NASLEIVANJE

KVANTITATIVNIH
SVOJSTAVA

Veina ekonomski vanih svojstava (koliina mleka,

koliina mlene masti, prirast, konverziaj hrane, prinos
vune itd.) pripada kvantitativnim svojstvima. Fenotipska
ispoljenost ovih svojstava zavisi od:
a) veeg broja (minor ili aditivnih) gena sa slabim
pojedinanim efektom (poligeni tip nasleivanja)
b ) faktora spoljne sredine

Populacija

+1 +2 +3

F=G+E
F fenotip
G genotip
E- faktori spoljne sredine

FENOTIP I
FENOTIPSKI PARAMETRI
Fenotip je spoljanji izgled ili rezultati
merenja kvantitativnih osobina, kao
rezultat interakcije genotipa i spoljne
sredine.

Fenotipski parametri su statistiki parametri koji

opisuju distribuciju frekvencija rezultata merenja
svojstava u populaciji.
X 1 X 2 X 3 ... Xn
x

n
S
Sx
n

( X x ) 2

n 1

( X x ) 2

n 1

S
100
X

X
n

SVOJST
VO
Koliina
mleka
Dnevni
prirast
Prinos
vune

SX

V%

Min

Max

NAINI DELOVANJA POLIGENA

(ADITIVNIH ILI MINOR GENA)

Delovanje poligena moe biti:

- aditivno
- dominantno
- epistatino

Delovanje gena je aditivno kad fenotip koji

oni daju predstavlja zbir negativnih i
pozitivnih efekata pojedinanih gena.
Aditivni efekat gena je u tesnoj vezi sa
oplemenjivakom vrednou grla.

Dominantno delovanje gena je posledica

interakcije alela unutar lokusa. Dominantnost
moe biti:
- delimina
- puna
- overdominantnost
Na dominantnom efektu gena se zasniva
pojava heterozisa

Epistatino delovanje gena je

posledica interakcije izmeu lokusa.

Dominans

Epistasis

FAKTORI SPOLJNE SREDINE I

KVANTITATIVNE OSOBINE

Uticaji faktora spoljne sredine na kvantitativne osobine mogu biti:

-trenutni uticaji ishrane, nege, zdravstvenog stanja itd.
koji se eliminiu kada se posmatra srednja vrednost
-trajni uticaji farme, godine, sezone itd. koji se eliminiu
izborom metoda testiranja i matematiko statistikim metodama
-materinski uticaji koji se eliminiu izborom metoda testiranja
i matematiko statistikim metodama

MATERINSKI EFEKAT
Svaki doprinos na fenotip individue na
koji direktno utie fenotip njihove majke.
Citoplazmatini efekat
- bez ekstranuklearne DNK
- sa ekstranuklearnom DNK
Prenatalni materinski efekat
Transfer antitela majke potomcima
Postnatalni materinski efekat

Naslednost i promenjivost
(interakcija genotip-okolina)
Naslednost - proces razvia novih organizama
koji su slini svojim roditeljima i precima.
Promenjivost razlike koje postoje izmeu
roditelja i potomaka (nastale kao posledica
promena u NASLEDNOJ OSNOVI i uticajem
FAKTORA OKOLINE koji se neprekidno
menjaju u toku razvia jedinke).

Naslednost i faktori
okoline
Vinters-ov krug

Krug predstavlja individualnu naslednu mogunost i

ogranienost
Faktori okoline su mnogobrojni: klima, ishrana, nain dranja i
sl.
Samo u optimalnim uslovima sredine mogue je potpuno
ispoljavanje genetskog potencijala.

Nasledno variranje
Primer: Prinos mleka u zavisnosti od genotipa
Rasa A

Rasa B

Rasa C

Nasledno variranje

Nasledno variranje
Nasledno variranje ima znaaja za:
evoluciju
eksperimente u oblasti genetike
stvaranje novih rasa

Nenasledno variranje
Primer: Prinos mleka u zavisnosti od faktora
okoline (farma)
Rasa A- visoka mlenost

Farma 1

Farma 2

Farma 3

Nenasledno variranje
Nenasledno variranje znaajno je za
poljoprivrednu proizvodnju.

