SOA. MCR) 4 O21. 1434-4. 09 Flober, 6 824. (1-31, 09 Skivengon, @-L Copyright © 2008 NNK internacional, Beagead \iadimir Nabokov: ESEII(G.Flober- RL. Stivenson) Sva prava zadrdana, Publikaciju nije dozvolieno reprodukovati, bilo, Ucelost bilo u delovima, bez prethodne pismene dozvole Idavata, Vladimir Nabokov ESEJI Copyright ©1980 by the Estate of Viadimic Nabokov Eators Forward copyright ©1980 by Fredson Bowers Gistav Flober (1821-1880) Introduction copyright © 1980 by John Updike ree " Pa er Robert Luis Stivenson (1850-1894) ‘llrightsreserved, No part ofthis publication may be reproduced ox transmited in any formor by ary means electronic ormecarical including photocopy, recording of ay information trage and retrieval system, without permission in witing from the publisher Prevod s engleskog ‘Maja Vradarevié @® Beograd, 2008AL Vladimir Nabokov gy ESEJI (Gistav Flober - R. L. Stivenson) Naslov originala Vladimir Nabokov LECTURES ON LITERATURE Prevod s engleskog Maja Vragarevié Tedavaé NNK Internacional, Beograd Terazije 14/11, tel. 2688-975 ipnnnki@eunet.yu www.nnk.coyu Za izdavata Miroslav Damjanovi¢, direktor Urednik Rada Bakraé Korektor Mile Nedeljkcovié Grafitka priprema Slobodan Ivaskovié Stampa GRAFOS, Panéevo Tira 500 primeraka ISBN 978-86-83635-68-9 SADRZAJ Gistav Flober Madam Bovari Belegke Sui Slike Konjieke tema RL, Stivenson Dr Dzekil ig. Haj 78 78 84 85 1GISTAV FLOBER (1821-1880) Madam Bovari (1856) A sada, ulivaéemo u jo’ jednom remek-delu, jo8 jed- noj bajci. Od svih bajki u ovoj seriji', Floberov roman Madam Bovari je najromantiéniji, Stilski, to je proza u ulozi poerije. Dete, kome Gitate pritu, lako moze da vas upi- ta je li to istina, Ako nije, traziée neku drugu priu. Hajde da istrajemo ui tom detinjastom stavu i prema knjigama koje éitamo. Naravno, ako vam neko kaze da je g. Smit video male zelene u plavom letecem tanjiru, stvarno pitate je li to istina, zato &to ée vam potvrdan odgovor promeniti ceo Zivot i biti od neverovatnog praktiénog znagaja, Nemojmo se zavaravati; priseti- mo se da knjidevnost nema ama baé nikakav prakti¢an maéaj, sem u jednom sasvim narotitom sluéaju: kad neko, od svih zanimanja, izabere da bude ba profesor knjizevnosti, Ona devojka, Ema Bovari, nije nikada po- stojala: knjiga Madam Bovari postoji oduvek i zauvek. Jedna knjiga traje mnogo duze nego jedna devojka. r ea predavana koja je obuhvatila Madam Bovari Gistava Flobera, “Mensfid Park Dtejn Osi, Sumorna ku Carla Dikensa Doktora Die. Kila sister Hajda Robert Liss Stivensona,U Svanovot kraj Marea Pasta, Preobradaj Franca Kafe i Usa Ddemsa Dion, Prim. prev8 VLADIMIR NABOKOV GISTAV FLOBER 9 ‘Ova knjiga se bavi preljubom. Sadr2i zaplete i alu- zije koje su svojevremeno Sokirale distunsku malo- gradansku vladu Napoleona IIL. Zaista, protiv ovog ro- mana bio je pokrenut sudski postupak zbog nemorala. Zamislite! Kao da jedno umetnitko delo moze biti ne- moralno. Sre¢an sam Sto mogu da kaiem da je Flober dobio parnicu. Bilo je to taéno pre sto godina. U nage vreme... Ali, da se drdimo teme. Razmatraéemo Madam Bovari onako kako je Flo- ber i Zeleo da je razmatramo: njene strukturne elemen- te (Flober ih je nazvao pokretima), tematske niti, stil, poeziju ilikove. Roman se sastoji od trideset pet poglav- ja od po, otprilike, deset strana i podeljen je u tri dela, smeétena poimence u Ruan i Tost, u Jonvil, pa u Jonvil, Ruan i Jonvil. Sva ova mesta su izmisljena sem Ruana, katedralnog grada na severu Francuske. Glavna radnja se, po svemu sudeéi, odvija tokom tridesetih i Getrdesetih godina devetnaestog veka, pod viadavinom kralja Luja Filipa (1830 - 1848). Prvo pog- lavlje poéinje u zimu 1827. godine, a Zivote pojedinih likova u nekoj vrsti epiloga pratimo sve do. 1856., do viadavine Napoleona III i do dana kada Flober zayr8a~ va knjigu. Madam Bovari je zapoéeta u Kroazetu, blizu Ruana, 19. septembra 1851., a zavriena u aprilu 1856. Predata je u junu, a krajem iste godine objavijena je u nastavcima u Revue de Paris. Na sto pedeset kilometa- ra severno od Ruana, Carls Dikens u Bulonju zavrSava ‘Sumornu kucu, u leto 1853., dok Flober stize do drugog dela svog romana; godinu dana pre toga, u Rusiji umire Gogolj, a Tolstoj objavijuje svoju prvu znaéajnu kajigu, Detinjstvo. ‘Tri sile Gine i oblikuju Ijudsko biée: naslede, oko- lina i nepoznati ginilac X. Od ovih je druga po redu, okolina, najmanje bitna, dok je poslednja, éinilac X najuticajnija, Za likove koji Zive u knjigama, autor je, naravno, onaj koji kontrolige, usmerava i primenjuje te tri sile. Drustvo oko gospade Bovari proizveo je Flo- ber, potpuno namerno i voljno, kako je stvorio i samu gospodu Bovari. Re¢i da ovo floberijansko drustvo de- luje na floberijanske likove znagi govoriti ukrug. Sve 3to se u knjizi deSava, deSava se iskljutivo u Flobero- vom umu, nezavisno od trivijalnog poéetnog impulsa inezavisno od drugtvenih okolnosti kakve su postojale u Francuskoj njegovog vremena, ili kakve su njemu iz~ gledale. Eto, zato se protivim onima koji pridaju painju uticaju objektivnih drustvenih okolnosti na junakinju, Emu Bovari. Floberov roman se bavi delikatnom raéu- nicom Ijudskih sudbina, a ne aritmetikom drustvenog uslovijavanja. Reéeno nam je da su skoro svi likovi u Madam Bo- vari buriuji, Ali jedno bi trebalo da rastistimo, sada i za ubuduce: znaéenje koje Flober pridaje pojmu burZyj. Ukoliko ne znaéi prosto .gradanin’, Sto je u francus- kom jezileu gest sluéaj, ret burzuj, kako je koristi Flo- ber, znagi ,malogradanin’, éovek koga interesuje samo Materijalna strana divota i koji veruje samo u konven- cionalne yrednosti. Flober nikada ne koristi ovu reé u10 VLADIMIR NABOKOV politicko-ekonomskom, marksisti¢kom znagenju. Flo- beroy burzuj oznatava stanje duha, ne novéanika. Ima jedna poznata scena u nagoj knjizi, u kojoj vredna sta- rica, posto je celog veka kuludila za svog gazdu, dobija medalju za trud i susre¢e se sa odborom nasmegenih, opustenih burzuja. Zapamtite: obe strane u toj sceni su malogradani ~ i nasme¥eni politiéari i sujeverna stara seljanka - obe strane su burzuji u floberovskom smistu te regi. Razjasniéu ovaj pojam do kraja ako kazem da stu danasnjoj komunistickoj Rusiji, na primer, sovjet- ska knjizevnost, sovjetsko slikarstvo, sovjetska muzika, sovjetske aspiracije, iz osnove i snishodljivo burzujski. Cipkana zavesa iza one gvozdene. Sovjetski zvaniénik, bio on na visokom polozaju ili ne, savrSeni je primerak burdujskog stanja duha, malogradanina, Kijué flobe- rovskog pojma je malogradanitina njegovog gospodi- na Omea. Jo3 samo da dodam, za ljubav dvostruke jas- noée, da bi Marks Flobera nazvao burzujem u politi¢- ko-ekonomskom smislu te reéi, a da bi Flober nazvao Marksa burZujem u duhovnom smistu. Obojica bi bila u pravu, posto je Flober bio imuéan gospodin u syom ‘ovozemaljskom Zivotu,a Marks malogradanin po svom stayu prema umetnosti. Viadavina Luja Filipa, kralja-gradanina (Je roi bour- ge0is), od 1830. do 1848,, bila je prijatno neugledna u poredenju sa Napoleonovim vatrometom na pocetku. veka, ili nasim Sarenim vremenima. U éetrdesetim go- a GISTAV FLOBER re dinama devetnaestog veka ,anali Francuske bili su spo- kojni pod hladnom upravom Gizoa?.* Ali, ,1847. do- nela je sumorne izglede za francusku vladu: razdraze- nost, nestasicu i Zelju za popularnijom i mozda boljom vladavinom... Prevara i lukavstvo vladali su na visokim polozajima.“ Revolucija je izbila u februaru 1848. Luj Filip, pod imenom g. Vilijam Smit, zavrsio je svoju ne- slaynu viadavinu neslavnim begom u otrcanoj kodiji* (Enciklopedija Britanika, deveto izdanje, 1879). Pomi- njem ovu istorijsku sitnicu zato sto je dobri Luj Filip, sa svojom kodijom i svojim kisobranom bio pravi flo- berijanski lik. Jos jedan lik, Sarl Boyari, prema mojim proracunima roden je 1815; krenuo je u skolu 1828; postao ,zdravstveni sluzbenik“ (jedan stepen ispod le- kara) 1835; odenio se prvom ¥enom, udovicom Dibik, iste godine, u Tostu, gde je zapoceo praksu. Posto ju je izgubio, ozenio se Emom Ruo (junakinjom knjige) 1838. U drugi grad, Jonvil, preselio se 1840; posto je 1846. izgubio i drugu Zenu, umro je 1847. u trideset drugoj godini. ‘Ovo je, u najkraéem, hronologija knjige. U prvom poglavlju sreéemo pogetnu tematsku nit: slo- Jeve ili slojevitu tortu. Jesen je 1828; Sarlu je trinaest go- 2 Fransoa Pjer Gijom Gize (1787 ~ 1874); francuski dréavnik iistorigan, Iministar obrazovanja a zatim i spoljnih poslova 24 veeme viadavine Luja Filipa, Prim. prey12 VLADIMIR NABOKOV, dina i prvog dana wskoli on jo8 uvek drZi svoj Se8ir na kolenima u uéionici. ,Bila je to jedna od onih slogenih kapa u kojima se nalaze elementi Subare, Sapke, okrug- log Sedira, kape od vidrovine i spavace kape, jednom ri- jegju jedna od onih jadnih stvari éija nema ruznoéa ima duboku izrazitost kao lice glupana. Jajolika i ispupzena kitovim kostima, ona je podinjala s tri debela kruéna gajtana; zatim su se smjenjivali, odijeljeni crvenom vrpcom, rombovi od kadife i rombovi od zegje dlake; poslije toga je dolazila nekakva kesa koja se zavriava- la jednim poligonom od kartona ukraenim pletenim Siritom, s koga je na jednoj dugoj i suvie tankoj vrpci visila mala poprecnica od zlatnih niti poput kiéanke, Kapa je bila nova; stitnik joj se sjao.