Sam Svoj Dizajner Adobe Photoshop cs2 PDF

in Predrag Mijatovi
in Predrag Jovanovi
SAM SVOJ DIZAJNER

ADOBE PHOTOSHOP CS2
Beograd, 2005.
Sam Svoj Dizajner" Photoshop CS2

Autori:
In. Predrag Mijatovi
In. Predrag Jovanovi
Primeri:
Uro Crncevi
Nikola Novakovi
Tomislav Jovanovi
Izdavai:
Agencija Raunajte na raunare, Dubrovaka 3, 11080 Zemun
Besjeda, Kralja Petra I Karaorevia 103, 78000 Banja Luka
Za izdavaa:
In. Predrag Jovanovi, Tel: +381 64 17 33 007
Nenad Novakovi, Tel: +387 51 218 557
Korica, dizajn i ilustracije:
Lektura:
Ivanka urii, mibi@yubc.net,
DTP:
DATA ENGINEERING, Beograd
www.nalepnice.com
Tira:
1500
tampa:
"tampa Mrlje", Beograd
ISBN 86-85321-02-6
Beograd 2005
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
004.42PHOTOSHOP
004.932
MIJATOVI, Predrag
Sam svoj dizajner : Adobe Photoshop CS2
/ Predrag Mijatovi, Predrag Jovanovi. Zemun: Raunajte na raunare ; Banja Luka
: Besjeda, 2005 (Beograd : Mrlje). - 214 str.
: ilustr. ; 24 cm
Tira: 1.500
ISBN 86-85321-02-6
1. Jovanovi, Predrag
a) Aplikativni program "Photoshop"
b) Digitalna obrada slike
COBISS.SR-ID 123696652
U dananjoj eri inovacija u raunarskim programima, olakica za iste i malih

pomaka koji se periodino pojavljuju, stie i Photoshop CS2. ta sad?
Za sve one koji koriste Photoshop jo od verzije 3.3 pa do dana dananjeg
moemo rei da je CS2 jo jedan korak ka to lagodnijem ivotu grafikog
dizajnera i svih ostalih koji bi hteli tako da se oseaju. Najvei pomak u odnosu
na prethodnu verziju Photoshopa je u tome to sada moete ee da koristite
preice, a drugom rukom vrljate po prethodnim skicama na papiru (ukoliko
takve uopte postoje, a trebalo bi) i da lake stignete do finalnog reenja.
Do finalnog reenja kojim ete lake zadiviti Vaeg poslovnog partnera ili
Varna dragu osobu, ili ukuane ili ve ko zna koga, lake ete stii ukoliko
proitate ovu knjigu in. Predraga Mijatovia i in. Predraga Jovanovia, koja
Vas upuuje u tajne novog Photoshopa, koji bi za Vas moda bio prepreka u
nekim sluajevima. Ali Sam svoj dizajner na vrlo lagan, ak mogu da napiem,
beletristiki nain objanjava kako poetnicima, tako i ljutim profesionalcima,
kako da se snau u novoj Adobeovoj mamipari za bri, bolji i tako dalje grafiki
rad.
Kada krenete od prvog poglavlja, ukoliko paljivo pratite uputstva i imate
ukljuen Photoshop CS2 ispred sebe, do poslednjeg poglavlja ve ete znati
sve to treba da biste se uhvatili u kotac sa obradom slika i drugim vizuelnim
manipulacijama. Dovoljno za poetak, detalje sami istraijte, ali prethodno dobro
prouite knjigu Sam svoj dizajner - Adobe Photoshop CS2 i za Vas vie nee
biti tajni, ba kao to je autor knjige i obeao.
Ukratko: Jasno, Brzo i Efikasno, ba kao i Photoshop CS2. Uivajte!
Akademski grafiar
David Vartabedijan
Kao u svemu tako i poslu grafikog dizajnera postoje dosadne i zanimljive

stvari. Na nesreu, odavno mi je jasno da su zanimljive stvari vrlo retke i da
ljudi gotovo nikad nemaju potpuno poverenja u grafikog dizajnera. Uglavnom
se uputaju u avanture da sami sebi odrade sve jer oni to znaju najbolje, a
uostalom i utedee pare. Ma ta je Photoshop? Nekoliko poteza i evo meni
vizitke, flajera i plakata. Nije lako sluati svaki dan kako bi neko ubacio neki
zanimljiv efekat, ili dodao malo crveno-zelenog prelaza na pozadinu. Izgleda
da je najvee umee odgovoriti ljude od takvih suludih ideja i isterati svoju ideju
do kraja.
Photoshop je moan program koji mora da se ui postupno, da korisnici shvate
ta su boje, rezolucije, kojim redosledom se obavljaju odreene operacije, kako
ih sjediniti i, to je najvanije, kako e izgledati kada se odtampa. I kada sam
izgubio svaku nadu da e neko postaviti odreena pravila za rad u Photoshopu,
pojavila se knjiga Sam svoj dizajner autora in. Predraga Mijatovia i in.
Predraga Jovanovia, pisana prepoznatljivim stilom edicije Raunajte na
raunare, koja poetnike u ovom poslu na krajnje oputen, jasan i nadasve
jednostavan nain, mnotvom primera, turim tekstom, kako smo i navikli, na
velika vrata uvodi u jedan aroban svet. Iznad svega mi je drago to sam siguran
da e autori svojim duhom spustiti na zemlju sve one koji misle da znaju sve i
vratiti ih na poetak koji su nadobudno preskoili. Naravno, oni to nikada nee
priznati, ali e barem shvatiti kakve su me gluposti pitali to e olakati moju
komunikaciju sa njima.
Sam svoj dizajner je sjajna knjiga koja svim korisnicima raunara daje
jednake anse na uspeh u ovoj materiji. A posle ce doi do izraaja talenat,
elja za novim saznanjima i neiscrpan rad. to se poslodavaca tie, toplo im
preporuujem da proitaju ovu knjigu. Ako ne ele sami sebi da urade neto,
barem e brzo shvatiti ko je ko u ovom poslu i vie potovati rad onih pravih.
Damjan Stankovi
Sadraj
Sadraj
MALO TEORIJE ZA POETAK
O Photoshopu . . . . . . . . . . . . . . 11
Rasterska i vektorska grafika . . . . . . 12
Rezolucija i veliina slike . . . . . . . . . 13
Ulazna i izlazna rezolucija i veliina slike . . 14
Svetlost, boje i njihovo prikazivanje . . . 14
Vidljiva svetlost . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Boje u prirodi . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Boje na ekranu . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Boje na papiru" . . . . . . . . . . . . . . . 15
Kontinualno i rasterski prikazane boje . . . . 15
Kolorni sistemi . . . . . . . . . . . . . . 16
Bitmap kolorni sistem . . . . . . . . . . . . 16
Grayscale kolorni sistem . . . . . . . . . . . 16
RGB kolorni sistem . . . . . . . . . . . . . 16
L*a*b kolorni sistem . . . . . . . . . . . . . 17
HSB kolorni sistem . . . . . . . . . . . . . . 17
CMYK kolorni sistem . . . . . . . . . . . . . 17
Indexed Color kolorni sistem . . . . . . . . . 17
Duotone kolorni sistem . . . . . . . . . . . . 18
Multichannel kolorni sistem . . . . . . . . . 18
Spot boje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Kolorni profili . . . . . . . . . . . . . . . 18
Mali renik pojmova . . . . . . . . . . . 19
INSTALACIJA, POKRETANJE
I OSNOVNA PODEAVANJA
Instalacija Photoshopa . . . . . . . . . . 23
Aktivacija Photoshopa . . . . . . . . . . . . 24
Adobe Gamma - kalibrisanje boja na ekranu
naeg monitora . . . . . . . . . . . . . . 25
Pokretanje i zatvaranje Photoshopa . . . 28
Color Settings - podeavanje rada sa
kolornim profilima . . . . . . . . . . . . 29
Preferences - osnovna podeavanja . . . 30
UVOD U RADNO OKRUENJE
ta je ta na ekranu . . . . . . . . . . . 35
Meni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Toolbox - paleta sa alatkama . . . . . . . . 46
Palete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Traka sa opcijama - Options bar . . . . . . . 52
Statusna linija - Status Bar . . . . . . . . . . 52
Menjamo radno okruenje . . . . . . . . 53
Rad sa paletama . . . . . . . . . . . . . . . 53
Promena sadraja menija . . . . . . . . . . 54
Sam svoj dizajner - Adobe Photoshop CS2
Promena skraenica na tastaturi . . . . . . . 54

Snimanje i pozivanje radnog okruenja . . . 55
UNOENJE I SNIMANJE SLIKA
Unoenje slika u Photoshop . . . . . . . 59

