavu u mesnoj stanici
policije. U njoj je naveo: "Ukoliko su vlasti bile te koje su svojim nesavesnim postupanjem
izazvale smrt mojih partnerki i dece, podnosim krivinu prijavu protiv dotinog ili dotinih
organa." Prijava podnosioca predstavke je priloena istranom dosijeu (br. 1993/6102), koji je
javni tuilac ve bio samostalno otvorio.
23. Javni tuilac je 14. maja 1993. godine sasluao nekoliko svedoka i rtava nesree. Struna
komisija je 18. maja 1993. godine podnela izvetaj koji je traio javni tuilac. Komisija je u
izvetaju navela, kao prvo, da za to podruje nije postojao prostorni plan u razmeri 1:5.000, da
urbanistiki plan u razmeri 1:1.000 nije bio odobren, i da se veina stambenih jedinica koje su
bile zatrpane nalazila izvan podruja obuhvaenog urbanistikim planom, na najdaljoj ivici
lokacije deponije. Vetaci su potvrdili da se klizite - koje se dogodilo na zemljitu koje je ve bilo

nestabilno - moglo objasniti kako rastuim pritiskom gasa unutar deponije tako i eksplozijom tog
gasa. Ukazujui na obaveze i dunosti javnih vlasti u skladu s odgovarajuim propisima, vetaci
su zakljuili da bi odgovornost za nesreu trebalo podeliti na sledei nain:
"(i) 2/8 odgovornosti pripada Gradskom veu grada Istanbula, zbog propusta da se
deluje kako bi se predupredili tehniki problemi koji su ve postojali kada je deponija
otvorena 1970. godine i postajali sve gori protokom vremena, ili da ukae mesnim
veima na alternativnu lokaciju za deponovanje smea, na ta je bila obavezno
Zakonom br. 3030;
(ii) 2/8 odgovornosti pripada Mesnom veu Imranije zbog realizacije prostornog plana
a proputanja, protivno Pravilnika o kontrolisanju vrstog otpada (br. 20814), da se
obezbedi nenaseljena tampon-zona u irini od 1.000 metara, kao i zbog doputanja
nezakonite stambene gradnje u dotinoj oblasti i proputanja da se sprei ta gradnja,
uprkos strunom izvetaju od 7. maja 1991. godine;
(iii) 2/8 odgovornosti pripada stanovnicima sirotinjskog naselja zbog toga to su
ugrozili lanove svojih porodica time to su se naselili blizu brda smea;
(iv) 1/8 odgovornosti pripada Ministarstvu ivotne sredine zbog propusta da se
obezbedi adekvatno nadgledanje deponije u skladu s Pravilnikom o kontrolisanju
vrstog otpada (br. 20814);
(v) 1/8 odgovornosti pripada dravi zbog omoguavanja irenja ove vrste naselja
viestrukim amnestiranjem nezakonite stambene gradnje i davanjem prava
vlasnitva nad imovinom stanarima."
24. Javni tuilac je 21. maja 1993. godine doneo reenje o odbacivanju nadlenosti ratione
personae u odnosu na upravne organe koji su smatrani odgovornim, to jest Gradskog vea
Istanbula, Mesnog vea Imranije, Ministarstva ivotne sredine i premijera u vladi za period od
1974. do 1993. godine. U skladu s ovim, tuilac je predmet uputio guverneru Istanbula,
smatrajui da se on tie Zakona o gonjenju dravnih slubenika, ija je primena bila u
nadlenosti Upravnog vea Provincije Istanbul (u daljem tekstu: upravno vee). Meutim, javni
tuilac je naveo u reenju da su odredbe primenljive na pomenute organe lanovi 230 i 455 stav
2 Krivinog zakonika, prva o krivinom delu nesavesnog vrenja slubene dunosti, a druga o
ubistvu iz nehata.
to se tie mogue odgovornosti stanara sirotinjskog naselja - ukljuujui i podnosioca
predstavke - koji ne samo da su bili oteeni, ve i okrivljeni prema lanu 455 stav 2 Krivinog
zakonika, javni tuilac je izneo miljenje da kako predmet stoji nije bilo mogue razdvojiti njihove
tube, imajui u vidu delove 10 i 15 pomenutog zakona.
Kada je 27. maja 1993. godine istrano odeljenje zavrilo prethodnu istragu, dosije javnog
tuioca je prosleen u Ministarstvo.

3. Ishod upravne istrage u vezi s relevantnim organima

25. Uzimajui u obzir zakljuke sopstvene istrage, istrano odeljenje je 27. maja 1993. godine
zatrailo od Ministarstva ovlaenje da pokrene krivinu istragu protiv dva gradonaelnika
upletena u predmet.

26. Dan nakon podnoenja tog zahteva, Mesno vee Imranije je izdalo sledee saoptenje za
medije:
"Jedina deponija otpada na azijskoj strani nalazila se usred nae etvrti Imranije kao
objekat tihe strave. Taj objekat je prekinuo svoje utanje i izazvao smrt. Mi smo to
znali i oekivali. Nae mesno vee ve etiri godine lupa na sva mogua vrata i
zahteva da se deponija ukloni. U Gradskom veu grada Istanbula smo naili na
nezainteresovanost. Gradske vlasti su odustale od rada na dekontaminaciji ... nakon
to su sveano poloile dve lopate betona. Vladi i ministarstvima su injenice bile
poznate, ali ni oni nisu bili preterano zainteresovani. Stvar smo predali sudu, i sud je
presudio u nau korist, ali pravosudnu maineriju nije bilo mogue pokrenuti. ... Sada
moramo svi da se suoimo sa sopstvenom odgovornou i svi emo za ovo biti
odgovorni stanovnicima Imranije ..."
27. Istranom odeljenju je traeno ovlaenje dato 17. juna 1993. godine, i shodno tome za
sluaj je zaduen glavni inspektor iz Ministarstva (u daljem tekstu: glavni inspektor).
U svetlu istranog dosijea koji je sakupljen, glavni inspektor je uzeo izjave od g. Sezena i g.
Ektema. G. Ektem je izmeu ostalog naveo da je decembra 1989. godine njegovo mesno vee
bilo poelo dekontaminaciju u oblasti sirotinjskog naselja Hekimbai, ali da su radovi prekinuti na
zahtev dva mesna stanara (vidi stav 11 gore).
28. Glavni inspektor je svoj izvetaj zavrio 9. jula 1993. godine. Izvetaj je potvrdio sve
dotadanje zakljuke vetaka i uzeo u obzir sav dokazni materijal koji je bio sakupio javni tuilac.
Pomenuta su i dva nauna miljenja koja je Kancelarija guvernera Istanbula dobila maja 1993.
godine, prvo od Ministarstva ivotne sredine, a drugo od profesora niskogradnje na Univerzitetu
Bogazii (Boazii). Autori ovih miljenja potvrdili su da je smrtonosno klizite izazvala eksplozija
metana. U izvetaju je takoe navedeno da je 4. maja 1993. godine istrano odeljenje trailo od
Gradskog vea obavetenje o merama koje su zaista bile preduzete u svetlu izvetaja vetaka
od 7. maja 1991. godine, a dat je i odgovor g. Sezena:
"Nae gradsko vee je kako preduzelo mere koje su neophodne da bi se obezbedilo
da postojee lokacije mogu da se koriste na najmanje tetan nain do kraja 1993.
godine, tako i zavrilo sve pripremne radnje za izgradnju jednog od najveih i
najsavremenijih objekata ... koji su ikada izgraeni u naoj zemlji. Takoe radimo na
otvaranju privremene deponije koja ispunjava zakonske uslove. Pored toga, u toku
su i radovi na obnovi postojeih lokacija [na kraju njihovog ivotnog veka]. Sve u
svemu, tokom poslednje tri godine je nae gradsko vee veoma ozbiljno prouavalo
problem otpada ... [i] rad se nastavlja ..."
29. Glavni inspektor je na kraju zakljuio da je za smrt dvadeset i est ljudi i povreivanje jo
jedanaestoro (po podacima koji su tada bili dostupni) 28. aprila 1993. godine bilo posledica
proputanja dvojice gradonaelnika da preduzmu odgovarajue radnje u vrenju svoje dunosti i
da bi ih trebalo pozvati na odgovornost za nesavesno postupanje prema lanu 230 Krivinog
zakonika. Uprkos, izmeu ostalog, izvetaja vetaka i preporuci Kancelarije za ekologiju, njih
dvojica su svesno krili dunost: g. Ektem jer nije ispunio svoju dunost da naredi ruenje
nezakonito podignutih straara oko deponije, za ta je imao ovlaenje po lanu 18 Zakona br.
775, a g. Sezen jer je odbio da potuje pomenutu preporuku, propustio da modernizuje deponiju
ili pak naredi njeno zatvaranje, i nije potovao nijednu odredbu lana 10 Zakona br. 3030 kojima
je bio obavezan da naredi ruenje ovih straara, ako je potrebno i sopstvenim sredstvima.

Meutim, glavni inspektor se nije bavio pitanjem da li je lan 455 stav 2 Krivinog zakonika bio
primenljiv u ovom predmetu.

4. Dodeljivanje dotiranog smetaja podnosiocu predstavke

30. Za to vreme, Uprava za stanovanje i rudimentarna naselja je traila od podnosioca
predstavke da joj se obrati i obavestila ga da mu je reenjem (br. 1739) od 25. maja 1993.
godine gradsko vee dodelilo stan u naselju s dotiranim smetajem u etvrti obaneme Ejip,
Alibejkoj. Podnosilac predstavke je 18. juna 1993. godine potpisom prihvatio posed stana br. 7 u
zgradi C-1 u tom stambenom naselju. Transakcija je ozakonjena reenjem Gradskog vea od
17. septembra 1993. godine (br. 3927). Podnosilac predstavke je 13. novembra 1993. godine
potpisao izjavu pred javnim belenikom, kao zamenu za ugovor, u kojoj je navedeno da mu je
pomenuti stan "prodat" za iznos od 125.000.000 turskih lira (TRL), od ega je jednu etvrtinu
trebalo platiti odmah a ostatak u mesenim ratama od po TRL 732,844.
Po svoj prilici je prva uplata otila u Kancelariju guvernera Istanbula, koja ju je onda prosledila u
Gradsko vee. Podnosilac predstavke je prvu mesenu ratu platio 9. novembra 1993. godine i
uplaivao rate sve do januara 1996. godine. U meuvremenu je, pre 23. februara 1995. godine,
stan izdao licu s inicijalima H. O. za iznos od TRL 2.000.000 meseno. Koliko je poznato,
poevi od januara 1996. godine, vlasti su morale da primene izvrni postupak kako bi prikupile
zakasnele rate.
Podnosilac predstavke je 24. marta 1998. godine, a do tada bio isplatio ceo iznos duga
Gradskom veu, dao pred javnim belenikom izjavu u kojoj se obavezao da stan proda licu s
inicijalima E. B. za gotovinski ulog od 20.000 nemakih maraka.

5. Krivini postupak protiv relevantnih organa

31. Reenjem od 15. jula 1993. godine, upravno vee je veinom glasova odluilo, na osnovu
izvetaja glavnog inspektora, da zapone postupak protiv g. Sezena i g. Ektema zbog krenja
lana 230 Krivinog zakonika.
G. Sezen i g. Ektem su podneli albu na odluku Vrhovnom upravnom sudu, koji je albu odbacio
18. januara 1995. godine. Dosije sluaja je nakon toga vraen javnom tuiocu, koji je 30. marta
1995. godine, pokrenuo postupak pred Petim odeljenjem Krivinog suda u Istanbulu.
32. Suenje je poelo 29. maja 1995. godine. G. Sezen je na raspravi naveo izmeu ostalog da
se od njega nije moglo oekivati da ispunjava dunosti na koje nije bio obavezan, niti da bi on
mogao da bude jedini odgovoran za situaciju koja je neprekidno trajala od 1970. godine. Takoe
nije mogao biti kriv za propust da modernizuje deponiju u Imranije kada niti jedna od 2.000
deponija u Turskoj nije bila obnovljena; u vezi s tim, oslanjajui se na niz mera koje su ipak bile
preduzete od strane gradskog vea, tvrdio je da obnavljanje deponije nije moglo da bude
izvreno u potpunosti sve dok je smee i dalje pristizalo u nju. Na kraju, naveo je sledee:
"Elementi krivinog dela nesavesnog postupanja u vrenju slubene dunosti nisu utvreni jer ja
nisam delovao u nameri da prikaem sebe nemarnim [sic] i zato to ne moe da bude
ustanovljena uzrono-posledina veza [izmeu nesree i bilo kakvog njegovog nesavesnog
postupanja]."
G. Ektem je naveo da su straare koje su stradale podignute pre nego to je on bio izabran 26.
marta 1989. godine i da on nakon tog datuma nikada nije dozvolio irenje sirotinjskih naselja.

Optuivi Gradsko vee grada Istanbula i Kancelariju guvernera za nezainteresovanost za ove

probleme, g. Ektem je naveo da su za spreavanje nezakonite gradnje odgovorni slubenici
umarskih slubi i da, u svakom sluaju, njegovo mesno vee nije imalo osoblje koje je bilo
potrebno da bi se sruile takve zgrade.
33. U presudi od 4. aprila 1996. godine, sud je proglasilo dvojicu gradonaelnika krivim po svim
takama optunice i naveo da je njihova odbrana neutemeljena.
Sudije su svoj zakljuak zasnovale naroito na dokaznom materijalu sakupljenom tokom
opsene krivine istrage obavljene od 29. aprila 1993. do 9. jula 1993. godine (vidi gore stavove
19 i 28). Iz presude od 30. novembra 1995. godine takoe proizilazi da su sudije u postupku
odreivanja udela odgovornosti svih relevantnih organa bez oklevanja potvrdile nalaze izvetaja
vetaka sainjenog upravo za ovu namenu na zahtev javnog tuioca a koji je postojao od 18.
maja 1993. godine (vidi gore stav 23).
Sudije su navele:
"...mada su bili upoznati s izvetajem [vetaka], dvojica okrivljenih nisu preduzeli
odgovarajue preventivne mere. Ba kao to bi lice koje puca u grupu ljudi trebalo
da zna da e neko poginuti i shodno tome ne moe da tvrdi da je delovalo bez
namere da ubije, okrivljeni u ovom predmetu ne mogu da tvrde da nisu nameravali
da zapostave svoje dunosti. Pa ipak, nije sva odgovornost na njima. ... Oni su bili
nemarni, ali su to bili i drugi. U ovom sluaju glavna greka se sastoji od podizanja
zgrada na padini ispod deponije smea, a odgovorni su stanovnici ovih sirotinjskih
naselja. Trebalo je da uzmu u obzir opasnost da se brdo ubreta jednog dana obrui
njima na glavu i da e pretrpeti tetu. Nisu smeli da grade kue pedeset metara od
deponije. Zbog svoje nepromiljenosti su platili svojim ivotima..."
34. Odeljenje je g. Sezena i g. Ektema osudilo na minimalne zatvorske kazne propisane lanom
230 Krivinog zakonika - tri meseca zatvora - kao i na novane kazne od 160.000 turskih lira
(TRL). U skladu sa lanom 4 (1) Zakona br. 647, Odeljenje je zatvorske kazne zamenilo
novanim, tako da su konane kazne bile novane, u iznosu od TRL 610.000. Odeljenje je
navelo da ne oekuje da e okrivljeni ponoviti delo pa je preinailo kazne u uslovne, u skladu sa
lanom 6 toga zakona.
35. Gradonaelnici su podneli albe zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog materijalnog prava.
Naveli su da je Peto odeljenje Krivinog suda u Istanbulu izalo izvan opsega lana 230
Krivinog zakonika u procenjivanju injenica, i da je predmet posmatralo kao sluaj ubistva iz
nehata u smislu lana 455 Zakonika.
U presudi od 10. novembra 1997. godine, Kasacioni sud je potvrdio presudu prvostepenog suda.
36. Koliko je poznato podnosilac predstavke nije bio obaveten o ovom postupku niti je pruio
dokaze upravnim istranim organima ili krivinim sudovima; niti je poznato da mu je poslata bilo
koja sudska odluka.

6. Upravni postupak podnosioca predstavke

37. Podnosilac predstavke se 3. septembra 1993. godine obratio Mesnom veu Imranije,
Gradskom veu Istanbula i ministarstvima unutranjih poslova i ivotne sredine sa zahtevom za

naknadu materijalne i nematerijalne tete. Zahtev je sastojao od TRL 150.000.000 u naknadi za

gubitak stana i kunih stvari; TRL 2.550.000.000, TRL 10.000.000, TRL 15.000.000 i TRL
20.000.000 naknade za gubitak novane potpore koji su pretrpeli on i tri preivela sina,
Hisametin, Ajdin i Halef; kao i TRL 900.000.000 za sebe i TRL 300.000.000 za svakoga od svoja
tri sina u vezi s nematerijalnom tetom proisteklom iz smrti lanova njihove porodice.
38. Pismima od 16. septembra i 2. novembra 1993. godine, gradonaelnik Imranije i ministar za
ivotnu sredinu su odbacili zahteve podnosioca predstavke. Ostali organi nisu odgovorili na
zahtev.
39. Podnosilac predstavke je nakon toga podneo Upravnom sudu u Istanbulu (u daljem tekstu:
sud) odtetni zahtev protiv pomenuta etiri organa u svoje ime i u ime troje preivele dece. U
svom zahtevu on je naveo da su njihovi propusti uinjeni nesavesnim postupanjem imali za
posledicu smrt lanova njegove porodice i unitenje njegove kue i kunih stvari, i jo jednom
zatraio pomenute iznose novca.
Podnosiocu predstavke je 4. januara 1994. godine dodeljena besplatna pravna pomo.
40. Sud je presudu izrekao 30. novembra 1995. godine. Zasnivajui odluku na izvetaju vetaka
od 18. maja 1993. godine (vidi stav 23 gore), sud je ustanovio da postoji uzrono-posledina
veze izmeu nesree koja se dogodila 28. aprila 1993. godine i nesavesnog postupanja s
posledicama za koje su bile odgovorna dotina etiri organa. Sud je odredio da ti organi isplate
podnosiocu predstavke i njegovoj deci iznos od TRL 100.000.000 za nematerijalnu tetu i TRL
10.000.000 za materijalnu tetu (u to vreme je vrednost tih iznosa bila oko 2.077 i 208 eura).
Drugi iznos, koji je odreen po pravinom osnovu, ogranien je na unitenje kunih predmeta
osim elektrinih ureaja, koje podnosilac predstavke nije trebalo da poseduje. Po ovom pitanju
se ini da je sud prihvatio argument tuenih organa da "kue nisu imale ni vodu ni struju". Sud je
odbacio ostatak odtetnog zahteva, navodei da podnosilac predstavke nije mogao da tvrdi da
je bio lien novane potpore budui da je bio delimino odgovoran za nastalu tetu i da su rtve
bile mala deca ili domaice koje nisu imale plaeno zaposlenje ime bi doprinosile porodinim
prihodima. Sud je takoe naveo da podnosilac predstavke nije imao pravo da trai naknadu
tete za unitenje svoje straare jer mu je nakon nesree dodeljen dotiran stan i zato to, mada
Mesno vee Imranije nije iskoristilo svoje ovlaenje da srui kuu, nije postojalo nita to bi
spreilo da to uradi u bilo kom trenutku.
Na kraju, sud je odluio da ne primeni zateznu kamatu na iznos dodeljen za nematerijalnu tetu.
41. Stranke su uloile albe na presudu Vrhovnom upravnom sudu, koji je albe odbacio
presudom od 21. aprila 1998. godine.
Predstavka Gradskog vea Istanbula za ispravku presude takoe nije bila uspena, i presuda je
postala pravosnana i uruena je podnosiocu predstavke 10. avgusta 1998. godine.
42. Obeteenje koje je dodeljeno jo uvek nije isplaeno.

7. Ishod krivinog postupka protiv stanovnika sirotinjskog naselja

43. Zakon br. 4616, kojim se odlae izvrenje zaostalih sudskih mera u vezi s odreenim
krivinim delima izvrenim pre 23. aprila 1999. godine, stupio je na snagu 22. decembra 2000.
godine.
Ministarstvo pravde je 22. aprila 2003. godine obavestilo Javno tuilatvo u Istanbulu da nije bilo
mogue okonati krivinu istragu protiv stanovnika sirotinjskog naselja, da je jedina odluka u
vezi s njima bila reenje od 21. maja 1993. godine o odbacivanju nadlenosti, i da e optuba
protiv njih zastareti 28. aprila 2003. godine.
Shodno prethodnom, 24. aprila 2003. godine javni tuilac Istanbula je odluio da suspenduje
pokretanje krivine istrage protiv stanovnika, ukljuujui i podnosioca predstavke, a etiri dana
kasnije je nastupila zastara krivinog postupka.

II. RELEVANTNO DOMAE PRAVO I PRAKSA

A. Tursko krivino pravo
44. Relevantne odredbe Krivinog zakonika:

lan 230 stavovi 1 i 3

"Dravni slubenik koji u vrenju slubene dunosti, ... postupi nesavesno i odloi ili
bez valjanog razloga odbije da izvri zakonit nalog ... pretpostavljenog lica kaznie
se zatvorskom kaznom u trajanju od tri meseca do jedne godine i novanom kaznom
od 6.000 do 30.000 turskih lira.
...
U svakom ... sluaju, ukoliko trea strana pretrpi tetu zbog nesavesnog postupanja ili
kanjenja dotinog dravnog slubenika, on e takoe biti obavezan da nadoknadi
takvu tetu."

lan 455 stavovi 1 i 2

"Lice koje nebrigom, nesavesnim postupanjem ili nedostatkom iskustva u sopstvenoj
profesiji ili zanatu, ili nepotovanjem zakona ili neizvravanjem nareenja ili naloga,
izazove smrt drugog lica kaznie se kaznom zatvora u trajanju od dve do pet godina
i novanom kaznom u iznosu od 20.000 do 150.000 turskih lira.
Ako je delom izazvana smrt vie lica ili smrt jednog lica i ranjavanje jednog ili vie
drugih lica ... uinilac e se kazniti kaznom zatvora u trajanju od etiri do deset
godina i visokom novanom kaznom u iznosu od najmanje 60.000 turskih lira."

lan 29 stav 8
"Sud ima punu slobodu u odreivanju glavne kazne, u rasponu izmeu najlake i
najtee kazne, uzimajui u obzir inioce kao to su okolnosti pod kojima je krivino
delo izvreno, sredstva koja su koriena u izvrenju, znaaj i ozbiljnost dela, vreme
i mesto gde je uinjeno, razna posebna obeleja dela, stepen ozbiljnosti tete koja je

nainjena i [nastalu] opasnost, stepen namere da se poini [krivino] delo ..., razloge
i motive za delo, cilj, podatke o prethodnoj krivinoj evidenciji, lini i drutveni poloaj
izvrioca i njegovo ponaanje nakon [izvrenog] dela. ak i kada se odredi najlaka
kazna, razlozi za odreivanje takve kazne moraju da budu izneti u presudi."

lan 59
"Ako sud ustanovi da pored zakonskih olakavajuih okolnosti postoje i druge
okolnosti u korist umanjivanja kazne [izreene] izvriocu, duan je da smrtnu kaznu
zameni kaznom doivotnog zatvora, a kaznu doivotnog zatvora kaznom zatvora u
trajanju od trideset godina.
Sud je duan da druge kazne umanji za najmanje jednu estinu."
45. U lanovima 4 (1) i 6 (1) Zakona o izvrenju kazni (Zakon br. 647) je navedeno sledee:

lan 4 (1)
"Sud moe, uzimajui u obzir linost i poloaj okrivljenog i okolnosti u kojima je
izvreno krivino delo, da zameni kratkotrajne zatvorske kazne, ali ne i zatvorske
kazne dueg trajanja:
1. visokom novanom kaznom ... u iznosu od 5.000 do 10.000 turskih lira po danu;
..."

lan 6 (1)
"Ukoliko licu kome prethodno nisu izricane ... druge kazne osim novanih... bude
izreena novana kazna ... i/ili zatvorska kazna u trajanju od [do] jedne godine, sud
moe da odloi izvrenje ako se uveri da [izvrilac], uzimajui u obzir njegovu
sklonost ka krenju zakona, nee ponoviti krivino delo ukoliko mu je kazna
zamenjena uslovnom na ovaj nain ..."
46. Prema Zakoniku o krivinom postupku, javni tuilac koji je na bilo koji nain obaveten o
postojanju situacije koja izaziva sumnju da je izvreno krivino delo duan je da istrai injenice
u cilju odluivanja da li je potrebno pokrenuti krivini postupak (l. 153). Meutim, kada je
osumnjieni dravni slubenik a krivino delo je izvreno u vrenju slubene dunosti, istraga
podlee primeni Zakona o gonjenju dravnih slubenika iz 1914. godine kojim je nadlenost
javnog tuioca ograniena ratione personae u pogledu te faze postupka. U takvim sluajevima
su odgovarajua mesna upravna vea (za okrug ili provinciju, u zavisnosti od poloaja
osumnjienog) dune da vre prethodnu istragu, pa time i da donose odluku o pokretanju
krivinog postupka.
Protiv odluke vea moe se podneti alba Vrhovnom upravnom sudu. Ako se odlui da se ne
pokree krivini postupak, taj sud automatski preuzima sluaj.
47. Tursko krivino pravo daje podnosiocima krivinih prijava mogunost da interveniu u
krivinoj istrazi. lan 365 Zakonika o krivinom postupku sadri odredbu prema kojoj podnosioci

krivinih prijava i sva druga lica koja smatraju da su oteena izvrenjem krivinog dela mogu da
podnesu zahtev da se pridrue postupku koji je ve pokrenut od strane javnog tuioca u svojstvu
"umeanih stranaka", i shodno tome da deluju uz optubu. Nakon to pribavi miljenje javnog
tuioca, sud je duan da odlui o prihvatljivosti zahteva za pridruivanje postupku u svojstvu
umeane stranke (l. 366 Zakonika o krivinom postupku).
48. U sluaju da zahtev bude odobren, umeana stranka moe izmeu ostalog da trai
obeteenje tete izazvane krivinim delom kao neposredno oteeni. Ova mogunost, koja je
slina odredbama o "tubama graanskih stranaka" ili "privatnim tubama" koje postoje u
zakonodavstvima mnogih drava lanica Saveta Evrope, ipak podlee odreenim strogim
pravilima. U praksi Kasacionog suda, da bi bila doneta odluka o obeteenju kao posledica
izvrenja krivinog dela, ne samo da oteeni mora da podnese zahtev da se pridrui postupku
u svojstvu umeane stranke, ve je oteeni duan da izriito trai pravo na obeteenje. Prema
turskom pravu, takav zahtev se ne smatra sastavnim delom zahteva za uee u svojstvu
zainteresovane strane. Odtetni zahtev ne mora da bude podnet istovremeno sa zahtevom za
uee u svojstvu umeane stranke; moe da se podnese i kasnije, pod uslovom da nije ve bio
podnet nikakav odtetni zahtev pred graanskim ili upravnim sudom. Pored toga, svi odtetni
zahtevi u smislu lana 358 (ili l. 365 st. 2) Zakonika o krivinom postupku moraju da budu
precizni i obrazloeni, jer su u ocenjivanju takvih zahteva krivini sudovi obavezni da primene
relevantna pravila graanskog prava, ukljuujui zabranu dodeljivanja iznosa vieg od
zahtevanog. Da bi sud odluio u korist prava treeg lica na naknadu tete, neophodna je
osuujua presuda za okrivljenog.

B. Upravna i graanska pravna sredstva protiv drave

1. Upravni postupak
49. to se tie graanske i upravne odgovornosti koja proistie iz krivinih dela, lanom 13
Zakona o upravnom postupku (Zakon br. 2577) je propisano da svako lice koje je pretrpelo tetu
kao posledicu dela uinjenog od strane organa uprave ima pravo da trai naknadu tete od
organa najkasnije do godinu dana nakon navodnog dela. Ako zahtev bude odbaen u celini ili
delimino, ili ako ne dobije odgovor u roku od 60 dana, oteeni moe da pokrene upravni
postupak.
Organizaciju upravnih sudova i poloaj sudija u njima regulie Zakon o upravnim sudovima
(ovlaenja i sastav) (Zakon br. 2576) od 6. januara 1982. godine i Zakon o Vrhovnom
upravnom sudu (Zakon br. 2575).