* (Ovo modemo da uporedimo sa Gogoljevim opisom Citikovljevog put- nitkog kovéega u Mrtvim dusama, ili sa opisom Koro- bogkine kodije ~ opet slojevil) Ovde, kao i u sluéaju jo’ tri primera 0 kojima emo takode raspravijati, slika se razvija sloj po sloj, stepen po stepen, sobu po sobu, kovéeg po kovéeg. Ta kapa je jedna Zalosna i neukusna stvar: simbol buduéeg Zivota sirotog Sarla ~ u istoj meri Zalosnog i neukusnog. Sarl ostaje bez prve zene. U junu 1838. godine njemu su dvadeset i tri - tada se Sarl i Ema venéavaju uz veliku seosku svadbu. Odabranu poslasticu, tortu na sprat - takode alostan primer logeg ukusa ~ donosi 3. $v odlomet,citirani u ovom iadanju,uzeti su ix prevoda Nike Milige- vida (Madam Bovari, 1990, Swetlost, Sarajevo, Bosna i Hercegovina). Prim. prev ad : aad : 4 MH ee Me Ge laa fe by 3 + ah am TY 4 ) Sore i Soe Uvoddne stranice belezaka V.N. za predavanja 0 Madam Bovari.14 VLADIMIR NABOKOV. poslastiéar koji je nov u tom kraju i koji se stoga grdno potrudio, ,Osnovica mu je, prije svega, bila kvadrat od plava kartona (nastavljajuci se, kako se ini, tamo gde kapa prestaje; kapa se zavréava poligonom od kartona], koji je predstavljao hram s trijemovima is malim kipo- vima od Stukature svuda unaokolo u nigama ukragenim zvijezdama od pozlaéenog papira; zatim se na drugom spratu dizala kula od savojskog kolaéa, okruZena malim utvrdama od andelike, badema, suha gro#da, kri8kama naranée; i najzad, na gornjoj terasi koja je predstavijala, zelenu livadu gdje su se nalazile stijene s jezerima od slatka i brodovi od IjeSnikovih Ijusaka, vidio se jedan mali Amor kako se njiSe u Ijuljasci od éokolade tiji su se stubovi zavréavali dvama ruzinim pupoljcima umjesto kuglicama." Jezero od slatka predstavija neku vrstu zloslutnog nagovestaja romantiénih Svajcarskih jezera po kojima, uz zvuke modernih Lamartinovih' lirskih stihova, Ema Bovari, buduéa preljubnica, pluta u svojim fantazija- ma; steSéemo se ponovo sa malim Amorom na bron- zanom satu u aljkavoj raskodi ruanske hotelske sobe u kojoj se Ema tajno sastaje sa Leonom, svojim drugim Ijubavnikom. Jo8 smo u junu 1838. godine, ali u Tostu, u kuci u kojoj je Sarl tiveo od zime 1835 ~ 1836. sa prvom Ze- nom do njene smrti, u februaru 1837, a zatim sam. Sa 4 Alfons Mari Luj Prat de Lamartin (1790 ~ 1896): francuski pesnik i driavnik, predstavnik romantizma, veoma popularan u svoje vreme. Prim. prev Nabokovljeve beletke o temi slojeva u Madam Bovari, sa crteZom Sarlove kape16 VLADIMIR NABOKOV drugom Zenom, Emom, proveéée dve godine u Tostu (do marta 1840.) a zatim ée se odseliti u Jonvil. Prvi sloj: ,Proéelje je bilo u istoj linijis ulicom ili, bolje reéi, 8 cestom. [Drugi sloj:| Iza kuénih vrata nalazila se ob- jeSena kabanica s niskom jakom, konjska uzda i crna koéna kapa, i u jednom uglu na zemlji kozne doko- Jjenice na kojima se nalazilo jo$ suho blato. [Tredi sloj:] Nadesno je bila sala, to jest prostorija u kojoj se jelo i preko dana zadréavalo. Blijedozuti tapeti, ukrageni pri vrhu vijencem blijeda cvijeéa, treperili su na lode zategnutom platnu. Bijeli pamuéni zastori, optogeni crvenim gajtanom, ukrstali su se na prozorima, a na uskom okviru kamina, izmedu dva posrebrena svijec- njaka, pod staklenim jajastim zvonima sjao se sat sa Setalicom i Hipokratovom glavom. [Cetvrti sloj:] Na drugoj strani hodnika bila je Sarlova ordinacija, mala prostorija, Siroka kojih sest korataja, s jednim stolom, tri stolice i jednom kancelarijskom naslonjaéom. Sves- ke Rjeénika medicinskih nauka, nerazrezane, ali &ji je povez bio stradao u ditavom nizu prodaja kroz koji su proile, ispunjavale su, gotovo one same, Sest polica jednog jelova ormana za knjige. [Peti sloj:] Za vreme jekarskih pregleda prodirao je kroz zidove miris za- préaka na mladu mastu, a kuhinji se Gulo kako u or- dinaciji bolesnici kaslju i pritaju Gitavu historiju svoje bolesti. [Sesti sloj:] Zatim je dolazila, s izlazom ravno na dvoriste, gdje se nalazila konjuSnica, jedna velika zapustena prostorija s krunom peéi, koja je sada slu- ila kao drvarnica, kao smoénica, spremiste... GISTAV FLOBER 7 U martu 1846, posle osam godina bratnog Zivota i dve olujne Ijubavne pustolovine o kojima njen muz pojma nema, Ema Bovari stvara komarnu gomilu du- gova koje ne mote da vrati, pa izvréava samoubistvo. U jednom jedinom uzletu romantiéne fantazije, siroti Sarl pravi ovakav nacrt njene sahrane: ,On se zatvori w svoju radnu sobu, uze pero i, posto je neko vrijeme jecao, napisa: “Hodu da se ona sahrani w svojoj vjen- Eanoj haljini, u bijelim cipelama, s vijencem. Kosu j raspletite po ramenima. [Sada dolaze slojevi.] Tri san- duka, jedan od hrastovine, drugi od mahagonija, tre¢i od olova.... Preko svega ée joj se staviti jedan veliki ko- mad zelene kadife.* Svi slojevi uknjizi ovde se sjedinjavaju. Sa krajnjom jasnoéom se se¢amo spiska delova iz kojih se sastojala ‘ona nesreéna Sarlova kapa, prvog dana u Skoli, i spra- tova svadbene torte. Prva Madam Bovaribila je udovica nekog sudskog slui- benika. To je prva, lagna gospoda Bovari, da tako ka- dem. U dragom poglaviju, dok je prva Zena jos Ziva, pomalja se druga. Ba’ kao sto se Sarl skrasio preko puta starog lekara, kao njegov naslednik, tako se i buduéa gospoda Bovari pojavljuje pre nego Sto je prethodna umrla, Flober nije mogao da opi’e njeno venéanje sa Sarlom, jer bi tako pokvario svadbu naredne gospode Bovari. Ovako Flober zove prvu Zenu: madam Dibik (prezime prvog muda), zatim gospoda Bovari, gospoda ah18. VLADIMIR NABOKOV. GISTAV FLOBER 19 Bovari mlada (za razliku od Sarlove majke), pa Eloiza, ali i udovica Dibik kada belednik pobegne sa njenim novcemsi, konaéno, gospoda Dibik. Drugim regima, posmatrano Sarlovim priprostim ogima, ona potinje da se vraa svom prvobitnom sta- nju dok se on zaljubljuje u Emu Ruo, prolazi kroz iste faze, samo natraske. Posle njene smrti, kada se Sarl ode- ni Emom, sirota, mrtva Eloiza se u potpunosti vraéa na poéetnu gospodu Dibik. Sarl postaje udovac, ali njegovo udovistvo se nekako prenosi na izdanu a zatim i mrtvu Bloizu. Izgleda da Ema nikada nije Zalila ne- sreénu sudbinu Eloize Bovari. Uzgred, finansijski Sok doprinosi smrti obe te gospode. Pojam romantiéan ima nekoliko znaéenja. Prilikom razmatranja Madam Bovari ~ i knjige i same te dame = koristim ovaj pojam u sledeéem znacenju: ,odli- kuje se sanjalackim, mastovitim stanjem uma koji je zaokupljen pitoresknim prilikama, uglavnom izvede- nim iz knjidevnosti." (Romaneskno pre nego romanti- ¢arski.) Romantiéna osoba i duhom i oseéanjima 2ivi w nestvarnom svetu, a da li je plitka ili dubokoumna pre svega zavisi od sposobnosti njenog uma. Ema Bo- vari je pametna, oseéajna, srazmerno obrazovana, ali plitka: sva njena Gar, lepota i prefinjenost ne mogu da iabrigu fatalnu, malogradansku crtu u njoj. Egzotiéna sanjarenja je niukoliko ne spreéavaju da u dubini duse ostane provincijska malogradanka, privréena konven- cionalnim idejama i konvencionalnom kréenju kon- vencija, posto je preljuba najkonvencionalniji nacin da se izdigne iznad konvencija; strast prema luksuzu je ne spreéava da jednom ili dvaput ispolji ono sto Flober naziva seljackim tvrditlukom, neki trag selja¢ke:prak- tinosti. Medutim, neobitna fizitka ljupkost, neoteki- vana gracioznost, njena ptidija, kolibrijevska Zivahnost ~ sve to neodoljivo privlaéi i ogarava tri Zoveka u ovoj knjizi, muza i dvojicu wzastopnih Ijubavnika. Ljubavni- cise otreinjuju: Rodolf u njenoj sanjalackoj, detinjastoj nednosti nalazi priviaéan odmor od kurvi sa kojima je Ziveo, a Leonu, ambicioznom mediokritetu, laska Sto mu je jedna prava dama ljubavnica. A Sta je sa muzem, Sarlom Bovarijem? On je tup, spor, nespretan momak, bez ¢ari, bez pameti, bez obrazovanja, potpuno u viasti konvencionalnih pojmo- va i nagina Zivota. I on je malogradanin, ali j Ijudsko bide. Ove dve poente su od sustinske vaznosti. Ono sto ga u Emi privladi i ono sto nalazi w njoj isto je §to i sama Ema tradi i ne nalazi w svojim romantiénim sanjarenjima, Sarl nejasno ali duboko w njenoj liénos- ti nasluéuje treperavu Ijupkost, sanjalacku udaljenost, poeziju, romansu. To je prva poenta i odmah éu dati i primere. Druga poenta je to da je ljubav koju Sarl skoro nesvesno gaji prema Emi stvarno ose¢anje, duboko i is- kreno, i u potpunoj je suprotnosti sa grubim, frivolnim dodivljajima Rodolfa i Leona, njenih taitih i vulgarnih Kjubaynika. I tako, u tome je izvrstan paradoks Flobe- rove bajke: najtuplja i najnepogodnija osoba u knjizi20 VLADIMIR NABOKOV je jedina koju iskupljuje ono bozansko u svemoénoj, oprastajuéoj, nepokolebljivoj ljubavi prema Emi, tivoj ili mrtvoj. Ipak, postoji i éetvrti lik koji je zaljubljen u Emu ali to je samo ono dikensovsko dete, Zisten. Sve- jedno, preporucujem i njega vaso} saose¢ajnoj paznji. Da se vratimo u vreme u kome je Sarl jo uvek o%e- njen Eloizom Dibik. U drugom poglaviju Bovarijev ko- 1nj ~ konji igraju veoma vainu ulogu u ovoj knjizi i gine svoju sopstvenu malu temu - snenim kasom ga odnosi ka Emi, kéeri njegovog pacijenta, seljaka. Ali, Ema nije obiéna seljacka devojka: ona je otmena mlada dama, »gospodica’, vaspitana u dobrom internatu, zajedno sa plemkinjama. I tako Sarla Bovarija izvlaée iz znojavog braénog kreveta (nikad nije voleo tu svoju nesreénu prvu Zenu, postariju, ravnu, punu bubuljica kao pro- lege pupoljaka ~ udovicu drugog éoveka, kako je Flo- ber hteo da je Sarl vidi), i tako Sarla, mladog seoskog lekara, glasnik izvlaéi iz znojavog kreveta i upucuje ga na imanje Berto da namesti seljaku nogu. Dok se pri- blizava imanju, Sarlov pladijivi konj divije se ritne. To je suptilno predskazanje: miran Zivot mladog éoveka biée razbijen na komade. Imanje i Emu vidimo njegovim oéima, posto do- lazi prvi put, jo8 uvek ofenjen nesreénom udovicom. Nekoliko paunova u dvori8tu izgleda kao maglovito obeéanje, lekcija iz Ijupkosti. Moemo da ispratimo malu temu Eminog suncobrana do kraja poglavija. Po- GISTAV FLOBER 21 sle nekoliko dana, kada je ojudilo,pa je kora drve¢a bila sjajna od vlage a sneg se topio na krovovima spoljnih zgrada, Ema je stajala na pragu; otidla je po svoj sun- cobran i otvorila ga. Suncobran od prizmatiéne svile, kroz koji sija sunce, osvetljava njeno lice treperavim, obojenim senkama. Ona se smesi pod blagom toplo- tom, a éuju se i kapi vode kako ravnomerno bubnjaju, jedna po jedna, po razapetoj svili. Razne clemente Eminih senzualnih éari vidimo Sarlovim ogima: plavu haljinu sa tri volana, otmene nokte i frizuru. Ova frizura bila je podvrgnuta uzas- nim prevodima, pa moramo da damo taéan opis, kako bismo bili u stanju da je zamislimo: ,,Dvije crne pole njene kose, koje su izgledale kao da je svaka od jednog komada, toliko su bile glatke, bile su po stedini glave razdvojene tankim razdjeljkom, koji se lako spustao po krivini lubanje [gleda je mladi lekar|; i ostavljajuci jed- va vidljive uine rese [usne rese, ne ,vrhove" usiju, kako svi prevode: gornji deo usiju pokrivaju, naravno, ti glat- i, crni talasi), one su se, s talasastim povijanjem prema sijepootnicama, sastavljale pozadi u poveliku pundu, Sto je na8 seoski Ijekar opazio prvi put u svom Zivotu. Jagodice su joj bile rumene.“* Senzualni utisak koji ona ostavija na mladog le- kara naglasen je opisom letnjeg dana, videnog iznu- tra, iz salona: ,...prozorski kapci su bili zatvoreni. Kroz njihove pukotine sunce je pruzalo po podu dugatke 5 Prevod Nike Miligeviea, Prim. prev.22 VLADIMIR NABOKOV uske pruge, koje su se prelamale na uglovima namjesta- jai treperile na stropu. Muhe su se penjale uz prazne ase i zujale utapajuci se na dnu u preostaloj jabukova- &, Dnevna syjetlost koja je prodirala kroz kamin, da- juci barsunast sjaj Zadi na metalnoj ploéi, plavicasto je bojila hladni pepeo. lzmedu prozora i ognjiéta, Ema je Sila; nije imala na sebi marame, na golim joj ramenima videle su se male kapljice znoja." Zapazite te duge, fine sunéeve zrake koji prodiru kroz pretage zatvorenih ka- paka, muve koje se penju uz.