Unoenje slika u Photoshop . . . . . . . . . 59
Otvaranje (rasterizacija) vektorskih slika . . . 60
Komanda Import - skeniranje direktno u
Photoshop . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Otvaranje slika iz Windowsa . . . . . . . . . 60
Nova slika - komanda NEW . . . . . . . 61

Pamenje esto korienih parametara . . . 62
Komanda PLACE . . . . . . . . . . . . 62
Snimanje slika . . . . . . . . . . . . . . 63
Snimanje slike u novi fajl . . . . . . . . . . . 63
Snimanje u toku rada - komanda SAVE . . . 67
Snimanje kopije fajla (Save As a Copy) . . . 67
Snimanje web grafike - komanda SAVE FOR
WEB . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Pravljenje duplikata slike . . . . . . . . . 68

Zatvaranje fajla sa slikom . . . . . . . . 68
Adobe Bridge . . . . . . . . . . . . . . . 69
Pokretanje Adobe Bridgea . . . . . . . . . . 70
Razni izgledi prozora . . . . . . . . . . . . . 70
Izbor foldera koji posmatramo . . . . . . . . 70
Otvaranje slika u Photoshopu iz Adobe
Bridgea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Markiranje, ocenjivanje i filtriranje slika . . .
Automatska promena imena slika . . . . . .
Okretanje slika . . . . . . . . . . . . . . . .
Brisanje fajlova sa slikama . . . . . . . . . .
KORISNE POMONE ALATKE
71
71
72
73
73
Alatke za gledanje i snalaenje . . . . . 77

Alatka ZOOM - slika pod lupom" . . . . . . 77
Alatka HAND - pomeramo sliku . . . . . . . 78
Paleta NAVIGATOR . . . . . . . . . . . . . 78
Komanda NEW WINDOW . . . . . . . . . . 78
Alatke za precizniji rad . . . . . . . . . . 79
Lenjiri (Rulers) . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Mrea (Grid) . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Voice (Guides) . . . . . . . . . . . . . . . 80
Pametne voice (Smart Guides) . . . . . . . 80
Lepljenje (Snap) . . . . . . . . . . . . . . . 81
Alatke koje nas informiu . . . . . . . . . 82
Paleta INFO . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

Sadraj
Alatka COLOR SAMPLER . . . . . . . . . . 82
Alatka MEASURE . . . . . . . . . . . . . . 82
Ispravljamo greke . . . . . . . . . . . . 83
Komande UNDO i REDO . . . . . . . . . . 83
Paleta HISTORY . . . . . . . . . . . . . . . 83
Komanda REVERT . . . . . . . . . . . . . 84
Tri izgleda ekrana . . . . . . . . . . . . . . 84
OBRADA VELIINE SLIKA
Kadriranje . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Kadriranje pomou alatke CROP . . . . . . 87
Zadavanje veliine i rezolucije u toku
kadriranja . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kadriranje uz ispravljanje" perspektive . . .
Kadriranje pomou komande CROP . . . . .
Kadriranje pomou komande TRIM . . . . .
Komanda CANVAS SIZE . . . . . . . . . .
Promena veliine - IMAGE SIZE . . . . .

Okretanje slika - ROTATE CANVAS . . .
Okretanje slike za proizvoljan ugao . . . . .
Nekoliko saveta . . . . . . . . . . . . .
88
89
90
90
91
92
94
94
95
OBRADA I KOREKCIJA BOJA
Korekcija boja . . . . . . . . . . . . . . 99
Osvetljenje i kontrast - BRIGHTNESS /

CONTRAST . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Korekcija balansa boja - COLOR BALANCE 99
Promena spektra boja - HUE /
SATURATION . . . . . . . . . . . . . . . 100
Komanda DESATURATE . . . . . . . . . 100
Brza vizuelna korekcija slike - VARIATIONS 101
Analiziramo boje na slici - paleta
HISTOGRAM . . . . . . . . . . . . . . . . 102
Precizno podeavanje tonalnog raspona LEVELS . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Komanda CURVES . . . . . . . . . . . . 104
Automatske korekcije na slici . . . . . . . 104
Popravljamo senke - SHADOW /
HIGHLIGHT . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Komanda MATCH COLOR . . . . . . . . . 106
Komanda PHOTO FILTER . . . . . . . . . 106
Komanda CHANNEL MIXER . . . . . . . 107
Komanda SELECTIVE COLOR . . . . . . 107
Komanda REPLACE COLOR . . . . . . . 108
Komanda GRADIENT MAP . . . . . . . . 109
Komanda POSTERIZE . . . . . . . . . . 109
Komanda THRESHOLD . . . . . . . . . . 109
Komande INVERT i EQUALIZE . . . . . . 109
Kada da koristimo koju komandu? . . . . . 110

Komande za obradu boja, selekcije i lejeri . 110
Korektivni lejeri . . . . . . . . . . . . . . . 110
Promena kolornog sistema . . . . . . . 111

Pretvaranje u RGB sistem . . . . . . . . . 111
Pretvaranje u Grayscale sistem . . . . . . 111
Pretvaranje u CMYK sistem . . . . . . . . 111
Pretvaranje u Duotone sistem . . . . . . . 112
Pretvaranje u Multichannel sistem . . . . . 113
Pretvaranje u Indexed Color sistem . . . . 113
Pretvaranje u Bitmap sistem . . . . . . . . 113
Kolorni profili - primena i promena . . . 114
CRTANJE I RETUIRANJE
Alatke, boje, etkice... . . . . . . . . . . 117

Alatke, selekcije i lejeri . . . . . . . . . . . 117
Zajednike osobine alatki . . . . . . . . . 118
Definisanje radnih boja . . . . . . . . . . . 118
Izbor i definisanje etkica . . . . . . . . . 121
Teksture . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
Pokrivnost i naini pretapanja . . . . . . . 124
Snimanje podeavanja alatki (paleta TOOL
PRESETS) . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Alatke za crtanje . . . . . . . . . . . . . 126

Alatka Brush . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Alatka Pencil . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Alatka History Brush . . . . . . . . . . . . 127
Alatka Art History Brush . . . . . . . . . . 127
Alatka Pattern Stamp . . . . . . . . . . . 127
Alatka Color Replacement . . . . . . . . . 127
Alatke za brisanje . . . . . . . . . . . . 128
Alatka Eraser . . . . . . . . . . . . . . . . 128
Alatka Background Eraser . . . . . . . . . 128
Alatka Magic Eraser . . . . . . . . . . . . 128
Alatke za retuiranje . . . . . . . . . . . 129
Alatka Clone Stamp . . . . . . . . . . . . 129
Alatka Healing Brush . . . . . . . . . . . . 129
Alatka Spot Healing Brush . . . . . . . . . 130
Alatka Patch . . . . . . . . . . . . . . . . 130
Alatka Red Eye Correction . . . . . . . . . 130
Alatke za promenu slike . . . . . . . . . 131
Alatke Blur, Sharpen I Smudge . . . . . . 131
Alatke Dodge i Burn . . . . . . . . . . . . 131
Alatka Sponge . . . . . . . . . . . . . . . 131
Alatke za popunjavanje . . . . . . . . . 132
Alatka Paint Bucket . . . . . . . . . . . . 132
Alatka Gradient . . . . . . . . . . . . . . 132
Sadraj
RAD SA SELEKCIJAMA
O selekcijama . . . . . . . . . . . . . . 137
Pravljenje selekcija . . . . . . . . . . . 138
Alatke Rectangular, Eliptical, Single Row i
Single Column Marquee . . . . . . . . . . 138
Alatke Lasso i Polygonal Lasso . . . . . . 139
Alatka Magnetic Lasso . . . . . . . . . . . 139
Alatka Magic Wand . . . . . . . . . . . . 139
Komanda Color Range . . . . . . . . . . . 140
Ostali naini selektovanja . . . . . . . . . 140
Korienje Quick Mask naina rada . . . . 140
Komande Select menija za promene
selekcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
uvanje selekcija . . . . . . . . . . . . . 141
Koristimo selekcije . . . . . . . . . . . . 142