GENETSKIPARAMETRI

HERITABILNOST
REPITABILNOST
GENETIKE KORELACIJE
FENOTIPSKE KORELACIJE
KORELACIJE OKOLINE
VARIJANSE I KOVARIJANSE

Slue za:

Izuavanje izvora varijabilnosti pre svega genetske

Prouavanje prirodne akcije gena koji determiniu

odreena svojstva

Izbor pravca oplemenjivanja

Procenu oplemenjivakih vrednosti priplodnjaka i

plotkinja
Izbor metoda selekcije sa odgovarajuim efektom tj.
genetikim trendom

Modeliranje kriterijuma selekcije

Prouavanje interakcije izmeu genotipa ivotinje i

okoline

HERITABILNOST
KOEFICIJENT NASLEDNOSTI

h2

Jay L. Lush.

U irem smislu

h 2

2
2
2
A D I E
2

2
A

2
D

2
I

2
G
2
P

U izrazu regresije heritabilnost

predstavlja oekivanu promenu u
aditivnoj
genetskoj
vrednosti
potomaka za svaku jedinicu promene
u fenotipu roditelja:

h2 = bAP

Vrednosti
heritabilnosti se mogu
kretati u intervalu od 0
do 1.

Heritabilnost izmeu
svojstava se razlikuje:
a) Niskonasledna , sa vrednou 0,0-0,10 ili 010%
b) Srednjenasledna, sa vrednou 0,1-0,4 ili
10-40%
c) Visokonasledna, preko 0,4 ili 40%

Heritabilnost nije bioloka

konstanta

Metode za izraunavanje heritabilnosti

osnovu:
slinosti izmeu srodnika
h2 = 2( regresija potomaka na jednog od roditelja )= 2b
h2 = ( regresija potomaka na prosek roditelja )= b
h2 = 4 (interklasna korelacija unutar polusrodnika )= 4t
h2 = 2 (interklasna korelacija unutar punih srodnika )= 2t

aktuelnih selekcijskih ogleda

izuavanja monozigotnih blizanaca

na

METOD INTRAKLASNE
KORELACIJE

STATISTIKI DEO METODA INTRAKLASNE KORELACIJE

Yik = + Ai + Eik

gde je:

Yik opaanje (merenje) na k-toj individui (potomku) i-tog oca

- opta srednja vrednost posmatrane osobine
Ai uticaj i-tog oca
Eik nekontrolisani izvori varijabilnosti

Tabela 1: Analiza varijanse

IZVORI
VARIJABILNOS
TI

STEPENI
SLOBOD
E

SUME
KVADRATA

SREDINE
KVADRATA

E2

IZMEU OEVA

S-1

SKs

MKs

2w+k2S

IZMEU
POTOMAKA
UNUTAR OEVA

n.-S

SKw

MKw

2w

s - broj oeva
n.- ukupan broj potomaka
ni- broj potomaka po oevima
k- koeficijent korekcije za nejednak broj potomaka po oevima
ni=k kod jednakog broja potomaka po oevima

SUME KVADRATA

OEVA

POTOMSTVA

Y
SKs
CT
ni
2
i.

Y
SKw Y
ni
2
ik

2
i.

SREDINE KVADRATA

OEVA

SKs
MKs
s 1

POTOMSTVA
SKw
MKw
n. s

VARIJANSE
OEVA

MKs MKw

k
2
S

POTOMSTVA

MKw
2
W

UKUPNA FENOTIPSKA VARIJANSA

2
P

= +

2
S

W2

INTRAKLASNI KORELACIONI KOEFICIJENT

HERITABILNOST

h2=4*t

2
S
2
P

STANDARDNA GREKA HERITABILNOSTI

2(n. 1)(1 t ) 1 (k 1)t (n. 1)

SGh 4
*
2
n.
k (n. s )( s 1)
2

RAZLIKE U SLUAJU NEJEDNAKOG BROJA POTOMAKA PO

OEVIMA

n
1
n. i
k
s 1
n.