2. Graanski postupak
50. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, lice koje je pretrpelo tetu od krivinog dela ili
protivpravnog dela moe da ponese tubu za naknadu materijalne (l. 41-46) i nematerijalne
tete (l. 47). Graanski sudovi nisu obavezani ni nalazima niti presudom krivinih sudova u
pogledu krivice okrivljenog (l. 53).
Meutim, prema lanu 13 Zakona o dravnim slubenicima (Zakon br. 657), lice koje je pretrpelo
tetu kao posledicu dela uinjenog u vrenju dunosti regulisanih javnim pravom moe, u teoriji,
podneti tubu jedino protiv dravnog organa koji je poslodavac dravnog slubenika koji je u
pitanju ali ne i protiv samog dravnog slubenika (l. 129 st. 5 Ustava i l. 55 i 100 Zakona o
obligacionim odnosima). Meutim, ovo nije apsolutno pravilo. U sluajevima kada se ustanovi da

je u pitanju delikt ili krivino delo, te stoga vie nije "upravno" delo ili akt, graanski sud moe da
dozvoli tubu za naknadu tete protiv dravnog slubenika koji je u pitanju, bez prejudiciranja
prava oteenog da tui organ po osnovu zajednike odgovornosti u svojstvu slubenikovog
poslodavca (l. 50 Zakona o obligacionim odnosima).

C. Izvrenje odluka suda od strane dravnih organa

51. lanom 138 stav 4 Ustava iz 1982. godine je propisano:
"Organi izvrne i zakonodavne vlasti kao i javni organi su duni da postupe po
odlukama sudova; oni ne smeju ni na koji nain izmenjivati odluke sudova ili odlagati
njihovo izvrenje."
lanom 28 stav 2 Zakona o upravnom postupku je propisano:
"Odluke kojima je odluivano o tubama po upravnom pravu a koje se tiu odreenog
iznosa izvravae se ... u skladu s odredbama obinih zakona."
lanom 82 (1) Zakona o izvrenju i steaju (Zakon br. 2004) je propisano da se imovina drave i
imovina koja je oznaena kao nezaplenjiva ne moe zaplenjivati. lanom 19 (7) Zakona o
optinama (Zakon br. 1580 od 3. aprila 1930) je propisano da se imovina optina moe
zaplenjivati samo ako nije namenjena za javnu upotrebu.
Prema turskoj pravnoj teoriji u ovoj oblasti, iz pomenutih odredaba sledi da ako dravni organi
ne postupe u skladu s pravosnanom i izvrivom sudskom odlukom kojom je odreeno
obeteenje, zainteresovana stranka moe da pokrene izvrni postupak po obinim zakonima. U
tom sluaju je nadlena ustanova ovlaena da odredi protiv dravnih organa mere propisane
Zakonom br. 2004, mada je zaplena veoma redak sluaj.

D. Propisi koji reguliu nezakonitu gradnju i odlagalita komunalnog otpada

1. Ustav
52. Sledee odredbe Ustava se tiu ivotne sredine i stanovanja:

lan 56
"Svako ima pravo da ivi u zdravom i uravnoteenom okruenju.
uvanje i unapreenje ivotne sredine i spreavanje zagaivanja ivotne sredine su
dunost drave i graana.
U cilju obezbeenja zdravih uslova za ivot za sve u fizikom i psihikom pogledu, ...
drava ima obavezu da osnuje zdravstvene ustanove i regulie usluge koje one
pruaju.
Drava izvrava ovaj zadatak koristei zdravstvene i socijalne ustanove kako u
javnom tako i u privatnom sektoru. ..."

lan 57
"Drava preuzima odgovarajue mere kako bi zadovoljila stambene potrebe putem
plana koji uzima u obzir osobine gradova i uslove ivotne sredine; takoe je duna
da podrava zajednike stambene projekte."

lan 65
"Drava izvrava zadatke odreene Ustavom u socijalnoj i privrednoj oblasti, u okviru
novanih ogranienja i obezbeujui neprekidnu ekonomsku stabilnost."

2. Sirotinjska naselja i zakonski propisi u vezi s njima

53. Podaci i dokumentacija koji se nalaze u Sudu pokazuju da od 1960. godine, kada su
stanovnici siromanijih podruja zapoeli masovnu migraciju u bogatije krajeve, Tursku stalno
mui problem sirotinjskih naselja, koja se sastoje uglavnom od zgrada od vrstog materijala
kojima se ubrzo dograuju spratovi. Koliko je poznato preko jedne treine stanovnitva ivi u
takvim zgradama. Vetaci koji dobro poznaju ovaj problem tvrde da ovakva naselja nisu nastala
samo kao posledica nedostataka u oblasti urbanizma ili pak neadekvatnog rada gradske policije.
Oni ukazuju na preko osamnaest zakona o amnestiji koji su doneti u duem periodu da bi se
regulisala sirotinjska naselja kao i, kako kau, da bi se zadovoljili potencijalni birai iz takvih
divljih naselja.
54. Slede najvanije odredbe turskog prava u vezi sa spreavanjem izgradnje divljih naselja.
lanom 15 (2) (19) Zakona o optinama (Zakon br. 1580 od 3. aprila 1930. godine) je propisano
da mesna vea spreavaju i zabrane izgradnju bilo kakvih zgrada ili objekata koje kre
relevantne zakonske i ostale propise zbog toga to su izgraene bez dozvole ili predstavljaju
opasnost za zdravlje graana, javni red i mir.
lanom 18 Zakona br. 775 od 20. jula 1966. godine je propisano da nakon to zakon stupi na
snagu sve zgrade bez dozvole, bilo da su ve naseljene ili u postupku izgradnje, moraju da budu
odmah unitene bez potrebe da se donosi bilo kakvo reenje. Za izvrenje ovih mera su
odgovorni organi uprave, koji imaju pravo na podrku bezbednosnih organa, kao i na druga
sredstva drave. to se tie zgrada podignutih pre nego to je zakon stupio na snagu, lanom
21 je propisano da pod odreenim uslovima stanovnici sirotinjskih naselja mogu da otkupe
zemljite koje koriste i da uzmu zajmove s povoljnim kamatama kako bi mogli da podignu zgrade
koje su u skladu s propisima i urbanistikim planovima. Naseobine na koje se odnose odredbe
lana 21 su oznaene kao "zone sanacije i ienja sirotinjskih naselja" a s njima se postupa u
skladu s akcionim planom.
Prema odredbama Zakona br. 1990 od 6. maja 1976. godine, kojim je dopunjen Zakon br. 775,
zgrade podignute bez dozvole pre 1. novembra 1976. godine se smatraju pokrivenima
pomenutim lanom 21 Zakonom br. 2981 od 24. februara 1984. godine, o zgradama koje ne
ispunjavaju uslove ustanovljene zakonskim propisima o sirotinjskim naseljima i urbanizmu,
takoe su propisane mere koje treba preduzeti za konzerviranje, regulaciju, sanaciju i ruenje
zgrada podignutih bez dozvole pre tog datuma.
to se tie javne imovine, lanom 18 (2) Zakona o katastru (Zakon br. 3402) od 21. juna 1987,
propisano je:

"Zajednika imovina, ... ume, prostorije koje su na raspolaganju drave, koje su

namenjene za javnu upotrebu, kao i nekretnine koje se vraaju dravi u skladu s
odgovarajuim zakonskim propisima, ne moe biti steena odrajem, ak i kada ta
imovina nije registrovana u katastru."
55. Meutim, Zakonom br. 4706 od 29. juna 2001. godine - ija je namena bila jaanje turske
privrede - dopunjenim Zakonom br. 4916 od 3. jula 2003. godine, omoguena je prodaja
nekretnina koje su u vlasnitvu trezora treim strankama, uz ispunjavanje odreenih uslova.
lanom 4 (6) i (7) toga zakona omogueno je da zemlja u vlasnitvu trezora sa zgradama koje
su podignute pre 31. decembra 2000. godine bude preneta besplatno u vlasnitvo optine u
kojoj se nalazi, i to za svrhu prodaje pod povoljnim uslovima vlasnicima zgrada ili njihovim
naslednicima. Prodaja se vri na osnovu uplate iznosa od jedne etvrtine trine vrednosti
zemlje, a onda se plaaju mesene rate tokom naredne tri godine.
Mesne vlasti su obavezne da saine planove korienja zemljita i planove realizacije u vezi s
imovinom koja im je preneta u skladu s pomenutim zakonom.

3. Deponije komunalnog otpada i propisi u vezi s istima

56. lanom 15 (2) (24) pomenutog Zakona br. 1580 je propisano da su mesna vea odgovorna
za redovno sakupljanje komunalnog otpada na odgovarajui nain kao i za unitavanje tog
smea. U skladu sa lanom 6-E, stav (j), Zakona o gradskim veima (Zakon br. 3030) kao i
propisom br. 22 Pravilnika javne uprave kojim se sprovodi taj zakon, gradska vea su obavezna
da odrede lokacije za skladitenje komunalnog i industrijskog otpada kao i da ugrade ili plate za
ugradnju sistema za obradu, reciklau i unitavanje tog otpada.
Na osnovu odredbi 5 i 22 Pravilnika o kontroli vrstog otpada, objavljenog u Slubenom glasniku
od 14. marta 1991. godine, mesna vea su odgovorna za organizovanje korienja deponija
smea i preduzimanje svih mera koje su neophodne da se obezbedi da njihova upotreba ne ini
tetu ivotnoj sredini i zdravlju ljudi i ivotinja. Odredbom 31 gradska vea su ovlaena da
izdaju dozvole za rad deponija smea na teritoriji mesnih vea u njihovoj nadlenosti.
Pravilnikom je odreeno da nije dozvoljeno otvarati deponije smea na blie od 1.000 metara od
stambenih naselja, i da nakon to deponija pone s radom nikakva stambena gradnja ne sme
biti dozvoljena oko oboda lokacija (odredba 24) kao i da lokacija mora da bude ograena
(odredba 25). to se tie kontrole biogasa, odredbom 27 je previeno sledee:
"Meavine azota, amonijaka, sumporvodonika, ugljendioksida i posebno metana koje
nastaju iz mikrobiolokog raspadanja organskih materija koje se nalaze u otpadu ... i
mogu da dovedu do eksplozija ili trovanja moraju se sakupljati vertikalnim i
vodoravnim sistemom drenae i oslobaati u vazduh na kontrolisani nain, ili
upotrebljavati za proizvodnju energije."
57. [Evropskom] sudu su na raspolaganju sledei podaci u vezi s opasnou od eksplozije
metana na takvim lokacijama: metan (CH ) i ugljendioksid (CO ) su dva glavna proizvoda
metanogeneze, koja je poslednja i najdua faza anaerobne fermentacije (procesa koji se odvija
bez prisustva vazduha). Ova jedinjenja se stvaraju izmeu ostalog biolokim i hemijskim
raspadanjem otpada. Opasnosti od eksplozije ili poara su uglavnom posledica velikog udela
metana u biogasu. Opasnost od eksplozije postoji kada je udeo CH u vazduhu izmeu 5% i
15%. Kada taj procenat pree 15%, metan e se zapaliti, ali nee eksplodirati.
4

58. Iz raznih propisa i preporuka koji su na snazi u zemljama lanicama Saveta Evrope u vezi s
postupanjem s komunalnim otpadom i radom gradskih deponija smea vidi se da su glavni
prioriteti odgovarajuih komunalnih slubi sledei: izolovanje deponija otpada lociranjem na
odreenoj minimalnoj razdaljini od stambenih naselja; spreavanje rizika od klizita izgradnjom
vrstih nasipa i korienjem raznih tehnika sabijanja otpada; kao i spreavanje rizika od poara i
eksplozija biogasa.
U pogledu treeg od pomenutih prioriteta, preporueni metod dekontaminacije deponija sastoji
se od postavljanja sistema drenae fermentacionih gasova kojim se gasovi ispumpavaju i
obrauju biolokim filterom dok deponija normalno funkcionie. Sistem ove vrste za crpljenje
gasa, koji je predvien Pravilnikom od 14. marta 1991. godine koji je bio na snazi u Turskoj,
sastoji se od perforiranih vertikalnih cevi koje se postavljaju u otpad buenjem ili od vodoravnih
drenanih cevi koje se ukopavaju u otpad, sistema odvoenja gasa, biolokog filtera i mree
cevi za isisavanje.

III. RELEVANTNI PROPISI SAVETA EVROPE

59. to se tie raznih dokumenata koje je Savet Evrope usvojio u oblasti ivotne sredine i
industrijskih delatnosti organa javne vlasti, treba pomenuti, u okviru rada Parlamentarne
skuptine, rezoluciju br. 587 (1975) o problemima u vezi s odlaganjem komunalnog i
industrijskog otpada, rezoluciju 1087 (1996) o posledicama nesree u ernobilu, kao i
Preporuku 1225 (1993) o kontroli, obradi, recikliranju o prodaji otpada, kao i, u okviru rada
Komiteta ministara, Preporuku br. R (96) 12 o podeli nadlenosti i odgovornosti izmeu
centralnih i lokalnih i regionalnih vlasti u vezi sa ivotnom sredinom.
Trebalo bi takoe pomenuti i Konvenciju o graanskoj odgovornosti za tetu nastalu usled
aktivnosti koje su opasne za ivotnu sredinu (ETS No. 150 - Lugano, 21. jun 1993. godine) kao i
Konvenciju o zatiti ivotne sredine putem krivinog prava (ETS No. 172 - Strazbur, 4. novembar
1998. godine), koje su do sada potpisale, prvu devet, a drugu trinaest drava.
60. Iz ovih dokumenata proizilazi da osnovnu odgovornost za obradu komunalnog smea imaju
lokalne vlasti, kojima su dravni organi duni da prue novanu i tehniku pomo. Rad deponija
za trajno odlaganje otpada kojima upravljaju organi javne vlasti smatra se "opasnom
delatnou", a "gubitak ivota" koji bi bio posledica odlaganja otpada na takvoj lokaciji smatra se
"tetom" koja povlai odgovornost dravnih organa (vidi izmeu ostalog, Konvenciju iz Lugana,
l. 2 st. 1 (c)-(d) i 7 (a)-(b)).
61. U vezi s tim, Konvencija iz Strazbura poziva potpisnice da usvoje mere "koje su neophodne
kako bi se dela u vezi s odlaganjem, obradom, skladitenjem ... opasnog otpada koji izaziva
smrt ili e verovatno izazvati smrt ili ozbiljne povrede bilo kog lica ... odrede kao krivina dela", i
predvia da takva dela mogu takoe biti izvrena "iz nehata" (l. 2 do 4). Mada ovaj dokumenat
jo uvek nije na snazi, on je u velikoj meri usklaen s postojeim trendom sve stroijeg
kanjavanja za dela kojima se priinjava teta ivotnoj sredini, to je nerazdvojivo povezano s
ugroavanjem ljudskih ivota (vidi, na primer, Okvirnu odluku Saveta Evropske unije br. 2003/80
od 27. januara 2003. godine i predlog Evropske komisije od 13. marta 2001. godine, dopunjen
30. septembra 2002. godine, za direktivu o krivinopravnoj zatiti ivotne sredine).
lanom 6 Konvencije iz Strazbura takoe je predvieno usvajanje neophodnih mera za krivino
kanjavanje za ova krivina dela kaznama koje uzimaju u obzir ozbiljnu prirodu dela; te kazne
moraju da obuhvate i zatvorske kazne za poinioce.

62. U pogledu ovakvih opasnih delatnosti, dostupnost jasnih i potpunih podataka javnosti smatra
se elementarnim ljudskim pravom; na primer, pomenuta rezolucija 1087 (1996) naglaava da se
ovo pravo ne sme smatrati ogranienim na opasnosti povezane s korienjem atomske energije
za proizvodnju elektrine energije.

PRAVO
I. NAVODNA POVREDA LANA 2 KONVENCIJE
63. Podnosilac predstavke se alio da smrt devet lanova njegove porodice u nesrei koja se
dogodila 28. aprila 1993. godine kao i nedostaci u postupcima nakon toga predstavljaju povredu
lana 2 Konvencije, ije relevantne odredbe slede:
"1. Pravo na ivot svake osobe zatieno je zakonom. Niko ne moe biti namerno
lien ivota, sem prilikom izvrenja presude suda za zloin za koji je ova kazna
previena zakonom.
..."
64. Kao to je to bila uinila i pred veem, Drava je osporila tu tvrdnju.

A. Primenljivost
1. Presuda vea
65. Pozivajui se na primere iz predmeta kao to su L. C. B. v. the United Kingdom (presuda od
9. juna 1998. godine, Reports of Judgments and Decisions 1998-III), Guerra and Others v. Italy
(presuda od 19. februara 1998. godine, Reports 1998-I), Botta v. Italy (presuda od 24. februara
1998. godine, Reports 1998-I) i Calvelli and Ciglio v. Italy ([GC], br. 32967/96, ECHR 2002-I) kao
i na evropske standarde u ovoj oblasti, vee je naglasilo da se u vezi s radom deponija otpada
moe oslanjati na zatitu prava na ivot propisana lanom 2 Konvencije, i to zbog potencijalnih
opasnosti koje ta delatnost nosi. Vee je iznelo stav da je obaveza injenja drava da preduzme
odgovarajue korake da zatiti ivote ljudi koji su u njihovoj nadlenosti, za svrhe lana 2,
primenljiva u ovom predmetu.

2. Podnesci onih koji su nastupili pred Sudom

66. Drava je iznela stav da je zakljuak vea da je lan 2 primenljiv na "sve situacije
nenamerne smrti" doveo do proirenja obaveza injenja te odredbe koje je bez presedana. Stav
Drave je bio da je rezonovanje vea odstupalo od stava koji je Sud zauzeo u slinim skoranjim
predmetima, na primer Mastromatteo v. Italy ([GC], br. 37703/99, ECHR 2002-VIII), i da nije bio
podran predmetima na koji se pozvao, posebno predmetom Osman v. the United Kingdom
(presuda od 28. oktobra 1998, Reports 1998-VIII) i predmetom Calvelli and Ciglio (gore
pomenutog), u kojima nije bilo naeno nikakvo krenje lana 2.
67. Drava je na raspravi tvrdila da odgovornost drave za dela koja nisu mogla da se
neposredno pripiu njenim predstavnicima nije mogla da se proiri tako da obuhvati sve
dogaaje ili nesree i da u datim okolnostima tumaenje Suda u pogledu primenljivosti lana 2
ne bi trebalo da bude ni teleoloko niti iroko, ve da bi trebalo da ostane restriktivno. U

protivnom, mogao bi se izvui zakljuak da bi sama injenica da je neko blizu aerodroma,

nuklearne elektrane ili fabrike municije, ili pak jednostavno izloen hemikalijama, mogla da
izazove potencijalnu povredu lana 2.
68. Podnosilac predstavke je tvrdio da su neinjenje iz nehatna dravnih vlasti bez sumnje u
okviru podruja primene lana 2 Konvencije, budui da je njihova posledica bila smrt lanova
njegove porodice, i da u podnescima Drave nije bilo niega to bi opovrglo taj zakljuak.

3. Procena Suda
69. Posmatrajui argumente stranaka u celini, Sud ponavlja, kao prvo, da je njegov pristup
tumaenju lana 2 voen idejom da cilj i svrha Konvencije kao instrumenta zatite pojedinaca
zahteva da se njene odredbe tumae i primenjuju na takav nain da njene zatitne mehanizme
uine praktinim i delotvornim (vidi, na primer, predmet Yaa v. Turkey, presuda od 2. septembra
1998. godine, Reports 1998-VI, str. 2429, st. 64).
70. U ovom predmetu je pred Sudom alba da dravne vlasti nisu uinile sve to bi se od njih
moglo oekivati da spree smrt lanova porodice podnosioca predstavke u nesrei 28. aprila
1993. godine u deponiji smea Imranije, koja je radila pod kontrolom dravnih organa.
71. U vezi s ovim, Sud ponavlja da se lan 2 ne odnosi samo na smrtne sluajeve koji se tiu
upotrebe sile od strane predstavnika drave, ve on takoe, u prvoj reenici prvog stava,
propisuje obavezu injenja drava da preduzimaju odgovarajue mere da zatite ivote onih koji
su u njihovoj nadlenosti (vidi, na primer, L. C. B. v. the United Kingdom, vidi gore, str. 1403, st.
36, i predmet Paul and Audrey Edwards v. the United Kingdom, br. 46477/99, st. 54, ECHR
2002-II).
Sud smatra da bi ovu obavezu trebalo tumaiti tako da je primenljiva u kontekstu bilo koje
aktivnosti, javne ili neke druge, u kojoj moe biti ugroeno pravo na ivot, i a fortiori u sluaju
industrijskih delatnosti, koje su po samoj svojoj prirodi opasne, kao to je na primer rad deponija
smea ("opasne delatnosti" - vidi gore stavove 59-60 za relevantne evropske standarde).
72. U sluajevima kada su institucije Konvencije morale da ispituju navode o krenju prava na
zatitu ivota u takvim sluajevima, one nikada nisu presuivale da lan 2 nije bio primenljiv.
Sud upuuje na primer na predmete koji su se ticali izbacivanja otrovnih materija iz fabrike
vetakih ubriva (Guerra and Others, vidi gore, str. 228-29, st. 60 i 62) ili atomskih proba (L. C.
B. v. the United Kingdom, vidi gore, str. 1403, st. 36).
73. U vezi s ovim, nasuprot onome to izgleda da Drava tvrdi, tetnost fenomena svojstvenih
delatnosti koja je u pitanju, nepredvidivost opasnosti kojoj je bio izloen podnosilac predstavke
bilo kakvim okolnostima koji ugroavaju ivot, poloaj onih koji su uestvovali u stvaranju takvih
okolnosti, i da li su dela ili propusti koji su njima pripisivi namerni ili nisu predstavljaju samo neke
od inilaca meu svim onima koji moraju biti uzeti u obzir u ocenjivanju sutine datog sluaja, u
cilju odreivanja mogue odgovornosti drave po lanu 2 (ibid., str. 1403-04, st. 37-41).
Sud e se vratiti na ova pitanja kasnije.
74. Sve u svemu, Sud smatra da tuba podnosioca predstavke (vidi stav 70) nesumnjivo spada
u okvir prve reenice lana 2, koji je dakle primenljiv u ovom predmetu.

B. Postupanje u skladu s Konvencijom

1. Presuda vea
75. Vee je primetilo da su u ovom predmetu relevantni dravni organi ne samo odbili da uine
bilo kakav stvaran napor da spree ozbiljne rizike [u radu deponije] navedene u izvetaju
vetaka od 7. maja 1991. godine, ve nisu preduzeli nita da odvrate podnosioca predstavke od
stanovanja blizu deponije od koje je dolazila opasnost. Vee je takoe primetilo da su dravne
vlasti propustile da izvre svoju dunost da obaveste stanovnike etvrti Kazim Karabekir o
opasnostima koje im prete ako nastave da ive pored deponije.
Vee je nalo da postoji uzrono-posledina veza izmeu propusta iz nehata pripisivih turskim
vlasima, s jedne strane, i nesree koja se dogodila 28. aprila 1993. godine i gubitka ljudskih
ivota u njoj, s druge strane. Shodno tome, vee je zakljuilo da se u ovom predmetu ne bi
moglo rei da su turske vlasti uradile sve to bi se razumno moglo oekivati od njih kako bi
spreile materijalizaciju realnih opasnosti po ivote stanovnika nekih sirotinjskih naselja u etvrti
Imranije.
76. Vee je onda ispitalo albu u vezi s propustima turskih krivinih i upravnih sudova u svetlu
"proceduralnih obaveza" po lanu 2, kako bi procenilo da li bi se moglo smatrati da je podnosilac
predstavke dobio zadovoljenje u pogledu svojih tubi.
to se tie krivinog postupka u ovom predmetu, vee je iznelo stav da se on ne bi mogao
smatrati "adekvatnim" u pogledu navoda o krenju prava na ivot podnosioca predstavke, jer je
njihova jedina svrha bila da se ustanovi da li bi vlasti mogle smatrati odgovornim za "nesavesno
postupanje u vrenju slubene dunosti," a ne za smrt graana u nesrei.
to se tie upravnog postupka za obeteenje, vee je iznelo stav, prvo, da je postojala povreda
zahteva blagovremenosti jer je pravo na obeteenje podnosioca predstavke bilo prihvaeno tek
etiri godine, jedanaest meseci i deset dana poto su njegovi prvobitni odtetni zahtevi bili
odbaeni. Vee je takoe primetilo da podnosiocu predstavke konano jeste bila dodeljena
naknada tete, ali da ona nije nikada bila isplaena.
Vee je zakljuilo da se za pravna sredstva koja su koriena na nacionalnom nivou, ak i ako
bismo ih posmatrali u celini, ne bi u posebnim okolnostima ovog sluaja moglo rei da su
predstavljala adekvatno zadovoljenje za tube podnosioca predstavke prema lanu 2
Konvencije.

2. Podnesci onih koji su nastupili pred Sudom

(a) Drava
77. Glavni argument Drave je bio da je odluujui dokazni materijal u proceni vea bio izvetaj
vetaka sainjen 7. maja 1991. godine koji je doveo do spora izmeu nekoliko (optinskih) vea i
nikada nije ni bio smatran dokazom u domaem pravu. Procena vea, obeleena njegovim
propustom da ispita kriterijume "hitnosti" i "realnosti" u pogledu opasnosti koju je predstavljalo
komunalno smetlite, nije bila dovoljna da opravda nalaz o postojanju povrede, koji je bio
zasnovan na stavu da su vlasti morale da preduzmu preventivne mere ili da interveniu hitno i
na odgovarajui nain.

U vezi s tim, iznet je stav da bi drave trebalo da reavaju probleme i iznalaze reenja za njih u
kontekstu optih mera, i da one nemaju nikakvu obavezu da preduzimaju preventivne mere
tamo gde nije u pitanju trenutna opasnost u smislu prakse Suda.
78. to se tie sluajeva nesavesnog postupanja vlasti, pozivajui se posebno na odluke u
predmetima Leray et al. v. France (br. 44617/98, 16. januara 2001. godine) i lvarez Ramn v.
Spain (br. 51192/99, 3. jula 2001. godine), Drava je iznela stav da se Sud uvek ograniavao na
to da ustanovi da li je postojao regulatorni okvir i da li je potovan, bez da detaljno ispituje da li je
postojala uzrono-posledina veza izmeu smrtnih ishoda i nesavesnog postupanja. Sud je inio
obrnuto - u takvim sluajevima je prihvatao nalaze i procenu dravnih organa.
79. Drava je navela da se svakako ne bi mogla optuiti u ovom sluaju za krenje obaveze da
titi ivote lanova porodice podnosioca predstavke. Kao to je bila iznela pred veem, Drava
je podsetila na napore koje je Mesno vee Imranije bilo preduzelo pravosudnim, upravnim i
informativnim kanalima, puno pre podnoenja izvetaja vetaka 7. maja 1991. godine, da sprei
nezakonitu gradnju, da podstakne stanovnike sirotinjskom naselja Imranije da pronau drugi
smetaj, i da ukloni opasnosti po zdravlje u toj oblasti stalnim prskanjem hemikalija po povrini
deponije. Takoe je pomenula opsean plan za kontrolu komunalnog otpada koji je Gradsko
vee uvelo irom provincije Istanbul (vidi gore stav 16).
80. Shodno tome, pozivajui se na predmet Chapman v. the United Kingdom ([GC], br.
27238/95, ECHR 2001-I), Drava je kritikovala pristup vea, iznevi da je ono propustilo da
uzme u obzir injenicu da je podnosilac predstavke bio svesno odluio da podigne nezakonitu
stambenu zgradu blizu deponije smea uprkos postojeim opasnostima. Vee je jednostavno
okrivilo dravne vlasti zbog toga to nisu iskoristile zakljuke izvetaja od 7. maja 1991 kao
osnov za hitno iseljavanje hiljada ljudi iz svojih kua bez ikakvog obzira za humanitarna pitanja,
za obnovu celog naselja i za preseljenje preko noi cele deponije koja je ve radila na toj lokaciji
preko dvadeset godina.
U vezi s time, Drava je naglasila da su opsene radnje te vrste pitanje dravnih mera koje
zahtevaju mnogo razmiljanja i ulaganja, dugotrajnu fazu planiranja i odluivanja i mnogo rada
na projektovanju i realizaciji. U takvim okolnostima, Sud nije imao pravo da namee sopstveno
miljenje o tome ta bi moda bila najbolja politika u reavanju socijalnih i ekonomskih problema
sirotinjskih naselja u Imranije, ukljuujui i dobro poznat otpor stanovnika bilo kakvim merama
koje potencijalno ugroavaju njihov svakodnevni ivot.
81. to se tie krivinog postupka u ovom predmetu, Drava je ponovo naglasila zakljuke Suda
u predmetu Leray et al. (vidi gore), u kome Sud nije oklevao u odbacivanju albe podnosilaca
predstavke o navodnom ozbiljnom nehatu dravnih organa Francuske koji je rezultirao smru
dvadeset i troje ljudi.
82. Pozivajui se na predmet Calvelli and Ciglio i na predmet Mastromatteo (vidi gore), Drava
je navela da u sluajevima gde krenje prava na ivot nije bilo namerno, obaveza injenja po
lanu 2 ne mora da zahteva pokretanje krivinog postupka. U ovom predmetu, krivini postupak
jeste bio pokrenut, i od samog pokretanja istrage pa do kraja postupka turski sistem krivine
pravde je pokazao veliku efikasnost i revnost koje se ne bi mogle osporiti po lanu 2 Konvencije.
U vezi s tim, Drava je osporila svaki navod da su dvojica gradonaelnika uivala bilo kakvu
nedodirljivost. Drava je tvrdila da je injenica je lan 230 Krivinog zakonika bio jedina odredba
koja je primenjena na sluaj gradonaelnika bila posledica "posebne prirode dela opisanog u

tom lanu", koje si ticalo samo dravnih slubenika, i da je postupajui sud izrekao minimalnu
zakonsku kaznu jer se pretpostavilo da je bilo drugih saizvrilaca koji nisu bili optueni.
83. Drava na raspravi je posebno naglasila da injenicu da podnosilac predstavke - sopstvenim
izborom - nije uestvovao u prethodnoj istrazi nikako ne bi trebalo smatrati kodljivom za
delotvornost krivinog postupka, naroito u svetlu zakljuaka Suda i predmetu Tanrbilir v.
Turkey (br. 21422/93, st. 85, 16. novembra 2000. godine). Podnosilac predstavke, koji nikada
nije tvrdio da je spreavan da uestvuje u postupku, takoe nije bio u poziciji da tvrdi da nije
obavetavan o suenju koje se ticalo dvojice uglednih politiara i o kome su mediji opseno
izvetavali.
84. to se tie upravnog pravnog sredstva koje je korieno za zahtev za obeteenje u ovom
predmetu, Drava je naglasila da dvojica gradonaelnika nisu uivala nikakve privilegije tokom
tog postupka, jer je odreeno da podnosiocu predstavke isplate naknadu i za materijalnu i za
nematerijalnu tetu, i da je iznos koji mu je dodeljen jo uvek na njegovom raspolaganju.