éase (ne ,puze's kako su to udesili prevodioci: muve ne puze, veé hodaju, trljajuci pipcima) i dave se u jabukovati. Zapamtite i podmuk- lo dneyno svetlo koje gar u ognjiStu pretvara u somot i olovnoplavim boji ugasle ugarke. Kapi znoja na Emi- nim ramenima (ona je w otvorenoj haljini), zapamtite i njih. Slikoviti opisi u najboljem izdanju. Svadbenu povorku koja krivuda putem kroz po- ja trebalo bi uporediti sa pogrebnom povorkom koja nosi mrtvu Emu i opet krivuda kroz neka druga po- ja na kraju knjige. Na venéanju: ,Povorka, u potetku sastavljena kao kakva Sarena traka koja se talasala u polju uskom stazom sto se vijugala kroz zeleno Zito, ubrzo se razvuée i odvoji u razne skupine koje su u razgovoru zaostajale, Naprijed je iSao sviraé s violi- nom &ija je skoljka bila okiéena trakama; za njim su i8li mladenci, rodbina, roditelji i prijatelji, bez reda; a djeca su ostajala pozadi i zabavijala se Cupajuci zvonti¢e zobenih vlati ili se igrajuci izmedu sebe, da ih niko ne vidi. Emina haljina, predugacka, vukla se GISTAV FLOBER 23 malo po zemlji; s vremena na vrijeme, ona je zastaja- la da je podigne i onda je, patljivo, svojim prstima u rukavicama, skidala s nje hrapave trave sa sitnim tué- kovima éiéka, dok je Sarl, praznih ruku, éekao da ona bude gotova. Ciéa Ruo, s novim cilindrom na glavi iu crnom fraku s rukavima koji su mu pokrivali ruke do nokata, vodio je pod ruku gospodu Bovari majku. A Sto se ti¢e gospodina Bovarija oca, koji je, u dnu duse preziruéi sav taj svijet, doSao u redengotu vojniékog kroja s jednim redom dugmeta, on se prostacki udva- rao nekoj mladoj, plavokosoj seljanci. Ona se klanjala, cervenjela, ne znajuéi sta da odgovori. Ostali svatovi razgovarali su o svojim poslovima ili su se gruhali u eda, podsti¢uéi se unaprijed na veselje; i osluskujuci, Zovjek je mogao da guje stalno cijukanje sviraga koji je neprestano svirao poljem.“ Emu sahranjuju. ,.Sest judi, po trojica sa svake stra~ ne, i3li su kratkim koracima i pomalo dahtali. Svece: ci, pjevaéi i dva ministranta pjevali su De profundis, i ayihovi gasovi razlijegali su se poljem, dizali se i spustali s raznim prelivima. Oni bi se pokatkad gubili na krivi- nama puta, ali veliki srebrni krié uvijek se visoko dizao medu drveéem. [Uporedite sa sviracem na vencanju.] Za njima su iéle Zene u dugim ogrtacima sa spu8- tenim kukuljicama; one su nosile u ruci po jednu de- belu vostanicu koja je gorjela i Sarl je osjecao kako ga od tog neprestanog ponavijanja molitava i od svijeéa, od otuznog mirisa voska i mantija hvata nesvijestica.24 VLADIMIR NABOKOV. Duhao je svje# povjetarac, raz i repa su se zelenjeli, kapljice rose treperile su pored puta, na trnovitim 2i- vicama. Sav vidokrug ispunjavali su svakovrsni vese- li zvuci: Kloparanje nekih kola koja su u daljini jurila po koloteginama, kukurijekanje nekog pijetia koje se ponavijalo, ili galopiranje nekog Zdrebeta koje se vid- jelo kako bjedi ispod jabuka, Nebo je bilo pro’arano ruzigastim oblacima; plavkaste zrake spudtale su se na kolibe zarasle u peruniku; Sarl je u prolazu prepozna- -vao dvori8ta. On se sje¢ao prijepodneva kao 8to je ovo, kada je po obilasku kakva bolesnika izlazio iz njih i vraéao se k njoj. [Cudno, on se ne seéa vencanja; citalac bolje vidi nego on.) »Cmi pokroy, protkan bijelim suzama, dizao se s ‘vremena na vrijeme otkrivajuéi lijes. Umorni nosaéi su usporavali hod, i on je odmicao naprijed u neprestanim. trzajima, kao éamac koji pri svakom valu posrne.“ Sre¢a na’eg mladiéa posle venéanja naslikana je jednim suptilno senzualnim pasusom. Ponovo smo primorani da popravljamo los prevod: ,Ujutro, u po- stelji, dok su jedno pored drugoga lezali na jastuku, on je gledao kako sunéane zrake prolaze kroz malje na njenim zla¢anim obrazima koje su upola pokrivali reckavi krajevi njene noéne kapice. Dok ih je gledao tako izbliza, njene ogi su mu izgledale mnogo vece; narodito kad je budedi se nekoliko puta tzastopno ot- varala kapke; crne u sjeni i zagasitoplave na svjetlosti, one kao da su imale vie slojeva boja koji su, pri dnu teams pa, nis 1a i Bs r noe Beleske V. Nabokova o Eminom éitanju knjiga u predavanjima 0 ‘Madam Bovari26 VLADIMIR NABOKOV sve tamniji, postajali otvoreniji sto su bili blize povrsi- ni cakline.“* [Mali eho teme slojeva.] Sesto poglavlje nas obavestava 0 Eminom detinjstvu kroz njeno povrino éitalatko obrazovanje, kroz knjige koje je ditala i ono ito je upila iz njih, Ema sa straséu dita romantiéne prige, egzotiéne romane, stihove. Poznaje neke prvorazredne pisce, recimo Valtera Skota ili Viktora Igoa, alii neke ne bai vrhunske, kao to su Bernarden de Sen Pjer ili Lamartin, Ali, dobri ili lo8i, Stvar je u tome Sto je ona los citalac. Ona éita osecanjem, mladalacki povrino, uiivljavajuéi se u poneki Zenski lik ili mesto. Ovde Flober postupa vrlo tanano. U nekoliko pasusa nabraja sve romantiéne klisee koji su joj prirasli stcu; ali, njegov lukav izbor ovih jeftinih slika i muziéko arandiranje du? krivudave fraze proizvode harmoniéan i umetnitki efekat. Romani koje je éitala u manastiru bili Su ,.. same Ijubavi, Ijubavnici, iubavnice, progonjene dame sto padaju u nesvijest po osamljenim paviljonima, postiljoni koje ubijaju po svim postanskim stanicama, ko- nji koje satiru na svim stranicama knjige, mracne sume, uzbudenje stca, zakletve, jecaji, suze i poljupci, famci na mjesezini, slavuji u gajevima, 'gospoda' hrabra kao lavo- vi, krotka kao jaganjci, kreposna kao niko, uvijek lijepo ‘odevena, a suze liju kao urne vodu. Punih Sest mjeseci, u petnaestoj godini, Ema je prijala rake u onoj praiini 6 Prevod Nike Milievigs, Prim. prev. GISTAV FLOBER 27 starih éitaonica. Preko Valtera Skota, kasnije, ona zavo- Iie historijske stvari i stade sanjariti o historijskim Skri- njama, dvoranama tjelesne strate i minstrelima. Zeljela je da Zivi u kakvom starom zamku, kao one vlastelinke s tankim strukom koje su pod trolistom siljatih svodova provodile svoje dane, slaktom na kamenu is bradom na uci, gledajuéi kako iz daljine dolazi vitez s bijelom per- janicom, galopirajnci na kakvu vrancu. Flober koristi isti umetnicki trik kada nabraja Omeove prostote. Predmet moje biti sirov i odbojan, ali izradavanje je umetnitki oblikovano i uravnotezeno. To je umetnost. To je jedino Sto vredi u knjigama. ‘Tema Eminih sanjarenja ima neke veze i sa malim italijanskim hrtom, lovoéuvarevim poklonom, koga je »vodila sa sobom [u Tostu] kad je ila u Setnju, jer je ponekad izlazila da bude za koji €asak sama ida nema vie pred ogima onaj vjeéni vrt s prailjivom cestom.... Njenemisli,u prvi mah bez cilja, lutale su nasumce kao i njena hrtica, koja je kru2ila po polju, lajala za Sutim leptirovima, jurila rovéice, grickajuci divije makove na ivici neke njive sa pSenicom. Zatim su se malo-poma- lo njene misli sredivale, i tako, sjedeci na travi, koju je kopkala vrhom svog suncobrana, Ema je u sebi ponav- Ijala:'Zasto sam se, dragi Boze, udala?* ~»Pitala se zar nije bilo naéina da pri drugom sticaju okolnosti naide na drugog jednog éovjeka; i pokuSa- vala je da zamisli kakvi bi bili ti dogadaji koji se nisu desili, taj drugi divot, taj muz koga nije poznavala. Ni-28 VLADIMIR NABOKOV. jedan, zaista, nije bio nalik na ovoga. On bi mogao biti lijep, duhovit, otmjen, privlagan, onakav kakvi su, bez sumnje, bili oni koji su se oZenili njenim bivéim dru- garicama iz samostana. Sta li one sada rade? U gradu, s grajom na ulicama, Zagorom u teatrima i silnom sv- jetloSéu po balovima, one dive Zivotom u kome se srce Siri, gdje su éula razdragana. A ona? Njen Zivot je hla- dan kao kakav tavan tije je prozorée okrenuto prema sjeveru, a dosada, kao nijemi pauk, plete svoju mredu u mirakt, po svim-kutovima njenog srca." Gubitak psa na putu iz Tosta u Jonvil simbolizuje kraj ovih bezazlenih, elegitnih sanjarenja u Tostu i po- éetak stvarnijih iskustava u sudbonosnom Jonvilu, Ali, éak i pre Jonvila, Emine sanjalatke, romantiéne slike Pariza pomaljale su se iz one svilene kutije za cigare koju je naSla na praznom seoskom putu, vraéajudi se iz Vobjesara’, ba’ kao sto u Prustovom U traganju za iSéec- lim vremenom, najvecem romanu prve polovine naieg veka, gradié Kombrej sa svim svojim vrtovima (uspo- mena) izranja iz Solje éaja. Vizija Pariza samo je jedno u éitavom nizu Eminih sanjarenja koja se pojavijuju u kenjizi. Jedan takav san, kratkog veka, je da ona moze, preko Sarla, da proslavi ime Bovari: ,Za8to ona barem nije dobila za muza jednog od onih éutljivih revnosnih 7 WN, primecuje da je Fra nail kat 2a cigare koja za nju postje gimbal ctmenog, romantinog fivota Pasi, w isto vreme kada se Sari zaustavja da podesi uade. Keanje cei Rodoli popraviaipokida- ‘au azda poslezavodenja kim zapotinje romantiéma vez sa Emom Primedba urednika originalnog izdnia GISTAV FLOBER 29 judi koji nocu rade nad knjigama i najzad u Sezdesetoj godini, kad nastupi doba reumatizma, nose orden na Joe skrojenom fraku, Ona bi voljela da to ime Boveri, koje je bilo i njeno, vidi izlozeno u svim knjizarama, da se éesto pominje u novinama, da bude poznato u cijeloj Francuskoj. Ali Sarl nije imao nikakvih ambicija! ‘Tema sanjarenja se sasvim prirodno spaja sa te- mom prevare. Ona krije kutiju za cigare nad kojom sanja; od samog potetka vara Sarla kako bi ga navela da je nekud odvede. Glumeti da je bolesna, ona pos- tize da se presele u Jonvil gde je, navodno, bolja Kli- ma: ,Zar ée taj bijedni Zivot trajati vjeno? Zar se ona iz njega nikada neée izvuéi? Ta ona nije nista gora od svih onih Zena koje Zive sretno! Ona je vidjela u Vob- jesaru vojvotkinje koje su imale i deblji struk i prostije ponaganje. I ona je proklinjala bo%ju nepravdu; nas!: njala je glavu na zid i plakala; Zeznula je za burnim votom, za krabuljnim balovima, za obijesnim zadovol}- stvima s onim silnim uzbudenjima koja nije poznava- la,ali koje ona sigurno donose. »Blijedela je i patila od lupanja srca. Sarl joj prepisa valerijanu i kamforne kupelji. Ali sve sto su pokuSavali kao da ju je jo8 vide razdraiivalo... »Kako se stalno tudila na Tost, Sarl pomisli da je uzrok njenoj bolesti, nesumnjivo, kakay lokalni uticaj i, ostajuéi pri toj misli, stade ozbiljno razmisljati da se odseli u koje drugo mjesto. Otada Ema uze piti sirée, da smrSa, dobi subi ka- Salj i sasvim izgubi apetit."30. VLADIMIR NABOKOV UJonvilu se Ema sreée sa svojom sudbinom. Sud- bina njenog venéanog buketa neka je vrsta predskaza- nja ili znamenja njenog sopstvenog samoubistva koje ée se desiti za nekoliko godina. Jo$ kada je nasla buket Sarlove prve Zene, pitala se sta ¢e se desiti sa njenim buketom. Sada, kada odlazi iz Tosta, spaljuje ga sama u jednom divnom pasusu: ,Jednog dana, kad je pred polazak raspremala jednu ladicu, ona se negim ubode u prste. Bila je to 2eljezna Zica na njenom svadbenom buketu. Narandini pupoljci bili su od pragine podut- jeli, a svilene vrpce sa srebrnim porubom iskrzale su se ivicom. Ona ga baci u vatru. Buket planu brée od suhe slame. Zatim se on pretvori kao u neki erven zbun na pepelu kojega je polako nestajalo. Gledala je kako on gori. Male bobice od papira su pucketale, mjedene ice su se uvijale, Sirit se topio; a skvréene krunice od papira, lebdeéi iznad limene ploée kao crni leptirovi, najzad odletjese kroz dimnjak.