Predavanja Iz Grafickih Materijala I Tehnologije 2015-16 v2

GRAFIKI MATERIJALI I TEHNOLOGIJA
-materijal za internu upotrebu na BLC-u-
Predrag ivkovi
2015-2016.
1
Grafiki materijali i tehnologija 2015-2016
Sadraj
Sadraj
1.
UVOD
1.1.
1.2.
Definicija materijala .........................................................................................................................................................7

Klasifikacija .....................................................................................................................................................................7
STRUKTURA I SVOJSTVA MATERIJALA SA RAZLIITIM HEMIJSKIM VEZAMA
2.
2.1.
2.2.
2.3.
2.4.
3.1.
3.2.
3.3.
3.4.
3.5.
13
Kovalentna veza .............................................................................................................................................................15

Jonska veza ....................................................................................................................................................................18
Metalna veza ..................................................................................................................................................................19
Sekundarne veze.............................................................................................................................................................21
FIZIKA SVOJSTVA PODLOGA ZA TAMPANJE
3.
23
Debljina ..........................................................................................................................................................................23
Gramatura ......................................................................................................................................................................23
Gustina i specifina teina ..............................................................................................................................................24
Pravac vlakana ...............................................................................................................................................................25
Elektrina svojstva .........................................................................................................................................................26
3.5.1. Specifina elektrina otpornost .............................................................................................................................................26

3.5.2. Specifina elektrina provodnost ...........................................................................................................................................27
3.6.
Optika svojstva .............................................................................................................................................................27
3.6.1.
3.6.2.
3.6.3.
3.6.4.
3.6.5.
3.7.
Boja .......................................................................................................................................................................................27
Sjaj ........................................................................................................................................................................................29
Svetlina ..................................................................................................................................................................................30
Belina ....................................................................................................................................................................................30
Providnost i opacitet .............................................................................................................................................................31
Povrinska i barijerna svojstva .......................................................................................................................................32
3.7.1. Glatkoa ................................................................................................................................................................................32

3.7.2. Propustljivost vodene pare, gasova i masnoe.......................................................................................................................34
Sadraj
3.7.3. Keljivost ................................................................................................................................................................................35

3.7.4. Otpornost na upanje i praenje ............................................................................................................................................36
3.7.5. Trenje ....................................................................................................................................................................................37
MEHANIKA SVOJSTVA MATERIJALA
4.
4.1.
4.2.
4.3.
4.4.
4.5.
4.6.
4.7.
4.8.
4.9.
4.10.
4.11.
4.12.
5.
Zatezna vrstoa .............................................................................................................................................................40

Duina kidanja ...............................................................................................................................................................42
Otpornost na smicanje (klizanje) ....................................................................................................................................44
Otpornost na savijanje ....................................................................................................................................................45
Otpornost na uvijanje .....................................................................................................................................................47
Tvrdoa ..........................................................................................................................................................................50
ilavost ..........................................................................................................................................................................53
Mekoa i stiljivost papira..............................................................................................................................................55
Otpornost na cepanje ......................................................................................................................................................56
Otpornost na presavijanje ...............................................................................................................................................56
Otpornost na pucanje po Mulenu ...................................................................................................................................58
Dimenziona stabilnost ....................................................................................................................................................59
METALNI MATERIJALI
5.1.
39
61
Aluminijum ....................................................................................................................................................................61
5.1.1. Svojstva .................................................................................................................................................................................61

5.1.2. Primena u grafikoj i ambalanoj industriji ..........................................................................................................................61
5.2.
Kalaj ...............................................................................................................................................................................62
5.2.1. Svojstva .................................................................................................................................................................................62

5.3.
Gvoe i elik ................................................................................................................................................................63
5.3.1. Legure gvoa i elika ...........................................................................................................................................................63

5.4.
Bakar i njegove legure....................................................................................................................................................65
Sadraj
5.4.1. Svojstva .................................................................................................................................................................................65

5.5.
6.
Ostali metali ...................................................................................................................................................................67
CELULOZNI MATERIJALI
6.1.
6.2.
6.3.
Sastav papira i kartona ...................................................................................................................................................68

Proizvodnja papira .........................................................................................................................................................72
Klasifikacija papira i kartona .........................................................................................................................................75
6.3.1.
6.3.2.
6.3.3.
6.3.4.
6.3.5.
6.3.6.
6.3.7.
6.4.
6.5.
6.6.
6.7.
7.
Klasifikacija prema sastavu ...................................................................................................................................................75

Klasifikacija prema gramaturi ..............................................................................................................................................77
Klasifikacija po nameni .........................................................................................................................................................78
Klasifikacija po stepenu konfekcioniranja .............................................................................................................................79
Klasifikacija po nainu obrade povrine ...............................................................................................................................79
Klasfikacija celuloznih materijala prema stepenu lepljenja dovde 08.11.2014. .....................................................................80
Klasifikacija celuloznih materijala po grai ..........................................................................................................................82
Hromo karton i hromo zamena .......................................................................................................................................83

Talas karton ....................................................................................................................................................................84
Lepenka ..........................................................................................................................................................................88
Celofan ...........................................................................................................................................................................90
POLIMERI I POLIMERNI MATERIJALI

7.1.
7.2.
7.3.
7.4.
7.5.
7.6.
7.7.
68
92
Polimeri ..........................................................................................................................................................................92
Polimerni materijali ........................................................................................................................................................93
Sastav plastinih masa ....................................................................................................................................................94
Opta svojstva vezivnih smola i plastinih masa ............................................................................................................96
Polietilen ........................................................................................................................................................................97
Polipropilen ....................................................................................................................................................................99
Polivinilhlorid ..............................................................................................................................................................101
7.7.1. Tvrdi PVC ...........................................................................................................................................................................103
Sadraj
7.7.2. ilavi PVC ...........................................................................................................................................................................105

7.7.3. Meki PVC ............................................................................................................................................................................105
7.8. Poliviniliden hlorid (PVDC) ........................................................................................................................................106

7.9. Polistiren ......................................................................................................................................................................108
7.10. Poliestri ........................................................................................................................................................................111
7.10.1. Polietilen tereftalat ..............................................................................................................................................................111
7.10.2. Polikarbonat........................................................................................................................................................................113
7.10.3. Polietilen naftalat ................................................................................................................................................................113
7.11. Poliamidi ......................................................................................................................................................................114

7.12. Vieslojni savitljivi ambalani materijali .....................................................................................................................115
GRAFIKE BOJE
8.
8.1.
118
Obojene supstance........................................................................................................................................................119
8.1.1. Pigmenti ..............................................................................................................................................................................120

8.1.2. Bojila...................................................................................................................................................................................123
8.2.
Veziva ..........................................................................................................................................................................123
8.2.1.
8.2.2.
8.2.3.
8.2.4.
8.2.5.
8.3.
8.4.
Ulja .....................................................................................................................................................................................124
Firnisi. ................................................................................................................................................................................125
Smole...................................................................................................................................................................................125
Rastvarai ...........................................................................................................................................................................126
Aditivi ..................................................................................................................................................................................127
Svojstva grafikih boja .................................................................................................................................................129

Nain vezivanja grafike boje za podlogu ....................................................................................................................130
8.4.1.
8.4.2.
8.4.3.
8.4.4.
8.4.5.
8.4.6.
Ovravanje oksidacijom veziva ........................................................................................................................................131

Vezivanje boje za podlogu upijanjem...................................................................................................................................132
Vezivanje isparavanjem rastvaraa .....................................................................................................................................134
Vezivanje polimerizacijom veziva ........................................................................................................................................135
Vezivanje geliranjem ...........................................................................................................................................................135
Vezivanje ovravanjem boje pri kontaktu sa hladnom podlogom......................................................................................136
Sadraj
8.4.7. Vezivanje boja sa kombinovanim vezivima ..........................................................................................................................136
8.5.
9.
IZBOR I PODEAVANJE NIJANSE .........................................................................................................................136
LEPKOVI
9.1.
9.2.
Zalepljeni spoj ..............................................................................................................................................................142

Klasifikacija lepkova ....................................................................................................................................................144
9.2.1.
9.2.2.
9.2.3.
9.2.4.
9.2.5.
9.3.
10.
142
Klasifikacija prema funkciji .................................................................................................................................................146

Klasifikacija prema hemijskom sastavu ...............................................................................................................................146
Klasifikacija prema nainu ovravanja ............................................................................................................................148
Klasifikacija prema fizikom obliku .....................................................................................................................................149
Klasifikaciji prema ceni .......................................................................................................................................................151
Primena lepkova u grafikoj i ambalanoj industriji ....................................................................................................151
STAKLO
160
10.1. Postupci proizvodnje staklenih predmeta .....................................................................................................................160

10.2. Svojstva stakla..............................................................................................................................................................162
10.3. Poboljanje svojstava ...................................................................................................................................................165
1. Uvod
1.1. Definicija materijala
Materija je filozofski pojam koji se odnosi na objektivnu stvarnost koja nas okruuje, i postoji
nezavisno od naih ula i shvatanja. Materija postoji u dva oblika, kao:
supstanca i
fiziko polje.
Supstanca je oblik postojanja materije od koga su izgraena sva tela u prostoru koji nas okruuje, i
koja moemo opaziti ili ijeg postojanja moemo biti svesni.
Fiziko polje je deo prostora u kome se osea dejstvo sila (gravitaciono, elektrino, magnetno i
nuklearno).
esto se meaju pojam materija i supstanca, i u govoru se za ono od ega su izgraena fizika tela
upotrebljava re materija, iako ona ima ire znaenje.
Materijal predstavlja supstancu koja, posle odreenih postupaka dobijanja i prerade, obavlja neku
funkciju. Za tehniku primenu znaajni su materijali koji u bar jednom agregatnom stanju imaju tehniki
upotrebljivo svojsto i koji se na pogodan nain mogu proizvesti u industrijskim uslovima.
1.2. Klasifikacija
Materijali se dobijaju na razliite naine:
Nalaze se u prirodi u istom stanju (zlato),
Transformacijom prirodnih sirovina (preradom rude) i
Sintetizovanjem sloenim tehnolokim postupcima, polazei od sirovina iz prirode.
7
Izuavanje materijala moe se ralaniti na izuavanje:

Unutranje strukture
Procesa prerade i
Funkcionalnih svojstava materijala.
Ova tri inioca su meusobno povezana, i promena jednog od njih istovremeno znai i promenu druga
dva. Na primer, da bi se promenilo neko funkcionalno svojstvo odreenog materijala, potrebno je prineniti
neki postupak prerade, koji e u svakom sluaju promeniti i unutranju strukturu.
Struktura materijala moe se razmatrati na etiri nivoa:

Atomska struktura; raspored atoma, jona i molekula i njihove meusobne veze na lokalnom nivou, reda
veliine nm;
Fina struktura; raspored atoma, jona i molekula u prostoru na veim rastojanjima unutar materijala,
ime je odreen nivo pravilnosti njihovog rasporeda; ako je ureenost velika, radi se o kristalnoj
strukturi, a ako ureenost ne postoji, radi se o amorfnoj strukturi;
Mikrostruktura; raspored, oblik, veliina i broj faza u veim razmerama (m); ovim je definisan
raspored mikrokonstituenata koji se mogu uoiti posmatranjem pod optikim mikroskopom;
Makrostruktura; geometrijski oblici i agregatno stanje materijala na nivou reda veliine mm; definisanje
makrostrukture je posebno znaajno kod sloenih funkcionalnih i kompozitnih materijala.
Svojstvo materijala se moe definisati kao merljiva veliina kojom se karakteriu stanje i oblik, ili
mera sposobnosti materijala da prua odgovor na spoljanje uticaje. Svojstva materijala se mogu
klasifikovati na razne naine, kao na primer:
8
Hemijska svojstva; odnose se na ponaanje materijala kada su oni izloeni raznim hemijskim uticajima;
Tipina hemijska svojstva su otpornost na koroziju, zapaljivost, toksinost, sklonost ka oksidaciji;
Fizika svojstva; odnose se na ponaanje materijala koji je izloen delovanju nekog fizikog polja;
Tipina fizika svojstva su gustina, specifina teina, elektrina provodnost i druga elektrinasvojstva;
stepen providnosti i druga optia svojstva; magnetna permeabilnost i druga magnetna svojstva;
temperatura faznih prelaza i druga termika svojstva...
Mehanika svojstva; odnose se na sposobnost materijala da se odupre delovanju spoljanjih sila, koje
pod raznim uslovma deluju tako da ga deformiu i polome; Tipina mehanika svojstva suotpornost na
zatezanje, sabijanje, smicanje, savijanje, uvijanje i izvijanje, zatim ilavost, tvrdoa, otpornost na zamor
materijala...
Tehnoloka svojstva; odnose se na ponaanje materijala u procesu prerade; veoma je vano poznavati
kakva je sposobnost livenja, brizganja, presovanja ili dubokog izvlaenja nekog materijala, da bi se
mogli proizvesti upotrebljivi predmeti;
Upotrebna svojstva; odnose se na ponaanje materijala u krajnjoj primeni; esto su za krajnju primenu
od najveeg znaaja neka mehanika sojstva, ali, zavisno od vrste materijala i naina primene, i druga,
kao na primer stepen upojnosti, glatkoa, barijerna svojstva...
Prema nameni materijali se mogu podeliti na:
Konstrukcione; Slue za izradu mainskih, graevinskih i drugih konstrukcija koje treba da izdre
velika optereenja; Za ove materijale je znaajno da imaju veliku mehaniku otpornost i otpornost na
uticaje kojima e biti izloeni tokom eksploatacije;
Pomone; Slue za izradu delova koji nisu jako mehaniki optereeni, i koji obavljaju razne funkcije,
kao na primer izolatori, koroziono otporni delovi, zaptivai, obloge;
9
Pogonske; Uestvuju u proizvodnji kao maziva, goriva i prenosioci pritiska i toplote (vazduh, voda,
vodena para).
Nain na koji se u materijalu reaju atomi ili molekuli zavisi od geometrijskih uslova, kao to su
veliina estica i ugao veza izmeu njih. Da bi se dobila stabilna struktura, neophodno je da se ostvari
maksimalna mogua gustina pakovanja gradivnih estica, odnosno maksimalan broj veza po jedinici
zapremine materijala. Lokalni raspored atoma, jona i molekula u materijalu naziva se atomska struktura, i
prema stepenu ureenosti struktura materijala moe biti:
Kristalna; Pravilan, periodian raspored atoma, jona ili molekula u materijalu; Kristalna struktura moe
se opisati idealizovanim geometrijskim modelom - kristalnom reetkom; U vorovima kristalne reetke
rasporeeni su atomi u prostoru.
Amorfna; kod amorfne strukture ne postoji pravilan raspored i perodinost gradivnih estica na veim
rastojanjima.
Na osnovu prirode veze i strukture, materijali se mogu podeliti u etri osnovne grupe, prikazane u
tabeli 1.1.
10

Tabela 1.1 Opta klasifikacija materijala na osnovu veza i strukture
R.b.
Osnovna grupa
Podgrupa
Feromagnetni metali i legure
Metalni
materijali
Obojeni metali i legure
Termoplastine plastine mase
Polimerni
materijali
Termostabilne plastine mase
Elastomeri
Najznaajniji materijali
Gvoe
Ugljenini elik
Legirani elik
Nerajui elik
Alatni elik
Aluminijum
Bakar
Magnezijum
Nikal
Titanijum
Dragoceni metali
Refraktorni metali (otporni na najvie temperature)
Legure (Mesing Cu-Zn, Bronza Cu-Sn, Duraluminijum
Al-Mg, Tipografskalegura Pb-Sn-Sb...)
Polietilen (PE)
Polipropylene (PP)
Polistiren (PS)
Polivinil hlorid (PVC)
Alkidi
Smole (amino i fenolne)
Epoksidi
Poliuretani
Nezasieni poliestri
Guma
Kevlar
11

R.b.
Osnovna grupa
Keramiki
materijali
Kompozitni
materijali
Podgrupa
Najznaajniji materijali
Staklo
Staklo-keramika
Glina
Porcelan
Termootporna keramika
Abrazivi
Za specijalne namene
Dijamant
Grafit
Ojaane plastine mase
Kompoziti sa metalnom matricom
Kompoziti sa keramikom matricom
Sandvi strukture
Beton
12
2. Struktura i svojstva materijala sa razliitim hemijskim vezama

Materijali su izgraeni od samostalnih, meusobno razdvojenih gradivnih elemenata (slika 2.1):
Atoma;
Jona ili
Molekula.
a)
b)
c)
Slika 2.1 a) Atom ugljenika; b) Joni natrijuma i hlora; c) Molekul vode
Veze izmeu atoma uspostavljaju se preko elektrona, koji su rasporeeni u ljuskama, ili omotaima.
Za uspostavljanje veza znaajni su elektroni u spoljanjem omotau, koji se nazivaju valentni elektroni.
Atom se sastoji od pozitivno naelektrisanog jezgra i negativno naelektrisanih elektrona koji su
rasporeeni oko jezgra. Sile izmeu atoma u vrstom materijalu su elektrostatike prirode i mogu biti
odbojne i provlane. Izmeu dva jezgra sile su odbojne, a izmeu jezgra jednog atoma i elektronskog
13
omotaa drugog atoma sile su privlane. Ukoliko se

rastojanje izmeu atoma smanjuje, javlja se odbojna sila
koj je sve vea sa smanjenjem rastojanja. Ukoliko se
rastojanje poveava, javlja se privlana sila, koja u
poetnoj fazi udaljavanja raste, da bi posle dostizanja
nekog odreenog rastojanja poela da opada. Postoji
ravnoteno rastojanje izmeu atoma, r0, za koje su
privlane i odbojne sile uravnoteene, tako da je
rezultujua sila izmeu atoma jednaka nuli, a energija
veze minimalna (slika 2.2).
Energija koju treba uloiti da bi se atomi iz
ravnotenog stanja u molekulu razdvojili na beskonano
rastojanje (u praksi: na rastojanje na kome je meusobno
dejstvo zanemarljivo) naziva se energija veze. to je ona
vea, veza je jaa a molekul je stabilniji. Na dijagramu e
molekulima sa jaim vezama odgovarati kriva
potencijalne energije sa minimumom koji je pomeren ka
niim vrednostima (ali to znai veliku apsolutnu vrednost
energije veze).
Naini vezivanja atoma u materijalu odreeni su
jainom veza i njihovom usmerenou u prostoru. Veze
koje se ostaruju velikim smanjenjem energije elektrona
Slika 2.2 Energija veze i sile u molekulu vodonika
14
nazivaju se jake ili primarne veze. Postoje tri granina sluaja primarnih veza izmeu atoma:
Kovalentna veza
Jonska veza i
Metalna veza.
Osim veza izmeu atoma, postoje i veze koje se uspostavljaju izmeu molekula, i u tom sluaju se radi
o slabim, sekundarnim vezama (mala energija veze). Granine vrste sekundarnih veza se ne mogu lako
razlikovati, jer se u ovomsluaju radi o blagom privlaenju dipola (molekula koji su elektrino neutralni,
ali u kojima je primeeno razdvajanje naelektrisanja).
Veze izmeu atoma u velikom broju materijala ne mogu se svesti samo na jedan od graninih
sluajeva, jer u tim materijalima u formiranju veza ne uestvuju samo elektroni iz spoljanjeg omotaa,
ve i oni iz unutranjeg.
2.1. Kovalentna veza

Kovalentna veza u molekulu ostvaruje se tako to dva atoma od svojih valentnih elektrona formiraju
zajedniki elektronski par. Valentni elekroni su oni elektroni koji se nalaze u spoljanjem elektronskm
omotau atoma, i mogu, ali i ne moraju, da uestvuju u formiranju hemijske veze. Ovaj tip hemijske veze
karakterisian je za vezivanje atoma nemetala. Na primer, grafit je materijal kod koga je svaki atom
ugljenika povezan kovalentnim vezama sa po tri susedna atoma ugljenika. S obzirom da su u ovoj
alotropskoj modifikaciji ugljenika tri kovalentne veze smetene u ravni, pod uglom od 120, grafit ima
karakteristinu slojevitu strukturu. Meutim, u dijamantu je svaki atom ugljenika povezan sa etiri atoma
ugljenika, a kovalentne veze su u prostoru orijentisan u pravcu rogljeva tetraedra, ime se formira
karakteristina trodimenzionalna mrea. Iz ova dva primera moe se zakljuiti da su kovalentne veze
usmerene (slika 2.3).
15
a)
b)
Slika 2.3 Prikaz strukture: a) Grafita; b) Dijamanta
Formiranjem kovalentne veze ili veza, svaki atom popunjava svoju spoljanju elektronsku ljusku do
pune konfiguacije (2, 8 ili 16 elektrona, zavisno od rednog broja hemijskog elementa). Tako na primer,
ugljenik koji ima etiri valentna elektrona, u veini jedinjenja formira etiri kovalentne veze (kao u
dijmantu, slika 2.3), ime dobija jo etiri elektrona i popunjava spoljanju elektronsku ljusku do broja
osam. Vodonik, koji ima jedan valentni elektron na prvom nivou, prilikom formiranja kovalentne veze
dobija jo jedan elektron, ime popunjava spoljanju elektronsku ljusku do broja dva. Ostvarivanje pune
konfiguracije elektrona u spoljanjoj ljusci omoguava formiranje jake hemijske veze, kao to je to
prikazano na primeru metana CH4 (slika 2.4).
16
a)
b)
Slka 2.4 a) Formiranje elektronskih parova izmeu ugljenika i vodonika; Ugljenik u svojoj spoljanjoj elektronskoj
ljusci sada ima 8 elektrona, ime je popunio drugu elektronsku ljusku maksimalnim brojem elektrona za taj
energetski nivo; Vodonik u svojoj spoljanjoj (prvoj i jedinoj) elektronskoj ljusci sada ima dva elektrona, ime je
popunio prvu elektronsku ljusku maksimalnim moguim brojem elektrona za taj elektronski nivo; b) Prikaz ugla
izmeu veza koje formira atom ugljenika u veini jedinjenja (teraedarska struktura, 10930')
Materijali sa kovalentnim vezama su u najveem broju sluajeva:

Tvrdi;
Krti;
Loi provodnici elektrine struje;
Loi provodnici toplote;
Sa visokom takom topljenja.
Tipina kovalentnaveza ostvaruje se u ugljovodonicima, jedinjenjima silicijuma sa kiseonikom i ...
17
2.2. Jonska veza

Jonska veza formira se tako to jedan atom otputa, a drugi prima taj valentni elektron, pri emu oa
atoma tee da postignu punu konfiguraciju svoje spoljanje elektronskeljuske. Jonsku vezu najee
formiraju atom nemetala i atom metala. Atom metala otputa valentne elektrone, ime postaje katjon
(elektropozitivan jon). Atom nemetala prima te elektrone i postaje anjon (elektronegativni jon). Izmeu
katjona i anjona uspostavlja se jaka elektrostatika privlana sila koja formira jonsku vezu.
S obzirom da su elektroni koji formiraju vezu lokalizovani, i da je energija veze velika, materijali sa
jonskom vezom:
Imaju visoku temperaturu topljenja;
Malu elektrinu provodljivost;
Malu toplotnu provodljivost;
Veliku tvrdou
Veliku krtost.
Tipini materijali sa izraenim jonskim karakterom veze su keramiki materijali, a tipian primer iste
jonske veze ostvaruju halogenidi alkalnih metala (NaCl, KBr, slika 2.5).
18
a)
b)
c)
d)
Slika 2.5 Jonska veza u sluaju NaCl: a) Prikaz katjona i anjona koji nastaju prelaskom elektrona iz spoljanje
ljuske natrijuma (koji kao atom u treoj, spoljanjoj eletronskoj ljusci ima samo jedan elektron, ijim otputanjem
postie stabilnu elektronsku konfiguraciju - osam elektrona u drugom elektronskom nivou) u spoljanju elektronsku
ljusku hlora (kao atom, hlor ima sedam valentnih elektrona,a kao jon osam); b) Dvodimenzionalni prikaz kristalne
reetke NaCl; c) Trodimenzionalnimodel kristalne struktureNaCl; d) Realni model kristalne strukture NaCl, koji
ilustruje gusto pakovanje katjona i anjona
2.3. Metalna veza

Metalna veza se, za razliku od jonske ili kovalentne, uspostavlja izmeu veeg broja atoma metala.
Svaki atom metala oslobaa se valentnog(ih) elektrona, tako da oni postaju zajedniki za vei broj
metalnih jezgara. Formira se oblak slobodnih elektrona (elektronski gas) u kome su elektroni veoma
pokretljivi i ispunjavaju slobodan prostor izmeu izmeu jezgara atoma metala u kristalnoj reetci.
Pozitivni joni nastali otputanjem elektrona su utopljeni u elektronskom oblaku, sa kojim se nalaze u
19
dinamikoj ravnotei (slika 2.6). Ovakav nain delokalizacije elektrona doprinosi da metalna veza nije
usmerena.
a)
b)
Slika 2.6 Metalna veza: a) ematski prikaz slobodnih valentnih elektrona (crne take sa belim slovom "v"), koji su
napustili spoljanju elektronsku ljusku atoma metala i postali zajedniki elektroni; b) Ilustracija elektronskog oblaka
u kome se nalaze pozitivni joni metala, pozicionirani u vorovima kristalne reetke
Zahvaljujui velikoj pokretljivosti elektrona, metali su dobri provodnici elektrine struje i toplote.
S obzirom da elektroni apsorbuju fotone metali su u principu neprovidni materijali.
Metalna veza, odnosno dinamika ravnotea izmeu zajednikih elektrona i pozitivno naelektrisanih
jezgara omoguava da se metalni materijali mogu dobro obraivati plastinim deformacijama, jer se
pozitivni joni premetaju izjedne pozicije u drugu mehanizmom klizanja, pri emu se stalno uspostavlja
dinamika ravnotea suprotnih naelektrisanja.
20
2.4. Sekundarne veze

Sekundarne veze spadaju u grupu slabih veza koje se uspostavljaju elektrinim privlaenjem izmeu
dipolnih molekula, koji mogu biti stalni ili fluktuirajui. Ove veze nazivaju se Van der Valsove veze.
Postoje molekuli kod kojih naelektrisanje nije ravnomerno rasporeeno, pa se centri pozitivnog i
negativnog nalektrisanja ne poklapaju, ime se formira slabi dipol. Izmeu suporotnih krajeva dipola
pojavljuje se sila elektrostatikog privlaenja (slika 2.7).
a)
b)
c)
d)
Slika 2.7 a) Atom kiseonika jae privlai elektrone od atoma vodonika, tako da neelektrisanje u molekulu vode nije
ravnomerno rasporeeno, ime se formira dipol; b) Uspostavljanje vodonine veze izmeu dipolnog molkeula
amonijaka i dipolnog molekula vode; Dipolni molekuli se orijentiu suprotno nelektrisanim krajevima jedan prema
drugom, pri emu dolazi do elektrostatikog privlaenja; c) ematski prikaz uspostavljanja van der Valsovih veza u
materijalu; d) Sekundarne veze se smatraju slabim vezama, ali ipak omoguavaju nekim vrstama gutera da hodaju
uz vertikalnu staklenu plou.
Ukoliko u molekulu dipola koji uestvuje u formiranju sekundarne veze pozitivan pol predstavlja
vodonik, takva sekundarna veza naziva se vodonina veza.
21
Iako slabe, ove veze su esto dovoljne da odrede krajnji raspored grupa atoma u materijalima i veoma
su znaajne za strukturu i svojstva polimernih materijala.
Na primer, polimerni materijali se sastoje od dugakih molekula sa kovalentnim vezama, pa bi se
generalno oekivalo da su oni veoma krti. Meutim, izmeu lanaca se mogu uspostaviti slabe Van der
Valsove veze. Pod dejstvom optereenja ove veze se relativno lako raskidaju, omoguavajui da dugaki
makromolekuli klize jedan preko drugog, ime se moe objasniti velika sposobnost plastine deformacije
nekih polimernih materijala.
22
3. Fizika svojstva podloga za tampanje