(b) Podnosilac predstavke

85. Podnosilac predstavke ponovio je argumente koje je bio podneo pred veem i ponovo naveo
da je Drava tolerisala izgradnju sirotinjskih naselja Imranije i da nije spreavala da se proire do
oboda deponije. Tvrdio je da su vlasti ak podsticale tu situaciju dozvoljavajui stanovnicima da
koriste sve komunalne slube, i da su iz politiih razloga usvojile preko 18 zakona koji su
regulisali divlja naselja, koja su smatrana uzgajalitima glasaa.
Advokatica podnosioca predstavke je na raspravi ponudila odreene slubene isprave u cilju
osporavanja tvrdnji Drave da u sirotinjskim naseljima Imranije nije bilo komunalnih usluga, i
naveo da su stanovnici ulice Gerze bili prikljueni na vodovod i obveznici komunalnog poreza.
Pored toga, pozivajui se na slubeni plan podnet Sudu (vidi gore stav 10), advokatica je navela
da je u to vreme postojala pota u ulici Adem Javuz i da su u tom kraju postojale etiri dravne
kole.
86. Osporavajui tvrdnje druge strane, podnosilac predstavke je naveo da vlasti nisu bile uradile
ba nita da obaveste stanovnike sirotinjskih naselja o opasnostima od deponije smea.
Njegova advokatica je navela na raspravi da Drava nije mogla da izbegne svoje obaveze time
to bi od svojih najsiromanijih i, naravno, najmanje obrazovanih graana zahtevala da se sami
informiu o ekolokim pitanjima tako velikog znaaja. Iznela je stav da bi bilo sasvim dovoljno da
se izbegne tragedija da su nadlene mesne vlasti bile postavile ventilacione cevi na deponiji,
umesto to su jednostavno, ali sasvim pogreno, nanele sloj zemlje na gomile smea.
87. to se tie krivinog postupka protiv dravnih organa, podnosilac predstavke je jedino naveo
da je ishod postupka, koji je pokazao da nije postojala nikakva elja da se kazne krivci, nije ni
imao drugu posledicu osim vreanja javnosti.
88. Pored toga, podnosilac predstavke je naveo da Drava nikako nije mogla da tvrdi da je
postupak obeteenja bio delotvoran jer se zavrio dodeljivanjem iznosa, i to samo za
nematerijalnu tetu, koji ne samo da je bio podrugljiv, ve ak nije bio ni isplaen.

3. Procena Suda

(a) Opeta naela primenljiva na ovaj predmet

(i) Naela u vezi sa spreavanjem krenja prava na ivot kao posledice opasnih delatnosti:
materijalni aspekt lana 2 Konvencije
89. Pozitivna obaveza preduzimanja svih neophodnih koraka da se zatiti ivot za svrhe lana 2
(vidi gore stav 71) zahteva pre svega temeljnu dunost drave da ustanovi zakonodavni i
upravni okvir sainjen tako da predstavlja delotvorno spreavanje ugroavanja prava na ivot
(vidi, na primer, mutatis mutandis, predmete Osman, vidi gore, str. 3159, st. 115; Paul and
Audrey Edwards, vidi gore, st. 54; lhan v. Turkey [GC], br. 22277/93, st. 91, ECHR 2000-VII;
Kl v. Turkey, br. 22492/93, st. 62, ECHR 2000-III; i Mahmut Kaya v. Turkey, br. 22535/93, st.
85, ECHR 2000-III).
90. Ova obaveza je bez sumnje primenljiva u posebnom kontekstu opasnih delatnosti, gde je
pored toga potrebno staviti poseban naglasak na propise koji se odnose na specifine
karakteristike delatnosti koja je u pitanju, posebno u pogledu stepena potencijalne opasnosti po
ljudske ivote. Propisi moraju da obuhvate licenciranje, osnivanje, rad, bezbednost i nadgledanje
delatnosti i moraju da propiu obavezu za sva relevantna lica da preduzimaju praktine mere
kako bi obezbedila delotvornu zatitu graana iji ivoti mogu da budu ugroeni opasnostima
koje te delatnosti nose u sebi.
Meu takvim preventivnim merama bi trebalo staviti poseban naglasak na pravo javnosti na
informisanje, kako je ustanovljeno praksom institucija Konvencije. Veliko vee se slae s veem
(vidi stav 84 presude vea) da je u naelu mogue oslanjati se na ovo pravo, koje je ve priznato
po lanu 8 (predmet Guerra et al., vidi gore, str. 228, st. 60), za zatitu prava na ivot, naroito
zato to je ovo tumaenje podrano savremenim razvojem evropskih standarda (vidi gore stav
62).
U svakom sluaju, relevantni propisi moraju takoe da sadre odgovarajue postupke, imajui u
vidu tehnike aspekte dotine delatnosti, za identifikovanje nedostataka koji postoje u razliitim
procesima kao i greaka koje naine odgovorna lica na svim nivoima.
(ii) Naela koja se odnose na neophodnu reakciju pravosua u sluaju navodnih povreda prava
na ivot: proceduralni aspekt lana 2 Konvencije
91. Obaveze koje proizilaze iz lana 2 ne zavravaju se ovime. U sluajevima kada je dolo do
gubitaka ivota u okolnostima u kojima postoji mogunost da postoji odgovornost drave, ta
odredba podrazumeva dunost drave da obezbedi, koristei sva sredstva koja su joj na
raspolaganju, neophodnu reakciju - pravosudnu ili drugu - tako da se zakonodavni i upravni okvir
ustanovljen za zatitu prava na ivot valjano primene i da se sve povrede toga prava suzbiju i
kazne (vidi, mutatis mutandis, predmete Osman, vidi gore, str. 3159, st. 115, i Paul and Audrey
Edwards, vidi gore, st. 54).
92. U vezi s tim, Sud je u prolosti zauzimao stav da u sluajevima kada krenja prava na ivot
ili fiziki integritet nisu izazvana namerno, obaveza injenja da se ustanovi "delotvoran
pravosudni sistem" ne mora nuno da zahteva pokretanje krivinog postupka u svakom sluaju i
moe da bude zadovoljena ako su rtvama dostupna graanska, upravna, ili ak i disciplinska
pravna sredstva (vidi, na primer, predmete Vo v. France [GC], br. 53924/00, st. 90, ECHR 2004VIII; Calvelli and Ciglio, vidi gore, st. 51 i Mastromatteo, vidi gore, st. 90 i 94-95).

93. Meutim, u oblastima kakva je i ona u ovom predmetu, naela koja su primenljiva treba
traiti meu onima koja je Sud ve imao prilike da razvija, posebno u vezi s korienjem
smrtonosne sile, naela koja mogu da se koriste za druge kategorije predmeta.
U vezi s tim, trebalo bi naglasiti da je u sluajevima liavanja ivota tumaenje lana 2 tako da
podrazumeva obavezu da se izvri slubena istraga opravdano ne samo zato to navodi o
takvom krivinom delu obino pokreu krivinu odgovornost (vidi predmet Caraher v. the United
Kingdom (odluka), br. 24520/94, ECHR 2000-I), ve takoe zato to esto, u praksi, stvarne
okolnosti smrti jesu, ili mogu da budu, u velikoj meri poznate samo slubenicima ili organima
drave (vidi predmete McCann and Others v. the United Kingdom presuda od 27. septembra
1995. godine, Series A No. 324, str. 47-49, st. 157-64, i lhan, vidi gore, st. 91).
Sud smatra da su takvi pravni osnovi bez sumnje valjani u kontekstu opasnih delatnosti, kada su
gubljeni ivoti kao posledica dogaaja koji su se odvijali u okviru odgovornosti javnih vlasti, koje
esto jedine poseduju dovoljno znanja da bi mogle da prepoznaju i ustanove sloene fenomene
koji su mogli da izazovu takve nesree.
U sluajevima kada se ustanovi da je nesavesno postupanje pripisivo dravnim slubenicima ili
organima u tom smislu bilo vie od jednostavne greke u zakljuivanju ili nebrige, i to tako to su
ti organi, potpuno svesni verovatnih posledica i zanemarujui svoja ovlaenja, propustili da
preduzmu mere koje su bile neophodne i dovoljne da se izbegnu opasnosti koje sa sobom nosi
opasna delatnost (vidi, mutatis mutandis, predmet Osman, vidi gore, str. 3159-60, st. 116),
injenica da oni koji su odgovorni za ugroavanje ivota nisu optueni za krivino delo ili gonjeni
moe da predstavlja povredu lana 2, bez obzira na sve druge vrste pravnih lekova koje
pojedinci mogu da pokrenu na sopstvenu inicijativu (vidi gore stavove 48-50); dovoljna koliina
dokaza za ovo moe se nai u razvoju relevantnih evropskih standarda (vidi gore stav 61).
94. Sve u svemu, u pravosudnom sistemu kakav zahteva lan 2 mora da postoje odredbe o
nezavisnom i nepristrasnom postupku slubene istrage koji zadovoljava odreene minimalne
standarde u pogledu delotvornosti i koji je sposoban da obezbedi primenu krivinih sankcija u
sluajevima gde dolazi do gubitka ivota kao posledice opasne delatnosti ukoliko, i u kolikoj
meri, to opravdaju istrani nalazi (vidi, mutatis mutandis, predmete Hugh Jordan v. the United
Kingdom, br. 24746/94, st. 105-09, 4. maja 2001. godine, i Paul and Audrey Edwards, vidi gore,
st. 69-73). U takvim sluajevima su nadleni organi duni da postupaju s uzornom revnou i
hitnou, i da smi pokreu istrage koje su, kao prvo, sposobne da ustanove okolnosti u kojima
se dogaaj odvijao i sve nedostatke u primeni regulatornog sistema, i drugo, identifikuju dravne
slubenike ili organe koji su na bilo koji nain uestvovali u lancu spornih dogaaja.
95. Ipak, zahtevi lana 2 izlaze i van faze slubene istrage, tamo gde je to dovelo do pokretanja
postupka pred domaim sudom: postupak u celini, ukljuujui i glavnu raspravu, mora da
zadovolji zahteve obaveze injenja da se zatite ivoti primenom zakona.
96. Iz prethodnog se nikako ne bi smeo izvui zakljuak da bi lan 2 mogao da podrazumeva
pravo tuioca na gonjenje ili kanjavanje treih stranaka za krivino delo (vidi, mutatis mutandis,
predmet Perez v. Frane [GC], br. 47287/99, st. 70, ECHR 2004-I) ili apsolutnu obavezu da se
sva gonjenja zavre osuujuim presudama ili pak tano odreenim sankcijama (vidi, mutatis
mutandis, predmet Tanl v. Turkey, br. 26129/95, st. 111, ECHR 2001-III).
S druge strane, domai sudovi nikako ne bi smeli da dozvole da dela u kojima je dolo do
ugroavanja ivota prolaze nekanjena. Ovo je od kljunog znaaja za odravanje poverenja

javnosti i obezbeivanje potovanja vladavine prava i spreavanje utiska da se nezakonita dela

toleriu ili da postoji zavera (vidi, mutatis mutandis, predmet Hugh Jordan, vidi gore, st. 108 i
136-40). Zadatak Suda sastoji se dakle od procenjivanja da li se moe smatrati da su sudovi (i u
kolikoj su meri), u svom zakljuivanju podvrgli predmet paljivoj analizu kakvu zahteva lan 2
Konvencije, tako da postojee odvraajue dejstvo pravosudnog sistema i znaaj uloge koju on
treba da igra u spreavanju krenja prava na ivot ne budu dovedeni u pitanje.

(b) Analiza injenica predmeta u svetlu ovih naela

(i) Odgovornost drave za smrti u ovom predmetu, u svetlu materijalnog aspekta lana 2
Konvencije
97. U ovom predmetu Sud prvo primeuje da u obe oblasti delatnosti koje su bitne za predmet funkcionisanje deponija komunalnog smea (vidi gore stavove 56 i 57), i obnova i uklanjanje
sirotinjskih naselja (vidi gore stavove 54 i 55) - u Turskoj postoje sigurnosni propisi.
Zadatak Suda je dakle da odredi da li su zakonske mere primenljive na situaciju u ovom
predmetu podlone kritici, i da li su dravni organi stvarno potovali relevantne propise.
98. U tom cilju, Sud smatra da bi trebalo da pone tako to e primeniti odluujui inilac za
analizu okolnosti sluaja, naime da su postojali upotrebljivi podaci koji navode na zakljuak da
postoji opasnost po fiziki integritet stanovnika nekih sirotinjskih naselja Imranije zbog tehnikih
nedostataka na deponiji komunalnog otpada.
Prema izvetaju vetaka koji je naruilo Tree odeljenje Okrunog suda u Iskideru a podnet je 7.
maja 1991. godine, deponija smea je poela s radom ranih sedamdesetih godina, prekrivi
odgovarajue tehnike standarde, i nastavila s radom uprkos krenja propisa o bezbednosti na
radu i tehnikih uslova, posebno onih u Pravilniku o kontroli vrstog otpada, objavljenom u
Slubenom glasniku od 14. marta 1991. godine (vidi gore stav 56). U izvetaju je naveden niz
naina na koji je deponija ugroavala graane, a posebno opasnost od eksplozije zbog
metanogeneze, jer deponija "nema nikakvu mogunost spreavanja eksplozije metana koja bi
se dogodila zbog raspadanja" komunalnog otpada (vidi gore stav 13).
99. U vezi s tim, Sud je ispitao stav Drave u pogledu valjanosti strunog izvetaja od 7. maja
1991. godine i njen stav o teini zahteva mesnih vea u Kadikej i Iskidar kao i Gradskog vea
Istanbula da se izvetaj odbaci (vidi gore stav 14). Meutim, Sud smatra da ovi koraci vie
ukazuju na sukob nadlenosti meu raznim organima, ili pak na taktike odugovlaenja. Bilo kako
bilo, postupak da se izvetaj proglasi nevaeim nije ni zavren, jer ga advokati pomenutih vea
nisu vodili do kraja, i izvetaj nikada nije proglaen nevaeim. Izvetaj se u stvari pokazao
odluujuim za sve organe odgovorne za istragu nesree od 28. aprila 1993. godine, a nakon
toga je i podran nalazima izvetaja od 18. maja 1993. godine strune komisije koju je imenovao
javni tuilac u Iskidaru (vidi gore stav 23) kao i dvema naunim miljenjima pomenutim u
izvetaju od 9. jula 1993. godine od strane glavnog inspektora imenovanog od strane
Ministarstva unutranjih poslova (vidi gore stav 28).
100. Sud smatra da nisu sporne ni stvarnost ni neposrednost opasnosti koje su postojale,
uvidevi da je jasno da je opasnost od eksplozije nastala davno pre nego to je na nju ukazao
izvetaj od 7. maja 1991. i da je, budui da je deponija nastavila da funkcionie u istim uslovima,
taj rizik mogao samo da poraste tokom celog perioda dok se najzad nije materijalizovao 28.
aprila 1993. godine.

101. Shodno tome Veliko vee se slae s veem (vidi stav 79 presude vea) da nije bilo mogue
da upravna i komunalna odeljenja odgovorna za nadziranje i upravljanje deponijom nisu znala o
opasnostima metanogeneze ili o neophodnim preventivnim merama, naroito zato to su
postojali posebni propisi o tom pitanju. Pored toga, Sud takoe smatra da je ustanovljeno da su
ove opasnosti bile poznate i raznim drugim organima, ako ne ranije a ono 27. maja 1991.
godine, kada su bili obaveteni o izvetaju od 7. maja 1991. godine (vidi gore stavove 13 i 15).
Sledi da su turske vlasti na nekoliko nivoa znale ili je trebalo da znaju da je postojala stvarna i
trenutna opasnost za jedan broj lica koja su ivela u blizini deponije komunalnog smea
Imranije. Iz toga sledi da su vlasti imale obavezu injenja po lanu 2 Konvencije da preduzimaju
operativne preventivne mere koje su bile neophodne i dovoljne za zatitu tih graana (vidi gore
stavove 92 i 93), naroito zato to su one bile te koje su ustanovile deponiju i izdale dozvolu za
rad, koji je i proizveo dotinu opasnost.
102. Meutim, iz dokaznih materijala pred Sudom proizilazi da posebno Gradsko vee Istanbula
ne samo da nije preduzelo neophodne hitne mere, bilo pre ili posle 14. marta 1991. godine, ve
se - kako je primetilo vee - suprotstavilo odgovarajuoj preporuci Kancelarije za ekologiju
premijera u Vladi Turske (vidi gore stav 15). Kancelarija za ekologiju je traila da se deponija
dovede u stanje koje ispunjava standarde utvrene odredbama 24, 25, 26 i 27 Pravilnika o
kontroli vrstog otpada, od kojih je poslednji izriito propisivao ugraivanje "vertikalnog i
vodoravnog drenanog sistema" koji bi omoguio kontrolisano isputanje akumuliranog gasa u
atmosferu (vidi gore stav 56).
103. Gradsko vee se takoe suprotstavilo poslednjem pokuaju gradonaelnika Imranije da se
obrati sudu, 27. avgusta 1992. godine, sa zahtevom za se deponija privremeno zatvori. Gradsko
vee je svoje protivljenje zasnovalo na tvrdnji da dotino mesno vee nije imalo pravo da trai
zatvaranje deponije jer do tada nije bilo uinilo nita na njenoj dekontaminaciji (vidi gore stav
16).
Pored ovog osnova, Drava se takoe oslonila na zakljuke u predmetu Chapman (vidi gore) i
kritikovala podnosioca predstavke zato to je svesno prekrio zakon i naselio se u blizini
deponije smea (vidi gore stavove 23, 43 i 80).
Meutim, ovi argumenti ne mogu da izdre teret ispitivanja iz razloga koji slede.
104. Sud je u ovom predmetu ispitao odredbe domaeg prava u vezi s prenosom javne svojine
treim stranama, bilo da su unutar ili izvan "zona rehabilitacije i ienja sirotinjskih naselja".
Sud je takoe ispitao dejstvo raznih zakonodavnih inicijativa iji je cilj bio proirenje u praksi
opsega ratione temporis Zakona br. 775 od 20. jula 1966. godine (vidi gore stavove 54-55).
Iz prethodnog Sud zakljuuje da je uprkos zakonskih zabrana u oblasti urbanizma vrsta politika
drave u vezi sa sirotinjskim naseljima podsticala integrisanje takvih naselja u gradske sredine i
time priznavala njihovo postojanje i nain ivota graana koji su postepeno izazvali njihovo
bujanje poevi od 1960. godine, i to po sopstvenom izboru ili jednostavno kao posledica te
politike. Budui da je ta politika u sutini uvela amnestiju za krenje urbanistikih propisa,
ukljuujui nezakonito korienje javne imovine, ona mora da je stvorila nesigurnost u pogledu
stepena diskrecionih prava koja uivaju organi uprave odgovorni za primenu mera odreenih
zakonom, koje javnost nije mogla predvideti.

105. Pored toga, ovakvo tumaenje je u ovom predmetu potvreno stavom upravnih organa
prema podnosiocu predstavke.
Sud primeuje da je podnosilac predstavke izmeu podizanja zgrade bez dozvole 1988. godine i
nesree od 28. aprila 1993. godine stalno imao posed kue, uprkos injenici da je sve to vreme
njegov status bio podloan pravilima odreenim Zakonom br. 775, posebno lanu 18, prema
kome su gradske vlasti mogle da srue kuu u bilo kom trenutku. To je bilo upravo ono to je
Drava i sugerisala (vidi gore stavove 77 i 80), mada nije bila u stanju da pokae da su u ovom
predmetu relevantni organi ikada razmiljali o preduzimanje takve mere protiv podnosioca
predstavke.
Vlasti su podnosioca predstavke i njegovu porodicu ostavili da ive u kui bez ikakvog ometanja,
u drutvenom i porodinom okruenju koje su sami bili stvorili. Pored toga, imajui u vidu
konkretne dokaze iznete pred Sudom koje Drava nije osporila, nema razloga da se osporava
tvrdnja podnosioca predstavke da su vlasti njemu i drugim stanovnicima sirotinjskih naselja u
Imranije naplaivale komunalni porez i pruale im komunalne usluge, za koje su plaali (vidi
gore stavove 11 i 85).
106. U tim okolnostima, za Dravu bi bilo teko da legitimno tvrdi da bi bilo kakvo nesavesno
postupanje ili nedostatak predvidljivosti trebalo pripisati rtvama nesree od 28. aprila 1993.
godine, ili da se oslanja na zakljuke Suda u predmetu Chapman (vidi gore), gde je Sud
ustanovio da vlasti Britanije nisu stale pasivne u vezi s nezakonitim postupcima gospoe
epman.
Preostaje da se Sud pozabavi drugim argumentima Drave koji se tiu: veliine projekata
obnove koje su preduzimale vlasti grada Istanbula u vreme naloga da budu ispravljeni problemi
koje je izazvala deponija u Imranije; iznosima novca koji su uloeni, za koje je reeno da su
uticali na nain na koji su dravne vlasti reavale situaciju na deponiji; i, na kraju, humanitarnim
pitanjima koja su u to vreme navodno spreavala bilo kakvu meru koja bi podrazumevala
trenutno i temeljno ruenje sirotinjskih naselja.
107. Sud priznaje da nije njegov zadatak da stav lokalnih vlasti zamenjuje sopstvenim stavom o
najboljem nainu reavanja socijalnih, ekonomskih i gradskih problema toga dela Istanbula. Sud,
shodno tome, prihvata argument Drave da se u vezi s ovim ne sme nametati vlastima nemogu
ili nesrazmeran teret bez uzimanja u obzir, posebno, izbora koje moraju da prave u pogledu
prioriteta i raspoloivih resursa (vidi Osman, vidi gore, str. 3159-60, st. 116); to je posledica
irokog polja slobodne procene koje uivaju drave, kao to je Sud ranije navodio, u tekim
drutvenim i tehnikim oblastima kao to je ona u ovom predmetu (vidi predmet Hatton and
Others v. the United Kingdom [GC], br. 36022/97, st. 100-01, ECHR 2003-VIII).
Meutim, ak i kada se posmatra iz ovog ugla, Sud ne smatra argumente Drave ubedljivima.
Preventivne mere koja zahteva obaveza injenja o kojoj se ovde radi spadaju tano u oblast
ovlaenja koja su data vlastima i mogu se razumno smatrati podesnim sredstvom za
izbegavanje opasnosti na koje im se ukae. Sud smatra da bi pravovremena ugradnja sistema
za odstranjivanje gasova u deponiji u Imranije pre nego to je situacija dovela do gubitka ljudskih
ivota mogla da bude delotvorna mera bez prekomernog utroka javnih sredstava pa time i
krenja lana 65 Ustava Turske (vidi gore stav 52) ili izazivanja problema u oblasti dravne
politike u meri u kojoj je navela Drava. Takva mera ne samo da bi bila u skladu s turskim
propisima i optom praksom u toj oblasti, ve bi takoe bila i mnogo bolji odraz humanitarnih
aspekata na koje se Drava oslonila pred Sudom.

108. Sud e kao sledee proceniti teinu koju treba pripisati pitanju u vezi s pravom javnosti na
informisanje (vidi gore stav 90). Sud primeuje u vezi s tim da Drava nije pokazala da su u
ovom predmetu bile preduzete bilo kakve mere da se stanovnicima sirotinjskih naselja u Imranije
ponude podaci koji bi im omoguili da procene koliko su bili ugroeni zbog sopstvenih izbora. U
svakom sluaju, Sud smatra da bi u odsustvu praktinijih mera da se izbegnu opasnosti po
ivote stanovnika sirotinjskih naselja u Imranije ak ni injenica da jeste potovano pravo na
informisanje ne bi bila dovoljna da oslobodi dravu odgovornosti.
109. U svetlu prethodnog, Sud ne vidi nikakav razlog da izrazi sumnju u vezi sa injeninim
nalazima domaih istranih organa (vidi gore stavove 23, 28 i 78; takoe vidi, na primer, Klaas v.
Germany, presuda od 22. septembra 1993. godine, Series A No. 269, str. 17, st. 29-30) i smatra
da okolnosti koje su gore ispitane pokazuju da je u ovom predmetu odgovornost Drave bila
ukljuena po lanu 2 po nekoliko osnova.
Kao prvo, regulatorni okvir se pokazao manjkavim jer je deponija komunalnog otpada u Imranije
otvorena i radila iako nije ispunjavala odgovarajue tehnike standarde i nije postajao suvisao
sistem nadzora koji bi odgovorne navodio da preduzimaju korake koji bi obezbedili adekvatnu
zatitu graana i koordinaciju i saradnju raznih upravnih organa kako bi se izbeglo da rizici o
kojima su obavetavani postanu tako veliki da doe do ugroavanja ljudskih ivota.
Nema sumnje da je ta situacija, koja je pogorana optom politikom koja se pokazala
nemonom da izae na kraj sa svakodnevnim urbanistikim problemima i izazivala nesigurnost
u pogledu primene zakonskih mera, odigrala ulogu u sledu dogaaja koji su doveli do traginog
dogaaja 28. aprila 1993. godine koji je kotao ivota stanovnike sirotinjskih naselja u Imranije,
jer dravni slubenici i organi nisu bili preduzeli sve to je u njihovoj moi da ih zatite od akutnih
i poznatih rizika koji su im visili nad glavama.
110. Ovakve okolnosti dovode do povrede lana 2 Konvencije u njenom materijalnom aspektu;
tvrdnja Drave u vezi s pozitivnim ishodom upravne tube koja je podneta u ovom predmetu (vidi
gore stav 84) ovde nije bitna, i to iz razloga navedenih u stavovima 151 i 152 dole.
(ii) Odgovornost drave u vezi s pravosudnom reakcijom koja je neophodna zbog smrtnih
ishoda, u svetlu proceduralnih aspekata lana 2 Konvencije
111. Sud smatra, protivno stavu Drave, da isto tako nije potrebno ispitivati upravno pravno
sredstvo koje je korieno za obeteenje (vidi gore stavove 37, 39-40, 84 i 88) u analizi
neophodne pravosudne reakcije u ovom predmetu, budui da takvo sredstvo, bez obzira na
njegov ishod, ne moe da bude uzeto u obzir za svrhe lana 2 u njegovom proceduralnom
aspektu (vidi gore stavove 91-96).
112. Sud primeuje da su postojei krivinopravni postupci u Turskoj deo sistema koji, barem u
teoriji, deluje dovoljnim da zatiti pravo na ivot u vezi s opasnim delatnostima: u tom pogledu,
lan 230 stav 1 i lan 455 stavovi 1 i 2 Krivinog zakonika Turske tiu se nesavesnog delovanja
dravnih slubenika ili organa (vidi gore stav 44).
Ostaje da se ustanovi da li su mere preduzete u okviru turskog krivinopravnog sistema nakon
nesree u deponiji komunalnog smea u Imranije bile zadovoljavajue u praksi, imajui u vidu
zahteve Konvencije u tom pogledu (vidi gore st. 91-96).

