Pravoslavni Put 14

PRAVOSLAVNI PUT, list Svetosavske omladinske zajednice pri hramu Svetog
Ahilija u Ariqu, Oktobar Decembar 2001., broj 14.

Izlazi sa blagoslovom Wegovog Peosve{tenstva Episkopa @i~kog Gospodina Stefana.
SADR@AJ:
-
Amin
Radost u Studenici
Crkva jedna, sveta, saborna, apostolska
Pravoslavna porodica i vaspitawe
Deca izme|u crkve i roditeqa (tekst iz 1. broja)
Sveta carska porodica Romanovi
Sa slave svete carske porodice Romanovih
[ta vredi ~oveku da yadobije sav svet a du{i svojoj naudi
Za tu| greh
Sveti pravedni Jovan Kro{tatski
Dva susreta na istom putu
Svetoota~ka mudrost
ZIMSKO VEÊ
Na vrhu brda svetog
u senci golih grana
vidi se crkva mala
ko svedok pro{lih dana.
Okolo svuda je iwe
i sunce lagano tone
nebo je ko more siwe
~uju se zvona {to zvone.
Ispod je bistra reka
siva se magla diè
ti{ina ovoga mira
iz vi{weg sveta stiè.
ûje se tiha pesma
to peva monah stari
za pokoj na{ih du{a
Bogu se prinose dari.
U tiho zimsko ve~e
silazi an|eo s neba
{iri se Boìji spokoj
na gladne su{nog hleba.
Sa{a Simovi}
AMIN
Kod jednog svetoga oca pro~itao sam ovu napomenu o re~i Amin: "Re~ Amin
tvrda je re~, kojom se potvr|uje ono {to je prethodno re~eno". Toliko je svakom
poznato. No ovo daqe {to taj sveti otac pi{e, ne}e biti svakome poznato: "wu (ovu
re~ Amin) nigde ne susre}emo u Starom Zavetu, po{to je ovaj bio praobraz; a u
novoj Blagodati (Novom Zavetu) svuda se govori Amin, po{to ona ostaje va vek i va
vek". (Sv. Petar Damaskin: Re~ 23).
U celom Starom Zavetu ne nalazi se dakle re~ Amin. I ta re~ je u Novom
Zavetu ~esta i obi~na. Sva ~etiri Jevan|eqa zavr{uju se sa Amin. Sve poslanice
apostolske zavr{uju se sa Amin. Tako isto i Otkrivewe Jovanovo. U celom Novom
Zavetu jedino dve kwige ne zavr{uju se sa Amin. To su: Dela Apostolska i poslanica
Sv. Jakova.
Prvi je izrekao ovu re~ sam Gospod Isus. A prvi put ju je izrekao, kada je
objavio molitvu O~e na{. Na zavr{etku te molitve On je rekao: jer je Tvoje carstvo i
sila i slava va vijek. Amin. (Mat. 6, 13).
Posle toga je mnogo puta Gospod ponovio tu re~, govore}i: amin, amin
glagoqu vam, {to je na srpskom prevedeno sa: zaista, zaista vam kaèm.
Za{to je Gospod upotrebio ovu re~ Amin, re~ ne~uvenu u svetu do Wega?
Prvo zato, prema tuma~ewu svetoga Petra Damaskina, {to Nova Blagodat ili Novi
Zavet ostaje va vek veka. To zna~i da je Novi Zavet posledwi Zavet Boga sa qudima.
Drugog zaveta ne}e biti do svr{etka vremena. I jo{, da je Novi Zavet posledwe i
savr{eno Otkrivewe Bo`je, koje se ne}e zamewivati nekim drugim otkrivewem do
Stra{noga Suda Boìjega.
Drugo zato {to je Gospod Isus bio sam svojom li~no{}u nosilac ve~nih istina.
U Wemu je bilo Amin za sve nepromenqive istine boànske. To apostol Pavle jasno
izraàva kad kaè: Koliko je obe}awa Bo`jih, u Wemu (Hristu) su da, u Wemu Amin
(2. Kor. 1, 20). Pa budu}i Amin za sve istine Gospod je izgovarao re~ Amin za sve
Bo`je istine kao pe~at tih istina. I kad je on objavqivao te istine, On je udario Svoj
pe~at. I zemaqski carevi kad objavquju neki ukaz, udaraju na kraju svoj pe~at. Tako
je i car nebeski objavquju}i svetu Sebe i Svoju voqu i Svoje zapovesti, potvr|ivao sve
te objave Svoje pe~atom Svojim. A pe~at Wegov je ta re~ Amin.
Sam Gospod Sebe naziva imenom Amin. U svojoj viziji sveti Jovan, jevan|
elista, bogovidac, ~uo je ove re~i: I an|elu Laodikijske crkve napi{i: tako govori Amin,
svjedok vjerni i istiniti, po~etkom stvorewa Boìjega (Otkr. 3, 14). To On o Sebi govori.
On je Sebe ranije nazvao po~etkom. Kada Ga Jevreji jednom prilikom upita{e: Ko si
Ti? re~e im Isus: Po~etak (Jov. 8, 25). A Pavle sveti o Wemu pi{e: Sve se kroza w i za
w sazda. I On je prije svega, i sve je u Wemu (Kolo{. 1, 15-17) Tako je On dakle
Po~etak. Tako On sebe naziva i posle proslavqewa, posle vaskrsewa i vaznesewa Po~etak stvorewa Boìjega. Ali uz to imenuje Sebe i imenom Amin. Tako govori Amin.
Dakle:
Isus - Po~etak i Amin.
Isus - Alfa i Omega.
Isus - Prvi i Posledwi.
I bijah mrtav i evo sam ìv va vijek vijeka, amin (Otkr. 1, 18). Onaj koji se
mewa, koji umire i ostaje mrtav, ne moè se nazvati Amin. Samo ve~no @ivi imenuje
se Amin. Dakle: Isus - @ivot i Amin.
Pa onda prema zavr{etcima pojedinih novozavetnih kwiga moè se re}i:
Isus - Slava i Amin.
Isus - Blagodat i Amin.
Isus - Mir i Amin.
I tako daqe.
Eto zbog ~ega je Amin dobilo tako zna~ajno mesto u svima bogosluèwima
crkvenim. Na svaki vozglas odgovara se sa Amin. Svaka molitva, tajna ili javna,
zavr{ava se sa Amin. I naravno, svaki obred, svaki ~in bogoslu`beni, u crkvi, ili u
domu, ili u poqu, ili ma gde, zavr{ava se sa Amin.
Da bi neko mogao re}i Amin, mora prethodno znati {ta se reklo. Kao ~ovek
koji stavqa pe~at i potpis na ono {to mora prethodno znati i razumeti, {ta je napisao
i {ta se potvr|uje. O tome apostol Pavle govori ovako: Jer kad blagoslovi{ duhom,
kako }e onaj koji stoji mjesto prostaka re}i Amin po tvome blagoslovu, kad ne zna {ta
govori{ (Kor. 14, 16)? [ta da se ~ini? Apostol odgovara: Moli}u se Bogu duhom, a
moli}u se i umom; hvali}u i umom (Kor. 14, 15). To jest: moli}u se Bogu i jezikom i
razumom. Da bi onaj koji stoji kraj mene ~uo i razumeo, te da bi mogao re}i Amin.
Ako li ne ~uje i ne razume, kako }e re}i Amin? Jer ne moè nikako re}i Amin na
moje }utawe, ako ne zna {ta ja mislim i o ~emu se molim, za sebe i u sebi. A ja se
mogu }utke moliti i opet na kraju re}i Amin. Zbog ~ega? Zbog toga {to ja znam, {ta
sam se molio; znam {ta potvr|ujem sa re~ju Amin.
Iz ovoga sleduje, da je Amin velika re~, vrlo velika. Ona je jedno od imena
Bo`jih. Tim imenom mi pe~atimo molitve na{e. Na primer: kad zavr{imo jednu
molitvu re~ima: jer je Tvoje carstvo i sila i slava sada i uvek - i vavek veka i
izreknemo re~ Amin, isto je kao kad bi mesto Amin izrekli re~ - Bog, ili Hristos.
I tako imenom Bo`jim mi potvr|ujemo molitve na{e. Potpis Bo`ji mi stavqamo
pod svaku na{u molitvu, bila to molitva pro{we, ili blagodarewe ili pohvala. Zar ovo
saznawe ne uleva strah u svaku du{u? I zar ono ne poziva na opreznost u molitvi?
Ako se molimo kako treba, ako prosimo {ta treba, ako blagodarimo svesrdno, i ako
pohvaqujemo Boga pravilno - onda smo sa Amin potvrdili jedan istinit dokumenat. No
ako se molimo kako ne treba, bez straha, smernosti i qubavi; ako prosimo od Boga
stvari sujetne i glupe; ako mu polublagodarimo, farisejski isti~u}i vi{e svoje zasluge,
i ako ga hvalimo sa sumwom i gwevom, onda mi - avaj nama - udaramo pe~at Bo`ji
na jedan falsifikat, na jedan la`ni dokumenat. A svaki dokumenat, sa imenom Bo`jim,
iznosi se na nebesa, da nam u Dan Suda bude ili za opravdawe ili za osudu. Svaku
molitvu zavr{enu sa Amin uznose angeli Bo`ji pred presto Cara nebesnoga i ~uvaju
je u skrivnicama nebesnim do roka, to jest do Dana Rasplate.
Eto zbog ~ega je neophodan strah i opreznost u molitvi. I eto zbog ~ega treba
da izgovaramo na kraju svake molitve re~ Amin, t.j. ime Boga @ivoga, sa trepetom
du{e. Jer tom re~ju mi potpisujemo Svevi{wega Boga pod ono {to smo iskazali mi,
gre{ni i nedostojni.
Vrlo }ete retko, ili upravo nikad, ~uti re~ Amin sa usana bezbo`nika.
Bezbo`nik poluprezire to ime a polu ga se boji, kao i imena Hristos.
Nasuprot |avolu i bezbo`nicima angeli i svetiteqi rado izgovaraju re~ Amin i
slade se wome kao slatkim imenom Bo`jim. U svojoj viziji apokalipti~noj Sveti Jovan
gledao je blaène ìteqe neba i ~esto ~uo iz wihovih usta re~ Amin. Tako ~uo je
jednom kako zabruja pohvala Bogu i Jagwetu od svakog stvorewa {to je na nebu, i na
zemqi, i pod zemqom, i {to je na moru, i {to je u wima. I kad se pohvala izre~e, tada
~etiri ìvotiwe govorahu Amin (Otkr. 5, 13). A pod ~etiri ìvotiwe treba razumeti
velike ~inove angelske. Opet u drugoj viziji vide, a to svi an|eli stajahu oko prestola i
starje{ine i ~etiri ìvotiwe, i pado{e na lice pred prijestolom, i pokloni{e se Bogu,
govore}i: Amin; blagoslov i slava i premudrost i hvala i ~ast i ja~ina Bogu na{emu va
vijek vijeka. Amin (Otkr. 7, 11-12). Opet u jednoj drugoj viziji a to pado{e dvadeset i
~etiri starje{ine, i ~etiri ìvotiwe, i pokloni{e se Bogu koji sje|a{e na prestolu,
govore}i: Amin. Aliluja. A na kraju svih svojih stra{nih vi|ewa ~u Jovan obe}awe
samoga Gospoda Isusa, i napisa Jovan: Govori onaj koji svedo~i ovo: da, do}i }u
skoro! Amin.
Posle svega ovoga Sveti Jovan blagosiqa one, kojima opisuje velika ~udesa
nebeska sa re~ima: Blagodat Gospoda na{ega Isusa Hrista sa svima vama. Amin.
Iz ovoga je jasno, kako se re~ Amin ~esto izgovara na nebesima od sviju onih
koji Boga proslavqaju, to jest od angela i svetiteqa. Me|utim nema nigde ni jednog
svedo~anstva, da se ovo ime izgovara u adu ili na zemqi na ustima zlih duhova.
\avoli i zli qudi to ime ne izgovaraju. Uostalom nije ni o~ekivati, da zli duhovi i zli qudi
izgovaraju ono ime koje ozna~ava potvrdu svake istine i pravde, potvrdu Presvete
Trojice, Bogorodice i svetiteqa, potvrdu besmrtnog carstva Hristovoga, potvrdu slave i
veli~ine i ìvota i radosti pravednika u tom carstvu, potvrdu pobede dobra nad zlom,
~istote nad truleì, vrline nad grehom, potvrdu svega zakona Boìjega i obe}awa
Bo`jih. Odricateqima svega toga ne moè biti mio pe~at, kojim se ovo tvrdi. Ili kako
bi mogli izustiti Amin demoni i demonski qudi, koji su upravili sav svoj duh i jezik na
odricawe? Oni koji sa {krgutawem gaze svaku re~ Bo`ju, kako bi potvr|ivali re~i
Bo`je izgovaraju}i Amin? Ne, bogoborci nikad ne mogu da izgovore ovu svetu re~ Amin.
Ovu re~ s rado{}u izgovaraju samo deca svetlosti, preporo|ena, osve}ena,
preobraèna, vaskrsla iz smrti greha. Bogu na{emu slava; tomu slava i deràva
vsegda niwe i prisno i vo vjeki vjekov. Amin.
RADOST U STUDENICI
U nave~erje velikog praznika Uspewa Presvete Bogorodice, na ve~erwi, sa
Carskih dveri Bogorodi~ine crkve, po ko zna koji put u wenoj osmovekovnoj istoriji,
za~ule su se ~udesne re~i svete tajne: [to si do{ao brate? Izgovorio ih je
novopostavqeni Studeni~ki iguman, jeromonah Timotej, i bile su upu}ene dvojici
isku{enika: bratu Vladu i bratu Milanku, koje su na mona{ewe priveli: jeromonah
Tihon i arhimandrit Sava.
Da bi kroz koji minut za~uli:
-Brat na{ GERMAN postrizava kosu glave svoje ...
-Brat na{ MAKARIJE postrizava kosu glave svoje ...
O, divne vesti! Eto prave radosti, eto razloga za slavqe! Na{ pravoslavni rod,
na{a Sveta Crkva, Studeni~ka obiteq, bogatiji su za dva nova molitvenika pred
Gospodom, zadve du{e koje se istinski spasavaju. A ~ovek koji se spasava, nikada se
ne spasava sam, va} spasavaju}i sebe spasava i mnoge druge sa sobom.
âsni oci, Germane i Makarije, molite se za gre{ni i stradalni rod Srbski!
CRKVA JEDNA, SVETA, SABORNA I APOSTOLSKA
Crkva je, po Nikejsko - carigradskom Simvolu vere, jedna, sveta, saborna i
apostolska. Ona je jedna, jer je jedan Gospod Hristos koji je Glava Crkve, oko koga se
sabiraju svi verni ~ine}i jedno Telo. Crkva je jedna, jer je i Sveta Evharistija, kao
doga|aj sabrawa vernih, u kome ona dobija identitet, jedna. Drugim re~ima, Crkva je
jedna jer se u Evharistiji Gospod Hristos, kao novi Adam, tajinstveno projavquje kao
Glava novome ~ove~anstvu, koje ~ine svi verni ~lanovi.
Me|utim, kako se Crkva projavquje kao jedna u Evharistiji i da li se jedinstvo
Crkve naru{ava time {to se Evharistija sluì na vi{e mesta? Po{to je nemogu}e
sabrawe svih vernika sveta na jednom mestu, sluè se mnoge Evharistije. Svaka
Evharistija se pak, sluì u zajednici sa celom Crkvom i u ime cele Crkve. Zbog toga su
sva evharistijska sabrawa ustvari jedno Sabrawe u Gospodu Hristu, koji je potpuno
prisutan na svakoj Evharistiji i istovremeno prisutan na svim Evharistijama. Na
svakom evharistijskom sabrawu pod jednim Episkopom, koji je ikona Hristova, ogleda
se punota Crkve. Dakle, Crkva je jedna zato {to je jedna Li~nost wena Glava i zato
{to se wena su{tina otkriva u jednom doga|aju koji je Evharistija.
Pravoslavno shvatawe Crkve kao ikone budu}eg Carstva Boìjeg, koje se
ostvaruje u Svetoj Evharistiji, jeste kqu~ razumevawa wene sabornosti. Crkva je
saborna zato {to u woj Sveti Duh sabira verne oko Gospoda Hrista u Evharistiji na
~ijem ~elu je Episkop. Dakle, Crkva je saborna zbog Hrista, a ne po svom qudskom
sastavu, jer kao {to isti~e Sv. Igwatije Bogonosac: ''Tamo gde je Hristos, tamo je i
saborna Crkva'' . Kao {to je u Evharistiji prisutan ceo Hristos, a ne jedan deo Hrista,
tako i svaka pomesna Crkva jeste potpuno Telo Hristovo, a ne jedan Wegov deo. Tako
se obja{wava istina da je svaka pomesna Crkva, kao zajednica vernih okupqenih oko
Episkopa, saborna, za razliku od rimokatoli~kog shvatawa sabornosti, pod kojom se
podrazumeva univerzalna - svetska Crkva. Otuda, kada kaèmo da verujemo u jednu
sabornu Crkvu mislimo na pomesnu Crkvu kojoj pripadamo, {to me|utim, ne zna~i da
je doìvqavamo izolovano od drugih pomesnih Crkava, nego upravo u zajednici sa
wima, po{to je su{tina sabornosti u jedinstvu.
Jedna od su{tinskih odlika Crkve koja se vezuje za budu}e postojawe sveta u
Carstvu Boìjem jeste wena svetost. U Budu}em veku svi verni }e, u zajednici sa
Bogom, zadobiti potpunu svetost. No, kako je mogu}e nazvati Crkvu svetom u ovom
veku, kada se zna da weni ~lanovi nisu bez greha? Postoji i takvo mi{qewe da Crkva
zadobija svetost od malobrojnih Svetih. Me|utim, svetost je li~no svojstvo i ne prenosi
se automatski, od stvorewa na stvorewa. Svetiteqi su zadobili svetost ne od qudi,
nego u zajednici sa Gospodom Hristom.
Drugim re~ima, Crkva je sveta, jer je jedan Sveti, jedan Gospod Isus Hristos.
Ona je sveta bez obzira na gre{nost wenih ~lanova, jer wen identitet jeste ustvari
li~ni identitet Gospoda Hrista. Svi koji u~estvuju u Evharistiji ispovedaju Hrista da je
=din_ Sv4t_ i time ispovedaju da su i sami pozvani da budu sveti (1. Kor. 1, 2) i da u|
u u najprisniju zajednicu s Bogom. Re~i Svetiwe svetima u Liturgiji zna~e da se
Svetiwe daju onima koji su ~lanovi Crkve kao zajednice Svetih. Iako se nazivaju
svetima, vernici su svesni da nisu sveti sami po sebi, nego da svetost dobijaju od
Gospoda Hrista. I kada bi svi sveti stali naspram Wega ponaosob bili bi gre{ni, me|
utim, oni postaju i jesu sveti upravo u zajednici s Wim.
Crkva je apostolska zato {to je ona Sabrawe u Hristovom vaskrslom Telu o
kome su posvedo~ili Apostoli, koji su svoje iskustvo preneli svojim u~enicima, a
preko wih i svim hri{}anima. Svedo~anstvo Apostola, me|utim, nije samo istorijsko,
tj. ne odnosi se samo na vreme Hristovog ìvota i prisustva na zemqi do Vaznesewa,
nego se ono odnosi i na Drugi Dolazak Hristov. Gospod Hristos }e do}i, ne kao
samozvani la`ni hristosi koji }e svedo~iti sami za sebe, nego okruèn An|elima i
posvedo~en od Svetih Apostola koji }e sjesti na dvanaest prijestola i suditi nad
dvanaest plemena Izraiqevih (Mt. 19, 28). Crkva se svaki put objavquje kao
apostolska kada Episkop u Svetoj Evharistiji, kao ikona Hristova, sedi na prestolu
okruèn prezviterima, koji predstavqaju Svete Apostole.
Sve navedene osobine Crkve su usko povezane i jedna iz druge proisti~u i ona
ne moè imati jednu osobinu, a da nema ostale. Sve ove odlike Crkva zadobija
prevashodno iz vere u Budu}e Carstvo u kome }e se objaviti potpuno i istinsko
postojawe sveta. U ovom veku vera u Carstvo Boìje i istina o Crkvi kao jednoj, svetoj,
sabornoj i apostolskoj, se projavquje u Liturgiji kao ikoni Budu}eg veka i budu}eg
postojawa sveta.
PRAVOSLAVNA PORODICA I VASPITAWE

