SISTEMI DIMNJAKA

ZA NOVOGRADNJE I SANACIJE

www.schiedel.rs

Zabranjeno je kopiranje i korienje

izvornih tekstova, fotografija i crtea bez
saglasnosti Schiedel d.o.o. Beograd,
osim za potrebe projektovanja.
Ukoliko se koristi bez ovlaenja,
smatrae se kao kraa intelektualne
svojine.
Zadravamo pravo do tehnikih izmena.

Izdao i uredio:
Schiedel d.o.o. BEOGRAD
Bulevar Arsenija arnojevia 96/2
11070 NOVI BEOGRAD
telefon: 011-31 21 604
telefax: 011-31 21 605
dimnjak@schiedel.rs
www.schiedel.rs
BESPLATAN TELEFON
0800 234 234
Slike su samo simboline
Izdanje: jun 2010

Sistemi dimnjaka za novogradnje i sanacije kao knjiga u depnom izdanju

Novi proizvodi i budui razvojni projekti koncerna Schiedel

podstakli su nas na izradu aktuelne dokumentacije, koja
e pomoi projektantima i poetnicima da lake savladaju
problematiku dimnjaka. Ovo izdanje namenjeno je i
kupcima i svima koji donose odluke u ovoj oblasti.
Dok smo pripremali knjiicu Sistemi dimnjaka za
novogradnje i sanacije 2010. postavili smo sebi cilj da
ovim prirunikom, depnog formata, svim korisnicima
omoguimo brz pristup potrebnim informacijama.
Rezultat drite u rukama: prirunik pregledno obuhvata
sve to je od bitnog znaaja, a izostavlja sve ono to Vam,
verovatno, nikada nee biti potrebno. Ako ipak neto
nedostaje, ili su Vam potrebne detaljnije informacije,
molimo Vas da nas pozovete.
Nadamo se da e ovaj prirunik predstavljati znaajnu
pomo u Vaem svakodnevnom radu.
Izrazi i pojmovi korieni u ovom priruniku slue za lake
razumevanje gradiva i specifini su u odnosu na izvorne
pojmove.
Izvinjavamo se zbog moguih greaka.
Schiedel
Dimnjaki sistemi d. o. o.
Beograd, jun 2010.

Schiedel 06/2010

SADRAJ

Planiranje dimnjaka
Opta uputstva ..................................................................................................6
Grejanje na razliita goriva .................................................................................31
Dimnjaci sa cevima od keramike
Schiedel ABSOLUT ..........................................................................................38
Schiedel UNI*** plus ........................................................................................93
Schiedel SR ................................................................................................. 143
Schiedel QUADRO ........................................................................................ 149
Schiedel MULTI ............................................................................................. 181
Schiedel KeraStar .......................................................................................... 213
Dimnjaci sa cevima od nerajueg lima i vetakih materijala
Schiedel ICS.................................................................................................223
Schiedel Prima Plus ....................................................................................... 248
Schiedel Flex Plus .........................................................................................264
Schiedel Pro Gas Flex ....................................................................................265
Etani dimnjaci
Etani dimnjak ...............................................................................................269
I - blok .........................................................................................................275
TmpD ..........................................................................................................281
Zavreci dimnjaka
Final ............................................................................................................291
Obloni element ............................................................................................299
Ventilacije
Montane ventilacije ....................................................................................... 311
AERA ........................................................................................................... 319

Schiedel 06/2010

PLANIRANJE DIMNJAKA

Planiranje dimnjaka
Opta uputstva

Dimnjak vaan
sastavni deo grejnog
sistema

Dimnjak je vaan sastavni deo svakog grejnog sistema.

Poto se dimnjak protee od podruma do vrha krova,
naknadne izmene na dimnjaku izazivaju velike trokove.

Loite, vezni element

i dimnjak moraju biti
meusobno usklaeni

Projektovanju i izgradnji dimnjaka trebalo bi paljivo i

odgovorno pristupiti. Loite, vezni elementi i dimnjak
moraju se meusobno uskladiti, kako bi se obezbedilo
pouzdano, sigurno i trajno funkcionisanje loita.
Ovaj prirunik pomoie vam u reavanju ove
problematike

U obzir treba uzeti

najrazliitije zahteve

Pored potrebne statike stabilnosti, protivpoarne

zatite i termodinamike, danas treba uzeti u obzir
mnoge graevinsko-fizike zakonitosti koje nastaju u
graevinskim materijalima usled toplotnog optereenja i
naprezanja od vlage, a pod uticajem gasova sagorevanja.

Univerzalna primena

Kako bi se svi ti zahtevi zadovoljili, potrebno je projektovati

i izraditi univerzalno upotrebljiv sistem dimnjaka.
U nastavku prirunika navodimo podruja primene
pojedinih sistema dimnjaka Schiedel, sa namerom da vam
olakamo izbor prilikom donoenja odluke.