Selekcije kao maske . . . . . . . . . . . . 142
Kopiranje i premetanje selektovanog dela
slike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
Paleta Channels . . . . . . . . . . . . . 144
LEJERI, TEKST I
PAMETNI OBJEKTI
Lejeri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
Vrste lejera . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
Paleta Layers . . . . . . . . . . . . . . . 149
Pravljenje novih lejera . . . . . . . . . . . 150
Izbor (selektovanje) lejera sa kojima radimo 150
Pomeranje Lejera - Alatka Move . . . . . . 151
Promena redosleda lejera . . . . . . . . . 151
Vidljivost i naini pretapanja lejera . . . . . 151
Poravnavanje i raspodela lejera . . . . . . 152
Zakljuavanje lejera . . . . . . . . . . . . 152
Grupisanje lejera i rad sa grupama . . . . 153
Povezivanje lejera . . . . . . . . . . . . . 153
Stapanje lejera i cele slike . . . . . . . . . 153
Transformacije lejera . . . . . . . . . . . . 154
Efekti na lejerima i stilovi lejera . . . . . . 155
Paleta Layer Comps . . . . . . . . . . . . 157
Maske Lejera . . . . . . . . . . . . . . . . 158
Isecajue (Kliping") grupe . . . . . . . . . 159
Tekstualni lejeri i rad sa tekstom . . . . 160
Type Tool - alatka za unos i promenu teksta 160
Reim kucanja teksta . . . . . . . . . . . 161
Traenje i promena teksta . . . . . . . . . 161
Paleta Character . . . . . . . . . . . . . . 162
Paleta Paragraph . . . . . . . . . . . . . 162
Krivljenje teksta - komanda Warp Text . . . 163
Promena vrste tekstualnog lejera . . . . . 163
Rasterizacija tekstualnog lejera . . . . . . 163

Kada nam nedostaje korieni tip slova . . 163
Pametni objekti . . . . . . . . . . . . . 164

Pravljenje pametnog objekta . . . . . . . . 164
Ogranienja pametnog objekta . . . . . . 164
Kopiranje pametnog objekta . . . . . . . . 164
Promena i zamena sadraja pametnog
objekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
Snimanje sadraja pametnog objekta u
poseban fajl . . . . . . . . . . . . . . . . 165
Pretvaranje pametnog objekta u lejer . . . 166
Brisanje lejera . . . . . . . . . . . . . . 166
VEKTORSKO CRTANJE
U PHOTOSHOPU
Vektorske putanje . . . . . . . . . . . . 169

Osnovne osobine putanja . . . . . . . . . 169
Alatke za crtanje putanja . . . . . . . . . . 170
Alatke za izbor i promenu putanja . . . . . 171
Crtanje gotovih oblika" . . . . . . . . . . 171
Crtanje slobodnih oblika . . . . . . . . . . 172
Promena vektorskih oblika . . . . . . . . . 173
Pomeranje, kopiranje i poravnavanje vektorskih
oblika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
Kombinovanje vektorskih oblika . . . . . . 174
Primena vektorskih putanja . . . . . . . 175

Pravljenje selekcija i izdvajanje delova slike 175
Korienje putanja kao ablona za crtanje" 175
Snimanje putanja za korienje u drugim
programima . . . . . . . . . . . . . . . . 175
Pravljenje gotovih vektorskih oblika . . . . 176
Pretvaranje vektorskog u obian lejer . . . 176
FILTERI I SPECIJALNI EFEKTI
O filterima i specijalnim efektima . . . . 179

Galerija filtera . . . . . . . . . . . . . . . 179
Filteri za posebne namene . . . . . . . 180
Izdvajanje slike od pozadine - filter Extract 180
Deformisanje slike - filter Liquify . . . . . . 180
Pravljenje tekstura - filter Pattern Maker . . 181
Crtanje u perspektivi - filter Vanishing Point 181
Filter Lens Correction . . . . . . . . . . . 182
Korektivni filteri . . . . . . . . . . . . . 182
Filteri za poveanje otrine slike . . . . . . 182
Filteri za zamuivanje slike . . . . . . . . 183
Filteri za uklanjanje oteenja . . . . . . . 183
Kreativni filteri . . . . . . . . . . . . . . . 184

Sadraj
AUTOMATIZACIJA I TAMPANJE
Da Photoshop radi za nas . . . . . . . . 187

Akcije i Actions paleta . . . . . . . . . . . 187
Komanda Fit Image . . . . . . . . . . . . 188
Komanda Conditional Mode Change . . . 189
Automatsko izvravanje na vie slika Batch . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
Photoshop pravi za nas" . . . . . . . . 190

Katalog slika - Contact Sheet II . . . . . . 190
Web galerija slika - Web Photo Gallery . . 190
tampanje iz Photoshopa . . . . . . . . 191
Komande Print i Print one Copy . . . . . . 192
PRAVIMO . . .
Pravimo pozivnicu za roendan . . . . . 195

Pravimo vizitkartu . . . . . . . . . . . . 196
Pravimo novinski oglas u boji . . . . . . 197
PRILOZI
Skeniranje . . . . . . . . . . . . . . . . 201
Optika rezolucija i interpolacija . . . . . . 202
Skeniranje tampanog materijala . . . . . 202
Skeniranje tehnikih crtea i formulara . . 202
Skeniranje fotografija . . . . . . . . . . . 202
O pripremi za tampu . . . . . . . . . . 203
Put jedne slike od ekrana do papira . . . . 203
Digitalna tampa . . . . . . . . . . . . . . 203
O vrstama papira . . . . . . . . . . . . . . 204
ta sve utie na cenu tampe . . . . . . . 204
Rezolucija, veliina slike i kolorni sistem . . 205
Ostavljanje mesta za seenje . . . . . . . 205
Crni tekst . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205
tamparski tabak i formati papira . . . . . 206
O digitalnoj fotografiji . . . . . . . . . . 207
Princip rada digitalnog foto-aparata . . . . 207
Anatomija digitalnog foto-aparata . . . . . 207
Formati zapisa digitalnih fotografija . . . . 208
DODATAK U BOJI
Kolorni sistemi . . . . . . . . . . . . . .
Naini pretapanja . . . . . . . . . . . .
Efekti na lejerima . . . . . . . . . . . .
Galerija filtera . . . . . . . . . . . . . .
Pravimo... . . . . . . . . . . . . . . . .
Sakupljamo primere . . . . . . . . . . .
209
210
211
212
213
214
MALO TEORIJE ZA POETAK
Malo teorije za poetak
O Photoshopu
ada je kompanija Adobe izbacila na trite prvu verziju svog programa za obradu slika,
nazvali su ga Photoshop (u prevodu: fotografska radnja). Bio je to, za ono vreme, moan
program za retuiranje i obradu fotografija koji e ubudue postaviti standarde na tritu
profesionalnih grafikih programa. Danas, sa verzijom CS2 (ili, po brojevima, verzijom 9")
to ne samo da je program u kome moemo obraditi slike, ve i pripremiti za tampu veoma
kompleksne foto-montae, cele novinske oglase, vizit-karte, web stranice, postere, bilborde,
odnosno sve to nam padne na pamet" od grafike.
11
Rasterska i vektorska grafika

P
rema tome na kako je grafika (tekst, slike ili crtei) definisana i zapamena u raunaru
delimo je na dve grupe: rastersku i vektorsku.
Krunica kao vektorski crte
Krunica kao rasterska slika
Vektorska grafika
Vektorska grafika predstavlja oblike koji su definisani nizom kontrolnih taaka i matematikim
funkcijama koje opisuju poloaj i oblik linija koje ih povezuju. Kvalitet slike ne zavisi od veliine.
Poto se vektorska grafika sastoji od niza jasno definisanih objekata, teko je ili nemogue
na njih primenjivati efekte providnosti ili finije prelive i pretapanja boja. Takoe je nemogue
preko njih crtati slobodnom rukom pomou alatki koje simuliraju slikarske etkice. Tipini
primeri vektorske grafike su tehniki crtei, obrasci i sl. Programi koji rade vektorski su
Adobe Illustrator, Macromedia Freehand, CorelDraw i drugi.
Rasterska grafika
Rasterska grafika je u stvari mrea taaka od kojih svaka nosi informaciju o sopstvenoj
boji. Svaka rasterska slika je odreena irinom i visinom izraenom kao broj taaka (pixela).
Promenom veliine slike menja se veliina svake pojedine take koja definie sliku, ime
se u stvari menja i kvalitet same slike. Odnos izmeu veliine slike u cm i broja taaka koje
definiu sliku naziva se rezolucija. Primeri rasterske grafike su digitalne fotografije, skenirane
slike i crtei, grafika sa interneta itd. Programi koji rade rasterski" su Adobe Photoshop,
Corel Photo Paint, Jasc Paint Shop Pro i drugi.
Napominjemo da su skoro svi izlazni ureaji (monitor, tampai, osvetljivai, slajd rekorderi...)
rasterski i da se svi vektorski crtei u njima konvertuju u rasterske pre same tampe u
rezoluciji tih ureaja.
12
Rezolucija i veliina slike