113. U vezi s tim, Sud primeuje da je odmah nakon nesree 28. aprila 1993. godine oko 11.00
pre podne policija stigla na mesto dogaaja i uzela izjave od porodica rtava. Pored toga,
kancelarija Guvernera Istanbula je osnovala krizni tab iji su lanovi otili na mesto dogaaja
istoga dana. Sledeeg dana, 29. aprila 1993. godine, Ministarstvo unutranjih poslova je smo
trailo da se pokrene upravna istraga kako bi se ustanovio stepen odgovornosti vlasti za
nesreu. Javni tuilac za Iskidar je 30. aprila 1993. godine otpoeo krivinu istragu. Konano,
slubene istrage su okonane 15. jula 1993. godine, kada su podignute kritine optunice protiv
dvojice gradonaelnika, g. Sezena i g. Ektema.
Shodno tome, moe se smatrati da su istrane vlasti delovale uzorno pravovremeno (vidi
predmete Yaa, vidi gore, str. 2439-40, st. 102-04; Mahmut Kaya, vidi gore, st. 106-07; i
Tanrkulu v. Turkey [GC], br. 23763/94, st. 109, ECHR 1999-IV) i uz zadovoljavajuu panju u
potrazi za okolnostima koje su dovele do nesree 28. aprila 1993. godine i smrti graana.
114. Takoe se moe zakljuiti da su identifikovani oni koji su odgovorni za sporne dogaaje. U
reenju od 21. maja 1993. godine, zasnovanom na izvetaju vetaka ija valjanost nije
osporavana (vidi gore stav 24), javni tuilac je zakljuio da bi Gradsko vee Istanbula trebalo
pozvati na odgovornost jer je "propustilo da postupi dovoljno pravovremeno da se spree
tehniki problemi koji su ve postojali kada je deponija otvorena 1970. godine i postajali sve gori
tokom vremena, ili da ukae mesnim veima na alternativnu lokaciju za deponovanje smea, na
ta je bila obavezno Zakonom br. 3030". U reenju je dalje navedeno da su drugi dravni organi
doprineli pogoranju i produenju situacije: Mesno vee Imranije je sprovodilo urbanistiki plan
koji nije bio u skladu s odgovarajuim propisima, i nije spreavalo divlju gradnju u toj oblasti;
Ministarstvo za ivotnu sredinu je propustilo da obezbedi potovanje Pravilnika o kontroli vrstog
otpada; a dravna vlada tih godina je podsticala irenje ove vrste divljih stambenih naselja
usvajanjem zakona o amnestiji kojima je stanarima bilo dodeljivano pravo vlasnitva.
Javni tuilac je dakle zakljuio su lan 230 i lan 455 Krivinog zakonika (vidi gore stav 44)
primenljivi u vezi s organima kojih su se ticali.
115. Dodue, upravni istrani organi, koji su bili ovlaeni da pokreu krivini postupak (vidi gore
stav 46), samo su delimino potvrdili stavove javnog tuioca, iz razloga koji Sudu nisu jasni i
koje Drava nije nikada pokuala da objasni.
Ovi organi, ija je samostalnost ve osporavana u nizu predmeta pred Sudom (vidi predmete
Gle v. Turkey, presuda od 27. jula 1998. godine, Reports 1998-IV, str. 1732-33, st. 79-81, i
Our v. Turkey [GC], br. 21954/93, st. 91-92, ECHR 1999-III), su obustavili postupak protiv
Ministarstva za ivotnu sredinu i dravnih organa (vidi gore stavove 29 i 31) i optunicu ograniili
na "nehat", ime su spreili da se ispita aspekt sluaja koji su ticao ugroavanja ivota.
Meutim, nema potrebe da se vie bavimo ovim nedostacima, budui da je krivini postupak
ipak pokrenut pred Petim odeljenjem Krivinog suda u Istanbulu i da je taj sud, poto je poeo
da se bavi predmetom, imao punu nadlenost da injenice ispita po sopstvenom nahoenju i,
ako je potrebno, da odredi dopunsku istragu; pored toga, presuda tog suda bila je podlona
preispitivanju Kasacionog suda.
Iz ovoga Sud zakljuuje da bi umesto ispitivanja da li je postojala prethodna istraga koja je
potpuno zadovoljavala sve procesne zahteve za takve stvari (vidi gore stav 94) trebalo proceniti
da li su pravosudne vlasti, ija je dunost da sprovode zakone kojima se tite ljudski ivoti, bile
odlune da kazne odgovorne.

116. U ovom predmetu, u presudi od 4. aprila 1996, Krivini sud u Istanbulu je uslovno kaznio
dvojicu gradonaelnika novanim kaznama u iznosu od TRL 610.000 (to je u tom trenutku
vredelo oko 9,70 evra) za nesavesno postupanje u vrenju slubene dunosti u smislu lana 230
stav 1 Krivinog zakonika (vidi gore stav 23). Drava je pred Sudom pokuala da objasni zato
je prema gradonaelnicima bila primenjena samo ta mera i zato su im izreene najblae kazne
propisane zakonom (vidi gore stav 82). Ipak, nije zadatak Suda da se bavi aspektima domaeg
krivinog prava u vezi s krivinom odgovornou pojedinaca, to je stvar procene nacionalnih
sudova, ili pak da izrie osuujue ili oslobaajue presude u tom pogledu.
U vezi sa svojom zadatkom, Sud e jednostavno primetiti da je u ovom predmetu jedina svrha
krivinog postupka bila da se ustanovi da li bi dravni organi mogli da se smatraju odgovornim
za "nesavesno postupanje u vrenju slubene dunosti" prema lanu 230 Krivinog zakonika,
koji se ni na koji nain ne tie dela ugroavanja ivota ili zatite prava na ivot u smislu lana 2.
Zaista, iz presude od 4. aprila 1996. godine se ini da postupajui sud nije naao nikakav razlog
da odstupi od rezonovanja navedenog u nalogu za postupanje koji je izdalo upravno vee, i
ostavio je nereenu svaku pomisao o moguoj odgovornosti dravnih organa za smrt devet
lanova porodice podnosioca predstavke. Dodue, u presudi od 4. aprila 1996. godine se
pominju smrtni sluajevi koji su se dogodili 28. aprila 1993. godine kao faktiki element.
Meutim, to ne bi trebalo shvatiti tako da je postojalo priznavanje bilo kakve odgovornosti za
propust da se zatiti pravo na ivot. Izreka presude ne sadri nita u vezi s ovim, pa ak ne daje
nikakvu preciznu naznaku o tome da li je postupajui sud dovoljno uzeo u obzir veoma teke
posledice nesree; licima koja su proglaena odgovornim izreene su komine kazne, koje su
pored toga jo bile i uslovne.
117. Iz ovoga sledi da se ne moe rei da je nainom na koji je turski sistem krivine pravde
postupao u vezi s traginim dogaajem obezbeeno puno pozivanje na odgovornost dravnih
slubenika ili organa u vezi s njihovom ulogom u njemu i efikasna primena odredaba domaeg
prava kojima je zajemeno potovanje prava na ivot, posebno odvraajue funkcije krivinog
prava.
118. Sve u svemu, u ovom predmetu Sud mora da zakljui da jeste postojala i povreda lana 2
Konvencije u njegovom proceduralnom aspektu, i to zbog nedostatka, u vezi s nesreom sa
smrtnim posledicama izazvanom obavljanjem opasne delatnosti, adekvatne "zakonske" zatite
prava na ivot i odvraanja od slinog ugroavanja ivota u budunosti.

II. NAVODNA POVREDA LANA 1 PROTOKOLA BR. 1

119. Podnosilac predstavke je naveo da bi drava trebalo da bude pozvana na odgovornost za
nesavesne postupke dravnih organa koji su doveli do gubitka njegove kue i sve pokretne
imovine, i alio se da mu nije bilo omogueno obeteenje za pretrpljenu tetu. Ustvrdio je da je
postojala povreda lana 1 Protokola br. 1, koji propisuje sledee:
"Svako fiziko i pravno lice ima pravo na neometano uivanje svoje imovine. Niko ne
moe biti lien svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predvienim
zakonom i optim naelima meunarodnog prava.
Prethodne odredbe, meutim, ni na koji nain ne utiu na pravo drave da primenjuje
zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korienje imovine u skladu s optim
interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza i drugih dabina ili kazni."

120. Drava je porekla da je postojala bilo kakva povreda te vrste.

A. Primenljivost: da li je postojala "imovina"

1. Presuda vea
121. Vee je iznelo stav da injenica da je podnosilac predstavke zauzimao dravno zemljite
oko pet godina nije mogla da mu d pravo da se ista moe smatrati "imovinom". Meutim, vee
je smatralo da podnosilac predstavke jeste bio vlasnik zgrade koju je bio izgradio i pripadajue
opreme kao i svih kunih i linih stvari koje su mogle da budu u kui, bez obzira na injenicu da
je kua bila podignuta bez dozvole.
Shodno tome, vee je zakljuilo da su zgrada koji je podigao podnosilac predstavke i njegov
boravak u njoj s porodicom predstavljali bitan ekonomski interes i da se taj interes, koji su vlasti
dozvolile da postoji u dugom vremenskom periodu, svodio na "imovinu" u smislu pravila
odreenog prvom reenicom lana 1 Protokola br. 1.

2. Podnesci onih koji su nastupili pred Sudom

(a) Drava
122. Kao to je to bila uinila pred veem, Drava je utvrdila da niti zgrada koju je podnosilac
predstavke bio podigao bez dozvole niti injenica da se zgrada nezakonito nalazila na dravnom
zemljitu ne bi same po sebi mogle da proizvedu "imovinsko pravo" ili da predstavljaju "imovinu"
u smislu lana 1 Protokola br. 1. Po domaem pravu nikada nije postojala mogunost takvog
priznavanja, izriitog ili preutnog. tavie, Drava je primetila, podnosilac predstavke nije bio u
stanju da podnese nikakvu ispravu ili vlasniki list da bi podrao svoje navode. U vezi s tim,
podnosilac predstavke je bio u zabludi kada se oslonio na zakone kojima je regulisana divlja
gradnja, jer ti zakoni ni na koji nain nisu proizvodili dejstvo kojim bi on stekao vlasnitvo nad
dravnim zemljitem, koje je, shodno Zakonu o katastru (Zakon br. 3402), neotuivo i koje ne
moe biti steeno odrajem.
Drava se oslonila na predmet Chapman (vidi gore), i iznela argument da u ovom predmetu Sud
ne bi trebalo da bude nepotrebno vezan pitanjima koja su izvan pravne situacije koja je pred
njim tako da bi zakljuio da bi postupci podnosioca predstavke mogli da proizvedu materijalan
interes zatien lanom 1 Protokola br. 1, nalaz koji bi ga u sutini izmestio izvan opsega
domaeg prava i nagradio za protivzakonita dela.

(b) Podnosilac predstavke

123. Podnosilac predstavke je ponovio argumente koje je bio podneo pred veem i, pozivajui
se na prethodno objanjenje (vidi gore stav 85), tvrdio da je u ovom predmetu bilo dovoljno
dokaza, to su vlasti oigledno podravale tolerisanjem i nizom nedvosmislenih upravnih i
zakonodavnih mera, da je svaki stanovnik sirotinjskih naselja u Imranije mogao da se pozove na
zakonito pravo na imovinu koja je predmet spora.
Advokatica podnosioca predstavke se na raspravi takoe pozvala na Zakon br. 4706 (vidi gore
stav 55), koji je po njenom miljenju bio sam po sebi dovoljan da pobije argument da niko nije
mogao da preuzme dravnu imovinu. Takoe je objasnila da iako njen klijent jo uvek nije

preduzeo neophodne korake da izvue korist iz Zakona br. 775, nije postojalo nita to bi ga
spreilo da to uini naknadno, na primer u skladu s novim Zakonom br. 4706.

3. Procena Suda
124. Sud ponavlja da pojam "imovina" u prvom delu lana 1 Protokola br. 1 ima samostalno
znaenje koje nije ogranieno na posedovanje fizikih stvari i nezavisno je od formalnih
klasifikacija domaeg prava: ono to treba ispitati je da li bi okolnosti sluaja, posmatrane u
celini, mogle da se posmatraju tako da su podnosiocu predstavke dale pravo vlasnitva nad
materijalnim interesom koji je zatien tom odredbom (vidi, mutatis mutandis, predmet
Zwierzyski v. Poland, br. 34049/96, st. 63, ECHR 2001-VI). Sledi da se pored fizikih dobara i
odreena prava i interesi koji predstavljaju imovinu mogu takoe posmatrati kao "imovinska
prava", a time i "imovinom" za svrhe ove odredbe (vidi predmete Iatridis v. Greece [GC], br.
31107/96, st. 54, ECHR 1999-II, i Beyeler v. Italy [GC], br. 33202/96, stav 100, ECHR 2000-I).
Pojam "imovina" nije ogranien na "postojeu imovinu" ve moe da obuhvati i imovinu,
ukljuujui i potraivanja, nad kojom podnosilac predstavke moe da tvrdi da ima makar
razumno i "legitimno oekivanje" da e pribaviti stvarno uivanje prava vlasnitva (vidi, na
primer, predmet Prince Hans-Adam II of Liechtenstein v. Germany [GC], br. 42527/98, st. 83,
ECHR 2001-VIII).
125. Pred Sudom nije osporavano da kua podnosioca predstavke jeste bila podignuta protivno
turskim urbanistikim propisima i da nije ispunjavala odgovarajue tehnike standarde, ili da je
zemljite na kome se nalazila bilo u dravnom vlasnitvu. Meutim, stranke nisu bile saglasne u
pogledu pitanja da li je podnosilac predstavke imao "imovinu" u smislu lana 1 Protokola br. 1.
126. Kao prvo, to se tie zemlje na kojoj je bila podignuta zgrada koja je bila nastanjena do
nesree 28. aprila 1993. godine, podnosilac predstavke je naveo da niti u jednom trenutku nije
postojalo nita to bi ga spreilo da preduzme korake da pribavi vlasnitvo nad zemljom u
skladu s odgovarajuim postupkom.
Meutim, Sud ne moe da prihvati ovaj pomalo upitan argument. Budui da stranke nisu
ponudile dovoljno detaljne podatke, Sud nije bio u stanju da odredi da li je etvrt Kazim
Karabekir stvarno obuhvaena nekim planom za sanaciju sirotinjskih naselja, nasuprot situaciji
koja je izgleda postojala za podruje naselja Hekimbai (vidi gore stav 11), ili pak da li je
podnosilac predstavke ispunjavao formalne uslove odreene urbanistikim propisima koji su
tada bili na snazi za pribavljanje prenosa vlasnitva dravnog zemljita koje je koristio (vidi gore
stav 54). U svakom sluaju, podnosilac predstavke je priznao da nikada nije bio preduzimao
nikakve upravne korake u tom pogledu.
U takvim okolnostima, Sud ne moe da zakljui da bi nada koju je podnosilac predstavke imao
da e jednog dana na njega biti izvren prenos prava vlasnitva predstavljala oblik potraivanja
koji bi bio toliko utemeljen da bi bio izvriv pred sudom, pa time i jasnu "imovinu" u smislu
sudske prakse ovog Suda (vidi predmet Kopeck v. Slovakia [GC], br. 44912/98, st. 25-26,
ECHR 2004-IX).
127. Meutim, u pogledu same kue podnosioca predstavke vae neto drugaija merila.
U vezi s ovim je dovoljno za Sud da se pozove na razloge navedene gore, koji su ga naveli da
zakljui da su dravne vlasti tolerisale postupke podnosioca predstavke (vidi gore stavove 105106). Ti razlozi su oigledno valjani u kontekstu lana 1 Protokola br. 1 i podravaju zakljuak da

su vlasti takoe de facto priznale da su podnosilac predstavke i lanovi njegove porodice imali
vlasniki interes u kui i pokretnoj imovini.
128. Po ovom pitanju, Sud ne moe da prihvati da oni mogu biti kritikovani na ovaj nain zbog
nepravilnosti (vidi gore stav 122) koje su odgovarajuim organima bile poznate gotovo pet
godina.
Dodue, Sud prihvata da je sloboda uzimanja u obzir mnogih lokalnih inilaca inherentna
procesu sainjavanja i primene urbanistikih i prostornih politika kao i mera. Meutim, kada se
suoe s pitanjem kao to je ono pokrenuto u ovom predmetu, vlasti ne mogu da se legitimno
oslone na svoje polje slobodne procene, to ih ni na koji nain ne oslobaa dunosti da postupe
blagovremeno i na odgovarajui, a pre svega dosledan, nain.
U ovom predmetu to nije bio sluaj, budui da nesigurnost stvorena u turskom drutvu u pogledu
primene zakona o suzbijanju divljih naselja po prilici nije mogla da navede podnosioca
predstavke da zakljui da bi se situacija u vezi s njegovom kuom verovatno mogla promeniti
preko noi.
129. Sud smatra da je vlasniki interes podnosioca predstavke za svoju kuu bio takve prirode i
dovoljno prepoznat da predstavlja materijalni interes pa time i "imovinu" u smislu pravila
propisanog prvom reenicom lana 1 Protokola br. 1, koji je dakle primenljiv na ovaj aspekat
tube.

B. Postupanje u skladu s Konvencijom

1. Presuda vea
130. Nakon to je naglasilo kljuan znaaj prava zajemenog lanom 1 Protokola br. 1, vee je
utvrdilo da stvarno korienje tog prava ne zavisi samo od obaveze drave da se ne mea, i da
bi moglo da podrazumeva obavezu injenja u oblasti zatite.
U vezi s tim, vee je zauzelo stav da su postupci upravnih organa utoliko to su propustili da
preduzmu sve neophodne mere da izbegnu opasnost od eksplozije metana, pa time i klizita,
takoe protivureili zahtevu za "praktinu i delotvornu" zatitu prava zajemenog lanom 1
Protokola br. 1.
Vee je navelo da se takva situacija svela na jasno krenje prava podnosioca predstavke na
neometano uivanje svoje "imovine" i da bi je trebalo smatrati "ometanjem" za koje je bilo jasno
da nije bilo opravdano po lanu 1 Protokola br. 1, budui da su nesavesnim postupcima dravnih
organa koji su u ovom predmetu doveli do liavanja imovine prekreni i upravno i krivino pravo
Turske.

2. Podnesci onih koji su nastupili pred Sudom

(a) Drava
131. Drava je ukazala Sudu na injenicu da u presudi od 18. juna 2002. godine vee nije bilo u
stanju da navede jedan jedini presedan u kome je bilo ustanovljeno da je drava imala obavezu
injenja u situaciji koja bi se mogla porediti s onom na koju se alio podnosilac predstavke.

Drava je iznela stav da je za aljenje to to je Sud prilikom donoenja svog zakljuka odluio da
se pozove na predmet u kome nije bilo nikakvog priznatog imovinskog prava.
Drava je iznela stav da je takav zakljuak ravan kritikovanju vlasti Turske da su iz humanitarnih
razloga izbegle da srue kuu podnosioca predstavke i da su sumnjale da bi takva odluka bila
shvaena kao implicitno priznavanje prava vlasnitva koje je s pravne take gledita bilo nitavo.
U svakom sluaju, Drava je iznela stav da podnosilac predstavke nije imao pravo da tvrdi da je
rtva povrede lana 1 Protokola br. 1, jer su mu upravni organi dodelili znatno obeteenje za
materijalnu tetu i dobio je i dotiran stan po niskoj ceni.

(b) Podnosilac predstavke

132. Podnosilac predstavke se pred Sudom pozvao na predmet Chapman (vidi gore). Izneo je
stav da je u tom predmetu Sud ispitao poloaj ene koja je svesno ignorisala upozorenja koja je
dobila i sankcije koje su joj izreene po zakonskom osnovu u cilju zatite ekolokih prava drugih
graana. Okolnosti ovog sluaja su bile sasvim drugaije, jer je Drava kritikovana upravo zbog
neinjenja ili nesavesnog postupanja dravnih organa u primeni zakona.

3. Procena Suda
133. Sud smatra da ga sloenost injeninog i pravnog stanja u ovom predmetu spreava da
upadne u jednu od kategorija obuhvaenih drugom reenicom prvog stava ili drugim stavom
lana 1 Protokola br. 1 (vidi predmet Beyeler (vidi gore), st. 98), pored ostalog imajui u vidu i da
se podnosilac predstavke alio ne samo na odreeni postupak drave, ve i na odreeni propust
drave.
Sud dakle smatra da bi trebalo da razmotri sluaj u svetlu opteg pravila u prvoj reenici prvog
stava, kojom je garantovano pravo na neometano uivanje imovine.
134. U vezi s tim, Sud ponovo potvruje naelo koje je ve ustanovljeno u sutini lanom 1
Protokola br. 1 (vidi predmet Bielectric S. r. l. v. Italy (odluka), br. 36811/97, 4. maja 2000.
godine). Stvarna i delotvorna primena prava zatienog tom odredbom ne zavisi samo od
obaveze drave da se ne mea, ve moe da zahteva i pozitivne mere zatite, posebno tamo
gde postoji neposredna veza izmeu mera koje dati podnosilac predstavke ima pravo da
oekuje od vlasti i njegovog stvarnog uivanja imovine.
135. U ovom predmetu nema sumnje da uzrono-posledina veza naena izmeu tekog
nehata pripisivog dravi i gubitka ljudskih ivota vai i za zatrpavanje kue podnosioca
predstavke. Sud je miljenja da se krenje do koga je dolo svodi ne na "ometanje" ve na
povredu obaveze injenja, budui da dravni slubenici i organi nisu preduzeli sve to je bilo u
njihovoj moi da zatite vlasnike interese podnosioca predstavke.
Tvrdnje Drave da vlasti Turske ne mogu da budu kritikovane zbog toga to su se iz
humanitarnih razloga suzdrale od ruenja kue podnosioca predstavke (vidi gore stavove 80 i
131) su po miljenju Suda verovatno usmerene ka pitanju "legitimnog cilja" za svrhu stava 2
lana 1 Protokola br. 1.
136. Meutim, Sud ne moe da prihvati taj argument, i, iz manje-vie istih razloga kao to su oni
dati u vezi s navodima o krenju lana 2 (vidi gore stavove 106-108), nalazi da obaveze injenja

po lanu 1 Protokola br. 1 trae od dravnih vlasti da preduzimaju iste praktine korake kao to
je gore navedeno kako bi se izbeglo unitenje kue podnosioca predstavke.
137. Budui da je jasno da nikakvi takvi koraci nisu bili preduzeti, preostaje da se Sud pozabavi
tvrdnjom Drave da podnosilac predstavke nije mogao da tvrdi da je rtva povrede svoga prava
na neometano uivanje svoje imovine jer mu je bio dodeljen znaajan iznos obeteenja za
materijalnu tetu i mogunost da doe do subvencioniranog stana pod veoma povoljnim
uslovima.
Sud se s tom tvrdnjom ne slae. ak i ako pretpostavimo da bi povoljni uslovi pod kojima je
pomenuti stan prodat mogli do izvesne mere da nadoknade posledice proputanja koja su
primeena u ovom predmetu, oni se ipak ne bi mogli smatrati valjanim obeteenjem za tetu
koju je podnosilac predstavke bio pretrpeo. Shodno ovome, kakve god pogodnosti da su bile
dodeljene, one ne bi mogle da dovedu do toga da podnosilac predstavke izgubi status "rtve",
posebno zato to u kupoprodajnom aktu i drugoj pripadajuoj dokumentaciji u dosijeu ne postoji
nita to bi nagovestilo bilo kakvo priznanje dravnih organa da je postojala povreda njegovog
prava na neometano uivanje svoje imovine (vidi, mutatis mutandis, predmete Amuur v. France,
presuda od 25. juna 1996. godine, Reports 1996-III, str. 846, st. 36, i Dalban v. Romania [GC],
br. 28114/95, st. 44, ECHR 1999-VI).
to se tie naknade materijalne tete, dovoljno je primetiti da iznos jo uvek nije ni isplaen,
mada je izreena pravosnana presuda (vidi stav 42 gore), to je injenica koja se ne moe
posmatrati kao bilo ta drugo sem ometanja prava na naplatu potraivanja koja su dodeljena, to
je takoe zatieno lanom 1 Protokola br. 1 (vidi predmet Antonakopoulos and Others v.
Greece, br. 37098/97, stav 31, 14. decembra 1999. godine).
Meutim, Sud smatra da nije potrebno da ovo pitanje razmatra po svojoj volji, imajui u vidu
njegovu procenu po lanu 13 Konvencije.
138. Sledi da je u ovom predmetu postojala povreda lana 1 Protokola br. 1.

III. NAVODNA POVREDA LANA 13 KONVENCIJE

139. Podnosilac predstavke je tvrdio da domai pravni lekovi na koje se bio oslonio nisu imali
uinka. Njihova neefikasnost je dovela do povrede lana 13 Konvencije:
"Svako kome su povreena prava i slobode predvieni u ovoj Konvenciji ima pravo na
delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima, bez obzira jesu li povredu izvrila lica
koja su postupala u slubenom svojstvu."
140. Drava je ovo osporila, ukazujui na ishode kako krivinog tako i upravnog postupka na
nacionalnom nivou.

A. Presuda vea
141. Vee je zauzelo stav da su njegovi zakljuci o pritubama podnosioca predstavke po lanu
2 Konvencije i lanu 1 Protokola br. 1 uinili nepotrebnim ponovno ispitivanje u kontekstu lana
13 navoda podnosioca predstavke o manjkavostima u krivinom i upravnom postupku.
Posmatrajui okolnosti ovog sluaja, niti krivinopravni postupak niti upravnopravni postupak

nisu ispunili procesne uslove po lanu 2 ili se pokazali sposobnim da prue adekvatnu naknadu
za pritube podnosioca predstavke. Kao prvo, krivini postupak je obavljen na takav nain da je
panja skrenuta s najbitnijeg aspekta sluaja, ugroavanja ivota, na odreivanje da li su
gradonaelnici mogli da se smatraju odgovornima za "nesavesno postupanje u vrenju slubene
dunosti". Kao drugo, obeteenje koje je upravni sud dodelio podnosiocu predstavke nije bilo ni
blizu srazmerno stvarnim gubicima podnosioca predstavke. Konano, ne samo da su postupci
trajali nerazumno dugo, ve odteta koja je na kraju dodeljena podnosiocu predstavke nije
nikada ni bila isplaena.

B. Podnesci stranaka
1. Drava
142. Drava su suprotstavila kritici vea u pogledu krivinog postupka protiv dvojice
gradonaelnika, insistirajui da su za odluivanje o prirodi krivinih optubi protiv okrivljenog
iskljuivo odgovorni nacionalni organi. Slino tome, nije zadatak Suda u Strazburu da preispituje
presude nacionalnog suda zasnovane na dokazima ponuenim tom sudu, osim ako Sud nije
nameran da ode tako daleko da takvu presudu zameni onom koju on smatra valjanom. Drava
je primetila da ni Konvencija ni njena sudska praksa ne obavezuju nacionalne organe da za
okrivljene obezbeuju osuujue presude. Stav vea da je presudom koja je protiv njih izreena
gradonaelnicima obezbeena praktina nekanjivost je zanemario kako ovaj detalj tako i
diskreciono pravo domaih organa da krivine optube ispituju u svetlu okolnosti konkretnog
sluaja, to obuhvata i situacije sline onoj u ovom predmetu, u kome se podnosilac predstavke
nikada nije alio da su gradonaelnici krivi za protivpravno liavanje ivota nesavesnim
postupanjem.
143. Za Dravu, isti pravni osnovi "etvrte instance" su vaili i za odluku upravnog suda u vezi
sa zahtevom podnosioca predstavke za naknadu tete. Obeteenje je u stvari bilo znatno,
imajui u vidu da je podnosilac predstavke dobio nov stan pod veoma povoljnim uslovima. On je
ak ostvario i prihod od novog stana, prvo tako to ga je izdavao za 48,46 amerikih dolara
(USD) meseno, nasuprot USD 17,50 koje je otplaivao dravi, a nakon toga tako to je
ugovorio njegovu prodaju za 20.000 nemakih maraka (DEM), to je bilo daleko vie od
vrednosti koju je imao kada mu je dodeljen (125.000.000 turskih lira). Drava je takoe utvrdila
da je, suprotno od nalaza vea, po zahtevu za obeteenje bilo presueno u razumnom roku, a
u svakom sluaju u mnogo kraem roku nego na primer u predmetu Calvelli and Ciglio (vidi
gore), u kome je Sud naao da se nije moglo rei da je period u trajanju od est godina i tri
meseca koliko je trebalo da se odlui o tubenom zahtevu za smrt zbog nesavesnog postupanja
pokree pitanje po lanu 2. tavie, podnosilac predstavke nije ni traio naplatu iznosa koji mu
je bio dodeljen.

2. Podnosilac predstavke
144. Podnosilac predstavke se u sutini sloio sa zakljucima vea u vezi s nedostacima koje je
prepoznao u krivinom i upravnom postupku. Meutim, izneo je stav da bi nedelotvornost tih
postupaka takoe trebalo smatrati dovoljnom da bude razlog za povredu lana 13 Konvencije
posmatranim zajedno sa lanom 2 i lanom 1 Protokola br. 1.