3.1. Debljina
Debljina podloge je definisana u postupku izrade materijala. Poznavanje debljine materijala je vano iz
nekoliko razloga. Prilikom podeavanja tamparske maine potrebno je podesiti zazor izmeu cilindara i
pripremiti ureaj za transport materijala. Tokom razrade konstrucije izdanja potrebno je predvideti i kolika
e biti ukupna debljina izdanja, a za to je, pored broja strana, neophodno znati i debljinu pojedinog lista.
Buene kartice ili neke vrste karata za gradski prevoz moraju imati veoma ujednaenu i tano odreenu
debljinu, jer su aparati u kojima se primenjuju precizno badareni za odreenu debljinu materijala.
Meutim, debljine podloga koje se tampaju tehnikama sito-, transfer- ili tampon tampe nemaju tako znaajnu ulogu tokom tampanja, s obzirom na specifinosti pomenutih tehnika.
Debljina podloge se odreuje merenjem mikrometrom veeg broja uzoraka na vie mesta. Deblji
uzorci se mogu meriti pojedinano, a kod tanjih se vie komada sloi jedan preko drugog i merenje se
izvodi pod definisanim optereenjem. Izmereni rezultat se podeli sa brojem listova, pa se kao debljina
podloge uzima sredinja vrednost merenja.
3.2. Gramatura
Gramatura je jedno od najvanijih fizikih svojstava podloga namenjenih tampanju. Predstavlja masu
(m) odreene povrine (S) podloge. Moe se odrediti na nekoliko naina, preciznim merenjem mase
uzorka tano odreene povrine i izraava se kao:
m
G=
[ g/ m 2 ]
S
23
U praksi se gramatura moe praktino odrediti ako je poznata masa odreenog broja tabaka i njihov
format. Tada se iz odnosa mase i povrine tih tabaka dobija gramatura. U laboratorijskim uslovima se meri
masa nekoliko uzoraka iseenih ablonom, pomou kvadrantne vage, ija je skala badarena tako da se
vrednost gramature direktno oitava.
3.3. Gustina i specifina teina

Poznavajui debljinu, povrinu i masu podloge, moe se jednostavno doi do podatka o gustini. S
obzirom da gustina predstavlja masu jedinine zapremine, moe se izraunati po jednaini:
m
m
G
= =
=
V S d d
gde su:
m [g] - masa ,
V [m3] - zapremina ,
G [g/m2] - gramatura i
d [m] - debljina lista podloge.
Kako se karakteristika papira moe izraziti i gramaturom, to se gustina moe izraunati kao odnos
gramature i debljine.
Specifina zapremina, , predstavlja recipronu vrednost gustine i moe se izaziti na sledei nain:
= 1/ = d / G.
Ova veliina se ee koristi za definisanje fizikih svojstava podloge. Kod papira postoji veliki
raspon specifinih zapremina, zbog prisustva razliitih dodataka, razliitog naina mlevenja i zavrne
obrade. Usled toga tanki papiri mogu biti vee gramature, i obratno.
24
3.4. Pravac vlakana

O pravcu vlakana ima smisla govoriti samo kod papira. Prilikom formiranja papirne trake dolazi do
orijentacije vlakana u smeru kretanja trake. Usled toga papir nema ista svojstva u pravcu kretanja trake i
normalno na njega. U nekim sluajevima orijentacija vlakana je veoma znaajna za izbor postupka
tampanja ili dorade papira, kao i za primenu grafikog proizvoda. Otpornost na kidanje (zatezna vrstoa), cepanje (smicanje) i savijanje, kao i dimenziona stabilnost, razlikuju se u ova dva pravca. To je
razumljivo, jer u jednom sluaju sila deluje normalno na vlakna, a u drugom paralelno sa osom vlakana.
to se dimenzione stabilnosti tie, uzrok razliite promene duine papira zbog apsorbovanja vlage lei u
razliitoj deformaciji pojedinanog vlakna po pravcima koji su paralelni i normalni na osu vlakna. Vlakno
mnogo vie bubri u poprenom pravcu, pa e i promena dimenzija biti vea u tom pravcu.
O ovom problemu treba posebno voditi rauna prilikom tampanja viebojnih reprodukcija na
tabanim ofset mainama. Papir se see tako da dua strana tabaka bude paralelna pravcu vlakana (smeru
kretanja papirne trake prilikom formiranja). Za papir iseen na ovaj nain kae se da je iseen u uskom
pravcu. Prilikom tampanja prve boje moe doi do promena dimenzija papira usled prisustva tenosti za
vlaenje. Promene dimenzija su izraenije u poprenom pravcu. Seenjem papira na pomenuti nain (u
uskom pravcu), postie se da popreni pravac vlakana papira doe po obimu cilindra, gde je promenom
prenika cilindra forme mogue korigovati manje promene dimenzija tabaka. Postoji jo nekoliko primera
koji ukazuju na vanost poznavanja pravca vlakana u papiru: pri izradi knjiga treba voditi rauna da uzduni pravac papira bude paralelan leima knjige; uzduni pravac etiketa za automatsko etiketiranje boca
treba da bude paralelan osi boce.
Pravac vlakana u papiru se odreuje jednostavnim eksperimentima:
Ako se komad papira nakvasi on e se uvrnuti tako da dua osa nastalog cilindra bude paralelna pravcu
vlakana;
25
Cepanjem tabaka paralelno sa pravcem vlakana

dobie se ravna linija cepanja, dok e se u
drugom sluaju dobiti izlomljena linija;
Otpor materijala cepanju je vei ako se cepanje
vri popreno na pravac vlakana;
Ako se uporede rezultati ispitivanja papira
zatezanjem (duine kidanja) u dva meusobno
normalna pravca, moe se zakljuiti da je onaj
pravac za koji se dobija vea vrednost paralelan
vlaknima.
Slika 3.1
Odreivanje pravca vlakana kod papira: 1
Jedna od najpopularnijih metoda za odreivanje - uzduni i 2 - popreni pravac
pravca vlakana je pomou dve trake istih dimenzija.
Jedna traka se iseca u pravcu vlakana, a druga normalno na njega (slika 3.1). Trake se uhvate izmeu palca
i kaiprsta i okrenu na gore. Vie se savija traka kod koje je pravac vlakana paralelan kraoj strani.
3.5. Elektrina svojstva

3.5.1. Specifina elektrina otpornost
Specifina elektrina otpornost ima veliki znaaj kod papira namenjenih primeni u elektrinim
ureajima ili kablovima, kao izolacioni materijal u elektrinim kondenzatorima, transformatorima ili
kablovima.
Specifina elektrina otpornost, , predstavlja otpornost, R, provodnika jedinine duine l, i jedinine
povrine, S, poprenog preseka:
26
S
l
i izraava se u m (ommetrima).
R ,
3.5.2. Specifina elektrina provodnost

Specifina elektrina provodnost, , predstavlja recipronu vrednost speifine elektrine otpornosti, i
izraava se u simensima po metru (S/m):
1
Specifina elektrina provodnost celuloznih materijala je mala, oni su dobri izolatori, meutim, sa
poveanjem sadraja vlage ona se poveava.
Merenje vlanosti papira svodi se na merenje elektrine provodljivosti.
3.6. Optika svojstva

3.6.1. Boja
Boja se meri spektrofotometrima. Da bi spektrofotometri mogli da jednu subjektnu kategoriju, kao to
je boja, iskau kvantitativno, neophodno je da se uzmu u obzir i karaktristike izvora svetlosti pod kojim
ovek posmatra obojeni objekat, kao i karakteristika posmatraa (prosean ljudski vid). Karakteristike
razliitih standardizovanih izvora svetlosti su ugraene u spektrofotometar, kao i karakteristika prosenog
posmatraa. Na poetku merenja ove dve karakteristike se moraju izabrati u spektrofotometru, da bi ih on
koristio u izraunavanju koordinata boje, a samo merenje se svodi na merenje spektralne refleksije
izabrane svetlosti sa uzorka, u celom opsegu talasnih duina (najee sa korakom od 10 nm).
27
Boja se moe iskazati u razliitim sistemima, a jedan od najee korienih sistema jeste CIE L*a*b*
sistem, (slika 3.2).
a)
b)
Slika 3.2: a) ematski prikaz CIE L*a*b* bojenog prostora; b) Ilustracija teorije oponentnih boja - gledati u belu
taku u sredini slike 15 sekundi, a onda skrenuti pogled na belu pozadinu
Koordinata L* opisuje svetlinu boje. Za L* = 0 sve su boje crne, za L* = 100 sve su boje bele.
Koordinata a* opisuje koliko u nekoj boji ima zelene ili crvene, a koordinata b* udeo ute ili plave. Ovi
parovi boja su izabrani na osnovu teorije oponentnih boja, po kojoj ovek ne moe da vidi neku boju kao
kombinaciju zelene i crvene, ili plave i ute. postoje uto-zelena, zeleno-plava, ljubiasta ili narandasta,
ali ne postoje zeleno-crvena ili plavo uta.
Boja tipinog papira iskazana je velikom vrednou L* (velika svetlina), i malim vrednostima a* i b*
(papir je neutralno obojen, taka na dijagramu se nalazi u blizini sive ose).
28
3.6.2. Sjaj
Sjaj podloge je povezan sa njenom glatkoom, mada se pri tome radi o dva svojstva razliitog karaktera. Glatkoa zavisi od mikroreljefnosti povrine, a sjaj je optika osobina koja definie koliki se deo
svetlosti reflektuje od povrine pod uglom jednakim upadnom. Kod hrapavih povrina svetlost se reflektuje pod razliitim uglovima. Sjaj takvih povrina je slab. Da bi papir bio sjajan on obavezno mora da bude i
gladak. Meutim nisu svi glatki papiri sjajni. U nekim sluajevima sjaj povrine moe da predstavlja estetsku prednost. Meutim treba voditi rauna da preterani sjaj moe da ometa itljivost teksta.
Prilikom odreivanja sjaja papira standardnom procedurom (TAPPI T 480), meri se odnos jaine svetlosti reflektovane pod uglom koji jednak upadnom uglu, prema jaini upadne svetlosti (slika 3.3). Po
standardnoj proceduri merenja sjaja papira obavljaju se pod uglovima od 20 ili 75, a kod lakiranih povrina radi se pod uglom od 60.
a)
b)
Slika 3.3 a) Difuzna refleksija sa hrapave povrine - mali sjaj; b) ogledalska refleksija sa glatke povrine - visoki sjaj
Tipine vrednosti sjaja kreu se od 5% za nepremazne papire, do 90% za sjajne premazne papire.
29
3.6.3. Svetlina
Svetlina se definie kao stepen refleksije plave svetlosti talasne duine 457 nm. Ovo je arbitrarno (na
osnovu subjektivne procene) izabran kriterijum za definisanje svetline, ali je detaljno standardizovan
(Tappi T 452). Stepen refleksije plave svetlosti se koristi u itavoj industriji papira i celuloze za
kontrolisanje procesa. Svetlina nije isto to i stepen beline.
Meutim, svetlina celuloze i ostalih komponenti koje ulaze u sastav papira omoguavaju da se
predvidi maksimalni stepn beline papira koji e moe postii.
3.6.4. Belina
Stepen beline je pokazatelj u kojoj meri papir difuzno reflektuje sve talasne duine vidljive svetlosti.
Apsolutno odreivanje stepena beline nije mogue, pa se pribegava poreenju uzoraka sa etalonom ija se
belina smatra maksimalnom (ISO 11475, JUS H.N8.129). Kao etalon koristi se talog MgO (100% belo).
Izuzetno se primenjuje i BaSO4 (96%). Osim subjektivnog poreenja mogu se i instrumentalno meriti
stepeni refleksije etalona i uzorka. Poznavanje beline podloge ima znaaj prilikom izbora podloge za kvalitetnija izdanja i proizvode, a pogotovo ako se tampa transparentnim bojama.
Prilikom izrade papira dodaju se razne supstance koje utiu na nijansu koju e papir imati na kraju
procesa. Takoe, nijansu odreuje i udeo pojedinih sirovina u papiru. U Evropi se, generalno uzevi,
primenjuju papiri veeg stepena beline. U Americi preovladava miljenje da je za ljudsko oko manje
zamoran otisak nainjen na papiru nieg stepena beline, pa je dodavanje belila zabranjeno za pojedine
vrste papira (kolske sveske).
30
3.6.5. Providnost i opacitet

Opacitet predstavlja meru neprovidnosti, odnosno odnos svetlosnog fluksa koji podloga sprei da
proe, prema svetlosnom fluksu upadne svetlosti. Potpuno neprovidna sredina bi imala opacitet 100%,
odnosno upadna svetlost bi bila u punoj meri spreena da proe.
Providnost ili transparentnost se izraava odnosom proputenog i upadnog svetlosnog fluksa.
Providnosti i opacitet su suprotne veliine.
U zavisnosti od namene proizvoda neophodno je obratiti panju na ova svojstva. Paus papir, na primer, mora da ima veliku providnost, a novinski to vei opacitet, zbog lakoe itanja.
Providnost se u praksi procenjuje tako to se list stavi preko jedne crne i jedne bele podloge. Ukoliko u
oba sluaja izgleda isto, tada se smatra da je njegova transparentnost veoma blizu 0%. Postoje i objektivne
metode koje se baziraju na fotometrijskim merenjima (ISO 2471 i TAPPI T425). Meri se stepen refleksije
uzorka u dva sluaja: kada se uzorak nalazi iznad belog standarda (stepen beline vei od 80%), i kada se
uzorak nalazi iznad crne povrine (stepen beline manji od 6,5%). Transparentnost se izraunava po jednaini:
providnost =
b-c
ub - uc
gde su:
b [%] - stepen refleksije uzorka meren iznad belog standarda,
c [%] - stepen refeksije iznad crnog standarda,
ub [%] - stepen beline belog standarda i
uc [%] - stepen beline crne povrine.
31
3.7. Povrinska i barijerna svojstva

3.7.1.
Glatkoa
Kvalitet otiska i vernost reprodukcije sitnih detalja u velikoj meri zavisi od mere ostvarenog dodira
tamparske forme i podloge. Kontakt zavisi, dalje, od toga koliko je podloga ravna i glatka. Svaka neravnina na podlozi predstavlja prepreku kontaktu tampajuih elemenata tamparske forme, sa udubljenim
delovima povrine podloge, usled ega se moe desiti da se pojedini delovi slike ne reprodukuju. Neravnine na povrini nekog materijala karakteriu sledei geometrijski parametri: srednje rastojanje izmeu
izdignutih neravnina - korak i srednja dubina ulegnua (slika 3.4).
Pri tome se istiu razliite vrednosti mikro- i makroneravnina. Zato, pri karakterisanju povrine
materijala treba razlikovati pojmove "ravan" i "gladak" (slika 3.5). U kojoj meri je podloga ravna odreuju
makroneravnine, sa velikim korakom, koje se rasprostiru na veim elementima povrine (preko 1 mm2).
Glatkou odreuju mikroneravnine sa manjim korakom. Na taj nain, povrina papira moe biti
istovremeno i ravna i hrapava, kao to moe biti neravna i glatka. Uticaj mikro- i makroneravnina na kvalitet tampanja moe biti razliit, jer makroneravnine u svakom sluaju oteavaju tampanje, dok
mikroneravnine, u sluaju da je korak manji od dimenzija najsitnijih detalja na tamparskoj formi, nemaju
znaajnijeg uticaja. Pod tim uslovom se mogu dobiti izuzetno kvalitetni otisci na hrapavom, ali dovoljno
ravnom materijalu. Meutim, poveanje glatkoe u najveem broju sluajeva povoljno utie na kvalitet
tampe, jer je kontakt tamparske forme i papira potpuniji.
U svim postupcima tampanja, osim sito tampe, prenos boje se ostvaruje usled pritiska kojim
tamparska forma deluje na podlogu. Usled dejstva pritiska moe doi do izravnavanja i poveanja
glatkoe povrine podloge. Kod tvrdih podloga kao to su metalne folije, staklo, keramika, ovaj efekat je
minimalan. Meutim, kod papira moe doi do znatnog poveanja glatkoe pod pritiskom.
32
Slika 3.4
Elementi neravnina: l0 korak, h0 - dubina ulegnua
Slika 3.5 Oblici neravnina povrine papira: a) ravna hrapava povrina; b)

neravna glatka povrina; c) neravna hrapava povrina d) ravna glatka
povrina
Najvei stepen glatkoe imaju folije od plastinih masa. Glatkoa papira zavisi od sastava i naina
obrade, kao i od toga koja strana papira se posmatra. Vei udeo punilaca, kalandrovanje ili premazivanje
utiu na poveanje glatkoe povrine papira. Kod papira koji su formirani na klasinim papir-mainama sa
jednim sitom postoji razlika u glatkoi izmeu strane koja je tokom formiranja bila okrenuta situ i strane
okrenute filcu. Strana papira formirana prema situ sledi njegovu strukturu i moe se okarakterisati kao hrapava, dok je gornja strana glatka. Ako se na papiru sa izraenom razlikom izmeu povrina tampa neki
proizvod samo sa jedne strane, tada se u veini sluajeva bira gornja strana.
Glatkoa papira se po Beku (Beck) izraava vremenom potrebnim da 10 cm3 vazduha pod dejstvom
podpritiska od 0,49 bara protekne izmeu povrine papira i polirane ploe odreenih dimenzija, izmeu
kojih deluje sila pritiska od 9,81 N po povrini 1 cm2. Kod papira vee glatkoe kontakt papira sa ploom
je potpuniji, pa je vreme due.
Glatkoa se moe odrediti i optikim putem, po epmenu (Chapman), merenjem intenziteta reflektovane svetlosti pod razliitim uglovima. Uz povrinu papira se odreenom silom pritisne staklena prizma,
33
kroz koju dospeva paralelan snop svetlosti. Svetlost se pod manjim uglom odbija od delova povrine koji
su u kontaktu sa prizmom, a pod veim od delova koji ne dodiruju prizmu. Poreenjem signala na dvema
fotoelijama, na koje padaju zraci reflektovani od povrine podloge u kontaktu sa prizmom i ostatka
povrine, dobija se podatak o vrednosti glatkoe, odnosno hrapavosti.
3.7.2.
Propustljivost vodene pare, gasova i masnoe
Ova svojstva nemaju toliki znaaj za postupak tampe, koliko za primenu odtampanog ili
neodtampanog grafikog proizvoda, i posebno kao ambalanog materijala.
Propustljivost gasova je povezana sa poroznou, koja, kod papira, zavisi od popunjenosti zapremine
lista vlaknima. Meuprostor izmeu vlakana ini kapilarni sistem. to je vei udeo zapremine
meuprostora u ukupnoj zapremini, materijal je porozniji.
Propustljivost za vazduh po Beku se odreuje zapreminom vazduha koja se usisa pri potpritisku od 0,5
bara za jednu sekundu kroz povrinu 1 cm2.
Propustljivost vodene pare kroz papir zavisi od poroznosti, ali u znatno veoj meri od higroskopnosti
celuloznog vlakna. Do prolaska vlage kroz papir dolazi difuzijom, usled razliite vlanosti na dve strane
lista.
Propustljivost vodene pare kroz papir se odreuje tako to se posuda sa zasienim rastvorom soli
hermetiki zatvori uzorkom ija se propustljivost ispituje. Zatim se posuda postavi u eksikator sa
sredstvom za suenje. Posle odreenog vremena izmeri se masa suda sa rastvorom. Masa se smanji za onaj
deo tenosti koji je proao kroz papir (JUS H.N8.127).
Propustljivost masnoa je neeljeno svojstvo veine ambalanih materijala. Za propustljivost masti
(kao i gasova) odgovorne su kapilare koje izlaze na povrinu lista podloge. Ukoliko kapilare ne izlaze na
povrinu, ili su nekim postupkom obrade zatvorene, propustljivost lista e biti manja.
34
Propustljivost masti kroz papir se ispituje stvaranjem mehuria. Traka papira se kratkotrajno zagreva
iznad plamena ili na posebno konstruisanom grejnom cilindru. Pri tome dolazi do naglog isparavanja vlage
apsorbovane u unutranjosti lista. Ako su pore na povrini zatvorene, tada para ne moe da napusti list i
formiraju se mehurii. to je gustina i veliina mehuria vea, propustljivost papira je manja. esto se
propustljivost masti ispituje tako to se na povrinu papira stavi kap terpentinskog ulja ili sline supstance,
pa se papir pokrije istim takvim papirom. Ovaj sendvi se oblae obinim pisaim papirom, pa se sve
zajedno postavi izmeu dve staklene ploice. Gornja ploica treba da ima masu 100 g. Ako za 120 minuta
ne doe do prodiranja masnoe do istih listova papira, ili ako prodre samo na nekim mestima male
povrine, smatra se da je papir nepropusan za masnoe.
3.7.3.
Keljivost
O keljivosti ima smisla govoriti samo kod papira. Ovo svojstvo predstavlja suprotnost upojnoj moi,
koja je povezana sa kapilarnom strukturom. U toku izrade papiru se dodaju neke supstance, koje smanjuju
upojnu mo i spreavaju razlivanje boje usled kapilarnih pojava. One, u stvari, zatvaraju kapilare koje
dospevaju do povrine papira, i daju joj hidrofoban karakter. Proba na keljivost se obavlja pomou
standardnog pera umoenog u mastilo standardnog sastava. Ako se povuene linije razlivaju, konstatuje se
da papir nije keljen (lepljen). Keljivost papira se odreuje i tako to se od papira napravi posuda u koju se
sipa mastilo i meri se vreme za koje ono probije podlogu.
Kod ostalih podloga, kao to su plastine i aluminijumske folije ili metalne ploe, upojnost je
praktino beznaajna, jer ti materijali nemaju kapilarnu strukturu. Vezivanje boje kod upojnih materijala
delimino se ostvaruje i upijanjem boje od strane podloge, meutim kod neupojnih materijala treba
izabrati boje kod kojih su dominantni drugi naini fiksiranja.
Upojnost papira se u nekim sluajevima izraava visinom stuba vode koji se formirao u uzanoj traci
papira u odreenom vremenskom intervalu.
35
3.7.4.
Otpornost na
upanje i praenje
U momentu kontakta povrine
podloge i boje na tamparskoj formi
poinje vezivanje boje za podlogu.
Odmicanjem tamparske forme od podloge sloj boje, koji je adhezivnim
silama vezan za dve povrine, mora da
se razdvoji. Uslov da uopte doe do
otiska je da sile kohezije boje budu
manje od sila adhezije izmeu boje i
podloge. Takoe sile adhezije izmeu
tamparske forme i boje mora da budu
vee od sila kohezije unutar boje. Boja
prilikom razdvajanja deluje na podlogu
silom zatezanja.
Slika 3.8 Denison test
Ukoliko je sila kohezije unutar
podloge manja od adhezije izmeu
boje i podloge, moe doi do upanja delova povrine podloge. Ovaj efekat je svakako nepoeljan, i zato
je neophodno odrediti otpornost podloge na upanje. O upanju ima smisla govoriti samo u sluaju papira.
Kod papira moe doi do oslobaanja delova vlakana ili punilaca, kao i do odvajanja veih delova
povrine.
36
Otpornost na upanje se moe

odrediti na osnovu probnog tampanja
bojama razliitih, ali odreenih
viskoznosti. Kao mera otpornosti uzima
se ona vrednost viskoznosti, pri kojoj se
primeuje pojava upanja. upanje se
Slika 3.9. Ispitivanje praenja papira
odreuje i pomou etalona od voska
(Denison test), prikazanog na slici 3.8.
Vie etalona u obliku tapia od razliitih standardizovanih uzoraka voska se zagreje do omekavanja i
pritisne na povrinu papira. Zatim se prilepljeni tapii odlepljuju od papira. Kao mera otpornosti na
upanje se uzima redni broj onog etalona koji je prvi izazvao upanje.
Praenje papira se odreuje pomou valjka premazanog uljem, kojim se prelazi preko ispitivanog
papira. estice papira prelaze na masnu povrinu valjka. Zatim se tim valjkom prelazi preko valjka sa
bojom, i tada se na papiru naini otisak. Na mestima na kojima su bile estice papirne praine nastae
greke na otisku (slika 3.9). Otpornost na upanje testiranog papira obrnuto je srazmerna broju greaka
(neodtampanih mesta) na krajnjem otisku.
3.7.5. Trenje
Trenje je pojava da se prilikom klizanja ili kotrljanja jednog objekta preo drugog javlja sila koja se
tome suprotstavlja - sila trenja, Ftr, koja je proporcionalna normalnoj komponenti sile na povrinu, Fn:
Ftr = Fn .
Faktor proporcionalnosti naziva se koefijent trenja, i zavisi od povrinskih karakteristika materijala.
Moe se odrediti u statikim uslovima, preko sile koja je potrebna da se objekat pokrene iz stanja
mirovanja, i tada se naziva koeficijent statikog trenja. Ukoliko se koeficijent trenja odreuje u uslovima
37
da se predmet kree, peko sile neophodne da se objekat odri u stanu jednolikog kretanja, radi se o
koeficijentu kinetikog trenja, koje je uvek manji od koeficijenta statikog trenja.
Koeficijent trenja je karakteristika od velikog znaaja za ambalane materijale, koji se koriste na
automatskim mainama za pakovanje, na kojima e materijal biti u kontaktu sa nepokretnim delovima
maine.
Koeficijenti trenja ambalanih maerijala odreuju se prema standardizovanim procedurama, TAPPI T
548, T815, T 549 i T816. Tipini koeficijenti trenja odreeni metodom trenja po horizontalnoj ravni
prikazani su u tabeli 3.1.
Tabela 3.1 Tipini koeficijenti trenja odreeni metodom trenja po horizontalnoj ravni
Vrsta
Pisai papir
Mat premazni papir
Sjajni premazni papir
Koefiijent statikog trenja

0.50-0.65
0.45-0.55
0.40-0.50
Koeficijent kinetikog trenja

0.35-0.5
0.30-0.45
0.30-0.40
38
4. Mehanika svojstva materijala

Delovi maina ili materijal koji se obrauje su tokom rada izloeni dejstvu raznih sila, koje u njima
izazivaju napon i deformaciju. U cilju dimenzionisanja delova maina i opreme koji treba da izdre sva
optereenja tokom rada a da se pri tome ne
deformiu plastino, neophodno je poznavati mehanika svojstva konstrukcionih
materijala. Takoe, potrebno je poznavati i
mehanika svojstva materijala koji se obrauju, da bi se mogli sei, deformisati, sabijati ili formirati izvlaenjem, to sve spada u
plastine (trajne, nepovratne) deformacije.
Na slici 4.1 prikazani su neki tipini
sluajevi dejstva sile na predmete. Pod dejstvom sile u poprenom preseku se javlja
napon. Ukoliko je orijentacija sile normalna
na povrinu poprenog preseka u kome se
javlja napon, govoi se o normalnom naponu
(zatezanje, sabijanje, savijanje). U sluaju
da sila deluje paralelno povrini poprenog
preseka u kome se javlja napon, govori se o
tangencijalnom naponu, (smicanje ili
Slika 4.1 a), b) zatezanje, c), d) sabijanje, e) smicanje, f), i), j), k)
uvijanje).
savijanje, g) uvijanje) h) izvijanje
39
4.1. Zatezna vrstoa