Schiedel 06/2010

Planiranje dimnjaka
Opta uputstva za planiranje

Broj dimnjaka

Za stambenu zgradu uvek treba planirati i sagraditi vie

dimnjaka. Na taj nain stanari imaju mogunost da
stambeni prostor pored centralnog grejanja pojedinane
prostorije greju kaljevim peima ili kaminima. Time se
prua mogunost grejanja stana dodatnim loitem (u
sluaju kvara na sistemu centralnog grejanja ili prekida
dovoda energenta gasa, elektrine energije).

Dimenzionisanje

Znaajan faktor kod projektovanja jeste pravilno

dimenzionisanje dimnjaka. U obzir treba uzeti da
svaki grejni sistem radi optimalno samo u sluaju
odgovarajueg preseka dimnjaka. Loite, vezni element
i dimnjak moraju meusobno biti usklaeni. Za grejanje
na vrsta goriva obino su potrebni vei preseci dimnjaka
u poreenju sa grejanjem na lo ulje ili gas. Detaljni
dijagrami sa presecima nalaze se u poglavljima pojedinih
dimnjakih sistema.

Pravilan poloaj
dimnjaka

Poloaj loita odreuje gde e se dimnjak nalaziti. Po

pravilu, poloaj dimnjaka treba izabrati tako da se nalazi
to blie slemenu. To predstavlja odreene graevinskotehnike i funkcionalno-tehnike prednosti. Deo dimnjaka
koji se nalazi iznad krova i koji je ispostavljen vetru je
relativno kratak. Usled toga, trokovi u vezi sa zatitom
zavretka dimnjaka od nepovoljnih vremenskih prilika i
obezbeivanjem stabilnosti, su niski. Vua u dimnjaku je
ravnomernija, a uticaj vetra na vuu najmanji.

Schiedel 06/2010

Planiranje dimnjaka
Jednostavan izbor dimnjaka

GORIVO

VRSTA LOITA

CENTRALNO GREJANJE
SISTEMI
DIMNJAKA
za niskoenergetske zgrade

SISTEMI
DIMNJAKA
za konvencionalne
zgrade

<50 kWh/m2

>50 kWh/m2

za godinu

za godinu

CENTRALNO GREJANJE

kondenzacioni
kotlovi
gas/ulje

Stranice 39-92
*! 14 cm

Stranice 39-92
*! 14 cm

Stranice 93-142
*! 14 cm

Stranice 39-92
*! 18 cm

Stranice 93-142
*! 18 cm

Stranice 39-92
*! 14 cm

Stranice 93-142
*! 14 cm

klasini kotlovi

gas/ulje
kotlovi na drva
kotlovi na cepke
drvo
kotlovi na drvene
pelete
drvene
pelete

ZA VIESTAMBENE
ZGRADE LAS SISTEMI

Stranice 39-92
*! 14 cm

kondenzacioni
kotlovi
Stranice 181-212 Stranice 181-212

gas
konvencionalni
kotlovi
kotlovi nezavisni od
vazduha u prostoriji

Stranice 181-212 Stranice 149-180

Polazni podaci za odreivanje preseka dimnjaka.

Vai za porodine kue sa 150 m2 grejne povrine
Prikljuak na dimnjak: duina max. 1/7 aktivne visina max. 1,5 m, toplotno izolovan R >0,40 m2K/W, 1 koleno od 90, ulaz u
dimnjak pod uglom od 90
Dimnjak: aktivna visina najmanje 4 m, kod kaljevih pei i kamina najmanje 5 m
Loite: prikljuenje i rad prema uputstvu proizvoaa
Schiedel 06/2010

Planiranje dimnjaka
Jednostavan izbor dimnjaka

GORIVO

VRSTA LOITA

DODATNA LOITA

Otvoreni kamini
Kaminske pei
Kaljeve pei
Hlebne pei
vedske pei

SISTEMI
DIMNJAKA
za niskoenergetske zgrade

SISTEMI
DIMNJAKA
za konvencionalne
zgrade

<50 kWh/m2 a

>50 kWh/m2 a

Stranice 39-92
od *! 16 cm

Stranice 93-142
od *! 16 cm

Stranice 39-92
od *! 14 cm

Stranice 93-142
od *! 14 cm

Drvo
Pei na pelete

Drvene
pelete

ZA NAKNADNU IZGRADNJU
DIMNJAKA PORED OBJEKTA

DODATNA LOITA

Pei na pelete sa
radom nezavisnim
od vazduha u
prostoriji
sa termo kanalom sa termo kanalom

Otvoreni kamini
Kaminske pei
Kaljeve pei
Hlebne pei
vedske pei

Stranice 39-92
*! 14 cm

Stranice 39-92
*! 14 cm

Stranice 213-222
od *! 16 cm

Stranice 93-142
od *! 16 cm

Drvo
Stranice 222-243
od *! 16 cm

Polazni podaci za odreivanje preseka dimnjaka.