P
oto su rasterske slike u stvari mree

odreenog broja taaka, kada razmiljamo
o njihovoj veliini i kvalitetu, moramo imati u vidu
da u stvari postoje dva razliita podatka o veliini
(veliina u takama - pixelima i veliina prikazane
slike) i trei koji ih povezuje - rezolucija.
Veliina slike u takama je broj taaka po irini
i visini slike. Na primer, kada kaemo da je slika
veliine 640x480 taaka, to znai da se ona
sastoji od ukupno 307.200 taaka rasporeenih
u 480 redova od po 640 taaka. Engleska re
za taku u grafici je pixel (ita se piksel). Veliina
Rezolucija 30 ppi
slike u takama odreuje i veliinu fajla koji nosi
tu sliku, kao i koliinu memorije potrebnu da se
ta slika obradi u nekom od programa.
Veliina prikazane slike je veliina te slike
u prirodi i merimo je standardnim mernim
jedinicama kao to su centimetri, metri, ini itd.
Poto je najvie standarda za kompjutersku
grafiku nastalo u anglosaksonskim zemljama
veliki broj pojmova i parametara raznih programa
poziva se na ine, tako da su se ini odomaili i
u naem grafiarskom argonu, pa emo ih i mi
esto koristiti u ovoj knjizi. Odnos preraunavanja
je: 1 inch = 2,54 cm.
Rezolucija 75 ppi
Rezolucija predstavlja broj taaka po jednoj
jedinici duine - gustinu taaka na prikazanoj
slici. to je rezolucija vea, to e slika biti otrija
i detalji jasniji. Drugaije reeno, rezolucija
odreuje veliinu pojedine take na slici.
Rezoluciju moemo izraunati tako to emo
jednu dimenziju (irinu ili visinu) slike u takama
podeliti sa tom dimenzijom u prirodi. Dobijeni
broj izraavamo kao toliko-i-toliko taaka po
centimetru ili ... po inu. Najee se koristi
odnos po inima, tako da je i standardna
skraenica koju emo koristiti u knjizi ppi, to
znai pixels per inch
Rezolucija 300 ppi
Na gornjem primeru su tri slike sa istom
prikazanom veliinom, a razliitom rezolucijom,
odnosno razliitom veliinom u takama. Jasno se vidi da to je rezolucija vea, to je i slika
otrija, manje krzava i ima vie detalja.
13
Ulazna i izlazna rezolucija i veliina slike

Ulazna rezolucija i veliina su one koje slika ima kada je na bilo koji nain prvi put unesemo
u raunar. One e biti veoma razliite u zavisnosti od toga sa kog ulaznog ureaja nam
dolaze. Na primer:
slika za desktop 1024 x 768 pixela u 72 ppi
sa skenera 20 x 15 cm u 300 ppi
digitalna fotografija 1600 x 1200 pixela u 72 ppi
sa slajd-skenera 3,6 x 2,4 cm u 4000 ppi
Izlazna rezolucija i veliina su one na koje emo posle obrade dovesti sliku.
Za slike namenjene posmatranju na ekranu (pozadine, internet prezentacije) zanima
nas samo veliina u pixelima jer se u njima uvek mere veliine kod ekranskog prikaza.
Za slike namenjene tampanju (na stonom tampau, ofset tampi, bilbordi...) obavezno
treba da vodimo rauna o potrebnoj veliini slike u cm, a rezoluciju da prilagodimo
izlaznom ureaju.
Svetlost, boje i njihovo

prikazivanje
B
oje su ono to sliku ini slikom. Posmatrajui neki motiv u prirodi, vidimo njegov oblik,
osvetljenost i boje. Da bismo bolje razumeli boje moramo imati predstavu o tome kako one
nastaju, kako ih mi vidimo i kako su predstavljene na ekranima i na tampanom materijalu.
Vidljiva svetlost
Nosilac boja je svetlost. Njen osnovni izvor u prirodi je nae Sunce. Ono odailje irok
spektar svetlosnog zraenja od koga mi vidimo samo mali deo - od plave (najmanje vidljive
talasne duine) do crvene (najvee talasne duine). Sam vidljivi spektar moemo podeliti
na tri osnovna polja: plavo, zeleno (srednje) i crveno. Upravo na taj nain i nae oko prima
informacije o boji - preko tri vrste elija koje primaju informacije o koliini plave, zelene i
crvene svetlosti, i etvrte vrste koja prima informacije o intenzitetu svetlosti (kada bismo imali
samo ovu vrstu elija, videli bismo crno-belo).
Bela svetlost - kada je intenzitet svetlosnog zraenja ravnomerno rasporeen po celom
vidljivom spektru, za svetlost kaemo da je neutralno bela". Slabu neutralno belu svetlost
vidimo kao sivu.
Vetaki izvori svetlosti kao to su plamen, sijalica ili neonska cev ne odailju ravnomeran
spektar kao Sunce. Vatra i obina sijalica imaju mnogo jai crveni deo spektra, dok neonska
cev najee ima naglaeni plavi deo spektra. Zbog toga nam se ini da je svetlost sijalice
crvenkasta" dok je neonska svetlost plaviasta".
14
Boje u prirodi
Svaka materija u prirodi ima tu osobinu da odreenu talasnu duinu svetlosti u manjoj ili
veoj meri upija, dok druge reflektuje. Na primer, pigmenti u biljkama imaju osobinu upijanja
crvenih i plavih zraka, dok zelene odbijaju - zato lie vidimo kao zeleno. ute materije imaju
tu osobinu da odbijaju zelenu i crvenu svetlost, a upijaju plavu. Beli i sivi predmeti ravnomerno
odbijaju, dok crni upijaju skoro ceo spektar.
Boje na ekranu
Zamisliemo belo bioskopsko platno koje smo osvetlili sa tri reflektora - crvenim, zelenim i
plavim. Znajui kako nae oko vidi boje, to platno e nam izgledati kao da je osvetljeno belom
svetlou. Ovaj princip je iskorien i kod naina prikazivanja slike na ekranima televizora i
monitora. Svaki ekran se sastoji od mree takica (moemo je videti ako pogledamo ekran iz
blizine) od kojih je svaka osvetljena razliitim intenzitetom crvene, zelene ili plave svetlosti.
Ova mrea je toliko sitna da je nae oko vidi kao kontinualne tonove kada gledamo sa
dovoljne razdaljine. to je osvetljenost crvenih, zelenih i plavih takica jaa, svetlost je belja.
Ovakav princip meanja boja nazivamo aditivni i on je primenljiv samo kod projektovanja slike
na ekran - kada boje podeavamo intenzitetom svetlosti.
Boje na papiru"
Svi smo nekada slikali temperama ili vodenim bojama i poznato nam je da meanjem dve
boje nikada ne moemo dobiti boju koja je svetlija od obe - obino je to boja koja je negde
izmeu" onih boja koje smo koristili. To je zbog toga to dodavanjem novih komponenti boja
dodajemo jo pigmenata koji e upijati sve vie i vie svetlosti. Ovakav postupak meanja
boja nazivamo substraktivni i primenjujemo ga u svakoj prilici kada meamo boje za neku
povrinu koja reflektuje svetlost.
Kontinualno i rasterski prikazane boje

Nae oko ima ogranienja u koliini sitnih detalja koje moe da razlui i preko te granice ini
nam se da vidimo ravnomerno obojenu povrinu ija boja ini nekakav prosek" boja tih sitnih
detalja. Ako iz daljine posmatramo livadu punu poljskog cvea, ona e nam izgledati kao da
je ravnomerno zelene boje, a kada joj priemo, videemo mnotvo nijansi i razliitih boja.
Takav nain prikazivanja boja nazivamo rasterski - boje su prikazane pomou mree sitnih
taaka. Rasterski nain prikazivanja koristi se svuda - na ekranima TV prijemnika ili monitora
kao i kod procesa tampe gde su boje prikazane mreom taaka od kojih je svaka obojena
jednom od etiri osnovne boje za kolor tampu.
Kada su boje ravnomerno nanete i kad svaka taka slike nosi tano svoju boju, takav nain
prikazivanja nazivamo kontinualnim. Primeri kontinualnih boja su umetnika slika, fotografija
(izraena foto-postupkom), boja na automobilu...
15
Kolorni sistemi
P
oto smo ukratko opisali kako vidimo boje, moramo obratiti panju na to i kako da ih
definiemo, zapamtimo i objasnimo. Zamislimo sledeu situaciju: radimo pripremu za
tampu prospekta naeg klijenta i on eli da mu korica bude zelene boje. Uzorak zelene
boje nam nije doneo, a zelenu opisuje na sledei nain uzme utu, doda malo tamno
zelene, kap crvene i sve to potamni sa crnom". Koju utu boju? Koju tamno zelenu? Koliku
kap crvene u koliko ute i zelene? U celoj prii, gaanje" eljene zelene boje ima jednaku
verovatnou kao i sedmica na lotou. Zbog ovakvih i slinih situacija, kojih na alost u praksi
ima poprilino, smiljeni su razni naini da se boje jasno i precizno definiu.
S obzirom na to da u prirodi i u praksi imamo razliite naine meanja i prikazivanja boja,
kao i da e nam za razliite poslove odgovarati razliiti pristupi VIDI PRILOG U BOJI
formulisanju boja, postoje razliiti kolorni sistemi - matematiko-fiziki
"Kolorni sistemi"
na strani 209
principi meanja boja.
Bitmap kolorni sistem