Zatezna vrstoa materijala se definie kao maksimalni napon koji se javlja u materijalu prilikom
ispitivanja zatezanjem na kidalici. Za ispitivanje je potrebno od materijala napraviti epruvetu, odnosno
paljivo iseen i obraen uzorak, prema odgovarajuem standardu. Taj uzorak se postavlja u eljusti
kidalice, koje poinju da se meusobno udaljavaju pod dejstvom jakog pogonskog mehanizma (slika 4.2).
a)
b)
Slika 4.2 a) ematski prikaz ispitivanja materijala zatezanjem; Epruveta od ispitivanog materijala se postavlja u
eljusti, koje se udaljavaju konstantnom brzinom, pri emu se mere sila i rastojanje krajeva eljusti; b) Prikaz
kidalice (ureaja za ispitivanje zatezanjem)
40
Kidalica je mnogo jaa od epruvete koja se ispituje, tako da su deformacije koje se javljaju u kidalici
zanemarljive u odnosu na deformacije koje se javljaju u epruveti. Kidalica sve vreme ispitivanja daje
podatak o sili koja deluje na epruvetu, i koja je neophodna da bi se savladao otpor epruvete izduenju.
Osim toga, kidalica sve vreme daje podatak o izduenju epruvete.
U epruveti se, pod dejstvom sile, F, koja deluje normalno na popreni presek povrine S, javlja
normalni napon zatezanja, , koji se izraava kao:
F
.
S
Osim napona koji se javlja u poprenom preseku epruvete, za opisivanje ponaanja datog materijala po
dejstvom optereenja koristi se i relativna deformacija, , koja se izraava kao odnos apsolutne
deformacije, L, i poetne duine, L0:
L
L0
Na slici 4.3 prikazana je tipina zavisnost
napon-relativno izduenje za neki materijal koji
ima izraena elastina svojstva, oblast plastine
deformacije, deformaciono ojaavanje,
maksimalni napon i napon pri kome dolazi do
loma.
Oblast elestinih deformacija predstavljaju
oni naponi, posle ijeg se prestanka telo vraa
na prvobitne deformacije. Elastine deformacije
Slika 4.3 Dijagram napon-relativno izduenjeza elik
su povratne deformacije, za razliku od
41
plastinih, koje su trajne. U poetnom delu oblasti elastinih deformacija vai Hukov zakon:
E
pri emu je E Jungov moduo elastinosti.
Slian eksperimentalni pristup i razmatranje moe se izvesti i u sluaju kada na telo deluju sile koje su
usmerene jedna prema drugoj i koje nastoje da telo sabiju (slika 4.1 c), d)).
Prilikom konstruisanja mora se voditi rauna da ni jedan deo maine u normalnom radu ne doe u
oblast plastinih deformacija. Za razne tipove maina utvreni su koeficijenti sigurnosti, koji definiu
koliko maksimalni napon koji se javlja u materijalu puta mora biti manji od zatene vrstoe ili granice
teenja (plastine deformacije).to je koeficijent sigurnosti vei, i to je maksimalni napon koji se oekuje
vei, deo se mora dimenzonisati sa veim poprenim presekom, ili od jaeg materijala. Ovo vai i za
otpornost na sabijanje, savijanje i uvijanje.
4.2. Duina kidanja

tamparska podloga je u toku tampanja izloena ne samo dejstvu sile pritiska tampanja, koja deluje
normalno na povrinu podloge, ve i dejstvu sila koje deluju paralelno i koje mogu dovesti do kidanja
materijala. Kod tabanih maina transportni sistem hvata tabake pomou metalnih hvataljki (grajfera), koji
mogu da proizvedu veliko ubrzanje pri transportu papira, kada tabak iz stanja mirovanja predaju cilindru
koji se obre brzinom od nekoliko hiljada obrta na as. Kod maina koje tampaju materijal iz rolne, transport trake vre cilindri u tamparskim sekcijama (cilindar forme i ofset cilindar, cilindar forme i tamparski cilindar ili dva ofset cilindra) i nekoliko pari valjaka hrapave povrine, koji se nalaze izmeu tamparskih sekcija, kao i na ulazu u sekciju za savijanje i seenje. Izmeu njih je provuena traka koja usled trenja dobija prinudno kretanje. Na takvim mainama postoje sistemi koji stalno zateu traku da bi se obezbedila konstantna brzina odmotavanja, zatim sistemi za brzu izmenu rolni bez zaustavljana maine, kada traka treba da izdri udarnu silu koja se javlja zbog inercije rolne, koja iz stanja mirovanja treba da postigne
42
brzinu od nekoliko obrta u sekundi. Da bi podloga izdrala sva optereenja kojima je izloena tokom
tampanja, a i kasnije, u eksploataciji, mora da ima dovoljnu zateznu vrstou, koja je ranije nazivana otpornou na kidanje. Ovo svojstvo tamparskih materijala se izraava duinom kidanja.
Duina kidanja je duina trake odreene gramature, G i debljine, d, pri kojoj bi dolo do kidanja te
trake obeene za jedan svoj kraj usled sopstvene teine. Naravno, duina kidanja se eksperimentalno ne
odreuje odmotavanjem hiljada metara trake, ve pomou kidalice, na kojoj se komad trake odreenih dimenzija (irine B i debljine d) zatee do kidanja. Kidalica daje podatke o sili i izduenju pri kidanju, pa je,
na osnovu podataka o gramaturi i debljini, transformacijom Hukovog zakona mogue proraunati zateznu
vrstou i duinu kidanja, L:
F
m g
m g L
GgL
E d
E;
E;
E;
E;
E; L
S
Bd
BLd
d
Gg
Za ispitivanje papira koriste se kidalice posebne konstrukcije, kakva je prikaza na na slici 4.4.
a)
b)
c)
Slika 4.4 a) Izgled kidalice za ispitivanje duine kidanja papira; b) Postavljanje uzorka papira (epruvete); c) Izgled
pokidane epruvete
43
4.3. Otpornost na smicanje (klizanje)

Smicanje (slika 4.5) je tangencijalno naprezanje, koje se javlja se u poprenom preseku koji je paralelan
pravcu dejstva sile. Napon smicanja izraunava se kao:
F
S = = G
S
gde su S - povrina paralelna dejstvu sile, G - modul klizanja, , ugaona deformacija
Ugaona deformacija izraunava se kao:
L
=
L
Ukoliko se izvede eksperiment slian ispitivanju otpornosti na zatezanje, tako to se poveava sila i prati
deformacija, dobija se dijagram slian onome na slici 4.2, sa koga se moe odrediti smicajna vrstoa, kao
mera otpornosti na smicanje nekog materijala.
Izmeu modula smicanja i Jungovog modula utvrena je
sledea veza:
E
G=
2 ( 1+ )
gde je (nekad se koristi i oznaka ) Poasonov koeficijent:
S1 - S0
= S0
L1 - L0
Slika 4.5 Sile koje izazivaju smicanje; b)
L0
deformacija pri smicanju
44
Poasonov koeficijent za elik: u oblasti elastinih deformacija, 0,3, u oblasti plastinih deformacija,
0,5.
4.4. Otpornost na savijanje

Savijanje predstavlja normalno naprezanje, koje se javlja usled dejstva momenta savijanja:
Mxy
s=
Ix
gde je Mx, Nm, moment savijanja, Ix, m4, moment inercije poprenog preseka. y, m, rastojanje poprenog
preseka u kome se trai normalni napon od ose savijanja.
Deo tapa iznad ose x na slici 4.6 optereen je na zatezanje, a napon ima pozitivnu vrednost. Ispod ose x
javlja se sabijanje, a napon ima negativnu vrednost. Du ose tapa napon je jednak nuli.
Slika 4.6 Prikaz napona i geometrijska analiza savijanja
45
Otporni moment poprenog preseka u odnosu na osu x predstavlja kolinik momenta inercije sa
najveim rastojanjem:
Ix
W x=
y max
Maksimalni napon javlja se u vlaknima koja su najudaljenija od ose savijanja, i iznosi:
Mx
smax =
Wx
Moment inercije se izraunava kao:
I x y 2 dA
A
a podaci za karakteristine sluajeve mogu se nai u prirunicima (tabela 4.1).
Tabela 4.1 Momenti inercije i otporni momenti raznih profila
A, m2
d 4
4
D2 d 2
4
Ix, m4
d 4
64
Iy, m4
d 4
64
Wx, m3
d 3
32
Wy, m3
d 3
32
Io, m4
d 4
32
Wo, m3
d 3
16
D4 d 4 D4 d 4 D4 d 4 D4 d 4 D4 d 4 D4 d 4
64
64
32 D
32 D
32
16 D
46
ab
ab 3
a 3 b
ab 2
a 2 b
a 3b 3
min
ab 2
a b
ab
ab 3
12
a 3b
12
ab 2
6
a 2b
6
2
a 2b
max
2
-
ah
2
ah 3
36
ah 2
24
4.5. Otpornost na uvijanje

Uvijanje je tangencijalno naprezanje, koje se javlja se pod dejstvom sprega sila, koje proizvode moment
uvijanja (slika 4.7):
Mt r
t=
IO
gde je Mt, Nm, moment uvijanja, IO, m4, polarni moment (u odnosu na osu uvijanja), r, rastojanje
poprenog preseka u kome se proraunava moment uvijanja od ose uvijanja. Kolinik polarnog momenta
inercije sa najveim rastojanjem od ose uvijanja predstavlja polarni otporni moment.
47
IO
d
Deformacija uvijenog tapa (u radijanima) izraunava se kao:
R = l 1 i
r=l
iz ega sledi da je ugao smicanja u datom sloju na rastojanju r od ose uvijanja:
= 1 (r / R).
Deformacija je najvea na povrini tela, a u osi je jednaka nuli.
Najvei napon uvijanja trpi popreni presek na najveem rastojanju od ose uvijanja:
Mt
tmax =
WO
Za kruni popreni presek (najei sluaj),
moe se uvesti sledee uproenje:
16 M t
tmax = 3
d
16 M t
d=3
tdoz
Ugao uvijanja:
WO
Slika 4.7 Uvijanje
48
l 1 l x l
Mt
l M R lMt
( u radijanima)

t
R
R G
R WO G R I O G
IO G
l M t 180
( u lunim stepenima, ).
=
IO
Proraun kod lakih transmisionih vratila izvodi se na osnovu nepovoljnijeg od sledea dva kriterijuma:
dozvoljeni ugao uvijanja iznosi doz / l = 0,25 / m ili
napon uvijanja mora biti manji od dozvoljenog za dati materijal.
Ukoliko vratilo krunog poprenog preseka prenosi snagu P, onda je rad koji ono izvri tokom jednog
obrta:
A = F s = F 2R.
Snaga koja se prenosi vratilom pri broju obrta n (obrta u sekundi):
A
P F 2R n 2 M t n
t
Maksimalni moment uvijanja koji se javlja pri prenosu snage P:
P
.
Mt
2 n
Prenik vratila prema dozvoljenom uvijanju:
16 P
d
.
4
G 2 n
l
Prenik vratila prema dozvoljenom uvijanju:
49
P
.
2
n tdoz
Veza izmeu zatezne vrstoe pri uvijanju, klizanju i zatezanju:
elik: tM sM = ( 0,84 0,87 ) eM i10
Gvoe: tM sM = ( 1,02 1,17 ) eM .11
d 23
4.6. Tvrdoa
Tvrdoa predstavlja sposobnost materijala da se odupre prodiranju nekog stranog tela u njegovu
unutranjost.
Tvrdou ne treba meati sa elastinou, jer elastinost se odnosi na sposobnost tela da se vrati u
prvobitno stanje nakon prestanka dejstva sile, i opisana je Hukovim zakonom.
Tvrdoa se moe iskazati na razliite naine:
Mosovom skalom tvrdoe;
Po Brinelu;
Po Rokvelu;
Po Vikersu;
U stepenima po oru.
Mosova skala tvrdoe zasniva se na poreenju ispitivanog materijala sa 10 minerala razliite tvrdoe,
poev od najmekeg, talka, do najtvreg, dijamanta (Tabela 4.2). Tvrdoa materijala odreuje se
poreenjem sa tvrdoom minerala iz Mosove skale. Naprimer, ukoliko neki materijal moe da zagrebe
gips, a ne moe sledei i z skale, kalcit, onda se proverava da li i gips moe da zagrebe isitivani materijal.
Ukoliko moe, onda je tvrdoa ispitivanog materijala jednaka tvrdoi gipsa, odnosno materijal ima
50
tvrdou stepena 2 po Mosovoj skali. Meutm, ako gips ne moe da zagrebe ispitivani materijal, onda je on
tvri od gipsa, a meki od kalcita i ima tvrdou 2,5 po Mosovoj skali.
Tabela 4.2 Mosova skala tvrdoe
Redni broj
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Mineral
Talk
Gips
Kalcit
Fluorit
Apatit
Ortoklas, feldspat
Kvarc
Topaz
Korund
Dijamant
Hemijska formula
Mg3Si4O10(OH)2
CaSO42H2O
(CaCO3)
CaF2
Ca5(PO4)3(OH-, Cl-,F-)
KAlSi3O8
SiO2
Al2SiO4(OH-,F-)2
Al2O3
C
Tvrdoa po Rokvelu, Brinelu ili Vikersu odreuje se eksperimentalno, utiskivanjem eline kuglice
(Brinel, Rokvel HRB) ili dijamantske igle (Vikers, Rokvel HRC), pod dejstvom tano definisane sile, u
tano odeenom trajanju, na odreeni nain (slika 4.8). Zatim se prouava otisak koji je utsnuto telo
ostavilo u materijalu. to je materijal meki, alat koji se utiskuje ostavie dublji i vei otisak. Tvrdoa se
izraava u stepenima, koji se dobijaju proraunom u koji su, zavisno od metode, ukljueni prenik (Brinel)
ili dijagonala (Vikers) otiska, ili dubina utiskivanja (Rokvel).
51
Slika 4.8 Odreivanje tvrdoe po Vikersu (utiskivanjem dijamantske prizme), Brinelu (utiskivanjem eline kuglice) i
Rokvelu (utiskivanjem dijamantskog vrha oblika kuglice ili piramide)
Na primer, tvrdoa po Brinelu, HB, izraunava se kao:

2F
HB 0,102
,
2
2
D D D d
pri emu je F, sila utiskivanja koja se odreuje prema tablicama, D, prenik kuglice i d, prenik otiska
U grafikoj i drugim industrijama veoma esto se koristi merenje tvrdoe ureajem koji se naziva
durometar (slika 4.9), a tvrdoa se izraava u stepenima po oru. Durometar je opremljen specijalno
oblikovanom iglicom, koja malo viri iz tela ureaja. Kada se durometar postavi na povrinu iju tvrdou
merimo, iglica se uvue u telo uraja utoliko vie ukoliko je materijal tvri. Uvlaenje iglice se sistemom
poluga i opruga prenosi na kazaljku, koja omoguava direktno oitavanje tvrdoe na skali ureaja.
52
Savreeniji durometri imaju digitalni senzor, koji registruje koliko se iglica uvukla, i prikazuju brojanu
vrednost tvrdoe na digitalnom ekranu.
a)
b)
c)
Slika 4.9 Durometar po oru: a) Postavljanje durometra na uzorak ija se tvrdoa meri; b) Uvelian prikaz iglice
koja se uvlai u telo ureaja; c) Varijante durometara po oru, u zavisnosti od oblika iglice (u grafici se najee
koristi durometar po oru A)
4.7. ilavost
ilavost je svojstvo materijala koje pokazuje kolika je otpornost materijala na udarac. Ovo svojsto je
posebno znaajno za materijal od koga su izraeni delovi koji trpe promenljiva i udarna otpereenja. ilavi
materijali imaju spospobnost da u kratkom vremenskom periodu apsorbuju veu koliinu mehanike
energije, a da se pri tome ne polome.
53
ilavost po arpije je definisana kao rad koji je potrebno utroiti po jedinici povrine poprenog
preseka epruvete, iznad zareza, da bi se epruveta kvadratnog poprenog preseka, sa zarezom na sredini,
slomila jednim udarom.
Ispitivanje ilavosti materijala obavlja se pomou arpijevog klatna. Epruveta sa zarezom, ija
pozicija definie mesto loma epruvete, postavlja se na put tekog klatna, ija je ivica oblikovana prema
odreenoj specifikaciji, da bi merenja na razliitim ureajima bila uporediva. Klatno se podie do
odreene visine, odnosno ugla u odnosu na horizontalu, a zatim puta. Potencijalna energija klatna se
pretvara u kinetiku, koja se prilikom udara u epruvetu troi na njeno lomljenje. Posle udara u epruvetu,
klatno i daljeima odeenu kinetiku energiju, usled ega se podie na neku visinu koja je manja od
poetne. to je materijal od koga je nainjena epruveta ilaviji, vie e se energije potroiti na lomljenje i
klatno e se popeti na manju visinu posle loma. Koliina mehanike energije utroena za udarno lomljenje
predstavlja meru udarne ilavosti, i moe se izraunati kao razlika potencijalne energije koju klatno ima
pre i posle loma:
A = mgh1 mgh2 = mgR(cos1 cos2)
pri emu je m masa klatna, g je ubrzanje sile tee, R je poluprenik klatna, 1 i 2 su uglovi koji se direktno
oitavaju na skali ureaja za odreivanje ilavosti (slika 4.10 a, d)). Ovaj rad izraen po jedinici povrine
poprenog preseka predstavlja udarnu ilavost po arpiju.
54
a)
b)
c)
d)
Slika 4.10 a) Prinicp rada arpijevog klatna; b) Prikaz momenta udarca, pogled odozgo; c) Izgled epruvete pre i
posle loma; d) Izgled arpijevog klatna
ilavost veine materijala opada sa temperaturom, pa je prilikom ispitivanja potrebno temperaturu

drati pod kontrolom.
4.8. Mekoa i stiljivost papira

Materijali se najee ne karakteriu mekoom, ve suprotnim svojstvom, tvrdoom. Standardi
definiu brojne metode kojima se odreuje tvrdoa (vidi taku 4.6). Meutim, za odreivanje tvrdoe, odnosno mekoe najvanijeg tamparskog materijala, papira, ne postoji praktina objektivna metoda. Mekoa se subjektivno procenjuje na osnovu ula dodira, odnosno opipa papira izmeu prstiju. Postoji jo
jedan nain procene, a to je na osnovu zvuka. List papira se uhvati za jedan kraj i pomera u vazduhu levodesno. Na osnovu zvuka koji se pri tome javlja, moe se zakljuiti sledee: ako papir proizvodi vie
tonove, on je tvrd i krt; papir koji proizvodi duboke tonove je meki.
55
Stiljivost je odnos apsolutne promene zapremine prema poetnoj zapremini, pri dejstvu nekog pritiska
ili napona. U procesu tampanja stiljivost zajedno sa mekoom izraava sposobnost podloge za tampu da
se deformie pod dejstvom pritiska tampanja. to se tie kvaliteta otiska, poveanje mekoe utie da se sa
manjim pritiskom tampanja moe ostvariti puniji kontakt tamparske forme i podloge, to poboljava
otisak. U stvari, dolazi do poveanja glatkoe podloge usled pritiska. Zato, pored poetne glatkoe, treba
uzeti u obzir i mekou papira, jer se nekad mogu dobiti kvalitetniji otisci na hrapavom ali mekanom, nego
na glatkom, ali tvrem papiru.
4.9. Otpornost na cepanje

Otpornost na cepanje je vano svojstvo kod crtaih i toaletnih papira, radi predvianja kako e se
ponaati u realnim eksploatacionim uslovima.
Odreuje se metodama po Elmendorfu (Elmendorf) ili Ungeru (Unger), koje se sastoje u razdvajanju
krajeva papira oko zaseka i merenju sile koja je potrebna da prouzrokuje cepanje, odnosno produenje
zaseka. Sila u oba sluaja deluje normalno na zasek,
s tom razlikom to se po Elmendorfu cepanje vri
normalno na ravan povrine podloge, a po Ungeru
paralelno (slika 4.11).
4.10.
Otpornost na presavijanje
Ukoliko se proizvod u eksploataciji podvrgava

presavijanju (banknote, mape, planovi, projekti),
potrebno je utvrditi koliko presavijanja podloga
moe izdrati. Ispitivanje se obavlja pomou aparata
razliitih konstrukcija, koji presavijaju uzorak od
Slika 4.11 Cepanje uzorka po: a) Elmendorfu i b)

Ungeru
56
jednog do drugog krajnjeg poloaja, odnosno za 180o. Rezultate

dobijene na dva razliita aparata nije mogue porediti. Uoeno je
da, kod papira, porast gramature do neke granice izaziva porast
otpornosti na savijanje, da bi zatim dolo do njenog smanjivanja
(slika 4.12).
Na slici 4.13 prikazana je jedna savremena konstrukcija
ureaja za ispitivanje otpornosti papira prema standardu TAPPI
T 511. Traka papira irine 15 mm i duine 100 se na oba kraja
privruje za elastine drae i provlai kroz glavu za testiranje,
koja ima dva proreza pod uglom od 90. Papir se provlai kroz
Slika 4.12 Zavisnost otpornosti na
prorez koji lei na istom pravcu kao drai papira. Kroz drugi
presavijanje od gramature papira
prorez prolaze potiskivai, koji se oscilatorno pomeraju gore
dole, potiskujui traku papira, ime se simulira dostruko presavijanje. Ureaj automatski detektuje kidanje
papira i prikazuje broj dvostrukih presavijanja koji je doveo do toga.
a)
b)
c)
57

Slika 4.13 a) Izgled ureaja za ispitivanje otpornosti papira na dvostruko presavijanje; b) Izgled glave za
presavijanje; c) pozicija uzoraka tokom ispitivanja
Osim otpornosti na dvostruko presavijanje, kod papira koji su namenjeni izradi proizvoda koji trpe
grubu manipulaciju (banknote), ispituje se i otpornost na guvanje.
4.11.
Otpornost na pucanje po Mulenu
Otpornost na pucanje je vano svojstvo materijala za izradu ambalae, od koje se oekuje da izdri
nagla optereenja koja se javljaju prilikom manipulacije i transporta. Otpornost na pucanje se odreuje
postepenim poveanjem pritiska na materijal dok ne doe do pucanja. Pritisak koji izaziva pucanje
predstavlja meru otpornosti materijala. Standardna procedura za ovo ispitivanje obavlja se prema TAPPI T
403.
Ureaj za ispitivanje otpornosti na pucanje po Mulenu (slika 4.14) sastoji se od klipa koji prenosi
pritisak na glicerin, a glicerin pritiska gumenu dijaframu. Gumena dijafragma prenika 30,5 mm je
priljubljena i privrena po obodu za uzorak koji se ispituje. Ispupenje na dijafragmi raste sa
poveanjem pritiska i prenosi se na ispitivani uzorak. U trenutku kada se na uzorku uoi oteenje
materijala belei se vrednost pritiska.
Da bi se za razliite vrste papira izbegao uticaj gramature na rezultat, izraunava se relativna otpornost
materijala na pucanje, na sledei nain:
B
b = x 100%
G
gde su: b [%] - relativna otpornost na pucanje, B [kPa] - izmerena otpornost na pucanje i G [g/m2] gramatura materijala.
58
a)
b)
Slika 4.14 a) Izgled ureaja za ispitivanje otpornosti na pucanje po Mulenu; b) Radni element
4.12.
Dimenziona stabilnost
O ovom svojstvu je ve bilo rei kod pravca vlakana. Papir se sastoji od isprepletenih vlakana
celuloze, koja imaju pretenu orijentaciju u pravcu kretanja trake prilikom njenog formiranja na papir
maini. Prilikom apsorpcije vlage vlakno moe da bubri po obimu 15-20%, dok je po duini vlakna
relativna promena dimenzija zanemarljiva. na osnovu toga moe se oekivati da e papir, prilikom
promene sadraja vlage u mnogo veoj meri menjati dimenzije u porenom pravcu (cross direction - CD),
nego u pravcu kretanja trake kroz papir mainu (maschine direction - MD). Usled neujednaenih promena
dimenzija po dva pravca esto moe doi do pojava nabiranja ili uvijanja papira. Takoe, promena
59
dimenzija redovno doodi do potekoa sa uklapanjem boja prilikom viebojne tampe na mainama koje
zahtevaju da papir proe vie puta.
Relativna promena dimenzija se izraava kao:
L -L
= k 0 100 [ % ]
L0
gde su:
Lk [m] - duina uzorka na kraju ispitivanja (pri veoj vlanosti) i
L0 [m]- duina uzorka na poetku ispitivanja (pri manjoj vlanosti).
Ve promena dimenzija od 0,5% moe da izazove potekoe oko uklapanja boja. Do ove pojave moe
da doe usled kvaenja papira tokom tampanja postupkom ofset tampe i poveanja sadraja atmosferske
vlage u tampariji.
Premazni papiri, koji imaju zatvorene povrinske pore, imaju veu dimenzionu stabilnost jer manje
apsorbuju vlagu.
60
5. Metalni materijali
5.1. Aluminijum
5.1.1. Svojstva
Aluminijum je danas jedan od najznaajnijih materijala koji je primenu naao u mnogim oblastima, pa
tako i u grafikoj i ambalanoj industriji. Aluminijum karakteriu sledea svojstva:
Mala gustina, 2700 kg/m3;
Relativno niska taka topljenja, 660C;
Odlina elektrina i toplotna provodljvost;
Velika otpornost na koroziju, s obzirom da se na vazduhu izuzetno brzo prevue slojem oksida, koji
spreava dalju oksidaciju;
Mala toksinost;
Velika sposobnost obrade plastinom deformacijom;
U istom stanju je relativno mekan i ima malu mehaniku otpornost, ali uz mali dodatak legirajuih
elemenata (Mg, Cu, Si, Mn), vrstoa mu se znaajno poveava.
Skoro potpuna mogunost reciklae.
5.1.2. Primena u grafikoj i ambalanoj industriji
Na osnovu izuzetnih svojstava, aluminijum je naao iroku primenu u grafikoj i ambalanoj
industriji:
Za izradu osnove ofset ploa. Osim toga, aluminijum oksid koji se na povrini ofset ploe formira
elektrohemijskim putem, predstavlja netampajue elemente tamparske forme za ofset tampu.
61
Za izradu limenki za razne tene i prakaste proizvode.

Za izradu folija koje zatvaraju blister ambalau ili ae od PVC-a (aa za jogurt).
Za izradu folija koje predstavljaju barijejrni sloj u vieslojnoj savitljivoj ambalai (na primer,
kombinacija PE, Al, PET).
Za izradu navojnih zatvaraa za boce.
Za izradu okvira za sito u sito tampi.
Za izradu delova grafikih maina, koji su izloeni manjim naprezanjima.
5.2. Kalaj
5.2.1. Svojstva
Kalaj se javlja u dve alotropske modifikacije, kao beli i sivi kalaj. Na niim temperaturama beli kalaj
se polako transformieu sivi kalaj, koji je izuzetno nestabilan, pod najmanjim optreenjem se pretvara u
prah, pa tako nema nikakvu tehniku primenu.
Beli kalaj karakteriu sledea svojstva:
Niska temperatura topljenja, 232C.
Otpornost na koroziju.
Otpornost na dejstvo kiselina i alkalija.
Velika sposobnost obrade plastinom deformacijom.
Mala mehanika vrstoa.
62

Kalaj se zbog svojih mehanikih karakteristika (mek metal male otpornosti na deformaciju), skoro
nikad ne koristi samostalno, ve ili u sastavu neke legure, ili kao tanka prevlaka za zatitu od korozije:
Sa olovom kalaj gradi leguru za lemljenje koja se koristi u elektro industriji (Legura od 60% Sn i 40%
Pb topi se na 160C).
Sa bakrom kalaj gradi bronzu, leguru koja se zbog otpornosti na habanje esto koristi i za izradu
leajeva.
Ranije se kalaj zajedno sa olovom i antimonom koristio za izradu tipografske legure, odnosno metala za
livenje slova za tipotampu. Danas se ova legura vie ne koristi.
Materijal dobijen nanoenjem kalajne prevlake preko gvozdenog lima sa obe strane naziva se beli lim, i
koristi se za izradu limenki, s tim to se unutranji sloj kalaja dodatno lakira. Kalaj se moe naneti u
rastopljenom stanju, ime se dobija deblji i neujednaeniji sloj, ili, savremenim postupkom,
elektrohemijskim taloenjem ime se dobija tanja ali kompaktnija prevlaka.
5.3. Gvoe i elik

elik je najznaajniji konstrukcioni materijal nae doba, kojije naao veliku primenu i u grafikoj i
ambalanoj industriji. elik je u osnovi legura eleza i ugljenika, koja sadri 0,025-2,14 %(mas) ugljenika.
Ukoliko je sadraj ugljenika manji, radi se o tehnikom elezu (gvou), a ukoliko je vii o livenom
gvou.
Osim ugljenika, elik se moe legirati sa mnotvom drugih elemenata, ime se mogu dobiti materijali
najrazliitijih svojstava.
5.3.1. Legure gvoa i elika
Dodatkom legirajuih elemenata mogu se poboljati mnoga svojsta elika:
63
Mehanika svojsta, kao to su zatezna vrstoa, napon teenja, trdoa, ilavost, granica elastinosti.
Otpornost na koroziju.
Toplotna postojanost.
Prokaljivost (sposobnost dubinskog ovravanja elika kaljenjem).
Kristalna struktura elika.
Toplotna i elektrina provodljivost.
Na osnovu dodataka legirajuih elemenata elici se mogu podeliti na sledee grupe:
Ugljenine elike (nisko, do 0,25%, srednje, 0,25-0,60%, i visoko legirane, preko 0,60% ugljenika)
Legirane elike (nisko, do 5%, i visoko legirane, preko 5% legirajuih elemenata).
Na osnovu postignutih svojstava elici se mogu podeliti na:
Konstrukcione.
Alatne.
Nerajue.
Sa posebnim svojstvima.
Liveno gvoe se prema nainu termike obrade deli na:
Belo liveno gve; Sadri ugljeni u obliku cementita, tvrdo je i krto.
Sivo liveno gvoe. Sadri ugljenik u obliku grafita, ima bolja mehanika svojstva od beloglivenog
gvoa.
Temper liv. Termikom obradom belog livenog gvoa ugljenik s eizdaja kao grafit u obliku pauljica.
Temper liv ima odlina mehanika svojstva, dobro se lije, obrauje rezanjem, otporan je na koroziju,
relativno je ilav i otporan na zatezanje.
64
Nodularni liv. Dobija se legiranjem gvoa sa magnezijumom cerijumom, i ima odlina mehanika
svojsta, slina nekim elicima, moe se obraivati plastinom deformacijom u zagrejanom stanju.
Najvei deo mase svake maine u industriji papira, grafikoj i ambalanoj industriji izraen je od
elika (zupanici, cilindri, leajevi, valjci, poluge, kainici, vijci...), ili livenog gvoa (postolje maine). U
izradi delova tih maina korieni su alati od alatnog elika.
Nerajui elici (hrom ili hrom-nikl elici) koriste se kao osnova za izradu fotopolimernih ploa za
tipo i flekso tampu.
Gvozdeni lim je osnova za izradu belog lima od koga se prave limenke i krunski zatvarai za boce.
elik je osnova za izradu cilindra forme za duboku tampu.
eline ploe namenjene nagrizanju koriste se za izradu tamparskih formi za tampon tampu.
eline forme se takoe koriste za mehaniku obradu papira utiskivanjem, za izradu numeratora i za
izradu formi za tampanje folijom.
5.4. Bakar i njegove legure

5.4.1. Svojstva
Bakar je metal iz grupe tekih obojenih metala, koji ima sledea svojstva od znaaja za primenu u
grafikj industriji:
Odlina elektrina i toplotna provodljivost.
U istom stanju ima loa mehanika svojstva (mekan je i malo otporan na razna optereenja).
Ima veliku sposobnost obrade plastinom deformacijom.
Teko se lije, jer se osloboeni gasovi ugrauju u odlivak, koji postaje upljikav i mehaniki slab.
65
Na vazduhu se prevlai patinom, koja ga titi od dalje korozije.