C. Procena Suda
1. Naela koja su primenjiva u ovom predmetu

145. lanom 13 Konvencije su nacionalni pravni sistemi obavezani da obezbede delotvoran

pravni lek kojim su nadleni domai organi ovlaeni da se pozabave sutinom "dokazive"
pritube po Konvenciji (vidi predmet Z. and Others v. the United Kingdom [GC], br. 29392/95, st.
108, ECHR 2001-V). Njegova svrha je obezbeivanje sredstava koje mogu da koriste pojedinci
kako bi doli do adekvatnog pravnog zadovoljenja na nacionalnom nivou u vezi s povredama
njihovih prava po Konvenciji pre nego to pokrenu meunarodni postupak pred Sudom (vidi
predmet Kuda v. Poland [GC], br. 31210/96, st. 152, ECHR 2000-XI).
146. Meutim, zatita koju prua lan 13 ne ide tako daleko da predvia konkretan oblik pravnog
leka, jer je dravama ugovornicama data izvesna diskreciona sloboda u pogledu ispunjavanja
svojih obaveza po toj odredbi (vidi, na primer, Kaya v. Turkey, presuda od 19. februara 1998.
godine, Reports 1998-I, str. 329-30, st. 106).
147. Priroda prava koje je u pitanju ima implikacije za oblik pravnog leka koji je drava obavezna
da obezbedi po lanu 13. U sluajevima gde postoje navodi o povredama prava zatienih
lanom 2, u naelu bi trebalo da meu merama pravnog zadovoljenja bude mogua i naknada
materijalne i nematerijalne tetu (vidi predmete Paul an Audrey Edwards, vidi gore, st. 97; Z.
and Others v. the United Kingdom, vidi gore, st. 109; i T. P. i K. M. v. the United Kingdom [GC],
br. 28945/95, st. 107, ECHR 2001-V).
S druge strane, kako je Sud ve naveo (vidi stav 96), ni lan 13 niti bilo koja druga odredba
Konvencije ne garantuju podnosiocima predstavki pravo da obezbede gonjenje tree stranke i
izricanje osuujue presude, kao i pravo na "privatnu osvetu" (vidi predmet Perez, vidi gore, st.
70).
148. Istina je da je Sud s vremena na vreme nalazio povrede lana 13 u sluajevima u kojima je
bilo navoda o nezakonitom liavanju ivota od strane pripadnika snaga bezbednosti ili uz njihovo
odobravanje (vidi, na primer, sudsku praksu pomenutu u predmetu Kl, vidi gore, st. 73) zbog
propusta dravnih organa da obave temeljitu i delotvornu istragu koja bi bila u stanju da dovede
do identifikacije i gonjenja odgovornih (vidi predmet Kaya, vidi gore, str. 330-31, st. 107).
Meutim, treba primetiti da je za te sluajeve, koji su se ticali sukoba u jugoistonoj Turskoj
devedesetih, bilo karakteristino da nisu bile ni obavljene istrage u vezi s pritubama
podnosilaca predstavki da su lanovi njihovih porodica bili nezakonito lieni ivota od strane
pripadnika snaga bezbednosti ili da su umrli pod sumnjivim okolnostima.
Upravo ovaj elemenat je naveo Sud da odredi da su u tim sluajevima podnosioci predstavki bili
lieni delotvornog pravnog leka, i to zato to im nije bila pruena mogunost da odrede
odgovornost za dogaaje na koje su se alili, a time i da potrae odgovarajue pravno
zadovoljenje, bilo podnoenjem zahteva da se pridrue krivinom postupku kao zainteresovane
stranke, bilo pokretanjem postupka pred graanskim ili upravnim sudom. Drugim reima,
postojala je bliska procesna i praktina veza izmeu krivine istrage i pravnih lekova koji su bili
dostupni tim podnosiocima predstavki u pravnom sistemu u celini (vidi, na primer, predmet
Salman v. Turkey [GC], br. 21986/93, st. 109, ECHR 2000-VII).
Meutim, to se tie Suda, kao i iz take gledita interesa lanova porodice pokojnog lica i
njihovog prava na delotvoran pravni lek, iz pomenute sudske prakse ne sledi nuno da e
nastati povreda lana 13 ako krivina istraga ili suenje koje usledi u datom sluaju ne zadovolje
procesne obaveze drave po lanu 2 kako je saeto, na primer, u predmetu Hugh Jordan (vidi
gore stav 94).

Ono to jeste vano je dejstvo koje propust drave da ispuni svoju procesnu obavezu po lanu 2
ima na pristup lanova porodice pokojnika na druge dostupne i delotvorne pravne lekove kako bi
se ustanovila odgovornost dravnih slubenika ili organa za postupke ili propuste koji dovode do
krenja njihovih prava po lanu 2, kao i za naknadi tetu, ako je potrebno.
149. Sud smatra da u odnosu na nesree sa smrtnim ishodom koje su posledice opasnih
delatnosti za koje je odgovorna drava, lan 2 zahteva od dravnih organa da po vlastitoj odluci
preduzmu istragu o uzrocima gubitka ivota, zadovoljavajui odreene minimalne uslove (vidi
gore stavove 90, 93 i 94). Sud, takoe, primeuje da bez takve istrage pojedinac na koga se
sluaj odnosi moda nee biti u mogunosti da iskoristi raspoloive pravne lekove kako bi
pribavio pravno zadovoljenje, budui da se podaci koji su neophodni za tumaenje injenica kao
to su one u ovom predmetu esto nalaze iskljuivo u rukama dravnih slubenika ili organa.
Imajui prethodno u vidu, zadatak Suda po lanu 13 u predmetu je da odredi da li je korienje
delotvornog pravnog leka podnosioca predstavke bilo osujeeno nainom na koji su dravni
organi ispunjavali svoje procesne obaveze po lanu 2 (vidi, mutatis mutandis, predmete Aksoy
v. Turkey, presuda od 18. decembra 1996. godine, Reports 1996-VI, str. 2286, st. 95; Aydn v.
Turkey, presuda od 25. septembra 1997. godine, Reports 1997-VI, str. 1895-96, st. 103; i Kaya,
vidi gore, str. 329-30, st. 106).

2. Primena ovih naela u ovom predmetu

(a) U pogledu pritube po lanu 2 Konvencije
150. Sud je ve ispitao postupke koji su na snazi u Turskoj i zakljuio da u ovom predmetu pravo
na ivot nije bilo zatieno na odgovarajui nain postupcima koje su pokrenuli dravni organi po
krivinom pravu, uprkos nalazu slubenih istraga koji su ustanovili injenice i prepoznali one koji
su bili odgovorni za nesreu od 28. aprila 1993. godine (vidi gore stavove 113-114).
Meutim, uzimajui u obzir adekvatnost i nalaze tih istraga, Sud smatra da podnosiocu
predstavke jeste bilo omogueno da iskoristi pravne lekove raspoloive po turskom pravu da
pribavi pravnu zatitu.
151. Nekoliko meseci nakon okonanja istrage, 3. septembra 1993. godine (vidi gore stav 29),
podnosilac predstavke je uz pomo advokata odluio da tui etiri dravna organa upravnom
sudu, tvrdei da je pretrpeo materijalnu i nematerijalnu tetu zbog smrti devet lanova porodice i
gubitka kue i kunih stvari. Delotvornost ovog pravnog leka nije zavisila od ishoda
istovremenog krivinog postupka, niti je pristup istom bio spreen postupcima ili propustima
dravnih organa (vidi predmet Kaya, vidi gore, str. 329-330, st. 106).
Upravni sudovi koji su procesuirali predmet su nesumnjivo bili ovlaeni da ispituju injenice koje
su do tada bile ustanovljene, da pripisuju odgovornost za dogaaje, kao i da donesu izvrivu
odluku. Upravnopravni lek koji je iskoristio podnosilac predstavke mu je po svemu sudei bio
dovoljan da potkrepi sutinu svoje pritube u pogledu smrti lanova porodice i bio je u stanju da
mu prui adekvatno pravno zadovoljenje za gore ustanovljenu povredu lana 2 (vidi gore stav
118; vidi i predmete Paul and Audrey Edwards, vidi gore, st. 97 i Hugh Jordan, vidi gore, st. 162163).
Meutim, ostaje da se odredi da li je ovaj pravni lek, u okolnostima ovog predmeta, bio
delotvoran i u praksi.

152. Kao i vee, Veliko vee nije ubeeno da je to bio sluaj. Veliko vee potvruje razne kritike
koje je izreklo vee u vezi s nedelotvornou postupka za obeteenje (vidi gore stav 76) i, kao i
vee, smatra odluujuim injenicu to odteta dodeljena podnosiocu predstavke - i to samo u
pogledu nematerijalne tete proistekle iz smrti lanova porodice - mu nije bila ni isplaena.
Relevantna u vezi s ovim je praksa Suda po kojoj pravo na sud zajemeno lanom 6 takoe titi
i izvrenje pravosnanih sudskih odluka, koje u dravama koje prihvataju vladavinu prava ne
mogu da ostanu nevaee na tetu jedne od stranaka (vidi, na primer, predmete Hornsby v.
Greece, presuda od 19. marta 1997, Reports 1997-II, str. 510-11, st. 40, i Immobiliare Saffi v.
Italy [GC], br. 22774/93, st. 66, ECHR 1999-V). Sud nije dobio zadovoljavajue objanjenje
zato odteta nije isplaena. Sud dakle smatra da podnosiocu predstavke ne moe biti
prebaeno zbog toga to nije lino preuzeo korake za izvrenje sudske odluke, imajui u vidu
vreme koje je bilo potrebno upravnom sudu da odlui po njegovoj tubi i injenicu da na iznos
dodeljen za nematerijalnu tetu nije ak ni obraunavana zatezna kamata. Blagovremena isplata
pravosnane odtete za pretrpljeni duevni bol mora se smatrati kljunim elementom pravnog
leka po lanu 13 za preivelog branog druga i roditelja (vidi, mutatis mutandis, predmet Paul
and Audrey Edwards, vidi gore, st. 101).
Mada je Drava osporila zakljuaj vea da je postupak trebalo da bude obavljen bre, Veliko
vee takoe nalazi da period od etiri godine, jedanaest meseci i deset dana da bi se donela
odluka ukazuje na manjak revnosti od strane domaeg suda, posebno imajui u vidu bolnu
situaciju u kojoj se nalazio podnosilac predstavke. Iz odluke od 30. novembra 1995. godine je
sasvim jasno da je domai sud odluivao iskljuivo na osnovu izvetaja vetaka koji je bio
naruio javni tuilac. Meutim, taj izvetaj postojao je jo maja 1993. godine (vidi gore stav 23).
153. Ovi su razlozi dovoljni za Sud da zakljui da upravni postupak nije pruio podnosiocu
predstavke delotvoran pravni lek zbog propusta drave da zatiti ivote lanova njegove
porodice.
154. Uz to, Drava je podnosioca predstavke optuila da ni u jednom trenutku nije nastojao da
uestvuje na delotvoran nain u pomenutom krivinom postupku kako bi izneo svoje pritube i
traio pravno zadovoljenje (vidi gore stav 83). Nakon to je ispitao odredbe turskog prava o
zahtevima za pridruenje krivinom gonjenju (vidi gore stavove 47 i 48), Sud prihvata da bi ovu
mogunost, kao sastavni deo krivinog postupka, trebalo u naelu uzeti u obzir za svrhe lana
13.
Meutim, Sud smatra da u ovom predmetu podnosiocu predstavke, koji se opredelio za pravni
lek po upravnom pravu koji je kako izgleda bio delotvoran i sposoban da prui neposredno
pravno zadovoljenje u vezi s njegovom pritubom, ne bi trebalo prebacivati zato to nije traio
zadovoljenje od krivinog suda (vidi, mutatis mutandis, predmet Manoussakis and Others v.
Greece, presuda od 26. septembra 1996. godine, Reports 1996-IV, str. 1359-60, st. 33, i
Aquilina v. Malta [GC], br. 25642/94, st. 39, ECHR 1999-III), to predstavlja pravni lek koji ionako
nije mogao da bude korien ako je tuba za naknadu tete ve bila aktivna (vidi gore stav 48).
155. Sledi da jeste postojala povreda lana 13 Konvencije u pogledu pritube po lanu 2.

(b) U pogledu tube po lanu 1 Protokola br. 1

156. Sud primeuje da je u upravnom postupku koji je ispitan gore podnosilac predstavke takoe
dobio obeteenje za unitenje kunih predmeta, osim bele tehnike, za koju je domai sud

naveo da nije ni mogao da poseduje (vidi stav 40 gore). Sud smatra da ne mora da iznosi stav o
adekvatnosti obeteenja domaeg suda ili o nainu njegovog procenjivanja. Kao to je ve i
primetio, injenica je da je za donoenje odluke o naknadi trebalo puno vremena i da
obeteenje nikada nije bilo isplaeno. Sledi da je podnosiocu predstavke bio uskraen
delotvoran pravni lek u vezi s navodnom povredom prava po lanu 1 Protokola br. 1.
Mada je istina da je Drava zamolila Sud da uzme u obzir koristi koje je podnosilac predstavke
imao od dotiranog stana koji mu je dodeljen, Sud smatra da je to pitanje koje treba pokrenuti po
lanu 41 Konvencije. U svakom sluaju, budui da se te koristi nisu pokazale sposobnim da s
podnosioca predstavke skinu status rtve navodne povrede lana 1 Protokola br. 1 (vidi stav 137
gore), one ga ne mogu a fortiori liiti prava na delotvoran pravni lek u cilju ostvarenja pravnog
zadovoljenja za tu navodnu povredu.
157. Iz ovih razloga, Sud smatra da je takoe postojala poreda lana 13 Konvencije u pogledu
pritube po lanu 1 Protokola br. 1.

IV. NAVODNE POVREDE LANA 6 I LANA 8 KONVENCIJE

158. Podnosilac predstavke se alio na neprimereno trajanje postupka pred upravnim sudom i
naveo da se postupak ne bi mogao smatrati pravinim, imajui u vidu pristrasnu presudu na
kraju. Pozvao se na stav 1 lana 6 Konvencije, u ijim relevantnim odredbama je navedeno:
"Svako, tokom odluivanja o njegovim graanskim pravima o obavezama ... ima pravo
na pravinu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim
sudom, obrazovanim na osnovu zakona. ..."
Podnosilac predstavke se na kraju alio da su okolnosti sluaja takoe povredile njegovo pravo
na potovanje privatnog i porodinog ivota zatieno lanom 8 Konvencije, u ijim relevantnim
odredbama je navedeno:
"1. Svako ima pravo na potovanje svog privatnog i porodinog ivota, ...
2. Javne vlasti se nee meati u vrenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa
zakonom i neophodno u demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti,
javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi spreavanja nereda ili
kriminala, zatite zdravlja ili morala, ili radi zatite prava i sloboda drugih."
159. Drava je iznela stav da su ove pritube oigledno neutemeljene i naglasila da se u vezi s
navedenim odredbama turskim vlastima ne bi mogli pripisati ni nedostatak revnosti niti bilo
kakvo ometanje.
160. Uzimajui u obzir okolnosti u ovom predmetu i rezonovanje Suda koje ga je navelo da nae
povredu lana 13 Konvencije uzetog zajedno sa lanom 1 Protokola br. 1 (vidi gore stav 156),
Sud smatra da nije potrebno ispitivati sluaj prema lanu 6 stav 1 (vidi, mutatis mutandis,
predmet Immobiliare Saffi, vidi gore, st. 75).
Isto vai i za pritubu po lanu 8 Konvencije, koja se tie istih injenica kao to su one koje su
ispitane prema lanu 2 i lanu 1 Protokola br. 1. Imajui u vidu njegov nalaz da su postojale
povrede tih odredaba, Sud takoe smatra da je nepotrebno tu tubu posmatrati izdvojeno.

V. PRIMENA LANA 41 KONVENCIJE

161. lanom 41 Konvencije je odreeno:
"Kada Sud odredi prekraj Konvencije ili protokola uz nju, a unutranje pravo Visoke
strane ugovornice u pitanju omoguava samo deliminu odtetu, Sud e, ako je to
potrebno, pruiti pravino zadovoljenje oteenoj stranci."

A. Naknada tete
1. Podnesci stranaka
(a) Podnosilac predstavke
162. Podnosilac predstavke je pred Sudom ponovio sledee odtetne zahteve koje je izneo pred
veem:
(i) USD 2.000 za trokove sahrane devet lanova porodice koji su stradali;
(ii) USD 100.000 za gubitak novane potpore izazvan smru supruge i nevenane
ene, koje su radile kao spremaice po dnevnom osnovu;
(iii) USD 150.000 za gubitak izdravanja koga je mogao da oekuje od sedmoro dece
da su bili ostali u ivotu;
(iv) USD 50.000 za gubitak novane potpore koju su pretrpela tri preivela deteta kao
posledicu smrti majke;
(v) USD 98.000 za unitenje njegove kue i pokretne imovine.
Podnosilac predstavke je takoe traio u svoje ime i u ime troje preivele dece iznos od USD
800.000 za naknadu nematerijalne tete.

(b) Drava
163. Drava je kao glavni argument iznela tvrdnju da u ovom predmetu nije bilo potrebno
nikakvo pravno zadovoljenje. Kao alternativu, Drava je traila da Sud odbaci odtetne zahteve
podnosioca predstavke, za koje je navela da su preterani i zasnovani na isto teoretskim
procenama.
U vezi s materijalnom tetom, Drava je navela da iseak iz novina nije mogao da se koristi da
bi se potkrepio potraivanje u vezi s trokovima sahrane.
to se tie navodnog gubitka novane potpore, Drava se ograniila na tvrdnju da potraivanje
smatra u potpunosti teoretskim.
to se tie kue i pokretne imovine, Drava je navela da podnosilac predstavke nije podneo
nikakve dokaze da bi obrazloio odtetni zahtev. Tvrdei da podnosilac predstavke nikada nije
stekao pravo vlasnitva nad straarom koja je bila u pitanju, Drava je ponovila da mu je bio

ponuen mnogo komforniji stan u etvrti Alibejkoj za iznos koji je u to vreme vredeo oko USD
9.237 USA (EUR 9.966 eura), od ega je samo etvrtina plaena odmah. U vezi s tim, Drava je
podnela primere oglasa za prodaju slinih stanova u istoj etvrti po cenama koje su u proseku
ile od TRL 11.000.000.000 do TRL 19.000.000.000 (oko EUR 7.900 do EUR 13.700). to se
tie pokretne imovine, Drava je podnela kataloge takvih predmeta i naglasila potrebu da se
uzme u obzir naknada koju je upravni sud dodelio po ovoj osnovi.
U pogledu nematerijalne tete, Drava je odtetni zahtev proglasila prekomernim i navela da bi
vodio nepravednom bogaenju, protivno duhu lana 41 Konvencije. U vezi s tim, Drava je
podnosioca predstavke optuila da namerno nije hteo da trai isplatu obeteenja koje je dodelio
upravni sud po tom osnovu u nadi da e sebi uveati ansu da mu ovaj Sud dodeli vei iznos.

2. Presuda vea
164. Procenjujui po osnovu pravinosti, vee je podnosiocu predstavke dodelilo iznos od EUR
21.000 za materijalnu tetu i EUR 133.000 za nematerijalnu tetu, uzimajui u obzir duevni bol
koji je on svakako pretrpeo zbog nezadovoljavajue reakcije turskog pravosudnog sistema na
smrt [lanova njegove porodice], kao i patnje kroz koje su prola preivela deca.

3. Procena Suda
165. Sud je naao povredu prava na zatitu ivota zajemenog lanom 2 Konvencije i prava na
neometano uivanje imovine zatienog lanom 1 Protokola br. 1. Takoe je naao povredu
prava na pravni lek pred domaim sudom, zajemenog lanom 13 Konvencije, u vezi s obema
tubama.

(a) Materijalna teta

166. Kao i vee pre njega, i Veliko vee primeuje da je podnosilac predstavke bez sumnje
pretrpeo gubitke zbog povreda koje su ustanovljene i da postoji jasna uzrono-posledina veza
izmeu tih povreda i materijalne tete koja je navedena, koja moe da obuhvati i naknadu za
gubitak izvora prihoda (vidi predmete Salman, vidi gore, st. 137, i Z. and Others v. the United
Kingdom, vidi gore, st. 119). Meutim, nijedno od potraivanja podnosioca predstavke po ovom
osnovu nije u potpunosti dokumentovano. Navodna teta sadri komponente koje nije mogue
tano izraunati ili koje su zasnovane na tako ogranienim dokaznim materijalima da e svaka
procena neizbeno sadrati izvestan stepen nagaanja (vidi, izmeu ostalog, predmete
Sporrong and Lnnroth v. Sweden (lan 50), presuda od 18. decembra 1984. godine, Series A
No. 88, str. 14-15, st. 32, i Akdivar and Others v. Turkey (lan 50), presuda od 1. aprila 1998.
godine, Reports 1998-II, str. 718, st. 19).
Sud e dakle proceniti potraivanja podnosioca predstavke u vezi s materijalnom tetom po
pravinom osnovu, uzimajui u obzir sve podatke koji su mu na raspolaganju, kako zahteva lan
41.
167. Kao prvo, u pogledu naknade trokova sahrane, podnosilac predstavke je podneo lanak iz
dnevnika Sabah od 9. aprila 2001. godine u kome je navedeno da je druga rtva nesree od 28.
aprila 1993. godine, izvesni g. C. Eztirk (ztrk), morao da potroi TRL 550.000.000 da sahrani
enu i etvoro dece. Drava je osporila dokaznu vrednost tih podataka ali nije ponudila druge
dokaze da razjasni ovo pitanje.

Sud smatra da ovo potraivanje nije nerazumno jer je podnosilac predstavke morao da sahrani
devetoro lanova porodice. Sud dodeljuje iznos koji je traen po ovom osnovu u celini, to jest
USD 2.000.
168. to se tie navodnog gubitka novane potpore, za ovo potraivanje nisu podneti nikakvi
detaljni podaci. Meutim, Veliko vee se slae sa stavom vea da je u ovom sluaju svaki lan
domainstva morao na ovaj ili onaj nain da prui odreeni doprinos ivotu cele porodice, makar
da je tek dopunske prirode, mada se perspektiva novane potpore u budunosti od strane
sedmoro maloletne dece koja su poginula u nesrei ini jako dalekom.
Imajui sve u vidu, Sud smatra da bi po ovom osnovu trebalo dodeliti iznos od EUR 10.000.
169. to se tie navodnog gubitka zbog unitenja doma podnosioca predstavke, Sud na poetku
primeuje da se iznos ini preteranim, budui da nije potkrepljen ni na koji nain. U vezi s tim,
Sud smatra da bi ekonomski interes koji je dotiran stan koji je podnosilac predstavke pribavio
mogao da predstavlja trebalo uzeti u obzir u proceni tete (vidi gore stav 156), mada je ovaj
zadatak sloen, iz razloga kako stalnih oscilacija kursa turske lire i inflacije u Turskoj, tako i
transakcija koje je podnosilac predstavke izvrio sa svojim stanom (vidi gore stav 30).
Vee je svoju procenu zasnovalo na pretpostavci da je vrednost kue podnosioca predstavke
koja je unitena bila oko 50% od cene pristojnih stanova koje je u to vreme Gradsko vee
Istanbula nudilo u etvrti obaneme. Veliko vee primeuje u vezi s ovim da su prema spisku
koji je 20. marta 2001. godine sainilo Gradsko vee stanovi u to vreme nueni u etvrti
obaneme za oko TRL 10.400.000.000, to je na taj dan vredelo EUR 11.800.
Bez obzira na ove podatke, Sud primeuje, jo jednom na osnovu sopstvenih - neizbeno
okvirnih - kalkulacija, da je 13. novembra 1993. godine, kada je potpisan ugovor s podnosiocem
predstavke o kupoprodaji stana, ugovorena cena od TRL 125.000.000 vredela oko EUR 8.500,
od ega je jedna etvrtina (EUR 2.125) plaena odmah. Ostatak (u vrednosti od EUR 6.375)
trebalo je platiti u 120 mesenih rata od po TRL 732.844. Mesena rata je 13. novembra 1993.
godine vredela oko EUR 53. Meutim, 24. marta 1998. godine, kada je podnosilac predstavke
obeao da proda stan licu E. B., vrednost tih rata je bila samo po tri evra. Prema obraunu
zasnovanom na kursu lire izmeu 13. novembra 1993. i 24. marta 1998. godine, prosena
vrednost rate je bila EUR 15. Budui da nema razloga za pretpostavku da je podnosilac
predstavke nastavio da plaa rate posle 24. marta 1998. godine, moe se pretpostaviti da je do
tog datuma platio, pored prve etvrtine, jo oko EUR 780 u obliku mesenih rata za kupovinu
stana, to ukupno iznosi oko EUR 3.000, to je dosta manje od prvobitne vrednosti stana.
Takoe bi trebalo imati u vidu da je barem od februara 1995. godine, ako ne i dosta pre tog
datuma, pomenuti stan bio izdat licu s inicijalima H. . za mesenu kiriju od oko TRL 2.000.000
TRL (oko EUR 41). Za period od trideset i sedam meseci tokom koga je stan bio izdat a koji se
zavrio 24. marta 1998. godine kada je potpisano obeanje da e biti prodat, podnosilac
predstavke je dakle svakako primio najmanje EUR 1.500 evra u obliku zakupnine, dok je tokom
istog perioda morao da plati samo EUR 550 mesenih otplata.
Pored toga, poto je potpisao obeanje da e stan biti prodat, podnosilac predstavke je od E. B.
primio DEM 20.000; taj iznos, tada vredan EUR 10.226, mnogo je vei od bilo kog iznosa koga
bi podnosilac predstavke morao da potroi na kupovinu dotinog stana.

U svetlu prethodnog, pretpostavljajui da se trina vrednost kue podnosioca predstavke koja

je zatrpana u nesrei moe da proceni prema kriterijumu koji je koristilo vee i da je on morao da
potroi izvesnu svotu novca za trokove stanovanja tokom perioda dok je izdavao stan, jo uvek
nema razloga za Sud da zakljui da su te okolnosti dovele do gubitka koji je bio vei od dobiti
koji je podnosilac predstavke po prilici ostvario od transakcija u vezi sa svojim stanom.
Sledi da nema potrebe da se podnosiocu predstavke dodeli pravno zadovoljenje zbog unitenja
njegove kue, budui da nalaz da je postojala povreda sam po sebi predstavlja pravinu
naknadu.
170. to se tie vrednosti pokretne imovine izgubljene u nesrei od 28. aprila 1993. godine, Sud
primeuje da je 30. novembra 1995. godine Upravni sud u Istanbulu dodelio podnosiocu
predstavke obeteenje u iznosu od TRL 10.000.000 po tom osnovu (to je tada vredelo oko
EUR 208). Meutim, u svom odluivanju taj sud nije uzeo u obzir elektrine aparate koje je
podnosilac predstavke navodno posedovao, iz razloga to u njegovoj kui nije bila uvedena
elektrina energija (vidi gore stav 40). Pored ovoga, naknada koja je dodeljena nikada nije bila
isplaena podnosiocu predstavke. Sud upuuje na sopstveni zakljuak o ovim pitanjima (vidi
gore stavove 152, 153 i 156) i smatra da se ishod upravnog postupka ne moe uzeti u obzir za
svrhe lana 41 Konvencije.
Shodno prethodnom, i uprkos nepostojanja podataka od strane podnosioca predstavke o prirodi
i koliini pokretne imovine koje je mogao da poseduje, Sud je izvrio paljiv pregled potroake
robe u katalozima koju su podneti, imajui u vidu raunske metode koji su primenjivani u slinim
sluajevima (vidi predmete Akdivar and Others (l. 50), vidi gore, i Mente and Others v. Turkey
(l. 50), presuda od 24. jula 1998, Reports 1998-IV, str. 1693, st. 12).
Shodno prethodnom, uzimajui u obzir uslove ivota domainstva s malim primanjima, Veliko
vee se slae s veem da bi po osnovu pravinosti bilo opravdano zbirno obeteenje u iznosu
od 1.500 evra po ovoj stavci.

(b) Nematerijalna teta

171. to se tie nematerijalne tete, Veliko vee ne vidi razloga da odstupi od stava vea. Veliko
vee prepoznaje da je podnosilac predstavke bez sumnje pretrpeo patnje od ustanovljenih
povreda lanova lanova 2 i 13 Konvencije. Meutim, Sud se slae s Dravom da su
potraivanja po ovom osnovu preterana. Budui da je njegov zadatak da izvri pravinu
procenu, Sud mora da uzme u obzir specifine okolnosti sluaja, ukljuujui i patnje koje su
svakako pretrpela tri preivela deteta, Hisametin, Ajdin i Halef Enerildiz, koji su roeni 10.
oktobra 1980. godine, 10. oktobra 1981. godine i 10. jula 1982. godine.
Ba kao i nalazi Suda da je postojala povreda, odluke koje su doneli turski sudovi nakon
presude u meritumu jesu podnosiocu predstavke pruile izvesnu naknadu nematerijalne tete,
mada nisu pruile puno pravno zadovoljenje za tetu koja je pretrpljena po ovom osnovu. Sud
meutim smatra da TRL 100.000.000 TRL (to je u to vreme vredelo oko EUR 2.077) koje su
upravni sudovi dodelili podnosiocu predstavke u vidu obeteenja za nematerijalnu tetu ne
moe biti uzeto u obzir u vezi sa lanom 41, videvi da drava taj iznos nikada nije ni platila, i da
se u veoma specifinim okolnostima ovog sluaja odluka podnosioca predstavke da ne pokrene
izvrni postupak kako bi doao do tog novca ne moe smatrati njegovim odricanjem od prava na
taj iznos (vidi, mutatis mutandis, predmet Neumeister v. Austria (lan 50), presuda od 7. maja
1974, Series A No. 17, str. 16, st. 36).