Vai za porodine kue sa 150 m2 grejne povrine
Prikljuak na dimnjak: duina max. 1/7 aktivne visina max. 1,5 m, toplotno izolovan R >0,40 m2K/W, 1 koleno od 90,
ulaz u dimnjak pod uglom od 90
Dimnjak: aktivna visina najmanje 4 m, kod kaljevih pei i kamina najmanje 5 m
Loite: prikljuenje i rad prema uputstvu proizvoaa
Schiedel 06/2010

Planiranje dimnjaka
Preporuke za izbor dimnjaka za porodine kue

obloni element
set za ojaanje
paropropusna folija
spolja

prepreka za
paru iznutra

odvod vazduha

dovod
vazduha

odvod
vazduha

odvod vazduha

dovod
vazduha

odvod
vazduha

Blower door
tesni
dimnjaki
platevi

regulator vue sa
eksplozivnom klapnom
gasni kotao

centralno grejanje na drvene pelete, lo ulje, gas (takoe i kondenzacioni grejai)

centralno grejanje na vrsta goriva
otvoreni kamini
kaminske i kaljeve pei

!14
!16 - !20
od !20
!16 - !18
Schiedel 06/2010

10

Planiranje dimnjaka
Opta uputstva za planiranje

Energetski tedljiv dimnjak za udobno stanovanje u

modernim zgradama sa dobrom zaptivenou
Dimnjak za centralno grejanje
sa kotlovima na ulje, gas, kondenzacione i/ili grejanje
na pelete.

a) Dovod vazduha za
sagorevanje (rad nezavisan od

Dodatni dimnjak
za stvaranje ugodne atmosfere, sigurnosti i udobnosti.
Namenjen za prikljuenje sobnog kamina ili kaljeve
pei.

vazduha u prostoriji)

Termo set
sastavljen od 3 termo elementa: Termo kanala, Termo
prekidnog elementa i Termo postolja.

b) Smetaj nezapaljivih
instalacija u kanalu (npr. za vodu,
solarne i klima ureaje)

Termo kanal: moe se koristiti (a) za dovod vazduha

za sagorevanje (za rad loita koja su nezavisna od
vazduha) ili (b) za smetaj nezapaljivih instalacija (npr.
cevi solarnih kolektora od krova do podruma).

Termo prekidni element: spreava stvaranje toplotnih

mostova kod prelaska dimnjaka kroz etae i potkrovlje.
Termo postolje: spreava stvaranje toplotnih mostova
u podruju osnovne stope dimnjaka.

Schiedel Aera sistem za provetravanje

Sve vazduh prava koliina u pravo
vreme na pravom mestu
stalan dovod sveeg vazduha,
radi na osnovu razlike u vlanosti vazduha,
ugodan boravak u prijatnoj atmosferi,
bez odravanje i higijenski besprekoran,
spreava stvaranje plesni,
provetravanje bez otvaranja prozora,
tedi energiju smanjuje gubitak energije.

Schiedel 06/2010

11

Planiranje dimnjaka
GDL - Geometric Description Language

GDL tehnologija prua mogunost ukljuivanja

objekata Schiedel dimnjakih sistema iz naeg
interaktivnog kataloga u vae stvarne projekte.
GDL tehnologija napravljena je na osnovu
jednostavnog i veoma efikasnog programskog jezika
koji omoguava prenos geometrijskih podataka na
logian nain.
Omoguava redukciju brojnih geometrijskih podataka
na samo jedan i time pojednostavljuje upravljanje.

www.schiedel.rs

Schiedel 06/2010

12

Planiranje dimnjaka
GDL - Geometric Description Language

GDL tehnologija
objekata

GDL znai Geometric Description Language i

predstavlja pokretaku snagu u pozadini ArchiCAD-a.
Korisnici ove programske opreme ve su dobro upoznati
sa GDL tehnologijom, poto se ArchiCAD bazira na GDL
tehnologiji.
Graphisoft je 2000. godine omoguio svim korisnicima
pristup i time otvorio vrata do inteligentnih parametrijskih
objekata. Sve GDL objekte mogue je uvek eksportovati
u najrazliitije CAD formate (DWG, DXF, DGN, 3DS itd.)
koji time ostaju otvoreni za korisnike, pa bilo da koriste
ArchiCAD, AutoCAD ili neke druge CAD programe.

Bitne prednosti GDL-a

inteligentan 3D sistem,
parametrizacija objekata,
jednostavno opsluivanje i korienje,
drag & drop za 2D i 3D objekte,
integrisani informativni opisi,
funkcija slanja za AVA programe,
upotrebljiv i bez CAD programa.

Schiedel 06/2010

13

Planiranje dimnjaka
Opta uputstva za planiranje

Prikljuak na
kanalizaciju

Kod savremenih niskotemperaturnih kotlova (pogotovo

kod kondenzacionih kotlova) u dimnjaku nastaju vee
koliine kondenzata koje treba odvoditi. Zakonodavac je
za takva loita ve doneo propise o odvodu kondenzata.
Sutina jeste da treba pitanju odvoenja kondenzata i
atmosferske vode posvetiti odgovarajuu panju. U tu
svrhu trebalo bi pored dimnjaka planirati odgovarajui
prikljuak na odvodnu mreu.