Dobro se rastvara u azotnoj kiselini, organskim kiselinama, amonijaku i ferihloridu.
Bakar se, u cilju dobijanja materijala sa boljim mehanikim sojstvima, legira sa:
Cinkom, ime se dobija mesing. Mesing ima dobru elektrinu i toplotnu provodljivost, dobra mehanika
svojstva, otporan je na koroziju i dobro se prerauje u toplom i hladnom stanju.
Kalajem, ime se dobija kalajna bronza. Bronza ima neto veu zateznu vrstou od bakra, otporna je
prema koroziji, i naroito je otporna na habanje.
Bakar je metal od koga je nainjena veina provodnika, pa tako i u mainama u grafikoj i ambalanoj
industriji. Bakar je takoe i jedan od slojeva na tampanim kolima.
Od bakra se prave i cevi koje su sastavni deo instalacija raznih sistema grafikih i ambalanih maina.
Bakar koji se elektrohemijski taloi predstavlja osnovni i radni (gravirni) sloj cilindra za izradu
tamparske forme za duboku tampu.
Bakar se koristi i kao sloj cilinra za izradu forme za duboku tampu koji se obrauje nagrizanjem
(rastvaranjem), najee u feri hloridu, ili elektromehaniko graviranje heliokliografom.
Ranije se bakar koristio i kao jedan od slojeva bimetalnih i trimetalnih ploa za ofset tampu, ali danas
se takve ploe, i pored izuzetnih karakteristika, vie ne koriste.
Bakarne ploice se koriste za direktno graviranje likova na vrednosnim papirima, a bakar ima znaajnu
ulogu i u daljem umnoavanju izgraviranih likova postupkom galvanostegije.
Mesing se ranije koristio za izradu slova, ornamenata i alata koji su sluili za mehaniku obradu papira
ili kartona ili tampanje folijom. Takoe se koristi za izradu pojedinih delova maina u industriji papira,
grafikih i ambalanih maina.
66
Fosforna bronza (kalajna bronza sa dodatkom 0,5% (mas) fosfora) koristi se za izradu mreice za sito
tampu, kao i za izradu velikih sita u sastavu maina za izradu papira.
Kalajna bronza se, s obzirom na veliku otpornost na habanje, koristi za izradu leajeva.
5.5. Ostali metali

U grafikoj i ambalanoj industriji primenu su nali i drugi metali:
Hrom. Koristi se kao zatitni sloj na formama za duboku tampu.
Nikal. Koristi se kao meusloj izmeu gvoa i osnovnog loja bakra na cilindrima za izradu formi za
duboku tampu.
Cink. Ranije se koristio za izradu kliea za tipo tampu nagrizanjem u azotnoj kiselini ili
elektromehanikim graviranjem. Danas se koristi kao radni sloj za lasersko graviranje cilindara za
izradu tamparskih formi za duboku tampu.
67
6. Celulozni materijali
Grafikim i ambalanim materijalima celuloznog porekla pripadaju:
Papir.
Karton.
Talas-karton.
Lepenka.
Celofan.
Materijali celuloznog porekla koriste se i u tekstilnoj industriji (vlakna od acetatne celuloze - viskoza,
pamuk), u industriji eksploziva, boja i lakova (nitroceluloza).
6.1. Sastav papira i kartona
U sastav papira i kartona ulaze brojne supstance, meu kojima su:

Celulozna vlakna.
Punioci.
Lepila.
Boje.
Voda.
Lignin.
Hemiceluloza.
Vlakna u sastavu papira i kartona mogu biti razliitog porekla:
Celuloza od liara.
Celuloza od etinara.
68
Celuloza iz pamuka i tekstilnih otpadaka.

Celuloza iz jednogodinjih biljaka.
Sekundarna vlakna (iz starog papira).
Prema nainu obrade postoji nekoliko vrsta vlaknastih sirovina za proizvodnju papira:
Sulfatna celuloza. Dobija se kuvanjem komadia drveta u alkalnom rastvoru (NaOH i Na2S). Postupak
je pogodan za izradu ambalanih papira vee jaine. Kao sirovina moe se koristiti i drvo sa veim
sadrajem smole, ak i ako kora nije sasvim uklonjena, zatim jednogodinje biljke, otpaci iz industrije
prerade drveta, slama...
Sulfitna celuloza. Dobija se kuvanjem komadia drveta u kiselom rastvoru (natrijumbisulfit). Pogodna
je za obradu drveta sa manjim sadrajem smole.
CTMP (Chemi-thermomechanical pulp, hemi-termomehanika celuloza). Dobija se mehanikim
razvlaknjivanjem drveta na povienoj temperaturi, koje je prethodno tretirano hemikalijama. Ovim
hibridnim procesom troi se manje energije nego u isto mehanikim procesima, manje hemikalija nego
u hemijskim procesima, a dobijaju se bolja svojstva nego u mehanikim procesima. Meutim, ne
uklanja se sav lignin.
TMP (Termomechanical pulp, termomehanika celuloza, siva drvenjaa). Dobija se mehanikim
razvlaknjivanjem drveta na povienoj temperaturi (zagrejana para), ime se smanjuje potrebna energija i
dobijaju se kvalitetnija, manje oteena vlakna u poreenju sa isto mehanikim procesom. Meutim, u
u masi celuloznih vlakana zaostaje i lignin.
RMP (Refined mechanical pulp, bela drvenjaa). Dobija se isto mehanikim razvlaknjivanjem
seckanog drveta u rafinerima. Namenjena je za proizvode koji nisu namenjeni dugotrajnoj upotrebi
(dnevne novine), gde su zahtevi za mehanikom jainom papira mali. Sav lignin ostaje u masi.
69
GWP (Groundwood pulp, bela bruena drvenjaa). U ovom sluaju drvenjaa se dobija mehanikom
obradom itavih debala, koja se bruse velikim brusnim kamenovima koji rotiraju velikom brzinom. Ovo
je najjeftiniji nain proizvodnje sirovine za izradu papira, ali ne moe se oekivati visok kvalitet i
trajnost krajnjeg proizvoda.
Sekundarna vlakna. Dobijaju se mlevenjem sekundarnih sirovina, starog papira i kartona. S obzirom
da sa starim papirom u postrojenje za mlevenje dospeva i tamparska boja, esto se primenjuje deinking
postupak za njeno ukanjanje, pri emu se flotacijom uklanja izdvojena tamparska boja, kako bi se
dobio neutralno obojen papir.
Tipian radni tok proizvodnje celuloze se od drveta odvija se prema sledeoj proceduri:
Seenje drveta.
Skidanje kore.
Seckanje drveta na sitne komade.
Kuvanje u autoklavu u prisustvu hemikalija.
Ceenje.
Ispiranje.
Beljenje.
Formiranje tabli.
Suenje.
Na slici 6.1 prikazan je kompletan postupak izrade papira, od see stabala do konfekcioniranja papirne
trake. Prvi deo ovog procesa, zakljuno sa beljenjem celuloze, odnosi se na izradu celuloze.
Za izradu papira velike mehanike otpornosti poeljno je da vlakna budu to dua (tekstilna vlakna,
etinari, celuloza dobijena sulfatnim postupkom), a za upojne papire ili papire kod kojih je vano da budu
meki, poeljno je da vlakna budu kraa i bolje samlevena.
70
Slika 6.1 Ilustracija kompletnog procesa proizvodnje papira, poevi od see drva u umi, preko otkoravanja,
seckanja na sitne komade i bruenja u cilju dobijanja drvenjae, ili kuvanja u autoklavu sa hemikalijama,
preiavanja, i beljenja celuloze, pripreme papirne mase mlevenjem, dodavanja punila, boje i lepila, nalivanja
suspenzije na sito, ceenja vode u mokrom delu, suenja papirne trake, nanoenja premaza, kalandrovanja i seenja
iroke trake na ue trake ili tabake.
71
Punioci su materijali neorganskog porekla (na primer CaCO3, kaolin, talk, TiO2, BaSO4 ), koji se
dodaju u masu papira radi utede celuloze i smanjenja cene papira, poveanja neprovidnosti, gramature,
glatkoe, mekoe i beline. Danas se, uz odgovarajue dodatke, prave papiri koji imaju i preko 50%
punilaca.
Lepila su supstance koja se dodaju u masu papira ili kao premaz, u cilju smanjenja upojnosti papira i
poboljanja njegovih mehanikih karakteristika. Korste se prirodna (kolofonijum, skrob, dekstrin, tutkalo ,
elatin ili kazein) ili sisntetika (polivinilalkohol, polivinilacetat, fenolformaldehidne smole ili
melaminaldehidne smole) lepila.
Papir se moe bojiti u masi, dodavanjem odgovarajuih boja. Osim boja, u masu papira se dodaju i
optiki izbeljivai, koji deluju tako da apsorbuju svetlost u ultraljubiastom i ljubiastom delu spektra, a
onda je reemituju u plavom delu spektra.
Voda je prisutna jo u sirovini za izradu papira - drvetu. Pre formiranja papirne trake na papir maini,
od vlakana i vode pravi se suspenzija sa 3-5% vlakana. Formiranje papirne trake sastoji se u odstranivanju
vode i suenju trake, ali papirna traka ne sme i ne moe da se potpuno osui.
Lignin je polisiaharid koji je prisutan u sastavu drveta kao materijal koji povezuje vlakna celuloze, ali
ije je prisustvo u papiru nepoeljno, s obzirom da sa vremenom pouti, a papir postaje krt. Odstranjuje se
sulfatnim ili sulfitnim postupkom. Meutim, ukoliko se za izradu papira koriste drvenjaa (RMP, TMP ili
CTMP), onda lignin ostaje u sastavu papirne mase i takvi papiri nisu namenjeni dugotrajnoj upotrebi.
6.2. Proizvodnja papira

Proizvodnja papira sastoji se iz tri faze, koje su prikazane u drugom delu procesa na slici 6.1:
Priprema papirne mase.
Formiranje papirne trake.
72
Dorada papira.
Priprema papirne mase se sastoji iz nekoliko operacija:
Izbor i priprema celuloze (usitnjavanje).
Dispergovanje u vodi do koncentracije 4%.
Mlevenje celuloze.
Dodavanje lepila i punila, dispergovanje do koncentracije 1%.
Preiavanje, odvajanje peska, voria.
Preiena suspenzija vlakana i dodataka predstavlja sirovinu za formiranje papirne trake. Preiena
suspenzija se naliva iz natonog korita na beskonano metalno sito.
Neposredno po nalivanju suspenzije na sito dolazi do ceenja vode slobodnim padom, ime se
koncentracija suve materije poveava na oko 6%.
U drugom delu sita voda se cedi uz pomo vakuuma, ime se postie koncentracija suve materije od oko
20%, a traka ima dovoljnu vrstou da se moe odvojiti od sita i prebaciti u mokri deo prese, za dalje
ceenje vode.
Ceenjem vode u mokrim presama pod dejstvom vakuuma postie se koncentracija od oko 40% suve
materije.
Papir zatim ide u suvi deo, gde se prevoenjem preko zagrejanih cilindara sui tako da ostane 5-6%
vlage.
U sastavu papir maine moe biti ugraen deo za nanoenje premaza, kojim se postie zatvaranje
povrinskih pora papira, smanjuje se upojnost i poboljava pogodnost za tampanje.
U sastavu papir maine moe biti ugraen i kalander, koji ima funkciju da mehaniki glaa papir, ime
se postiu bolja mehanika svojstva, i bolja tamparska svojstva.
Operacije formiranja papirne trake prikazane su detaljnije na slici 6.2.
73
Dorada papira sastoji se iz od sledeih operacija:

Super kalandrovanje ili satiniranje. Glaanje u posebnom ureaju do visokog stepena glatkoe, mogue
i obostrano.
Pregovanje. Utiskivanje teksture sa valjaka u vlaan papir.
Seenje iroke trake na ue trake, ili seenje na tabake i pakovanje.
Slika 6.2 Papir maina: Mokri deo, natok iz koga se suspenzija naliva na beskonano sito, partija mokrih presa za
ceenje (sa filcom), suvi deo u kome se papirna traka dodatno sui, deo za kalandrovanje
74
6.3. Klasifikacija papira i kartona
Papiri i kartoni se mogu klasifikovati prema vie kriterijuma:

Sastavu.
Gramaturi.
Nameni.
Stepenu konfekcioniranja.
Obradi povrine.
Grai.
Sadraju lepila.
6.3.1. Klasifikacija prema sastavu
Prema sastavu papir i karton se mogu podeliti na:
Bezdrvni.
Sa drvenjaom.
Od starog papira.
Meutim, ovo je samo osnovna podela, unutar koje se papir moe detaljnije klasifikovati.
Bezdrvni su oni papiri u kojima nema drvenjae i mogu se podeliti na tri grupe:
100% vlakana od starih krpa; Ovo su najfiniji papiri - cigaret papir, biblijski papir, papir za
banknote.
Kombinacija vlakana od starih krpa i celuloze; Veoma kvalitetni papiri.
100% vlakana sulfatne celuloze: Ovi papiri imaju veliku mehaniku jainu - natron ili kraft (nem: jak)
papir, a koriste se za izradu papirnih dakova velike nosivosti ili kesa sa rukom.
75
100% vlakana sulfitne celuloze. Ovi papiri imaju odlina povrinska svojstva, veliki stepen beline i
mogu se dobro tampati - papir za crtanje, za izradu potanskih maraka, papir za umetniku tampu,
foto-papir, filter papir, hromo-karton...
Papiri i kartoni u kojima ima drvenjae nazivaju se jo i srednje fini papiri ili kartoni. Postoji pet
grupa, i to ima vie drvenjae, papir je jeftiniji, ali loijeg kvaliteta i kraeg roka trajanja:
I grupa - 80% ceuloze i 20% drvenjae; tipian primer je kraftlajner, koji sadri minimalno 80%
vlakana od etinara, izdvojenih sulfatnim postupkom (kraft vlakna); zbog odlinih mehanikih svojstava
koristi se za spoljanji ravni sloj talas kartona.
II grupa - 60% celuloze i 40% drvenjae;
III grupa - 40% celuloze i 60%drvenjae;
IV grupa - 30% celuloze i 70 posto drvenjae;
V grupa - 25% celuloze i 75 % drvenjae (novinski roto papir, koji je u jednom trenutku inio oko
50% ukupne svetske proizvodnje papira).
Ukoliko se kao osnovna sirovina koriste vlakna od starog papira, dobijaju se sivi ili smei papiri
loijih mehanikih karakteristika, koji ne smeju da dou u neposredan kontakt sa namirnicama. Tipine
vrste papira su:
renc (nem: debeo). Pravi se skoro iskljuivo od sekundarnih vlakana. Zbog loih mehanikih
karakteristika proizvodi se samo u veim gramaturama, i koristi kao unutranji ravni sloj talas kartona.
Fluting. Takoe slui za izradu talas kartona, ali s obzirom da se pravi od neto kvalitetnijih sirovina u
razliitim odnosima (poluceluoza, celuloza od slame, drvenjaa, sekunarna vakna), korisiti se uglavnmo
za talasasti sloj talas kartona.
76
Testlajner. Dvoslojni mainski gladak papir, kome je pokrivni sloj sainjen od beljene ili nebeljene
sulfatne celuloze, a ostatak od sekundarnih vlakana. Ima dobra mehanika svojstva, pa se moe koristiti
i kao ravni i kao talasasti sloj talas kartona.
Sivi karton. Pogodan za izradu kutija koje se mogu oblepiti odtampanim papirom. Odlian odnos cene
materijala i mehanikih svojstava.
Siva lepenka. Pravi se od nesortiranog starog papira.
Hromo zamena. Ovo je vieslojni karton formiran na karton mainama sa nekoliko sita. Unutranji
slojevi su izraeni od vlakana iz starog papira, a spoljanji sloj koji se tampa je premazni. Koristi se za
izradu kartonskih kutija.
6.3.2. Klasifikacija prema gramaturi
Celulozni materijali se prema gramaturi dele na papire, kartone i lepenke. Meutim u literaturi se
moe naii na razne kriterijume klasifikacije prema gramaturi, meu kojima je veoma zastupljena sledea
podela:
Papir, 8-150 g/m2.
Debeli papir ili tanki karton - polukarton, 150-250 g/m2.
Karton, 250-500 g/m2.
Debeli karton ili tanka lepenka, 500-600 g/m2.
Lepenka, preko 600 g/m2.
Granice izmeu pojedinih grupa nisu uvek otro postavljene, i esto se osim gramature mora uzeti u
obzir jo neki kriterijum da bi se materijal klasifikovao u odreenu grupu.
77
Na primer, prema nainu proizvodnje, traka koja je proizvedena na papir maini sa jednim sitom je
jednoslojna, i naziva se papir , bez obzira na gramaturu. Traka proizvedena na karton maini sa vie
natoka, (dakle vieslojna traka) naziva se karton ili lepenka.
6.3.3. Klasifikacija po nameni
Celulozni materijali se prema nameni mogu podeliti na veliki broj grupa, meu kojima su i papiri i
kartoni:
Za tabanu ofset tampu.
Za duboku tampu.
Novinski roto-papir.
Za umetniku tampu.
Za tampanje preslikaa.
Za fotokopiranje.
Za ink-jet tampae.
Pisai.
Crtai.
Omotni.
Tissue (ita se tisju), higijenski papiri velike upojnosti.
Za termotampu.
Za samolepljive etikete.
Izolacioni.
Samokopirajui.
Fotopapir.
78
Za izradu papirnih dakova i kesa.

Za izradu talas kartona.
Hromo karton za izradu kutija.
Hromo zamena za izradu kutija.
Knjigovezaka lepenka.
Ukrasni.
6.3.4. Klasifikacija po stepenu konfekcioniranja

Papiri i kartone se prema stepenu konfekcioniranja mogu klasifikovati na:
Papir u rolnama.
Papir u tabacima.
6.3.5. Klasifikacija po nainu obrade povrine
Prema nainu obrade povrine papiri i kartoni se mogu podelti u viegrupa:
Mainski kalandrovan papir. Ovo je papir koji posle izlaska sa papir maine nije dalje obraivan
glaanjem. Jedino glaanje deava se u samoj papir maini, na kraju suvog dela papir maine. Ovakav
papir naziva se jo i prirodni, ili mainski gladak papir, i ima veliku hrapavost.
Super kalandrovani ili satinirani papir. Satiniranje se ostaruje voenjem papira kroz posebnu mainu super kalander, koji se sastoji od naizmenino rasporeenih metalnih valjaka i valjaka obloenih
specijalno zalepljenim i obraenim papirom. Prolazei izmeu valjaka koji ostvaruju pritisak, povrina
papira se glaa. Postoje i super kalandri za postizanje visokog sjaja kod kojih izmeu valjaka postoji
razlika u brzini obrtanja, papir trpi trenje i pritisak, usled ega se psotie izuzetno velika glatkoa
povrine, koja dovodi do visokog sjaja. Super kalandrovanje se obavlja po pravilu na papiru kome se
79
vetakim putem malo povea sadraj vlage. Postoji nekoliko stupnjeva satiniranja, zaisno od sadraja
vlage u papiru, sastava sirovina od kojih je papir izraen, voluminoznosti papira i pritiska izmeu
valjaka u super kalandru:
- mat satiniranje, za pisae papire;
- lako satiniranje, za tamparske papire;
- normalno satiniranje, za tamparske papire;
- otro satiniranje, za papire za duboku tampu;
- satiniranje do visokog sjaja, za pergamin papire;
Premazni. Povrina papira ili kartona se moe oplemeniti nanoenjem povrinskog premaza (skrob,
karboksimetil celuloza, tutkalo, kazein, emulzija parafina i voska) koji zatvara povrinske pore,
smanjuje upojnost i poboljava tamparska svojstva. Osim klasinih premaza koji poboljavaju
tamparska svojsta, na papirnu traku mogu se naneti i specijalni premazi, kao to su termoreaktivni ili
samokopirajui premazi.
Papir sa teksturom. Tekstura se postie voenjem papira sa podeenim sadrajem lage izmeu reljefnih
valjaka koji pod velikim pritiskom plastino deformiu papir utiskujui svoju teksturu u povrinu
papira.
6.3.6. Klasfikacija celuloznih materijala prema stepenu lepljenja dovde 08.11.2014.
Prilikom pripreme papir mase, ili kasnije, tokom formiranja trake kao gornji sloj, papiru se moe
dodati lepilo (keljivo) u cilju:
Smanjenja poroznosti i upojnosti.
Poboljanja dimenzione stabilnosti.
Poveanja glatkoe.
80
Smanjenja koeficijenta trenja.

Poveanja krutosti.
Poveanja zatezne vrstoe.
Spreavanja razlivanja mastila kod pisaih papira.
Za lepljenje u masi koristi se prirodna smola kolofonijum (u kiseloj sredini) ili alkiletendimer (AKD u
alkalnoj ili neutralnoj sredini).
Za povrinsko lepljenje papira najee se koriste sintetska ili skrobna lepila, koja se nanose tzv. lajm
presama ili savremenijim, film presama.
Prema stepenu lepljenja moe se izvriti sledea podela papira:
Nelepljen papir.
Lepljen 1/4
Polulepljen.
Lepljen 3/4.
Potpuno lepljen papir.
Stepen lepljenja zavisi od udela i efikasnosti lepila u ili na papiru, a odreuje se standardnom
metodom iscrtavanja dve ukrtene linije standardnim mastilom pomou standardnog pera, posle ega se
posmatra razlivanje iscrtane linije.
Kod potpuno lepljenih papira linija se ne razliva i ne prodire na poleinu papira. Kod papira koji su
lepljeni 3 /4 mastilo probija na mestu preseka dve linije. Kod polulepljenih papira na poleini se vidi deo
linije. Ako linije prodiru na poleinu, radi se o papiru koji je lepljen 1/4, a ako se linije potpuno razlivaju
radi se o papiru koji uopte nije lepljen.
81
6.3.7. Klasifikacija celuloznih materijala po grai

Ukoliko se posmatra graa celuloznih materijala u poprenom preseku,
moe se nainiti podela na jednoslojne i vieslojne materijale, ali ovakva
jednostavna podela nije kompletna, ve se mora nainiti detaljnija podela:
Jednoslojni papir, koji se formira na papir maini sa jednim sitom.
Dvoslojni papir, koji se formira spajanjem dve trake papira. Tipian primer
su kraftlajner od nebeljene sulfatne celuloze, ili testlajner, kod koga je
unutranji sloj od papira sa sadrajem drvenjae i sekundarnih vlakana, a
spoljanji sloj od celuloze.
Hromo karton i hromozamena; Formiraju se na karton maini sa vie sita,
ili natoka, gde se spajaju slojevi od celuloze (hromokarton) ili loijih sirovina
(hromozamena), uz nanoenje kvalitetnog povrinskog premaza.
Talas karton (talasasta lepenka). Dvoslojni, troslojni, petoslojni ili ak
sedmoslojni materijal (slika 6.3, odozgo nadole), koji se sastoji od
Slika 6.3 Vrste talas
naizmenino rasporeenih i slepljenih ravnih i talasastih slojeva.
Lepenka (ravna lepenka). Lepenka je po strukturi vieslojni materijal (slian kartona
hromokartonu ili hromozameni), formiran lepljenjem i presovanjem mokrih
slojeva, sa minimalnom gramaturom od 500 g/m2. Lepenka je po pravilu izraena od manje plemenitih
vlakana (drvenjae, hemijske drvenjae ili starog papira). Povrinski sloj nije oplemenjen, tako da
lepenka nije namenjena tampanju. Koristi se za izradu kutija, kao knjigovezaki materijal za izradu
tvrdih korica, u industriji obue.
82
6.4. Hromo karton i hromo zamena

Hromo karton i hromo zamena su izuzetno znaajni materijali, od kojih se prave prodajna pakovanja
za najrazliitije proizvode. To su vieslojni, jednostrano premazni materijali.
Hromo karton se pravi na karton mainama sa vie sita ili natoka (slika 6.4).
Slika 6.4 ematski prikaz maine za proizvodnju vieslojnog kartona: Skladite sirovina, priprema sirovina, etiri
natoka na zajedniko sito za formiranje etiri sloja, partija presa za ceenje, sekcija za suenje, lepljenje (keljenje),
prvi i drugi kalander, ureaj za nanoenje premaza sa lica i sa nalija, kalander za postizanje sjaja, kalander za
dodatno poliranje povrine, namotana rolna premaznog vieslojnog kartona.
83
Kod hromo kartona sirovina je celuloznog porekla, dok se unutranji slojevi hromo zamene prave od
manje plemenitih vlakana (drvenjae i sekundarnih vlakana). Meutim premazni sloj se pravi od
najkvalitetnijih sirovina, jer od njega zavise tamparska svojstva ambalanog materijala. U sluaju hromo
kartona i hromo zamene ova svojstva su posebno znaajna, jer se skoro sva prodajna ambalaa od ovih
materijala tampa, i to najee tehnikom viebojne ofset tampe.
Odtampani tabaci hromo kartona se posle tampanja tancuju na ravnim ili rotacionim tanc
aparatima, ime se dobija rasklop kutije. Sledea faza je lepljenje i formiranje kutije, koje se moe obaviti
runo ili na automatskim mainama lepilicama.
6.5. Talas karton