Imajui u vidu sve prethodno, kao i sopstvenu relevantnu praksu u vezi s primenom lana 41 u
pogledu maloletne dece ili rodbine rtava lana 2 (vidi predmet akc v. Turkey [GC], br.
23657/94, st. 8 i 130), Sud odluuje da g. Maalahu Enerildizu i njegovoj preiveloj punoletnoj
deci, Hisametinu, Ajdinu i Halefu Enerildizu, dodeli svakome po EUR 33.750 za nematerijalnu
tetu, to ukupno iznosi 135.000 evra.

B. Sudski i ostali trokovi

1. Podnesci stranaka
172. Podnosilac predstavke je podneo zahtev za USD 50.000 za sudske trokove, to ukljuuje
USD 20.000 za rad njegove advokatice u pismenim i usmenim podnescima pred Velikim veem.
Naveo je da je za zastupanje njegovog sluaja pred domaim sudovima i institucijama u
Strazburu potroeno preko 330 sati rada po stopi od USD 150 na sat, prema cenovniku
minimalnih honorara Advokatske komore u Istanbulu.
173. Drava je navela da su zahtevi podnosioca predstavke u vezi sa sudskim i ostalim
trokovima preterani i neutemeljeni.

2. Presuda vea
174. U postupku pred veem, podnosilac predstavke je traio USD 30.000 za sudske trokove i
790 USA dolara za razne trokove. Budui da nisu podnete nikakve priznanice ili drugi dokazi,
vee je navelo da nije uvereno da je podnosilac predstavke pretrpeo te trokove i dodelilo mu
EUR 10.000, umanjeno za EUR 2.286,50 koje Savet Evrope u obliku pravne pomoi.

3. Procena Suda
175. Podnosilac predstavke je nastavio da prima pravnu pomo u postupku po lanu 43
Konvencije. Pored EUR 2.286,50 koje je ve dobio od Saveta Evrope, dodeljeno mu je EUR
1.707,34 za pripremu sluaja nakon to je upuen Velikom veu.
Sud stalno zauzima stav da sudski i ostali trokovi nee biti nadoknaeni po lanu 41 ukoliko ne
bude ustanovljeno da su stvarno pretrpljeni, da su nuno pretrpljeni i da su koliinski razumni
(vidi predmet Sahin v. Germany [GC], br. 30943/96, st. 105, ECHR 2003-VIII). U ovom predmetu
podnosilac predstavke nije potkrepio zahteve odgovarajuom dokumentacijom ili pak podneo
detaljna objanjenja u pogledu rada svoje advokatice na pitanjima u vezi sa lanom 2 i 13
Konvencije i lanom 1 Protokola br. 1, odredbama za koje je ustanovljeno da su bile prekrene.
U skladu s pravilom 60, stav 2 Pravilnika Suda, Sud nee moi da prihvati zahtev podnosioca
predstavke u njegovom sadanjem obliku. Meutim, podnosilac predstavke je svakako imao
odreene trokove u vezi s radom advokatice koja ga je zastupala u pismenom i usmenom
postupku pred telima Konvencije (vidi, mutatis mutandis, predmet Labita v. Italy [GC], br.
26772/95, st. 210, ECHR 2000-IV). Sud je spreman da prihvati da je u ovom predmetu, koji je
bez sumnje sloen, za taj zadatak potroeno onoliko sati koliko je navedeno. Meutim, Sud
ponavlja da u pogledu honorara ne smatra sebe vezanim nacionalnim pravilima i praksom,
mada oni mogu biti od izvesne pomoi (vidi, na primer, predmet Tolstoy Miloslavsky v. the
United Kingdom, presuda od 13. jula 1995, Series A No. 316-B, str. 83, st. 77).

Procenjujui po pravinom osnovu, Sud smatra razumnim da dodeli podnosiocu predstavke

iznos od EUR 16.000, umanjen za EUR 3.993,84 koje je Savet Evrope platio za pravnu pomo
za celokupan postupak pred institucijama Konvencije.

C. Zatezna kamata
176. Sud smatra da bi zatezna kamata trebalo da bude obraunata na osnovu kamatne stope
na kredite Evropske centralne banke, uveane za tri procentna poena.

IZ OVIH RAZLOGA, SUD

1. Odluuje jednoglasno da je postojala povreda lana 2 Konvencije u njegovom materijalnom
aspektu, zbog propusta da se preduzmu odgovarajui koraci kako bi se spreila smrt nesrenim
sluajem devetoro lanova porodice podnosioca predstavke;
2. Odluuje sa esnaest glasova za i jednim protiv da je takoe postojala povreda lana 2
Konvencije u njegovom procesnom aspektu, zbog nepostojanja odgovarajue zakonske zatite
prava na ivot;
3. Odluuje s petnaest glasova za i dva glasa protiv da je postojala povreda lana 1 Protokola
br. 1;
4. Odluuje s petnaest glasova za i dva glasa protiv da je postojala povreda lana 13 Konvencije
u vezi s tubom po materijalnom aspektu lana 2;
5. Odluuje s petnaest glasova za i dva glasa protiv da je takoe postojala povreda lana 13
Konvencije u vezi s tubom po lanu 1 Protokola br. 1;
6. Odluuje jednoglasno da se ne javljaju nikakva odvojena sporna pitanja po stavu 1 lana 6 ili
po lanu 8 Konvencije;
7. Odluuje jednoglasno
(a) da je tuena Drava duna da plati, u roku od tri meseca, sledee iznose, bez
naplate ikakvih poreza ili drugih dabina, koje treba pretvoriti u turske lire po vaeoj
stopi na dan isplate:
(i) podnosiocu predstavke, g. Maalahu Enerildizu:
- USD 2.000 (dve hiljade amerikih dolara) i EUR 45.250 (etrdesetpet hiljada
dvestotine i pedeset evra) za materijalnu i nematerijalnu tetu;
- EUR 16.000 (esnaest hiljada evra) za sudske i druge trokove, umanjeno za EUR
3.993,84 (tri hiljade devetstotina devedesettri evra i osamdesetetiri centa) to je ve
primljeno od Saveta Evrope;
(ii) svakome od njegova tri punoletna sina, Hisametinu, Ajdinu i Halefu Enerildizu,
EUR 33.750 (tridesetitri hiljade sedamsto pedeset evra) za nematerijalnu tetu;

(b) da e od isteka pomenutog roka od tri meseca do dana isplate biti obraunavana
prosta kamata na pomenute iznose po stopi jednakoj kamatnoj stopi na kredite
Evropske centralne banke, uveanoj tokom perioda prekoraenja roka za tri
procentna poena;
8. Odbacuje jednoglasno ostatak zahteva podnosioca predstavke za pravinim zadovoljenjem.
Sainjeno na engleskom i francuskom jeziku i izreeno na javnoj raspravi u Sudu u Strazburu
30. novembra 2004. godine.

Lucijus Vildhaber

* * *

Predsednik

Pol Mahoni

Sekretar Suda

Shodno lanu 45 stav 2 Konvencije i pravilu 74, stav 2 Pravilnika Suda, uz presudu su priloena
dva izdvojena miljenja:
(a) delimino izdvojeno miljenje g. Tirmena;
(b) delimino izdvojeno miljenje ge Mularoni.
L. V.
P. J. M.

DELIMINO IZDVOJENO MILJENJE SUDIJE TJURMENA

Slaem se s veinom da je postojala povreda lana 2 u njegovom materijalnom aspektu budui
da su dravni organi propustili da preduzmu odgovarajue korake da zatite ivote graana u
njihovoj nadlenosti.
Meutim, ao mi je da ne mogu da se sloim s veinom da su takoe postojale povrede lana 2
u njegovom procesnom aspektu, lana 1 Protokola br. 1 i lana 13.
1. lan 2 (procesni aspekt)
Presudom nisu ustanovljene nikakve nepravilnosti u pogledu istrage (stav 113), u kojoj su
prepoznata lica odgovorna za nesreu i ista gonjena. Dvojica gradonaelnika su osuena po
lanu 230 Krivinog zakonika Turske.
Meutim, veina u Sudu je nala povredu procesnog aspekta lana 2 iz razloga to sudei
sudovi nisu odredili punu odgovornost dravnih slubenika i efikasno primenili odredbe domaeg
prava - to jest, zato to su domai sudovi primenili lan 230 Krivinog zakonika (nesavesno
vrenje slubene dunosti) a ne lan 455 (ubistvo iz nehata ili nebrige).

S ovim zakljukom se ne slaem iz sledeih razloga.

Kao prvo, veina smatra da je postojala povreda procesnog aspekta lana 2, i to ne zbog toga
to nije postojala delotvorna istraga, ve u vezi sa sudskim postupkom, tanije primenom
domaeg prava. Ovo je potpuno nov pristup koji nema presedana u praksi Suda. Ako veina
smatra da pravni lek koji postoji u domaem pravu nije delotvoran, to onda pokree pitanje po
lanu 13, a ne po lanu 2.
Drugo, ini se nedoslednim rei s jedne strane da je istraga delotvorna a s druge da je odluka
domaeg suda prekrila Konvenciju.
Takav pristup zanemaruje injenicu da je odluka domaeg suda zasnovana na injenicama koje
su utvrene istragom. Kako je mogue da Sud ospori odluku nacionalnog suda a da u isto
vreme prizna delotvornost istrage? U okolnostima u kojima je istraga delotvorna, da bi se
zakljuilo da je prekren procesni aspekt lana 2, bilo bi potrebno ispitati injenice, to bi Sud
uinilo sudom etvrtog stepena. Praksom Suda je odavno utemeljeno da je odreivanje injenica
i tumaenje i primena domaih zakona stvar nacionalnih dravnih organa (vidi, izmeu ostalog,
Kemmache v. France (no. 3), presuda od 24. novembra 1994, Series A No. 296-C, str. 86-87, st.
37, i Kaymaz v. Turkey (odl.), br. 37053/97, 16. marta 2000. godine).
Tree, veina ne pridaje nikakav znaaj injenici da je podnosilac predstavke sopstvenim
ponaanjem doprineo izazivanju opasnosti po ivot i izazvao smrt devet lanova sopstvene
porodice. Nije sporno da je podnosilac predstavke (a) podigao kuu bez dozvole na zemlji koja
nije bila u njegovom vlasnitvu, i (b) da je to uinio jako blizu deponije smea.
Nesavesno postupanje dravnih organa i podnosioca predstavke predstavljaju bitne elemente
uzronosti. Oba su uslovi sine qua non tete koja je nastala. Jedno bez drugog ne bi bilo
dovoljno da se teta izazove. Smrt devetoro ljudi je bila posledica nesavesnog postupanja i
dravnih organa i podnosioca predstavke.
Pored ovoga, dvojica gradonaelnika su poinila nevezano krivino delo, to jest nesavesno
postupanje u vrenju slubene dunosti. Peto odeljenje Krivinog suda u Istanbulu je u presudi
od 4. aprila 1996. godine odluilo da uzme u obzir sve ove elemente i da primeni lan 230
Krivinog zakonika (nesavesno postupanje u vrenju javne dunosti) a ne lan 455 (lienje
ivota iz nehata). Obojici gradonaelnika je izreena osuujua kazna po lanu 230. Kasacioni
sud je potvrdio presudu. Presuda pominje odgovornost obojice gradonaelnika i podnosioca
predstavke za smrt devetoro ljudi. Sudije Krivinog suda u Istanbulu su takoe uzele u obzir
izvetaj vetaka, kojim je odgovornost za nesreu podeljena na sledei nain: dve osmine
odgovornosti Gradskom veu Istanbula, dve osmine Mesnom veu Imranije i dve osmine
stanovnicima sirotinjskom naselja "zbog toga to su ugrozili svoje porodice naseljavajui se blizu
brda otpada" (vidi stav 23 presude).
Sledi da nije tano da, kako je navedeno u stavu 116 presude, nacionalni sud nije u svojoj
presudi priznao "bilo kakvu odgovornost za propust da se zatiti pravo na ivot". Nacionalni sud
je odmerio odgovornost podnosioca predstavke i gradonaelnika i zakljuivao u okviru polja
slobodne procene. Veina u Sudu je ovo priznala kada je u stavu 116 navela da "...nije zadatak
Suda da se bavi aspektima domaeg krivinog prava u vezi s krivinom odgovornou
pojedinaca, to je stvar procene nacionalnih sudova, ili pak da izrie osuujue ili oslobaajue
presude u tom pogledu".

Meutim, takvo izriito priznanje granica izmeu nacionalnih sudova i Suda u Strazburu, to je u
skladu s praksom Suda, ini jo teim da se razumeju razlozi zato je ustanovljena povreda
procesnog aspekta lana 2. Prema miljenju veine, pitanja domaeg prava koja se odnose na
krivinu odgovornost pojedinaca su stvar procene nacionalnih sudova, ali ako nacionalni sud
odlui iz dobrog razloga da primeni jedan lan Krivinog zakonika a ne neki drugi, to moe
predstavljati nedostatak zakonske zatite koja titi pravo na ivot.
etvrto, iz presude nije jasno zato je veina odluila da izmeni naela ustanovljena praksom
Suda u vezi s nepostojanjem krivinopravnog pravnog leka u sluajevima nenamernog lienje
ivota. U predmetima Calvelli and Ciglio v. Italy ([GC], br. 32967/96, ECHR 2002-I),
Mastromatteo v. Italy ([GC], br. 37703/97, ECHR 2002-VIII), i Vo v. France ([GC], br. 53924/00,
ECHR 2004-VIII), Sud je izneo stav da "ako krenje prava na ivot ili nepovredivost linosti nije
uinjeno namerno, obaveza injenja propisana stavom 2 da se ustanovi delotvoran pravosudni
sistem ne zahteva nuno da u svakom pojedinanom sluaju bude odreen krivinopravni pravni
lek". U ovom predmetu, veina je odstupila od te sudske prakse. U stavu 93 presude, veina
iznosi stav da "...u oblastima kao to je ona koja je osporena u ovom predmetu [pretpostavljamo
da se misli na ekoloku tetu], naela koja su primenljiva treba traiti meu onima koja je Sud
ve imao prilike da razvija, posebno u vezi s korienjem smrtonosne sile."
Kako u predmetu Calvelli and Ciglio i u naem, ono to je sporno s aspekta krivinog prava je
lienje ivota iz nehata. to se tie stepena nehata, teko je uoiti razliku izmeu nehata
ginekologa koji je znao da je roenje deteta bilo veoma rizino jer je majka bila dijabetiarka tipa
A a plod je bio preveliki za roenje prirodnim putem, a ne samo da nije preduzeo mere
predostronosti, ve nije ni prisustvovao poroaju (Calvelli and Ciglio), i nehata dvojice
gradonaelnika koji je trebalo da znaju iz izvetaja vetaka da je deponija smea bila veoma
opasna a pored svega propustili da preduzmu bilo kakve mere da spree takvu nesreu.
2. lan 1 Protokola br. 1
U pogledu lana 1 Protokola br. 1, potpuno se slaem sa stavom koji je sutkinja Mularoni iznela
u stavu 2 njenog delimino izdvojenog miljenja.
Treba primetiti da je Sud, odmah nakon predmeta Kopeck v. Slovakia ([GC], br. 44912/98,
ECHR 2004-IX), u kome je objedinio svoju praksu u pogledu znaenja pojma "imovina" po
Konvenciji, sada uveo novi kriterijum za odreivanje imovine - tolerisanje nacionalnih vlasti.
Plaim se da bi takav novi pojam mogao da dovede do nepoeljnih posledica, na primer
proirenje zatite Konvencije tako da obuhvati zgrade podignute bez dozvole, kao i da
podstakne nezakonite situacije.
3. lan 13
Presuda, nakon to je ispitala delotvornost krivinopravnog leka po lanu 2, ograniava opseg
pritube po lanu 13 na delotvornost upravnopravnog pravnog leka.
Presudom od 30. novembra 1995. godine, Upravni sud u Istanbulu je naloio dravnim vlastima
da isplate podnosiocu predstavke i njegovoj deci iznos od TRL 100.000.000 za nematerijalnu
tetu i TRL 10.000.000 za materijalnu tetu. Reenje je dostavljeno podnosiocu predstavke.

Kako je jasno navedeno u presudi vea, "... podnosilac predstavke nikad nije traio isplatu
obeteenja koje mu je dodeljeno, injenica koju nikada nije opovrgao" (stav 117 presude vea;
ova injenica je izostala iz presude Velikog vea).
Podnosilac predstavke se nije alio na neplaanje obeteenja jer nije ni eleo da ga dobije. Da
je stupio u vezu s kancelarijom gradonaelnika i dao broj svog rauna, on bi dobio obeteenje
koje mu je bilo dodeljeno. Kako vlasti mogu da isplate novac bez poznavanja adrese ili broja
rauna podnosioca predstavke?
Sledi da je netano smatrati Dravu odgovornom za neplaanje obeteenja.
to se tie trajanja postupka pred upravnim sudom, veina je saglasna da je postupak trajao
etiri godine, jedanaest meseci i deset dana, to pravni lek upravnog suda ini nedelotvornim.
Ja se ne slaem s ovim stavom.
Postupak je trajao etiri godine i jedanaest meseci pred etiri stepena nadlenosti. injenice
sluaja ukazuju da nije bilo znaajnih perioda neaktivnosti koji bi mogli da se pripiu nacionalnim
sudovima.
Veina je saglasna da je "domai sud pokazao nedovoljno revnosti". Meutim, za ovaj zakljuak
nije dato nikakvo obrazloenje. Do njega se dolo bez ispitivanja sudskih postupaka i bez
primene dobro utemeljenih kriterijima Suda u vezi s trajanjem postupka, to jest sloenosti
sluaja, ponaanja podnosioca predstavke i ponaanja pravosudnih organa.
Sledi da nije postojala povreda lana 13.
4. lan 41
Slaem se s iznosom pravinog zadovoljenja isplaenim podnosiocu predstavke. Meutim, ne
slaem se s rezonovanjem prilikom obrauna iznosa. Izgleda da je prilikom obrauna
obeteenja data ista teina svim lanovima domainstva podnosioca predstavke, koji su
opisani kao "lanovi porodice" podnosioca predstavke (stav 167 presude).
Meutim, ako proitamo stav 3 presude, bie nam jasno da je jedna od tih "lanova porodice",
Sidika Zorlu, bila "nevenana ena" podnosioca predstavke. Izgleda da je ovo prvi put da je Sud
u odluivanju iznosa koji e biti isplaen za pravino zadovoljenje uzeo u obzir nevenanu enu
podnosioca predstavke i dao joj istu teinu kao i njegovoj supruzi i deci. Takav pristup bi mogao
da ima neeljene implikacije za sudsku praksu Suda u budunosti.

DELIMINO IZDVOJENO MILJENJE SUTKINJE MULARONI

(Prevod)
1. Potpuno se slaem s razmiljanjem i zakljucima veine u pogledu lana 2 Konvencije kako u
materijalnom tako i procesnom pogledu.
2. Meutim, smatram da u ovom sluaju nije primenljiv lan 1 Protokola br. 1. Tom odredbom je
zajemeno imovinsko pravo. U svojoj sudskoj praksi, Sud je razjasnio pojam imovine, koja moe
da obuhvati kako "postojeu imovinu" tako i aktivu, ukljuujui potraivanja, u pogledu koje

podnosilac predstavke moe da tvrdi da ima barem "razumno oekivanje" da e obezbediti

delotvorno uivanje imovinskog prava. Nasuprot ovome, nada da e se obezbediti priznanje
imovinskog prava koje nije bilo mogue uivati na delotvoran nain se ne moe smatrati
imovinom u smislu lana 1 Protokola br. 1 (vidi, izmeu ostalih relevantnih predmeta, predmete
Marckx v. Belgium, presuda od 13. juna 1979. godine, Series A No. 31, str. 23, st. 50; Princ
Hans-Adam of Liechtenstein v. Germany [GC], br. 42527/98, st. 83, ECHR 2001-VIII; i Kopeck
v. Slovakia [GC], br. 44912/98, st. 35, ECHR 2004-IX).
Pred Sudom nije osporeno da je kua podnosioca predstavke podignuta protivno urbanistikim
propisima Turske i da nije ispunjavala odgovarajue tehnike standarde, ili da je zemlja na kojoj
se nalazila bila dravna (vidi stav 125 presude). Podnosilac predstavke nije bio u stanju da
dokae da je imao pravo vlasnitva nad tom zemljom ili da je mogao da na zakonit nain ponese
zahtev da mu zemlja bude preneta u vlasnitvo po lanu 21 Zakona br. 775 od 20. jula 1966.
godine ili po naknadnim dopunama tog zakona.
Veina je saglasna da "...Sud ne moe da zakljui da bi nada koji je podnosilac predstavke imao
da e jednog dana na njega biti izvren prenos prava vlasnitva predstavljala oblik potraivanja
koji bi bio toliko utemeljen da bi bio izvriv pred sudom, pa time i jasnu "imovinu" u smislu
sudske prakse ovog Suda" (vidi stav 126 presude in fine). Meutim, umesto da izvuku
odgovarajue zakljuke iz ovog rezonovanja i odrede da lan 1 Protokola br. 1 nije bio primenljiv,
oni su usvojili novi kriterijum prihvatljivosti za ovaj lan: gotovo petogodinje tolerisanje
ponaanja podnosioca predstavke od strane relevantnih dravnih organa, to je vodilo zakljuku
da su ti organi de facto priznali da su podnosilac predstavke i lanovi njegove porodice imali
vlasniki interes u pogledu kue i pokretne imovine (vidi stav 127), koji je bio takve prirode i u toj
meri priznat da je predstavljao materijalan interes pa time i "imovinu" u smislu pravila sadranog
u prvoj reenici lana 1 Protokola br. 1 (vidi stav 129).
Ja ne mogu da se sloim s ovim razmiljanjem.
Po mom miljenju, niti preutno tolerisanje niti drugi humanitarni obziri ne mogu biti dovoljni da
ozakone tubu podnosioca predstavke po lanu 1 Protokola br. 1, niti bi Sud trebalo da koristi
iste da opravda zakljuak koji se svodi na to da podnosioce predstavke (u ovog sluaju g.
Enerildiza, ali takoe i sve druge podnosioce predstavke u budunosti koji su podigli zgrade bez
dozvole) izuzme iz opsega primene nacionalnih urbanistikih i graevinskih propisa, pa time i da
na odreeni nain odobri irenje ovakve divlje gradnje.
Smatram da bi nalaz veine da je lan 1 Protokola br. 1 primenjiv mogao da ima paradoksalno
dejstvo. Mislim, na primer, na raskone vile i hotele nezakonito podignute na obalama mora i na
drugim mestima koji po nacionalnim propisima ne mogu postati vlasnitvo odrajem; da li e
sada prosta injenica da su vlasti tolerisale takve zgrade pet godina biti dovoljna da moe da se
tvrdi da bi oni koji su ih podigli svesno krei zakon mogli da imaju dokazivo potraivanje po
lanu 1 Protokola br. 1? Takav bi zakljuak vlastima (kako nacionalnim tako i lokalnim) veoma
oteao rad u primeni urbanistikih i drugih propisa u situacijama gde su, na primer, nasledile
nezakonitu situaciju nastalu tokom prethodnog perioda, kada su na vlasti bile manje savesne
uprave.
Na kraju, nije mi lako da prihvatim da bi u sluajevima gde su zgrade podignute uz krenje
urbanistikih propisa drave od sada imali obavezu injenja da zatite imovinsko pravo koje
nikada nije bilo priznato u domaem pravu i koje ne bi ni trebalo da bude priznato, jer bi u
mnogim sluajevima moglo da bude primenjeno na tetu prava drugih i opteg interesa.

Ja sam dakle zakljuila da lan 1 Protokola br. 1 nije primenljiv, i da sledi da nije ni bio prekren.
Takoe bi trebalo da dodam da bih ak i da sam bila zakljuila da je lan 1 Protokola br. 1
primenljiv - a ponavljam da nisam - smatrala, protivno stavu veine (vidi stav 137 presude), da
podnosilac predstavke vie nije mogao da tvrdi da je rtva. Po mom miljenju, dodela dotiranog
stana pod veoma povoljnim uslovima se moe smatrati sutinskim priznanjem povrede lana 1
Protokola br. 1, to se moe smatrati merom koja je najverovatnije najbolji oblik pravnog
zadovoljenja u ovom predmetu.
3. Uzimajui u obzir okolnosti sluaja i rezonovanje koje je navelo Sud da odredi povredu
procesnog aspekta lana 2 Konvencije, smatram da nije bilo neophodno sluaj razmatrati po
lanu 13 u pogledu pritube po materijalnom aspektu lana 2.
4. Uzimajui u obzir moje zakljuke po lanu 1 Protokola br. 1, smatram da nije postojala
povreda lana 13 u pogledu pritube po lanu 1 Protokola br. 1."

(Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Enerildiz protiv Turske,

predstavka br. 48939/99, od 30. novembra 2004. godine - Savet Evrope, Kancelarija u
Beogradu, Odabrane presude IV, Beograd 2009, str. 7-64)

PRESUDA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA

PRAVA U PREDMETU SALONTAJI DROBNJAK
PROTIV SRBIJE (predstavka br. 36500/05) POVREDA PRAVA U VEZI SA PRAVINOU
POSTUPKA DELIMINOG LIENJA POSLOVNE
SPOSOBNOSTI
Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i
osnovnih sloboda
lan 6 stav 1 i lan 8
Sentenca:

Smatrae se da je dolo do povrede odredbe lana 6. stav 1. Konvencije u vezi sa

pravinou postupka koji je imao za rezultat delimino liavanje podnosioca predstavke
poslovne sposobnosti, odnosno da je povreeno njegovo pravo na pristup sudu radi
vraanja njegove poslovne sposobnosti u sluaju kada je podnosilac predstavke bio
iskljuen sa zavrnog roita na kome se odluivalo o liavanju njegove poslovne
sposobnosti pa stoga nije mogao lino da ospori izvetaj vetaka koji preporuuje

delimino liavanje poslovne sposobnosti, a odluka Suda u kome je navedeno da

njegovo lino pojavljivanje na roitu ne bi bilo svrsishodno nije bila dodatno
obrazloena. Sud je takoe utvrdio da nije postojao razuman odnos proporcionalnosti
izmeu upotrebljenih sredstava i cilja kome se tei, ako u postupku vraanja poslovne
sposobnosti podnosiocu predstavke i njegovom staratelju etiri godine nije bilo
omogueno da se ponovo razmotri stanje podnosioca predstavke od strane Suda, ime
je ugroena sama sutina prava na pravino suenje, koje je zagarantovano
Konvencijom.

"PRESUDA
Strazbur, 13. oktobar 2009. godine
Ova presuda e postati pravosnana u okolnostima predvienim lanom 44. stav 2. Konvencije.
Mogue su redaktorske promene.
U predmetu Salontaji Drobnjak protiv Srbije,
Evropski sud za ljudska prava (Drugo odeljenje) zasedajui u veu u ijem su sastavu bili:
Franoise Tulkens, predsednik,
Vladimiro Zagrebelsky,
Danute Joiene,
Dragoljub Popovi,
Andrs Saj,
Nona Tsotsoria,
Kristina Pardalos, sudije,
i Franoise Elens-Passos, zamenik sekretara Odeljenja,
posle veanja na zatvorenoj sednici odranoj 22. septembra 2009. godine, izrie sledeu
presudu, koja je usvojena na taj dan:

POSTUPAK
1. Predmet je formiran na osnovu predstavke (broj 36500/05), koju je Sudu podneo protiv
dravne zajednice Srbija i Crna Gora prema lanu 34. Konvencije za zatitu ljudskih prava i
osnovnih sloboda (u daljem tekstu: "Konvencija") u to vreme dravljanin dravne zajednice
Srbija i Crna Gora, g. Slavko Salontaji Drobnjak (u daljem tekstu: "Podnosilac predstavke"),
dana 11. oktobra 2005. godine.

2. Od 3. juna 2006. godine, posle Deklaracije o nezavisnosti Crne Gore, Srbija je iskljuiva
strana ugovornica u postupcima pred Sudom.
3. Podnosioca predstavke zastupao je g. Y. Grozev, advokat iz Sofije i ga Lj. Palibrk iz
Helinskog odbora za zatitu ljudskih prava u Srbiji, nevladine organizacije iz Beograda. Vladu
dravne zajednice Srbija i Crna Gora, a, kasnije, Vladu Srbije (u daljem tekstu: "Vlada")
zastupao je njen zastupnik, g. S. Cari.
4. Podnosilac predstavke je tvrdio da postoje brojne povrede njegovih prava zajamenih prema
lanu 6. st. 1, 8. i 13. Konvencije, koje su sve nastale u kontekstu deliminog lienja poslovne
sposobnosti i njegovih kasnijih pokuaja da mu se radna sposobnost vrati u potpunosti.
5. Dana 22. maja 2008. godine Predsednik Drugog odeljenja je odluio da Vladu obavesti o
predstavci. Primenjujui lan 29. stav 3. Konvencije, reio je, takoe, da osnovanost predstavke
razmatra istovremeno kada i doputenost.