STANDARDNA GREKA HERITABILNOSTI

2
(
n
.

1
)(
1

t
)
1 (k 1)t
2
SGh 4
k 2 (n. s )( s 1)

Koeficijent ponovljivosti
(Repeatability-Repitabilitet)
Definicija:
Repitabilitet
(R)
predstavlja
vrednost

intraklasnog koeficijenta korelacije izmeu

ponovljenih merenja iste osobine (laktacija,
osobine plodnosti, proizvodnja jaja, vune ) i
individue. Po pravilu pokazuje veu vrednost od
heritabiliteta i predstavlja njegovu gornju
granicu (uticaj spoljne sredine na ispoljavanje
osobina).
Vrednost R se kree od 0-1

Koeficijent ponovljivosti
(Repeatability-Repitabilitet)
Izraunavanje
Postupakom analize varijanse.
Ukupna varijansa se raslanjava na varijabilnost izmeu
i unutar merenja.
Za izraunavanje R nije potrebno grupisati grla po
srodstvu

Metod analize varijanse

w2
R 2
w e2

Primena

Za ocenu celokupne genetske varijanse,

pri emu moramo uvaiti, da 2G
ocenjuje i deo varijanse spoljne sredine

Za proveru tanosti merenja te izbor

tehnike merenja

Za korekciju h2. Heritabilnost obino

ocenjujemo na osnovu jednog merenja.
Ako je na raspolaganju vei broj
merenja h2 je vea. Tada h2 mnoimo
faktorom

m
1 ( m 1) R

Korelacije
Koeficijent korelacije rxy

Pokazuje stepen slaganja izmeu dve promenjive

veliine.
Korelacije:
Fenotipske
Genetske
Okoline
Genetske korelacije uslovljene su:
Plejotropijom pojava da isti geni utiu na ispoljavanje
vie osobina.
Ukopanou gena koja potie od blizine lokusa na
istom hromozomu na kojima se nalaze geni koji utuu na
ispoljavanje 2 osobine.
Koeficijent korelacije ima vrednosti od -1 do +1.

Korelacije
Koeficijent korelacije

rxy

X X Y Y

X X

Y Y

Greka koeficijenta korelacije

1 r xy

n2
2

S rxy

Fenotipske i genetske korelacije izmeu vanijih osobina domaih ivotinja

rp

rg

Mlena
goveda

Prinos mleka - Prinos ml. masti

Prinos mleka - Prinos proteina
Prinos mleka - Sadraj proteina
Prinos mleka - Sadraj ml. masti

+ 0.80
+ 0.90
- 0.30
- 0.30

+ 0.90
+ 0.95
- 0.20
- 0.20

Svinje

Dnevni prirast - Dnevna

- 0.40
konzumacija
Dnevni prirast - Konverzija hrane
- 0.80
Prinos mesa - Debljina lene slanine - 0.50

- 0.45

Ovce

Masa istog runa - Prinos vune

Masa istog runa - Duina vlakna
Masa istog runa - Vijugavost

+ 0.50
+ 0.40
- 0.35

+ 0.40
+ 0.30
- 0.30

ivina

Broj jaja - Masa tela

Broj jaja - Masa jaja
Masa tela - Masa jaja

- 0.20
- 0.30
+ 0.40

0.00
- 0.05
+ 0.33

- 0.75
- 0.50

Principi i efekat selekcije

Selekcija
Najznaajniji faktor promene frekvencije gena
Selekcijom se ne stvaraju novi geni ve se
poveava frekvencija poeljnih, a smanjuje
frekvencija nepoeljnih gena.
Doprinos svake od odabranih individua zavisi od
broja potomaka.