Talas karton je vieslojni materijal koji je patentiran sredinom XIX veka, ali je u iroku upotrebu kao
materijal za izradu transportne ambalae uveden tek u prvoj polovini XX veka. Talas karton ima veoma
povoljan odnos cene i upotrebnih svojstava (mala specifina teina, velika mogunost zatite proizvoda od
mehanikih uticaja, mogunost reciklae).
Prema grai, talas karton moe biti dvoslojni, troslojni, etvoroslojni (unakrsni) petoslojni i
sedmoslojni, koji su redom, odozgo navie prikazni naslici 6.3, sa izuzetkom etvoroslojnog.
Za izradu spoljanjeg ravnog sloja koriste se papiri velike jaine (kraft, natron, nebeljeni ili beljeni,
koji se ak mogu direktno tampati u boji). Talasasti sloj se najee pravi od flutinga, a unutranji ravni
sloj od renca.
Prema karakteristikama talasastog sloja moe se nainiti podela na A, B, C, E, F, G (N) i K talas (val),
koja je prikazana na slici 6.5. Oznake su dodeljene hronoloki, prema redosledu nastajanja, a ne prema
tehnikim svojstvima.
84
a)
b)
Slika 6.5: a) Razni tipovi talasastog sloja; b) Izgled talas kartona sa raznim tipovima talasastog sloja
"A" talas ima malu otpornost na pritisak, ali najbolje ublaava dinamika optereenja (udarce) koja
deluju normalno na povrinu talas kartona. U pravcu pruanja talasa otpornost na savijanje i izvijanje je
vea nego kod ostalih tipova talasa, a popreno na pravac pruanja talasa ova otpornost je najmanja.
85
Otporost na probijanje je velika. Ovaj talas se naziva jo i "visoki val". Kutije od "A" talasa su posebno
pogodne za pakovanje lake robe osetljive na udarce.
"B" talas je najee korien tip. Ima veliku otpornost na pritisak, ali slabo amortizuje dinamika
optereenja. Otpornost na savijanje i izvijanje po pravcu pruanja talasa je mala, ali u poprenom pravcu
je vea nego kod talasa sa veom visinom. S obzirom na veliku otpornost na pritisak moe se tampati
(flekso tampa). Koristi se za izradu sloivih kartonskih kutija opte namene, za teu robu manje osetlivu
na udarac, ili u sastavu petoslojnog talas kartona.
"C" talas je po debljini ali i po svojim mehanikim svojstvima negde izmeu "A" i "B" talasa. Ima
veu otpornost na udarce i savijanje i izvijanje popreno na pravac pruanja talasa od "B" talasa, ali je
slabiji od "A" talasa.
"E" talas ima veliku otpornost na pritisak i malu otpornost na savijanje i izvijanje. Naziva se jo i
"mikrotlas" ili "mikroval". Koristi se za izradu kutija za prodajna pakovanja, ili u sastavu petoslojnog talas
kartona (EF, EE).
"F" i "G" ("N") talas su najnoviji i najtanji tipovi talasa, koji se mogu direktno tampati tehnikom ofset
tampe. Zauzimaju najmanje prostora i koriste se kao zamena za puni karton u izradi prodajnih pakovanja.
"K" talas, visine 6,0 - 7,0 mm naziva se jo i makro val i ima veliku otpornost na udarce i savijanje
popreno na pravac pruanja talasa.
etvoroslojni talas karton se ne koristi esto, jer je izrada kutija od nje tea nego od ostalih tipova talas
kartona, tako da se ona koristi uglavnom za pakovanje voa i povra, ili u kombinaciji sa drvetom, gde
slui kao zamena za daske. Kod etvoroslojne lepenke talasasti slojevi su okrenuti jedan prema drugom,
pod meusobnim glom pruanja talasa od 90, i meusobno su zalepljeni.
86
Petoslojni talas karton se pravi od raznih kombinacija talasa, prema tome kakav se efekat eli postii.
Generalno, slojevi sa veom visinom talasa obezbeuju otpornost na udarce, a slojevi sa manjom visinom
vrstou pakovanja.
Sedmoslojna lepenka se pravi od tri ista talasa ili od kombinacije A, B i C talasa. Mikrotalas se u
principu ne koristi za sedmoslojnu lepenku. Po mehanikim svojstvima sedmoslojna lepenka se moe
uporediti sa drvetom, i moe se koristiti za izradu kutija za teke maine i opremu.
Talas karton se proizvodi tako to se najpre pravi talasasti sloj, tako to se papir provlai izemeu
rebrastih valjaka, a zatim tako talasast lepi sa ravnim slojem. Sledei korak je da se ovaj dvoslojni
materijal lepi sa jo jednim ravnim slojem, ime se dobija troslojni talas karton (slika 6.6).
Slika 6.5 ematski prikaz izrade troslojnog talas kartona: 3 - rolna papira za unutranji ravni sloj, 4 - srednji valajk
za kondicioniranje papirne trake vruom parom, 5 - izrada talasastog sloja i nanoenje lepka, 6- zalepljeni talas i
ravni sloj , 7 - suenje, 8- valajk za kondicioniranje spoljanjeg sloja, 9 - nanoenje lepka na dvoslojni meuproizvod,
87

10 - sekcija u kojoj se pod dejstvom pritiska i temperature prilepljuju slojevi, a potom hlade, 12 - uzduno seenje, 13
- popreno seenje, 14 - izlaganje tabli talas kartona
6.6. Lepenka
Lepenka predstavlja vieslojni materijal koji je slian kartonu, ali ima veu debljinu, loiji sirovinski
sastav i formira se na mainama drukije konstrukcije od karton maina.
Na osnovu sirovina od kojih je izraena, moe se izvriti podela lepenki na:
Belu; Pravi se od bele drvenjae, veoma je krta i lake se lomi od drugih tipova. Koristi se za izradu
raznih kutija, a pogotovo onih koje se ricuju (delimino zasecaju na mestu savijanja ili otkidanja).
Smeu; Pravi se od smee drvenjae i ima veu ilavost od bele lepenke. Moe biti mainski glatka ili
satinirana. Koristi se za izradu kutija koje se obrauju bigovanjem i za izradu korica u tvrdom povezu.
Sivu; Pravi se od sekundarnih vlakana. Predstavlja najjau i najilaviju vrstu lepenke. Koristi se za
izradu kutija i registratora, kao i za izradu korica u tvrdom povezu.
Lepenku od slame; Ovo je najjeftinija vrsta lepenke. ukaste je boje. Koristi se za izradu kutija i
registratora i za izradu korica u tvrdom povezu.
Specijalnu lepenku; Proizvodi se od celuloze, na isti nain kao i obine lepenke od jeftinijih sirovina, a
koristi se u elektro industriji, industriji obue, tekstilnoj i drugim industrjama.
Proizvodnja lepenke je prikazana na slici 6.6. U kadi 1 sa pripremljenom disperzijom za formiranje
lepenke obre se cilindrino rotaciono sito 2. Filc 3 u obliku beskonane trake preuzima formiranu
vlaknastu traku sa cilindrinog sita. Valjci za ceenje filca 5 uklanjaju viak vode iz filca. Vlaknasta traka
sa filca prelazi na gvozdeni valjak 6 i namotava se na njega do postizanja eljene debljine. Po dostizanju
eljene debljine no 7 uzduno raseca lepenku koja se zatim skida. Ovakva tabla lepenke ima preko 65%
vode, pa se mora ocediti pod presom i osuiti.
88
Slika 6.6 ematski prikaz proizvodnje lepenke na maini sa okruglim sitom
Ukoliko se lepenka mora kalandrovati, ona se posle suenja povrinski kvasi vodom, a posle
kalandrovanja se sortira, pregleda i pakuje. Uobiajeno je da se lepenka formata B1 pakuje u pakete od po
25 kg, i da se njena gramatura (debljina) izraava brojem tabli u pakovanju od 25 kg. To znai da je
lepenka sa oznakom 8 mnogo deblja od lepenke sa oznakom 100.
89
6.7. Celofan
Celofan je materijal koji se dobija od celuloze. Celuloza se tretira natrijum hidroksidom, ime se
dobija alkali celuloza, koja se zatim izlae dejstvu ugljenik disulfida. Ovako dobijen ksantogenat celuloze
je rastvoran u vodi ime se dobija viskozna tenost (viskoza). Provlaenjem viskoze kroz uske otvore
dobijaju se niti od kojih se prvi tkanina, a provlaenjem kroz uske proreze dobija se tanka folija - celofan.
Ova folija se vodi kroz kupatila za taloenje u kojima se uklanja ugljenik disulfid, a folija se zatim ispira i
sui.
Celofan je u stvari zatien trgovaki naziv koji se odomaio u upotrebi. Celofan je izumeo vajcarski
hemiar Brandenberger, poetkom XX veka.
Celofan nema vlaknastu strukturu, pa se ne moe smatrati papirom. Celofan po nekim svojstvima
podsea na plastinu masu, ali s obzirom da zagrevanjem ne prelazi u plastino stanje, ne moe se ubrojati
ni u plastine mase.
Celofan ima nekoliko izuzetnih svojstava koja ga ine izuzetnim ambalanim materijalom:
Velika providnost.
Velika glatkoa.
Odlina tamparska svojstva.
Odlina svojstva za primenu na automatskim mainama za pakovanje (savitljivost se postie dodatkom
glicerina).
Odlina barijerna sojstva (mikroorganizmi, vazduh, masnoe, praina).
Otporan prema organskim rastvaraima, slabim organskim kiselinama i alkalijama.
Velika otpornost na cepanje (ali jednom zacepljen, dalje se lako cepa).
Meutim, celofan je higroskopan, proputa vodenu paru, a na povinoj temperaturi postaje krt. U cilju
prevazilaenja ovih problema celofan se moe lakirati nitroceluloznim ili polimernim lakovima.
90
Nelakirani celofan se koristi za pakovanje robe koju treba zatiti od praine, masnoa, ili kada robu
treba lepo prezentovati kupcu - ukrasna pakovanja). Tipini prooizvodi koji se pakuju u celofan su
prehrambeni proizvodi, duvan i tekstilni proizvodi.
Lakirani celofan se koristi za pakovanje higroskopnih roba, kao i proizvoda koji sadre masnoe.
91
7. Polimeri i polimerni materijali

7.1. Polimeri
Polimeri su makromolekulska jedinjenja (velike molarne mase) koja mogu biti prirodnog (celuoza,
lignin, kauuk, prirodna smola, belanevine, DNK...) ili vetakog porekla (sintetski polimeri - polietilen,
polivinihlorid itd), i koja imaju lanasti raspored gradivnih jedinica - monomera. Postoje i modifikovani
prirodni polimeri (derivati celuloze, termoplastini skrob...). Naravno, nisu svi polimeri pogodni za izradu
polimernih materijala.
Polimerna jedinjenja se prema kompoziciji (sastavu) mogu podeliti na:
Homopolimere - sadre samo jednu vrstu monomera;
Kopolimere - Sadre dve ili vie vrsta monomera.
Polimeri se po konstituciji (strukturi) mogu podeliti na:
Linearne;
Razgranate;
Umreene.
Prema stepenu ureenosti polimeri mogu biti:
Kristalni (potpuna ureenost strukture);
Kristalasti ili kristalinini (delimina ureenost strukture);
Amorfni (ne postoji ureenost srukture ili je veoma mala).
92
7.2. Polimerni materijali

Pod polimernim materijalima podrazumeva se grupa materijala, ija je glavna komponenta neko
polimerno jedinjenje.
Polimerni materijali se danas najee dele na sledee tri grupe:
Plastomere linearne razgranate molekule koji se tope na povienoj temperaturi.
Duromere prostorno gusto umreene makromolekule, koji su nerastvorni, ne tope se na povienoj
temperaturi i ne bubre u rastvaraima.
Elastomere temperatura ostakljivanja nia od temperature primene.
U industriji ambalae najvie se koriste plastomeri, mnogo manje duromeri, a elastomeri (guma) se
koriste kao materijali za zaptivanje ili povezivanje.
Polimerni materijali po sastavu mogu biti:
Homogeni sadre samo jednu vrstu polimera ili kopolimera, ili
Kompozitni (blende) sadre dva ili vie polimera ili kopolimera.
U praksi se esto koriste i komercijalni nazivi za pojedine grupe polimernih materijala, kao na primer:
Guma (vulkanizat) za elastomere i gumene kompozite;
Sintetika sintetski elastomeri i plastomeri u vidu vlakana;
Plastika (plastina masa) za plastomere i duromere koji se koriste kao konstrukcioni materijali
Plastomeri i duromeri se jo nazivaju i plastine mase, a taj naziv su dobile po tome to se u nekom
trenutku proizvodnog procesa zagreju i preu u plastino (teljivo) stanje, posle ega dobijaju konaan
oblik (livenjem ili brizganjem u kalupe, ekstrudiranjem, valjanjem ili nekom drugom plastinom
deformacijom). Posle hlaenja plastine mase postaju vrste.
Postoje dve osnovne grupe plastinih masa:
Termoplastine (plastomeri).
93
Termostabilne (termoreaktivne - duromeri).

Termoplastine plastine mase se zagrevanjem mogu ponovo prevesti u plastino stanje. Molekuli
vezivne smole u termoplastinim masama su najee linearni.
Termostabilne plastine mase se zagrevanjem ne mogu ponovo prevesti u plastino stanje. Ukoliko se
suvie zagreju, doi e do njihove degradacije. Molekuli vezivne smole su najee razgranati i grade
mreastu strukturu.
Najznaajnije termoplastine mase koje se tampaju ili koriste u ambalanoj industriji su:
Polietilen (polieten, PE).
Polipropilen (polipropen, PP).
Polivinilhlorid (PVC).
Polistiren (polistirol).
Poliamid (najlon, -6, -11).
Poliestri tereftalne kiseline (polietilentereftalat, PET).
Termostabilne plastine mase se manje koriste u industriji tampane ambalae, a najvaniji
predstavnici iz ove grupe su:
Aminoplasti.
Melamin-formaldehidne plastine mase.
Poliestarske termoplastine mase.
Termoreaktivni poliuretani.
7.3. Sastav plastinih masa

U sastavu plastinih masa mogu se nai razliite supstance:
Vezivna smola.
94
Omekiva.
Stabilizator.
Punila.
Boje.
Vezivna smola je osnova plastine mase. To je neko makromolekularno organsko jedinjenje koje ima
zadatak da sve komponente povee u vrstu homogenu celinu, kao i da svojim svojstvima odluujue utie
na svojstva itave plastine mase. Kao vezivne smole koriste se brojna organska jedinjenja, meu kojima
su polietilen, polipropilen, polivinilhlorid, polietilentereftalat, poliamidi. Platine mase se najee
nazivaju po hemijskom nazivu vezivne smole.
Omekiva se dodaje u plastinu masu radi postizanja eljenih mehanikih svojstava, pre svega da bi
se olakala prerada i oblikivanje, ali i zbog prilagoavanja uslovima tokom korienja proizvoda izraenog
od plastine mase. Omekivai su posebno znaajni kod plastinih masa koje se koriste na niskim
temperaturama, jer se sa snienjem temperature poveava krtost. Kao omekivai koriste se razna ulja,
hlorisani parafini, kamfor, estri adipinske kiseline i dr.
Stabilizatori imaju antioksidujue dejstvo, ime se smanjuje uticaj spoljanjih faktora (svetlosti,
kiseonika, poviene temperature, zraenja) i produava period trajanja plastine mase. Plastine mase bez
stabilizatora mnogo bre poinju da gube mehaniku otpornost. Kao stabilizatori korite se sapuni zasienih
masnih kiselina (laurinske, stearinske), soli olova i dr.
Punila imaju nekoliko zadataka:
Smanenje cene proizvoda (infuzorijska zemlja, cinkoksid, i slini matrijali koji su jeftiniji od vezivne
smole, a ne utiu u prevelikoj meri na pogoranje svojstava).
Postizanje otpornosti na visoke temperature (silicijum dioksid, liskun, azbest).
Poboljanje mehanikih svojstava (staklena vuna, tekstilni otpaci).
95
Plastine mase se mogu bojiti neorganskim pigmentima (prusko plavo, cinkovo belo, titanoksid, oker,
a) ili organskim bojama (azo i indigo boje).
7.4. Opta svojstva vezivnih smola i plastinih masa

Za veinu vezivnih smola karakteristina su neka zajednika svojstva, koja omoguuju njihovu iroku
primenu u raznim oblastima, pa tako i u ambalanoj industriji:
Mala provodljivost elektrine struje.
Mala provodljivost toplote.
Mala specifina teina.
Mala rastvorljivost u veini rastvaraa.
Hemijska inertnost.
Velika providnost u istom stanju (moe se porediti sa providnou stakla).
Odlina barijerna svojstva.
Pogoranje mehanikih svojstava usled starenja, pod dejstvom kiseonika, svetlosti, poviene
temperature i zraenja moe da predstavlja i prednost i nedostatak. U sluaju da se oekuje razgradnja
otpadne plastine mase u to kraem periodu, ovo predstavlja veliku prednost.
Same vezivne smole nisu toksine, ali plastifikatori koji se koriste za poboljanje mehanikih
svojstava mogu da budu. Zbog toga se plastifikatori moraju ispitati i svrstati u odreenu kategoriju na
osnovu svoje toksinosti. Za izradu plastinih masa koje dolaze u dodir sa proizvodima namenejnim
ljudskoj upotrebi mogu se koristiti samo plastifikatori iz I grupe, ija je toksinost minimalna.
Izborom odgovarajuih komponenti mogu se postii eljena mehanika svojstva. Prema mehanikim
svojstvima, plastine mase se mogu podeliti na dve grupe:
96
Krute. Imaju veliku otpornost na savijanje i na habanje, relativno veliku zateznu vrstou (ukoliko se
svede na odnos zatezne vrstoe prema gustini materijala, onda je uporediva sa elikom). Meutim,
otpor na dinamiko (udarno) optereenje je mali, kao i tvrdoa.
Savitljive. Imaju veliku zateznu vrstou, ali i veliku mogunost deformacije u oblasti plastinih
deformacija. Otpornost prema savijanju i izvijanju im je mala, ali imaju veliku otpornost na dinamika
(udarna) optereenja.
7.5. Polietilen
Polietilen je jedna od najzastupljenijih plastomera (plastinih masa). Dobija se polimerizacijom etena
(etilena), koja se moe voditi na visokom ili niskom pritisku, pa se prema tome dobijaju dve osnovne vrste
polietilena:
Polietilen niske gustine (PENG).
Polietilen visoke gustine (PEVG).
Polietilen niske gustine se proizvodi polimerizacijom na visokom pritisku (1200 bara) u prisustvu male
koliine kiseonika koji slui kao katalizator. PENG ima razgrante makromolekule, mekan je, i ima malu
gustinu (0,918-0,940 kg/dm3). Srednja molarna masa iznosi nekoliko desetina hiljada. Taka omekavanja
je oko 65C. PENG se obino isporuujeu obliku praha. Folije od PENG su jako istegljive i savitljive, tako
da plastifikatori nisu neopodni.
Polietilen visoke gustine (PEVG). Ukoliko se polimerizacija odvija na atmosferskom pritisku, u
prisustvu jedinjenja aluminijuma kao katalizatora, u veoj meri nastaju linearni molekuli koji bolje naleu
jedan na drugi, pa dobijeni materijal ima veu gustinu (0,940-0,965 kg/dm3), tvri je, ima veu zateznu
vrstou i otporniji je na visoku temperaturu, omekava tek na 110C. Meutim, sa porastom gustine
smanuje se otpornost na dinamika optereenja i providnost. PEVG se obino isporuuje u obliku granula.
97
Obe vrste PE se mogu bez problema koristiti i na niim temperaturama, do 50C.

PE je odlian elektrini izolator, to znai da se usled trenja pri manipulaciji i obradi moe jako
naelektrisati i privui prainu.
PE slabije proputa svetlost od stakla, odnosno daje "mutan" izgled robi upakovanoj u njega ak i kad
je providan. Meutim, UV svetlost proputa bolje od stakla.
PE se slabo kvasi i teko zadrava tamparsku boju, usled ega se mora posebno pripremati da bi
mogao da se tampa (elektrostatiko pranjenje preko povrine folije korona, premazivanje povrine
vezivnim premazom, tretiranje povrine hemikalijama...). PE na dodir daje utisak kao da je masan ili
premazan voskom.
Polietilen ima dobra barijerna svojstva prema vodenoj pari, ali proputa ugljen dioksid, kiseonik i
organska isparenja.
PENG koristi se za proizvodnju tuba za pakovanje viskoznih proizvoda, folija za razne vrste kesa i
dakova, i kao unutranji sloj vieslojne savitljive ambalane folije, koja treba da obezbedi mogunost
zavarivanja. Posebno je interesantna primena termoskupljajuih folija, koje na povienoj temperaturi steu
robu koja je u njih umotana, formirajui veoma vrsta transportna pakovanja.
a)
b)
c)
d)
98

Slika 7.1 Primena PENG: a) Folija za izradu kesa; b) termoskupljajua folija; c) posude za tenu i prakastu robu;
d) boce
a)
b)
c)
d)
Slika 7.2 Primena PEVG: a) "ukave" kese; b) Posude; c) Boce; d) Kese velike nosivosti
PEVG ima veu krutost pa se moe koristiti i za izradu boca (za tena sredstva za pranje, ulja za
podmazivanje), transportne ambalae, buradi, i folija za izradu kesa.
7.6. Polipropilen
Polipropilen se dobija katalitikom polimerizacijom propena na niskom pritisku. Ima nisku gustinu
(0,90-0,91 kg/dm3), visoku taku omekavanja (iznad 160C), veliku tvrdou, krutost i ilavost. Mnogo je
providniji od polietilena i otporniji na visoke temperature. Osim toga, njegova mehanika svojstva se
mnogo manje menjaju sa porastom temperature u odnosu na PE.
99
Obian PP slabo podnosi niske temperature, i ve na 0C postaje krt, ali se njegova svojstva mogu
poboljati dodavanjem kauuka kao plastifikatora, ili tako to se pravi kopolimer sa etenom. S obzirom da
mu se u veini sluajeva ipak ne dodaju plastifikatori, on je, kao i PE, netoksian i pogodan je za
pakovanje namirnica.
Mehanika svojstva PP folije mogu se poboljati istezanjem u zagrejanom stanju. Ova plastina
deformacija dovodi do poveanja zatezne vrstoe i smanjena osetljivosti na niske temperature. PP folija
koje je na ovaj nain obraena po dva pravca (uzdunom i poprenom) naziva se biaksijalno orijentisani
polipropilen (BOPP) i moe se koristiti na temperaturama do 60C.
tamparska svojstva su mu mnogo bolja nego kod polietilena, i roba spakovana u kristalno providnu
PP foliju izgleda mnogo lepe nego spakovana u delimino mutni PE.
Polipropilen ima dobra barijerna svojstva prema vodenoj pari, ali proputa gasove. Meutim, PPfolija
prevuena vinilom predstavlja dobru zatitu proizvoda od kiseonika.
Polipropilen se moe zavarivati, pa se naje koristi u sastavu vieslojnih savitljivih materijala za
izradu kesa i transportnih dakova. Ambalaa od PP se moe koristiti i za pakovanje proizvoda u
zagrejanom stanju, s obzirom na njegovu otpornost na poviene temperture.
100
a)
b)
d)
c)
e)
f)
Slika 7.3 Primena PP: a) tancovane sloive kutije; b) kontejneri formirani dubokim izvlaenjem; c) folije; d)
lepljiva traka; e) i f) dakovi velike nosivosti
7.7. Polivinilhlorid
Polivinilhlorid (PVC)se proizvodi polimerizacijom vinilhlorida, koja se moe odvijati u emulziji, u
suspenziji i u masi. PVC se proizvodi od 1925. godine i moe se rei da je ovaj materijal dostigao punu
101
industrijsku zrelost, uz brojna usavravanje postupka izrade i svojstava materijala. To je, posle PE, druga
po zastupljenosti vrsta plastinih masa.
Osnovne prednosti PVC-a u odnosu na druge plastine mase su niska cena, kompatibilnost sa mnogim
plastifikatorima i lakoa prerade.
Nestabilan je na uticaj toplote, svetla i kiseonika. Karakterie ga dobra tvrdoa i sjajnost, izuzetna
otpornost na vlagu i niska propustljivost na gasove. Zbog svega navedenog, pogodan je za pakovanje
gaziranih pia, mineralne vode i jestivih ulja. Materijal je otporan na delovanje jakih polarnih i nepolarnih
rastvaraa, ali ne i na srednje polarne rastvarae, usled ijeg delovanja bubri, ili se potpuno rastvara.
Zavisno od uslova i naina polimerizacije, mogu se dobiti razliita svojsta PVC-a. Na primer, sa
snienjem temperature polimerizacije smanjuje se razgranatost, a raste prosena molarna masa i stepen
kristalininosti dobijenog polimera, pa proizvod reakcije ima veu gustinu, viu taku omekavanja i
topljenja. Prosena relativna molarna masa kree se u granicama od 50000 do 120000 i takoe zaisi od
uslova polimerizacije. Na temperaturi od oko 50 C dobija prosena molarna masa od oko 140000, a
polimerizacijom na temperaturi od oko 70 C oko 60000.
PVC proizveden polimerizacijom u emulziji sadri deo upotrebljenog emulgatora, pa mu je providnost
manja nego kod drugih tipova PVC-a. Zbog hidrofilnosti emulgatora, u vodi pomalo bubri i gubi vrstou,
a zbog prisustva soli ima slabija elektroizolaciona svojstva. Dobra karakteristika emulzionog PVC-a je to
se, usled prisustva emulgatora, koji deluje kao neka vrsta maziva, lako prerauje.
PVC proizveden polimerizacijom u suspenziji ima veu providnost i postojanost. Polimerizacija u
suspenziji izvodi se u vodi, uz dodatak sredstava za stabilizaciju dispergovanog monomera vinil-hlorida.
Ovakvom reakcijom dobija se vrlo porozan prah polimera, to je prednost kod apsorpcije potrebnih
dodataka.
102
Polimerizacija u masi primenjuje se od 1965. godine. U ovom sluaju u reakcionoj masi nema vode,
tako da, za razliku od drugih postupaka, nema potrebe za naknadnim razdvajanjem polimera i vode i
suenjem, ime se trokovi proizvodnje smanjuju, a dobija se istiji, providniji, termiki stabilniji i
tehnoloki povoljniji proizvod prah, od kojeg se daljom preradom dobijaju tvrdi ili meki PVC.
PVC nije mogue preraditi bez aditiva. U zavisnosti od dodatih aditiva i svojstava osnovne vezivne
smole, PVC plastine mase mogu se grupisati u tri grupe:
Tvrdi PVC.
ilavi PVC.
Meki PVC.
7.7.1. Tvrdi PVC
Tvrdi PVC se dobija preradom polimernog praha od sva tri tipa PVC smole sa najvie 20%
omekivaa. Kao to mu samo ime kae, to je tvrd i ilav materijal, koji se teko prerauje, ali je vrlo
stabilan na atmosferske uticaje, vlagu i hemikalije. Tvrdi PVC je hemijski vrlo otporan prema rastvorima
soli, razblaenim i koncentrovanim bazama i mnogim kiselinama. Propusnost na gasove i vodenu paru mu
je osrednja. Izrazito je transparentan (poput stakla), a zavrna obrada povrine moe mu biti sjajna, ili mat.
Ako mu se dodaju beli pigmenti, providnost se moe smanjiti u velikoj meri. Poseduje dobru zateznu
vrstou i savitljivost. Meutim, tvrdi PVC nema veliku termiku stabilnost, omekava ve na 85C, a
temperatura proizvoda tokom punjenja ne sme biti via od 78C i to samo pod uslovom da se napunjena
ambalaa odmah ohladi.
Od tvrdog PVC-a se proizvode ae i slina ambalaa za pakovanje jogura, margarina i drugih mlenih
proizvoda, kao i za pakovanje onih proizvoda koje se ne moraju naknadno termiki sterilisati (slika 7.4).
Tvrdi PVC ima malu otpornost na dinamika optereenja, pogotovo na temperaturama ispod nule.
103
PVC se moe dokazati probom gorenja. Tvrdi PVC se teko pali, i gasi se odmah posle uklanjanja
inicijalnog plamena. Prilikom gorenja oslobaa se gust crni dim i hlorovodonik, otrog mirisa. Ostatak
posle gorenja je smee boje i ilav.
a)
b)
d)
c)
e)
Slika 7.4 Primena tvrdog PVC-a: a) ae za pakovanje mlenih proizvoda i margarina; b) tancovana sloiva kutija;
Kontejneri za hranu formirani dubokim izvlaenjem; d) Cilindrina ambalaa od tvrdog PVC-a formirana uzdunim
zavarivanjem; Boce formirane kao duvana ambalaa
104
7.7.2. ilavi PVC

ilavi PVC je smesa PVC smole sa drugim vetakim smolama i kopolimerima (na primer, sa
poliakrilatima ili hlorisanim poliolefinima).
Dodaci koji poveavaju ilavost smanjuju providnost i krutost, a poveavaju cenu materijala. Da bi se
postigla eljena krutost boca, zidovi moraju biti deblji nego kada se prave od tvrdog PVC-a.
7.7.3. Meki PVC
Meki PVC se dobija preradom vezivne smole sa 20-50% plastifikatora. U prvoj fazi dobija se gusta
pasta (lateks), koja na povienoj temperaturi elira, a potom prelazi u vrstu i homogenu masu mekog
PVC. Svojstva mu zavise od vrste i koliine plastifikatora. Meki PVC je u odnosu na tvrdi slabijih
mehanikih karakteristika, manje je otporan na toplotu, atmosferske uticaje i hemikalije, ali se lake
prerauje, ilav je i savitljiv i ima bolju sposobnost istezanja.
Zbog visokog sadraja omekivaa, meki PVC izgleda mutan i slabije proputa svetlo. Upotrebljava se
za pakovanje namirnica, ali samo ako se koristi omekiva koji nije toksian i ne migrira.
Tanki PVC filmovi se koriste kao omotna ambalaa za razliite proizvode na podlocima, kao na slici
7.5. Na primer, ako se u jednoj takvoj ambalai nalazi meso, omota od PVC filma treba da bude dovoljno
propustan za kiseonik (da bi omoguio stvaranje oksimioglobina, koji daje eljenu crvenu boju mesu),
dovoljno jak da podnese niske temperature, da dobro prijanja uz proizvod, ali i da poseduje dobru
prozirnost i sjajnost. Osim za pakovanje mesa, ovakva ambalaa koristi se i za paradajz, papriku, ili
jabuke, s obzirom da visoka propusnost na vodenu paru spreava kondenzaciju pare sa unutranje strane
filma. Meki PVC u principu nije pogodan za pakovanje proizvoda koji sadre mnogo masnoa.
Poetkom sedamdesetih godina prolog veka, godinje proizvodnje PVC i PE bile su priblino
jednake. Situacija se promenila 1971. godine kada su kod mnogih osoba izloenih dejstvu monomera vinil
hlorida u vazduhu otkriveni ozbiljni zdravstveni problemi sa jetrom. Posle toga je pri proizvodnji PVC-a
105
zaostala koncentracija monomera vinil hlorida smanjena sa 300 400 ppm, koliko je iznosila ezdesetih
godina dvaesetog veka, na 2 do 5 ppm 1976., a danas je daleko ispod 1 ppm.
a)
b)
Slika 7.5 Primena mekog PVC-a: a) Folija za pakovanje prehrambenih proizvoda; b) Ambalaa za posteljinu
Zbog rastueg broja kritika od strane konzumenata, a na osnovu injenice da se tokom sagorevanja
ambalae oslobaa hidrohlorna kiselina, kao i zbog migracije plastifikatora iz mekih filmova, PVC se se
vie zamenjuje drugim plastinim masama. Najea zamena u ambalai napitaka je polivinil teraftalat
(PET), a za izradu mekih filmova kao alternativa se koriste jedinjenja na bazi poliolefina.
Konano, PVC se teko reciklira, jer se koristi za razliite proizvode, pa ga je teko identifikovati i
odvojiti. Osim toga, spaljivanje PVC predstavlja ekoloki problem zbog izdvajanja hlorovodonika.
7.8. Poliviniliden hlorid (PVDC)