Danas porodica preìvqava te{ko vreme, ne samo kod nas ve} i u celom
svetu. U Engleskoj na primer, 50% porodica su razvedeni. Porodicu naro~ito pritiskaju
isku{ewa sveta, satanske sile. Trude}i se na sve na~ine, kako bi qudi naru{ili jednu
od prvih zapovesti Boìjih, lukavi seje razdor (neslogu) me|u bli`wima, pre svega me|
u ~lanovima porodice. I mi doprinosimo tome kada zaboravqamo da je ~ovek duàn
da ispuwava zakon (zapovest) koji mu je Bog dao. U Svetom Pismu je re~eno da mu`
po{tuje Boga i da predstoji pred Bogom, da èna treba da se smiri pred muèm, dok
su deca du`na da po{tuju svoje roditeqe. Mi pak vidimo da je otpadawe qudi od vere
dovelo do toga da je mu` prestao da po{tuje Boga i da Mu se klawa, da Mu bude
poslu{an i da ìvi po Wegovoj voqi, i po~eo je da ispoqava neposlu{awe. Kao
posledica toga dogodilo se to da je i èna po~ela da pokazuje neposlu{awe svojemu

muù. A iz ta dva neposlu{awa qudi izraslo je i tre}e: neposlu{awe dece. Danas je
veoma mnogo problema i tragedija upravo otuda {to deca ne po{tuju, ne uvaàvaju i
ne èle da slu{aju roditeqe koje im je Bog dao da bi oni ~uvali ~ada i priveli ih
blago~estivom duhovnom ìvotu. Zbog toga treba razumeti da razgovarati o
vaspitawu, o porodici, zna~i u stvari razgovarati o vra}awu ~oveka Bogu. Ostvariti
puno}u porodi~nog ìvota, kakva i jeste hri{}anska porodica, moè blago~estiv
~ovek, koji u potpunosti ìvi hri{}anski, i koji shvata da se svako od nas sastoji ne
samo od tela (ploti) ve} i iz du{e i duha. U tom slu~aju i plotski ìvot je punovredan
kod wega i duhovni i du{evni; i ta punovrednost upravo mu i omogu}ava da ìvi na
osnovu duhovnih pojmova (vrednosti) u svim sferama a naro~ito u porodi~nom
ìvotu. To jest, porodi~ni ìvot, to je u prvom redu duhovni ìvot. Samo duhovni
~ovek moè pravilno da gradi odnose sa drugim ~ovekom i da vaspitava svoju decu.
Vaspitati hri{}anina moè samo hri{}anin.
Su{tina pravoslavnog vaspitawa se upravo sastoji u tome da roditeqi treba pre
svega da vaspitavaju sebe. Kao {to je govorio prepodobni Serafim Sarovski: "Steci
mir u srcu i hiqade oko tebe }e se spasiti". Mi ~esto smatramo da dete nema snage
za tako veliki podvig: molitve, posta, da ìvi hri{}anskim ìvotom. Ali, ako je ono ro|
eno u hri{}anskoj porodici, ako ono od utrobe matere svoje prirodno ìvi tim ìvotom,
to takav ìvot ne predstavqa podvig i dete se na wega brzo navikne. U osnovi
hri{}anskog vaspitawa leì hri{}anski ìvot porodice: oca i majke. To jest, vaspitawe
dece, to je stvarawe uslova u kojima bi nastao, razvijao se i umnoìo se duhovni ìvot
deteta.
OPIT BLAGOÂ[]A
Saveti starca Pajsija Svetogorca
Starac je rekao: "Izuzetna vrednost ìvota, jeste porodica. îm propadne porodica
propa{}e i svet. Pokaì svoju qubav pre svega u svojoj porodici". I drugom prilikom je
rekao: "Kada se razori porodica, bi}e razoreno sve: i duhovni{tvo i mona{tvo".
SAVET SVE[TENIKA
O vaspitawu: Treba nau~iti ~oveka da ìvi bogougodno, da svojim ìvotom
raduje Boga, upravo onako kako se deca trude da raduju svoje roditeqe.
- Moè li ~ovek ~oveka vaspitati ili ~ak vi{e prevaspitati?
- Hajde da razmislimo, {ta nam je to dao Bog a {ta smo mi sami stekli u svetu. Svako
od nas je ro|en po Bo`joj voqi, to jest, niko od qudi nije birao da li }e se roditi ili ne.
Gospod je svakome od nas darovao veliki dar ìvota, ìvot ve~ni, besmrtne du{e. Isto
to moèmo re}i i o mestu ro|ewa, o narodu u kome smo se rodili. Zato ose}awe
istinskog patriotizma moè biti samo u veruju}eg ~oveka, koji razume da je otaxbina
darovana od Boga te da je treba po{tovati i voleti. Isto to moèmo i u vezi pola,
mu{kog ili ènskog koje mi ne biramo. Porodicu, roditeqe tako|e treba da prihvatimo
kao dar Boìji. I ako samo pa`qivo posmatramo svoj ìvot to vidimo da je sve oko nas
dar Bo`ji. No da li smemo taj dar koji nam je Bog dao da preure|ujemo po svome
naho|ewu. Treba da se smirimo i sa rado{}u i pokorno{}u prihvatimo to {to smo
dobili. Roditeqe treba po{tovati, narod svoj voleti, otaxbinu svoju ~uvati i braniti.
Zato kada mi poku{avamo da sve preuredimo po svome, kada se ne sagla{avamo sa
tim {to nam je od Boga darovano, to je jedno od na{ih grehovnih nastrojewa.
Mi
~esto rop}emo na svoj ìvot, bivamo nezadovoqni. Kada rop}emo na qude, to
zaboravqamo da je svaki ~ovek nosilac obraza Boìjeg. Hristos, Spasiteq sveta, dao
nam je primer kada su Wemu doveli bludnicu koju su po judejskom zakonu trebalo da
ubiju kamenovawem. Kada su Ga isku{avali fariseji, poku{avaju}i da dokaù da je On

prekr{io zakon, to Isus nije po~eo nikoga osu|ivati, On je jednostavno rekao: Ko je od
vas bez greha, neka prvi baci kamen na wu (Jovan 8, 7). I svi su tiho spustili svoje
kamewe i razi{li se.
Ako govorimo o odnosima me|u odraslim qudima to uvek kada poku{avamo
da mewamo druge da ih osu|ujemo, ne idemo pravoslavnim putem, zato {to je
pravoslavni put - put posmatrawa svojih grehova a ne tu|ih. Pred svakim ~ovekom se
treba smiriti, voleti ga, po{tovati, a ako smo zbog bilo ~ega nezadovoqni nekim
~ovekom, to sleduju}i Evan|elskim zapovestima i za wega se treba moliti, zato {to je
prakti~no nemogu}e promeniti jedan drugoga.
Svaki ~ovek ~uva kao dar Boìji
svoju slobodu, neponovqivost, svoju osobitu jedinstvenost, koju je Gospod svakome
od nas darovao od ro|ewa na{eg. Moèmo navesti savete Amvrosija Optinskog koje je
on dao svojoj duhovnoj k}eri. Ona ga je upitala od ~ega da po~ne spasewe svoje
du{e. Prvi savet: prestani druge da u~i{. Drugi: gledaj svoje grehe i kaj se. To je put
pravoslavnog odnosa ka ~oveku i svetu. A svaki poku{aj mewawa jedan drugoga
predstavqa projavu neucrkvqenosti, na{eg ne hri{}anskog odnosa ka svetu i jednog
ka drugome.
Ako sam ja pravoslavan treba da razumem da nema slu~ajnih qudi u mome
ìvotu i svaki ~ovek koga mi je Bog poslao, to je ~ovek koji mi je potreban pa ~ak
ako je on razdra`qiv, gnevqiv, zao, no moja reakcija na wega pokazuje kako se ja
malo u ~emu od wega razlikujem. Kao {to kaù sveti oci najva`nije je: treba gledati
{ta se zbiva unutar mene. I tada postaje jasno da se moj najve}i neprijateq nalazi
unutar mene, a to su moje strasti, moja razdra`qivost, moja gnevqivost, duh zlobe
koji ~esto i ne prime}ujem. A taj ~ovek, koga je Bog poslao, iznosi na videlo te za
mene skrivene osobine to jest on mi ukazuje na moje grehe. A to je pak velika sre}a,
zato {to videti svoje grehe, zna~i videti po~etak svoga spasewa, po~etak svoga
ispravqawa, po~etak svoga o~i{}ewa. Zato su sveti oci i zapovedili da se molimo za
svoje neprijateqe, koji nam pomaù da vidimo na{u sopstvenu unutra{wu ne~istotu.
Sveti Tihon Zadonski je imao ovakav obi~aj: ko bi ga uvredio, on bi mu u znak
blagodarnosti davao 15 kopejki, jer je unutar sebe prime}ivao grehovne pokrete,
grehovne reakcije i bio je veoma blagodaran {to mu je Gospod uz pomo} tog ~oveka
pomogao da se kaje. Na taj na~in, mo`da mi jedan drugoga i mewamo.
Svet na nas vr{i neprekidan uticaj demonskim silama i qudima koji ne ìve po
zakonu Boìjem, ve} po zakonu ovoga sveta. A na{ zadatak je da uprkos svemu
sledimo voqu Boìju, idemo spasonosnim putem, putem sticawa blagodati, putem
Bogouga|awa, jer mi tako|e imamo svoju voqu, svoj razum, mi znamo zakon Boìji,
Boìje Otkrovewe. Svet poku{ava da uti~e na nas pogubno, grehovno, ali je to ipak
svet Boìji, u kome nam blagodat pomaè da opstanemo. Zato kada mi govorimo o
vaspitawu treba da razumemo da je vaspitawe i hrawewe a ne samo uticawe.
Mi ~esto gre{imo, smatraju}i, da vaspitavati zna~i uticati. A vaspitavati
zna~i hraniti i du{u, i telo, i duh. Duh hrani du{u, a du{a preobraàva telo. Kada mi
zapostavqamo duh, staraju}i se samo o telu i du{i, tada se vaspitawe svodi na brigu
o rastu i razvoju, naro~ito kada se to ti~e deteta: smatramo da je dovoqno da ono
odraste zdravo i razvijeno. A ono treba da bude i duhovno.
Ve}ina qudi koji ìve u svetu smatraju da se dete ra|a zdravim, normalnim
bi}em. Me|utim, s ta~ke pravoslavqa gledano, ~ovek se ra|a sa povre|enom
prirodom, sa pe~atom prvorodnog greha. I pre nego {to se po~ne vaspitavati,
razvijati, potrebno ga je isceliti i ispraviti. I ako tako ne uradimo, mi razvijamo
unakaènu qudsku prirodu. Pravilno shvatawe ~oveka podrazumeva to, da treba da
bude ispravqena (isceqena) qudska priroda, a to se zbiva u tajni kr{tewa, u tajni
Blagodatne posete, kada upravo duhovno na~elo dobija najve}i zna~aj u ìvotu.
Najva`nije je da shvatimo da sve {to je dobro kod ~oveka je od Boga, i zato vaspitati
zna~i privesti dete k Bogu a to je osnovna obaveza roditeqa.
- Kakav je ciq hri{}anskog vaspitawa?
- Ciq hri{}anskog vaspitawa je: privesti dete Hristu, u~initi od wega