INJENICE
I. OKOLNOSTI PREDMETA

6. Podnosilac predstavke je roen 1949. godine i ivi u Vrbasu, Srbija.

7. injenice predmeta, kako su ih stranke dostavile, mogu se sumirati kako sledi.

A. Uvod
8. Od 1973. godine podnosilac predstavke je pokrenuo, uglavnom pred Optinskim sudom u
Vrbasu, nekih dve stotine parnica protiv njegovog poslodavca i rukovodstva, kao i raznih
privatnih lica i slubenika Vlade, iznosei nepravilnosti, uznemiravanje i/ili bezakonje. On je,
takoe, podneo brojne krivine pritube po istom osnovu.
9. Protiv poslodavca podnosioca predstavke 2003. godine je pokrenut steajni postupak, a
podnosilac predstavke je otputen.
10. Navedene parnice su se, meutim, nastavile, a neke su kasnije okonane u korist
podnosioca predstavke.

B. Prvi krug krivinih postupaka i druge injenice u vezi sa tim

11. Podnosilac predstavke je u junu 1996. godine pretio generalnom direktoru svog poslodavca
lovakim noem i lanom runom granatom. Na kraju se, ipak, dobrovoljno predao u oba
sluaja, a direktor je dobio posekotinu na desnoj ruci.
12. Podnosilac predstavke je kasnije optuen za krivino delo ugroavanja sigurnosti.
13. U toku ovog postupka podnosioca predstavke su pregledala dva tima medicinskih vetaka.

14. Prvi tim vetaka (Medicinski centar Novi Sad - Institut za psihijatriju) je naveo da je on
duevno bolestan, da pati od paranoidne psihoze, i da se zbog toga ne moe smatrati krivino
odgovornim. Dalje, poto je postojala stvarna opasnost da podnosilac predstavke moe ponovo
da nanese povredu, taj tim je preporuio obavezno psihijatrijsko leenje u ustanovi.
15. Drugi tim vetaka (KPD bolnica u Beogradu) je 6. novembra 1996. godine utvrdio da
podnosilac predstavke ima granini poremeaj linosti, ali nije smatrao da je on ozbiljno
agresivan i preporuio je obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi.
16. Optinski sud u Vrbasu je 22. novembra 1996. godine utvrdio da podnosilac predstavke nije
krivino odgovoran s obzirom da ne moe da upravlja svojim postupcima niti da pravilno shvati
njihovo znaenje (videti stav 84. u daljem tekstu). On je, meutim, naloio obavezno
psihijatrijsko leenje podnosioca predstavke van ustanove.
17. Od 22. novembra 1996. godine do 15. novembra 1998. godine podnosilac predstavke je
redovno dolazio na leenje. Ove obaveze je osloboen 16. novembra 1998. godine.
18. Policija u Vrbasu je 5. septembra 2003. godine pozvala podnosioca predstavke da d izjavu
u vezi sa njegovim stalnim pretnjama koje je navodno upuivao istom generalnom direktoru.

V. Postupak za utvrivanje poslovne sposobnosti podnosioca predstavke i

injenice u vezi sa tim
19. Poto je u vezi sa ovim postupkom primio predloge Okrunog suda u Novom Sadu i
Vrhovnog suda u Beogradu od 26. oktobra 2001. godine, odnosno 31. oktobra 2001. godine, koji
su ve razmatrali pritube podnosioca predstavke u jednom broju posebnih parninih postupaka
koji su bili u toku (videti stav 106. u daljem tekstu, l. 82. i 79., tim redosledom), Optinski sud u
Vrbasu je u martu 2002. godine preporuio lokalnom Centru za socijalni rad, "CSR") da zvanino
zatrai pokretanje postupka za utvrivanje poslovne sposobnosti podnosioca predstavke.
20. "CSR" je 18. marta 2002. godine prihvatio ovaj predlog.
21. Optinski sud je 21. marta 2002. godine ustanovio da je navedeni postupak time pokrenut po
slubenoj dunosti i naloio da podnosilac predstavke bude podvrgnut psihijatrijskom pregledu
od strane Sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Za to je dao
sledee objanjenje:
"S obzirom na injenicu da je [podnosilac predstavke] ukljuen u mnoge pravne predmete i da
se broj ovih predmeta ... veoma uveava, u interesu je suda da se razmotri njegova sposobnost
da odluuje ... [kao to je ve] ... istakao Okruni sud u Novom Sadu i Vrhovni sud Srbije ..."
22. Ova odluka je istog dana uruena podnosiocu predstavke.
23. Forenziko-medicinski odbor je posle toga zakazao preglede za 8. april 2002. godine i 15.
april 2002. godine, ali je podnosilac predstavke odbio da bude pregledan dok se ne ispune
odreeni uslovi. Podnosilac predstavke je posebno zatraio: (i) da bude unapred obaveten o
identitetu vetaka koji e ga pregledati; (ii) da na kraju dobije priliku da prihvati ili odbije izabrane
vetake; (iii) da se njegov pregled obavi u sudnici u prisustvu sudije kao i javnosti; i (iv) da se
ceo pregled snima audio-vizuelno.

24. Forenziko-medicinski odbor je 26. aprila 2002. godine i ponovo 14. marta 2003. godine
obavestio Optinski sud da su ti uslovi neprihvatljivi.
25. Dva druga vetaka, koje je Optinski sud kasnije imenovao, bili su istog miljenja i odbili su
angaovanje, dok jo dva vetaka nisu bili dostupni ili nisu bili voljni da podnosioca predstavke
lino pregledaju.
26. U meuvremenu, 20. marta 2003. godine, "CSR" je imenovao Lj. Z. da postupa kao
privremeni staralac podnosioca predstavke i da ga zastupa u postupcima.
27. Podnosilac predstavke je 29. maja 2003. godine obaveten da je predsednik Optinskog
suda prihvatio da mu se dozvoli da se napravi audio zapis njegovog psihijatrijskog pregleda.
28. "CSR" je 8. novembra 2003. godine imenovao Z. P. da postupa kao novi privremeni staralac
podnosioca predstavke.
29. Podnosilac predstavke je 17. februara od jednog od vetaka zatraio zajam, s obzirom na
njegovu "teku finansijsku situaciju".
30. Podnosilac predstavke je 19. februara 2004. godine obavestio Optinski sud o tekim
finansijskim problemima njegove porodice, citirajui da je glavni razlog za to njegova
nemogunost da dobije naknadu u raznim parninim postupcima.
31. Posle nekoliko roita, odranih do kraja juna 2004. godine, kojima su prisustvovali vetaci
i/ili podnosilac predstavke, Optinski sud je 28. juna 2004. godine naloio da ovaj drugi bude
obavezno pregledan i smeten u psihijatrijsku ustanovu najvie tri meseca. Ovde se sud oslonio
na miljenja vetaka koji su do tada sasluani i na nespremnost samog podnosioca predstavke
da bude podvrgnut psihijatrijskom pregledu.
32. I podnosilac predstavke i Z. P. su podneli albu protiv ove odluke.
33. Okruni sud je 12. jula 2004. godine potvrdio odluku donetu u prvom stepenu.
34. Okruni javni tuilac iz Novog Sada je 5. avgusta 2004. godine urgirao kod Optinskog suda
da ubrza postupak, tvrdei da je podnosilac predstavke nedavno pretio njegovom osoblju
telefonom.
35. Optinski sud je naknadno, u dva posebna navrata, pozvao podnosioca predstavke da se
dobrovoljno odazove psihijatrijskom pregledu.
36. Z. P. se 13. septembra 2004. godine, odnosno 17. septembra 2004. godine i 8. oktobra
2004. godine alio predsedniku Optinskog suda, predsedniku Vrhovnog suda, odnosno "CSR",
navodei da je postupak pokrenut suprotno zakonu, da je preterano dug i da negativno utie na
podnosioca predstavke i njegovu porodicu.
37. Z. P. je 20. oktobra 2004. godine obavestio "CSR" i Optinski sud da je odluio da vie ne
bude privremeni staralac podnosioca predstavke.

38. "CSR" je 25. novembra 2004. godine obavestio Optinski sud da podnosilac predstavke
moe da u postupku sam sebe zastupa.
39. Neodreenog datuma Optinski sud je naloio policiji da podnosioca predstavke lii slobode
i smesti ga u psihijatrijsku ustanovu radi posmatranja.
40. Podnosilac predstavke se 7. decembra 2004. godine saglasio da bude pregledan u
prostorijama Instituta za psihijatriju klinikog centra u Novom Sadu. Na njegov zahtev, sudija
nadlean za njegov predmet je prisustvovao pregledu.
41. Institut za psihijatriju klinikog centra u Novom Sadu je 24. decembra 2004. godine zakljuio
da podnosilac predstavke pati od paranoje parnienja (paranoia querulans) i preporuio
ogranienje njegove poslovne sposobnosti. Vetaci su podsetili, izmeu ostalog, na brojne
pokrenute parnice i podneske podnosioca predstavke, krivini postupak koji je protiv njega
pokrenut 1996. godine, navodne pretnje iz avgusta 2004. godine i dug nastao zbog sudskih
trokova.
42. Predsedavajui sudija, V. J., je 16. decembra 2004. godine zatraio da se izuzme iz ovog
predmeta, primetivi da je neprekidno bio izloen pritisku od strane podnosioca predstavke.
Vrilac dunosti predsednika Optinskog suda je, meutim, 27. decembra 2004. godine odbio
ovaj zahtev.
43. U odgovoru na prethodni predlog Optinskog suda, "CSR" je 12. februara 2005. godine
imenovao M. G. da bude privremeni staralac podnosioca predstavke i da ga zastupa u
postupcima.
44. Podnosilac predstavke je 20. januara 2005. godine obavestio Optinski sud o svojoj
porodinoj situaciji. On je opisao svoj stalni sukob sa enom zbog toga to navodno ne daje
doprinos porodinom budetu, meusobne pretnje i njeno miljenje da svi problemi proistiu iz
njegovog "statusa".
45. Podnosilac predstavke je kasnije dao pisano ovlaenje svom susedu, S. N. da ga zastupa
pred Optinskim sudom. S. N. je propisno dostavio svoj ovlaenje i shodno tome je pozvan da
prisustvuje sledeem roitu.
46. Roite zakazano za 7. februar 2005. godine je odloeno, na zahtev podnosioca predstavke,
a sledee roite je zakazano za 22. februar 2005. godine.
47. Roite je odrano 22. februara 2005. godine a predsedavao mu je drugi sudija. Podnosilac
predstavke nije bio prisutan, jer je ve bio smeten u pritvor do suenja u okviru posebnog
krivinog predmeta protiv njega (videti stav 53. u daljem tekstu). Predstavnik podnosioca
predstavke, S. N., je doao na roite, ali mu nije doputeno da ue u sudnicu. Podnosioca
predstavke je umesto toga zastupala M. G., pravnica zaposlena u "CSR" koja je imenovana da
ga zastupa. Izgleda da se podnosilac predstavke nije nikada susreo sa M. G. i da ne zna za
njeno imenovanje.
48. Posle roita, Optinski sud je istog dana doneo odluku da se podnosilac predstavke
delimino lii poslovne sposobnosti. On je dalje naveo da se ograniava njegova poslovna
sposobnost za uestvovanje u pravnim radnjama, odluivanje o sopstvenom leenju i
raspolaganje veim novanim sredstvima. Optinski sud se oslonio na izvetaj Instituta za

psihijatriju iz Novog Sada i podsetio na izvetaje vetaka pripremljene 1996. godine. On je na

kraju naveo da nema potrebe da se podnosilac predstavke lino saslua poto to, na osnovu
dostupnih psihijatrijskih dokaza, nije celishodno u smislu lana 36. stav 2. Zakona o
vanparninom postupku (ZVP, videti stav 101. u daljem tekstu). U spisu predmeta ne postoji
dokaz koji ukazuje da je M. G. osporio ovu odluku ili izvetaj koji je dao Institut za psihijatriju iz
Novog Sada.
49. Podnosilac predstavke je 24. marta 2005. godine uloio albu, tvrdei: (i) da je postupak
pokrenut nezakonito; (ii) da je "CSR" imenovao lice koje e ga zastupa bez njegovog znanja; (iii)
da licu koje je on ovlastio nije dozvoljeno da ga zastupa; i (iv) da je lino iskljuen sa roita
prilikom razmatranja njegove poslovne sposobnosti.
50. Okruni sud u Novom Sadu je 12. marta 2005. godine potvrdio odluku donetu u prvom
stepenu.
51. Podnosilac predstavke je 31. marta 2005. godine uloio reviziju Vrhovnom sudu, oslanjajui
se na iste argumente. On se dalje alio na metode i zakljuke pregleda.
52. Vrhovni sud je 28. februara 2006. godine doneo odluku protiv podnosioca predstavke.

G. Drugi krug krivinog postupka

53. Policija je 9. februara 2005. godine liila slobode podnosioca predstavke i on je optuen za
krivino delo ugroavanja sigurnosti. Ova optuba je zasnovana na pritubama koje su podneli
V. J., sudija koji je vodio parnini postupak podnosioca predstavke, predsednik Optinskog suda
u Vrbasu i nekoliko drugih pojedinaca.
54. Podnosioca predstavke je istog dana ispitao istrani sudija Optinskog suda u Vrbasu koji
mu je odredio pritvor.
55. Istrani sudija je 14. februara 2005. godine pokrenuo zvaninu sudsku istragu protiv
podnosioca predstavke, a 23. marta 2005. godine je naloio da podnosilac predstavke bude
podvrgnut psihijatrijskom pregledu.
56. Tim medicinskih strunjaka iz KPD bolnice u Beogradu je podneo izvetaj. U izvetaju se,
izmeu ostalog, zakljuuje sledee:
"Evidentno je da je u trenutku kada je ... [podnosilac predstavke navodno izvrio predmetno
krivino delo] ... imao izobliene ideje ... [o] ... sudu... [kao i o] ... sudijama i drugim ... [ljudima] ...
ukljuenim u postupak ... uzimajui u obzir ... linost ... [podnosioca predstavke] i njegov ...
poremeaj ... nalazimo da je njegova poslovna sposobnost da shvati vanost svojih postupaka i
da njima upravlja znatno smanjena ... [ali se ne iskljuuje] ..."
57. Podnosilac predstavke je 9. maja puten iz pritvora.
58. Istrani sudija je 25. maja 2005. godine ispitao jednog od lanova navedenog tima
medicinskih vetaka kako bi se razjasnili njihovi aktuelni zakljuci u svetlu neusklaenosti sa
njihovim izvetajem iz 1996. godine. Taj vetak je objasnio, izmeu ostalog, da podnosilac
predstavke pati od graninog poremeaja linosti, da taj poremeaj, kao takav, nije duevno
oboljenje, ve da ga, takoe, karakteriu povremene psihotine epizode kada se stanje

podnosioca predstavke moe smatrati privremenim duevnim oboljenjem. Odluujui faktor je

posebna situacija sa kojom se podnosilac predstavke suoava i njegova reakcija na istu. U vezi
sa relevantnim injenicama, 1996. godine se sa pravom smatralo da podnosilac predstavke nije
krivino odgovoran, pri emu se njegova krivina odgovornost 2004. godine nije mogla potpuno
iskljuiti.
59. Okruni sud u Novom Sadu je 12. septembra 2005. godine odluio da postupak treba
nastaviti pred Optinskim sudom u Bakoj Palanci. On je zakljuio da je to neophodno jer su sve
navodne rtve u predmetu zaposlene u Optinskom sudu u Vrbasu.
60. Optinski sud u Bakoj Palanci je 16. maja 2006. godine utvrdio da je podnosilac predstavke
kriv i osudio ga na kaznu zatvora od est meseci, uslovno na period od tri godine. Sud je
primetio da je podnosilac predstavke ve bio lien poslovne sposobnosti, ali se oslonio na
miljenje Zatvorske bolnice iz Beograda u vezi sa njegovom krivinom odgovornou.
61. Advokat podnosioca predstavke, a i sam podnosilac predstavke, lino, su 30. maja 2006.
godine, odnosno 31. maja 2006. godine uloili albu Okrunom sudu u Novom Sadu. Obe albe
su, meutim, na kraju odbijene.

D. Pokuaj povraaja poslovne sposobnosti podnosioca predstavke i druge

relevantne injenice
62. Podnosilac predstavke je 7. juna 2005. godine podneo predlog Optinskom sudu u Vrbasu
za povraaj poslovne sposobnosti. Slubenik je, meutim, odbio da primi ovaj predlog,
pozivajui se na interni nalog potpredsednika suda od 31. maja 2005. godine na osnovu kog se
ne sme primiti nijedan podnesak podnosioca predstavke dok on ne dobije staraoca.
63. "CSR" je 13. juna 2005. godine imenovao I. S., sina podnosioca predstavke, za njegovog
staraoca. Centar je naveo da bi I. S. morao da pribavi njihovu saglasnost za preduzimanje
"ogranienih radnji" u ime podnosioca predstavke.
64. I. S. je 23. juna 2005. godine podneo predlog Optinskom sudu traei povraaj poslovne
sposobnosti podnosioca predstavke u potpunosti (2P 6/05).
65. I. S. je 25. avgusta 2005. godine podneo jo jedan podnesak Optinskom sudu sa istim
ciljem (2P 8/05).
66. "CSR" je 12. septembra 2005. godine obavestio Optinski sud da ovaj predlog nee
podrati.
67. Sud je 23. septembra 2005. godine odbacio predlog od 23. juna 2005. godine, objasnivi da,
poto ne postoji saglasnost "CSR", I. S. nema osnov da pokree predmetni postupak. Optinski
sud je istog dana odbacio i predlog od 25. avgusta 2005. godine, navodei da je predlog ove
vrste ve podnet.
68. I. S. se alio na obe odluke, ali je Okruni sud u Novom Sadu 25. januara 2006. godine
potvrdio odluku koja je doneta u predmetu broj 2P 6/05. On je istog dana, meutim, ukinuo
odluku donetu u predmetu broj 2P 8/05, navodei da podnesak dostavljen 25. avgusta 2005.
godine nije posebno pitanje ve samo dodatna molba uz prvi predlog.

69. Podnosilac predstavke je 30. marta 2006. godine podneo predlog "CSR", traei pokretanje
sudskog postupka radi povraaja njegove poslovne sposobnosti u potpunosti.
70. "CSR" je 20. aprila 2006. godine odbacio ovaj zahtev, navodei da je poslovna sposobnost
podnosioca predstavke ograniena zbog ega predloge ne moe da podnosi lino.
71. Podnosilac predstavke je 28. aprila 2006. godine protiv ove odluke uloio albu, preko
"CSR". alba je upuena Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i socijalnu politiku.
72. "CSR" je 5. juna 2006. godine odbacio ovu albu, navodei da podnosilac predstavke nije
ovlaen da je podnese.
73. I. S. je 8. juna 2006. godine podneo novi predlog Optinskom sudu (2P 4/06) za povraaj
poslovne sposobnosti podnosioca predstavke. Istog dana je podneo i identian predlog "CSR".
74. "CSR" je 10. juna 2006. godine naveo, izmeu ostalog, da je, kao deo ponovnog
razmatranja statusa podnosioca predstavke, on ostao sklon voenju parnica, a jedina razlika je
u tome to sada njegove podneske potpisuje I. S. Tim "CSR" su inili psiholog, pravnik i socijalni
radnik.
75. Podnosilac predstavke je ponovo 14. juna 2006. godine uloio albu protiv odluke "CSR" od
20. aprila 2006. godine, ovog puta direktno Pokrajinskom sekretarijatu.
76. I. S. je 19. jula primio dopis od Pokrajinskog sekretarijata kojim ga obavetava da svoje
predloge treba da upuuje "CSR".
77. "CSR" je 3. oktobra 2007. godine u ime podnosioca predstavke podneo zahtev za invalidsku
penziju.
78. "CSR" je 21. novembra 2007. godine, izmeu ostalog, potvrdio svoje stavove od 10. juna
2006. godine.
79. Optinski sud je 19. decembra 2007. godine doneo odluku da zdrui postupke u predmetima
br. 2P 8/05 i 2P 4/06, pa je 20. decembra 2007. godine pozvao "CSR" da iznese svoje miljenje
o tome da li treba pokrenuti postupak za povraaj pune poslovne sposobnosti podnosioca
predstavke.
80. "CSR" je 25. decembra 2007. godine naveo da ne postoje razlozi da se to uini, pa je
Optinski sud 26. decembra 2007. godine odbacio predmetni predlog.
81. "CSR" je 18. marta 2008. godine imenovao T. M. za novog staraoca podnosioca predstavke.
82. Podnosilac predstavke je kasnije eleo da uzme zajam da bi kupio nov automobil, ali je T. M.
odbio da postupi po njegovom zahtevu. "CSR" je zatim imenovao I. S. za privremenog staraoca
podnosioca predstavke samo po ovom pitanju.
83. "CSR" je 11. avgusta 2008. godine oslobodio T. M. obaveze da bude staralac podnosioca
predstavke i na to mesto ponovo imenovao I. S.

II. RELEVANTNO DOMAE PRAVO

A. Osnovni krivini zakon (objavljen u "Slubenom listu Socijalistike Federativne
Republike Jugoslavije" - Sl. list SFRJ - br. 44/76, 46/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89,
3/90, 38/90, 45/90 i 54/90, "Slubenom listu Savezne Republike Jugoslavije" - Sl.
list SRJ - br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94 i 61/01 kao i u "Slubenom glasniku
Republike Srbije" - Sl. glasnik RS - broj 39/03)
84. Relevantne odredbe lana 12. glase kako sledi:
"(1) Nije [bio] uraunljiv uinilac koji u vreme izvrenja krivinog dela nije mogao shvatiti znaaj
svog dela ili nije mogao upravljati svojim postupcima usled trajne ili privremene duevne bolesti,
privremene duevne poremeenosti ili zaostalog duevnog razvoja...
(2) Uinilac ... ija je sposobnost da shvati znaaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim
postupcima bila bitno smanjena usled nekog stanja iz stava 1. ovog lana ... moe se blae
kazniti ..."

B. Zakon o braku i porodinim odnosima (objavljen u "Slubenom glasniku RS",

br. 22/80, 11/88, 22/93, 25/93, 35/94, 46/95 i 29/01)
85. lan 15. je predviao da sa 18 godina starosti sva lica stiu punu poslovnu sposobnost.
86. lan 274. stav 2. je predviao da su punoletna lica koja, zbog duevne bolesti ili "zaostalog
razvoja", bitne zloupotrebe ili "starosne nemoi", ili nekog slinog razloga, ugroavaju svoja
sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih, delimino liena poslovne sposobnosti.

V. Porodini zakon (objavljen u "Slubenom glasniku RS", broj 18/05)

87. lan 12. stav 1. predvia, izmeu ostalog, da poslove zatite porodice pomoi porodici i
starateljstva vri organ starateljstva, tj. nadleni "CSR".
88. lan 64. st. 1, 2. i 3. predviaju da dete ispod 14 godina moe da bude ukljueno u pravne
poslove manjeg znaaja ili one koje ne povlae za sobom preuzimanje nekih obaveza. Dete
uzrasta izmeu 14 i 18 godina, meutim, moe da preduzima sve pravne poslove, ak i sa
prethodnom ili naknadnom saglasnou njegovih roditelja, ili saglasnou organa starateljstva u
vezi sa posebno vrednom imovinom. Dete od 15 godina moe da samostalno preduzima pravne
poslove u vezi sa upravljanjem i raspolaganjem zaradom ili drugom imovinom koja je steena
radom.
89. lanovi 124, 125. stav 3. i 137. predviaju da dete bez roditeljske brige, kao i punoletno lice
lieno poslovne sposobnosti, imaju obezbeenog staraoca. Staraoca imenuje organ
starateljstva, a on svog tienika zastupa na isti nain na koji roditelj zastupa dete. Uz prethodnu
saglasnost organa starateljstva, staralac, izmeu ostalog, moe da donese odluku o
preduzimanju medicinskih zahvata koji su potrebni tieniku, da saglasnost za sve pravne
poslove koje tienik od 14 ili vie godina preduzme i preduzima sve pravne poslove neophodne
za upravljanje i raspolaganje prihodima koje tienik mlai od 15 godina stie.

90. lan 139. predvia da imovinom tienika koja nije steena njegovim radom upravlja
staralac. Staralac je samostalan u vezi sa "redovnim upravljanjem" ovom imovinom, ali dodatne
radnje moe da preduzme samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.
91. lan 140. st. 1 i 2. predviaju da staralac, bez prethodne saglasnosti organa starateljstva,
moe raspolagati imovinom tienika koja nije steena njegovim radom.
92. lan 147. predvia da punoletno lice moe biti lieno poslovne sposobnosti u potpunosti ili
delimino ako, zbog bolesti ili problema u razvoju, ugroava svoja prava i interese i interese
drugih. Poslovna sposobnost lica koje ju je delimino lieno je ista kao poslovna sposobnost
maloletnika uzrasta izmeu 14 i 18 godina. Sudskom odluku se odreuju pravni poslovi koje lice
u pitanju moe samostalno preduzeti.
93. lan 132. stav 1. predvia da organ starateljstva moe, takoe, ako je neophodno, imenovati
privremenog staraoca radi zatite prava i interesa tienika.
94. lan 148. predvia da poslovnu sposobnost tienika moe povratiti nadlean sud poto
prestanu da postoje razlozi za liavanje poslovne sposobnosti.
95. Porodini zakon je stupio na snagu 1. jula 2005. godine, ime je Zakon o braku i porodici
stavljen van snage.

G. Zakon o vanparninom postupku (objavljen u "Slubenom glasniku RS", br.

25/82, 48/88, 46/95 i 18/05)
96. lanovi 31-44. predviaju detalje u vezi sa postupkom za potpuno ili delimino liavanje
poslovne sposobnosti kao i njeno mogue kasnije obnavljanje.
97. lan 31. stav 1. posebno predvia da se punoletno lice potpuno ili delimino liava poslovne
sposobnosti u zavisnosti od stepena sposobnosti da samostalno brine o svojim pravima i
interesima, i pod uslovom da za to postoje pravni osnov.
98. lan 32. predvia da postupak moe pokrenuti nadlean sud po slubenoj dunosti, organ
starateljstva, brani drug, dete ili roditelj lica u pitanju, ili njegova baka i deda, braa, sestre, ili
unuci, ako ive sa njim. Postupak moe, takoe, pokrenuti i lice u pitanju, ako je u stanju da
shvati vanost takvog predloga.
99. lan 33. stav 2. predvia da se predlog moe podneti uz neophodno ovlaenje ako organ
starateljstva ne pokrene postupak.
100. lan 35. predvia da sud donosi odluku nakon odranog roita. Sud na to roite poziva
lice protiv koga se postupak vodi, predstavnika organa starateljstva, staraoca lica o kome je re
ili privremenog predstavnika, kao i lice koje je predloilo pokretanje postupka. Na roitu sudija
sasluava lice protiv koga se postupak vodi. Ako se to lice nalazi u medicinskoj ustanovi,
sasluanje se obavlja u toj ustanovi.
101. lan 36. stav 1. predvia da sud "lino sasluava" lice protiv koga se vodi postupak. Prema
lanu 36. stav 2. sud se, meutim, moe osloboditi obaveze sasluanja ako bi ono bilo tetno za
zdravlje tog lica ili ako je sasluanje nemogue zbog duevnog ili fizikog stanja tog lica.

102. lan 37. predvia, izmeu ostalog, da sud, takoe, sasluava i sva druga lica koja mogu da
daju relevantne informacije.
103. lan 38. predvia, izmeu ostalog, da lice protiv koga se postupak vodi pregledaju
najmanje dva lekara odgovarajue specijalnosti koja daju svoje miljenje u vezi sa njegovim
mentalnim stanjem. Ako je zbog toga neophodno i ako to ne bi bilo tetno po njegovo zdravlje,
nadleni sud ima pravo da naloi smetaj lica protiv koga se postupak vodi u psihijatrijsku
ustanovu u periodu od najvie tri meseca.
104. lan 42. predvia da sud vraa punu poslovnu sposobnost, bilo na osnovu predloga
organa starateljstva ili po slubenoj dunosti, kada razlozi za oduzimanje poslovne sposobnosti
prestanu da postoje. Svi oni koji imaju pravo da podnesu predlog za lienje poslovne
sposobnosti mogu, takoe, podneti i predlog za njeno vraanje.
105. Najzad, lan 43. navodi da se odredbe u vezi sa liavanjem poslovne sposobnosti
primenjuju, mutatis mutandis, u postupcima u vezi sa njenim vraanjem.