Odvod kondenzata

Za kondenzat treba predvideti prikljuak na odvodnu

mreu sa prenikom 40 mm.
Kod dimnjakog sistema Absolut sifon je ve ugraen u
osnovnoj stopi dimnjaka. Kod ostalih sistema treba ga
predvideti ispod estriha.

Schiedel 06/2010

14

Planiranje dimnjaka
Opta uputstva za planiranje

Izrada prikljuka za
vratanca za ienje

Kod izrade prikljuka za vratanca za ienje isto

tako treba voditi rauna o odgovarajuoj pokretljivosti
keramikog prikljuka, u skladu sa uputstvom za
montau, jer inae prilikom temperaturnog irenja cevi
dimnjaka dolazi do oteenja. Meutim, to ne vai samo
za keramiki okvir vratanca, ve i za sama vratanca za
ienje. Vano je da se upravo na tom mestu obezbedi
potrebna dilatacija (pokretljivost). Zato treba plat
dimnjaka iznad prikljuka za vratanca isei tako da izmeu
keramikog okvira i plata dimnjaka bude najmanje 3 cm
prostora.
Poloaj vratanca za ienje utvren je graevinskim
propisima. Preporuuje se konsultacija sa lokalnim
majstorom dimniarom.
U EU propisan je slobodan pristup za ienje i inspekciju
dimnjaka, zato u viestambenim objektima zahtevaju da se
vratanca nalaze u zajednikim prostorijama.

okapni rub
3 cm
mehanizam sa polugama
unutranji uloak sa
protivpoarnom ploom

zaptivka

Schiedel 06/2010

15

Planiranje dimnjaka
Opta uputstva za planiranje

Izrada prikljuka za
dimnu cev

Za nesmetan rad loita potrebna je odgovarajua izrada

prikljuka za dimnu cev. Vano je da nastavak za prikljuak
dimne cevi ne bude fiksiran, a takoe treba u tom delu
obezbediti slobodnu pokretljivost dimne cevi u nastavku
prikljuka.
U sluaju odstupanja od uobiajenih visina prikljuaka
preporuuje se konsultacija sa strunjakom
keramiarem, instalaterom, proizvoaem kotlova itd.
Ako nije poznata vrsta pei, odnosno visina prikljuka za
pe, montaa dimnjaka moe da se uradi i bez prikljuka,
a naknadno se ugrauje po postupku koji je prikazan u
uputstvu za montau UNI***plus dimnjaka.
.

prikljuak na dimnjak

keramika vrpca
prikljuak za pe

Schiedel 06/2010

16

Planiranje dimnjaka
Opta uputstva za planiranje

Dimna cev

Dimna cev povezuje izlaz loita sa prikljukom na

dimnjak. Da bi gubici toplote i vue bili to manji moraju
dimne cevi biti to krae sa dobrom toplotnom izolacijom.
Promena pravca izvodi se korienjem elemenata sa to
manjim protonim gubicima.
Kod sistema za centralno grejanje, posebno kod
postrojenja na vrsta goriva, svrsishodno je da se
prikljuak za dimnjak izvede pod uglom od 45.
Dodatna toplotna izolacija spreava prebrzo hlaenje
gasova sagorevanja i poboljava vuu.

Razmak do zapaljivih
delova

Kod dimne cevi od velike je vanosti razmak do zapaljivih

delova, koji je regulisan standardima.

Dovoenje vazduha u
prostor sa loitem

Dovoljna koliina vazduha za sagorevanje preduslov je za

bezbedan i nesmetan rad loita i besprekorno odvoenje
gasova sagorevanja u atmosferu. Vazduh koji je potreban
za sagorevanje u loitu mora se stalno razmenjivati sa
vazduhom koji dolazi izvana. O tome treba voditi rauna
i kod pojedinanih loita. Uslovi dovoenja i odvoenja
vazduha regulisani su graevinskim propisima. Takoe,
pojedinanim graevinskim propisima regulisani su
tehniki uslovi za projektovanje kotlarnice.

Schiedel 06/2010

17

Planiranje dimnjaka
Opta uputstva za planiranje

Spoj dimnjaka sa
konstrukcijom zgrade

U zavisnosti od okolnosti, odnosno poloaja dimnjaka,

uvek se javljaju kontakti i spojevi sa ostalim elementima na
objektu. Postoje pravila na koja treba obratiti panju.

Spoj sa zapaljivim
elementima zgrade

Zapaljivi elementi ne smeju neposredno dodirivati dimnjak.

Razmak je regulisan graevinskim propisima i iznosi 5
cm, odnosno 2 cm, ako se izmeu zapaljivog elementa
i dimnjaka nalazi nezapaljiv materijal. Posebna panja
pridaje se vratancima za ienje i u tu svrhu graevinski
propisi sadre tane odredbe razmak, po pravilu, mora
da bude 50 cm.

