Spajaju dva vratila u jednu celinu, kada je jedno u produetku drugog; mogu da vezuju u celinu i vratilo sa

zupanikom i sl..
- Prema nainu ostvarivanja veze izmeu vratila, postoje: krute, elastine, zglobne, kandaste, frikcione,
specijalne; ima spojnica koje teko moemo smestiti u neku od ovih grupa.
- Prema delovanju, stalne i ukljuno-iskljune spojnice

Ako znamo moment Mo koji treba da se prenosi jer ga trai konzumna maina, biramo motor sa nominalnim
momentom Mn znajui da kratkotrajna preoptereenja (Mmax) on bez problema prenosi.
Odnos Mmax / Mn = - stepen neravnomernosti.
Spojnica se bira tako da je Mmax Ms.
Pri tome je stepen sigurnosti Mm / Ms = 2 ... 3
U proraunima se usvaja Mmax = Mo

KRUTE SPOJNICE
Obezbeuju stalan prenos obrtnog momenta, visoke su nosivosti i malog su gabarita. Ne doputaju nikakva
odstupanja poloaja osa vratila; sve vibracije, udare, prenose sa jednog na drugo vratilo bez priguenja
1. Kruta spojnica sa naglavkom + uzduni klin sa kukom

2. Kruta spojnica sa obodima, prirubna spojnica

Spojnica se usvaja na osnovu prenika vratila na mestu spojnice

Provera napona u zavrtnjima na spojnici:

- pri emu je kod napona na povrinski pritisak: = (0.24 0.26) d + 0,01 , m

- koeficijent trenja je obino = 0,2 0,25

ELASTINE SPOJNICE
Elastine spojnice doputaju odstupanja poloaja osa vratila, radijalna aksijalna i ugaona i priguuju udare i
vibracije. Optereenje se prenosi preko delova poveane elastinosti, od gume ili od elika. Usled male
nosivosti ovih delova, gabarit ovih spojnica je vei u odnosu na krute. Ograuju se na mestima gde je obrtni
moment manji, na ulaznom vratilu reduktora i sl.
1. Elastina spojnica sa obodima i gumenim prstenima

Spojnica se usvaja na osnovu prenika vratila na mestu spojnice, eventualno na osnovu obrtnog momenta

2. Elastina spojnica sa gumenim torusom (Periflex)

3. Elastine spojnice sa gumenim ulocima (Eupex)

4.Elastina spojnica sa elinom trakom (Bibby)

ZGLOBNE SPOJNICE
Koriste se za spajanje vratila ije se ose meusobno seku i iji se meusobni poloaj u toku rada moe
menjati.
1. Zupasta spojnica
Omoguava aksijalna pomeranja vratila kao i pomeranja pod uglom.

2. Kardanska spojnica
Omoguava vrlo velika ugaona pomeranja vratila u toku rada, meutim nije pogodna za velike snage.

Karakteristino je da se u toku rotacije menja ugaona brzina gonjenog vratila. Pri konstantnoj ugaonoj
brzini pogonskog vratila 1, ugaona brzina gonjenog vratila 2 se naizmenino poveava i smanjuje (u
zavisnosti od ugla ). Veliina odstupanja ugaone brzine i obrtnog momenta od srednje (pogonske) veliine
zavisi i od ugla pod kojim je zakrenuta osa gonjenog u odnosu na osu pogonskog vratila .

2 Mo2
cos
=
=
1 Mo1 1 sin 2 sin 2

Ugradnjom kardanovih zglobova u paru, ovo odstupanje se neutralie, 3 / 1 = 1

Konstrukcija

KANDASTA SPOJNICA
Spada u grupu ukljuno-iskljunih spojnica, tj. spada u grupu spojnica koje omoguavaju povremeni prekid
u prenoenju obrtnog momenta. Neophodno je da je jedno vratilo aksijalno pomerljivo.

Iskljuna kandasta spojnica sa jednom (a) i sa tri (b) kandi

FRIKCIONA SPOJNICA
Omoguavaju ukljuivanje i iskljuivanje vratila u toku rada i pod optereenjem. Ukljuivanje i iskljuivanje je
meko , u sluaju da doe do naglih udara ili preoptereenja javlja se proklizavanje, tako da ova spojnica
moe da radi i kao sigurnosna.

Kod frikcione spojnice sa ravnim dodirnim povrinama, normalna sila na dodiru Fn jednaka je potrebnoj
aksijalnoj sili za ukljuivanje spojnice Fa . Ova sila mora biti ostvarena i odravana tokom prenoenja obrtnog
momenta.
Kod frikcione spojnice sa konusnim dodirnim povrinama, sila Fn je vea od Fa , to omoguava
prenoenje veih obrtnih momenata.

Fa = Fn sin + Fn cos Fn = Fa

1
sin + cos

Jo vee smanjenje potrebne sile Fa postie se kod lamelastih spojnica. Ove se spojnice sastoje od z s

zu unutranjih lamela. Sila trenja ovde deluje na svakom dodiru lamela, gde je broj dodira
i = z s + zu 1 .

spoljanjih i

Ako je obrtni moment koji se prenosi T, stepen sigurnosti protiv proklizavanja S , dobija se ukupna sila trenja
na spojnici: F =

Fn =

2 T S
i d

2T
S = i Fn . Odnosno dobija se potrebna sila Fn za prenoenje obrtnog momenta T:
d

. to je vei broj parova lamela, potrebna je manja sila Fn.

2(d s3 d u3 )
- Srednji prenik trenja: d =
3(d s2 d u2 )

Lamelasta frikciona spojnica;

Spoljanja i unutranja lamela

Efekat smanjenja sile Fn sa poveanjem broj lamela moe da se koristi i kod konusnih dodirnih povrina
9

Pritisak koji se ostvaruje na dodirnoj povrini lamela: p =

Fn
4 Fn
=
pdoz
A (d s2 d u2 )

Tablica Karakteristike materijala frikcionih obloga

Frikcione spojnice mogu se ukljuivati koristei mehaniku energiju, hidraulinu ili elektromagnetnu.
Mehanika frikciona spojnica
1 Glavina pogonskog dela spojnice
2 Ukljuni prsten
3 Dvokraka poluga
4, 5 Nosai frikcionih obloga
6 Spoljanji prsten sa unutranjim ozubljenjem
7 - Lamela
8 Frikcione obloge
9 Navrtka
Frikcione obloge (8), lamela (7) i nosai (4, 5) aksijalno
se pomeraju du ozubljenja u kontaktu sa prstenom (6).
Ukljuni prsten (2) pomeranjem u smeru strelice, polugu
(3) zakree oko take A i stvara silu Fa koja udaljava ili
pribliava frikcione obloge (8).
Navrtka (9) se koristi za podeavanje rastojanja izmeu
obloga (8) kada se one potroe.

Elektromagnetna frikciona spojnica sa lamelama

1 - Glavina predajnog dela spojnice
2 - Ploa koju privlai elektromagnet
3 - Nepokretni nosa elektromagneta
4 - Radijalni leaj
5 - Lamele predajnog dela spojnice
6 - Pritiskiva lamela
7 - Lamele
8 - Glavina prijemnog dela spojnice
9 - Opruga za vraanje pozicije (2)
10 - Aksijalni leaj za oslanjanje pozicije (2) o poz. (3)
11- Ploa

10

HIDRODINAMIKA SPOJNICA

11