~ U pis- mu od 22. jula 1852, Flober je napisao ne&to sto moze da se odnosi ba’ na ovaj pasus, ,zaista dobra rete- nica u prozi trebalo bi da bude nalik na dobar stih u poeziji, nesto sto ne mo%ete da promenite i isto tako zvuéno i ritmitno.* ‘Tema sanjarenja ponovo izranja kroz romantié- na imena koja ona smislja za svoju kéer: ,Najprije je presla sva ona koja su imala talijanski zavrSetak, kao Sto su Klara, Lujza, Amanda, Atalija; dosta joj se svidalo ime Galsvinda, jos vige Izolda ili Leokardija." I drugi likovi su, po imenima koja predlazu, verni sen tt enh foe a gt ty Sate marae ae een Sr gieeeicioes cs: fel ely eg pre id f i | | ee tem Nabokovljeve beleske o temi sanjarenja u Madam Bovari.32. VLADIMIR NABOKOV GISTAV FLOBER 33 sebi: Sarl je Zelio da se djetetu da ime njegove maj- ke. Ema se tome usprotivila. ’Mesje Leon’, kaze Ome, 2..Cudi se 8to ne uzmete ime Magdalena, koje je sada najvige u modi.‘ »Ali majka Bovari ustade najodlutnije protiv tog imena greSnice, Sto se ti¢e gospodina Omea, on je volio. sva imena koja su podsjecala na kakva velikog éovjeka, jelo ili na kakvu plemenitu misao..." zaito Ema na kraju bira ime Ber- ta, ,Naposijetku, Ema se sjeti da je u dvorcu Vobjesaru éula markizu kako neku mladu Zenu zove Bertom; od- mah to ime bude izabrano..." Romantiéan izbor detinjeg imena je u suprotnos- ti sa okolnostima pod kojima dete Salju na selo, na dojenje, po cudnom obigaju tog vremena, Ema sree Leona dok ide da poseti dete. Oni poznage kuéu po jednom starom orahu koji se Sirio nad njom. Bila je niska i pokrivena mrkim crijepovima, a na njoj je spo- \ja, ispod tavanskog prozora, visio vijenac crnog luka. Snopovi pruéa uspravljeni uz ogradu od trnja okruZi- vali su jednu lijehu loéike, nekoliko stopa lavandule i graika u cvatu koji se uspinjao uz pritke. Prijava voda tekla je razlijevajui se po travi, a svuda unaokolo bilo je mnoitvo svakojakih dronjaka, pletene Zarape, bluza od ervena cica i jedan veliki arSav od grubog platna razastrtog duzinom po Zivoj ogradi. Na Skripu vratnica pojavi se dojkinja, dréeci u narugju dijete koje je sisalo. Drugom rukom ona je vukla jednog bijednog 2goljavog djetadi¢a sa Skrofuloznim licem, sina nekog izradivaca nn kapa iz Ruana, koga su njegovi roditelji, odvige zauzeti svojim poslom, ostavili na selu, Usponi i padovi Eminih ose¢anja ~ Zudnje, strasti, osujeéenost, ljubavi, razogaranja — jedan Sareni niz, za- vréava se nasilnom, sopstvenom rukom zadatom ivrlo prljavom smréu. A ipak, pre nego Sto se rastanemo sa Emom, pozabaviéemo se sustinskom okrutnoseu njene pritode, predstavijenom na neki nagin jednim sitnim fizickim nedostatkom, njenim suvim, ¢oSkastim: ru- kama; ruke su joj bile lepo negovane, otmene i bele, Ijupke, modda, ali ne i lepe. Ona je latljiva, dvoliéna je po prirodi: od samog po- éetka vara Sarla, i pre nego Sto fakticki poéini preljubu, Ona ivi medu malogradanima, a i sama je malogradan- ka. Njena duhovna prostota nije tako ofigledna kao Omeova. Mozda bismo bili suvise strogi prema njoj ako bismo tvrdili da je otrcana, izvestagena, pseudoprogre- sivna strana Omeovog karaktera u Zenstvenom, pseudo- romantiénom obliku udvojena u Emi; ali ne moZemo a da ne osetimo da Ome i Ema ne odjekuju samo fonetski jedno u drugom, veé sustinski imaju nesto zajedni¢ko — to nesto je prostacka okrutnost njihovih priroda, Emina prostota i malogradanstina su zaklonjeni velom njene Jjupkosti, lukavstva, lepote, dovitljive pameti, moéne maste, trenutaka nefnosti i razumevanja, éinjenice da se taj kratak ptigiji Zivot zavréava Ijudskom tragedijom. Nije tako sa Omeom. On je uspekan malogradanin. Onjedo samog kraj, aki dolce mrtva Fi na uslu- Nee?34 VLADIMIR NABOKOV 2i, ta mirodija-u-svakoj-¢orbi, Ome, bad kao i prizemni popa, Burnizjen. Ima jedna izvrsna scena u kojoj ova dvojica ~ sledbenik medicine i sledbenik Boga — odlaze na spavanje u dve fotelje kraj njenog mrtvog tela, je- dan naspram drugog, hréuéi jedan u drugog, isturenih trbuha i otvorenih usta, braéa po snu, konaéno ujedi- xnjeni u ljudskoj slabosti spavanja. A kakva je tek uvre- da sudbine sirote Eme - epitat koji Ome nalazi za njen spomenik! Glava mu je natrpana otrcanim latinskim sentencama,ali u podetku jezbunjen time Sto nije usta nju da nade nista bolje nego sta viator; putnice, stani Stani, gde? Kraj te latinske sentence je heroam calcas — po herojima gazis. Ali, konaéno, Ome sa uobitaje- nom aljkavoséu heroje zamenjuje voljenom suprugom. Stani, putnige, po voljenoj supruzi gazii - poslednje 3to bi se moglo reci za sirotog Sarla koji je, uprkos svojoj gluposti, Emu voleo dubokim patetiénim oboZavanjem, Sto ona jeste razumela u jednom munjevitom trenutka pred smrt. A gde on umire? U istom onom Zbunu u ome su se Rodolf i Emanekad voleli. (Uzgred, na toj poslednjoj stranici njegovog Zivota ne lete bumbari oko jorgovana u basti, ve¢ sjajne, zele- ne bube. Covek bi pomislio da je gospodin Ome, koji zna neito engleskog, preveo Flobera.)* Ome ima razne pukotine u svom oklopu: 1. Njegova nauka potite iz pamfleta, opite ‘obrazovanje iz novina; knjiZevni ukus mu je uéa- 8. U prevodi Nike Miliceviéa nailarima na ;Spanske muhe" Prim. prev. GISTAV FLOBER 35 san, narotito pisci koje citira. U svom neznanju, jednom prilikom kaie.,Pitanje je sad’ kako pide u novinama’, nemajuéi pojma da citira Sekspira a ne ruanskog novinara ~ to moida ne zna ni autor politi¢kog lanka u tim novinama, 2. Jo8 uvek oseti pokatkad onaj uzasan strah koji je bio navukao jos kad je malo nedostajalo da ga str- paju u zatvor zbog zabranjene lekarske prakse. 3. On je izdajnik, prostak, Zaba krastaéa, ne libi se da dostojanstvo Zrtvuje opipljivijim poslovnim interesima, ili da dobije orden. 4, On je kukavica i, uprkos hrabrim reéima, uZasa- va se krvi, smrti i leSeva. 5. On je nemilosrdan i otrovno je osvetoljubiv. 6. On je jedan pompezni magarac, samozadovoljni prevarant, savrieni malogradanin, stub drustva kao i toliki drugi malogradani. 7.On stvarno i dobija orden na kraju romana, 1856, godine, Flober je smatrao da je njegovo vreme vreme malogradanstine koju je nazivao muflizam, Medutim, ovako neito nije svojstveno nekom odredenom redimu ili naginu viadanja; ako ita, malogradanstina dolazi do izrazaja bas prilikom revolucija iu policijskim dréavama, pre nego u tradicionalnijim rezimima. Malograda- nin koji ini nasilje uvek je opasniji od malo- gradanina koji tiho sedi pred televizorom. Hajde da jo8 jednom nabrojimo sve Emine ljubavi, platonske i one druge:36 VLADIMIR NABOKOV. 1. Jo8 kao udenica se mozda zagrejala za uditelja muzike koji sa svojom violinom promiée jednim pasusom u retrospektivi. 2. Kao mlada Zena, udata za Sarla'u koga od po- etka nije zaljubljena, prvo dofivijava Ijubavno prijateljstvo, mada tehnitki sasvim platonsko, sa ‘Leonom Dipijem, beleznikovim pomoénikom. 3. Njena ,pustolovina’ je sa Rodolfom Bulanzeom, tamo&njim zemljoposednikom. 4. Usted ovog izleta, posto se ispostavi da je Rodolf grublji od romantignog ideala kome je tezila, Ema pokuSava da taj ideal otkrije u svome muzu; trudi se da u njemu vidi velikog lekara i poginje kratka faza neénosti i opreznog divljenja. 5. Kad siromah Sarl potpuno zabrija pri operaciji deformisanog stopala jadnog sluge - jedna od najboljih epizoda u knjizi ~ ona se vrata Rodol- fu, jos strasnije. 6. Kad Rodolf razbije u komade njene romantié- ne snove 0 bajkovitom Zivotu wu Italiji, ona po- sle ozbiljne bolesti nalazi predmet romantignog obozavanja u Bogu. 7. Nekoliko minuta sanjari o operskom pevaéu La- gardiju. 8, Pustolovina sa dosadnim, kukaviékim Leonom posle ponovnog susreta, groteskna je i patetiéna ‘materijalizacija svih njenih romantiénih snova. GISTAY FLOBER 37. 9. U Sarlu, neposredno pre smrti, otkriva njegove Iudske i bozanske strane, njegovu besprekornu Ijubav prema njoj - sve sto je propustila. 10."Telo od slonovaée Isusa Hrista na krstu koje Ijubi nekoliko trenutaka pred smrt; za ova Ijubav se mode re¢i da se zavréila ponesto nalik na prethodna tragiéna razoéaranja, posto joj se vraéa sva beda njenog Zivota dok sluga wéasnu pesmu grozne skitnice i umire. Ko su ,dobri Ijudi u knjizi? Zlikovac je oéigled- no Lere, ali Ko su jo8, sem jadnog Sarla, dobri liko- vi? Ponetto otigledno Emin otac, stari Ruo; ponesto neubedljivo detak Zisten koga za trenutak opaZamo kako plage na Eminom grobu, jedna sumorna crti- a; i, kad veé govorimo o dikensovskim notama, ne zaboravimo jo& dva nesreéna deteta, Eminu éerki- cu i, narayno, ono drugo dikensovsko dete, grbavu trinaestogodignju devojéicu, sumornu malu sluzavku, neuglednu nimfetu koja sluzi kod Lerea, prizor nad kojim se treba zamisliti, Koga jo8 imamo kao dobre jude u ovoj knjizi? Najbolji éovek je onaj treti doktor, veliki Larivjer, mada mi je oduvek bila mrska ona izveStagena suza koju proliva nad umiruéom Emom. Neko bi, moda, rekao: Floberoy otac je bio lekar, pa evo gospodina Flobera oca kako proliva suze nad ne- sreéom likova koje je stvorio njegov sin.38. VLADIMIR NABOKOV Jedno pitanje: dali Madam Bovari da nazovemo realis- tickim ili naturalistikim delom? Pitam se. Roman u kome mlad i zdrav muz ne zatige drugu polovinu braénog kreveta praznu; ne éuje kamentiée i pesak kojima Ijubavnik gada u prozore; ne prima ano- nimna pisma od neke mesne miradije u svakoj Corbis Roman u kome najveca mirodija, Ome ~ gospodin Ome, od koga bi se otekivalo da vodi statistiku 0 rogo- njama svog voljenog Jonvila, ne primeeuje, uopste i ne otkriva nigta o Eminim pustolovinama; Roman u kome mali Zisten - plasljiv deéak od ée- trnaest godina koji pada u nesvest na prizor krvi i lomi grnéariju zbog nervoze ~ ide u gluvo doba noéi da jeca na grobu Zene éiji duh bi mogao da ga progoni zbog toga sto je nije sprecio da ode u smrt; Roman u kome mlada Zena koja godinama nije ja- hala ~ ako je wopite i jahala dok je Zivela na ogevom imanju - galopira po 3umama u besprekornom stavu i posle ne pati od ukruéenih zglobova; Roman koji vrvi mnogim drugim neuverljivim po- jedinostima ~ recimo, vrlo neuverljiva naivnost izves- nog kodijaéa - takav jedan roman je proglagen prekret- nicom u takozvanom realizmu, ita god to bilo. Kad su Ginjenice u pitanju, fikcija ostaje fikcija, Sva umetnost je varka. Floberov svet, kao i svi svetovi velilkih pisaca, svet je uobrazilje, sa sebi svojstvenom logikom, konvencijama i okolnostima. Cudne nemoguénosti, koje sam nabrojao, ne sudaraju se sa obrascem knjige ~ i zaista, otkrivaju ih tek tupi univerzitetski profesori i da- i Beleske V, Nabokova o