hri{}anina, kako bi on kada odraste, sam sebe ispovedao kao hri{}anina, shvataju}i
da je jedino takav ìvot pravilan i punovredan. U osnovi ìvota treba da bude duh;
duh hrani du{u a du{a preobraàva telo. Ako telesno po~ne da gu{i duhovno i
du{evno to }e po~eti da se projavquje unakaènost qudske prirode. Pritom se ne
moè osetiti radost istinskog postojawa. Du{a se àlosti, ne nalazi sebi mesta, i kao
{to je re~eno u Svetom Pismu: [ta vredi ~oveku da sav svet zadobije a du{i svojoj
naudi? (Lk. 9, 25). To se zbiva kada se naru{i jerarhi~nost li~nosti ~ove~ije i on
po~iwe da ìvi ìvotom protivnim svojoj prirodi. To je mu~an ìvot koji ne donosi
nikakve radosti ve} dovodi do uninija i tragi~nih posledica {to mi vidimo u su{tini
mnogih qudi, ~ak sre}nih na prvi pogled, i obrazovanih i materijalno obezbe|enih,
koji se àloste ose}aju}i duhovno siroma{tvo i prazninu. ôvek treba da se ostvari
upravo kao duhovna su{tina koja ima obraz i podobije Boìje u sebi. Zato se ciq
hri{}anskog vaspitawa projavquje u pronalaèwu puno}e duhovnog postojawa,
radosti duhovnog postojawa, jer kada se kod ~oveka du{a raduje onda mu je malo
{ta potrebno u ovome svetu; a kada se du{a àlosti, nema te stvari u ovome svetu
koja ga moè obradovati. Hri{}ansko vaspitawe se sastoji u tome da se ~ovek nau~i
da uga|a Bogu, da svojim ìvotom raduje Boga, upravo onako kako se dete stara da
raduje svoje roditeqe.
- U ~emu se razlikuje svetska porodica od hri{}anske?
- Hri{}ani shvataju da se ~ovek ra|a sa povre|enom prirodom i da u wemu
treba sejati seme novog ìvota. Crkvene tajne su to blagodatno seme koje se seje u
~oveka. Wima se ispravqa ~ove~ija priroda i preovladavaju}e postaje ne telo i krv taj organizam koji deca dobijaju od roditeqa, ve} organizam koji oni od Hrista
dobijaju, od ve~nog ìvota. A ako dete ìvi van Crkve, tada je osnovno (glavno),
naravno, telesno, genetsko nasle|e. To jest, na{i nedostaci i naklonosti deteta se
sabiraju a novog semena nema. Zato je najva`nije da dete postane hri{}anin, kako bi
roditeqi u wemu traìli ne svoje ve} Bo`je i trudili se da uzrastaju}i ne li~i na wih ve}
na Hrista. Mnogi roditeqi èle da vaspitavaju po svome, no nemaju}i visoke ideale,
trude se samo za to da wihovo dete ne bude lo{ije od drugih, da bude obrazovano,
dobro obu~eno, to jest, na sporedne stvari obra}aju pa`wu, a glavno propu{taju. A
glavno je, posejati duhovno seme, nau~iti dete tome, kako }e oku{ati radosti upravo
duhovnog ìvota. To jest, treba se starati kako bi priveli dete Bogu. Treba znati da bez
Crkve to nije mogu}e u~initi. Kada ~ovek poku{ava da vaspitava dete van Crkve on
ga li{ava mnogih budu}ih radosti ne dozvoqavaju}i mu da se u potpunosti razvije {to
zna~i da mu puno}u ìvota ne daje. Zato bi glavna briga roditeqa trebalo da bude
ucrkvqewe deteta, kako bi ono od detiwstva zavolelo Crkvu, ostaju}i u woj i kako bi
ga ona blagoslovila, ~uvala, pou~avala i u daqem ìvotu.
- Kaù da je najva`nije, kada odgaja{ dete da ga pravilno vaspitava{. No kako }
emo da se staramo o vaspitawu ako ceo dan radimo a uve~e nas ~eka puno
doma}ih poslova i umor nas obori s nogu?
- Vaspitawe je i ume}e da se organizuje ìvot deteta. U~initi da ono ima
obaveze kod ku}e. Treba u~initi i to da ono bude zauzeto ceo dan; svi se trude, pa i
dete treba da se trudi. Nevoqa je u tome {to su roditeqi odsutni od ku}e tokom
celoga dana, i deca su ostavqena sama, bez ikakvih obaveza. Po~iwu da skitaju,
mu~e se, i ubrzo padaju u isku{ewa. Sigurno je pak, da je najboqe za{titno sredstvo blago~estiv ìvot roditeqa. Oni treba da sve vreme vaspitavaju sebe, shvataju}i da
postoji duhovna veza, {to zna~i da treba da paze da kroz sopstveni greh ne povrede
svoje ~edo. I ako odbace od sebe greh sa~uva}e i dete od isku{ewa. Da zakqu~imo,
treba brinuti o zaposlenosti deteta i o ~uvawu sopstvene ~istote.
- Mogli smo pro~itati u jednoj kwizi da spasewe du{e roditeqa najvi{e zavisi
od dece. Kako to? To da budu}nost dece zavisi od ìvota roditeqa je razumqivo. A
kako pak deca mogu da opredele spasewe roditeqa?
- Vaspitawe dece za roditeqe predstavqa poslu{awe Bogu, zato {to je i dete
dar Boìji. Zato od toga, kako se ispuwava poslu{awe, kako ~ovek nosi krst dat mu
od Boga, zavisi spasewe du{e. Da li supru`nici ìve Bogougodnim ìvotom? Upravo se
to najvi{e kod dece projavquje. Deca su plod na{eg ìvota. Vaspitavaju}i ih u qubavi
Boìjoj, privode}i ih k Bogu, roditeqi ispuwavaju poslu{awe dato im od Gospoda, i
samim tim spasavaju du{u svoju.
- Da li treba da postoji razlika u vaspitawu de~aka i devoj~ica?
- Naravno, treba da postoji razlika. De~ak treba da raste kao mu{karac, kao
odgovoran ~ovek, koji ume ne{to da radi, a devoj~ica treba da raste kao smirena,
pa`qiva. Vaspitavati polove zna~i u~iti ih da znaju i da ispuwavaju svoje mu{ke i
ènske obaveze. I u~iti ih tome treba od ro|ewa.
OPIT BLAGOÂ[]A
Besede sa decom
starca Siluana Atonskog
Mila de~ica tr~e po livadama, beru cve}e, pevaju i raduju se, zato {to ih
veseli (raduje) blagodat Boìja. Ali, ugledali su monaha, dotr~ali k wemu i govore mu:
- Vidi: Gospod je ukrasio nebo zvezdama i zemqu rekama i biqkama; orlovi
lete visoko pod oblacima i nasla|uju se lepotom prirode; ptice radosno pevaju u
kro{wama i u poqima, a ti, monahu, sedi{ u keliji i ne vidi{ svu tu lepotu Boìju. Sedi{
i pla~e{. Za{to pla~e{ u svojoj malenoj keliji, kada sunce sija, ceo svet je predivan i
svuda radost na zemqi?
Tako su zapitkivala deca monaha a on im je odgovarao:
- Deco, vi ne razumete moj pla~. Du{a moja pla~e zbog vas, zato {to vi ne
znate Boga, Koji je sazdao svu tu lepotu. Du{a moja Ga poznaje i èleo bih da i svi vi
imate to znawe, i zato tugujem i sa suzama se molim Bogu za vas, kako bi i vi poznali
Gospoda Duhom Svetim.
- [ta zna~i poznati Gospoda Duhom Svetim?
- Umom, deco, poznati Gospoda nije mogu}e. Ali vi treba da ~itate Sveto
Pismo, u wemu ìvi blagodat koja }e vas nasla|ivati, i tako }ete vi poznati Gospoda i
sa rado{}u }ete Mu sluìti dan i no}. Kada pak poznate Gospoda, tada }e nestati
èqa da gledate na ovaj svet, ve} }e va{a du{a stremiti da vidi slavu Gospodwu na
nebesima.
- A nama se dopada cve}e, mi volimo da {etamo i da se radujemo.
- Vi volite da {etate po poqima i da berete cve}e; vi volite da pevate i da
slu{ate poj ptica, ali, na nebu ima ne{to jo{ lep{e od svega toga: raj, gde ìvi Gospod
sa angelima i svetima. Tamo je tako|e radost i pevaju se pesme, no druga~ije, lep{e,
i kada du{a ~uje te pesme ne moè da ih zaboravi nikada i ve} je vi{e ne privla~e
pesme zemaqske.
- Ali mi volimo da pevamo.
- Pevajte deco, Gospodu Duhom Svetim; pevajte u smirewu i qubavi.
- A zbog ~ega ti pla~e{, ne razumemo?
- Pla~em zbog vas, de~ice. Gledaju}i vas, ào mi vas je i molim Gospoda da
vas ~uva kako bi i vi poznali Tvorca i Gospoda svojega. Gledaju}i vas, li~ite mi na
mladenca Hrista i hteo bih da ne izgubite blagodat Boìju kako ne biste, kada
odrastete, zbog lo{ih misli po~eli da li~ite na lukavoga. Hteo bih da vi uvek li~ite na
Sina Pre~iste Majke Boìje. To vam èli du{a moja. Za to se ja i molim. @ao mi je sve
de~ice na zemqi i zato pla~em za svu nevinu decu i sirotu. Pla~em deco za ceo svet
i molim se za sav narod Bo`ji: "Gospode, po{aqi milost Svoju svoj deci na zemqi koje
Ti voli{, i daj im da poznaju Tebe Duhom Svetim i nau~i ih Tebe slaviti. Sa suzama Te
molim, usli{i molitvu moju i svima daj da poznaju slavu Tvoju Duhom Svetim". Deco,
volite Boga, kao {to Ga vole angeli na nebesima.
- Mi nikada nismo videli Boga, kako Ga onda moèmo voleti?
- De~ice moja vozqubqena, razmi{qajte uvek o Bogu, o tome kako On vas
voli, i kako vam je dao ìvot zato da bi ve~no s Wim ìveli i nasla|ivali se Wegovom
qubavqu.
- Kako moèmo znati da nas Bog voli?
- Po plodovima, de~ice, poznajete qubav: kada smo u qubavi Boìjoj, tada se
~uvamo greha; i na du{i su mir i radost, i sve vreme se èlimo se}ati Boga, i èlimo
da se molimo, i u du{i su dobre misli.
- Kako da znamo kakve se misli nalaze u nama, koje su od wih dobre, a koje su
lo{e?
- Da bismo raspoznavali misli dobre od zlih, potrebno je dràti um svoj ~istim
u Bogu.
- Ne razumemo, kako moèmo dràti um u Bogu kada niti smo videli Boga niti
Ga znamo; i {ta zna~i: ~isti um?
- De~ico, vi zami{qajte da Bog vas vidi iako vi Wega ne vidite. Tako }ete vi
uvek hodati pred licem Gospodwim. Makar to bila i mala qubav, no ako sa~uvate ove
moje re~i, to }e vas one privesti ka ve}oj qubavi i tada }ete Duhom Svetim poznati
sve to {to vam govorim, a {to danas vi jo{ uvek ne razumete.
Iz kwige
arhimandrita Sofronija (Saharova)
"Starac Siluan Atonski"
DECA IZME\U CRKVE I RODITEQA
Broj mladih koji dolaze u Crkvu se svakodnevno pove}ava. Ve}ina dece i
omladine dolazi u Crkvu da se iskreno pomoli Bogu i pomogne u mnogobrojnim
Crkvenim aktivnostima. Sve bi to bilo lepo da neki od nas nemaju problema sa svojim
roditeqima zato {to èle da idu u Crkvu.
U porodicama gde su roditeqi ateisti, dete trpi pravu torturu zbog svog
odlaska u Crkvu. Za takve roditeqe dete je "zastranilo, ludo, preteruje... umesto da
uìva u svom ìvotu." Ve}ina roditeqa smatra da Bog postoji, ("Ima neka vi{a sila" ~esto umeju da kaù), pri tom ne poku{avaju}i da se iskreno pribliè veri. Roditeqi iz
ovakvih porodica uglavnom ne uti~u na to da li }e dete i}i u Crkvu ili ne, ali se tako|e
pla{e da dete u svojoj veri "ne ode tako daleko",tj. "zastrani" i ode u neki manastir da
se posveti veri. Dobro je {to jo{ uvek postoje i one porodice, u kojima se ìvi
hri{}anski. Ali, takvih porodica je veoma malo, naàlost.
êsto smo imali priliku da ~ujemo od Otaca da je do{lo vreme da deca u~e veri
svoje roditeqe. Bez èqe da kudimo bilo kog roditeqa, jer ih po petoj Boìjoj zapovesti:
"PO[TUJ OCA SVOGA I MATER SVOJU, DA TI DOBRO BUDE I DA DUGO PO@IVI[ NA
ZEMQI" neizmerno volimo i po{tujemo, èlimo da neke od wih podsetimo na wihove
izreke, dela i re~i, kojima su nas vaspitavali i u~ili u nadi da }e shvatiti:
"[to treba u ku}u, u Crkvu se ne daje" - je jedna re~enica u kojoj nema
ba{ ni{ta hri{}anskog, znaju}i da je Gospod Isus Hristos rekao: Jo{ je Carstvo
Nebesko kao blago skriveno u poqu, koje na{av{i ~ovek sakri i od radosti za to otide
i sve {to ima prodade i kupi poqe ono. Jo{ je Carstvo Nebesko kao ~ovek trgovac koji
traì dobra bisera, pa kad na|e jedno mnogoceno zrno bisera, otide i prodade sve {to
ima{e i kupi ga (Mt. 13, 44-46). Koliko je mladih koji su ~uli od svojih roditeqa izreku:
"[to treba u ku}u u Crkvu se ne daje" i koji }e zbog we ceo svoj ìvot hrliti ka
bogatstvu, ne}e pomagati bolesnima, ne}e davati milostiwu... Samo ova izreka
povla~i jo{ niz grehova, koje ~oveka spu{taju na nivo ìvotiwe. Naàlost roditeqi
misle da }e ovako obezbediti svom detetu materijalnu sigurnost, ne misle}i pritom na
wegovu duhovnu stranu. Ne sabirajte sebi blaga na zemqi, gde moqac i r|a kvari i
gde lupeì potkopavaju i kradu. Nego sabirajte sebi blago na nebu gde ni moqac ni r|
a ne kvari i gde lupeì ne potkopavaju i ne kradu (Mt 6, 19-20).
"[to se svake nedeqe mu~i{ i ustaje{ u Crkvu, odmori se malo ?" - ~esto je
pitawe upu}eno detetu.
Roditeqi ~esto sami presu|uju da je detetu mu~ewe
nedeqno ustajawe na Bogosluèwe. Problem je u tome {to neki roditeqi imaju vrlo
povr{no shvatawe na{e vere. Naime, ako neko veruje u Boga, onda taj treba da se
trudi da svoj ìvot {to vi{e okrene Bogu. êsto kaù:"Nismo mi popovi ni monasi, mi
smo obi~ni qudi, za{to preteruje{ u verovawu." Pa dragi na{i roditeqi, nisu samo
popovi i monasi du`ni da veruju u Boga i idu u Crkvu. Svako od nas treba da teì putu
jedinom, ka uskim vratima, putu ka Bogu, ka svom spasewu. Da li znate koliko je za
nas {tetno to {to nas imate a niste ven~ani u Crkvi. Mi se u Crkvi molimo i za vas.
Zar nije jedan vid licemerja kad roditeqi slave svoju Krsnu Slavu, a detetu brane da
nedeqom ode negde u manastir da se ispovedi i pri~esti. Roditeqe je ~esto "strah",
da im dete slu~ajno "ne
zastrani" toliko da ode u manastir. U manastir se dragi na{i roditeqi ide Boìjim
promislom, kada se oseti toliko qubavi prema Bogu da ~ovek moè da se svega
odrekne i po|e tim putem, a ne zbog razo~arewa u qude, u qubav, u dràvu ... Otac
Vasilije iz Hilandara je o Mitrovdanu 1997. godine rekao: "Da je pameti u na{em
narodu, pa da svaka porodica ima po desetoro dece, tada bi jedan sin mo`da bio
kova~, drugi kroja~ ... jedan bi sigurno mogao da ode u manastir sa blagoslovom
roditeqa." Samo èlimo da u svojim ìvotima postavimo granicu izme|u onoga {to je
vredno i onoga {to nije, a sve za dobrobit vas i nas i budu}ih nara{taja.
"[ta }e ti te ikone u sobi, nije ti ovo Crkva ?". Svako od nas treba da ima svoju
malu Crkvu u svojoj porodici. Ikone sluè da se pred wima molimo, a istovremeno nas
podse}aju na to da Bog postoji i stvaraju u nama strah Boìji, da ~inimo samo dobro.
Nekim roditeqima ne smeta to {to deca na zid ka~e postere sa qudskim kosturima i
svakojakim satanisti~kim slikama a smetaju im ikone.
"Mnogo preteruje{ u postu, za{to posti{ ceo post, to ti {teti zdravqu".
Zaboravqate ponekad da nam je Bog dao zdravqe, da ga vrlo lako moèmo izgubiti.
ôvek koji nije zdrav moè se oko posta posavetovati sa sve{tenikom, pa ako
sve{tenik blagoslovi da neko ne posti zbog zdravqa, tada se on i tako moè pri~estiti.
Veliki problem je i psovawe i hula na Boga, koje dete mora da slu{a u
mladosti. [ta }e drugo, dete kome je u svest usa|eno psovawe Boga od svojih
roditeqa, raditi, ako ne}e i ono nastaviti isto. îni se da nikada psovawe Boga i
svetaca nije dostiglo ve}e razmere. Razmislite koliko puta danas vi ~ujete da va{i
prijateqi hule na Boga i svetiwe. Setite se uvek tre}e Boìje zapovesti: "NE UZIMAJ
UZALUD IMENA GOSPODA BOGA SVOGA". Retko gde }ete ~uti da neko psuje satanu.
Na kraju, hri{}anin ne psuje.
Kad kaèmo nekim roditeqima da do|u u Crkvu, ~esto umeju da
odgovore:"Kad sam ja i{ao-la u Crkvu nikog nije bilo, a sada ne mogu da u|em u wu
od biv{ih komunista i lopova". Zapamtite dragi roditeqi da je prvi stanovnik raja,
posle Gospoda Isusa Hrista, bio pokajani razbojnik. Podse}amo vas i na re~i na{eg
Gospoda Isusa Hrista: "NE SUDITE, DA VAM SE NE SUDI. JER KAKVIM SUDOM SUDITE,
ONAKVIM ]E VAM SE SUDITI I KAKVOM MEROM MERITE, ONAKVOM ]E VAM SE MERITI
(Mt. 7, 1-2). Treba svima da nam bude drago {to su i oni po~eli da se vra}aju veri. I
oni kao i vi, pa i mi, `rtve smo jednog sistema koji je u sebi sadrào sve osim Boga.
Jedan od Svetih Otaca je rekao: "Vi{e volim one koji su gre{ili pa se pokajali, nego
one koji nisu gre{ili pa se ponose". Primimo tu na{u bra}u i sestre me|u nas kao {to
to pristaje pravim hri{}anima. Treba voleti i moliti se i za svoje neprijateqe - "JER AKO
QUBITE ONE KOJI VAS QUBE, KAKVU PLATU IMATE? NE ÎNE LI TAKO I CARINICI ? (Mt.
5, 46).
Dosta roditeqa kaù da ne idu u Crkvu zato {to su popovi uradili ne{to {to se wima
nije dopalo, ili kaù da su ovakvi, onakvi ... Tre}a crkvena zapovest kaè: "Sve{tena
lica treba po{tovati". Sve{tenici su qudi kao i svi mi, oni tako|e mogu da pogre{e.
Svaki sve{tenik koji u~ini greh, tako|e }e morati da odgovara za wega na Stra{nom
Sudu. Stigli smo ~ak dotle, da se moè videti da je nekima draè da vide kako pop
gre{i, nego da oni sami u~ine neko dobro delo.
Kuda nas sve ovo vodi? Broj bolesne dece se svakodnevno pove}ava, narodni
moral svakodnevno opada ... Da li se neko pita za{to je sve to tako. Nije kriva samo
vlast. Neko od Otaca re~e "Kakav narod, onakva vlast." Mo`da boqu i ne
zasluùjemo.
Drage na{e majke : "Legla si sasvim umorna,ali nikako ne moè{ da zaspi{.
Zabriwava te neobi~an izgled i pona{awe deteta ve} duè vreme. Prise}a{ se da mu
redovno kupuje{ stvari koje ono zaèli, lutke, slatki{e... Ali ne{to ipak nije u redu.
Zaboravqa{ majko, da wegova du{a stasava za upra`wavawe duhovnog
ìvota. Da li si se kad zapitala da li te dete vidi kad, kako u molitvi razgovara{ sa
Bogom? Ne kasni, po~ni da ga uvodi{ u drage istine vere. Tvoja je du`nost da mu
vrati{ osmeh radi tvoje i wegove budu}nosti. Vrati mu veselost, jer Bog tako ho}e. TI
SI MAJKO ZLATNA NIT IZME\U NEBA I TVOGA DETETA", (Mihailo Arnaut, sve{tenik).
Dragi na{i o~evi: "Znamo da ste ponosni na ulogu koju vam je dao Bog,
razumemo i va{e brige koje vam svet name}e. Vi ste na{i hraniteqi i starateqi, oni
koji u sigurnim i nesigurnim vremenima razborito prosu|uju o svetu i ìvotu i bdiju nad
telesnim i duhovnim uzrastawem svoje dece. Oprezni ste, ne pu{tate decu u ìvot
bez saveta i pouke, trudite se da izaberete najmudrije i najpostojanije. Ne zaboravite:
SVE MUDROSTI I SVA NAUKA O ÔVEKU - ZA VREMENA SU. SAMO JE GOSPODWA
NAUKA VE^NA. Va{e je, ne da deci zamenite Boga, nego da Ga svojim ìvotima
otkrijete i svedo~ite. Ako svojoj deci ne ostavite u nasle|e dar vere, ni~im je ne}e
mo}i nadoknaditi, za razliku od materijalnog."
Uvek se setimo re~i Gospoda Isusa Hrista: Koji qubi oca ili mater vi{e nego
mene, nije mene dostojan i koji qubi sina ili k}er vi{e nego mene, nije mene
dostojan.
Uz veliko po{tovawe i qubav prema vama poru~ujemo vam da svoju decu
u~ite i savetujete mudro{}u Solomonovom: "SINE MOJ, NE ODBACUJ NAUKE
GOSPODWE."
(Tekst iz prvog broja lista)
Branko Bo{kovi}
SVETA CARSKA PORODICA ROMANOVI
ÛDA SVETIH CARSKIH MUÊNIKA
Car Nikolaj II Novi ugodnik Boìji
Jedna ruska bogomoqna babu{ka se, u godinama qutih progona Ruske Crkve,
mnogo molila Svetom Nikolaju ûdotvorcu za spasewe Rusije. Jednom, u hramu, pred
wom se pojavio Sveti Nikolaj, ~udotvorac mirlikijski, u pratwi jo{ nekog sveca.
Okrenuv{i se molitvenici, Sveti Nikolaj joj je rekao:
- Za{to traì{ od mene? Rusija sada ima svog zastupnika, wega i moli.
Bio je to Car - Mu~enik Nikolaj II.
- Evo, to je novi ugodnik Nikolaj, blagoverni car mu~enik, sveti molitvenik za
Rusiju i za ruski narod.
Svetlost ponad mesta mu~eni{tva