D. Zakon o parninom postupku (objavljen u "Slubenom listu SFRJ", br. 4/77,

36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 kao i
u "Slubenom listu SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02)
106. Relevantne odredbe ovog lana predviaju sledee:

lan 79
"Stranka koja ima punu parninu sposobnost moe lino preduzimati sve radnje u postupcima
(parnina sposobnost).
Punoletno lice ija je parnina sposobnost delimino ograniena ... [moe da zastupa] ... u
granicama svoje [postojee] poslovne sposobnosti.

lan 82
"U toku celog postupka [parnini] sud e po slubenoj dunosti paziti da li lice koje se pojavljuje
kao stranka moe [zapravo] biti stranka u postupku i da li je parnino sposobno ..."

III. RELEVANTNA MEUNARODNA DOKUMENTA

107. Komitet ministara Saveta Evrope je 23. februara 1999. godine usvojio "Naela u vezi sa
pravnom zatitom nesposobnih odraslih lica", Preporuka broj R (99) 4. Relevantne odredbe ovih
naela glase kako sledi:
Naelo 2 - Fleksibilnost u pravnom odgovoru
"1. Mere za zatitu i drugi pravni dogovori na raspolaganju za zatitu linih i ekonomskih
interesa nesposobnih odraslih lica treba da budu dovoljni, u obimu i fleksibilnosti, da omogue
odgovarajue pravne odgovore koji e se dati za razliite stepene nesposobnosti i razne
situacije. ...

4. Obim mera zatite treba da obuhvati, u odgovarajuim sluajevima, one mere koje ne
ograniavaju poslovnu sposobnost lica o kome je re."
Naelo 3 - Maksimalna zatita sposobnosti
"1. Zakonodavni okvir treba, onoliko koliko je mogue, da prizna da mogu da postoje razliiti
stepeni nesposobnosti i da nesposobnost moe da varira s vremena na vreme. Shodno tome,
mera zatite ne treba automatski da ima za rezultat potpuno odstranjivanje poslovne
sposobnosti. Meutim, ogranienje poslovne sposobnosti treba da je mogue kada se pokae
da je neophodno radi zatite lica u pitanju.
2. Posebno, mera zatite ne treba automatski da lii lice o kome je re prava glasa, ili da napie
testament, ili da pristanak ili odbije pristanak na neku intervenciju u oblasti zdravlja, ili da donosi
druge odluke linog karaktera u bilo kom trenutku kada mu to sposobnost dozvoljava da
uini. ..."
Naelo 6 - Proporcionalnost
"1. Kada je potrebna neka mera zatite, ona treba da bude proporcionalna stepenu sposobnosti
lica o kome je re i primerena pojedinanim okolnostima i potrebama lica o kome je re.
2. Mera zatite treba da se mea u poslovnu sposobnost, prava i slobode lica o kome je re u
minimalnoj meri koja je spojiva sa postizanjem svrhe intervencije. ..."
Naelo 13 - Pravo na lino sasluanje
"Lice o kome je re treba da ima pravo da bude lino sasluano u bilo kom postupku koji bi
mogao da utie na njegovu poslovnu sposobnost."
Naelo 14 - Trajanje razmatranja i alba
"1. Mere zatite treba, kad god je mogue i odgovarajue, da budu ogranienog trajanja. Treba
razmotriti preduzimanje periodinih revizija. ...
3. Treba da postoji odgovarajue pravo albe."

PRAVO
I. PRELIMINARNI PRIGOVOR VLADE
108. Vlada je iznela da je deo predstavke nekompatibilan ratione temporis sa odredbom
Konvencije zato to se odnosi na dogaaje pre nego to ju je Srbija ratifikovala.
109. Podnosilac predstavke nije dao komentar.
110. Sud primeuje da je, u skladu sa opte prihvaenim naelima meunarodnog prava, Visoka
strana ugovornica jedino obavezna po Konvenciji u vezi sa dogaajima koji su se desili posle
njenog stupanja na snagu. On dalje primeuje da je Srbija ratifikovala Konvenciju 3. marta 2004.

godine i da su se neki dogaaji, na koje se poziva predstavka u predmetnom sluaju, zaista

desili pre tog datuma. Sud prema tome ima nadlenost ratione temporis da razmatra pritube
podnosioca predstavke u onoj meri u kojoj se one odnose na dogaaje posle 3. marta 2004.
godine. On e, uprkos tome, iz razloga konteksta i prilikom razmatranja pritubi podnosioca
predstavke u celini, takoe, uzeti u obzir bilo koje i sve relevantne dogaaje pre tog datuma
(videti, mutatis mutandis, Sovtransavto Holding protiv Ukrajine, broj 48553/99, st. 54-58, ECHR
2002 - VII). Shodno tome, preliminarni prigovor Vlade se mora odbiti.
111. Sud primeuje da pritube podnosioca predstavke nisu oigledno neosnovane u smislu
lana 35. stav 3. Konvencije. On dalje primeuje da nisu nedoputene ni po kom drugom
osnovu. One se prema tome moraju proglasiti doputenim.

II. NAVODNA POVREDA LANA 6. STAV 1. KONVENCIJE

112. Podnosilac predstavke se alio, prema lanu 6. stav 1. Konvencije na povredu prava na
pravino suenje u postupku u vezi sa utvrivanjem njegove poslovne sposobnosti.
113. Podnosilac predstavke se dalje alio, u okviru iste odredbe, da mu je onemoguen pristup
sudu u vezi sa njegovim predlogom da mu se poslovna sposobnost potpuno vrati.
114. lan 6. stav 1. Konvencije glasi kako sledi:
"....Svako, tokom odluivanja o njegovim (ili njenim) graanskim pravima i obavezama ... ima
pravo na pravinu ... raspravu u razumnom roku ... pred nepristrasnim sudom ..."

A. U vezi sa pritubom podnosioca predstavke na pravinost postupka za

ocenjivanje njegove poslovne sposobnosti
1. Argumenti koje su strane iznele
115. Podnosilac predstavke je ponovo potvrdio svoju pritubu. On je posebno naglasio nain i
okolnosti u kojima je postupak pokrenut, njegovo iskljuenje sa zavrnog roita odranog 22.
februara 2005. godine, nedostatak delotvornog zastupanja tom prilikom, nedoslednost
postojeih medicinskih izvetaja i, najzad, nedovoljno obrazloene odluke domaih sudova.
116. Vlada je tvrdila da je sporni postupak bio pravian u smislu lana 6. stav 1. Konvencije.
117. Posebno, odluka Optinskog suda da po slubenoj dunosti pokrene postupak za
ocenjivanje poslovne sposobnosti podnosioca predstavke ne bi mogla, sama po sebi, da dovede
do zakljuka da je navedeni sud prekrio naelo procesne pravinosti. Odreeni sudski postupci
su morali da se pokrenu po slubenoj dunosti zato to je, izmeu ostalog, stranka o kojoj je re
nesposobna da to sama uini.
118. Optinski sud je 21. marta 2002. godine pokrenuo i postupak za ocenjivanje poslovne
sposobnosti podnosioca predstavke i naloio da podnosilac predstavke bude podvrgnut
psihijatrijskom pregledu. On je, takoe, dao i odgovarajue obrazloenje s tim u vezi.

119. Razlog za pokretanje postupka u pitanju je bio da se utvrdi sposobnost podnosioca

predstavke da samostalno brine o svojim pravima i interesima, pri emu je njegova preterana
sklonost ka parnienju bila samo relevantna injenina indikacija u tom smislu.
120. U skladu sa ZVP, Optinski sud nije imao obavezu da podnese "predlog po slubenoj
dunosti" za pokretanje predmetnog postupka. Umesto toga, poto je uzeo u obzir predloge koje
je dao Okruni sud i Vrhovni sud, i poto je dobio saglasnost "CSR", on je usvojio odluku da
pokrene predmetni postupak i time u potpunosti postupio prema relevantnom domaem
zakonodavstvu.
121. Optinski sud je, takoe, postupio u skladu sa lanom 36. stav 2. ZVP, poto je odluio da
nije bilo potrebe da se podnosilac predstavke lino saslua 22. februara 2005. godine.
Podnosilac predstavke je ve bio sasluan u sudu nekoliko puta pre toga, njegov privremeni
staralac je prisustvovao predmetnom roitu, a postojali su i obavezujui forenziki kao i drugi
obrazloeni dokazi da se o osnovanosti predmeta odlui u njegovom odsustvu. Optinski sud je
dalje opravdano pretpostavio da se, ako se pozove, podnosilac predstavke nee moi propisno
sasluati zbog njegovog stanja i/ili da bi sasluanje imalo tetan uticaj na njegovo zdravlje. U
svakom sluaju, ak i da je podnosilac predstavke sasluan, Optinski sud ne bi mogao doi do
drugaijeg zakljuka.
122. Imenovanje privremenog staraoca 12. februara 2005. godine, koji e ga zastupati, bilo je u
najboljem interesu podnosioca predstavke i, kao takvo, nije u sebi sadralo nikakav skriveni
scenario. U skladu sa lanom 35. stav 2. ZVP, jasno je da lice koje je podnosilac predstavke
ovlastio da ga zastupa nije imalo pravo da prisustvuje zavrnom roitu u postupku. Privremeni
staralac koga je imenovao "CSR" je bio profesionalac, potpuno posveen zatiti interesa
podnosioca predstavke, to se ne moe osporiti samo na osnovu toga to nije pobijao brojne
dokaze koji pokazuju da se poslovna sposobnost podnosioca predstavke mora ograniiti.
123. Podnosilac predstavke je imao sve mogunosti da prezentuje svoj predmet, a razni izvetaji
vetaka u vezi sa njegovim mentalnim stanjem se nisu meusobno iskljuivali, poto je pitanje
krivine odgovornosti podnosioca predstavke bilo posebno i razliito od pitanja njegove poslovne
sposobnosti u parninom kontekstu. Najzad, Vlada je tvrdila da je Optinski sud prikupio i
temeljno razmotrio razne dokaze i da je na kraju doneo opravdan zakljuak.

2. Ocena Suda
124. U veini ranijih predmeta pred Sudom u kojima je re o "licima bolesnog uma", domai
postupci su bili u vezi sa njihovim pritvorom i stoga su razmatrani prema lanu 5. Konvencije.
Meutim, Sud je dosledno utvrivao da su "proceduralna obezbeenja prema lanu 5. st. 1 i 4.
veoma slina onima prema lanu 6. stav 1. Konvencije (videti, na primer, Winterwerp protiv
Holandije, 24. oktobar 1979. godine, stav 60, serija A broj 33; Sanchez-Reisse protiv vajcarske,
presuda od 21. oktobra 1986. godine, serija A broj 107; Kampanis protiv Grke, 13. jul 1995.
godine, serija A broj 318-B; Ilijkov protiv Bugarske, broj 33977/96, stav 103, 26. jul 2001.
godine). Prema tome, prilikom odluivanja da li je predmetni postupak bio "pravian", Sud e se
pozvati, mutatis mutandis, na svoju sudsku praksu prema l. 5. stav 1. (e) i 5. stav 4.
Konvencije, kao i na lan 6. stav 1. iste.
125. Sud podsea da prilikom odluivanja da li nekog pojedinca treba zadrati u pritvoru kao
"lice bolesnog uma", nacionalnim organima se priznaje da imaju odreeni prostor za procenu.
Domai organi na prvom mestu treba da ocene dokaze iznete u konkretnom sluaju. Zadatak

Suda je da razmotri odluke tih organa prema Konvenciji (videti Luberti protiv Italije, presuda od
23. februara 1984. godine, serija A broj 75, stav 27.).
126. U kontekstu lana 6. stav 1. Konvencije, Sud pretpostavlja da u sluajevima koji ukljuuju
duevno bolesno lice domai sudovi, takoe, treba da uivaju odreeni prostor za procenu.
Tako, na primer, oni mogu da prave relevantne proceduralne dogovore kako bi se osigurala
pravilna primena pravde, zatita zdravlja lica o kome je re itd. Meutim, takve mere ne bi
trebalo da utiu na samu sutinu prava podnosioca predstavke na pravino suenje
garantovano lanom 6. (videti, izmeu ostalog, Shtukaturov protiv Rusije, broj 44009/05, stav
68., 27. mart 2008. godine).
127. U konkretnom sluaju, Sud prvo primeuje da je podnosilac predstavke bio iskljuen sa
zavrnog roita i da prema tome nije mogao da lino ospori izvetaj vetaka koji preporuuje
delimino liavanje njegove poslovne sposobnosti (videti st. 47. i 48. u gornjem tekstu). Drugo, u
odluci Optinskog suda u vezi sa tim samo je navedeno da lino pojavljivanje podnosioca
predstavke ne bi bilo "svrsishodno", u njoj nema dodatnog obrazloenja, a na lan 36. stav 2.
ZVP jedva da se poziva (videti st. 48 i 101. u gornjem tekstu). Tree, ni uee podnosioca
predstavke se nije moglo opravdano iskljuiti na osnovu proizvoljne pretpostavke o njegovoj
hipotetikoj "nesposobnosti", kako je Vlada kasnije tvrdila. Najzad, s obzirom na informacije
sadrane u spisu predmeta, iako je podnosilac predstavke imao pravnicu koju je Drava
imenovala da ga zastupa na predmetnom roitu, on nije imao mogunost da se sa njom
sastane i da joj da uputstva kako da vodi predmet (videti st. 47. i 48. u gornjem tekstu).
128. S obzirom na gore navedeno i bez obzira na njegovu spremnost da prihvati stav Vlade da
se razni izvetaji vetaka nisu meusobno iskljuivali, per se, (videti st. 123, 84, 86, 92. i 97. u
gornjem tekstu, tim redosledom), Sud zakljuuje da predmetni postupak, "uzet u celini" (videti
Barber, Messegu i Jabardo protiv panije, 6. decembar 1988. godine, stav 68, serija A broj
146), nije ispunio zahtev pravinog suenja. Shodno tome, on utvruje povredu lana 6. stav 1.
Konvencije.

B. U vezi sa pritubom podnosioca predstavke da mu je onemoguen pristup

sudu po pitanju njegovog predloga da mu se poslovna sposobnost vrati u
potpunosti
1. Argumenti koje su strane iznele
129. Podnosilac predstavke je ponovo potvrdio svoju pritubu, dodavi da njegova
nesposobnost da pokrene postupak za obnavljanje njegove poslovne sposobnosti, ak i uz
saglasnost staraoca, predstavlja povredu lana 6.
130. Vlada je primetila da zbog duevnog oboljenja neka ogranienja korienja "prava na
suenje" mogu biti zakonita. Sklonost podnosioca predstavke ka nesnosnom voenju parnica
nije sluila njegovim najboljim interesima, niti zapravo najboljim interesima Drave, koja ima
ograniena sredstva da se bavi velikim brojem predmeta u svojoj nadlenosti.
131. U vezi sa posebnim pokuajima da se poslovna sposobnost podnosioca predstavke povrati
u potpunosti, Vlada je tvrdila da su domai organi propisno primenjivali relevantno domae
pravo, koje je i samo potpuno u skladu sa Konvencijom. Podnosilac predstavke je imao
mogunost da se ovaj postupak pokrene u bilo kom trenutku kada su relevantni dokazi to

opravdavali. Najzad, Vlada je istakla da izmeu raznih izvetaja vetaka nije bilo
kontradiktornosti.

2. Ocena Suda
132. U presudi u predmetu Golder protiv Ujedinjenog Kraljevstva od 21. februara 1975. godine
Sud je utvrdio da lan 6. stav 1. "obezbeuje svakome pravo da se zahtev u vezi sa graanskim
pravima i obavezama razmatra pred sudom ili tribunalom" (stav 36, serija A broj 18). Na ovo
"pravo na suenje", gde je pravo na pristup sudu jedan aspekt, moe se svako osloniti ako
smatra na dokazivom osnovu da je meanje u vrenje njegovog (graanskog) prava nezakonito i
ako se ali da nije bilo prilike da zahtev dostavi sudu prema uslovima iz lana 6. stav 1. (videti,
izmeu ostalog, Roche protiv Ujedinjenog Kraljevstva [VV], broj 32555/96, stav 117, ECHR
2005-H).
133. Naravno, pravo na pristup sudu nije apsolutno i moe biti predmet ogranienja (videti
Ashingdane v. Ujedinjenog Kraljevstva, 28. maj 1985. godine, stav 57, serija A broj 93). Prilikom
izrade takvih propisa, Drave ugovornice uivaju odreeni prostor za procenu (videti, mutatis
mutandis, Klass i drugi protiv Nemake, presuda od 6. septembra 1978. godine, serija A broj 28,
str. 23, stav 49.). I pored toga, primenjena ogranienja ne smeju ograniiti ili smanjiti pristup koji
ostaje pojedincu na takav nain ili u tom obimu da je ugroena sama sutina prava. tavie,
ogranienje nee biti kompatibilno sa lanom 6. stav 1. ako ne tei legitimnom cilju i ako ne
postoji razuman odnos proporcionalnosti izmeu upotrebljenih sredstava i cilja kome se tei
(videti, meu mnogim drugim, presudu u predmetu Ashingdane citiranu u gornjem tekstu, stav
57).
134. U vezi sa konkretnim sluajem i ak pod pretpostavkom da je ogranienje prava
podnosioca predstavke na pristup sudu bilo u potpunosti u skladu sa relevantnim domaim
zakonom i da je teilo legitimnom cilju, miljenje ovog suda je da je ono uprkos tome
neproporcionalno. Prvo, iako su podnosilac predstavke i njegov staratelj podneli brojne predloge
u tom smislu, etiri godine kasnije sud tek treba da razmatra osnovanost potpunog vraanja
poslovne sposobnosti podnosiocu predstavke (videti st. 62-83. u gornjem tekstu). Drugo, u tom
vremenu i sasvim odvojeno od naizgled prilino povrnog razmatranja stanja podnosioca
predstavke od strane "CSR" u dva navrata (videti st. 74. i 78. u gornjem tekstu), u ovom
kontekstu nije preduzet sveobuhvatan psihijatrijski pregled podnosioca predstavke. Najzad,
vaee domae zakonodavstvo koje izgleda da ne predvia periodino ponovno razmatranje
stanja podnosioca predstavke od strane suda (videti st. 94. i 104. u gornjem tekstu, videti,
takoe, stav 107, Naelo 14, u gornjem tekstu), kljunu, skoro neogranienu, ulogu u vezi sa
ovim, umesto toga, daje "CSR" (videti st. 79. i 80. u gornjem tekstu kao i stav 124. u gornjem
tekstu i, mutatis mutandis, X protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 5. novembar 1981. godine, st. 53. i
54, serija A broj 46).
135. Gore navedena razmatranja su dovoljna da omogue Sudu da zakljui da je ugroena
sama sutina prava podnosioca predstavke na suenje. Shodno tome dolo je do povrede lana
6. stav 1. Konvencije.

III. NAVODNA POVREDA LANA 8. KONVENCIJE

136. Prema lanu 8. Konvencije, podnosilac predstavke se alio da je njegovo delimino
liavanje poslovne sposobnosti bilo neproporcionalno i da je, kao takvo, povredilo pravo na
potovanje njegovog privatnog ivota.

137. lan 8. Konvencije glasi kako sledi:

"1. Svako ima pravo na potovanje linog i porodinog ivota...
2. Dravni organi se nee meati u ostvarivanje ovog prava sem kao to je predvieno zakonom
i kao to je neophodno u demokratskom drutvu... radi zatite zdravlja ili morala, ili radi zatite
prava i sloboda drugih lica."

A. Argumenti koje su strane iznele

138. Podnosilac predstavke je tvrdio da pokretanje navodno beznaajnih parnica nije mogao biti
dovoljan razlog da bude delimino lien poslovne sposobnosti i da se, ak i da je bilo potrebe da
se zatiti javni interes, to moglo lako postii znaajno blaim sredstvima.
139. Vlada je ponovo navela argumente prema lanu 6. u gornjem tekstu i zakljuila da
podnosilac predstavke nije pretrpeo povredu lana 8. Ona je dalje primetila da su odluke
domaih sudova usvojene u skladu sa relevantnim domaim zakonodavstvom, da su teile
legitimnom cilju zatite prava podnosioca predstavke, kao i prava drugih lica, i da su
proporcionalne s obzirom na injenicu da nisu postojala druga blaa sredstva.

B. Ocena Suda
140. Sud podsea da e svako meanje u pravo pojedinca na potovanje njegovog privatnog
ivota predstavljati povredu lana 8. osim ako nije "u skladu sa zakonom", ako tei legitimnom
cilju ili ciljevima prema stavu 2, i ako je "neophodno u demokratskom drutvu" u smislu da je
proporcionalno ciljevima kojima tei.
141. Posebno, organi moraju da postignu pravinu ravnoteu izmeu interesa lica "bolesnog
uma" i drugih legitimnih interesa. Meutim, po pravilu, u takvom sloenom pitanju kao to je
utvrivanje neije duevne sposobnosti, organi treba da uivaju veliki prostor za procenu. Ovo
se najee objanjava injenicom da je za nacionalne organe dobro da imaju direktan kontakt
sa licima o kojima je re i da su zbog toga oni u najboljoj poziciji da odlue o takvim pitanjima.
Zadatak Suda je pre da razmatra odluke koje su usvojili nacionalni organi prema Konvenciji u
vrenju njihovih ovlaenja (videti, mutatis mutandis, Bronda protiv Italije, presuda od 9. juna
1998. godine, Izvetaji 1998-IV, str. 1491, stav 59).
142. Prostor za procenu koji e se odobriti nadlenim domaim organima e varirati prema
prirodi pitanja i vanosti interesa u pitanju (videti Elsholz protiv Nemake [VV], broj 25735/94,
stav 49, ECHR 2000-VIII). Stroe razmatranje je potrebno u vezi sa ozbiljnim ogranienjima u
sferi privatnog ivota.
143. Dalje, Sud podsea da, dok lan 8. Konvencije ne sadri izriite proceduralne zahteve,
"postupak donoenja odluka ukljuen u mere meanja mora biti pravian i takav da obezbeuje
potrebno potovanje interesa zatienih lanom 8." (videti Grgl protiv Nemake, broj
74969/01, stav 52, 26. februar 2004. godine). Obim prostora za procenu Drave stoga zavisi od
kvaliteta postupka donoenja odluka. Ako u tom postupku postoje neki ozbiljni nedostaci,
zakljuci domaih organa e vie biti izloeni kritici (videti, mutatis mutandis, Sahin protiv
Nemake, broj 30943/96, stav 46. i dalje, 11. oktobar 2001. godine).

144. U konkretnom sluaju, Sud primeuje da ogranienje poslovne sposobnosti podnosioca

predstavke bez sumnje predstavlja meanje u njegov "privatni ivot". ak i pod pretpostavkom
da je ovo meanje u "skladu sa zakonom" i da domai organi tee "legitimnom cilju", u smislu
lana 8. stav 2, Sud je miljenja da upotrebljena sredstva nisu bila proporcionalna ciljevima
kojima se tei. Posebno, dok je ogranienje poslovne sposobnosti podnosioca predstavke
(ukljuujui i njegovu nesposobnost da samostalno uestvuje u pravnim poslovima, podnese
zahtev za invalidsku penziju, odluuje o leenju, ili ak dobije i kredit) veoma ozbiljno, postupak
na osnovu koga su domai sudovi doneli takve odluke je sam po sebi bio fundamentalno
manjkav (videti st. 127. i 128). tavie, nekih etiri godine kasnije i uprkos ponovljenim
predlozima u tom smislu, poslovnu sposobnost podnosioca predstavke sud tek treba ponovo da
razmatra u pogledu osnovanosti (videti st. 134. i 135). Najzad, Sud potvruje da se pravnom
sistemu mora dozvoliti da se sam zatiti od nesnosnih tuilaca, ali smatra da je na domaim
organima da ustanove delotvoran sudski mehanizam koji e se baviti zahtevima takvih tuilaca,
bez pribegavanja dodatnim merama koje pogaaju njihovu poslovnu sposobnost.
145. Prema tome, dolo je do krenja prava podnosioca predstavke na potovanje njegovog
privatnog ivota i povrede lana 8. Konvencije.

IV. NAVODNA POVREDA LANA 13. KONVENCIJE

146. Najzad, podnosilac predstavke se alio prema lanu 13. Konvencije da mu postupak koji je
imao za rezultat delimino liavanje njegove poslovne sposobnosti nije obezbedio delotvoran
pravni lek za povredu njegovog privatnog ivota, i da su svi njegovi kasniji pokuaji da se ova
odluka ponovo razmotri odbaeni bez razmatranja njihove osnovanosti.
147. Sud je miljenja da je ova prituba, iako parafrazirana u izvesnoj meri, u sutini ista kao
pritube ve razmatrane prema lanu 6. stav 1. S obzirom na njegovo miljenje u vezi sa ovom
odredbom, Sud smatra da prituba podnosioca predstavke prema lanu 13. ne zahteva da bude
posebno razmatrana u pogledu osnovanosti.

V. PRIMENA LANA 41. KONVENCIJE

148. lan 41. Konvencije predvia:
"Kada Sud utvrdi prekraj Konvencije ili protokola uz nju, a unutranje pravo Visoke strane
ugovornice u pitanju omoguava samo deliminu odtetu, Sud e, ako je to potrebno, pruiti
pravino zadovoljenje oteenoj stranci."

A. teta
149. Podnosilac predstavke je traio 20.000 evra (EUR) za pretrpljenu nematerijalnu tetu.
150. Vlada je osporila ovaj zahtev.
151. Sud smatra da je podnosilac predstavke pretrpeo izvesnu nematerijalnu tetu koja se ne
moe dovoljno nadoknaditi samo utvrivanjem povrede Konvencije. S obzirom na karakter
povreda utvrenih u konkretnom predmetu i procenjujui na pravinoj osnovi, Sud podnosiocu
predstavke dodeljuje 12.000 evra po ovom osnovu.

B. Trokovi
152. Podnosilac predstavke je, takoe, traio naknadu od 3.360 evra na ime advokatskih
trokova u postupku pred Sudom. On je dostavio ugovor o trokovima izmeu njega i g. Y.
Grozev, kao i pregled satnice angaovanja advokata.
153. Po miljenju Vlade, ovaj zahtev je previsok.
154. Prema praksi Suda, podnosilac predstavke ima pravo na naknadu trokova samo u onoj
meri u kojoj je pokazano da su oni stvarno i neophodno nastali i da su opravdani u pogledu
iznosa. U predmetnom sluaju, na osnovu dokumenata koje poseduje i gore navedenih
kriterijuma, Sud smatra da je opravdano da se podnosiocu predstavke dodeli iznos od 3.000
evra za postupak pred njim.

V. Zatezna kamata

155. Sud smatra da je primereno da zatezna kamata bude zasnovana na najnioj kamatnoj stopi
Evropske centralne banke uz dodatak od tri procentna poena.

IZ TIH RAZLOGA, SUD JEDNOGLASNO

1. Proglaava predstavku doputenom,
2. Utvruje da je dolo do povrede lana 6. stav 1. Konvencije u vezi sa pravinou postupka
koji je imao za rezultat delimino liavanje podnosioca predstavke poslovne sposobnosti;
3. Utvruje da je dolo do povrede lana 6. stav 1. Konvencije u vezi sa pravom podnosioca
predstavke na pristup sudu radi vraanja njegove poslovne sposobnosti u potpunosti;
4. Utvruje da je dolo do povrede lana 8. Konvencije;
5. Utvruje da nije neophodno da se posebno razmatra prituba prema lanu 13. Konvencije;
6. Utvruje
(a) da Tuena drava treba da isplati podnosiocu predstavke, u roku od tri meseca od datuma
kada ova presuda postane pravosnana, u skladu sa lanom 44. stav 2. Konvencije, sledee
iznose, koji e biti pretvoreni u srpske dinare po kursu koji e vaiti na dan isplate:
(i) 12.000 evra (dvanaest hiljada evra) na ime pretrpljene nematerijalne tete, plus svaki porez
koji podnosilac predstavke moe platiti;
(ii) 3.000 evra (tri hiljade evra) na ime trokova, plus svaki porez koji podnosilac predstavke
moe platiti;

(v) da po isteku gore navedena tri meseca do isplate, treba platiti obinu kamatu na gore
navedene iznose po stopi koja je jednaka najnioj kamatnoj stopi Evropske centrale banke uz
dodatak od tri procentna poena;
7. Odbija preostali deo zahteva podnosioca predstavke za pravino zadovoljenje.
Sastavljeno na engleskom i dostavljeno u pisanoj formi 13. oktobra 2009. godine, prema Pravilu
77 st. 2. i 3. Poslovnika Suda.

Franoise Elens-Passos,

F. TULKENS,

Zamenik Sekretara odeljenja

Predsednik"

(Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Salontaji Drobnjak protiv Srbije,
predstavka br. 36500/05 od 13. oktobra 2009. godine, objavljena u "Sl. glasniku RS", br.
92/2009 od 7. novembra 2009. godine)