ljubavima Eme Bovari40 VLADIMIR NABOKOV roviti studenti. Imajte na umu da su sve bajke, koje smo s Ijubavlju ispitivali posle Mensfild parka, njihovi autori labavo smestili u izvesne istorijske okvire. Svaka stvar- nost je relativna, posto bilo koja data stvarnost, prozor koji vidite, mirisi koje oseéate, zvuci koje ujete, ne za- vise samo od grube razmene Eula, veé i od razliditih ni- voa informacija. Flober je mozda izgledao kao realista ii naturalista, pre sto godina, citaocima koji su odrasli uz pisanija onih sentimentalnih dama i gospode kojima se i Ema divila, Ali realizam, naturalizam, samo su rela- tivni pojmovi. Ono &to nekoj odredenoj generaciji kod jednog pisca izgleda kao naturalizam, starijoj generaciji ingleda kao preterivanje u dosadnim pojedinostima, a mlada generacija smatra da nema dovoljno dosadnih pojedinosti. Izmi odlaze; -isti umiru; ostaje umetnost. Velo pailjivo razmotrite sledeéu injenicu: majstor- styo Floberove umetni¢ke mo¢i uspeva da ono ito je on dozivljavao kao bedan svet, nastanjen varalicama i ma- logradanima, mediokritetima, grubijanima i varljivim damicama, pretvori u vrhunsko delo poetitne fikcije, jedno od najboljih koje znamo, a to postie dovodedi sve delove u sklad unutranjom snagom stila, izumima forme kao Sto je kontrapunkt prelaza sa jedne teme na drugu, nagoveStavanjem i odjecima. Bez Flobera, ne bi bilo Marsela Prusta u Francuskoj, ni Diemsa DZojsa u Irskoj. Cehov u Rusiji ne bi bio ba’ onaj Cehov. Toliko 0 Floberovom knjizevnom uticaju. GISTAV FLOBER 4 Flober je imao jedan naroéiti izum, koji mozemo na- zvati metodom kontrapunkta, ili metodom paralelnog preplitanja i prekidanja dva ili vide razgovora ili tokova misli, Na prvi primer nailazimo posto je uveden Leon Dipi. Leon, mlad éovek, beleZnikov pisar, predstavijen je metodom opisivanja Eme onako kako je on vidi, u uzarenom sjaju ognji8ta, u krémi, koji kao da sija kroz nju. Kasnije, kada drugi muskarac, Rodolf Bulanie, do- Jazi u njenu blizinu, opet vidimo Emu njegovim ogima, samo ovog puta senzualniju u odnosu na nevinu sliku koju stvara Leon. Uzgred, Leonova kosa je kasnije opi- sana kao smeda (kestenjasta); ovde je on play, ili bar Floberu tako izgleda na svetlosti vatre koja gori narogi- to da osvetli Emu. Sada dolazi kontrapunkt razgovora u krémi po pr- vom dolasku Eme i Sarla u Jonvil. Taéno godinu dana posto je poteo da sklapa knjigu (osamdeset do devede- set strana godiSnje - to je Govek po mom ukusu) Flober je svojoj ljubavnici, Lujzi Kole, 19. septembra 1852, na- pisao: ,Kakva je dosada ovaj moj Bovari... Ova scena u krémi ¢e mi mozda uzeti i tri meseca, kako mi se ini. Ponekad sam na ivici suza - tako bolno oseéam sop- stvenu nemoé. Ali, vite volim da mise mozak raspukne nego da preskodim tu scenu, Moram, istovremeno, u isti razgovor da smestim petoro ili Sestoro Ijudi (koji govore), jo8 nekolicinu drugih (0 kojima govore), celu oblast, opise lignosti i stvari ~iusred svega toga moram da prikazem gospodina i damu koji poéinju dase zaljub- juju jedno u drugo zato Sto imaju sligan ukus. Bar kad42 VLADIMIR NABOKOV bih imao dovoljno prostora! Ali, ta scena mora da bude brza ali ne i suvoparna, rasko8na, ali ne i trapava.“ tako, podinje razgovor u prostranoj trpezariji kré- me. Uéestyuje éetvoro ljudi. $ jedne strane, imamo raz- govor Eme i Leona, koga tek Sto je upoznala, razgovor koji prekidaju Omeoyi monolozi i primedbe o svemu i svatemu, Ome razgovara uglavnom sa Sarlom Bovari- jem jer se trudi da se dodvori novom lekaru. Prvi pokret u ovoj sceni sastoji se od kratke razme- ne izmedu sve detvoro: ,Ome zamoli za dopustenje da ostane pod svojom grékom kapom, boje¢i se da ne do- bije kihavicu. Zatim, okrenuvsi se svojoj susjedi, rete: » Gospoda je, bez sumnje, malo umorna? U naoj ’Lastavici' se Zovjek tako straino trese!* »'Istina’, odgovori Ema, ali mene promjena uvijek zabavlja; volim da mijenjam mjesto.’ »’Tako je dosadnos wzdahnu pisar, “ziyjeti prikovan na istom mijestu!* »"Kada biste morali kao ja re¢e Sarl, 'da neprestano budete na konju... » Ali; reéi ée opet Leon, obra¢ajuti se gospodi Bo- vari, ‘meni se Gini da niSta nije prijatnije od toga: kad éovjek to moe’, dodade.* (Tu i tamo se provlati ko- njigka tema.) Drugi pokret Cini duga¢ak Omeoy govor koji se za- vrava savetima Sarlu kakvu kuéu da kupi. ,’Uostalom, rede apotekar, ‘jekarski posao nije mnogo tezak u na- Sem kraju...jer se ljudi jos obraéaju devetnicama, svetim moéima, popu, radije nego da, naravno, dodu Ijekaru ili rte sm GISTAV ELOBER 3 apotekaru, Medutim, istinu govoreéi, Klima nije loa, i mi imamo u opéini éak nekoliko devedesetogodis- njaka. Termometar se (ja sam to posmatrao) spuita zimi na éetiri stepena, a usted Kjeta doseze do dvade- set i pet, najvige do trideset stepeni Celzijusa, to éini maksimum dvadeset i éetiri stepena Reomira, ili, po engleskoj mjeri, pedeset i Zetiri Farenhajta, ne vise. I, zaista, od sjevernih vjetrova zaklonjeni smo Argejskom, Sumom:s jedne strane, s druge strane brdom Sen-Zan od zapadnih; i ta vruéina, medutim, koja bi zbog vode- ne pare Sto se dize s rijeke i zbog velikog broja stoke po livadama, koja, kao Sto znate, isparava mnogo amonija- ka, to jest azota, hidrogena i oksigena (ne, samo azota i hidrogena) i koja bi, crpuéi iz:zemlje humus, mijesaju- i sva ta razna isparavanja, skupljajuci ih u jedan snop, tako reti, i sjedinjavajuci se sama od sebe s elektricite- tom rasirenim u atmosferi, kad ga ima, mogla s vreme- nom, kao u tropskim krajevima, da proizvede nezdra- ve mijazme; = ta vruéina, kazem, ublazena je ba s one strane otkuda dolazi ili, bolje rei, otkuda bi dolazila, 4. 8 juine strane, jugoistognim vjetrovima, koji nam, rashladiv8i se prelazeti preko Sene, dolaze ponekad iz- nenada kao svjezi poyjetarci iz Rusije. Usred ovog govora, on pravi gresku: uvek se nade poneka pukotina u malogradanskom oklopu, Na njego- vom termometru trebalo bi da pige 86 Farenhajta, ne 54; zaboravio je da doda 32 kad je promenio skalu. Sko- 10 da se ponovo spetlja dok govori o vazdusnim ispare- nyjima, ali-vraéa loptu. Pokudava sve svoje poznavanje44 VLADIMIR NABOKOV. GISTAV FLOBER 45 fizike i hemije da natrpa u jednu jedinu slonovsku re- Genicu; dobro pamti trice i kudine iz novina i pamfleta, ali to je sve. Bas kao sto je Omeov govor jedna zbrka pseudo- nauke i Zurnalizma, i razgovor Eme i Leona u trecem pokretu je pototi¢ bajate poetizacije.,...’Imate li barem. uw okolini kakvih Setalista?’ nastavi gospoda Bovari, ob- Tacajuci se mladom éoyjeku. »/Ob, veoma malo’ odgovori on. "Ima jedno mjesto koje zovu Painjak, navth brda, na ivici sume. Katkad, nedjeljom, ja idem tamo i ostanem s kakvom knjigom, da gledam zalazak sunca »’Za mene nema nita tako divno kao Sto su zalasci sunca’, prihvati ona,’a osobito na obali mora.“ »Oh, ja obozavam more’ rete gospodin Leon. »°A osim toga, zar vam se ne Cini, nastavi gospoda Bovari, ‘da duh slobodnije luta po tom beskrajnom prostranstvu koje vam, dok ga posmatrate, uzdize dusu, daje predstavu 0 beskonaénosti, o idealnom? »'Isto je to is planinskim predjelima’, prihvati Leon. Vilo je vatno shvatiti da je tim Leon - Ema u istoj meri beznagajan, otrcan i pun opstih mesta u svojim pseudoumetnickim ose¢anjima kao ito je Ome pom- pezna neznalica u nauci. Ovde se sreéu lana nauka i Jaina umetnost. U jednom pismu svojoj Ijubavnici (od 9. oktobra 1852) Flober nagovestava tananu poentu ove scene: ,Sastavljam razgovor izmedu mladog coveka i milade Zene o knjizevnosti, moru, planinama, muzici i drugim takozvanim poetiénim temama. Modda ¢e pro- seénom itaocu sve to izgledati ozbiljno, ali namera mi je da bude groteskno. Mislim da ée to biti prvi put da se u jednom romanu ismevaju glavna junakinja i njen mladié. Ali ironija ne ugroZava patos — naprotiy, poja- éava patetiénu stranu.* Leon otkriva sopstvenu glupost, pukotinu u svom ‘oklopu, kada govori o pijanisti: ,.Imam jednog rodaka koji je prodle godine putovao po Svajcarskoj i koji mi je pritao da Zovjek ne mote sebi da predstavi poeziju jezera, draZ kaskada, silan utisak gletera. Vide se borovi nevjerovatne velidine, iznad gorskih potoka, kolibe sto vise nad provalijama i, na hiljadu stopa ispod vas, éita- ve doline kad se oblaci malo razidu. Ti prizori moraju Zovjeka da oduéevijavaju, da ga navode na molitvu, na je! Zato se ja vise i ne Cudim onom slavnom mu- imao obitaj da svira na Klaviru pred kak- ‘vim veliganstvenim predjelom.* Kako prizori Svajcarske nagone na molitvu, bacaju u ushicenje! Nije ni Cudo to je taj poznati muziéar svirao klavir pred velitanstvenim predelima da probudi mastu. Ovo je izvrsno! Ubrzo nailazimo na pravu bibliju logih éitalaca - sve ono to dobar éitalac niposto ne radi. ,’ Moja Zena se time ne bavi [bastovanstvom]; reée Sarl, ona vise voli, iako joj se preporuéuje kretanje, da stalno sjedi u sobi i Gita." #'l ja isto tako' reci ¢e Leon. ‘I doista, ima li sta Wjepde nego uvecer sjedeti kraj vatre s kakvom knjigom uruci dok vjetar udara v okna, dok syjetiljka gori?46 VLADIMIR NABOKOV »'Zar ne? reée ona upiruci u nj svoje Sirom otvore- ne velike crne o¢i. » Covjek tada ni na Sta ne misli, nastavi on, ‘sat prolaze. On Seta, ne mituéi se, po zemljama koje, éini mu se, vidi, a misao mu se isprepli¢uéi se s maitom, zabavlja u pojedinostima ili nastavlja konture dogada- ja. Ona se mijeSa s likovima i ¢ini vam se da sami po- drhtavate pod njthovom odjecom.” »’To je istina! to je istinal’ reée ona.“ Knjige se ne piSu za one koji vole poeziju koja na- vodi na plat ili za one koji vole plemenite likove u kn- jidevnosti, kako Leon i Ema misle. Samo se deci moze oprostiti ako se poistove¢uju s likovima iz.knjiga ili uZi- vaju u lo’e napisanim pustolovnim prigama; ali bas to rade Ema i Leon.,,Je li vam se ponekad desilo’ nastavi Leon, ‘da u kojoj knjizi naidete na kakvu neodredenu misao koju ste veé jednom imali w glavi, na kakvu ne- jasnu sliku koja vam se vraca iz daljine i koja kao da Potpuno iznosi vasa najtananija osjecanja?* »'Desilo mi se to’ odgovori ona. »'Zato ja narodito volim pjesnike’, rege on. Smat- ram da su stihovi njeZniji od proze i mnogo lakse iza- zivaju suze >All oni s vremenom zamaraju’, nastavi Ema. "Ja sada, naprotiy, obozavam pripovijesti koje se éitaju na- dusak i od kojih vas hvata strah. Mrzim obitne junake i umjerena ose¢anja kakvih ima u prirodi » Zaista’ primijeti pisar,’ta djela ne diraju srce, ona se, kako se meni éini, udaljuju od pravog cilja umjet- ers ee GISTAV FLOBER a7 nosti. Kod tolikih razogaranja u Zivotu, tako je ugodno kad se mozemo mislima prenijeti u plemenite karakte- re, u iste Ijubavi i prizore srece.