PVDC je polimer viniliden hlorida. Ima sposobnost za termozavarivanje i slui kao odlina barijera za
vodenu paru, gasove, masne i uljane proizvode. Koristi se za neelastina pakovanja, kao jednoslojni film,
prevlaka ili deo koekstrudiranog proizvoda. Glavne primene ukljuuju pakovanje ivinskog mesa,
106
konzervisanog mesa, sira, zrnastih proizvoda, aja, kafe itd. Takoe se koristi za punjenje u vruem stanju,
skladitenje na niskim temperaturama i prilagoeno pakovanje u zatitnoj atmosferi.
PVDC se proizvodi homopolimerizacijom i kopolimerizacijom viniliden hlorida [CH2=CCl2], ri emu
se dobijaju razliite vrste homo- i kopolimera. Proizvodnja poliviniliden hlorida odvija se po mehanizmu
slobodnih radikala u emulziji ili suspenziji, po emu je slina proizvodnji polivinil hlorida.
Vaniji kopolimeri su sa vinil hloridom [CH2=CHCl], akrilonitrilom [CH2=CHCN] i
metilmetakrilatom [CH2=C(CH3)-COOCH3]. Pod pojmom poliviniliden hlorida podrazumevaju se
homopolimeri i svi kopolimeri u kojima je udeo viniliden hlorida vei od 50%.
Kopolimeri viniliden hlorida pokazuju bolja svojstva od homopolimera. Temperatura topljenja im je
nia, to olakava preradu, a stabilniji su i prema razgradnji. Meutim, s porastom udela komonomera
opada sklonost prema kristalizaciji kopolimera. Od stepena kristalizacije zavisi veina svojstava, izmeu
ostalog mehanika, postojanost prema rastvaraima i propusnost na gasove i vodenu paru. Zbog toga se
preporuuje da se pri izboru materijala za pakovanje obrati panja na odnos komonomera i uslove
kristalizacije, koji e osigurati eljena svojstva. .
S obzirom na visok stepen kristalininosti (oko 75%), PVDC ima odlina barijerna svojsta prema
gasovima i vodenoj pari. Osim toga, malo je rastvorljiv, pa se na sobnoj temperaturi rastvara samo u vrlo
polarnim organskim rastvaraima. Sva pomenuta svojstva u znaajnoj meri izdvajaju PVDC od ostalih
polimera.
PVDC se najee prerauje ekstrudiranjem i injektovanjem. Ekstrudirani materijal je amorfan, a
poveanje stepena kristalininosti se postie jednosmernim, ili dvosmernim razvlaenjem
(monoaksijalnom, ili biaksijalnom orijentacijom) filmova na povienoj temperaturi.
Jedan od najvanijih oblika PVDC su dvosmerno razvueni filmovi za pakovanje prehrambenih
proizvoda, koji se pri zagrevanju skupljaju i na taj nain vrsto omotavaju upakovanu hranu. S obzirom na
107
stezljivost, a zbog niske propusnosti na gasove, upotrebljavaju se za pakovanje sireva, dimljenog mesa i
tamo gde postoji potreba za vakuumom, kako bi se spreio rast bakterija i obezbojavanje proizvoda.
Najpoznatiji PVDC film ima trgovaki naziv saran. Vezivna smola je kopolimer sa 15% vinilhlorida.
To je vrlo mek, providan film, pogodan za zamotavanje prehrambenih proizvoda. Negativna mu je
karakteristika to to pokazuje tendenciju slepljivanja, to se jednostavno otklanja silika prahom, ili
sredstvima za klizavost. Saran se prilino lako rastee, pa to moe izazivati tekoe u mainskoj
proizvodnji, a naroito prilikom tampanja. Otra taka topljenja zahteva strogu kontrolu temperature pri
zavarivanju. Odline zatitne osobine ine ga pogodnim za pakovanje konditorskih proizvoda koje je
neophodno zatititi od vlage. Vrlo je otporan na dejstvo jakih kiselina i baza, osim amonijaka.
Prilikom identifikacije probom gorenja, PVDC-a se teko pali i slabo gori, gasi se odmah po
uklanjanju inicijalnog plamena. tokom gorenja moe se osetiti karakteristian sladunjav miris.
7.9. Polistiren
Polistiren (PS) se dobija polimerizacijom stirena u rastvoru ili vodenoj emulziji. Osim istog
polistirena (homopolimera), koriste se i kopolimeri sa butadienom, akrilonitrilom ili sa oba pomenuta
jedinjenja.
Polimer i kopolimeri stirena nisu toksini, pa se ove plastine mase mogu koristiti za pakovanje
namirnica. PS je jedna od najjeftinijh plastinih masa odlinih svojstava, ija se upotreba poveava.
Polistiren se javlja u nekoliko oblika:
Standardni PS.
Stiren-akrilonitril kopolimer.
Stiren-butadien kopolimer.
Akrilnitril-butadien-stirenski kopolimer.
108
Penasti PS.
Standardni PS je providan, tvrd, sa glatkom i sjajnom povrinom. Otporan je na razreene kiseline i
alkalije, masti i ulja. Ima dobra barijerna svojstva za mirise. Meu nedostatke mogu se ubrojati niska
temperatura omekavanja (60-85C), krtost, velika propustljivost za gasove i vodenu paru i neotpornost
prema aromatinim ugljovodonicima, benzinu, etru, ketonima, estrima i hlorisanim ugljovodonicima.
Standardni PS se isporuuje u obliku granula ili krutih folija. Prerauje se brizganjem rastopljenih
granula ili dubokim izvlaenjem folija. Folije se mogu dodatno obraditi istezanjem po dva pravca u
zagrejanom stanju (biaksijalna orijentacija), ime se dobija materijal koji lii na tvrdi PVC, iako ima neto
loija barijerna svojstva prema gasovima i vodenoj pari.
Folija od standardnog PS se moe dobro tampati. Koristi se za pakovanje prehrambenih sveih i
duboko smrznutih proizvoda.
Kopolimer sa akrilonitrilom ima dobra mehanika svojstva, alii veliku propustljivost za isparenja
aromatinih materija, pa se malo koristi za izradu ambalae.
Kopolimer sa butadienom se naziva jo i ilavi polistiren. On je mutno bele boje, skoro neprovidan,
Sa poveanjem udela butadiena dobija se materijal vee ilavosti. Primenu ilavog PS ograniavaju
osetljivost na poviene i niske temperature i propustljivost vodene pare i gasova. Prerauje se brizganjem
granula u kalupe ili dubokim izvlaenjem folije. Od ilavog PS prave se ae, olje, kutije i sanduci.
Akrilnitril-butadien-stirenski kopolimer je tvri, ilaviji, otporniji na starenje i dejstvo hemikalja od
svih drugih vrsta PS. Takoe, povoljno je to zadrava dobra mehanika svojsta u velikom opsegu
temperatura (40-100C). Od njega se prave boce za razna sredstva za pranje.
Penasti polistiren (ekspandirani, kod nas je poznato jedno od trgovakih imena "stiropor") se moe
praviti od svih prethodno opisanih tipova PS, ali najee se pravi od standardnog PS. upljkavost se
109
postie tako to se granulama dodaje sredstvo za razvijanje pene (pentan), ili se to sredstvo dodaje tokom
prerade (metilhlorid).
Penasti PS je materijal u kome se nalazi veliki broj zatvorenih upljina ispunjenih vazduhom. Ovakav
materijal ima malu specifinu teinu, izuzetna termika izolaciona svojstva i veliku otpornost na
dinamika opterenje (odlino amortizuje udarce) i tako titi proizvod u irokom opsegu temperatura (
200-90C).
Ambalaa od penastog PS se moe praviti na dva naina:
Sinterovanjem granula u kalupima pod povienom temperaturom (za zagrevanje se moe koristiti
zagrejana vodena para) i pritiskom.
Dubokim izvlaenjem krute folije (koja se pravi duvanjem ekstruzijom). Folije se mogu dobro
tampati, zavarivati i lepiti.
Od ekspandiranog PS prave se olje, kutije, podloke u koje se moe pakovati svee meso, jaja, voe
smrznuta hrana, razni lomljivi predmeti (slika 7.6).
a)
b)
c)
d)
e)
Slika 7.6 Primena PS: a) Ambalaa formirana sinterovanjem granula penastog PS u kalupima, za zatitu predmeta
osetljivih na udar; b) Komadii penastog PS za zatitu od mehanikih uticaja; c) olja od penastog PS; d) Posude i
110

tacne od ekspandiranog PS, formirane dubokim izvlaenjem, za pakovanje namirnica; e) Tacna formirana dubokim
izvlaenjem, za pakovanje sadnica
7.10.
Poliestri
Poliestri nastaju kao rezultat reakcije polikondenzacije izmeu karboksilne kiseline i alkohola. U
ambalanoj industriji najvei znaaj imaju:
Polietilen tereftalat (PET).
Polikarbonat (PC).
Polietilen naftalat (PEN).
7.10.1. Polietilen tereftalat
Dobija se polikondenzacijom (esterifikacijom) tereftalne kiseline sa glikolom ili nekim drugim
dvovalentnim alkoholom. PET je najznaajni ambalani materijal od svih poliestara, a ima znaajnu
primenu i u drugim oblastima (osnova grafikog filma, osnova tamparskih formi za ofset tampu, u
tekstilnoj industriji).
PET ima nekoliko izuzetnih svojstava, meu kojima su:
Dimenziona stabilnost.
Velika providnost.
Otpornost na ogrebotine i habanje.
Odlina barijerna svojstva prema gasovima, aromatinim isparenjima i masnoama. Meutim, nema
dobra barijerna svojstva prema vodenoj pari.
Velika tvrdoa.
Velika zatezna vrstoa, koja se moe dodatno poboljati biaksijalnim istezanjem.
111
Velika glatkoa.
Velika postojanost na toplotu, mineralna ulja, rastvore, kiseline. Meutim, PET nije postojan prema
nekim alkalijama.
Prerauje se ekstruzijom, injektovanjem i ekspandovanjem.
Postupak proizvodnje PET filma ekstruzijom je neto komplikovaniji nego kod drugih plastinih masa.
Film se hladi neposredno nakon ekstruzije da bi se spreila kristalizacija, a zatim se izvodi biaksijalna
orijentacija izvlaenjem pri temperaturi od 80C. Ovim postupkom se poboljavaju mehanika svojstva i
smanjuje krtost materijala. Ukoliko se film uzastopno zagreva iznad 80C, dolazi do znaajne kontrakcije.
Da bi se pojava ublaila, orijentisani film se vrto dri, a potom zagreva na 200C, ime se znaajno
poveava kristalnost materijala, bez primetnog uticaja na orijentaciju, a naknadnim hlaenjem poboljava
se stabilnost do temperature od 200C. Toplotno zavarivanje filmova je oteano usled kristalizacije.
Amorfni PET se koristi za izradu injektovane i duvane ambalae razliitih oblika i veliina (boce,
tegle, tube i razliiti drugi oblici, slika 7.7). Otpornost na gasove unapreuje se koekstruzijom sa
barijernim slojevima, kakvi su poliamidni. Sa poboljanim karakteristikama, PET ambalaa se
upotrebljava ak i za pakovanje vina, ili piva i drugih gaziranih pia.
Kristalni PET, ili PBT (polibutilentereftalat) mogu se koristi za oblaganje kartonskih sudova za
peenje u konvencionalnim rernama, ak do temperatura od 220C. Posude za jednu porciju hrane,
izraene od toplotno obraenih filmova iroko se koriste za pripremanje u mikrotalasnim peima.
PET folije se mogu praviti veoma tanke, i imaju odlina barijerna svojstva. esto se koriste kao
povrinski sloj vieslojnih savitljivih folija, i to onaj sloj koji se tampa, najee tehnikom flekso ili
duboke tampe.
Reciklirani PET od boca se koristi u obliku vlakana kao izolacioni materijal, u tekstilnoj industriji i za
izradu ambalau za proizvode koji nisu prehrambeni.
112
a)
b)
e)
d)
Slika 7.7 Primena PET: a) Boce; b) Kese i tancovane kutije; c) Tegle; d) Posude i tacne formirane dubokim
izvlaenjem
7.10.2. Polikarbonat
Polikarbonat (PC). Polikarbonat se dobija polimerizacijom od natrijumove soli bifenolne kiseline sa
karbonil dihloridom (fosgen).
Polikarbonat je providan, otporan na toplotu, kiseline, alifatine ugljovodonike, vie alkohole, masti i
trajan. Uglavnom se koristi kao zamena za staklo u kada treba praviti velike boce za vodu za viekratnu
upotrebu i male boce koje se mogu sterilisati. Prilikom ienja boca od polikarbonata treba voditi rauna
da se ne koriste jaki deterdenti na bazi natrijum hipohlorida, zbog katalitikog delovanja na izdvajanje
bifenola, koji su potencijalna opasnost za zdravlje.
7.10.3. Polietilen naftalat
Polietilen naftalat (PEN) je polimer koji se dobija reakcijom polikondenzacije dimetil naftalen
dikarboksilata i etilen glikola. To je relativno novi lan grupe poliestera sa odlinim performansama zbog
visokog koeficijenta prenosa toplote. Barijerna svojstva PEN za ugljen dioksid, kiseonik, vodenu paru su
113
bolja nego kod PET ambalae. Osim toga PEN pokazuje bolje rezultate na visokim temperaturama, ime
omoguuje viestruko toplo punjenje, pranje i korienje. Ipak, PEN je 3 do 4 puta skuplji od PET
ambalae. Zbog toga to PEN obezbeuje zatitu od prenosa arome i neprijatnih mirisa, pogodan je za
proizvodnju boca za pie, kao to je pivo.
7.11.
Poliamidi
Poliamidi (PA) se proizvode reakcijom polikondenzacije alifatinih diamina i dikarbosnkih kiselina.

Za njih je karakteristino prisustvo veoma polarne amidne grupe (CONH), koja daje specifina svojstva
ovom materijalu i omoguava njegovu primenu u izradi ambalae. Amidne grupe ujedno povezuju i lance
makromolekula jakim vodoninim vezama, pa su poliamidi kristalinini termoplasti visoke temperature
topljenja i dobre otpornosti na razliite vrste rastvaraa. Osnovna svojstva poliamida zavise od vrste i
veliine ugljovodoninih segmenata, odnosno gustine amidnih grupa. Svojstva im se mogu menjati
supstitucijom vodonika u amidnim grupama. Poliamidi se oznaavaju brojevima koji predstavljaju broj C
atoma u polaznom molekulu diamina i dikarbonske kiseline. Na primer, najlon 6/6 dobijen je
polikondenzacijom diamina i dikarbonske kiseline od kojih je svako jedinjenje imalo po est ugljenikovih
atoma.
Poliamidi se odlikuju :
Velikom providnou.
Velikom ilavou.
Otpornou na udarno optereenje.
Velikom zateznom vrstoom.
Otpornou na svetlost (sporo starenje).
Otpornou prema alkalijama. Meutim, na oksidujua sredstva i kiseline imaju manju otpornost.
114
Otpornou prema masnoama i raznim rastvaraiuma (voda, etarska ulja, aliftini i aromatini
ugljovodonici).
Dobrim barijernim svojstvima za gasove, ali slabim za vodenu paru.
Postojanou na visokim temperaurama (taka omekavanja izmeu 155 i 265C).
Postojanou na niskim temperaturama (do 70C).
Netoksinou, odsustvom mirisa i ukusa.
Najpoznatiji trgovaki naziv poliamidnih materijala je najlon koji je proizvela firma DuPont.
Poliamidi se najvie koriste u tekstilnoj industriji, ali se od njih prave i razni ambalani oblici.
Poliamidna folija se moe dobro tampati. PA se mogu se preraditi svim poznatim postupcima prerade
termoplastinih masa: brizganjem, ekstrudiranjem i rotaciono livenje. Ekstrudiranjem se proizvode
filmovi, folije, trake, profili i cevi. Od ekstrudiranih filmova, folija i creva jednostavnim postupcima
dobijaju se ambalane jedinice. Poliamidni i drugi plastomerni filmovi se mogu meusobno spajati
(kairanjem, koekstruzijom), ime se dobijaju ambalani materijali poboljanih svojstava (zatezne
vrstoe, smanjene propusnosti vodene pare). Injektovanjem, ekspandovanjem i rotacionim livenjem
proizvode se razliiti oblici ambalae (posude, flae, burad, cisterne).
7.12.
Vieslojni savitljivi ambalani materijali
Svaki do sada pomenuti materijal imaju odreene prednosti ali i nedostatke za odreenu primenu.
Kombinovanjem folija od razliitih materijala moe se dobiti novi materijal, koji e od svake komponente
preuzeti neko korisno svojstvo, kao na primer:
Svetlosnu nepropusnost.
Barijerna svojstva prema gasovima, aromatinim isparenjima ili vodenoj pari.
Mogunost zavarivanja.
115
Mogunost da se kvalitetno odtampa.

U praksi se sreu razne kobinacije, kao na primer:
Celofan/celofan. Slojevi se spajaju termokairanjem obostrano lakiranog celofana. Upotrebljava se za
pakovanje proizvoda sa visokim sadrajem masti (ips, okolada, keks).
Celofan/Polietilen. Slojevi se spajaju termokairanjem ili koestruzijskom laminacijom. Celofan se
tampa, PE obezbeuje zatvaranje zavarivanjem. Upotrebljava se za pakovanje tenih, prakastih i
pastoznih namirnica, u zatitnoj atmosferi ili za vakuum pakovanje.
PA/PE.
PET/Al/PE. PE se ekstrudira na Al foliju, a PET folija odtampana sa unutranje strane se termokaira
na prethodno pripremljeni dvoslojni materijal. PE obezbeuje zatvaranje pakovanja zavarivanjem, Al
barijerna svojstva, a PET folija vrhunski izgled otiska. Upotrebljava se za pakovanje kafe, zaina i
drugih vrednih i osetljivih prehrambenih proizvoda.
Papir/PE. Slojevi se spajaju ekstruzijom PE na papir. Upotrebljava se za pakovanje namirnica osetljivih
na vlagu eera, soli, kao i za pakovanje kozmetikih, farmaceutskih i hemijskih proizvoda. Papir
obezbeuje da se moe tampati, a PE da se pakovanje moe zatvoriti zavarivanjem.
Al/PE/Papir/vosak. Slojevi Al i papira oslojenog voskom se spajaju tako to se izmeu njih ekstrudira
PE folija. Upotrebljava se za pakovanje za pakovanje robe osetljive na svetlost, kiseonik i vodenu paru:
mleko u prahu, supa u kesici, farmaceutski proizvodi. Vosak obezbeuje mogunost zavarivanja
pakovanja, Al barijerna svojstva i mogunost tampanja.
PA/PE. Upotrebljava se za pakovanje smrznutih ribljih preraevina, gde PA osigurava otpornost prema
masnoama i barijeru prema kiseoniku. Biaksijalno orijentisani PA filmovi imaju poveanu savitljivost,
barijerna i mehanika svojstva. Dvoosno istezanje PA unapreuje njegovu krutost i uslovljava njegovu
upotrebu kao filma nosaa, zajedno sa termoskupljajuim slojevima u laminatima. Pakovanje kafe,
116
mleka u prahu domaih i industrijskih sireva, sveeg i termiki obraenog mesa, ribe, kao i smrznute
hrane u vakuumu i inertnim gasovima samo su neki od primera primene ovih laminata, koji se takoe
koriste kao unutranje vree za pakovanje tenosti u kutije.
PET/PE. Slojevi se spajaju ekstruzijom PE na PET foliju. Upotrebljava se za vakuum pakovanje kafe,
sira, mesa i mesnih preraevina, celih pilia, ukiseljenog povra, smrznute ribe...
117
8. Grafike boje
Grafike boje su obojene materije u obliku tenosti ili pasta, koje se postupkom tampanja mogu
naneti na podlogu za tampanje i vezati za nju. Grafike boje se sastoje od dve osnovne komponente:
Obojene supstance.
Veziva.
Grafike boje se mogu klasifikovati prema razliitim kriterijumima, meutim osnovna podela je prema
tamparskom postupku koji se primenjuje za nanoenje boje na podlogu:
Boje za ofset tampu.
Boje za duboku tampu.
Boje za tipo tampu.
Boje za flekso tampu.
Boje za sito tampu.
Grafike boje treba da ispune vei broj zahteva u pogledu:
Vizuelnih svojstava.
Podesnosti za odreenu vrste tampe.
Suenja pod odreenim uslovima.
Vezivanja za odreeni materijal.
Postojanosti.
Nekodljivosti.
118
8.1. Obojene supstance

Obojene supstance mogu biti u vrstom stanju, dispergovane do veoma malih dimenzija, i tada se
nazivaju pigmenti. Obojene supstance u tenom stanju nazivaju se bojila. Od svojstava obojene supstance
zavise obojenost otiska, postojanost na svetlost, sapune i druga svojstva.
Pigmenti ili bojila daju obojenost grafikoj boji usled toga to sadre molekule koji apsorbuju
odreene talasne duine vidljive svetlosti. Apsorbovana svetlosna energija se troi na poveanje toplote ili
se reemituje na talasnim duinama koje ovek vidi. Na ovaj nain menja se spektralni sastav svetlosti koja
se odbija ili prolazi kroz sloj boje na otisku.
U viebojnoj tampi se koriste tri osnovne boje:
Cijan (plavo-zelena). Cijan apsorbuje crveni deo spektra, a proputa plavi i zeleni.
Magenta (purpurna). Magenta apsorbuje zeleni deo spektra, a proputa plavi i crveni.
uta. uta apsorbuje plavi deo spektra, a proputa zeleni i crveni deo.
Kombinacijom dve osnovne boje dobija se:
Cijan + magenta = plava.
Cijan + uta = zelena.
magenta + uta = crvena.
Kombinacijom sve tri osnovne boje trebalo bi da se dobije intenzivna i neutralna crna, ali to u praksi,
zbog nesavrenosti pigmenata, nije mogue. Zbog toga se kao etvrta boja u viebojnoj tampi koristi crna,
koja ima zadatak da pojaa najtamnije tonove i olaka dobijanje neutralno sivih tonova.
U situacijama kada je to ekonomski ili tehnoloki opravdano, kao i kada se kombinacijom cijana,
magente, ute i crne ne moe dobiti traena boja, pravi se posebna grafika boja, koja se tampa u
posebnom prolazu kroz tamparsku mainu. Tipian primer je kuna boja neke kompanije (Milka,
Marlboro), koja se tampa u posebnom prolazu kroz tamparsku mainu ili sekciju.
119
8.1.1. Pigmenti
Pigmenti se mogu podeliti na:
Neorganske i
Organske.
Unutar svake od ovih grupa moe se nainiti sledea podela na:
Prirodne i
Sintetike (vetake).
Prirodni neorganski pigmenti se nalaze u zemljinoj kori u obliku rude. Oni su veoma postojani na
svetlost, vodu, alkohole i ulja. Meutim, njihova primena u grafikim bojama ograniena je zbog:
Velike tvrdoe, koja oteava primenu u grafikim bojama, s obzirom da je teko dispergovati ih do
dovoljno malih dimenzija.
Male pokrivne moi.
Malog intenziteta obojenja.
Najpoznatiji prirodni neorganski pigmenti su:
Oker.
Oksidi gvoa (venecijansko crveno, indijansko crveno).
Kalcijum karbonat (belo).
Ultramarin (plavo).
Sintetski neorganski pigmenti imaju veu pokrivnu mo od prirodnih, i veoma su zastupljeni u
proizvodnji pokrivnih grafikih boja. Ovi pigmenti se proizvode taloenjem iz vodenih rastvora
mineralnih soli pod odreenim uslovima. Po postojanosti, ovi pigmenti ne zaostaju u odnosu na prirodne
neorganske pigmente. Najzastupljeniji prirodni neorganski pigmenti su:
Barijum sulfat (bela).
120
Kadmijum uta so.