Izrada Absolut
dimnjaka pored drvene
zidne konstrukcije

5 cm
izolacija od
mineralne vune

protivpoarne ploe
zalepljeno po
celoj povrini
trajno elastina fuga

Kod montae loita obloga mora da bude u

skladu sa graevinskim propisima!

Izrada Absolut i UNI***

plus dimnjaka pored
zida od cigle

bandairan malter
dilataciona fuga
trajno elastina fuga
Schiedel 06/2010

18

Planiranje dimnjaka
Opta uputstva za planiranje

Izrada spojeva izmeu

dimnjaka i konstrukcije
zgrade

Procenu prikljuenja na druge elemente zgrade

treba izvriti sa svih aspekata, a ne samo s aspekta
protivpoarne zatite. Zbog razliitih graevinskih
materijala vano je da se prikljuenje na druge elemente
konstrukcije obavi odgovarajuim sredstvima, uz mere za
spreavanje nastanka pukotina.

Mogue varijante
izvoenja u
unutranjosti zgrade:
- omalterisan dimnjak
bandairan malter
(poeljno)

dilataciona fuga
trajno elastina fuga
- obloen dimnjak

protivpoarne ploe
zalepljeno po celoj povrini
dilataciona fuga
trajno elastina fuga

Schiedel 06/2010

19

Planiranje dimnjaka
Opta uputstva za planiranje

Provoenje kroz etanu

plou

Usled temperaturnih promena i posledinih termikih

dilatacija dimnjak ne sme da bude kruto vezan za
etanu plou. Zbog toga treba otvor na mestu prolaska
dimnjaka kroz plou izraditi tako da je cca 3 cm sa svake
strane vei od spoljnih dimenzija dimnjaka. Otvor koji
ostaje posle ugradnje treba ispuniti vrstim ploama od
nezapaljive mineralne vune.
Zbog sve ee gradnje drvenih montanih objekata
moraju se potovati protivpoarni zahtevi. Schiedel
dimnjaci sa keramikim cevima otporni su na izgaranje
ai i sertifikovani prema EN 13063-1. Ovaj standard trai
da takvi dimnjaci budu odmaknuti od zapaljivih materijala
najmanje 50 mm. Ovaj razmak treba potovati i kod zidova
od zapaljivih materijala pored kojih su dimnjaci sagraeni.

Presek:

drvena konstrukcija

betonska ploa
ploa od mineralne
vune

(prema EN 13063-1) 5 cm

klizea fuga zbog

plafonskog nagiba
cca 3 cm

Obratite panju na lokalne zakonske propise!

Schiedel 06/2010

20

Planiranje dimnjaka
Opta uputstva za planiranje

Izolacija u hladnom
podruju

Zbog sve veih zahteva koja moraju ispunjavati ureaji u

sistemima za grejanje, a time i dimnjaci, preporuuje se
dodatna toplotna izolacija dimnjaka u hladnom podruju.
Upravo kod niskotemperaturnih kotlova i kod grejnih
ureaja graevinska fizika nalae dodatnu izolaciju
debljine 3 do 5 cm na onom delu dimnjaka koji se nalazi
izvan zgrade i u negrejnom delu potkrovlja.

Dimnjaci na spoljnoj
strani zida

Za dimnjake koji se nalaze na spoljnoj strani zida,

bez obzira na vrstu prikljuenog loita, preporuuje
se dodatna toplotna izolacija na celoj visini. Treba
voditi rauna o odgovarajuem izvoenju u skladu sa
graevinskom fizikom, a posebno o zadovoljavajuoj
statikoj stabilnosti.

dodatna toplotna izolacija

iznad krova

dodatna toplotna izolacija u

hladnom delu

Schiedel 06/2010

21

Planiranje dimnjaka
Opta uputstva za planiranje

Visina dimnjaka iznad

krova

Visine dimnjaka iznad krova iz bezbednosnih,

arhitektonskih, a pre svega, iz funkcionalnih razloga,
propisane su standardima EN 13216-1 i EN 1443.
Na objektu naznaajniji je poloaj dimnjaka u odnosu
na sleme. Takoe treba uzeti u obzir uticaje susednih
objekata (to je naroito znaajno kod sabijenih naselja)
i konfiguraciju terena (strmine, vetrovita podruja,
ispostavljeni poloaji itd.).
S obzirom na razliite nagibe krovova danas se koriste dva
naina odreivanja visine dimnjaka iznad krova.
Prvi je namenjen za krovove sa uglom nagiba manjim od
20 a visina dimnjaka iznad krova u tim sluajevima je
jedan metar iznad krovne ravni. U tu grupu spadaju i ravni
krovovi.
Drugi je namenjen za krovove sa uglom nagiba preko 20.
Pravila su prikazana na skici:

0,5 m

1
,0
m

2,3 m

udaljenost osovine
dimnjaka od slemena: do 1,5 m

preko1,5 m

Schiedel 06/2010

22

Planiranje dimnjaka
Opta uputstva za planiranje

Statika stabilnost
sistema

Deo dimnjaka koji se nalazi iznad krova ispostavljen je

delovanju vetra i treba, shodno tome, da bude stabilan.
Kod modela Schiedel dimnjaka ABSOLUT, UNI*** plus,
MULTI i QUADRO ve su uzete u obzir mere koje, sa
graevinskog gledita, omoguuju optimalnu statiku
stabilnost. U uglovima plata dimnjaka nalaze se otvori u
koje mogu da se nameste armaturne ipke, koje se zatim
zalivaju malterom. Dimnjake sa slobodnom visinom iznad
krova do 0,75 m ne treba armirati. Od visine 0,75 do 1,5
m u dva dijagonalno leea ugaona otvora treba ubaciti
rebrastu armaturu !"8 mm. Iznad visine od 1,5 m moraju
se armirati sva etiri ugaona otvora dimnjaka.
Na taj nain obezbeuje se dodatna stabilnost dimnjaka,
pogotovo ako je njegova visina vea od jednog metra
iznad krova.

armaturne
ipke zalivene u
ugaonim otvorima

Schiedel 06/2010

23

Planiranje dimnjaka
Opta uputstva za planiranje

Obezbeivanje
statike stabilnosti
dimnjaka

Graevinski propisi nalau da svi ugraeni graevinski

elementi moraju biti statiki stabilni, a tu se ubrajaju
dimnjaci zajedno sa obradama dimnjaka iznad krova.
Ovi elementi moraju biti otporni na delovanje sile vetra i
snega.
U tu svrhu Schiedel nudi novo osmiljen dra
dimnjaka Standard u kombinaciji sa setom za ojaanje.
Dra dimnjaka predstavlja zadnji, odnosno gornji
oslonac dimnjaka u podruju krovne konstrukcije, to
statiki deluje veoma pozitivno. Znaajna je i njegova
protivpoarna funkcija, jer spreava drvene elemente
krovne konstrukcije da budu u direktnom kontaktu sa
dimnjakom.
Set za ojaanje slui armiranju dimnjaka u ugaonim
otvorima plata dimnjaka i daje statiku stabilnost
slobodnog dela dimnjaka iznad krova. Po pravilu, set za
ojaanje ugrauje se tako da je armirana visina dimnjaka
ispod prelaska dimnjaka kroz krovnu konstrukciju (gornji
oslonac dimnjaka) najmanje jednak slobodnoj visini
dimnjaka iznad krova.
Ugraivanjem obe komponente moe se bezbedno graditi
dimnjak visine do 3 m iznad krova.

1 Dra dimnjaka
Standard apsolutno
preporuujemo

Dra dimnjaka
privrenje na rogove

Dra dimnjaka
privrenje izmeu
rogova

Schiedel 06/2010

24

Planiranje dimnjaka
Opta uputstva za planiranje

2 Set za ojaanje i
malter za zalivanje

Set za ojaanje i malter za zalivanje

4 x 4 m,
omoguava max. 2,00 m
slobodno stojei dimnjak
iznad krova,
8 ipki po 2 m

dozvoljena visina izmeu podupiraa HU

Schiedel
dra dimnjaka

dozvoljena visina iznad krova HW

4 x 6 m,
omoguava max. 3,00 m
slobodno stojei dimnjak
iznad krova, 12 ipki po 2 m

2 set za ojaanje
Set za ojaanje duine
4 x 4 m - HW max =
2,0 m iznad krova
Set za ojaanje duine
4 x 6 m - HW max =
3,0 m iznad krova

HU max: 4 m
HU min: 1m

1 statiki
podupira
kod prelaska
kroz krov
Schiedel
dra
dimnjaka

2 set za ojaanje
pokretni podupira

Za visine
dimnjaka 20 m

Schiedel 06/2010

25

Planiranje dimnjaka
Opta uputstva za planiranje

Izvoenje zavretka sa
Schiedel oblonim elementom

konusni nastavak

zavretak dimnjaka

vijci za podeavanje

stand. visina elementa

okapnica

opivka dimnjaka

toplotna izolacija u
hladnom podruju
malter

Schiedel 06/2010

26

Planiranje dimnjaka
Opta uputstva za planiranje

Izvoenje zavretka sa FINAL elementima i

krovnom ploom od staklobetona

zaptivna pasta
konusni nastavak
krovna ploa

cev dimnjaka
elementi FINAL

plat dimnjaka

opivka dimnjaka

Schiedel 06/2010

27

Planiranje dimnjaka
Opta uputstva za planiranje

Izvoenje zavretka obziivanjem i

krovnom ploom od staklobetona

konusni nastavak
krovna ploa od
staklobetona

silikonska fuga
okapna ploica
sa prorezom
dvodelna opivka
dimnjaka

obziivanje

konzolna ploa

Schiedel 06/2010

28

Planiranje dimnjaka
Opta uputstva za planiranje

Schiedel IgnisProtect

Prua siguran prelazak prikljuka za dimnjak kroz zid od

zapaljivog materijala.