Najjednostavniji kolorni sistem od svih - osnovne i jedine boje su mu crna i bela i svodi se na
princip ima-boje-nema-boje. Ne postoje nikakvi meutonovi. Primeri u praksi ovog sistema
su tehniki crtei, grafike, gravure...
Grayscale kolorni sistem

Proireni Bitmap sistem. Osnovne boje su takoe crna i bela, ali i cela skala sivih boja od
iste crne do iste bele. Koliko fina e biti podela ove skale, zavisi od naih potreba, ali u
praksi je to obino 256 tonova sive boje (bela, crna i 254 siva tona). Primer ovog kolornog
sistema je crno-bela fotografija. U procesu tampe slike u grayscale sistemu se pretvaraju u
bitmap sistem sa sitnim rasterima koji simuliraju sive polutonove.
RGB kolorni sistem

RGB (Red-Green-Blue) je kolorni sistem koji pokriva sve vidljive boje i bazira se na prirodi
naeg oka i osnovnim bojama koje ono vidi. Svaka boja je odreena intenzitetom crvene (Red),
zelene (Green) i plave (Blue) komponente boje. Svaka od tri komponente boje je najee
predstavljena nivoima od 0-255 gde je 0 najmanji, a 255 najvei intenzitet komponente.
RGB 0,0,0 je ista crna boja a RGB 255,255,255 ista bela boja. Kombinovanjem razliitih
vrednosti komponenti ukupno moemo dobiti oko 16,7 miliona nijansi boja.
RGB je standardni princip za prikazivanje boja na ekranima i monitorima i koristiemo ga za
sve slike koje su namenjene prikazivanju na ekranu. To je takoe i osnovni kolorni sistem u
kome se pamte slike sa skenera i digitalnih foto-aparata.
RGB slika se u programima za obradu slika (pa i u Photoshopu) pamti pomou tri Grayscale
slike (kanala) od kojih svaka predstavlja intenzitet jedne od komponenti boja.
16
L*a*b kolorni sistem

Kolorni sistem osmiljen od meunarodnog komiteta za standardizaciju svih aspekata
svetlosti (CIE - Commission Internationale dEclairage) i predstavljen je pomou tri vrednosti:
Luminance - osvetljaj, a - osa koja predstavlja odnos izmeu crvene i zelene boje i b - ose
koja predstavlja odnos izmeu ute i plave boje. Bez obzira na to to nam je u Photoshopu
ponuen kao mogui kolorni sistem za obradu slika, veoma retko se koristi.
HSB kolorni sistem

U Photoshopu ne moemo obraivati slike u ovom kolornom sistemu, ali ga moemo koristiti
u prozoru za izbor boja (Color Picker), kao i kod korekcije boja na slici. Komponente su mu
Hue - poloaj boje u spektru duginih boja, Saturation - jarkost boje (najnia jarkost - siva boja)
i Brightness - svetlina boje.
CMYK kolorni sistem

Za razliku od ostalih, CMYK kolorni sistem koristi se za reprodukciju boja prilikom tampe.
Osnovne boje su mu Cyan (posebna svetlo plava), Magenta (crvenoljubiasta), Yellow (uta)
i BlacK (crna). U skraenici namerno koristimo slovo K za crnu boju, da ne bi dolo do
zamene sa plavom (Blue) iz RGB sistema. CMYK sistem ima manji raspon raspoloivih boja
od RGB, L*a*b i HSL sistema - u njemu je nemogue dobiti ekstremno jarke ute, zelene,
plave i pink" nijanse tako da pri radu u njemu moramo voditi rauna o tome da ove boje
jednostavno nemamo.
Slika u ovom kolornom sistemu sastoji se od etiri Grayscale slike od kojih svaka predstavlja
po jednu od osnovnih CMYK boja. I u praksi kada se slika tampa, snimaju se etiri tamparske
ploe sa kojima se, jedna preko druge, ove etiri Grayscale slike tampaju koristei njihove
boje - tako se na kraju dobija odtampana slika u punom koloru".
CMYK kolorni sistem koristiemo uvek kada treba da obraujemo slike namenjene
tampanju, ba zbog njegovih ogranienja, da bismo jasno videli kako e naa slika izgledati
odtampana. Photoshop nam prua moan sistem za prikazivanje kako e naa slika izgledati
odtampana.
Indexed Color kolorni sistem

Kada nam je potreban to manji fajl sa slikom (na primer, grafika na web stranicama), koristi
se ovaj kolorni sistem koji nas ograniava na samo 256 (ili manje) raspoloivih boja, bez
polutonova. Pre rada u njemu definisaemo paletu raspoloivih boja (ili izabrati neku od
gotovih paleta), i svaka taka slike koju obraujemo imae iskljuivo jednu od raspoloivih
boja iz palete. Prilikom pretvaranja slike iz nekog drugog kolornog sistema u njega, Photoshop
e ponuditi da napravi paletu od najeih boja koje se sadre u slici.
17
Duotone kolorni sistem

Ovo je poseban kolorni sistem koji se koristi u specijalnim prilikama, kada treba odtampati
Grayscale sliku tako da dobije neki poseban kolorni efekat - na primer da deluje plavkasto
ili poutelo. Princip rada je da se ista slika tampa pomou dve boje jedna preko druge
(pri tom se obino kao prva boja za tampanje koristi crna, a kao druga na primer plava ili
braon). Photoshop omoguava da pretvaranjem slike u ovaj kolorni sistem vidimo kako e
slika izgledati odtampana.
Multichannel kolorni sistem

Retko se koristi i predstavlja mogunost da se slika tampa pomou vie nestandardnih
boja.
Spot boje
Kao to smo ranije pomenuli, CMYK kolorni sistem kao jedini standard za tampu siromaan
je za neke ekstremno jarke boje. Takoe je u praksi ponekad uz samu sliku u boji potrebno
tampati i detalje u zlatnoj, srebrnoj ili, na primer, nekoj fluorescentnoj boji. Za tu namenu
koriste se takozvane Spot" boje koje se u praksi tampaju kao peta ili esta boja - naravno
ako budet dozvoljava poveanje trokova tampe.
Photoshop nam omoguava da definiemo i ove dodatne kanale" sa bojom, da svakom od
njih dodelimo boju kojom e biti odtampan, i da na ekranu imamo simulaciju finalnog izgleda
tako odtampane slike.
Spot boje se obino biraju iz unapred definisanih paleta fabriki zameanih jarkih ili specijalnih
boja. Najee se za ovo koriste palete jednog od vodeih proizvoaa boja - PANTONE.
Kolorni profili
P
rilikom rada sa bojama dizajneri u svetu susreli su se sa vie nereivih problema: nemogue
je na dva kraja sveta proizvesti osnovne boje za tampu koje e biti u potpunosti iste,
nemogue je da boje kada se odtampaju na razliitim vrstama hartije izgledaju isto, takoe
je nemogue prozvesti ak i dve katodne cevi za monitore koje e na isti nain prikazivati
boje, nemogue je da dva skenera na isti nain pokupe" boje sa iste skenirane fotografije.
Na prikazivanje i na na doivljaj boje takoe utie i svetlost u prostoriji u kojoj radimo (da li je
u pitanju dnevna, neonska, halogena ili svetlost obine sijalice) jer se ona mea sa svetlou
koja dolazi sa ekrana monitora i menja na doivljaj boja koje ekran odailje.
Delimino reenje (a potpuno ne postoji) ovih problema zove se kalibracija sistema i korienje
kolornih profila. Ukratko, kolorni profil nekog ureaja ili procesa tampe je fajl koji u sebi nosi
informacije kako boje treba izmeniti da bi one bile to priblinije nekom optem standardu.
Kalibracija ureaja ili procesa je postupak pravljenja njegovog kolornog profila.
Cilj celog postupka je da sa izgledom slike budemo to blii njenom stvarnom izgledu tokom
18

celog procesa skeniranje - obrada na ekranu - tampanje. Idealno i nedostino je da kada
skeniramo sliku ona bude identina sa originalom na naem monitoru, a da isto tako izgleda
i kada je tamparija odtampa. Realno, procesom kalibracije i korienjem kolornih profila
trudimo se da odstupanja budu to manja.
Ceo ovaj sistem je veoma komplikovan, ali su nam proizvoai opreme ponudili gotove
tipske profile za njihove ureaje, a uz Photoshop nam stie set gotovih standardnih profila
za razliite standarde tampe, ijim emo korienjem u najveem broju sluajeva postii
veoma zadovoljavajue rezultate.
Mali renik pojmova