Kadmijum crvena so.
Hrom oksid zelena.
Titan oksid (bela).
Cink oksid (bela).
Ovi pigmenti imaju prirodna suiva svojstva, odnosno povoljno utiu na ovraavanje veziva.
Organski pigmenti su organska jedinjenja koja pored ugljenika i vodonika sadre i atome kiseonika,
azota i sumpora. esto se javljaju u obliku soli, da bi im se poboljala stabilnost.
Prema strukturi organskog jedinjenja koje sainjava pigment, organski pigmenti se mogu podeliti na:
Azo pigmente.
Antrahinonske.
Indigoidne.
Trifenilmetanske.
Ftalocijanske.
Prirodni organski pigmenti mogu biti :
Biljnog porekla (indigo, alizarin, iz kore drveta ili listova nekih biljaka).
ivotinjskog porekla (purpurna iz ostriga, karmin iz biljnih vai).
Ovi pigmenti imaju visoku cenu, i teko je postii ujednaenost pigmenta u masi, s obzirom na
neujednaenost izvora. Meutim, ovi pigmenti imaju veliku postojanost prema spoljnim uticajima. Ipak,
prirodni organski pigmenti se malo upotrebljavaju u proizvodnji grafikih boja.
Sintetski organski pigmenti proizvode se od sredine XIX veka. Danas postoji vie hiljada jedinjenja
koja pripadaju ovoj grupi. Ove pigmente karakterie zadovoljavajua postojanost, mogunost finog
dispergovanja i dobijanja velikog broja nijansi, to omoguava primenu u bojama svih tipova.
121
Crni pigmenti predstavljaju posebnu grupu vetakih pigmenata. kao crni pigmenti najee se koristi
a raznih tipova, koji se dobijaju nepotpunim sagorevanjem gasova ili ulja u prisustvu nedovoljne
koliine kiseonika. Po hemijskom sastavu a je amorfni ugljenik, sa velikom specifinom povrinom.
Prema nainu dobijanju a se moe podeliti na:
a plamene lampe.
Gasnu a (penu i kanalnu).
a gasne lampe.
Kao crni pigmenti korite se jo i:
Grafit.
Crni oksidi gvoa.
Kotani pigment dobijen ugljenisanjem ivotinjskih kostiju.
Biljni pigment dobijen sagorevanjem supstanci biljnog porekla.
Mineralni pigmenti iz kamenog uglja.
Bronze su pigmenti u obliku praha metala. Ovi pigmenti se koriste za postizanje specifinih
dizajnerskih efekata, kao to su poseban sjaj, efekat zlata ili srebra na otisku ili "metalik" efekat drugih
boja. Bronze se mogu klasifikovati na:
"Zlatne" bronze (od bakra ili mesinga).
"Srebrne" bronze (od legure cinka i nikla, cinka i kalaja, aluminijuma).
Oksidne bronze.
Bronze se prve usitnjavanjem i mlevenjem metalnih ploica do odreene granulacije. Najpogodniji
oblik listia jeste oblik listia ili pljosnate granule, jer se time postie maksimalan pokrivna mo uz
minimalnu masu, veliki stepen refleksije i sjaj. Bronze se mogu meati sa drugim pigmentima u cilju
postizanja metalik efekata.
122
8.1.2. Bojila
Supstanca koja daje obojenost grafikoj boji moe, osim u obliku finih estica, biti i u tenom stanju.
Bojila koja se koriste u grafikim bojama mogu se podeliti na:
Kisela. Kisele boje su anjonskog tipa, rastvorne su u vodi, nerastvorne u alkoholima, ketonima i
estrima. Daju jarku obojenost, a mogu biti jako postojane na svetlost.
Bazna. Bazne boje su katjonskog tipa. Rastvorne su u vodi i alkoholu, a slabije su rastvorne u drugim
vrstama rastvaraa. Daju sjajne nijanse, ali su slabo postojane na svetlost.
Rastvorna (metalkompleksna). Karakteriu se rastvorljivou u organskim rastvaraima, velikim brojem
nijansi i mogunou postizanja velike postojanosti na svetlost.
Disperzne boje su nerastvorne u vodi, a koriste se u tampi tekstila na sintetskim vlaknima.
8.2. Veziva
Vezivo je tena komponenta grafike boje koja slui za dispergovanje estica pigmenta, prenoenje i
vezivanje pigmenta na podlogu za tampanje. Reoloke karakteristike boje kao i preteni mehanizam
vezivanja boje za podlogu u najveoj meri zavise od svojstava veziva.
Veziva su sloeni sistemi koji treba da obezebde stabilnost disperzije estica pigmenta, dobro
nanoenje na podlogu, sjaj, dobro vezivanje obojene supstance za podlogu, dugotrajnost otiska, pri emu
vezivo ne treba da utie na obojenost grafike boje. U sastav veziva ulaze:
Ulja.
Firnisi.
Smole.
Rastvara.
Aditivi.
123
8.2.1. Ulja
Ulja koja se koriste za izradu grafikih boja mogu se klasifikovati prema poreklu, na:
Mineralna.
Biljna.
ivotinjska.
Sintetska.
Prema sposobnosti da spontano, oksidacijom prirodnim putem sa kiseonikom iz vazduha, formiraju
elastini film na povrini sloja boje na otisku, ulja se mogu podeliti na:
Suiva. Najee se koristi laneno ulje.
Polusuiva. Ova ulja se koriste najee kao komponenta u alkidnim sintetskim smolama, kojima se
dodaje u cilju dobijanja fleksibilnijih i svetlijih filmova. Najee se koriste sojino i suncokretovo ulje.
Nesuiva. U ovu grupu spadaju mineralna (za deblje papire jer prodiru duboko u papir i ostavljaju
masne fleke, ili za novinsku tampu) i nesuiva biljna ulja (koriste se kao plastifikatori).
Sintetska ulja imaju veliki znaaj za proizvodnju grafikih boja, s obzirom da je koliina ulja biljnog i
ivotinjskog porekla veoma ograniena. U grupu sintetskih ulja se ubrajaju:
Dehidratisano ricinusovo ulje. Dobiva se hemijskom modifikacijom nesuivog ricinusovog ulja. Daje
jake, elastine filmove koji se odlino vezuju za podlogu. Brzo se sui, to omoguava primenu na
mainama koje tampaju velikom brzinom.
Divinilacetilensko ulje. Delimino polimerizovan divinilacetilen, rastvoren u aromatinom ugljovodonicima. Koristi se u vezivima sa isparivim rastvaraima, koja brzo formiraju vrst i elastian film.
Alkidna ulja. Dobijaju se u reakciji anhidrida ftalne kiseline, glicerina i suivih ulja. Od ovih ulja
formira se tvrd i elastian film koji odlino prijanja za podlogu. Posebno su pogodna za boje za
tampanje metalnih folija, celofana,kao i za izradu metalik boja.
124
8.2.2. Firnisi.
Firnis je meuproizvod u proizvodnji grafikih boja. Upotreba firnisa skrauje proces proizvodnje
grafike boje. U odnosu na vezivo, u iji sastav ulaze, firnisi sadre manji broj komponenti. Sastav firnisa
zavisi od mnogo faktora kao to su vrsta tampe, vrsta podloge, nain suenja.
Firnisi se mogu podeliti na:
Firnise za tene grafike boje. Sastoje se iz smole rastvorene u jednom ili vie rastvaraa, uz dodatak
plastifikatora.
Firnise za pastozne grafike boje. Sastoje se iz smee ulja, smola i naftnih destilata. Daju fleksibilne
filmove.
8.2.3. Smole
Pod smolom se podrazumeva organska kristalna vrsta materija ili tenost velike molarne mase, koje
nemaju otro definisanu taku topljenja. Smole daju vrste, sjajne i fleksibilne filmove, koji dobro
prijanjaju za podlogu. Smole se mogu podeliti na:
Prirodne.
Sintetske.
Najzastupljenije prirodne smole su:
Kolofonijum. To je prirodna smola koja se dobija iz drveta bora. Sadri oko 90% abietinske kiseline i
10% prirodnih materijala.Koristi se u kombinaciji sa tungovim uljem, da bi se poboljalo suenje i
smanjila zaostala lepljivost.
elak. Dobija se iz jedne vrste biljnih vai. Zbog ogranienih koliina sve se manje koristi. Predstavlja
smeu masnih kiselina, voskova i pigmenata. Rastvoran je u alkoholima, i tako rastvoran se koristi u
125
bojama za flekso tampu. koristi se i u vododisperznim bojama za duboku tampu. Moe se

kombinovati sa kolofonijumom, nitro i etil celulozom.
Sintetske smole imaju mnogo vei znaaj u industriji grafikih boja od prirodnih smola. U sintetske
smole spadaju:
Kolofonijum estar.
Urea formadehidne smole.
Fenol fromaldehidna smola.
Melamin formaldehidne smole.
Alkidne smole.
Epoksi smole.
Vinilne smole.
Poliuretanske smole.
Silikonske smole.
Derivati celuloze (nitroceluloza, etilceluloza, acetilceluloza, karboskimetil celuloza).
Veziva na bazi sintetskih smola koriste se za grafike boje sa metalnim bronzama, boje za tipo i ofset
tampu. Daju tanke filmove sa velikom adhezivnou, otpornou na habanje i velikim sjajem. Brzo se
sue i pogodna su za tampanje ambalae, jer su otporna na vodenu paru, vlagu i pritisak.
8.2.4. Rastvarai
Uloga rastvaraa u vezivu jeste da zadri smolu u rastvorenom stanju sve do momenta nanoenja boje
na podlogu, kao i da omogui postizanje odgovarajueg viskoziteta grafike boje. Ponekad rastvarai
imaju i funkciju plastifikatora i utiu na tvrdou filma grafike boje na otisku. Posle tampanja, rastvara
isparava da bi se to pre postigla potrebna otpornost na otiranje.
126
Za boje za ofset i tipo tampu koriste se rastvarai koji slabije isparavaju, dok za boje za flekso i
duboku tampu rastvarai treba da ispare to pre i sa to manjim utrokom energije.
U bojama koje ovravaju pod dejstvom UV zraenja, kao rastvarai se koriste teni monomeri, koji
polimerizuju neposredno po ozraivanju i ostaju u filmu grafike boje.
Rastvarai se mogu podeliti na:
Ugljovodonike (alifatini - frakcije pri destilaciji nafte, sa niom takom kljuanja koriste se za duboku
i flekso tampu, a sa viom za ofset i tipo tampu; naftenski - sa viom takom kljuanja mogu se
koristiti u pastoznim bojama za ambalau u prehrambenoj industriji, a sa niom takom kljuanja u
tenim bojama; aromatini - toluen, jakog mirisa, u bojama za duboku tampu).
Monohidroksilne alkohole (alifatini - etanol, izopropanol i n-butanol, u bojama za flekso tampu i
brzosueim lakovima; aliciklini - cikloheksanol).
Glikoli. Imaju dve hidroksilne grupe. Koriste se etilenglikol propilen glikol, heksilenglikol i dipropilen
glikol koji pored hidroksilne grupe sadri i etarsku vezu.
Glikolni etri. Etilenglikolmonometil etar i druga slina jedinjenja. Koriste se u grafikim bojama iz
kojih rastvara moe sporo sa isparava.
Ketoni. najvaniji je aceton, koji lako rastvara veinu ulja, smola, celuloznih estara i drugih jedninjenja.
Koriste se u bojama koje se brzo sue.
Estri. Posebno su znaajni etilacetat, izopropil acetat, butil acetat i propilacetat. Koriste se zarastvaranje
sintetskih smola i celuloznih estara.
8.2.5. Aditivi
Aditivi su dodaci koji poboljavaju svojstva grafikih boja. Prema funkciji, aditivi se dele na:
Sikative. Sikativi su sredstva za poboljanje i ubrzavanje vezivanja boja.
127
Voskove. Slue za smanjenje koeficijenta trenja, poveanje otpornosti na vodu i poboljanja izgleda
otiska. Mogu biti sintetski (polietilenski, politetrafluoroetilenski) i prirodni (pelinji, naftni, lanolin).
Plastifikatori. ine osueni film boje fleksibilnijim. Kao plastifikatori se koriste adipati, butirati, ftalati,
citrati i druga jedinjenja.
Helatni agensi. Koriste se vezivanje metalnih jona u stabilnim jedinjenjima helatima. Na ovaj nain se
produava vek trajanja, obojenost, istoa i stabilnost grafike boje.
Antioksidansi. Koriste se da bi produili rok trajanja boje tokom skladitenja, ili zastoja na grafikoj
maini tokom tampanja. Kao antioksidansi koriste se naftoli, supstituisani fenoli ili aromatini amini.
Povrinski aktivna sredstva. Poboljavaju disperziju pigmenata i spreavaju njihovu flokulaciju.
Dezodoransi. Prikrivaju neprijatne mirise komponenti grafikih boja.
Sikativi su efikasni samo kod onih boja koje poseduju veziva takve hemijske konstitucije, koja im
omoguava reakciju oksidacije uz formiranje vrstog filma. Postoji vie teorijskih objanjenja ove
reakcije, ali se najee smatra da je ovravanje boje posledica istovremenih reakcija oksidacije i
polimerizacije, pri emu se ne mogu zanemariti ni koloidna svojstva ovih sistema, koji pri odreenim
uslovima koaguliraju, ovravaju ili geliraju.
Poznato je da se u prisustvu ve veoma malog sadraja nekih metala, suivim uljima znaajno
poveava brzina ovravanja. Pokazalo se da ovu sposobnost poseduju soli Fe, Al, Pb, Mn, Cu, Co, Zn, a
u manjoj meri i neki nekih drugih metala. Meutim, najbolja svojstva iskazuju Pb, Mn i Co, tako da se
danas koriste iskljuivo njihove soli, pojedinano ili u kombinaciji. Neka hemijskja jedinjenja, koja ne
sadre atome metala, kao to je na primer, p-hidroksibenzaldehid i niz njemu slinih supstanci, pokazala
su se kao dobra sredstva za ovravanje boja, odnosno kao aktivatori suenja.
Sadraj sikativa u boji je relativno mali i kree se ak i ispod 0,5%. Njihovo prisustvo je od posebnog
znaaja jer, reguliui brzinu suenja treba da omogue brzo stvaranje vrstog filma boje na podlozi, ali ne
128
i ovravanje boje u sistemu za tampanje. Zbog toga, izbor sikativa i njegovog sadraja u boji u tesnoj su
vezi sa postupkom tampanja, u kojem se boja koristi, kao i tipom maine, od ega zavisi brzina
tampanja.Sredstva za ubrzavanje suenja grafikih boja. Kao sikativi se esto koriste soli kobalta.
8.3. Svojstva grafikih boja
Grafike boje opisane su sledeim svojstvima:

Viskoznost. Predstavlja sposobnost teenja. Meri se viskozimetrima.
Lepljivost. Relativna sposobnost prianjanja boje za podlogu, ili sposobnost izvlaenja boje u niti do
prekida.
Tiksotropija. Fluidi sloenog sastava podloni su uspostavljajnu struktura tokom stajanja, to znai da
im je viskozitet u stanju mirovanja veliki. Meutim, kada pone meanje, ili razribavanje, viskozitet
opada sa meanjem. Posle stajanja, viskozitet opet poraste.
Ton boje. Okarakterisan je dominantnom talasnom duinom koju boja proputa. ili reflektuje. Meri se
spektrofotometrom, a prikazuje u nekom pogodnom sistemu boja (CIE L*a*b*, videti taku 3.1).
Providnost. Boje se prema ovom kriterijumu dele na providne (lazurne), polupokrivne i pokrivne.
Sjaj. Predstavlja udeo svetlosti reflektovane pod uglom jednakim upadnom uglu. Glatke povrine imaju
izraeniji sjaj, odnosno u veoj meri reflektuju kao ogledalo. Hrapavije povrine reflkektuju difuzno,
imaju manji sjaj, odnosno manji udeo upadne svetloti reflektuje se pod uglom koji je jednak upadnom.
Postojanost. Ispituje se postojanost grafikih boja na svetlost, vodu, toplotu, sapune i deterdente,
kiseline i baze, vosak, rastvarae, niske temperature, otiranje...
129
8.4. Nain vezivanja grafike boje za podlogu

tamparske boje se vezivanjem za podlogu menjaju, prelazei iz tenog u vrsto stanje. U zavisnosti
od tipa boje i podloge postoji est osnovnih naina vezivanja:
Oksidacija.
Upijanje.
Isparavanje.
Polimerizacija.
Geliranje.
Ovravanje.
Meutim, u praksi se vezivanje boje uvek ostvaruje kombinacijom dva ili vie pomenutih naina, pri
emu je jedan dominantan i karakterie sistem vezivanja.
Vezivanje pigmenta koji nema afinitet prema podlozi, zavisi od sastava i prirode veziva, koje
predstavlja sponu izmeu pigmenta i podloge. Za razliite postupke tampanja koriste se boje sa razliitim
sadrajem pigmenta u vezivu, to sutinski ne menja mehanizam vezivanja, ali utie na njegovu brzinu.
Zato se mehanizam vezivanja boje za podlogu moe objasniti preko uloge i naina ovravanja veziva.
Podela veziva moe se razmatrati i u skladu sa nainom ovravanja otiska na podlozi. Na osnovu
mehanizma ovravanja, veziva se mogu razvrstati u sledee grupe:
Veziva koja ovravaju oksidacijom,
Veziva koja se upijaju u odgovarajuu podlogu,
Veziva koja ovravaju isparavanjem rastvaraa,
Veziva koja polimeriziju,
Veziva koja geliraju i
130
Termotopiva veziva.
8.4.1.
Ovravanje oksidacijom veziva
Boje kod kojih je osnovni sastojak laneno ili neko drugo suivo ulje, ovravaju prvenstveno
oksidacijom. Hemijska reakcija formiranja vrstog sloja - filma, koja se odigrava na dvostrukoj hemijskoj
vezi suivih ulja, tee u nekoliko etapa. To su:
Indukcioni period.
Oksidacija uz stvaranje slobodnih radikala.
Polimerizacija sa formiranjem umreene strukture polimera.
Nastajanje filma moe se prikazati emom datom na slici 8.1. Kako formiranje filma odmie, vezivo
trpi niz znaajnih promena. Ono postaje sve viskoznije i tvre, a po povrini otiska formira se tanak film
od ovrslog povrinskog sloja. Ovaj period ima znaajnu ulogu pri tampanju. Tanak film ovrsle boje na
povrini otiska spreava razmazivanje boje po poleini sledeeg otiska, koje ureaj za izlaganje tabaka ili
namotavanje rolne slae jedan na drugi. Ovrsli film boje takoe spreava prljanje i razlivanje po
elementima sistema za tampanje i transport.
Od brzine stvaranja ovog filma zavisi brzina tampanja. Ovravanje i fiksiranje boje za podlogu,
prikazano je na slici 8.2.
Po isteku odreenog vremena zavrava se ovravanje otisaka tako to sloj boje postaje tvrd i postojan
na otiranje po celoj debljini. Reakcija oksidacije se ubrzava dodavanjem boji metalnih sapuna na bazi kobalta, mangana i olova, koji se nazivaju suioci ili sikativi. Pretpostavlja se da se oksidacija odigrava tako to
se suilac privremeno vezuje sa kiseonikom, posle ega se aktivirani kiseonik oslobaa i oksidie vezivo.
Na brzinu ovravanja boje utiu takoe temperatura, svetlost, vlanost, cirkulacija vazduha, debljina
sloja boje, hemijska konstitucija veziva i odnos komponenata koje sainjavaju boju.
131
Slika 8.1 Trodimenzionalni polimer filma veziva 1. Estarska

Slika 8.2 Fiksiranje na bazi suivih ulja za podlogu
veza glicerina i vie masne kiseline; 2. Hidrofobni ugljenini
lanci viih masnih kiselina; 3. Kiseonini mostovi izmeu paralelnih lanaca masnih kiselina; 4. Veza ugljenik-ugljenik; 5.
Poprene peroksidne veze; 6. Unutranje meumolekulske veze
8.4.2. Vezivanje boje za podlogu upijanjem

Vezivanje boje za podlogu upijanjem odigrava se u sluaju kada se sloj boje otisne na odgovarajuu
poroznu podlogu sa izraenom upijajuom sposobnou. Ove boje poseduju veziva niske viskoznosti i
jednostavnog su sastava. U njih se ubrajaju prirodne smole, kao to su bitumen za crne, ili kalafonijum za
ostale boje, a zatim mineralna i transformatorska ulja. Tokom vezivanja boje najee se paralelno odigravaju procesi prodiranja boje pod dejstvom kapilarnih sila meu vlakna papira, i apsorpcije veziva od strane
vlakana papira. Prodiranje boje u papir praeno je separacijom pigmenta i veziva, kao to je prikazano na
slici 8.3.
132
Prva faza upijanja boje odigrava se ve za

vreme tampanja, kada se pod uticajem pritiska
tampajueg elementa tamparske forme E jedan
deo boje yu utisne u podlogu. Druga faza nastaje
neposredno posle odvajanja tampajueg elementa E od podloge, pri emu dolazi do razdvajanja sloja boje x. Na podlozi se nalazi sloj boje
y, a na elementu ostaje sloj x y. Tokom ove faze dolazi i do intenzivnog prodiranja veziva u
podlogu. Pigmenti, u zavisnosti od veliine estiFaze upijanja i vezivanja boje za podlogu; E ca u izvesnoj meri prate prodiranje veziva, ali se Slika 8.3
u najveoj meri odigrava filtriranje boje, tako to tampajui element, p1 i p2 - teorijska i stvarna povrina
papira, x- boja na tamparskom elementu, ys - deo boje na
se podloga ponaa kao filtar, vezivo kao tenost, povrini podloge, y - deo boje utisnut u podlogu,
y - deo
u
a pigment kao materijal koji se filtrira. Upijanje
boje koji sa forme pree na podlogu (ys + yu), x y - deo
boje prodiranjem veziva je konaan proces, koji boje zaostao na elementu posle tampanja, v - izdvojeno
zavisi od odnosa nanosa boje i debljine podloge. vezivo iz boje u strukturi podloge, v1 - zona visoke
koncentracije veziva, v2 - zona niske koncentracije veziva,
Ovaj odnos se mora prilagoditi zahtevu da vezivo ne sme biti vidljivo na naliju otiska. Stanje
zasienog upijanja se nee postii ukoliko se vezivo za vreme prodiranja u podlogu intenzivno sui
oksidacijom. Boje na bazi veziva koje se upijaju u podlogu upotrebljavaju se za tampanje na brzim rotacionim mainama, gde vezivanje boje mora biti zavreno u veoma kratkom vremenu, od nekoliko delova
sekunde. Tako dobijeni otisci ne smeju da se otiru, prenose na tamparski cilindar i elemente ureaja za
voenje podloge ka izlaganju, niti na sledee slojeve odtampanih podloga.
133
Ovaj nain vezivanja boje za podlogu prisutan je u veoj ili manjoj meri i kod ostalih naina
vezivanja, sa izuzetkom termotopivih veziva.
8.4.3.
Vezivanje isparavanjem rastvaraa
Boje u ijem sastavu uestvuju veziva na bazi
smola rastvornih u isparljivim rastvaraima
ovravaju isparavanjem. Pri tom se proizvode dva
osnovna tipa ovih boja:
K-od kojih rastvara isparava na sobnoj
temperaturi.
Kod kojih je neophodno dovesti odreenu
Slika 8.4 ema fiksiranja boje na bazi smola i
koliinu toplote da bi se obezbedilo isparavanje
isparljivih rastvaraa
rastvaraa i ovravanje otiska.
U oba sluaja je poeljno koristiti kao veziva smole koje imaju visoku temperaturu topljenja, jer se
time proiruje mogunost korienja ovih boja u veem opsegu postupaka tampe i na mainama razliitih
konstrukcija i namena. Selekcija i izbor rastvaraa, u odnosu na temperaturu kljuanja, se pri tom
podeava u skladu sa karakteristikama postupka.
Do vezivanja boje za podlogu dolazi tokom isparavanja rastvaraa, usled ega se poveava
koncentracija smole i boja postaje viskoznija. Posle potpunog isparavanja rastvaraa, formira se tvrd film
smole, u kome su ravnomerno rasporeene estice pigmenta, kao to je prikazano na slici 8.4.
134
8.4.4.
Vezivanje polimerizacijom veziva
Boje koje se sue polimerizacijom veziva poseduju sposobnost vrlo brzog ovravanja na otisku. Pri
tom se odigrava sjedinjavanje malih molekula veziva u vee, kompleksnije molekule, meu kojima su inkorporirane estice pigmenta. Poveanjem molarne mase veziva tean oblik boje prelazi u vrst.
Danas se ova grupa boja razvija u dva pravca. U jednoj grupi su boje sa vezivima na bazi reaktivnih
polimera, ije reaktivne grupe reaguju sa umreivaem - aktivatorom, koji se u boju dodaje neposredno
pre korienja. U drugoj grupi se koriste boje sa smolama koje fotopolimerizuju pod uticajem UV
zraenja. Stvaranje vrstog filma boje odigrava se skoro trenutno, u rasponu od 0,02-0,04 s, to im omoguava primenu i kod najbrih maina. Ova veziva ne sadre rastvarae koje treba otpariti, odnosno
rastvarai najveim delom ostaju u sastavu boje, to je, u odnosu na boje koje se sue otparavenjm
isparljivih rastvaraa povoljnije sa ekolokog aspekta. Meutim, tokom rada sa ovim bojama potrebne su
posebne mere zatite na radu, da bi se spreilo udisanje i direktan kontakt sa bojom, zbog prisustva
monomera. Monomeri su u principu tetni za oveka, meutim, ukoliko se polimerizacija vodi do kraja,
tako da nema zaostalih monomera, proizvodi najee nisu opasni za oveka.
8.4.5. Vezivanje geliranjem
Ovaj nain vezivanja zasnovan je na sposobnosti geliranja nekih veziva koja se nalaze u stanju
odloenog geliranja, tako da pri odreenim uslovima trenutno formiraju vrst gel. Do ove transformacije
dolazi kada se u boji u obliku tankog sloja, to je upravo sluaj na tampanom otisku, odigrava reakcija
oksidacije sa reaktivnim pigmentom ili vezivom.
Ove boje su izrazito higroskopne, tako da vezuju vlagu iz vazduha jo na tamparskoj formi. U
trenutku nanoenja na podlogu deo veziva prodire u nju, a zaostalo vezivo na povrini sa apsorbovanom
vlagom stvara gel, koji poseduje potrebnu tvrdou i krutost.
135
8.4.6. Vezivanje ovravanjem boje pri kontaktu sa hladnom podlogom

Na ovaj nain vezuju se boje ija veziva imaju sposobnost lakog prelaska iz vrstog stanja u rastop.
One se mogu koristiti na svim mainama kod kojih se tamparski cilindri regulisano zagrevaju. Dolazei u
kontakt sa relativno hladnom povrinom podloge, boja ovrava trenutno. Prednost ovih boja ogleda se u
tome to ne dolazi do prodiranja boje u podlogu, tako da se lako mogu tampati podloge male gramature,
bez posebnih ogranienja u odnosu na njihovu poroznost. Takoe, u ovom sluaju nije potrebno sloeno
podeavanje tamparskog sistema.
8.4.7. Vezivanje boja sa kombinovanim vezivima
Veoma je est sluaj primene kombinacije veziva kod nekih boja kod kojih se vezivanje za podlogu
deava usled vie naina vezivanja koji teku paralelno. Kod njih istovremeno dolazi do, na primer,
upijanja, isparavanja i hemijske reakcije pri formiranju vrstog filma. U ovom sluaju je teko utvrditi koji
od naina ima dominantnu ulogu.
Kao primer kombinovanih veziva moe posluiti vezivo koje se sastoji od fenolformaldehidne smole,
delimino polimerizovanog lanenog ulja i transformatorskog (nesuivog) ulja. Pri kontaktu sa podlogom
upija se tea faza veziva, dok zaostalo vezivo na povrini ovrava oksidacionom polimerizacijom.
8.5. IZBOR I PODEAVANJE NIJANSE

U postupku grafike proizvodnje od velikog je znaaja da boja, pored odgovarajuih tehnolokih
parametera, ima i odgovarajuu nijansu.
Nijansa se moe zadati tako to se tampariji dostavi:
Fiziki uzorak boje kakva se treba dobiti (prethodno odtampani grafiki ili ambalani proizvod, komad
papira u boji, otcepljeni komad lista iz ton-karte, predmet od nekog drugog materijala iju boju treba
ponoviti na podlozi za tampanje...);
136
CIE L*a*b* koordinate boje (ili kvantitativni pokazatelj u nekom drugom bojenom sistemu)
Oznaka boje po nekom sistemu za meanje boja HKS (slika 8.5) ili Pantone (slika 8.6).
Slika 8.5 HKS katalog za meanje boja
137
Slika 8.6 Izvod iz Pantone kataloga za meanje boja
Pantone sistem meanja boje obuhvata veliki broj razliitih boja, od kojih svaka ima svoju oznaku i
definisane CIE L*a*b* vrednosti boje na odreenoj vrsti podloge. U katalogu kakav je prikazan na slici
8.5, na poetnim stranicama, nalaze se i recpture koje vae samo za komponente isporuioca boje koji je
138
napravio katalog. Recepture s euz katalogu na slici 8.6 nalaze na samim listovima koji prikazuju izgled
boje (na primer, meanjem 93,8% Pantone ute i 6.2% Pantone zelene dobija se Pantone 389 U).
Da bi tamparija mogla da ispuni zahtev i odtampa proizvod u traenoj boji, ona mora da pripremi
odgovarajuu grafiku boju. Boje se veoma esto meaju "od oka", ali za profesionalan rad neophodno je
da se boja mea u laboratoriji.
Boje se mogu meati po knjizi receptura, ili uz pomo softvera koji definie recepturu.
Ukoliko se boje meaju po knjizi receptura, onda je neophodno obezbediti sledee:
Knjigu receptura (na primer, katalog sa slike 8.6); ovo najee dostavlja proizvoa onovnih boja,
ijim se meanjem mogu dobiti nijanse prikazane u knjizi receptura; ukoliko se promeni dobavlja
osnovnih boja, stara knjiga receptura se vie ne moe koristiti.
Vaga; vaga treba da ima dovoljnu tanost i preciznost prilagoenu masi boje koja treba da se umea (za
manje mase vea preciznost, odnosno vie decimala).
Mealica; moe biti rotaciona ili vibraciona, a obezbeuje da se osnovne komponente dobro promeaju
pre tampe ili testiranja.
Izvlaka ili laboratorijski ureaj za probni otisak; ovaj ureaj treba da ravnomerno nanese sloj boje
pribline debljine kakva e se dobiti u tampi. Probni otisak je neophodan da bi se pre poetka
tampanja moglo proceniti koliko je umeana boja slina dostavljenom uzorku.
139
Slika 8.7 Laboratorijski ureaj za izradu probnog otiska
Ukoliko se boje meaju na osnovu receptura koje generie softver, onda je potrebna sva gore
pomenuta oprema, osim knjige receptura i jo:
Asortment; ovo je baza spektralnih podataka o osnovnim komponentama ijim meanjem treba dobiti
eljenu boju; asortment najee dostavlja isporuilac boje zasvojeosnovne komponente, ali i sam
korisnik moe da napravi svoj asorment;
Spektrofotometar (slika 8.8); za definisanje recepture pomou softvera neophodno je meriti boju tokom
rada; spektrofotometar je neophodan i za ocenu da li je traen boja postignuta;
Slika 8.8 Spektrofotometar
Vaga za merenje manjih masa;