Opis proizvoda

Schiedel IgnisProtect je oproban element za prelazak

prikljuka za dimnjak kroz zid, izraen od posebne
mineralne vune. titi zapaljive materijale u drvenom
montanom zidu i namenjen je za jednozidne ili dvozidne
(troslojne) instalacije dimnjaka iz normalnih loita.
Predstavlja sigurno i jednostavno reenje za prolaz
prikljuaka dimnjaka kroz zidove od zapaljivih materijala.
IgnisProtect je monolitni graevinski element, izraen
od mineralne vune gustine 120 kg/m3, A1 razreda
protivpoarne otpornosti. Sa unutranje strane kairan
je aluminijumskom folijom, a sa spoljne izraen je kao
nosea osnova za kontaktnu fasadu.
Spoljne dimenzije elementa su 565 x 700 mm (irina x
visina), a isporuuje se u debljinama od 150 do 400 mm.

Debljina
zida
mm

Spoljne
mere
mm

Masa

150

565/700

6,0

200

565/700

8,4

250

565/700

10,5

300

565/700

12,5

350

565/700

15,0

400

565/700

16,7

kg

Schiedel 06/2010

29

Planiranje dimnjaka
Opta uputstva za planiranje

Schiedel
IgnisProtect

Primer: montani zid od drveta

parna prepreka

nezapaljiva masa

IgnisProtect

nezapaljiva
masa
Kerastar
dimnjak

dimna
cev

zidna rozeta
rebrasta cev
od keramike
nezapaljiva
gipsana ploa
Kerastar cev
izolacija od
mineralne vune*

zidna rozeta

*Gustina mineralne vune najmanje 120 kg/m3,

koeficijent toplotne provodljivosti < 0,04 W/mK

Schiedel 06/2010

30

Goriva
Loita na vrsta goriva

Izbor sistema dimnjaka

za loita na vrsta
goriva

Kod loita na vrsta goriva treba ugraditi kvalitetne,

troslojne dimnjake koji su otporni na visoke temperature
i na kondenzaciju gasova sagorevanja, kako bi zadovoljili
potrebe savremenih grejnih ureaja.

Sigurno i pouzdano
sagorevanje

Taj zahtev je posebno znaajan kod grejanja na vrsta

goriva. U sluaju nepravilnog rada na unutranjoj strani
cevi dimnjaka stvaraju se obloge ai i katrana koje
ienjem klasinim alatom ne moemo ukloniti. aave
naslage mogu se odstraniti samo paljenjem u dimnjaku.
Za vreme sagorevanja u unutranjosti dimnjaka stvara se
temperatura via od 1000C, a za materijale dimnjaka to
je veliko optereenje. Upravo zbog toga je veoma vaan
kvalitet tehnike keramike od koje su napravljene cevi
dimnjaka. Visokokvalitetni materijali koje koristi Schiedel
obezbeuju optimalno funkcionisanje kod ovako jakih
optereenja.

Schiedel 06/2010

31

Goriva
Loita na vrsta goriva

Prikljuak na dimnjak

Kod grejnih ureaja na vrsta goriva treba obezbediti

brzo i optimalno odvoenje gasova sagorevanja, zato se
prikljuak na dimnjak ugrauje pod minimalnim uglom.
Kod otvorenih kamina je naroito vano da je taj ugao od
45.
Usled termikih dilatacija posebna panja pridaje se
pokretljivosti veznog elementa na mestu prikljuivanja na
cev dimnjaka.

malter ili obziivanje

izolaciona ploa
dilatacija
produetak RAZ
zaptivna traka
X = dodatni iseak
plata

OBRATITE PANJU NA
VISINU PRIKLJUKA!

Schiedel 06/2010

32

Goriva
Loita na lo ulje

Loita na lo ulje

Centralno grejanje na lo ulje najei je oblik grejanja

kod nas. Zbog svog visokog stepena automatizacije
i ekonominosti ovi sistemi se sve vie ugrauju i u
individualne porodine kue.

Zahtevi u pogledu
dimnjaka

Zbog sve kvalitetnijih kotlova vremenom su se

promenili i uslovi izgradnje dimnjaka. Za savremene
niskotemperaturne kotlove potreban je sistem dimnjaka
izuzetno visokog kvaliteta, koji e biti otporan na kiseline
i vlagu.

Dimnjak otporan na
vlagu

Kod niskotemperaturnih kotlova u dimnjaku moe da

se stvori velika koliina kondenzata koji ne sme da
prouzrokuje tetu na dimnjaku. Zato izgradnja sistema
dimnjaka koji su otporni na vlagu predstavlja nunost.