Godine 1990., 5. oktobra po novom kalendaru oko podne dovezen je
kamionom metalni krst koji je trebalo postaviti na mestu gde je ubijena Carska
Porodica. Vreme je bilo sumra~no. Na nebu gusti, tamni oblaci. Padao je i redak sneg.
Kada je krst postavqen, svi su, u strahu, videli ~udo: neposredno nad krstom nebo se
obasjalo ~udesnom svetlo{}u. Oblaci su se razi{li. Sunce se nije videlo, samo okrugli
otvor izme|u gustih oblaka, kroz koji je lu~a svetlosti padala pravo na tek podignuti
krst. Na tlu je bio krug oko stotinak metara, i u predelu oko krsta nije padao sneg.
Pojava je trajala oko pola sata, dok krst nije podignut, a zatim je sve i{~ezlo. Mnogi
koji su ~udu prisustvovali, do tada neveruju}i, postali su svedoci sile Bo`je javqene
na mestu mu~eni{tva blagovernog cara i wegove porodice.
Kasnije je od krsta postavqenog na mestu razorenog Ipatjevskog doma
neprestano ishodio miris.
Slu~aj sa vladikom Melhisedekom
Vladika Melhisedek, koji je prvi u Rusiji na svojoj, jekaterinbur{koj eparhiji,
proglasio Cara i Porodicu za mesno po{tovane svetiteqe, sedamdesetih godina bio je
predstavnik Moskovske patrijar{ije u Berlinu. Jednom prilikom, vra}aju}i se u
otaxbinu, vladika je sobom poneo mnogo kwiga o progonima Ruske Crkve pod
komunistima od 1917. naovamo. U to vreme, vlasti su to mogle da proglase
uno{ewem antisovjetske literature, {to je bilo krivi~no ka`wivo.
Na aerodromu "[eremetjevo" carinici su, prvi put u toku nekoliko godina od
kada je vladika putovao u inostranstvo, po~eli da detaqno pregledaju wegov prtqag.
Kwige zabrawene u Sovjetiji Vladika je stavio u torbu gde je bilo crkveno odjejawe, i
uvio ih u sakos. Da su kwige na{li, vladiku bi odmah oterali u "penziju" - u najboqem
slu~aju; u najgorem - do{ao bi pred sudiju kao antisovjetski propagandista. Vladika
se usrdno molio Bogu i Caru - Mu~eniku, koga je odavno smatrao za sveca. Carinici
su pregledali predmet po predmet. Izvadili su i sakos, u kome su bile kwige;
pregledali su dno svakog kofera. Izgledalo je kao da }e sve biti otkriveno; Vladika se
uporno molio Svetom Caru. I Gospod ga je usli{io: stvari su vra}ene tamo gde su i
bile, a wega su pustili u zemqu.
Zastupnik pred sudijama zemaqskim
O ovome je svedo~io Ipolit, monah Zosimovske pustiwe. Pre no {to je oti{ao u
manastir, ìveo je u porodici neveruju}oj. Majka vi{eg obrazovawa (naàlost
komunisti~kog) nije mogla da shvati kako neko smatra za sveca Nikolaja Romanova,
o kome su u {koli u~ili kao o tiraninu 'Nikolaju Krvavom". Otac, tako|e bezvernik, ipak
je izjavio da mu je ào {to su komunisti ubili Cara i wegovu porodicu. Stawe u
porodici se pogor{alo kad je otac budu}eg monaha pozvan na sud, po{to se, po
prostoti i neznawu, na{ao me|u nekakvim kriminalcima, ~ijoj je grupi trebalo da
po~ne su|ewe. Ve} je pokrenut krivi~ni postupak, a bila su i saslu{awa. Jedne no}i,
wegov otac je usnio Cara - Mu~enika u uniformi, visokog, sjajnog, plavih o~iju; neki,
u crnu mantiju odeven ~ovek, kaè: "Pokloni se wemu, i on }e ti pomo}i". Oko Cara
je bila wegova porodica. Odmah posle toga, otac i majka budu}eg monaha oti{li su u
obli`wu seosku crkvu Svetog Arhangela Mihaila, ispri~ali san sve{teniku, koji je
pristao da odsluì moleban Caru - Mu~eniku. I ~udo se desilo. Bila je 1993.; do{lo je,
svega posle tri - ~etiri dana, do prevrata u vezi sa Belim domom, i {ef oblasne
administracije, koji je mrzeo oca monaha Ipolita, i èle}i da ga sud strogo kazni, bio je
zamewen drugim. Otac je iza{ao na sud, dobio godinu dana uslovno, a kasnije, jedini
od {estorice optuènih, potpuno oslobo|en. Otac budu}eg monaha se Caru za pomo}
obratio jo{ jednom, kad nije imao semena za setvu (po{to je bio zemqoradnik, sa 150
hektara obradive povr{ine, to je zna~ilo potpunu propast ghazdinstva, i prodaju
imawa za dug). Novca da se seme kupi nije bilo. Ali, Car Nikolaj je prisko~io u pomo}.
Iguman novoosnovanog obli`weg manastira na{ao je ~oveka koji je ocu budu}eg
monaha besplatno dao seme, i sve wive bile su zasejane!
Pomo} na ispitu
Svetlana Aleksandrov R. kaè: "Moj ro|ak se uo~i dana careubistva (17. jula)
spremao za ispite iz matematike (algebra i geometrija) i pao u potpuno o~ajawe. Nije
mogao da se spremi da poloì sa "odlikom", a sa drugom ocenom nije mogao da se
upi{e na tehni~ku {kolu. Nagovorila sam ga da se preda voqi Bo`joj i zastupni{tvu
Cara-Mu~enika, i sa re~ima "Gospode, pomiluj" da ide na ispit. Sama sam, kako sam
mogla, na Liturgiji umoqavala Gospoda da, ako bude Wegova sveta voqa, pomogne
mom ro|aku po svetim Molitvama Gospodara - mu~enika. Sa suzama sam molila Cara
i sve ~lanove wegove porodice da umole Gospoda da pomiluje nas gre{ne. Stvar je u
tome {to smo se moja majka i ja veoma nadale da }e moj ro|ak, ako stupi u tehni~ku
{kolu, imati mnogo mawe vremena da "skita" po ulicama i u~estvuje u kojekakvim
zlim delima. I desilo se neverovatno: kada je izabrao zadatak, sa teoremom o kojoj on
nije ni{ta znao, izgubio se. Ispit mu je prolazio kao u snu. Nije se kasnije se}ao ni
kako je odgovarao i kakva su mu dodatna pitawa postavqali, pa ipak je dobio najvi{u
ocenu. To je bilo ~udo kako za wega i mene, tako i za moju mamu, koja donedavno
ne samo da je bila bezbo`nica, nego mi je, tokom petnaest godina, uvek pravila
skandale kad sam i{la u crkvu. Ni{ta - nikakve re~i i doga|aji - nije moglo da
pokoleba weno aktivno bogoborstvo. Sada on po{tuje Cara - mu~enika i moli mu se
sa drugim svecima, koje zna, naro~ito Svetom Serafimu Sarovskom, i u te{kim
ìvotnim situacijama, a i redovno, i ~ak poku{ava da veri privede moju sestru, wenu
k}i".
Ro|ewe deteta
po molitvi carskim mu~enicima
Parohijanka hrama Svetog Nikolaja "v Piàh" (u Moskvi) dugo vremena nije
mogla da dobije dete. Bilo joj je te{ko zbog bezdetnog braka. Naro~ito se molila
Svetim Carskim Mu~enicima, znaju}i da su oni posle dugog vremena dobili
naslednika Alekseja. Jednom je u snu videla Cara Nikolaja u rascvetalom jabukovom
vrtu, i on joj je, uz re~i utehe, dao jednu jabuku. Kad se probudila, bila je sigurna da }
e dobiti dete. Zaista, tako je i bilo. Kasnije je rodila jo{ jedno ~edo.
Fotografija koja pla~e
U ku}i Evgenije Mihajlove po~ela je da izliva miro fotografija cara Nikolaja II. Iz
desnog oka stalno mu teku suze koje miri{u. Ovo ~udo kao da pokazuje da car
Nikolaj II do danas pla~e nad raspetom ruskom zemqom.
Iscelewe deteta
Sin Marine Mihejeve od detiwstva je imao Behterjevqevu bolest, {to je
wegovoj majci pri~iwavalo ogromne patwe. Jednom je ona usnila cara Nikolaja kako
sedi naspram we i qubazno je gleda. Ona mu je rekla:
Care Nikolaje, ja vas pomiwem.
On je }utao. Marina mu je pri{la bliè i rekla:Care Nikolaje, ho}e li mom
Valeriju biti boqe?
Car je rekao: "Bi}e mu boqe", i tu se san zavr{io.
Odmah posle toga Valerije se razboleo od meningitisa, i dve sedmice proveo u
besvesnom stawu. Lekari su rekli da ne}e preìveti, ili, ako preìvi, bi}e teàk invalid.
Majka je svakodnevno ~itala psaltir za wegovo zdravqe. Odjednom je sve i{~ezlo:

de~ko se podigao i po~eo normalno da pri~a.
Zaprepa{}eni lekari su, videv{i ~udo Bo`je, re{ili da osve{taju bolnicu. Sve se
desilo u Voznesensku, Sumska oblast.
Iscelewe o~iju
Oktobra 1995. lekari su saop{tili starici Nataliji Vladimirovnoj iz grada Moskve
da joj je o~ni ìvac te{ko oboleo, i da }e morati da se operi{e. Woj je to bilo stra{no
da ~uje, ali rezultati ispitivawa su bili neumoqivi. Tada je ona, uo~i kona~nog
pregleda pre operacije, sa suzama i velikom verom po~ela da se moli Svetim Carskim
Mu~enicima, ~iju je ikonu imala. Oti{la je na kontrolu i - lekar joj je rekao da vi{e
nema ni traga o~ne bolesti!
ûda u Ipatjevskom domu
Mesto ubistva Cara i wegovih desetle}ima je, uprkos nastojawima
komunisti~ke vlasti da to spre~e, bilo ciq pokloni~kih putovawa i molitava veruju}ih.
Zbog toga su ga, na kraju, i uni{tili. Zinaida Stepanovna Greben~ikova, stanovnica
Jekaterinburga, koji su boq{evici preimenovali u Sverdlovsk, ispri~ala je ~itav niz
takvih ~uda. Pobo`ni qudi su tu dolazili za praznike zimskog i prole}nog Svetog
Nikolaja, za Vaskrs, uo~i 17. jula, itd. Palili su sve}e, pevali "Vje~nuju pamjat", itd.
Neko je tu stavio i sedam krsti}a, ali su ih komunisti sklonili. U podrumu gde je
izvr{eno ubistvo nalazio se stari name{taj. Jedna èna, koja je tu radila kao sobarica,
pri~ala je da je iz zidova podruma, gde je zlo~in izvr{en, bez obzira na kre~ewe i
tapetirawe, neprestano isticala krv. Tekla je ta~no kroz rupe od metaka. Pri~alo se da
se uo~i velikih praznika, Boì}a, Vaskrsa i Trojica iz podruma ~uje angelsko pojawe.
Iz kwige:
Golgota Hristove Rusije
Stradawe Ruske Crkve pod komunizmom
SA SLAVE SVETE CARSKE PORODICE ROMANOVIH