Mala mealica;
Laboratorijski ureaj za probni otisak;
140
Pult za posmatranje pod standardizovanom svetlou;
Slika 8.9 Pult za posmatranje pod standardizovanim osvetljenjem
Sistem za automatsko doziranje boja prema recepturi i njihovo meanje (dispensing system).
Princip rada prilikom pripreme boje u kompletno opremljenoj laboratoriji je sledei:
1. Merenje boje dostavljenog uzorka i utavanje u softver za formulaciju.
2. Izbor komponenti od kojih treba napraviti formulaciju.
3. Softver daje predlog formulacije.
4. Priprema male koliine boje po predloenoj recepturi.
5. Izvlaenje probnog otiska na materijalu nakome e se tampati tira.
6. Merenje boje i uitavanje u softver.
7. Korekcija recepture.
8. Meanje male koliine boje po korigovanoj recepturi.
9. Ponavljaju se take 5, 6 i 7, dok se ne dobije zadovoljavajue poklapanje ili ne odustane od daljeg
doterivanja recepture.
10. Na osnovu konane recepture se zamea masa bojekoja je potrebna za tampanje kompletnog
tiraa ili serije.
141
9. Lepkovi
Lepkovi su supstance ili smee supstanci organskog ili neorganskog porekla, koje su pogodne za
vrsto spajanje istih ili razliitih predmeta - supstrata. Lepkovi se nazivaju jo i adhezivi, jer se veza
izmeu lepka i supstrata zanivana na silama adhezije. Meutim sam lepak mora da ima i dovoljnu silu
kohezije i stabilnost, da bi ostvarena veza bila dovoljno vrsta i dugotrajna. Posle spajanja, predmet se
naziva adherentom.
9.1. Zalepljeni spoj

Jaina spoja formiranog lepljenjem dva predmeta je, u stvari, jaina spoja najslabije vezanih
elemenata spoja. Ako je papir jedan od adherenata, on e se prvi pocepati prilikom ispitivanja jaine
zalepljenog spoja. Ako je u pitanju metal popustie veza kod lepka na graninoj povrini ili unutar lepka.
Sile adhezije izmeu molekula lepka i adherenta treba da su vee od sila kohezije unutar lepka.
Prikaz spoja (kompozita) koji nastaje kada se dva predmeta slepljuju dat je na slici 9.1. Uoava se
postojanje granica faza na kontaktu lepka i adherenta kao i postojanje meufaznih oblasti. Ove oblasti
imaju razliita hemijska i fizika svojstva od ostatka lepka ili adherenta.
142

Predmet koji se
lepi (adherent)
medjufazna oblast prema lepku
granica faza
lepak
medjufazna oblast prema adherentu
Predmet koji se
lepi (adherent)
Slika 9.1 Prikaz zalepljenog spoja
Ukoliko se na adherente deluje dovoljno velikom silom, oni e se razdvojiti na jedan od tri naina
(slika 9.2):
Adhezivno. Adhezivno razaranje spoja se deava na graninoj povrini izmeu adherenta i lepka.
Kohezivno. Kohezivno razaranje spoja se deava unuar sloja lepka. Lepak ostaje na oba predmeta.
Meovito. Na jednom delu povrine razdavajanjeje kohezivno,a an drugom adhezivno.
143

Predmet koji se
lepi (adherent)
Predmet koji se
lepi (adherent)
Predmet koji se
lepi (adherent)
lepak
lepak
lepak
Predmet koji se
lepi (adherent)
Predmet koji se
lepi (adherent)
Predmet koji se
lepi (adherent)
a)
b)
c)
Slika 9.2 Sluajevi razaranja zalepljenog spoja: a) kohezivno; b) adhezivno; c) meovito, kohezivno-adhezivno.
9.2. Klasifikacija lepkova

Lepkovi se mgu podeliti prema vie kriterijuma, pa su zato utvrena pravila za podelu lepkova.
Tako se lepkovi dele prema poreklu sirovine za proizvodnju, na:
Prirodne i
Sintetske.
Ovo je najira podela, pa se lepkovi mogu dalje detaljno klasifikovati prema:
Funkciji.
Hemijskom sastavu.
Nainu ovravanja.
Fizikom obliku.
Ceni.
Upotrebi, tj. prema predmetima koje spajaju.
144
U tabeli 9.1 prikazane su preporuke za izbor odreenih tipova lepka prema materijalima koje treba
spojiti.
Tabela 9.1. Preporuke za izbor odreenih tipova lepka prema materijalima koje treba spajati
Koa
Papir
Drvo
Metal
1, 4, 9, 11
1, 9,10
Staklo
1, 4, 6, 11
1, 9, 10
Kauuk
9, 11
9, 10
1, 4, 5, 6,
9,12,13,14
1, 6, 9, 12,
15
14, 15
9, 10, 14, 15 15
Fenolni
polimeri
Vinilni
polimeri
Drvo
Papir
Koa
9, 11
9, 10
9, 10, 11
9, 10, 11
1, 4, 9, 10,
11
2, 9, 10
2, 4, 9
Legenda:
1.Poli(vinil-acetatni)
2.Poli(vinil-alkoholni)
3.Akrilni
4.Celulozno nitratni
5, 6, 9, 11,
15
9
Vinilni
polimeri
15
15
Fenolni
polimeri
3, 6, 9, 12,
14, 15
3, 6, 9, 14,
15
9, 10, 15
Guma
Staklo
Metal
6, 9, 10, 12,
14, 15
9, 10, 12, 14,
15
9, 10, 12, 14,
15
6, 13, 14
5, 6, 12,
15
4, 6, 14, 15
6, 15
15
1, 5, 7, 8, 15
5.Fenol-formaldehidni
6.Epoksi
7.Formaldehidni
8.Melaminski
9.Prirodni kauuk
10.Reciklirani kauuk
11.Neoprenski
12.Fenol-vinilni
13.Fenol-poliamidni
14.Fenol-neoprenski
15.Fenol-butadienakrilonitrilni
145
9.2.1. Klasifikacija prema funkciji

Prema ovoj podeli lepkovi se dele na:
Strukturne i
Nestrukturne.
Strukturni lepkovi su lepkovi koji ostvaruju velike jaine spajanja i trajnosti veze. Uopte, strukturni
lepkovi mogu izdrati jainu smicanja od 6894 kPa i postojani su na sve uobiajene agense.
Za razliku od strukturnih, nestrukturni lepkovi ne treba da izdre veliko optereenje, ali treba da dre
spojene lake predmete. Oni poputaju pri umerenim optereenjima i esto se razgrauju pri duem
dejstvu agenasa (na primer, atmosferskih i mikrobiolokih). esto se koriste za privremeno ili kratkotrajno
spajanje.
9.2.2. Klasifikacija prema hemijskom sastavu
Prema hemijskom sastavu lepkovi se dele na:
Termoreaktivne,
Termoplastine,
Elastomerne i
Hibridne.
Termoreaktivni lepkovi se sastoje od monomera, oligomera ili polimera malih molarnih masa, koji
su obino u tenom stanju i imaju grupe koje omoguavaju reakcije polimerizacije, polikondenzacije ili
poliadicije i pri tome se umreavaju. Ovi lepkovi se ne mogu zagrevati i omekavati posle spajanja. Po
umreavanju i spajanju, lepak se ne moe vratiti u prvobitno stanje, stanje pre lepljenja. Ovi lepkovi daju
nerazgradive i nerastvorne proizvode pri normalnim uslovima temperature i pritiska. Mogu se razgraditi i
oslabiti zagrevanjem na viim temperaturama usled oksidacije ili raskidanja veza.
146
Termoreaktivni lepkovi mogu biti jednokomponentni ili viekomponentni. Kod viekomponentnih

lepkova se komponente uvaju odvojeno. Pre upotrebe se mere i meaju. Ovi lepkovi imaju dui vek
skladitenja i reaguju na sobnoj temperaturi. Jednokomponentni lepkovi stvaraju spoj na povienoj
temperaturi. Imaju krai vek skladitenja i obino ih treba uvati na nioj temperaturi. Postoje i
jednokomponentni lepkovi koji se umreavaju hemijskom reakcijom sa vlagom iz vazduha, dejstvom UV
ili vidljivog zraenja ili katalitikom reakcijom sa povrinom predmeta.
Termoplastini lepkovi su termoplastini polimeri. Pri povienju temperature od 100 do 180 oC,
lepak se topi, postaje tean i lepljiv i u takvom stanju se nanosi na povrinu predmeta. Pri hlaenju lepak
ovrsne i vrsto povezuje spojene predmete. Papir i karton su predmeti kod kojih se primenjuju
termoplastini lepkovi. Kao termoplastini lepkovi koriste se poliamidi i poliestri, razliiti kopolimeri
(akrilni, vinilni, eten-vinil-acetatni), itd.
Termoplastini lepkovi se esto nanose na predmet tako da se mogu aktivirati u odreenom trenutku.
Ovi lepkovi se mogu aktivirati zagrevanjem, ili kontaktom sa organskim rastvaraem ili vodom. Na
primer, lepak za koverte se aktivira vodom.
Elastomerni lepkovi mogu biti na bazi sintetskih ili prirodnih elastomera. Elastomerni lepkovi mogu
biti termoreaktivni ili termoplastini. Mogu biti u obliku rastvora u organskom rastvarau, vodene
disperzije, jedno- ili viekomponentne tenosti bez rastvaraa ili u obliku paste, ili traka osetljivih na
pritisak.
Hibridni lepkovi se dobijaju kombinovanjem polimernih materijala koji se inae koriste kod
termoreaktivnih, termoplastinih ili elastomernih lepkova u cilju dobijanja lepkova boljih svojstava. Na
primer, vrste smole visoke temperature topljenja se kombinuju sa elastomerima da bi se poboljala
apsorpcija energije ili postojanost na smicanje.
147
9.2.3. Klasifikacija prema nainu ovravanja

Postoji nekoliko naina za ovravanje lepkova:
Hemijskom reakcijom.
Gubitkom rastvaraa.
Gubitkom vode.
Hlaenjem.
Neki lepkovi ovravaju jednostavnim gubitkom rastvaraa dok drugi ovravaju promenom
temperature, ili hemijskom reakcijom. Neki lepkovi zahtevaju dejstvo vie mehanizama. Na primer,
termoreaktivni lepkovi koji sadre rastvara zahtevaju da se prvo ukloni rastvara otparavanjem pa tek
onda dolazi do umreavanja.
U reakcione lepkove spadaju vinilni monomeri, posebno metil-metakrilat, cijanoakrilatni estri i
dimetakrilati koji se polimerizuju in situ. Glavna prednost ovih lepkova u odnosu na lepkove na bazi
rastvaraa je to se jaina spoja razvija posle spajanja oba predmeta. Za postizanje pune jaina spoja
potrebno je od pola minuta do nekoliko sati. Time se moe postii bra proizvodnja, nia cena kao i jaa
veza spoja.
Reakcioni lepkovi se dele na dve grupe:
One koji stvaraju vezu reakcijom kondenzacije, obino uz izdvajanje vodu kao sporednog proizvoda.
Ova grupa ukljuuje fenolne i amino smole, koje su najstariji sintetski lepkovi.
One koji stvaraju vezu adicionom polimerizacijom bez stvaranja sporednih proizvoda. Ovde spadaju
poliestri, epoksi, uretani, cijanoakrilati.
Kada se slepljivanje vri lepkom iz prve grupe neophodno je primeniti pritisak da bi se prevaziao
uticaj vode ili drugih nusproizvoda. Kod druge grupe potreban je samo kontaktni pritisak.
148
Neki od ovih lepkova zahtevaju zagrevanje, a neki reaguju na sobnoj temperaturi uz katalizator i u
nekim sluajevima uz aktivaciju pomou svetlosti. U lepkove koji reaguju na hladno spadaju rezorcinol
formaldehid, nezasieni poliestri, cijanoakrilatni estri, epoksidi i uretani. Reakcija je egzotermna pa dolazi
do zagrevanja.
Kod lepkova koji ovravaju gubitkom organskog rastvaraa ili vode, uloga vode ili organskog
rastvaraa je da smanji viskoznost lepka tako da se lako nanese na predmet. Kada se nanese, voda ili
organski rastvara se moraju ukloniti otparavanjem ili difuzijom u predmet. Tako se ovi lepkovi esto
koriste kod spajanja poroznih predmeta kao to su drvo, papir, koa i tekstil. Kada se nanesu i osue,
lepkovi mogu stvoriti vezu na vie naina. Lepak moe jednostavno ovrsnuti, kao to je kod poli(vinilacetata). Moe biti u obliku filma koji kada se osui ima vei stepen lepljivosti pa se koristi kao lepak
osetljiv na pritisak.
9.2.4. Klasifikacija prema fizikom obliku

Jedan od uobiajenih naina za razlikovanje lepkova je njihov fiziki oblik. Najei oblici su:
Viekomponentni bez rastvaraa (tenost ili pasta).
Jednokomponentni bez rastvaraa (tenost ili pasta).
Jednokomponentni rastvor (tenost).
vrst (prah, traka, film).
Neke vrste lepkova, kao to su epoksi, se mogu nai u vie oblika, malom promenom sastava lepka.
Lepkovi se mogu jednostavno podeliti na:
Tene (sa rastvaraem ili bez).
vrste.
Dalja podela moe biti na:
149
1. vrste lepkove:
a) film,
b) trake,
c) prahove,
d) toplotno topive lepkove.
2. Tene lepkove (100 % pasta ili tenost):
a) jednokomponentni,
i) umreavanje dejstvom toplote,
ii) umreavanje dejstvom katalizatora,
iii) umreavanje dejstvom zraenja,
b) dvokomponentni,
i) umreavanje na sobnoj temperaturi,
ii) umreavanje na povienoj temperaturi,
3. Tene lepkove sa rastvaraem:
a) kontaktni sa rastvaraem,
b) vodeni lepkovi,
i) kontaktni,
ii) emulzije,
c) lepkovi osetljivi na pritisak.
150
9.2.5. Klasifikaciji prema ceni

Cena se retko koristi kao metod za podelu lepkova. Ipak, ona je vaan faktor pri izboru odreenog
lepka i faktor koji odreuje da li e lepak uopte biti upotrebljen. Na taj nain cena postaje nain podele i
izbora, ako ne direktno, onda indirektno.
Cena lepka zavisi od cene sirovina kao i od svega to je potrebno za pouzdan spoj. Takoe treba uzeti
u obzir cenu rada, cenu opreme, vreme potrebno za slepljivanje predmeta i ekonomski gubitak usled
karta.
Sledei parametri mogu biti vani pri analizi stvarne cene lepka:
Efikasnost pokrivanja u odnosu na povrinu vezivanja ili broj komponenti spoja.
Lakoa primene i potrebna oprema.
Ukupno vreme stvaranja spoja (za spajanje, pripremu adherenata, za suenje, umreavanje).
Cena rada (za spajanje i inspekciju spoja).
Otpadni materijali i cena njihovog uklanjanja.
Koliina karta u odnosu na druge naine spajanja.
Cenu lepka treba prikazati kao cenu po povrini spoja. Kako se mnogi lepkovi prodaju kao rastvori,
moe se upotrebiti cena po jedinici zapremine ili mase.
9.3. Primena lepkova u grafikoj i ambalanoj industriji

Mali je broj proizvoda grafike i ambalane industrije koji se mogu zamisliti bez primene adheziva.
Ovde e biti pobrojane samo neke od moguih primena:
Lepljenje presvlanog materijala korica za lepenku.
Lepljenje kartona na leima (hrptu) korica za presvlani materijal.
Lepljenje predlista.
151
Lepljenje korena knjinog bloka (sa ili bez gaze).

Lepljenje rasklopa kartonske kutije.
Lepljenje etikete na bocu.
Lepljenje folije na otvor kutije sa prozorom.
Lepljenje aluminijumskog poklopca na au za jogurt.
Slika 9.3 Lepljenje presvlanog materijala korica na lepenku
152
Slika 9.4 Hotmelt za lepljenje korena knjinog bloka (polipropilen, homopolimer i kopolimer sa polietilenom, smola,
vosak)
153
Slika 9.5 Lepljenje predlista za koren knjinog bloka
154
Slika 9.5 Etikete za staklene boce za vino i pivo
155
Slika 9.6 Sliv (sleeve) tehnologija koja se ne zasniva na lepljenju, nego na zavarivanju i termoskupljanju
156
Slika 9.7 Termolepak na poklopcu za jogurt i slina pakovanja
Slika 9.8 Za etikete koje ne treba da budu jako zalepljene koriste se nestrukturirani lepkovi
157
Slika 9.9 Lepljenje kartonskih kutija
158
Slika 9.10 Kutija sa zalepljenim prozorom
159
10. Staklo
Staklo je amorfni materijal neorganskog porekla koji se odavno koristi za pakovanje namirnica.
Postoje verovanja da su se prvi predmeti od stakla za uvanje hrane pojavili 3000 godina p.n.e.
10.1.
Postupci proizvodnje staklenih predmeta
Proizvodnja staklenih posuda ukljuuje zagrejavanje smee SiO2, NaCO3, CaCO3 i Al2O3 na visokim
temperaturama dok se materijali ne rastope u gustu tenu masu. Ova masa se zatim sipa u kalupe ili izliva
preko rastopljenog kalaja. Preraeno staklo se takoe koristi u izradi stakla i moe initi vie od 60%
celokupnog sirovog materijala.
Na slici 10.1 (Guardian glass time) ematski je prikazan flotacioni postupak proizvodnje ravnog
stakla, a na slici 10.2 (VMH).
Slika 10.1 ematski prikaz flotacionog postupka proizvodnje ravnog stakla. Legenda: smea, topljenje,
preiavanje, plutajui postupak, hlaenje, kontrola, seenje, pakovanje
160
Slika 10.2 ematski prikaz postupka proizvodnje staklenih boca duvanjem: 1 ubacivanje zagrejanog komada stakla
u kalup za formiranje grlia boce; 2 potiskivanje stakla na dno kalupa komprimovanim vazduhom; 3 uduvavanje
vazduha ime se formira grli boce; 4 i 5 okretanje poluproizvoda i ubacivanje u kalup za konano oblikovanje
boce; 6 uduvavanje vazduha pod ijim se dejstvom stakleni "balon" iri do zidova kalupa; 7 vaenje gotove boce
iz kalupa, hlaenje i transport
161
Slika 10.3 ematski prikaz postupka proizvodnje staklenih tegli duvanjem: 1 ubacivanje zagrejanog komada stakla
u kalup; 2 zatvaranje gornje strane kalupa i utiskivanje klipa; 3 zavretak formiranje oblika zarubljene kupe
(ae); 4 okretanje poluproizvoda i prebacivanje u sledei kalup za konano oblikovanje; 5 odravanje
poluprozvoda u zagrejanom stanju; 6 zatvaranje sa gornje strane i uduvavanje vazduha ime staklena masa
popunjava zapreminu kalupa i dobija konaan oblik; 7 vaenje tegle iz kalupa, hlaenje i transport
10.2.
Svojstva stakla
Staklo je veoma pogodno kao materijal za pakovanje namirnica iz vie razloga:

Bez mirisa je.
Hemijski je inertno prema praktino svim namirnicama.
162
Nepropusno je za gasove i paru. Ovo i prethodno svojstvo omoguava da se u staklenoj ambalai

proizvod odri sveim u duem vremenskom period bez pogoranja ukusa i arome.
Sposobno je da podnese zagrevanje na visokim temperaturama, to ga ini upotrebljivim za sterilizaciju
kako slabo, tako i jako kiselih namirnica.
vrsto je, obezbeuje dobru izolaciju i moe biti proizvedeno u velikom broju razliitih oblika.
Providno je (zbog amorfne strukture) pa omoguava korisnicima da vide dobro proizvod;
Bojenjem stakla u masi (zeleno ili smee) postie se zatita sadraje koji su osetljivi na svetlost.
Staklo se moe reciklirati, pa nije tetno sa stanovita ouvanja ivotne sredine.
Obino staklo daje blago zelenkasto obojenje (slika 10.4), koje potie od prisutnih oksida gvoa. Da
bi se dobilo potpuno neutralno staklo, potebno je izabrati sirovine sa izuzetno malim procentom oksida
gvoa, ili primeniti postupke beljenja stakla.
Slika 10.4 Spektralni sastav bele svetlosti posle prolaska kroz razliite tipove stakla; plavalinija prikazuje spektralni
sastav propuene svetlosti kroz obino ravno staklo, moe se uoiti da je u izvesnoj meri spreen prolazak svetlosti u
163

crvenom delu spektra, 600-700 nm; zelena linija prikazuje spektralni sastav svetlosti koja prolazi kroz staklo
poboljanih optikih svojstava; crvena linija prikazuje svetlost koja prolazi kroz optiki neutralno staklo
Staklo se smatra za hemijski inertan materijal, otporan na veinu hemikalija, meutim, prilikom
izlaganja stakla agresivnim hemikalijama, zavisno od sastava stakla, moe doi do njegovog oteenja i
rastvaranja, tako da su razraene metode odreivanja otpornosti stakla prema dejstvu kiselina i alkalija.
Princip rada ovih metoda sastoji se u tome da se staklo, u kontrolisanim uslovima, izloi dejstvu
hemikalija i da se izmeri gubitak mase stakla posle delovanja hemikalije. Za odreivanje otpornosti stakla
na dejstvo kiselina primenjuju se standardizovane metode, koje se zasnivaju na kuvanju stakla tano
definisanepovrine u koncentrovanoj HCl ili NaOH. Kao mera otpornosti stakla na uticaj agresivnih
hemikalija, uzima se gubitak mase po jedinici povrine.
Prema gubitku mase po jedinici povrine stakla se mogu podeliti na tri kiselinske grupe:
1 do 0,7 mg/100 cm2;
2 0,7-1,5 mg/100 cm2;
3 preko 1,5 mg/100 cm2.
Uzorci koji pripadaju prvoj grupi smatraju se otpornim na dejstvo kiselina.
Prema gubitku mase po jedinici povrine stakla se mogu podeliti na tri alkalne grupe:
1 do 75 mg/100 cm2;
2 75-150 mg/100 cm2;
3 preko 150 mg/100 cm2.
Moe se uoiti da je gubitak mase stakla u alkalijama generalno vei nego u kislelinama, to ukazuje
da je staklo manje otporno na alkalije nego na kiseline. Uzorci koji pripadaju prvoj grupi smatraju se
otpornim na dejstvo alkalija.
164
Kao i bilo koji drugi materijal, staklo ima i neke nedostatke. Uprkos naporima da se koristi tanje
staklo, njegova velika teina poveava trokove transporta. Druga mana je njegova lomljivost i osetljivost
na pucanje pod dejstvom unutranjeg pritiska, udara ili termikog oka.
10.3.
Poboljanje svojstava
Moderne tendencije razvoja staklene ambalae obuhvataju:

Smanjenje mase,
Oplemenjivanje solima i
Oblaganje staklenih boca plastinim masama.
Smanjenjem mase ambalaa ne sme izgubiti na mehanikoj otpornosti. Smanjenje mase se moe
postii optimizacijom dizajna te unapreenjem proizvodnog procesa. Masa boce moe se smanjiti i
smanjenjem debljine dna i zidova te boljom raspodelom staklene mase. Tenja je da se proizvode boce
samo s nunim zadebljanjima i to samo na onim mestima na kojima su boce najoptereenije. Sve se vea
panja posveuje i hemijskom sastavu stakla, odnosno staklu s boljim mehanikim svojstvima, jer boca od
takvog stakla moe imati tanje zidove, a samim time i manju masu.
Velika panja posveuje se i doradi oblikovanih boca. Boce se oplemenjuju nanoenjem soli metala,
za ta se primenjuju dve grupe postupaka:
Pirolitiki (stariji, jednostavniji, slika 10.5) i
Magnetron (savremeniji, omoguava vieslojno preciznije oslojavanje, slika 10.6).
165
Slika 10. 5 ematski prikaz pirolitikog postupka: flotacija, oslojavanje, hlaenje, staklena osnova oko 800C, oksidi
metala, metalni oksidni sloj
166
Slika 10.6 Popreni presek stakla oslojenog magnetronskim postupkom: staklenaosnova, donji sloj, zatitni sloj,
funkcionalni sloj, zatitni sloj, gornji sloj
Najee se primenjuju soli vanadijuma, titanijuma, kalaja ili aluminijuma, koje se u obliku praha
nanose u vrlo tankom sloju na spoljanju povrinu boca neposredno nakon njihovog oblikovanja. Te soli
se na vruem staklu razgrauju, a nastali metalni oksidi veu se za staklo. Nastali zatitni sloj spreava
nastajanje sitnih, oku nevidljivih pukotina na povrini stakla. Taj sloj se dodatno nakon hlaenja titi
slojem polimera koji prua zatitu od oteenja prilikom struganja boca jedne o drugu, te olakava njihovo
klizanje na linijama za punjenje ambalae.
Dobri rezultati postiu se oblaganjem boca tankim slojem, odnosno folijom od posebno modifikovanih
plastinih masa, najee PE, PS ili PVC. Tako doraene boce, pored toga to su mehaniki vre, imaju
167
dobro svojstvo da se u sluaju loma ne rasipaju u komade. Plastina folija slui i kao medij za grafike
elemente odnosno zamena je uobiajenoj papirnoj etiketi.
168

Predavanja Iz Grafickih Materijala I Tehnologije 2015-16 v2

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Predavanja Iz Grafickih Materijala I Tehnologije 2015-16 v2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GRAFIKI MATERIJALI I TEHNOLOGIJA

-materijal za internu upotrebu na BLC-u-

Grafiki materijali i tehnologija 2015-2016

Definicija materijala .........................................................................................................................................................7

STRUKTURA I SVOJSTVA MATERIJALA SA RAZLIITIM HEMIJSKIM VEZAMA

Kovalentna veza .............................................................................................................................................................15

FIZIKA SVOJSTVA PODLOGA ZA TAMPANJE

3.5.1. Specifina elektrina otpornost .............................................................................................................................................26

Optika svojstva .............................................................................................................................................................27

Povrinska i barijerna svojstva .......................................................................................................................................32

3.7.1. Glatkoa ................................................................................................................................................................................32

Grafiki materijali i tehnologija 2015-2016

3.7.3. Keljivost ................................................................................................................................................................................35

MEHANIKA SVOJSTVA MATERIJALA

Zatezna vrstoa .............................................................................................................................................................40

5.1.1. Svojstva .................................................................................................................................................................................61

5.2.1. Svojstva .................................................................................................................................................................................62

Gvoe i elik ................................................................................................................................................................63

5.3.1. Legure gvoa i elika ...........................................................................................................................................................63

Bakar i njegove legure....................................................................................................................................................65

Grafiki materijali i tehnologija 2015-2016

5.4.1. Svojstva .................................................................................................................................................................................65

Ostali metali ...................................................................................................................................................................67

Sastav papira i kartona ...................................................................................................................................................68

Klasifikacija prema sastavu ...................................................................................................................................................75

Hromo karton i hromo zamena .......................................................................................................................................83

POLIMERI I POLIMERNI MATERIJALI

7.7.1. Tvrdi PVC ...........................................................................................................................................................................103

Grafiki materijali i tehnologija 2015-2016

7.7.2. ilavi PVC ...........................................................................................................................................................................105

7.8. Poliviniliden hlorid (PVDC) ........................................................................................................................................106

7.11. Poliamidi ......................................................................................................................................................................114

8.1.1. Pigmenti ..............................................................................................................................................................................120

Svojstva grafikih boja .................................................................................................................................................129

Ovravanje oksidacijom veziva ........................................................................................................................................131

Grafiki materijali i tehnologija 2015-2016

8.4.7. Vezivanje boja sa kombinovanim vezivima ..........................................................................................................................136

IZBOR I PODEAVANJE NIJANSE .........................................................................................................................136

Zalepljeni spoj ..............................................................................................................................................................142

Klasifikacija prema funkciji .................................................................................................................................................146

Primena lepkova u grafikoj i ambalanoj industriji ....................................................................................................151

10.1. Postupci proizvodnje staklenih predmeta .....................................................................................................................160

Grafiki materijali i tehnologija 2015-2016

Grafiki materijali i tehnologija 2015-2016

Izuavanje materijala moe se ralaniti na izuavanje:

Struktura materijala moe se razmatrati na etiri nivoa:

Grafiki materijali i tehnologija 2015-2016

Grafiki materijali i tehnologija 2015-2016

Grafiki materijali i tehnologija 2015-2016

Feromagnetni metali i legure

Termoplastine plastine mase

Termostabilne plastine mase

Grafiki materijali i tehnologija 2015-2016

Grafiki materijali i tehnologija 2015-2016

2. Struktura i svojstva materijala sa razliitim hemijskim vezama

Slika 2.1 a) Atom ugljenika; b) Joni natrijuma i hlora; c) Molekul vode

Grafiki materijali i tehnologija 2015-2016

omotaa drugog atoma sile su privlane. Ukoliko se

Grafiki materijali i tehnologija 2015-2016

2.1. Kovalentna veza

Grafiki materijali i tehnologija 2015-2016

Slika 2.3 Prikaz strukture: a) Grafita; b) Dijamanta

Grafiki materijali i tehnologija 2015-2016