Schiedel 06/2010

33

Goriva
Loita na lo ulje

Prikljuak za pe

Regulator vue sa
eksplozivnom klapnom

Za brzo i sigurno odvoenje gasova sagorevanja prikljuak

kotla trebalo bi da omogui odgovarajuu provodnost
gasova sagorevanja. Zbog toplotnog rastezanja na mestu
ugradnje prikljuka za cev dimnjaka moramo posebno da
pazimo na odgovarajuu pokretljivost.
Regulator vue je izuzetno znaajan element regulacije
u tehnici dimnjaka na koji se obino zaboravlja. Njegova
upotrebna svrha najvie dolazi do izraaja kod loita sa
atmosferskim nainom delovanja (pre svega, kod vrstih
goriva), gde je kolebanje strujanja gasova sagorevanja
kroz dimnjak veoma izrazito. Njegov zadatak je da
izjednai kolebanja u vui i time stabilizuje pritisak u
grejnom sistemu.
Regulator vue moe se ugraditi u prikljuak cevi dimnjaka
ili u dimnjak. U sluaju ugradnje u dimnjak ugrauje se u
dodatni prikljuak za pe.

Schiedel 06/2010

34

Goriva
Loita na gas

Loita na gas

Kod loita na gas postoji nekoliko razliitih sistema:

atmosferski kotlovi na gas sa regulatorom vue,
kotlovi sa gorionikom i ventilatorom,
gasni kotlovi sa gorionikom bez ventilatora (atmosferski
kotlovi),
zidni gasni kotlovi, nezavisni od vazduha u prostoriji,
kondenzacioni zidni kotlovi, nezavisni od vazduha u
prostoriji.
Schiedel sistemi dimnjaka omoguavaju prikljuenje svih
navedenih vrsta loita na gas. U nastavku detaljnije su
prikazani pojedini sistemi.

Dimnjak otporan na
vlagu

Zbog niskih temperatura gasova sagorevanja u dimnjaku

se stvara puno kondenzata. Za prikljuenje na loite na
gas treba izabrati dimnjak koji nije osetljiv na vlagu.

Dimenzionisanje

Kao kod svakog drugog loita i ovde je pravilno

dimenzionisanje nuan preduslov za optimalan rad.
U nastavku slede dijagrami i tabele koji se koriste za
odreivanje pravilnog preseka dimnjaka - dimenzionisanje.

Schiedel 06/2010

35

Goriva
Loita na gas

Atmosferski kotlovi na
gas sa regulatorom
vue

Kod ove vrste kotla izmeu produetka kotla i prikljuka

na dimnjak ugraen je regulator vue. Zadatak regulatora
je spreavanje negativnih vremenskih uticaja i kolebanja
vue u dimnjaku na rad kotla. Potpritisak u dimnjaku mora
savlaivati otpore regulatora vue i veznog elementa.

Kotlovi sa gorionikom i
ventilatorom

Kod ove vrste kotlova sagorevanje gasa odvija se uz

natpritisak u loitu. Gasove sagorevanja preko loita
potiskuje ventilator gorionika. Prilikom izlaska iz kotla
natpritisak treba da je 0 Pa. Otpor u prikljuku dimnjaka
i dimnjaku savladava se potpritiskom u dimnjaku.

Gasni kotlovi sa
gorionikom bez
ventilatora (atmosferski
kotlovi)

Kod ove vrste kotlova sagorevanje se odvija u uslovima

potpritiska u prostoru za sagorevanje kotla. Savladavanje
otpora u kotlu i veznom elementu omoguava potpritisak u
dimnjaku. Postojei gorionik sa ventilatorom samo dovodi
vazduh potreban za sagorevanje.

Zidni gasni kotlovi,

nezavisni od vazduha u
prostoriji

Tu se ubrajaju kotlovi razreda C42x i C43x, kod kojih

se vazduh za sagorevanje dovodi iz spoljneg okruenja
objekta pomou posebnih cevi ili kanala pored, odnosno
oko cevi dimnjaka (LAS sistem). Kotlovi za rad ne koriste
vazduh iz prostorije.

Schiedel 06/2010

36

Goriva
Loita na gas

Kondenzacioni zidni
kotlovi, nezavisni od
vazduha u prostoriji

Savremeni kondenzacioni kotlovi su loita kod kojih se

koristi kondenzacija vodene pare iz gasova sagorevanja u
dodatnom toplotnom izmenjivau, gde se oduzima toplota
iz vodene pare i zatim prenosi u grejni sistem.

Kondenzat

Usled niskih temperatura gasova sagorevanja, niih od

50C, u dimnjaku se stvara velika koliina kondenzata
koji treba, u skladu sa propisima, odvoditi u kanalizaciju
direktno ili preko neutralizacijske posude. U tu svrhu
treba do dimnjaka sprovesti prikljuak na odvodnu mreu
(kanalizaciju).

Neutralizacija

U odreenim sluajevima nastali kondenzat treba

neutralizovati. Ako je tako, onda vam savetujemo da se
o tome konsultujete sa nadlenim organom. Ukoliko je
potrebna neutralizacija, ona se moe izvriti pomou
Schiedel Neutro Seta.

Neutro Set

Schiedel 06/2010

37