U Ruskoj Crkvi u Beogradu Svetom Arhijerejskom Liturgijom, rezawem
slavskog kola~a i bratskom trpezom, proslavqeni su Sveti Carski mu~enici Romanovi,
kao slava bogomoqa~kog bratstva mlavskog kraja. Doma}ini slave bili su Goran i
Zorica \or|evi} iz Tabanovca.
Poklawaju}i ikonu Svetih Carskih mu~enika, stare{ini Ruske Crkve, ocu
Vitaliju, brat Goran je rekao: "U ime ve~nog bratstva u Hristu Spasu, srbskog i ruskog
naroda, da nam sveti carski mu~enici budu nebeski pokroviteqi pred Gospodom".
Svetom Arhijerejskom Liturgijom, koju je sluìo Wegovo Preosve{tenstvo Episkop
Atanasije Rakita zajedno sa ruskim i srbskim sve{tenicima i uz prisustvo vernika Srba
i Rusa, ovekove~eno je bratstvo ova dva naroda. Svima prisutnima srca su bila puna
neke neiskazane radosti i umilewa.
êstitaju}i svima praznik, episkop Atanasije je rekao: "Evo nove radosti sa
Svetim Carem Nikolajem i wegovom svetom porodicom. Car na zemqi i car na nebu,
to je retko ko doìveo, a to je sveti ruski car Nikolaj uspeo da spoji i tako bude
oven~an krunom ve~ne slave u Carstvu Nebeskom".
Posle Liturgije, u zaista radosnom raspoloèwu, dogovoreno je da se i slede}e
godine svi okupe za Praznik svetog mu~enika i da tako ovaj dan postane
tradicionalna slava bogomoqa~kog bratstva Mlavskog kraja.
Goran \or|evi}
[TA VREDI ÔVEKU DA ZADOBIJE SAV SVET

A DU[I SVOJOJ NAUDI
Ispri~a}u vam kako sam ja gre{ni osetio taj Boìji priziv, taj zov da ostavim
sve, da krenem putem ja~eg podviga, putem ìvota u Hristu.
Mi Novobeogra|ani smo vaspitavani i ìveli smo potpuno u duhu koji je od
ovoga sveta. Ako se Hristos i pomiwao u {koli, u porodici, pomiwan je kao legendarna
li~nost. Qudi koji nisu znali da objasne razne pojave pripisivali su to bogu. S druge
strane, budu}i da su bili izrabqivani od Rimqana i drugih osvaja~a, te da nisu imali
utehu u vremenu u kome su ìveli, izmislili su da je taj Hristos Bog, da je vaskrsao, da
}e On opet do}i i da }e nas tada ute{iti i da }emo ìveti tamo negde, te da prema
tome to nije realan pogled na ìvot i svet. Tako sam i ja mislio i tako sam verovao.
Tako su me u~ili u jednom novobeogradskom bloku koji se odlikovao ekstremnim
na~inom ìvota. Svi primeri koje sam imao pred sobom bili su od ovoga sveta {to
zna~i da im je ideja vodiqa bila: "uzmi sve {to ti ìvot pruà, jer danas si cvet a sutra
uvela ruà". I ja sam tako razmi{qao. Rekao sam sebi: "Dragane, ako Boga nema,
boqe je da proìvi{ ovaj vek i kra}e, ali ga proìvi tako, sa tim geslom, nego da
polako privodi{ ìvot kraju, da gleda{ kako se pribliàva smrt i svakog dana umire{".
Tako su ìveli i svi moji drugovi. Za takav ìvot, ekstreman u ovom svetu, za koji smo
se potpuno opredelili, nadahwivali su nas i neki veoma popularni filmovi. Taj
novobeogradski blok u kome sam ìveo poznat je i policiji i svima kao stra{an, kao
kriminalno gnezdo gde se regrutuju najve}i kriminalci i narkodileri koji postoje kod
nas, od kojih ve}ina bude ubijena ili umre kao mlada.
I krenuo sam, zna~i tim ekstremnim kriminalnim putem potpuno, odvojio sam
se od roditeqa. @iveo sam kao u tamnici, bez ikakvog pogleda na nebo, traìo sam
smisao u ovome svetu i ìvotu èle}i da ga iscrpim do kraja. Tako sam, zajedno sa
mojim drugovima, a bili smo ~itava jedna kriminalna organizacija, oti{ao u
inostranstvo, u Berlin, Kopenhagen... Tamo smo se bavili kriminalnim poslovima.
Trudili smo se da pribavimo {to vi{e blaga ovoga sveta, da priu{timo sebi svakojaka
uìvawa, da proìvimo i iskoristimo i iscrpimo sve do kraja. Tako sam se obreo i u
Amsterdamu, gradu koji ìvi maksimalno za ovaj svet, koji ga tro{i iz sve snage.
A Gospod koji gleda svaku izgubqenu ovcu, svaku zalutalu du{u i ne ostavqa
je da propadne nego èli da se svak pokaje i ìv bude, pogledao je i na mene
gre{noga. Najverovatnije po molitvama moje majke koja je i{la od ambasade do
ambasade traè}i me i videla da joj tu od qudi nema pomo}i. Jednoga dana je do{la
u crkvu, upalila sve}u i u molitvi se obratila Bogu: "Boè, svetiteqi koji ste ovde u
hramu, pomozite mome sinu jer vi{e niko ne moè da mu pomogne". I na molitve
moje majke pogledao me je Otac na{ nebeski Koji ne èli da propadne ni jedna du{a
nego da se svak obrati i ìv bude. Gospod je pogledao na mene gre{noga po{to mi je
prethodno dopustio da imam sve {to sam èleo. Zna~i, da imam na ovom svetu sva
blaga, da imam toliko para da mogu i sebi i drugovima sve da priu{tim, da im kaèm:
{ta ho}ete da vam u~inim, samo recite, sve }u da vam priu{tim. Dostigli smo da
imamo stan u Holandiji, u centru Amsterdama, da nam se svi pokoravaju, da budemo
kao bogovi, da je ceo svet na{. Da proìvimo parolu iz onog filma: Evo vidi{, ceo svet
je tvoj!
I upravo u tom trenutku ispuwewa svih mojih snova, zna~i kada sam zadobio
sva ta materijalna blaga, kada je ceo ovaj svet bio moj, osetio sam jednu veliku
prazninu u mojoj du{i. I{ao sam i gledao taj ìvot, gledao sam kako su likovi koje
susre}em navodno sre}ni, a ustvari svi neverovatno, neverovatno o~ajavaju i pla~u
u dubini svoje du{e, jer nemaju istiniti ìvot. Sve je to la` i prevara i obmana. Bilo je
za mene tako stra{no da to uo~im. Tako stra{no da sam rekao: Boè, ako postoji{,
ako Te ima, pokaì mi pravi put, javi mi se, ispuni me, ne treba mi ni{ta ovo. U ovome
je la`ni smisao. Daj mi ìvota, povrati mi moju du{u jer sam je izgubio. I eto, Bog
usli{i moju molitvu.
Ja sam se ~ak i fizi~ki toliko iscrpeo takvim na~inom ìvota da sam doìveo
klini~ku smrt. Zna~i, srce nije izdràlo, nije moglo da prati taj i takav na~in ìvota
koji je za wega bio potpuno nenormalan. Doìveo sam infarkt u 21. godini ìvota.
Po~eo sam da se gu{im, da gubim vazduh i svest. Nekako sam se doteturao do
bolnice gde mi po promislu Bo`jem nije ukazana prva pomo}. Kada sam traìo da mi
daju kiseonik, okrenuli su mi le|a. Jer ja nisam znao dobro da se izrazim, pa sam traìo
kiseonik na engleskom jeziku "kiseonis" a oni su mislili da traìm poqubac od wih, na
engleskom "kiss", pa su mislili da sam lud, pijan, i sli~no. Kaù, ovo je jedan od
mnogih koji su tako ìveli u Amsterdamu. Ja sam tada prvi put ostao sam, ostavqen
od ovoga sveta, od medicinskih sestara koji su mi okrenuli le|a.
Ja sam tada prvi put ostao sam sa Bogom. Nisam znao ni jednu molitvu i
poku{avao sam po prvi put da se molim jer sam video da mi je smrt pred o~ima.
Poku{ao sam da bar umrem po{teno, da kaèm O~e na{ Koji si na nebesima... i daqe
nisam znao. Zaplakao sam se tada i rekao: Boè, ne znam ni jednu molitvu ali, ~uj
ovaj moj vapaj, pogledaj na ovaj bezdan u mojoj du{i. Smiluj mi se Gospode i usli{i
me. Tada sam se potpuno izgubio. Du{a je izletela iz tela, nisam vi{e imao predstavu
o fizi~kom svetu, u{ao sam u duhovni svet. Gospod mi je, za to kratko vreme
pokazao ve~ne muke, pokazao mi da vidim gde je ono mesto u ve~nosti koje sam ja
izabrao svojim ìvotom, koje mi je pripadalo. Bio sam svestan da sam to zasluìo, da
je to moj izbor. Tako pla~u}i spustio sam se do ve~nih muka, do carstva o~ajawa,
gde je potpuni mrak, gde je kako Gospod kaè: pla~ i {krgut zuba. [ta to zna~i? Tu je
~ovek potpuno bez nade. Jer, iako se gre{i ta nada kao stub stoji. I ona nas podsti~e
da idemo za Bogom i da nastavimo svoj put i u najve}im isku{ewima jer postoji ta
nada. Me|utim, tamo u carstvu o~ajawa, u potpunom mraku je nema (nade), ne
postoji. Tamo ~ovek dospeva tako {to se svojim ìvotom opredelio za ve~ne muke i
budu}i da vi{e nema nade on se izbezumquje, po~iwe da "{krgu}e zubima", da
pla~e i jeca i mu~i sebe. To je beskrajno! Nije 10 minuta koliko sam ja bio nego vo
vjeki vjekov u paklu, u carstvu o~ajawa. To carstvo o~ajawa, to ne moè da se
objasni, niti moè da se neprijatequ poèli. Mogu da poèlim, ne znam {ta, ali to da
poèlim, ne daj Boè nikome. I u takvom stawu, verujem na molitve moje majke,
pojavila se jedna neverovatna, neiskazana svetlost. Gospod je pogledao na mene
gre{noga. Ja sam plakao, toliko plakao, zato {to nemam ni{ta dobro da dam Bogu,
imam samo svoj greh, svoje crnilo, sav sam nikakav. Molio sam se: Boè, oprosti mi,
daj mi jo{ jednu priliku da Ti pokaèm da mogu da budem dobar, da mogu da Te
qubim. Jer si Ti istiniti Bog i nemam Boga osim Tebe. I posle tih re~i pokajawa sledio
je glas s neba i ja sam se osetio ispuwen tom istom svetlo{}u. Kao da sam blistao i
bio sam ~udan i samome sebi od lepote kojom me je Gospod darovao. Sa takvim
stawem sam se obreo u telu.
Posle sam se vratio ku}i. Odlazio sam u crkvu i ubrzo se odlu~io za odlazak u
manastir. Rekao sam sebi: Kada si mogao da putem bezakowa ide{ do kraja hajde
sada, idi i putem dobra do kraja. Idi za Bogom, qubi Ga, ~ezni za Wim. Kasnije sam
oti{ao na Svetu Goru, bio sam tri ipo godine u manastiru Hilandaru, i video da to
nebo koje je gore nalazi se i u crkvi koja je dole ~ak i u na{oj du{i, u na{em srcu.
ZA TU\ GREH
U gradu Vladimiru ìvio mlad trgovac Aksenov. Imao dva du}ana i ku}u.
Jednom leti po|e Aksenov za Wi`ni na va{ar. On se oprosti s porodicom i otputova. Na
po puta srete se s poznatim trgovcem i sa wim zajedno zano}i. Po{to su pili ~aj, legli
su da spavaju u dve sobe koje su bile jedna pored druge. Aksenov nije voleo dugo da
spava, probudi se oko pono}i i, da bi lak{e, hladovinom putovao probudio je ko~ija{a
i naredio mu da preè zatim je iza{ao u mehanu platio gazdi ra~un i otputovao.
Pre{av{i oko ~etrdeset kilometara, on je zastao da nahrani kowa, da se