Spektar boja
Nijansa boje
Sve mogue vidljive boje rasporeene tako da ine preliv nalik na dugu
(Hue) - poloaj boje u spektru. Na primer: uta, utozelena, plava,
plavoljubiasta, plavozelena...
Intenzitet boje
(Saturation) - jarkost" ili dreavost" boja - odreuje koliko je boja
ista". Ako je intenzitet mali, kaemo da su boje pastelne ili prljave".
Na primer, sivozelena boja
Osvetljaj boje
(Luminance ili Brightness) - odreuje koliko je neka boja svetla (bliska
beloj boji)
Siva skala
Preliv sivih nijansi od isto bele do isto crne boje
Polutonovi
(Halftones) Boje koje se ne sastoje od iskljuivo istih osnovnih boja u
kolornom sistemu - kod Grayscale slika to su sive nijanse, kod CMYK
sistema to je bilo koja boja koja sadri neku od osnovnih boja u procentu
razliitom od 100% i 0 %.
Podela polutonova Polutonove prema osvetljenosti delimo na svetle (highlights), srednje
(midtones) i tamne (schadows)
Selekcije
Izabrane povrine na slici koje moemo kopirati, premetati, brisati,
koristiti kao maske ili izdvajati u lejere. Mogu biti pravilnog i nepravilnog
oblika, iz jednog ili vie delova, sa otrim ili mekim ivicama.
Maske za crtanje
Selekcije koje koristimo da bismo njima ograniili povrine po kojima
crtamo, bojimo ili unutar njih korigujemo sliku, primenjujemo specijalni
efekat, popunjavamo ih bojom, teksturom ili prelivima.
Maske lejera
(Layer mask) - Selekcije primenjene tako da odreuju vidljivost lejera.
Maske mogu takoe biti i vektorske, kada za njihovo pravljenje koristimo
putanje umesto selekcija.
Kanali boja
(Color channels) - Grayscale slike koje predstavljaju nivo osvetljenosti
svake od osnovnih boja kolornog sistema. Moemo ih videti u paleti
Channels.
Alfa-kanali
(Alpha channels) - Grayscale slike koje predstavljaju snimljene selekcije.
Snimaju se zajedno sa slikom i takoe se nalaze u paleti Channels iza
kanala boja.
Lejeri
(Layers) - Slojevi slike" - Zamislimo da u prirodi crtamo tako to smo
na papiru nacrtali pozadinu, a onda posebne elemente na listovima
providne folije preko pozadine, tako da svi zajedno ine kompletnu sliku.
Svaki od ovih listova moemo pomerati i menjati bez oteivanja ostalih
delova slike.
19
Pametni objekat
Putanje
Voice
Mrea
Osnovno stanje
Iseci
Pokrivnost
Providno
Poluprovidno
20
(Smart object) - Neki drugi vektorski ili rasterski dokument smeten u

poseban lejer tako da ne gubi izvornu otrinu i rezoluciju sve dok ga ne
pretvorimo u obian lejer. Moemo ga pomerati, deformisati, okretati i
menjati mu veliinu, ali ne moemo po njemu crtati ili na njega primenjivati
filtere i komande za korekciju boja. Sadraj pametnog objekta (izvorni
fajl) moemo menjati kao poseban dokument.
(Paths) - Vektorski nacrtani oblici u slici koji ne gube na kvalitetu prilikom
njenog poveavanja ili smanjivanja.
(Guides) - Horizontalne ili vertikalne linije koje koristimo za preciznije
crtanje. Ne tampaju se i ne vide se u drugim programima.
(Grid) - Milimetarski papir" prevuen preko slike. Takoe nam pomae
kod preciznog crtanja. Ne tampa se i ne vidi se u drugim programima.
(Default) - stanje, poloaj ili vrednost onakvo kakvo je bilo pri prvom
startovanju programa (kakvo su podesili njegovi autori)
(Slices) - pravougaone povrine na koje je slika izdeljena da bi prilikom
snimanja za potrebe korienja na web stranicama bila po njima iseena
na vie malih slika.
(Opacity) - vrednost koja oznaava kolikom snagom element pokriva
podruje ispod sebe (100% - potpuno pokriva)
(Transparent area, pixels...) - u Photosopu i providno" je takoe boja
- kod lejera je mogue da povrine budu pokrivene providnim takama.
(Semitransparent) - povrine ili take koje nisu u potpunosti providne,
ve se njihova boja u odreenom procentu mea sa bojom podloge
(pokrivnost je manja od 100%)
INSTALACIJA, POKRETANJE I
OSNOVNA PODEAVANJA
Instalacija, osnovna podeavanja i pokretanje Photoshopa
Instalacija Photoshopa
P
ostupak instalacije Photoshopa je sledei:
1. Ubacimo instalacioni CD Photoshopa CS2 u CD ureaj. Ukoliko se program za instalaciju

ne startuje automatski, kliknemo dvaput na ikonicu My Computer", zatim na CD ROM
drive", pa na Autorun.exe".
2. Izaberemo jezik US English i kliknemo na

OK
3. Kliknemo na Accept
4. Kliknemo na Install Adobe Photoshop CS2
5. Kliknemo na Next
6. Kliknemo na Accept
7. Unesemo nae podatke i serijski broj koji

se nalazi na omotu instalacionog CD-a i
kliknemo na Next
23
8. Kliknemo na Next
9. Kliknemo na Next
10. Kliknemo na Install
11.Ovako izgleda prozor tokom instalacije
12. Instalacija e trajati oko dva minuta, za to vreme izmenjivae se reklamni ekrani. Po
zavretku instalacije, Photoshop nam nudi da odmah preemo na aktivaciju. Aktivaciju
moemo izvriti odmah, ili je odloiti klikom na Cancel (za samu aktivaciju imamo rok od
30 dana od dana instalacije - posle tog roka vie ne moemo startovati Photoshop ako
aktivacija nije uraena), ime e instalacija biti zavrena. Pojavie se prozor sa dugmetom
Finish i opcija kojom moemo izabrati da li emo pogledati Readme dokument ili ne. Na
kraju, pojavie se prozor Thank You for choosing Adobe Photoshop" koji zatvaramo klikom
na OK i time smo konano zavrili proces instalacije.
Aktivacija Photoshopa
Aktivacija programa je postupak kojim se kompanija Adobe titi od sve rairenije piraterije.
Ovaj proces nije nita drugo nego kontaktiranje sa kompanijom Adobe i razmena informacija
o instaliranom programu. Pri tom se nijedan drugi podatak osim serijskog broja programa
ne prenosi Adobeu - naa privatnost ostae sauvana. Postoje dva naina aktivacije: putem
Interneta ili telefonom.
Aktivacija e biti pokrenuta u toku same instalacije Photoshopa, ili (ako smo je odloili) pri
svakom startovanju sve dok ne bude izvrena (aktivira se samo jednom). Na poetku, pojavie
se prozor u kome unosimo serijski broj sa pakovanja programa (niz od 6 etvorocifrenih
brojeva). Klikom na dugme Activation Options biramo da li emo aktivaciju izvriti putem
Intreneta, ili telefonskim pozivom. Ako izaberemo aktivaciju putem Interneta, dovoljno je da
kliknemo na Next, poveemo se na Internet i ceo proces bie obavljen automatski za nekoliko
sekundi.
24
Adobe Gamma - kalibrisanje boja

na ekranu naeg monitora
K
alibracija ekrana je veoma bitan korak u podeavanju Photoshopa. Ovim postupkom

podesiemo na monitor da to vernije prikazuje boje i napraviemo njegov kolorni profil
koji e Photoshop koristiti. Pre ovog postupka monitor treba da bude ukljuen najmanje pola
sata da bi se slika i boje stabilizovale.
1. Zatvorimo sve pokrenute programe i prozore, ako ih ima.
2. Kliknemo na dugme Start
3. Kliknemo na opciju Control Panel
4. Po potrebi, kliknemo na opciju Switch to Classic View (da bi nam bile prikazane sve opcije
Control Panela.
5. Kliknemo dvaput na stavku Adobe Gamma. Pojavie se prozor u kome biramo nain rada
sa programom:
6. Kao nain rada, izabraemo opciju Step By Step (Wizard)
klikom na krui pored nje. Zatim emo kliknuti na
taster Next.
7. U ovom prozoru kliknuemo na Next.
8. Za poetak kalibracije, kada se pojavi ovaj prozor,

koristei komande na samom monitoru uradiemo
sledee:
k ontrast slike podesiemo na najveu vrednost
o
svetljenje slike (Brightness") podesiemo tako da
sivi kvadrat unutar crnog bude jedva vidljiv, dok je
beli okvir i dalje potpuno svetao,
k liknuemo na dugme Next.
25