Selekcija
Promene frekvencije gena mogu se sprovoditi
putem:
Izbora roditeljskih parova
Kontrole naina parenja roditelja (metod
odgajivanja) koji ukljuuje inbriding i
ukrtanje

Selekcija

1954

2008

Selekcija omoguava menjanje i poboljanje nasledne osnove

domaih ivotinaja (prolost i sadanjost).
Selekcija se zasniva samo na aditivnim
efektima gena

Efekat selekcije ( G ili

R ili ES)
Oekivani uspeh selekcijeuspeh koji se oekuje i
unapred prognozira.
Zasniva se na saznanjima
populacione genetike.
Odstupanje ostvarenog od
oekivanog uspeha
selekcije zavisi od
tanosti ocene PV domaih
ivotinja (aditivna
genetska vrednost
individua u odnosu na
populaciju iz koje potie).
PV se zasniva na podacima
fenotipa, porekla,
srodnika i potomaka.

Efekat selekcije ( G)
Efekat (uspeh selekcije) pokazuje promene u
frekvenciji gena koje su izazvane selekcijom.
Izraunava se na osnovu sledee formule :

G = h2 ( Ps P ) = h2 SD
u kojoj je:
G = efekat (uspeh selekcije)
napredak za generaciju
Ps = prosek odabranih roditelja
P = prosek populacije
h2 = heritabilitet
SD = selekcijski diferencijal

ili

genetski

Selekcijski diferencijal
Selekcijski diferencijal (SD) predstavlja
razliku
izmeu
prosene
vrednosti
roditelja i prosene vrednosti grupe ili
populacije
SD = (Ps - P)
SD = i

Selekcijski diferencijal
Vrednost selekcijskog diferencijala zavisi od:
1. Ukupne varijabilnosti posmatrane osobine
(vea varijabilnost > SD a time i efekat selekcije)
2. Reproduktivne sposobnosti dom. iv.
(vea reproduktivna sposobnost manje potrebnih
ivotinja za zamenu > SD)
3. Broj odabranih ivotinja
(manji broj ivotinja > SD)
4. Dugovenosti
(dugovenije ivotinje manje potrebnih ivotinja
za zamenu (remont) > SD)
5. Pola
(muka grla po pravilu imaju > SD,
razlog: potreban manji broj prilodnih grla
u odnosu na enska)

Selekcijski diferencijal
SD =

SD

+ SD

Ukupan SD

Intenzitet selekcije
Intenzitet selekcije je strogost pri odabiranju grla za
priplod. to je vei intenzitet selekcije vea je i njena
efikasnost. Moe se poveati:
poveanjem broja testiranih ivotinja izborom naina
testiranja :
centralna testna stanica - farmski test;
grupno individualno dranje u testu
smanjenjem broja izabranih ivotinja
tane metode za ocene oplemenjivakih vrednosti
primena savremenih biotehnologija (VO, zamrzavanje
sperme, embrio transfer)

Heritabilitet
Koeficijet heritabiliteta veine ekonomski vanih
osobina domaih ivotinja je nizak ili srednji .

Vee vrednosti heritabiliteta > efekat

selekcije

Efekat selekcije za
godinu ( g)
Osim za generaciju, efekat selekcije
moe da se odredi i za godinu. Genetski
napredak za godinu je vaan sa
ekonomske take gledita i dobija se
kada se genetska promena za generaciju
podeli sa generacijskim intervalom (t ili
L).
g = h2 (Ps - P)
t

Generacijski interval (L, t)

Generacijski interval jednak je prosenoj
starosti roditelja prilikom raanja potomaka i
predstavlja vreme u kome se geni prenose u
narednu generaciju.
Krai generacijski interval > efekat selekcije
Progeni test (test po potomstvu) i ponavljanje
rezultata (vei broj merenja poveavaju t, ali
istovremeno ine selekciju uspenijom-tanijom)

Metode odabiranja (selekcije) tj. procene

oplemenjivake vrednosti domaih ivotinja
-Individualna selekcija (fenotip)
-Selekcija po familijama
- Selekcija unutar familija
-Kombinovana (unutar i izmeu familija)
-Selekcija po brai i sestrama (sib)
-Selekcija po poreklu
-Selekcija po potomstvu
-Indirektna selekcija
-Selekcija na vie osobina
-nezavisni nivo selekcije
-tandem selekcija
-SI
-Selekcija na osnovu linearnih modela
-BLUP (AM)