* Flober je sebi dao zadatak da podari svojoj knjizi prefi- njenu umetniéku strukturu. Osim kontrapunkta, jedan od njegovih trikova bio je da natini prelaz sa jedne teme na drugu, unutar istog poglavija, suptilno i otme- no, koliko god je to moguce, U Sumornoj kuci radnja se u celini premeita iz jednog poglavija u drugo - recimo iz kancelarije do Dedlokovih, pa dalje. Ali u Madam Bovari postoji konstantno kretanje unutar poglavija. Ja ovo sredstvo nazivam strukturni prelaz. Ispitacemo neke primere. Ako se prelazi u Sumornoj ku¢i mogu uporediti sa stepenicama, a model knjige napreduje stepenicama, ovde, u Madam Bovari, model je te¢an sistem talasa. Prvi prelaz, priliéno jednostavan, nalazimo na sa- mom poéetku knjige. Prita potinje uz pretpostavku da su pisac, kome je sedam godina, i izvesni Sarl Bova- ri, kome je trinaest, bili Skolski drugovi u Ruanu 1828. Ovo je subjektivni iskaz, dat u prvom licu mi, ali, na- rayno, to je samo knjidevno sredstvo, posto je Flober izmislio Sarla od glave do pete. Ovaj pseudosubjektiv- ni iskaz tee na oko tri stranice, a zatim se menja, od subjektivne postaje objektivna naracija, pomak sa ne- posrednih utisaka u sadainjosti na uobiéajenu prozmu naraciju o Bovarijevoj proslosti. Prelazom upravlja re-48 VLADIMIR NABOKOV Cenica: ,Njega je Zupnik iz njegova sela bio poteo uditi latinski." Vraéamo se u proslost da saznamo ponesto © njegovim roditeljima i rodenju, a zatim napreduje- mo prema sadasnjosti kroz detinjstvo, pa nazad u sko- Ju, gde ga dva pasusa, ponovo u prvom licu, vode kroz treéi razred. Posle ovoga, pripovedaga vise nema, a mi nastavijamo plovidbu po Bovarijevim gimnazijskim danima i studijama medicine. U Jonvilu, ba’ pre nego sto Leon ode u Pariz, na- lazimo slozeniji strukturni prelaz sa Eme i njenog raspolozenja na Leona i njegovo, a zatim na njegov od- lazak. Dok gradi ovaj prelaz, Flober, kao i jo8 ponegde u knjizi, koristi strukturno krivudanje tog prelaza da uévrsti pojedine likove, iznosi i munjevito skenira neke njihove osobine. Poéinjemo’sa Emom, koja se vraéa kuéi posle bezuspesnog razgovora sa svestenikom (tra- natin da ugasi groznicu koju je zapalio Leon), jutom to je sve u ku¢i mirno dok u njoj besni oluja. Nervozno gura od sebe svoje malo dete, Bertu, koja pada i poseée se po obrazu. Sarl Zuri Omeu, apotekaru, po flaster koji ¢ezalepiti na ranu na obrazu. Uverava Emu da poseko- tina nije ozbiljna, ali ona ne silazi na veéeru, veé ostaje sa Bertom dok dete ne utone u san. Posle vedere Sarl vraéa flaster i ostaje neko vreme u apoteci gde razgo- vara sa Omeom i njegovom Zenom o opasnostima deti njstva. Odvodi Leona u stranu i pita ga koliko bi ko3- tala izrada njegove dagerotipije koju u svojoj Zalosnoj naivnosti namerava da pokloni Emi. Ome sumnja da Leon ima neku Ijubavnu avanturu u Ruanu, a viasnica GISTAV FLOBER 49 kréme, gospoda Lefransoa, ispituje o tome poreznika Binea. Leonov razgovor sa Bineom pomate, moda, da se kristalizuje njegova zamorenost bezuspe’nom Jjubaviju prema Emi, Razmatra se njegov kukaviéluk u pogledu promene mesta, a zatim on ipak odlucuje da ide za Pariz. Flober je postigao svoj cilj; uspostavijen je besprekoran prelaz sa Eminog raspologenja na Le- onovo raspolozenje i njegovu odluku da napusti Jonvil. Kasnije Gemo se sresti sa jos jednim padfjivim prelazom kada upoznamo Rodolfa Bulanzea. Kada se, 15. januara 1853. godine, spremao da otpotne drugi deo, Flober je napisao Lujzi Kole: ,Trebalo mi je pet dana da napigem jednu stranu... Ono sto me ‘mojoj knjizi muti je nedostatak takozvanog zabavnog elementa. Radnja je oskudna. Ali ja i dalje tvrdim da su slike radnja, Te3ko je na ovaj naéin odrZati interesova- nje, ali ako se u tome ne uspe, greika je do stila. Na- nizao sam pet poglavija mog drugog dela u kojima se ni8ta ne deSava, To je produzena slika provincijskog Zivota i besplodne romanse, romanse koju je veoma teko naslikati zato &to je istovremeno i duboka i plas- Jjiva, ali, avaj, nema unutragnju, diviju strast. Leon, moj mladi Ijubavnik, mlak je po prirodi. Tako nesto imam veé u prvom delu: moj mud svoju Zenu voli na isti na- Ein na koji je voli i ljubavnik. Obojica su mediokriteti u isto} sredini, ali ipak ih treba razlikovati. Ako uspem, bie to veliganstveno parce, zato Sto ga slikam bojom50 VLADIMIR NABOKOV. preko boje i ber jasno definisanih tonova." Sve je, kaze Flober, pitanje stila ili, jo8 preciznije, naroéitog obrta i ugla posmatranja. Emini nejasni izgledi za sreéu, koji potiéw iz Hubavi prema Leonu, nevino je odvode Lereu (ironitno, dob- ro izabrano ime, ,sreckovie’, za nekoga ko je demonski usud zle Kobi). Lere, trgovac pomodnom robom i ze- lena8, stiZe nosedi instrumente sreée. U jednom dahu poverljivo kaze Emi da pozajmijuje novac, raspituje se za zdravlje gostionigara Teljea, za koga pretpostay- Ija da ga leti njen mud; pominje da, eto, i on mora da pita lekara 3ta da radi sa bolovima u ledima. Sve ovo je pretskazanje, umetniki govoreti. Flober pravi plan u kome ée Lere pozajmiti Emi novac kao sto ga je pozaj- mio Teljeu i upropastiti je kao sto je upropastio Teljea pre nego Sto je starac umro; jo8 ¢e se svojom boljkom ‘uvenom doktoru koga bezuspeéno pozi- vaju da izleti Emu posto je popila otrov. Tako se planira umetnizko delo. Qéajnu zbog ljubavi prema Leonu, ,Ostednje sta- nje kucanstva teralo ju je na mastanje o raskosi, braéna Ijubay na preljubnitke Zelje.” Dok je sanjarila 0 deti- njstvu u samostanu, ,osjecala se nemoéna i sasvim napustena kao kakvo ptigje paperje koje se kovitla u vihorus i ona se nesvijesno uputi prema crkvi, spremna na svaku poboinost, samo da joj skrugeno preda svoju duu i da joj Citav Zivot nestane u njoj.“ O sceni sa sve3- tenikom, Flober je, sredinom aprila 1853, napisao Lujzi Beleike V. Nabokova 0 strukturnim prelazima u Madam Bovari.52. VLADIMIR NABOKOV GISTAV FLOBER 53 Kole: ,Konatno nazirem zratak svetlosti u tom prokle- tom razgovoru u sceni sa popom... Ho¢u da izrazim sledeée: moja mala Zenica u napadu religioznosti odla- zi u seosku crkvu; na vratima se sre¢e sa svestenikom, Jako glup i prost, ovaj moj popa je dobar, éak izvrstan momak; ali njegove misli u potpunosti su posvegene ovozemaljskim stvarima (nevolje siromasnih, oskudi- ca hrane i ogreva), i on i ne primecuje moralno muée- nje, nejasne mistitne teZnje; vrlo je éedan i izvriava sve svoje duinosti. Ova epizoda treba da ima najvise Sest ili sedam strana, bez i jednog jedinog glasa ili objanje- nja pisca (sva u razgovoru). Vidimo da je ova epizoda saéinjena metodom kontrapunkta: popa odgovara na ‘ono to on misli da Ema kazuje, bolje reéeno, odgovara na zamisljenu zalihu pitanja u rutinskom razgovoru sa parohijanima, a ona izraZava neku vrstu unutrasnjeg nezadovoljstva na koje on uopite ne obraga paznju ~ sve vreme se deca ludiraju u crkvi i odvlage dobrome popi paznju od onog malo sto ima da joj kaze. Emina spoljainja vrlina najzad uplasi Leona, pa kada on ode u Pariz, otvara se put smelijem Ijubavniku. Prelaz je sa Emine bolesti, posle Leonovog odlaska, na njen susret sa Rodolfom, pa na scenu poljoprivredne izlozbe. Ovaj susret je prvorazredna slika strukturnog prelaza za koji je Floberu trebalo mnogo vremena. Na- mera mu je bila da predstavi Rodolfa Bulaniea, mesnog zemljoposednika i gospodina, u stvari jeftinog prosta- ka, istog kao i njegovog prethodnika, ali sa smelom, grubom privlatnoséu. Prelaz ide ovako: Sarl je pozvao majku da dode u Jonvil da odluce ita da rade sa Emom, jer ona propada. Majka dolazi, presuduje da Ema pre- vi8e dita, narozito podmukle romane, i prihvata se da, na putu kuéi, otkaze Emino @lanstvo u ruanskoj bibli- oteci. Majka odlazi u sredu, koja je pijaéni dan u Jon- vilu, Dok se naslanja na prozor i posmatra guévu, Ema ugleda jednog gospodina u kaputu od zelenog somota (Sarl kasnije bira zeleni somot za njen pokrov) kako prilazi Bovarijevoj kuci, vodeci seoskog momka koji tradi da mu se pusti kry. Pacijent kasnije u ordinaciji pada u nesvest, pa Sarl vice Emi da side. (Treba zapa- ziti da Sarl stalno, na vrlo zlokoban natin, biva sred- stvo upoznavanja Eme sa njenim Ijubavnicima, ili joj pomaze da ih dalje vida.) Rodolf posmatra (zajedno sa Gitaocem) sledecu divnu scenu: ,Gospoda Bovari stade mu odvezivati kravatu. Vrpce na njegovo) koiulji bile su vezane mrtyouzice i ona je nekoliko minuta svojim lakim prstima mrdala po mladiéevu vratu; zatim ona nakvasi siréetom svoju maramicu od batista; njim ma je polako viatila sljepootnice i njezno u njih puhala. Seljak dode k sebi... »Gospoda Bovari uze zdjelicu da je metne pod sto; pri kretnji koju je napravila saginjuéi se, njena haljina (bila je to Ijetna haljina sa éetiri volana, ute boje, du- gatka struka, Siroke suknje) rasiri se oko nje po pod- nim ploticama; a kako se Ema, sagnuta, malo povo- dila, Sireéi pri tome ruke, naduvanost njene haljine bi sad ovdje sad ondje splasnula, vee prema izvijanju njenog struka.*Epizoda poljoprivredne izlozbe je sredstvo koje zblizava Rodolfa i Emu. Flober je 15.jula 1853. godine napisao:,, Veéeras sam zavrsio probnu skicu moje veli- ke scene poljoprivredne izlozbe. Bie ogromna ~ oko trideset strana u rukopisu. Hoéu ovo da uradim. Dok opisujem tu seosku priredbu (na kojoj se pojavijuju svi sporedni likovi, govore i delaju), pratiéu.... usred mnoitva pojedinosti i nasred pozornice neprekinut razgovor jedne dame i gospodina koji se trudi da je osvoji. Osim toga, usred svecanog govora gospodina savetnika, kao i na kraju, imam neéto Sto sam potpu- no dovréio, Omeov novinski dlanak u kome je ta sve- Eanost opisana u najboljem, filozofskom, poetskom i progresivnom izdanju.* Trebalo mu je tri meseca da napige tih trideset strana. U drugom pismu, datira- nom 7. septembra, Flober saopitava: Kako je to te3- ko... TeSko poglavije. Svi junaci moje knjige izmesa- niu radnji i dijalogu, i... veliki pejzaz koji ih obavija. Ako uspem, biée to simfonija.* Pismo od 12. oktobra: »Ako se ikada vrednost jedne simfonije prenese u knjiZevnost, biée to u ovom poglaviju moje knjige. To mora biti jedinstvo zvukova koji trepere. Covek bi trebalo istovremeno da éuje mukanje bikova, Ijubavni Sapat, politike fraze. Sve to je obasjano suncem, a na- leti vetra podigu velike bele zenske kape... Dramati¢- ne pokrete postizem samo putem izmeSanih dijaloga i suprotnosti izmedu likova.” Kao da dréi svetanost u éast nove ljubavi, Flober okuplja sve svoje junake na pijaénom trgu u nekoj vrs- rere GISTAV FLOBER 55 ti stilske demonstracije: 0 tome se, zapravo, u ovom poglaviju radi. Par, Rodolf (simbol imitacije strasti) i Ema (2rtva), spojeni su sa Omeom (imitacijom éuvara otrova od koga ¢e umreti), Lereom (koji znaéi novéanu propast i sramotu koja ée je gurnuti prema onoj teglici sa arsenikom), a tu je i Sarl (braéna uteha). Dok grupige svoje junake na pocetku izlozbe, Flo- ber Cini nesto jako vaino u pogledu trgovca-zelenasa Lerea i Eme. Malo pre toga, setimo se, Lere nudi Emi svoje usluge ~ modne sitnice i, ako zatreba, novac ~ i éudnovato je zainteresovan za zdravstveno stanje Te- Ijea, viasnika kafane preko puta kréme. U ovom trenut- kcu, krémarica obavestava Omea, sa izvesnim zadovo- Jjstvom, da je kafana preko puta pred zatvaranjem. Jas- no je da je Lere saznao da se viasnikova bolest pogor- Sava i da je dodlo vreme da utera narasle sume novea koje mu je pozajmio, pa siratog Teljea dovodi do ban- krotstva. Da straine katastrofe!