9. Biramo tip ekrana naeg monitora. Za veinu monitora
koristiemo stavku P22-EBU" Zatim emo kliknuti na
taster Next.
10. Podeavamo prikazivanje boja na monitoru:

iskljuiemo opciju View Single Gamma Only (ako
je ukljuena) tako to emo kliknuti na kvadrati
pored nje. U prozoru treba da vidimo tri kvadrata sa
osnovnim RGB bojama. Ispod svakog od njih nalazi
se kliza,
z a svaki kvadrat boja ponaosob pomeramo kliza sve
dok se unutranji kvadrat ne stopi sa spoljnim, ili bar
razlika izmeu njih bude to manje vidljiva (savet za
one sa dobrim vidom: probajte da opustite" pogled
tako da vam tokom podeavanja slika ne deluje
otro),
u
polju Gamma biramo Windows default.
k liknemo na Next.
11. U ovom prozoru podeavamo sliku tako da siva boja
bude zaista neutralno siva: kliknuemo na dugme
Measure i podeavanje emo uraditi u sledeem
ekranu. Po zavrenom podeavanju biemo vraeni
na ovaj ekran u kome emo kliknuti na dugme Next.
12. Ekran e postati potpuno crn sa tri kvadrata sive

boje. Podeavanje izvodimo tako to emo kliknuti na
onaj kvadrat za koji nam se ini da je najneutralnije
sive boje (da ne vue" ni u plavo ni u crveno). Ako
kliknemo na srednji kvadrat, to znai da smo zavrili
sa podeavanjem i biemo vraeni na ekran (11).
26

13. U ovom prozoru izabraemo stavku Same as Hardware
Zatim emo kliknuti na taster Next.
14. U ovom prozoru moemo videti postignutu promenu

boja na monitoru tako to emo birati opcije Before i
After kliktanjem na kruie pored njih. Kada zavrimo,
kliknuemo na Finish.
15. U ovom prozoru uneemo ime naeg novog kolornog

profila koji smo upravo kreirali i kliknuti na dugme
Save. Profil koji snimamo mora se nalaziti u folderu
koji nam je ponuen (neemo menjati folder).
16. Z
atvoriemo Control Panel klikom na -X- u gornjem desnom uglu prozora.
Ovim je postupak kalibracije monitora zavren. Kolorni profil monitora snimljen je i Windows
je podeen tako da ga uvek koristi. Postupak kalibracije monitora ponoviemo samo u sluaju
ako promenimo monitor, ili ako se neto bitno promenilo u okruenju (na primer, umesto
obinih sijalica u prostoriju smo stavili neonske, a preteno radimo pri vetakom svetlu).
27
Pokretanje i zatvaranje
Photoshopa
Photoshop pokreemo na sledei nain:
1. Kliknemo na Start dugme Windowsa
2. Kliknemo na All Programs
3. Kliknemo na Adobe Photoshop CS2
Prilikom prvog startovanja, pored upozorenja o Scratch disku, pojavie se pozdravni ekran:
Ovaj ekran nudi nekoliko linkova na sistem Helpa, informacije o novitetima itd. Da se ne bi
pojavljivao svaki put kada se Photoshop startuje, iskljuiemo opciju Show this dialog at
startup" (klikom na kockicu pored nje tako da ostane prazna) i kliknuemo na dugme Close u
donjem desnom uglu. Ovaj ekran uvek kasnije moemo pozvati ako kliknemo na stavku Help
u meniju, pa na opciju Welcome Screen.
Pri prvom startovanju Photoshop e nas jo upitati da li odmah elimo da podesimo sistem
rada sa kolornim profilima (Color Settings). Ovo moemo uraditi odmah, ili kasnije ukoliko
tako elimo.
Zatvaranje Photoshopa
Photoshop zatvaramo na jedan od naina:
Kliknemo na stavku File menija, pa na opciju Exit.
Kliknemo na dugme -X- u gornjem desnom uglu prozora.
Ako nam je ostala otvorena neka slika koju nismo snimili, prilikom zatvaranja biemo upitani
da li elimo da je snimimo.
28
Color Settings - podeavanje rada

sa kolornim profilima
U prozoru Color Settings podeavamo kako e Photoshop raditi sa kolornim profilima, kao i
osnovne kolorne profile za RGB, CMYK i Grayscale kolorni sistem. Detaljno objanjavanje
svih opcija prevazilo bi okvire i namenu ove knjige, tako da emo podesiti one opcije koje
se najee koriste. Ako ga nismo otvorili pri prvom startovanju Photoshopa, prozor Color
Settings emo otvoriti klikom na Edit stavku menija, pa na opciju Color Settings:
U prozoru emo podesiti opcije kao na slici gore i zatvoriemo ga klikom na dugme OK.
29
Preferences - osnovna
podeavanja
P
re pravog" poetka rada u Photoshopu treba da podesimo jo nekoliko parametara

u prozoru Preferences, koji ima 9 stranica. Ovde emo prikazati podeavanja koja se
koriste. Prozor Preferences otvaramo na sledei nain:
1. Kliknemo na stavku Edit u meniju
2. Kliknemo na opciju Preferences
3. Kliknemo na opciju General
Stranica General:
Od unapred ponuenih opcija promeniemo sledee:
H
istory states smanjiemo na 5" - veliki broj stanja Historyja troi mnogo memorije i usporava rad programa,
Ukljuiemo Zoom resizes windows
Kada zavrimo, kliknuemo na dugme Next
Stranica File handling:

Sve ponuene opcije ostaviemo kakve jesu.
Ukoliko imamo potrebe za radom sa veoma velikim
slikama (fajlovi vei od 2 GB), ukljuiemo opciju
Enable Large Document Format (.psb).
Stranica Display & Cursors:

Ukoliko elimo da u Channels paleti kanale boja vidimo
u boji, a ne kao crno-bele slike, ukljuiemo opciju
Color Channels in Color.
U donjoj polovini podeavamo izgled kursora za etkice
(Painting Cursors) i ostale alatke (Other Cursors). Tipovi
kursora su Standard (izgled alatke), Precise (krui sa
nianom), Normal Brush Tip i Full Size Brush Tip (taan
izgled i veliina etkice ).
30

Stranica Transparency & Gamut:
Na ovoj stranici podeavamo izgled providnih" povrina
i kojom bojom elimo da budu obojene take koje je
nemogue prikazati u CMYK kolornom sistemu (Gamut
Warning).
Stranica Units & Rulers:
Na ovoj stranici podeavamo merne jedinice i standardne
rezolucije za tampu i prikaz na ekranu.
Sve ponuene opcije ostaviemo kakve jesu, osim to
emo kao mernu jedinicu za Rulers izabrati centimetre
(cm").
Stranica Guides, Grid & Slices:
Na ovoj stranici podeavamo izgled voica (Guides), mree
(Grid) i iseaka (Slices), Sve ponuene opcije ostaviemo
kakve jesu, osim:
Gridline every" promeniemo u 1" i cm"
Subdivisions" emo promeniti u 10".
Ovim smo mreu postavili da bude prava milimetarska
hartija".
Stranica Plug-Ins & Scratch Disks:
Na ovoj stranici moemo uneti dodatni folder za filtere
(Plug-Ins) i podesiti redosled korienja hard diskova
naeg raunara za privremenu memoriju u toku rada
(Scratch Disks).
Ako u raunaru imamo samo jedan hard-disk, ostaviemo
sve kako jeste
Ako imamo vie hard-diskova ili njihovih particija, pod
First" emo izabrati neki drugi disk osim C", a C" emo
namestiti pod Second".
31

Stranica Memory & Image Cache:
Na ovoj stranici podeamo rad Photoshopa sa memorijom
raunara:
Image Cache" ostaviemo na 6"
Pomou Maximum Memory Used by Photoshop ograniavamo koliinu RAM memorije koju e Photoshop
koristiti pri radu. Poeljan raspon je izmeu 50 i 80%.
Stranica Type:
Na ovoj stranici podeavamo osnovne opcije rada sa
tekstom. Sve opcije ostaviemo onakvima kakve jesu.
Kliknuemo na dugme OK
Ovim smo podesli osnovne parametre Photoshopa. Da bi sve promene koje smo uneli bile
prihvaene i primenjene, treba da zatvorimo Photoshop i ponovo ga pokrenemo.
32
UVOD U RADNO OKRUENJE
Uvod u radno okruenje
ta je ta na ekranu
K
ada pokrenemo Photoshop, primetiemo na ekranu nekoliko celina koje sadre komande,
alatke, informacije i parametre za prikaz koje e nam biti neophodne za rad. To to
vidimo samo je mali deo interfejsa Photoshopa, koji sadri vie od 500 komandi, ekrana,
menija ili opcija. Na sreu, sve ove alatke" su logino grupisane i rasporeene. Pogledajmo
koje su to osnovne celine:
A Meni - linija sa komandama u padajuim menijima.

