Koliko sam sanjala, matala, oekivala.

Kako je sve bilo jednostavno, kako sam

smatrala da su ljudi sa dvadeset ve 'odrasli ljudi', a sad kada me samo dve
godine dele od toga, sve vie vidim koliko sam bila u zabludi. Mislila sam da u
biti sigurna u sebe i znati ta elim, da u osobe koje me povrede udaljiti od svog
ivota i da u se odrei svih koji me tretiraju onako kako ne zasluujem, pa, sad
bih opet da se vratim u te dane kada je sve imalo smisla, kad mi je jedina briga
bila da li mi se narukvica lutke slae uz njenu suknju, a najvee zadovoljstvo biti
sa porodicom, koji su me 'uvek razumeli i bili tu za mene' ili sam bar ja tako
mislila..Da se vratim u dane kada je onaj ko me je najvie razumeo jo uvek bio u
mom ivotu i ispunio mi svaki dan priama, smehom, onaj od koga sam najvie
toga i nauila..U dane kada sam mogla mirne glave lei u krevet i jedva ekati
jutro da me majka ili baka doekaju s osmehom, kada se nisam budila u sred noi
razmiljajui ta toliko pogreno radim pa mi nita ne ide.. Kada nisam imala
pojma o ivotu izvan mog 'malog balona sree' u kojem sam ivela. U dane kad
su se svi jedni drugima javljali sa osmehom, danas su svi ljudi mrzovoljni, da li
zbog plata sa kojima kad plati raune posle ima jedva da prehrani porodicu, pa
se posle ti isti ljudi se pitaju kako e da spoje kraj s krajem do sledee plate?
alosno je prosto, na televiziji ti serviraju ideal ivota koji nikada nee postii jer
si u pogrenom drutvu, u pogreno vreme i na pogrenom mestu. alosno je to
ni na jednom javnom mestu bilo da je alter, prodavnica, bolnica nee biti
doekan sa ponaanjem koje bi se ikako moglo nazvati 'ljudskim' ve si tretiran
kao neki 'kvazi'ovek nie klase. Od strane nadreenih nikada nisi cenjen,
poniavan si, tretiran si kao najvei ljam od oveka i nema nikakva prava ikome
ikada da se buni jer ako to uradi, snosie odreene posledice, moda e
ostati i bez one 'plate' ako se uopte moe tako i nazvati, a tek onda kako e
dalje? Imam samo jedno pitanje, sa kojom snagom i voljom da ja oekujem
ikakvu budunost? Ili motivaciju da u ovom svetu osnujem porodicu? ta ovaj
svet ima ikome da prui? Da li se ovo smatra evolucijom? Homo sapiens-mudar
ovek, da li smo mi zaista mudri koliko sebe uzdiemo iznad ostalih vrsta? Da, mi
pokuavamo ostvariti kontakt sa onima tamo gore, 'malima zelenima'
ljubiastima, plavima, kakve god boje ili oblika da su, sa nekima ko nam je
potpuno stran, dok mi nismo u stanju ni meusobno da odrimo ikakav mir ili
slogu? Kada e da se skine taj ator, toksini ator zablude u kojem ivimo, da
konano shvatimo gde se nalazimo, ta radimo, i koliko smo daleko od onog ime
se nazivamo-a to je civilizacija