odmori u odajama mehane i, radi ru~ka iza{ao na mehanski doksat. Malo zatim stiè
mehani trojka sa zvoncima i iz kola izi|e ~inovnik s dvojicom vojnika; pri|e Aksenovu i
zapita ga: "Ko si?" i "Odakle si"? Aksenov sve kazuje onako kako je i pita ga: da li ne
bi ~a{u ~aja da popiju zajedno? A ~inovnik je jednako zapucao pitati gde je no}io
pro{le no}i.
Sam ili s trgovcem? Da li je video trgovca izjutra? Za{to je tako rano oti{ao iz
mehane?
Najzad ~inovnik re~e:
- Ja sam ~lan policije i pitam te stoga {to je trgovac, s kojim si ti no}io, zaklan
pro{le no}i. Pokaì svoje stvari!
U{li su u odaju, uzeli su wegov kov~eg i torbu i po~eli dre{iti, otvarati i traìti;
dok tek najedanput ~lan policije izvu~e iz torbe noì} i viknu:
îji je ovo noì}?
Aksenov pogleda i vide krvav noì} koji je izva|en iz wegove putni~ke torbe, i
upla{i se.
- A {to je krvav ovaj noì}?
Aksenov je hteo odgovoriti; ali nije mogao ni re~i da izgovori.
- Ja... ja ne znam... ja... no`... ja... to... to nije moj no`...
On se kleo da to nije u~inio, da trgovca otkako su pili ~aj zajedno nije video,
da noì} nije wegov. Ali, glas mu se prekidao, sav se tresao od straha, ba{ kao da je
kriv.
Policajac je pozvao vojnike naredio im da ga veù i vode kolima. Kad su ga,
vezanih nogu, metnuli u kola, Aksenov je, prekrstiv{i se, zaplakao. Wemu su uzeli
stvari i novac, i poslav{i ga u najbliì grad, bacili u tamnicu.
Kad su jednom do{li èna i deca da ga obi|u, èna je zaplakala i zapitala:
- Vawa, mili moj, reci svojoj èni istinu: da li nisi ti u~inio to? Aksenov }e re}i:
"I ti si, èno, mogla pomisliti na mene"! - pa pokri lice rukama i zaplaka se.
Kad je èna oti{la Aksenov po~e da se prise}a {ta su govorili. Kad se setio da
je i èna pomislila na wega i pitala ga da li nije on ubio trgovca, on re~e samom sebi:
"Vidi se da osim Boga niko ne zna istinu, pa da zato samo Wega treba moliti i od
Wega se nadati milosti".
Od tada je Aksenov prestao da podnosi molbe za pomilovawe, prestao da se
nada i samo se Bogu molio.
Aksenova su osudili na kaznu knutom ({iba), pa potom na robiju. Tako su i
u~inili.
U Sibiru, na robiji, Aksenov je ìveo 26 godina. Kosa mu je na glavi pobelela
kao sneg, a brada porasla duga i seda. Svu je veselost izgubio, pogrbio se i po~eo
polako da ide, malo je govorio, nikada se nije smejao i ~esto se Bogu molio. U
zatvoru je Aksenov nau~io da {ije ~izme, i od zara|enog novca kupio je Jevan|eqe i
~itao ga je kad god je bilo svetlosti u zatvoru, a praznikom je i{ao u zatvoreni~ku
crkvu, ~itao Apostol i pevao na horu glas mu je jo{ bio dobar.
Stare{ine su ga volele {to je bio smiren, a drugovi robija{i po{tovali su ga i
nazivali "deda" i "Bo`ji ~ovek". Kad se imalo {to da moli u zatvoru, zatvorenici su
svagda wega slali da moli vlast; a ako su se me|u sobom sva|ali, to su uvek dolazili
da im on presudi.
Od ku}e mu niko nije pisao i on nije znao da li su mu ìvi èna i deca. Jednom
su doveli jo{ jednu grupu novih osu|enika. Me|u wima se na{ao i neki Makar
Semjonovi}, upravo iz grada Vladimira gde je nekad Aksenov sre}no ìveo. Kad
Aksenov to ~u, podiè glavu i zapita ga:
- A da li niste ~uli {to, Semjonovi}u, u Vladimiru gradu za porodicu Aksenov?
- Kako da nisam ~uo! Bogati su trgovci. [teta samo {to im je otac u Sibiru. A
ti, deda, za{to si ti osu|en?
- Za grehove svoje nalazim se ve} 26. godina na robiji.
- A za kakve to grehove, deda? - zapita Makar Semjonovi}.
Aksenov odgovori: "Kad sam osu|en, sigurno je trebalo da budem osu|en", i on

ne htede da govori vi{e o tome: ali drugi su kazali svom novom drugu osu|eniku kako
je Aksenov dopao Sibira. Kad je Makar Semjonovi} ~uo, on se ne~emu za~udi,
pogleda na Aksenova i uzviknu:
- E, ~udo! Zaista ~udo, gde da se vidimo!
îm je Aksenov ~uo ove re~i, odmah je pomislio da je ba{ ovaj ~ovek ubio
trgovca. Ustao je i oti{ao daqe. Cele te no}i Aksenov nije mogao zaspati. Napali su ga
nekakva dosada i ~emer i javqale razne slike: ~as wegova èna, ~as deca kakva su
bila onda, mala; i sebe je video kakav je bio - veseo, mlad, kako je sedeo na
mehanskom doksatu sa koga su ga odveli, i kako mu je du{a tada bila vesela. I setio
se uzvi{enog mesta na kome je {ibu izdrào, xelata, naroda, okova, i ovih 26. godina
zatvoreni~kog ìvota! Setio se i svoje starosti. I nai{la takva dosada na Aksenova da
je hteo ruku na se podi}i.
- I sve to zbog ovog zlo~inca! - mislio je.
I zbog toga spopala ga je takva zloba i mr`wa prema Makaru da je zaèleo da
mu se osveti. îtao je molitve svu no}; ali, nije mogao da se umiri. Sutradan nije
prilazio Makaru, a nije ga ni gledao. Tako su pro{le dve nedeqe.
Jednom po|e no}u po zatvoru i opazi da se iz nekakve jame izbacuje zemqa. Iz
jame isko~i Makar Semjonovi}, i upla{ena lica, pogleda Aksenova. Aksenov je hteo
pro}i, kao da ga nije video; ali Makar ga uhvati za ruku i ispri~a mu kako je prokopao
prolaz ispod zida i kako svakog dana kad ih poteraju na rad iznosi zemqu u ~izmama
i prosipa na ulicu. Rekao je:
- Samo }uti, star~e, ja }u i tebe izvesti. A ako kaè{, mene }e {ibati, a ja ti
ne}u oprostiti - ubi}u te.
Kad je Aksenov video svog upropastiteqa, on je istrgao ruku i rekao:
- Da ja izlazim iz zatvora nemam za{to, a i da me ubije{ nema potrebe, jer si
me ve} davno ubio. A da li }u {to za te kazati ili ne - to kako mi Bog kaè.
Dogodilo se da je straàr primetio iskopan prolaz i na~elnik tamnice do{ao u
zatvor i nastalo ispitivawe. Svi su odricali. Tada se na~elnik obrati Aksenovu. On je
znao da je Aksenov bio pravi~an ~ovek i rekao je:
- Star~e, ti si pravi~an, kaì mi pred Bogom ko je to uradio? Makar je stajao
kao da ni{ta nije bilo, gledao je u na~elnika i nije se osvrtao na Aksenova. U
Aksenova su drhtale ruke i noge i dugo nije mogao da prozbori re~i: Mislio je: "Da ga
sakrijem? A za{to da mu oprostim, kad je on mene satro"? Neka plati za moje muke.
A ako kaèm, onda }e ga {ibati. I {ta onda? Zar }e meni od toga lak{e biti?" I
Aksenov re~e:
- Ne mogu da kaèm. Bog mi ne veli da kaèm, i ne}u re}i. [to god ho}ete
moète sa mnom u~initi - vlast je u va{im rukama.
Posle toga, ma koliko da se na~elnik nosio s wim, Aksenov nije ni re~i
progovorio; i tako se nije saznalo ko je prokopao.
Druge no}i kada je Aksenov legao i gotovo zadremao, ~uo je da se neko
pribliìo wegovom krevetu i seo kod wegovih nogu. On je pogledao i u tami poznao
Makara.
Aksenov je rekao:
- [ta ho}e{ ti jo{ od mene, {ta radi{ tu?
Makar je }utao. Aksenov se podiè i re~e mu:
- [ta }e{? Idi! Ako ne}e{, viknu}u vojnika. Makar se naè bliè Aksenovu i
po~e {apatom:
Ivane Dimitrijevi}u, oprosti mi!
Aksenov }e na to:
- [ta da ti oprostim?
- Ja sam trgovca ubio, ja sam i no` tebi podmetnuo. I tebe sam hteo ubiti, ali
su u dvori{tu zalarmali...
Aksenov je }utao, nije znao {ta da kaè. Makar se spustio s kreveta, poklonio se do
zemqe i rekao:
- Ivane Dimitrijevi}u, oprosti mi, oprosti mi Boga radi. Ja }u priznati javno da

sam ubio trgovca, tebe }e osloboditi i ti }e{ se ku}i vratiti.
Na to }e Aksenov:
- Lako je tebi govoriti; ali, kako je meni trpeti?
Kuda }u ja sada? @ena umrla, deca me zaboravila: ja nemam kuda da idem.
Makar nije ustajao sa zemqe i govorio je:
- Oprosti, Ivane Dimitrijevi}u. Kad su me kanxijali, meni je lak{e bilo nego sad
gledaju}i na te... I ti si me brate jo{ poàlio - nisi me hteo prokazati. Oprosti mi,
Hrista radi! Oprosti prokletom i nesre}nom zlo~incu.
I on se zaplaka.
Kada je Aksenov ~uo da Makar pla~e, i sam se zaplakao i rekao:
- Neka ti Bog oprosti: moè biti da sam ja sto puta gori od tebe!
I on je prestao da teì za ku}om i nikuda nije hteo iz zatvora, nego je samo
mislio o smrtnom ~asu.
Makar Semjonovi} nije poslu{ao Aksenova i priznao je krivicu. Kad je
Aksenovu stiglo re{ewe o wegovoj nevinosti i da se moè ku}i vratiti - on je ve} bio
umro.
L. N. Tolstoj
SVETI PRAVEDNI JOVAN KRON[TATSKI

(POVODOM KANONIZACIJE)
Neka se vesele nebesa i raduje zemqa!
Crkva proslavqa novog ugodnika Boìjeg.
Novi molitvenik i zastupnik za qude gre{ne jasno se na Nebu objavi. Ne
postade on svetac od dana dana{weg. Od dana preseqewa u Carstvo Nebesko zadobi
lik svetiteqa i sa wima zastupnik je onih {to mu se za pomo} obra}aju. Sa
svetiteqima slavi Tvorca i nasla|uje se rado{}u neizrecivom. Ve} odavno, za ìvota,
mnogi ga po{tovahu kao ugodnika Boìjeg. ûda koja u~ini o tome svedo~e. Ali to je
bilo samo mi{qewe ili ose}awe pojedinaca i za wega su sluèni pomeni, kao za
obi~ne qude. A sada Crkva objavquje: "Vaistinu je on izabranik Boìji. Vaistinu je on
pravednik i zastupnik na{ pred Bogom". Slavi Crkva zemaqska, a radosti su puni svi
an|eli sveti i ugodnici Boìji. Nema me|u wima zavisti i podele. Kada se jedan od wih
proslavi, svi se tome raduju. A raduju se ne toliko zbog po~asti koja mu se odaje,
koliko tome {to se kroz wega qudi Bogu obra}aju. Raduju se tome {to qudi od sveta
gre{noga okre}u pogled uma svoga ka nebu. Podi}i }emo duhovne o~i na{e i
ugleda}emo Jovana u slavi Nebeskoj.
Ko je on? On je pravednik veliki. îtavog se ìvota trudio da po{tuje zapovesti
Boìje i da ~ini sve kao {to je Bog zapovedio. On je Crkve duhovnik pobo`ni. Ali ne po
tradiciji, kao starozavetni sve{tenici, nego zbog iskrene te`we da sluì Bogu postao je
sve{tenik. Strasno je upu}ivao molitve Bogu, bri`qivo je po{tovao ustav crkveni,
vaistinu be{e uzor i primer svim duhovnicima. Zbog toga Wegova molitva i beja{e
delatna. On je bio ovaplo}ewe milosr|a, sve je saàqevao, svima je pomagao. Ne
samo da je odgovarao na molbe za pomo}, nego je sam pronalazio one kojima je
pomo} potrebna. Spu{tao se do svakoga, trudio se da svima pomogne, pruàju}i
jednima milostiwu materijalnu, svakodnevnu, a druge izbavqaju}i od pada gre{nog i
oboga}uju}i ih darovima duhovnim. On je bio i nemilosrdni razobli~iteq grehova
qudskih, poput proroka Ilije i Jovana Krstiteqa, koji se nije pla{io da otvoreno u lice
kazuje istinu. Milostiv prema onima koji se kaju, ma koliko veliki bili wihovi gresi, on
nije podnosio tvrdoglavost u grehu.
Veliki ~udotvorac, on je svojim ~udima ispunio ~itav svet, poput sv. Nikole
ûdotvorca, a svojim poukama uputio svakog ko je traìo put Boìji. Prozorqivac, koji
je video ono {to je u onima koji mu dolaze, kakav je wihov ìvot i koji svakome dade
spasonosne savete, pred kraj ìvota postade ve} prorok, koji predvi|a nesre}e
budu}e, ako ne do|e do pokajawa i popravqawa ìvota. Pa, obratimo mu se danas,
kada on pred svima na duhovnom nebu zablista: "Moli se za nas pravedni o~e
Jovane, uputi nas sve na put spasewa, i Otaxbinu tvoju i na{u izbavi od nesre}a {to }
e do}i, po tvome proro~anstvu, kako bismo radosno tebi klicali: Raduj se, pravedni
o~e Jovane, pre~udesni ~udotvor~e, koji si na{ moliteq pred Bogom. Svetitequ
pravedni o~e Jovane, molitvama tvojim spasi nas".
napisao (1964. g.):
sv. Jovan ([angajski)
odabrao: Milo{ V.
Markovi}
DVA SUSRETA NA ISTOM PUTU