* uzvikuje Ome, koji, kako Flober ironiéno kaze, uvek ima prikladnu frazu za sve prilike. Ali, iza ove ironije ima jo8 ponecega. Jer, ba’ kada Ome uzvikne.,Da strane katastrofe!* na svoj uobrazeni, preterani, pompezni nagin, u istom tom tre- nutku krémarica pokazuje preko trga i kaze ,... eno ga u trénici (Lerea); pozdravija gospodu Bovari, koja je u zelenom sesiru. Ona, stavide, ide ruku pod ruku s go- spodinom Bulanzeom.“ Lepota ove strukturne niti je u tome Sto je Lere, koji je upropastio kafedziju, ovde tematski povezan sa Emom koja ée umreti i zbog Lerea koliko zbog svojih Ijubaynika - a njena smrt ¢e zbilja56 VLADIMIR NABOKOV biti ,straina katastrofa’, Ironigno i patetiéno se divno preplicu u Floberovom romanu. ‘Na poljoprivrednoj izlozbi jo8 jedanput je iskori8éen metod paralelniog prekida ili kontrapunkta, Rodolf nala- i tri stolice, sastavija ih da napravi Klupu, pa on i Ema sede na balkonu gradske vecnice da gledaju svecanost, sluSaju govore i uivaju u udvaranju. Tehnitki, oni jo nisu Gubaynici. U prvom pokretu kontrapunkta go- vornik govori, uéasno brka svoje metafore i, po éistom govornitkom aytomatizmu, protivreti sam sebi: ,Gos- podo, dopustite mi najprije (prije nego sto prijedem na predmet naieg danagnjeg zbora, a siguran sam da ete se svi vi sloditi sa mnom), dopustite mi, velim, da odam. priznanje visoj administracifi, viadi, monarhu, gospodo, naiem suverenu, tom Jjubljenom kralju koji ni prema jednoj grani opéeg ili litnog blagostanja nije ravnodu- San i koji rukom w isti mah tako snainom i tako mud- rom vodi dréavni brod kroz neprestane opasnosti bur- nog mora, znajuci, uostalom, da postuje mir kao i rat, industriju, trgovinu, poljoprivredu, i lijepe umetnosti.“ U prvoj fazi, tazgovor izmedu Rodolfa i Eme mea se sa odlomcima formalnog govora. ,’Trebalo bi da se malo povucem,, rece Rodolf. »Zaito® rede Ema, »Ali se u tom trenutku glas savjetnikov neobiéno pojaca. On je deklamovao: » Proilo je, gospodo, ono vrijeme kada je gradan- ska nesloga prskala krvjju naga javna mjesta, kada su posjednik, trgovac, i sam radnik, zaspavsi naveéer mir- pee 8 pam GISTAV FLOBER 57 nim snom, drhtali videéi da su ih najednom probudila zvona koja zvone na pobunu, kad su najsubverzivnija natela drsko potkopavala temelje... »’Mogli bi me spaziti odozdo', reve Rodolf, i onda bih se petnaest dana morao izvinjavati i, s mojom rda- vom reputacijom... »'Oh, vi se Klevetate’ rete Ema. » Ne, ne, moja reputacija je grozna, kunem vam se!" Ali, gospodo, nastavijao je savjetnik, ’ako, ulla- njajuéi te mratne slike iz svog sjecanja, bacim pogled na danagnji polozaj nase lijepe domovine, sta vidim?“ Flober sabira sve moguée novinarske i polititke ovestale fraze; ali, vadno je naglasiti da je, ako su zva- nigni govori bajati ,zurnalizam* i romantiéna konver- zacija Rodolfa i Eme bajati ,romantizam*. Lepota cele ‘ove stvari i jeste u tome sto se ovde ne preplicu dobro i zlo, veé se jedno zlo mega sa drugim. Kako sam Flober reée, slikao je bojom preko boje. Drugi pokret potinje kada savetnik Ljeven sedne, a gospodin Derozere preuzima. ,Njegov govor moida nije bio tako kitnjast kao onaj savjetnikov; ali se on od- likovao pozitivnijim stilom, to jest struénijim znanjem i uzvigenijim mislima. Zato je u njemu pohvala viadi zauzimala manje mjesta; vise se tu govorilo o religiji i zemljoradnji. U njemu se vidio odnos izmedu jedne i ddruge i kako su one wvijek doprinosile razvoju civilizaci- je. Rodolf je s gospodom Bovari razgovarao 0 snovima, © predosjecanjima, o magnetizmu.* Suprotno prethod- nom pokretu, pocetak razgovora ono dvoje i govora58. VLADIMIR NABOKOV. na bini dati su opisno, sve dok ih u treéem pokretu ne preuzme direktan citat, u kome se brzo smenjuju vet- rom istrgnuti odlomci objavijivanja imena nagradenih, sa bine, bez bilo kakvog komentara ili opisa: ,S mag- netizma je Rodolf, malo-pomalo, doSao na srodnosti, i dok je gospodin predsjednik spominjao Cincinata 2a njegovim plugom, Dioklecijana koji je sadio kupus, i ki- neske careve koji su novu godinu svecano zapodinjali sjetvom, mladi oyjek je mladoj Zeni objasnjavao da te neodoljive privlaéne sile potiéu iz nekog ranijeg Zivota. » Tako, mi, rege on,’zaéto smo se mi upoznali? Koji je to sluzaj htio? To je, bez sumnje, zato sto su nas i po- red udaljenosti, kao dvije rijeke koje teku da se sastave, nate ligne sklonosti gurale jedno prema drugome.* Ton je uze za ruku; ona je tre. »Za sveukupnu dobru poljoprivrednu djelatnost!* viknu predsjednik. »"Malo prije, na primjer, kad sam dosao k vam. » Gospodinu Bizeu iz Kenkampoa.° »Jesam li ja znao da éu vas pratiti?* »'Sedamideset franaka!* »’Stavi8e, sto puta sam htio da odem, a po8ao sam za vama, ostao sam. »'Za gnojivo. »’Kao Sto bih ostao i veteras, sutra, drugih dana, Gitava Zivota.* »Gospodinu Karonu iz Argejla, zlatna medalja!* »'Jer nikada ni u éijem drustvu nisam naéao tako potpunu drai.' sate GISTAV FLOBER 59 » Gospodinu Benu, iz Zivri-Sen-Martenal* »'Zato éui ponijeti uspomenu na vas.‘ »'Za merino-ovna... » Ali ete vi mene zaboraviti, prodi éu kao kakva sjenka. »'Gospodinu Belou iz. Notr-Dama... »'Ab, ne, zar ne, ja éu biti nesto u vasim mislima, u vase Zivotut* » Za pasminu svinja nagrade ex aequo”: gospodi Leriseu i Kilamburu: Sezdeset franakal* »Rodolf joj je stezao ruku i osjeéao kako je topla i drhtava kao uhvaéena grlica koja bi htjela da odleti; ali bilo da je pokuSala da je oslobodi, bilo da je odgo- vorila na taj stisak, ona uéini jedan pokret prstima; on uzviknu: Oh, hvala! Vi me ne odbijate! Vi ste dobri! Vi shvatate da sam ja vai! Dajte da vas gledam, da vas pro- matram! »Najednom duhnu kroz prozore vjetar inabra stol- njak, a dolje na trgu sve velike kape seljanki digoie se kao lepréava krila bijelih leptirova. »°Za upotrebu uljanih pogaéa, nastavijao je pred- sjednik. On se pozuri: Za flamansko gnojivo, ~ za uzgajanje lana, - za isuSivanje, - za dugoroéni zakup, ~ za vjernu sluzbu po- sluge.“ 9 ex aequo: ravnopravno. Prim. prev.60. VLADIMIR NABOKOV Ovde poéinje éetvrti pokret, kada oboje zacute, a reti sa bine, gde se dodeljuje posebna nagrada, éuju se w celosti, uz komentar: ,,Rodolf nije vie govorio. Oni su se gledali. Od silne Zudnje drhtale su im suhe usne; i blago, bez naprezanja, njihovi prsti se spletose. »’Katerini Nikezi Elizabeti Leru iz Saseto-la-Ger- jera, za pedeset i etiri godine sludbe na istom imanju, Jednu srebrnu medalju, u vrijednosti od dvadeset i pet franakal...‘ »Onda pode prema tribini neka sitna starica plas- Hjiva dréanja koja je izgledala sva smezurana ui svojoj sirotinjskoj odje¢i... U izrazu njenog lica isticalo se ne’to od monaske ozbiljnosti. Njen blijedi pogled nije bio ni razmek&an ni raznjeZen nicim tuznim, Neprestano s do- macim Zivotinjama, ona je bila primila njihovo éutanje, nijemost i njihova mirnoéu... Tako je pred tim razdraga- nim gradanima stajalo to pola vijeka robovanja... » Pridite, pridite!* »"Jeste li gluhi2' rece Tiva’ skotivii sa svoje naslo- njaée. on joj stane vikati u uho. » Za pedeset i éetiri godine sluzbe! Srebrna meda- jal Dvadeset i pet franaka! To je za vas.* »Primivsi medalju, ona je stane gledati. Osmi- jeh blazenstva prede preko njenog lica, i ona odlazeéi promrmlja: »'Daéu je na’em Zupniku da mi slu2i nekoliko misa »’Kakav fanatizam!" uzviknu apotekar naginjuéi se prema biljezniku.* lemme ae = GISTAV FLOBER 61 Apoteozu ovom izvrsnom kontrapunktualnom poglaviju izvikuje Omeov ¢lanak uruanskim novinama 0 izlozbi i svecanom rucku:,,Cemu ti ukrasni vijenci, to cvijeée, to zelenilo? Kuda je nagrnuo taj svijet kao valovi kakva pobjeinjelog mora pod Zarkim zrakama tropskog, sunca koje je Sirilo svoju toplinu po nadim poljima?* »Navodeéi imena lanova Zirija, on je sebe pome- nuo medu prvima, pa je, stavise, u jednoj napomeni podsjetio da je gospodin Ome, apotekar, poslao Po- Jjoprivrednom drustvu jednu raspravu 0 jabukovadi. Doéavai na dijeljenje nagrada, on je ditirampskim izra- zima opisivao radost nagradenih: ‘Otac je Ijubio sina, brat brata, mud Zenu, Nije samo jedan s ponosom poka- zivao svoju skromnu medalju i nesumnjivo je, vrativsi se kuéi, k svojoj dobro} domacici, sa suzama u ogima tu medalju objesio na skromni zid svoje krovinjare.* » Oko Sest sati glavni udesnici ove svetanosti sku- pili su se na banketu, priredenom na livadi gospodina LjeZara. Tu je neprestano viadala najveéa srdaénost, Odrano je i nekoliko zdravica; gospodin Ljeven je nazdravio viadaru! Gospodin Tiva’ prefektu! Gospo- din Derozere poljoprivredi! Gospodin Ome industri- ji ilijepim umjetnostima, tim dyjema sestrama! Go- spodin Leplige amelioracijama zemljista! A naveter je sjajan vatromet najednom osvijetlio nebo. Covjek bi rekao pravi kaleidoskop, prava operska dekoracija, iu jednom trenutku nage malo mjesto je moglo po- misliti da je preneseno usred jednog sna iz Hiljadu i jedne noéi."*62 VLADIMIR NABOKOV Na neki natin, industrija i lepe umetnosti, te dve sestre, simbolizuju odgajivaée svinja i nezni par u far- signoj sintezi. Ovo je veliéanstveno poglavije. Imalo je ‘ogroman uticaj na Déemsa DZojsa; i ja ne mislim da je, uprkos povrSinskim inovacijama, Déojs oti8ao dalje od Flobera. »Danas... kao jedan éovek i jedna Zena, Ijubavnik i Jjubavnica ujedno [u mislimal, jahao sam kroz 3umu u jesenje popodne pod gutim lidéem, i bio sam i konji i li8ée, i vetar, i izgovorene regi, i grimizno sunce...i moje dvoje Ijubavnika.* Tako je Flober pisao 23. decembra 1853.Lujzi Kole o znamenitom devetom poglaviju dru- gog dela,u kome Rodolf zavodi Emu. Unutar opsteg okvira i sheme romana devetnaes- tog veka, ovakva scena je tehnicki poznata kao Zenin pad, pad vrline. U ovoj izvrsno napisanoj sceni narodito treba zapaziti ponaanje Eminog dugog plavog vela". Posto su sjahali s konja, oni Setaju. ,Poslije jedno stoti- njak koraka ona ponovo stade;i kroz koprenu koja joj je 8 njenog nmuskog Se3ira koso padala na bedra razabiralo se njeno lice u plaviéastoj prozirnosti, kao da pliva pod valovima plavetnila.* I tako, dok sanjari o tom dogada- ju vrativ8i se u svoju sobu: ,Ali kad je ugledala sebe u. 10 Nabrajajuei pojedinosti konjitke teme (videti Beletke na krsju ovog ‘scja), VIN. piSe da se ,za ovu scenu mole reti da je posmatramo kroz