Bilo je to pre vi{e godina. I{ao sam od pristani{ta manastira Filoteja
uzbrdicom niz koju se spu{tahu mazge natovarene drvima iz okolne {ume. Pra{ina
po putu debela, lako se diè i gu{i. Na uzvi{ici grupica turista i mlad monah sa wima,
govori im te~no engleski. Oni ga zadivqeno gledaju i sa napetom pa`wom slu{aju.
Javih se u prolazu idu}i ravnomerno daqe prema manastiru.
Uskoro me taj monah sustiè, pri|e ruci i predstavi se: "Gre{ni Makarije". Sad
sam imao celu wegovu pojavu pred sobom i vreme pred nama za razgovor.
On je }utao, kao mla|i, ali je sve na wemu govorilo. Bujna wegova mladost,
smireno dràwe, ìve o~i, trajan osmeh na licu, skladni pokreti lepo gra|enog tela,
otvorenost za op{tewe. Na svako moje pitawe odmah je davao odgovor, kratak i
jasan, jezikom punim muzike i usr|a.
Ovo je taj novi soj na Svetoj Gori, pomislih, pa mi iskrsnu slika iz nedavnog
razgovora sa jeromonahom Grigorijem iz skita Provate, gde su jedno vreme dana{wi
mladi Filotejci ìveli kao kelioti u zapusteloj ruskoj keliji Sv. Artemija. Na moje pitawe,
kakvi su ti novi tamo u skitu (bili su do{li iz Svetopavlovskog Novog skita, sa juga
Atona), odgovori mi: "Zar mogu da ne budu dobri oni koji se po ceo dan mole. Ju~e
sam prolazio kroz wihov masliwak, a oni svi na maslinama, ~iste kro{we i govore
Isusovu (srda~no-umnu) molitvu, misli{ da ~uje{ p~ele na cve}u."
Sa takvom jednom "p~elom" ja sam kora~ao prema ovom manastiru.
Wihovog igumana Jefrema znao sam iz onih dana kad sam bio u manastiru Sv. Pavla
na dou~avawu gr~kog jezika, a on je dolazio tamo kao duhovnik da ispoveda
bratstvo. Sad je on ta "matica" ovde, i ovaj wegov manastir je svakako pun meda
duhovnog. Sama stvarnost da im se za ovo kratko vreme broj podigao na 65, kako
~uh od oca Makarija, svedo~i jasno o snazi duhovnog kvasca u ovoj obiteqi.
Moja pitawa su se okretala oko novog ìvota oca Makarija, jer je on tek bio
zamona{en.
"Pa, eto, jo{ imam dosta atinskog u sebi, iako sve ~inim da se ne podse}am
na stari ìvot. Sad tek vidim kako je misaona borba te{ka, tu gde |avo najupornije
ometa na{e duhovno napredovawe. Gledan spoqa, mona{ki ìvot mi se nekad ~inio
kao da je uvek i svuda jedan i isti. Sad na sebi i u bratstvu vidim da su jednoli~nost i
monotonija samo prividne pojave u mona{kom ìvotu. Rekao bih, sa ovo malo
iskustva {to ga imam, da nema ìvotnog puta u ovom svetu koji je tako i toliko
nijansiran pojavama i doìvqavawima, kao na{ mona{ki. Napadan od "duha ovoga
sveta" kroz neobuzdano ma{tarewe, ja sam bio u neprestanoj borbi. Dva "ja" u meni telesno i duhovno - nepomirqivo su se odnosila jedno prema drugom. Ja sam ih, uz
pomo} moga duhovnog oca, jasno sagledao, i po wegovom uputstvu ih razdvojio
jedno od drugog, i ostavio ih da se pred mojom sve{}u me|usobno bore. Drào sam
se pri tom voqom i rasu|ivawem na strani duhovnog "ja". Kad je moj duhovnik video
da u tome uspevam, odmah mi je dao mona{ki ~in i time naoruào zavetima i
blagoda}u tog novog kr{tewa. Sad mi je ìvot pesma. Srce mi je puno radosti, ne
ste~ene, nego darovane. Meni sad ostaje da tu radost ~uvam gaze}i uskom
mona{kom stazom pod Krstom na{eg Spasiteqa!"
To {to sam ~uo od oca Makarija, bilo je sasvim u skladu sa mojim op{tim
utiskom o wemu. Mislio sam: eto, kako se hri{}anstvo samo ìvotom ovako svesnih i
savesnih moè da u~ini verodostojnim i privla~nim za one jo{ "neposve}ene", dok je
ono - kao jedina puna ìvotna sadrìna - svakom pojedincu neophodno, kako bi se
mogao nadati ve~nom ìvotu u svetlosti i radosti, koje dolaze od blizine Bo`je!
Kako smo bili stigli pred manastir, ja mu rekoh da }emo se tu jo{ videti, a da
on sad mora da se o~isti i opere, po{to je do malo pre radio u novozasa|enom
vo}waku. Ali on na tu moju primedbu vedro odgovori: "Dobro je {to ovde nemam
tu{ kao u Atini, tako da ne mislim na moje prqavo telo ve} na moju prqavu du{u, te
da je molitvenim suzama perem i smirenim pokajawem ~istim".
Ja te wegove neo~ekivane re~i osetih kao bi~ po sebi, a wemu uzvratih
neizre~eno divqewe.
Otac Makarije mi pokaza gde je gostionica, nasme{i se, zasvetle o~ima i
napravi prema meni dubok poklon, pa ga nestade u vratima levo od manastirskog
ulaza...
Pro{lo je od tad nekih petnaest godina, i sad skoro, krenem opet za manastir
Filotej. U tom me|uvremenu wegovo bratstvo se pove}alo bilo na 80 ~lanova. Po~eli
su da obnavqaju i druge manastire koji su bili pred ga{ewem. Slali su im grupe od 15
i 20 monaha sa igumanom-kandidatom. Tako su manastiri: Konstamonit, Ksiropotam i
Karakal ponovo oìveli. Ali ti odlivi nisu ostavili prazninu u ovom manastiru. Pristizali
su u wega novi isku{enici i broj je kod ove moje posete bio ve} prema{io 70...
I ovom prilikom sretnem oca Makarija na istom putu. Misle}i na ovu slu~ajnu
okolnost, on veselo dobaci: "Mi smo stalni putnici", pa dodade - "izme|u dva sveta"!
Ja sam ga gledao iznena|eno i sa nedoumicom, da li je to on. Izgledao mi je
sad mnogo stariji od svojih godina: o~i upale, zubi kvarni, stas izgubqen. Ali mu lice
be{e svetlo, a izraz prefiwenog odu{evqewa naro~ito upadqiv.
Ovaj na{ susret bio je sasvim kratak. On se kretao u suprotnom pravcu,
sprovodio je nekoliko wihovih mazgi za Kareju. Bilo ga je lepo gledati kako je useo na
samar prve, a ostale jedna za drugu povezane gazile su ivicom staze.
Be{e mi ào. Ovog puta sam nosio u sebi mnoga pitawa na koja bi mi otac
Makarije rado odgovarao. Sad mi ostade da gledam za wim i da razmi{qam o wemu.
Da, taj sledbenik Hristov je od prvih dana svoga mona{tva bio sagledao svoj
traèni i na|eni ìvotni ciq i prihvatio ga celim srcem i voqom. Od tad pa na daqe, on
je prestao da misli na fizi~ke okolnosti i zakone svog zemnog ìvota. Tro{io je svoje
telo u podvigu za sebe i u `rtvi za druge. Telo i nema drugi zadatak u ìvotu monaha
nego da ga putem vrline dovede do slobode od tvari i do sjediwewa sa Tvorcem.
êmu onda odlagawe. Unutra{weg ~oveka srca (duhovno "ja"), tog "malog brata
Hristovog" u nama, treba osloboditi {to pre iz tesnaca zemnih mera i veza za prostor
i vreme. A onda, sa jasnom sve{}u o sebi kao ve~nom bi}u koga qubav i sloboda
pokre}u na svaku daqu akciju, sluìti Bogu i qudima...
Kakva sre}na okolnost za Makarija {to je imao duhovnog oca koji je wegovu
mladost, wegovu inteligenciju i wegovu odlu~nost umeo pravilno da uo~i i da ga
uputi "prekom stazom" ka toj slobodi duha u pravcu ve~nog ciqa. Odbacuju}i od
sebe svaku sumwu i napreù}i svu voqu da ubrza ìvotni hod ka Bezgrani~noj
qubavi, on je tajanstvenom silom blagodati ose}ao svoje slabo telo jakim i postao je
svojim neizgledom svakome dopadqiv, postaju}i "svima sve" na wihovu duhovnu

korist.
Setih se, po pri~awu, kako mu je jedno vreme bilo poslu{awe u manastirskoj
bolnici, da neguje iznemo}ale oce stare generacije koju je novo bratstvo nasledilo.
Bilo mi je lako da sebi predstavim koliko se on od wih u~io, i kako je on wima svojim
radosnim sluèwem delotvorno ispovedao svoje ìvotno uverewe, svoje jasne
poglede, svoje ~iste misli i ose}awa, i tako ih, kao "po~etnik", podsticao da u svojim
posledwim zemaqskim ~asovima uspelo svedu "ìvotne ra~une".
Wegov duhovni otac Jefrem je proro~ki postupio kad mu je na mona{ewu dao
ime Makarije, {to zna~i - blaèni! - Na tom istom mona{kom putu svi smo pozvani da
budemo takvi...
Blaènopo~iv{i
Starac Mitrofan Hilandarac
SVETOOTA^KA MUDROST
Jeromonah Serafim Rouz (1934 - 1982) je jedan od najpoznatijih duhovnika druge
polovine HH veka. Bio je duhovno ~edo sv. Jovana [angajskog. Gospoda je
proslavqao, izme|u ostalog, i sa preko 40 kwiga koje je napisao, a Gospod wega
danas proslavqa ~udotvornim isceqewima koja se doga|aju na wegovom grobu.
Wegova manastirska sabra}a i brojna duhovna ~ada su svoja se}awa na wega,
wegovu li~nost, re~i, pouke, detaqe iz ìvota, sabrali i objavili u izuzetnoj kwizi :Ne
od ovoga sveta. U ovom i narednim brojevima na{eg lista mo}i }ete da pro~itate
neka poglavqa iz pomenute kwige.
Pravoslavni Put
Kad u vedroj prole}noj no}i posmatram ~isto nebo posejano nebrojenim
zvezdama koje, iako razli~ite po veli~ini, blistaju istim sjajem, kaèm sebi: takvi su i
spisi Otaca! Leti, kad gledam pu~inu pokrivenu mnogobrojnim brodovima i
jedrilicama, raspetih jedara poput belih labudovih krila, koji jezde no{eni jednim
vetrom ka istom odredi{tu, istoj luci, kaèm sebi: takvi su i spisi Otaca! Kad slu{am
uskla|eni hor u kome razli~iti glasovi, otmeno sjediweni, pevaju jednu Boànstvenu
pesmu, tada kaèm sebi: takvi su i spisi Otaca!
Sveti Igwatije Brjan~aninov
"Nikada ranije nije postojalo neko doba la`nih u~iteqa sli~no na{em jadnom
dvadesetom veku, toliko bogatom tehni~kim otkri}ima, a toliko siroma{nom
mudro{}u i du{om", pisao je otac Serafim.
"Svaka ideja koja se samo moè zamisliti, ~ak i najbesmislenija, ~ak i ona
koja je do sada op{tom saglasno{}u svih civilizovanih qudi odbacivana, danas ima
svoju ideologiju i svoje "u~iteqe". Neki od ovih u~iteqa nude ili samo obe}avaju
la`na ~udesa i duhovne mo}i, poput okultista i harizmatika. Me|utim, ve}ina pruà
jedino slabu me{avinu ideja nesvarenih, palih s neba" ili preuzetih od nekog
savremenog i samoprogla{enog mudraca, koji je pametniji od qudi iz pre|a{wih
vekova
samim tim {to pripada na{em prosve}enom, savremenom dobu. Kao
posledicu imamo filosofiju sa hiqadu {kola i "hri{}anstvo" sa hiqadu sekti. Gde, onda,
prona}i istinu, ako se ona uop{te moè na}i u na{em zabludelom vremenu?"
"Izvor istinitog u~ewa koje dolazi od samog Gospoda moè se prona}i samo
na jednom mestu. Ovo u~ewe je tokom vekova ostalo neiskvareno, sveè, istovetno
kod svih koji ga istinski prenose i svoje sledbenike vodi spasewu. To u~ewe se moè
na}i u Pravoslavnoj Crkvi, wegov izvor je Duh Sveti a pravi u~iteqi Boànstvene
mudrosti jesu Sveti Oci Pravoslavne Crkve".
Upravo su dela Svetih Otaca bila ona istinska duhovna hrana kojom se otac
Serafim krepio tokom svog pustiwskog uzrastawa. Neumorno ~itawe donelo mu je
{iroko znawe iz patrologije. Kada bi pisao o odre|enoj temi, navodi bi mnogobrojne
svetoota~ke izvore, stare i savremene, kako isto~ne tako i zapadne, od kojih su neki
bili potpuno nepoznati i nikada ranije prevedeni na engleski jezik.
Me}utim, otac Serafim nije nameravao da postane stru~wak za Svete Oce.
Takvi nau~nici su ~esto, pisao je, "potpuno strani svetoota~koj tradiciji i, {tavi{e,
nau{trb we zara|uju svoje plate." Kao i uvek, on je morado da za|e dubqe, da stekne
celovitu sliku. On nije èleo samo da poznaje svetoota~ka dela, ve} i da stekne
mudrost koja se iza wih krila, kako bi nau~io da razmi{qa i ose}a kao Oci, da na
svet gleda wihovim o~ima. U Pravoslavqu danas isuvi{e ~esto sre}emo poku{aje da
se dela Svetih Otaca prilagode svesti savremenog ~oveka. Otac Serafim je znao
kako je neophodno da u~ini upravo suprotno: da uskladi svoju svest sa duhom Otaca,
da se zagwuri i dve hiqade godina staru reku hri{}anskog iskustva koja izvire iz doba
katakombi.
Na jednom improvizovanom predavawu za goste koji su tek pri{li Pravoslaqu,
otac Serafim je objasnio kako se sti~e svetoota~ka mudrost. Jedan od kqu~eva je
istrajnost.
"Istrajnost se postiè ispuwavawem duhovnih pravila koja koja su ustanovili
Sveti Oci. Nije re~ o slepoj poslu{nosti tradiciji, ve} o svesnom prihvatawu u~ewa.
Spoqa, istrajnost se postiè uz malo molitve .Tu osnovnu molitvu imamo u okviru
na{e crkvene slu`be, kako smo je primili od Otaca. Naravno, od mesta do mesta i u
zavisnosti od snage pojedinca, ova molitva traje duè ili kra}e.
Istrajnost,tako|e,podrazumeva i redovno ~itawe duhovnih spisa, na primer,
tokom obeda. Neprekidno se moramo hraniti onostranim kako bi se uspe{no borili
protiv suprotne strane, sveta koji nas stalno nagriza. Ako sebi samo jednog dana
uskratimo "sledovawe" onostranog, jasno je da }e svetovno nadvladati. Jedan dan
bez sledovawa i svetovno nadire, dva dana, jo{ vi{e. I, ubrzo, hvatamo sebe kako sve
vi{e razmi{qamo na svetovni na~in.
Ova sledovawa , dnevna sledovawa nebeske hrane, predstavqaju spoqa{wu
stranu sticawa istrajnosti. Unutra{wu stranu nazivamo duhovnim ìvotom. Ne vodimo
mi duhovni ìvot ako smo u oblacima dok izgovaramo Isusovu molitvu. Da bi se
duhovno ìvelo vaqa otkrivati zakone po kojima se upravqa ova vrsta egzistencije i,
potom, te zakone primeniti u na{im okolnostima. Ovo postièmo dugogodi{wim
pa`qivim ~itawem svetoota~kih dela i zapisivawem zna~ajnih misli. Te misli }emo
analizirati, traìti na~in da ih primenimo u na{em ìvotu. Ako je potrebno, nekad }
emo preispitati na{a ranija shvatawa, kako sve dubqe ulazimo u problem. Zatim,
~ita}emo {ta nekoliko Otaca pi{e o istom pitawu ... Ne postoji enciklopedija koja
nam moè dati gotova re{ewa. Moèmo poèleti da saznamo sve o odre|enom
predmetu i po~e}emo da ~itamo. U delima Otaca, dodu{e, postoje i podele po
predmetima, ali u duhovni ìvot se jednostavno ne moè u}i tim putem. Moramo i}i
korak po korak, usvajati samo onoliko koliko smo kadri, godinama se vra}ati na ista
dela, ponovo ih usvajati i postepeno nalaziti na~in da ih primenimo u na{em ìvotu.
Kad se ovako postupa, ~itaju}i iznova isto delo stalno nailazimo na nove stvari.
Svaki put idemo sve dubqe...
Otac Nikolaj Deputatov je o~igledno jedan od onih koji gaji veliku qubav
prema Ocima. Pa`qivo je ~itao wihova dela, navodio ih u svojim kwigama. On kaè:
"Kad se lo{e ose}am, obeshrabreno i o~ajno, otvaram svoje bele`nice i ~itam ne{to
{to me je dovodilo u stawe nadahnu}a. Gotovo je sigurno da }e re~enice koje su me
nekada inspirisale izazvati isto ose}awe. Kako je jednom bila nadahnuta, moja du{a
moè ponovo da se nahrani tim mislima. Imamo, dakle, automatsku inspiraciju ako
~itamo ne{to {to je jednom ve} uzdizalo na{ duh." (Stari sve{tenik koji ìvi u
Australiji).
Otac Serafim je isticao da u~ewe Otaca nije ograni~eno samo na odre|eno
doba: "Pravoslavqe se, naravno, ne mewa od danas do sutra, ili od veka do veka. Kad
zavirimo u protestantski ili rimokatoli~ki svet, vidimo da neka dela iz duhovne oblasti
zastarevaju. Nekad se ponovo vrate u modu, nekada postanu prevazi|ena. O~igledno
je da su povezana sa svetovnim pojmovima koji izgledaju privla~no qudima odre|
enog doba ili, pre, odre|enom duhu vremena. To nije slu~aj sa svetim spisima na{eg
Pravoslavqa. Kad jednom shvatimo Pravoslavni hri{}anski pogled na svet, ili,
jednostavno, hri{}anski pogled na svet, koji se prenosi od Hrista i apostola do na{ih
dana, sve postaje savremeno. îtamo re~i nekoga poput Svetom Makarija koji je
ìveo u egipatskoj pustiwi u ~etvrtom veku i ~ini nam se kao da se wegove re~i
odnose upravo na nas. Prilike u kojima je on ìveo su malo druga~ije, ali on se nama
obra}a, na istom jeziku. On se kre}e po istim mestima, koristi isti razum , ima ista
isku{ewa i iste padove, i ni po ~emu se ne razlikuje od nas. To je slu~aj sa svim
Ocima od vremena Svetog Makarija do na{eg doba i, recimo, Svetog Jovana Kron{tatskog. Svi oni govore istim jezikom, istom vrstom jezika, jezikom duhovnog ìvota u
~ije tajne mi moramo u}i.
Otac Serafim je nagla{avao da se "izvorno i neizmeweno hri{}ansko u~ewe
prenosi u neprekinutom nizu, usmeno ili pismeno, od duhovnog oca do duhovnog
sina, od u~iteqa do u~enika. Crkva nikada nije bila bez Svetih Otaca, nikada nije bilo
potrebno traìti "izgubqeno"patrolo{ko u~ewe: "âk i u vreme kada su mnogi
pravoslavni hri{}ani zanemarili ovo u~ewe (kao {to je to slu~aj danas), wegovi pravi
predstavnici su ga i daqe predavali onima èdnim istine". Govorio je da je za~ajno da
se mi, posledwi hri{}ani, "nadahwujemo Ocima i da sledimo stope kako onih iz na{eg
vremena tako i onih iz nedavne pro{losti , Ocima koji su ìveli u okolnostima bliskim
na{im ali su ipak sa~uvali neiskvarenim ovo uvek ìvo u~ewe". U tom pogledu
posebno je nagla{avao zna~aj dve li~nosti: vladika Igwatija Brjan~aninova (+1867)
i Teofana Zatvornika (+1894). "U vremenu vrlo bliskom dvadesetom veku, oni su se
qudima obra}ali na razumqivom jeziku. Nisu im bila nepoznata isku{ewa na{eg
vremana, posebno episkopu Igwatiju koji je, po struci inèwer, poznavao dela svih
zapadnih pisaca, kao i najnovije matemati~ke teorije. Poznaju}i tada{we prilike i
celokupnu zapadnu misao, oni su u skladu sa tim udarili temeqe pravoslavnog
u~ewa, daju}i odgovore na mnogobrojne primedbe. Episkop Igwatatije je, na primer,
napisao op{irno delo o paklu i stawu du{e posle smrti, osvetliv{i pravoslavno u~ewe
tako da je moglo biti jasno i zapadnom ~oveku. Ovi Oci, kao i oni koji su ~itali
wihova dela i sledili wihova u~ewa, preneli su nam pravoslaqe u vrlo pristupa~nom
obliku..."
"Moramo da preispitamo sebe: ako uvidimo da u nama postoji revnost za
pravoslavqe ali da nismo "privezani" za nit koja se provla~i od Igwatija
Brjan~aninova i Teofana Zatvornika, onda postoji opasnost da ne}emo biti u vezi ni
sa drugim Ocima. Mora postojati neprekinuta nit..."
Otac Serafim je postao pravi sin Otaca upravo tako {to je bio predani sin
Otaca svog vremena (na prvom mestu arhiepiskopa Jovana), kao i onih iz pre|a{wih
vekova (Igwatija, Teofana, Pajsija...) Prika~iv{i se za ovaj niz, on je i sam postao
prenosilac stare svetoota~ke mudrosti u na{em vremenu. Da ponovimo, to nije bilo
mogu}e zbog toga {to je on posedovao akademsko znawe, ve} zato {to je postao
jedna du{a i jedan um sa Ocima.
Do{av{i do ove ta~ke u izlagawu wegovog razvoja, moèmo izdvojiti nekoliko
wegovih kvaliteta koji su mu omogu}ili da uspe tamo gde drugi nisu mogli.
1.UMRTVQENOST ZA SVET. Ovaj kvalitet je postojao u wemu od mladosti pa
sve do odlaska u pustiwu, kad je po~eo da ìvi poput Otaca, i bio je povezan sa
plemenito{}u wegovog duha i patwom. Nisu mu bile va`ne op{teprihva}ene stvari
niti se trudio da se prilagodi intelektualnim modama kako bi postao poznat i priznat. I
kada je stigao do svetoota~kog u~ewa koje je o~igledno bilo u suprotnosti sa duhom
doba, savremenom filozofijom, teologijom ili teoretskim nau~nim modelima, on se
nije pla{io da ga nepatvoreno prenosi. Nastojao je da qudi wegovog doba shvate
u~ewe u wegovom izvornom obliku, nikada ga nije razvodwavao, ublaàvao ili
predstavqao u zamagqenom obliku kako bi postalo pitkije. Govorio je da moramo
ìveti u skladu sa slovom ovog u~ewa, "~ak iako znamo da }emo zbog toga izubiti
naklonost sveta i da }emo postati otpadnici".
2. RAZUMEVAWE DUHA VREMENA. Otac Serafim je prozreo nihilisti~ki duh
svoga doba; razumeo je wegov koren i wegovu su{tinu. Znao je da je taj duh zarazio
sve, ukqu~uju}i i wega, i samo na taj na~in je bio sposoban da ga prevazi|e. Ostali
savremeni predstavnici pravoslavqa ostali su `rtve tanane savremene matrice upravo
zato {to nisu uspeli da je u sebi prepoznaju.
3. SMIREWE. Pisao je da "moramo postati u~enici Otaca i primiti istinsku
ìvotnu mudrost, to jest na~in na koji se postiè spasewe... Prave vodi~e na}i}emo u
Ocima, u~e}i se od wih smirewu i nepoverewu prema na{oj ispraznoj svetskoj
mudrosti, koju smo posisali sa pogubnim duhom vremena, u~e}i se da verujemo
onima koji su ugodili Bogu a ne svetu. U wima }emo na}i istinske oce koji toliko
nedostaju na{em vremenu u kome }e qubav mnogih ohladneti (Mat. 24:12), oce ~iji
je jedini ciq da nas, wihova ~ada, vode ka Gospodu i Wegovom Nebeskom Carstvu,
gde }emo se {etati i razgovarati sa ovim an|eoskim qudima u neiskazanom, ve~itom
blaènstvu.
4. QUBAV. Sin koji je odan i pun qubavi prema ocu ne}e smatrati da "zna
boqe"od wega. Upravo je ovo "znam boqe" prema mi{qewu oca Serafima bilo
najve}a prepreka ka shvatawu duha Otaca i duha pravoslavqa. Tu zamku je stvorio
zapadni racionalisti~ki um koji mora da oceni "pouzdanost" ne~ega pre nego ga
prihvati. Odbacuju}i ovakav hladan intelekturalni pristup, otac Serafim je nastojao da
veruje u pravoslavqe kao dete, naivno i nevino. On je verovao kao dete; tu vrlinu je
svesno stekao jer je èleo ono {to je istinito. Znao je da je jednostavnost srca
prirodno stawe hri{}anina, kao i onih Otaca koji su imali najdubqe spoznaje. Do{ao je
do zakqu~ka da je za dana{we hri{}ane (pogotovo konvertite) jedina nada da uposle
srce, da veri pri|u sa qubavqu kako im se ne bi dogodilo da pravoslavqe odbace
jedino zato {to ne~iji intelekt, ispuwen predrasudama, ne moè odmah da ga
prihvati. "U vezi sa Svetim Ocima moè postojati ~itav niz nesporazuma, rekao je, i
zato im ne moèmo pri}i sa na{om uobi~ajenom racionalisti~kom sve{}u. Moramo
se truditi da na{u svest uzdignemo na vi{i nivo; a na~in da to postignemo je da
omek{amo na{e srce i ga u~inimo popustqivijim. Kao pravoslavci, ne smemo misliti
da se moè biti hri{}anin a istovremeno da se pona{amo hladno, ispravno i
nepopustqivo. Te osobine ne ~ine osnovu hri{}anstva."
5. STAJATI SA OBE NOGE NA ZEMQI. Otac Serafim je shvatio neophodnost da
se u~ewe Svetih Otaca pravilno primeni u na{em ìvotu. U nizu ~lanaka o ispravnom
i neispravnom ~itawu svetoota~kih dela, govorio je o racionalisti~kim nau~nicima i
neiskusnim konvertitima "koji, umesto da izvuku duhovnu korist, samo uve}avaju
gordost jer "znaju boqe" od svih drugih, ili, {to je jo{ pogubnije, po~iwu da slede
duhovna uputstva iz ovih spisa bez odgovaraju}e pripreme i bez ikakvog duhovnog
rukovo|ewa". Navode}i op{irne izvode iz svetoota~kih dela, otac Serafim je pokazao
kako ~ovek lako moè pasti u obmanu ako smatra da je dostojan misti~kih iskustava.
"Svetim ocima moramo pri}i sa smirenom namerom da duhovni ìvot po~nemo na
najnièm stepeniku, ne usu|uju}i se ni da sawamo o dostizawu uzvi{enih duhovnih
stawa, koja su potpuno van na{eg doma{aja. Uvek moramo pamtiti da ne ~itamo
Svete Oce da bi zadobili neku vrstu "duhovnog uìvawa", ili da bi potvrdili svoju
pravi~nost i nadmo}no poznavawe "sozercateqnih" stawa, ve} jedino da bismo se
wima rukovodili na delatnom putu vrline... Da bismo izvukli najvi{e koristi iz
prou~avawa Svetih Otaca, moramo im pristupiti prakti~no." Oca Serafima je brinulo
kad bi ~itao o skupovima na kojima su mlade zatrpavali temama poput "oboèwa".
Iako takve pojmove intelektualno mogu da shvate, mladi studenti za wih nisu ni
najmawe emotivno i duhovno pripremqeni. Oni jo{ ni{ta ne znaju o borbi koja se vodi
u pravoslavnom na~inu ìvota, {ta zna~i odvojiti se od sredine iz koje poti~emo i od
na~ina na koji smo odgajeni."
6. PATWA. Ovaj pojam krije posledwi i presudni kqu~ pomo}u koga se otac
Serafim pribliìo duhu Otaca."Patwa je stvarnost qudskog postojawa i po~etak
istinskog duhovnog ìvota",govorio je. Od arhiepiskopa Jovana, koji se potpuno raspeo