You might also like

• HADERSFILD

  

  Document14 pages

  HADERSFILD

  Marko Djordjevic

  No ratings yet
• Апостолско и Светотачко Учење

  

  Document3 pages

  Апостолско и Светотачко Учење

  Marko Djordjevic

  No ratings yet
• Бог Отац

  

  Document1 page

  Бог Отац

  Marko Djordjevic

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Apostolsko Prejemstvo

  

  Document2 pages

  Apostolsko Prejemstvo

  Marko Djordjevic

  No ratings yet
• Oднос Вере и Знања

  

  Document2 pages

  Oднос Вере и Знања

  Marko Djordjevic

  No ratings yet
• Учење о Богу до кападокијских отаца

  

  Document2 pages

  Учење о Богу до кападокијских отаца

  Marko Djordjevic

  100% (1)
• Francuski Jezik 2

  

  Document1 page

  Francuski Jezik 2

  Marko Djordjevic

  No ratings yet
• Širom Zatvorenih Očiju

  

  Document21 pages

  Širom Zatvorenih Očiju

  Marko Djordjevic

  0% (1)
• Paklena Pomorandža

  

  Document3 pages

  Paklena Pomorandža

  Marko Djordjevic

  No ratings yet
• Žoris Karl Uismans

  

  Document2 pages

  Žoris Karl Uismans

  Marko Djordjevic

  No ratings yet
• Gustav Meyrink Casovnicar PDF

  

  Document44 pages

  Gustav Meyrink Casovnicar PDF

  Marko Djordjevic

  No ratings yet
• U Kitovoj Utrobi, Džordž Orvel

  

  Document26 pages

  U Kitovoj Utrobi, Džordž Orvel

  Marko Djordjevic

  No ratings yet
• T Bernhard Intervju PDF

  

  Document16 pages

  T Bernhard Intervju PDF

  Marko Djordjevic

  No ratings yet
• Uvodjenje U Novi Zavet - Džon Drejn

  

  Document337 pages

  Uvodjenje U Novi Zavet - Džon Drejn

  Марија Тодоровић

  100% (6)