tokom ìvota na zemqi, nau~io je da strada blagodare}i Bogu, od wega je nau~io i
koji su plodovi blagodarnog prihvatawa patwe. Ako je na pravi na~in upotrebqena,
patwa moè da o~isti srce, a ~isti srcem }e Boga videti. "Pravi pristup ima ono srce
koje se trudi da se smiri pred patwom, znaju}i da negde postoji vi{a istina koja bi
mogla ne samo da odagna ovu patwu, ve} i da joj da potpuno druga~iji smisao".
Govore}i sa Svetim Markom Podvi`nikom: "Prava patwa je kada sa odano{}u trpimo
se}aju}i se Boga. Ali ~ovek koji zaboravi Boga postaje neosetqiv i gaji
samosaàqewe". Ove re~i su postale omiqeni svetoota~ki citat oca Germana koji je
kasnije govorio da je pored oca Serafima nau~io pravo zna~ewe pojma patwa.
"Za na{e doba u kome se enciklopedijsko znawe toliko prenagla{ava na ra~un
ispravnog emotivnog i duhovnog razvoja, svetoota~ko u~ewe o patwi predstavqa
jednu od najzna~ajnihih misli", pisao je otac Serafim."Nedostatak ovog su{tinskog
iskustva je pre svega odgovoran za neuko, prizemno i neozbiqno izu~avawe Svetih
Otaca. Bez patwe ~ovek ne moè primeniti ovo u~ewe u svom ìvotu. Moèmo
dosti}i vrlo visoki nivo razumskog poznavawa Otaca, moèmo u malom prstu imati
sve navode o odre|enom predmetu, duhovna iskustva koja izgledaju kao ona opisana
u kwigama, moèmo savr{eno poznavati i sve zamke duhovnog ìvota, ali, i pored
toga, bez patwe, bi}emo kao neplodna smokva, dosadni "pametwakovi}i" koji su
uvek "ispravni", stru~waci za sva dana{wa "harizmati~na" iskustva koji ipak ne
poznaju i ne mogu da prenesu istinski duh Svetih Otaca".
Govore}i o svom otkri}u svetoota~ke mudrosti, vladika Igwatije Brjan~aninov
je jedanput zapisao: "[ta me je najvi{e zapawilo u delima Otaca Pravoslavne Crkve?
Bila je to harmonija koja je postojala me|u wima, ~udesna, veli~anstvena harmonija.
Kroz wihova usta osamnaest vekova je svedo~ilo o jednodu{nom u~ewu, boànskom
u~ewu!"
Vladika Igwatije i otac Serafim su do ovog u~ewa do{li na isti na~in. Obojica
su probili me|e savremenog znawa posle vatrene potrage za istinom; obojica su bili
dobro upu}eni u sve intelektualne struje svoga vremena, i na osnovu toga izuzetno
svesni narastaju}eg talasa apostasije. Obojica su videli dva sveta: svet savremene
misli i onaj Svetih Otaca, koji je savremena misao napustila. I obojica su, na{av{i se
na toj ta~ki, uspeli da izgrade most izme|u ova dva sveta. Sr` wihovih dela sadrì
uputstva pomo}u kojih savremenici mogu izvu}i najve}u korist ~itaju}i Oce, onako
kako ih vaqa ~itati, jednostavno i trezveno, bez wima stranih i sloènih filtera
nemilosrdne savremene svesti. Moè se re}i da je otac Serafim u~inio za dvadeseti
ono {to je vladika Igwatije uradio za devetnaesti vek. Ipak, wegovo delo ne
prevazilazi prethodnikov rad; ono ga samo dopuwava.
Pi{u}i uvod ìtijima i delima Svetih Otaca, otac Serafim prime}uje:"Ne postoji
nedoumica u na{em zabludelom vremenu koja ne moè na}i svoju odgonetku u
delima Otaca, ako ih pa`qivo i sa po{tovawem ~itamo: bilo da su to pitawa sekti i
jeresi koje danas narastaju, ili {izme i "jurisdikcije"; pitawe la`nog duhovnog ìvota
koje je postavila "hrizmati~na obnova", ili tanana isku{ewa savremene utehe i
udobnosti; ili sloèna filosofska pitawa poput "evolucije", ili moralna pitawa abortusa,
eutanazije i "kontrole ra|awa"; ili, pak, pitawe prefiwene apostasije "sergijanizma"
koja nudi crkvenu organizaciju umesto Tela Hristovog; ili grubog "renovacionizma",
koji po~iwe "preispitivawem kalendara" a zavr{ava u "protestantizmu sa isto~nim
obredom". Sveti Oci, kao i Oci koji danas ìve, jedini su na{ sigurni vodi~ kroz ove
nedoumice.
Kao prenosioci patristi~kog u~ewa, spisi oca Serafima poseduju vrlinu tako
retku u dana{wem vremenu: po{tewe. Bio je po{ten prema Ocima, prema svojim
~itaocima, prema sebi. Nesebi~na qubav prema istini odvaja ga od onih koji bi
nastojali da ~itaoca zasene tobo`wom samosvojnom teologijom ili da ga mu~e
rezultatima istraìvawa duhovnih iskustava. "Izvorno u~ewe Svetih Otaca poseduje
istine od kojih zavise na{ duhovni ìvot ili na{a duhovna smrt". Kada bismo poku{ali
da iskaèmo su{tinu ove poruke, ona bi glasila: "Bra}o i sestre, ovo je Istina: za wu
nam vaqa da blagodare}i stradamo!"
Istinu govore}i, poruka je zastra{uju}a, ali postojali su znaci da ima onih koji
su spremni da plate cenu. U vreme kad su ~lanci oca Serafima izlazili u "Pravoslavnoj
re~i", vatreni mladi} iz Holandije pi{e pustiwacima: "Kad ~itam Svete Oce preda
mnom se otkriva novi svet, potpuno druga~iji od ovog u kome ìvimo. Moje srce
~ezne za tim divnim ìvotom. Kad bi moje ruke bile krila, pa da me odnesu u pustiwu!
O, kad bi pesma svih pesama, Svjat, Svjat, Svjat, odjekivala {irom sveta!"
Preveo: isku{enik Aleksandar

Pravoslavni Put 14

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pravoslavni Put 14

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRAVOSLAVNI PUT, list Svetosavske omladinske zajednice pri hramu Svetog

Ahilija u Ariqu, Oktobar Decembar 2001., broj 14.

PRAVOSLAVNA PORODICA I VASPITAWE

posledica toga dogodilo se to da je i `ena po~ela da pokazuje neposlu{awe svojemu

ubiju kamenovawem. Kada su Ga isku{avali fariseji, poku{avaju}i da doka`u da je On

- Ciq hri{}anskog vaspitawa je: privesti dete Hristu, u~initi od wega

Svetlost ponad mesta mu~eni{tva

Majka je svakodnevno ~itala psaltir za wegovo zdravqe. Odjednom je sve i{~ezlo:

SA SLAVE SVETE CARSKE PORODICE ROMANOVIH

[TA VREDI ^OVEKU DA ZADOBIJE SAV SVET

Pre{av{i oko ~etrdeset kilometara, on je zastao da nahrani kowa, da se

Aksenov odgovori: "Kad sam osu|en, sigurno je trebalo da budem osu|en", i on

- Ivane Dimitrijevi}u, oprosti mi, oprosti mi Boga radi. Ja }u priznati javno da

SVETI PRAVEDNI JOVAN KRON[TATSKI

DVA SUSRETA NA ISTOM PUTU

svojim neizgledom svakome dopadqiv, postaju}i "svima sve" na wihovu duhovnu

istinskog duhovnog `ivota",govorio je. Od arhiepiskopa Jovana, koji se potpuno raspeo

You might also like