B Opcije alatki (Options bar) - polje u kome se podeavaju opcije za rad sa pojedinim alatkama
iz palete alatki (toolboxa). Sadraj mu se menja u zavisnosti od alatke sa kojom radimo.
C Paleta alatki (Toolbox) - plivajua" paleta u kojoj se nalaze alatke za rad sa slikom. Poto
alatki ima mnogo vie nego to moe da ih stane u paletu, one su grupisane u srodne
grupe koje dele zajedniku poziciju. Kod onih alatki koje imaju strelicu u donjem desnom
uglu duim klikom na njih (oko jedne sekunde) otvaramo meni iz koga biramo neku drugu
srodnu alatku.
D Palete (Palettes) - mali prozori koji omoguavaju izbor predefinisanih alatki, dela slike na
kome radimo, startovanje nekog automatizovanog procesa, podeavanje ili izbor boja
itd. Ima ih vie nego na prikazanom ekranu. Grupisane su po dve ili vie i pozivaju se
klikom na njihovo zaglavlje. Moemo ih razmetati po ekranu, prebacivati iz grupe u
grupu, zatvarati ih i ponovo otvarati. Raspored paleta koji nam najvie odgovara moemo
snimiti za kasniju upotrebu.
35

E Rezervoar za palete (Palette well) - ovo polje e biti vidljivo na ekranu ako je ekranska
rezolucija 1024x768 pixela ili vea. U njega smetamo palete za koje ne elimo da
budu stalno vidljive na ekranu. Pored njega je stalno prisutno dugme za Adobe Bridge
- program za vizuelno biranje fajlova.
F Statusna linija (Status bar) - nalazi se na dnu svakog otvorenog prozora sa slikom. U njoj
je polje za prikaz i unos stepena uveanja slike i polje koje prikazuje neku od informacija
o slici.
G Prozor sa slikom - u zaglavlju se vidi naziv dokumenta, uveanje, kolor mod i lejer u kome
radimo. Sa strane i odozgo vidimo lenjir (ruler) sa dimenzijama.
Meni
Komanda
New...
Open...
Browse...
Open as...
Open recent
Edit in ImageReady
Close
Close all
Close and Go to Bridge
Save
Save as ...
Save a version ...
Save for web ...
Revert
Place ...
Online Services ...
Import
Twain
Variable data sets ...
Annotations ...
WIA support ...
Export
Data Sets as Files
File menu - komande za rad sa dokumentima

Opis
Kreiranje novog dokumenta

Otvaranje dokumenta
Pokretanje Adobe Bridge programa za biranje slika
Otvaranje dokumenta sa pogrenom ili
nepostojeom ekstenzijom
Otvaranje nekog od poslednjih nekoliko dokumenata
Prebacivanje slike u ImageReady program
Zatvaranje dokumenta
Zatvaranje svih dokumenata
Zatvaranje dokumenta i pokretanje Adobe Bridge
Snimanje dokumenta bez upita za naziv i format
Snimanje dokumenta sa unoenjem naziva i formata
Snimanje verzije dokumenta ako je instaliran Adobe
Version Cue
Snimanje slike za internet sa posebnim opcijama za
kompresiju
Povratak na poslednju snimljenu verziju
Ubacivanje dokumenta u postojei dokument - pravi
lejer sa pametnim objektom
Odlazak na Adobe sajt na internetu
Unoenje dokumenata sa specifinih izvora
Unoenje dokumenta sa skenera
Unoenje seta podataka iz drugog fajla
Unoenje beleki iz PDF ili FDF dokumenta
Unoenje slika sa digitalne kamere ili skenera koji
podravaju WIA standard
Izbacivanje dokumenta ili njegovog dela
Pravljenje serije Photoshopovih slika koristei
promenljive i setove podataka
strana...
61
59
59
59
68
68
68
67
63
68
84
62
60
60, 201
Komande kod kojih se umesto broja strane nalazi nee biti objanjene u knjizi jer smatramo da se
koriste veoma retko ili samo u specifinim situacijama
36

Komanda
Paths to Illustrator ...
ZoomView ...
Automate
Batch ...
PDF Presentation ...
File menu - komande za rad sa dokumentima

Opis
Create Droplet ...

Conditional Mode Change
Contact Sheet II
Crop and Straighten Photos
Fit Image ...
Picture Package ...
Web Photo Gallery ...
Photomerge ...
Scripts
File Info ...
Versions
Page Setup ...
Print with Preview...
Print ...
Print one Copy ...
Snimanje putanja (Paths) u vektorskom obliku

Snimanje u formatu ZoomView programa
Automatske operacije
Izvravanje seta operacija na listi dokumenata
Automatska izrada PDF prezentacije od zadatog
niza slika
Pravljenje dropleta
Uslovna promena kolornog moda
Pravljenje serije fajlova sa kontaktnim kopijama"
slika iz pojedinog foldera
Automatsko kadriranje i ispravljanje slike
Uklapanje slike u zadatu veliinu
Izrada paketa slika"
Automatska izrada web galerije na zadatom nizu
slika
Automatsko spajanje vie fotografija - izrada
panorama
Izbor i pokretanje skriptova
Pregled i unos tekstualnih podataka o dokumentu
Rad sa verzijama dokumenta ukoliko imamo
instaliran Adobe Version Cue software
Podeavanje stranice za tampu
tampanje preko dijaloga za podeavanje tampe sa
pregledom i kontrolom pozicije na strani i dodatnih
parametara za tampanje
tampanje preko standardnog dijaloga
Direktno tampanje jedne kopije dokumenta prema
ranije podeenim parametrima
Prenos dokumenta u neki drugi program
Izlazak iz Photoshopa
strana...
188
189
189
190
188
190
191
191
192
192
Jump to
Exit
28
Komanda
Undo ... / Redo ...
Step Forward
Step Backward
Fade ...
Cut
Edit menu - komande za promenu dokumenta

Opis
Poniti ili ponovi prethodno izvrenu operaciju

Jedan History State unapred
Jedan History State unazad
Umanjivanje efekta prethodno izvrene komande ili
promene
Isecanje selektovane povrine sa slike i kopiranje u
Clipboard
Kopiranje selektovane povrine u Clipboard
strana...
83
84
84
143
Copy
143
37

Komanda
Copy Merged
Paste
Paste Into
Clear
Check Spelling ..
Find and Replace Text ...
Fill ...
Stroke ...
Free Transform ...
Transform
Again
Scale
Rotate
Skew
Distort
Perspective
Rotate 1800
Rotate 900 CW
Rotate 900 CCW
Flip Horizontal
Flip Vetical
Define Brush Preset ...
Define Pattern ...
Define Custom Shape ...
Purge
Undo
Clipboard
Histories
All
Adobe PDF Presets ...
Preset Manager ...

Opis
Kopiranje selektovane povrine u Clipboard

uzimajui pri tom sadraj svih vidljivih lejera
Ubacivanje sadraja Clipboarda u sliku i to u novi
lejer
Ubacivanje sadraja Clipboarda u sliku unutar
postojee selekcije
Brisanje selektovane povrine
Provera tanosti otkucanog teksta (engleski jezik)
Traenje i promena odreenog teksta
Popunjavanje selektovane povrine
Crtanje linije po obodu selektovane povrine
Slobodna" promena veliine i/ili oblika selektovane
povrine ili izabranog lejera
Promena veliine i/ili oblika selektovane povrine ili
izabranog lejera
Ponavljanje poslednje promene
Promena veliine
Okretanje
Iskoavanje
Slobodno deformisanje
Deformisanje po perspektivi
Okretanje naopako" - za 180O
Okretanje za 90O - u pravcu kretanja kazaljke
asovnika
Okretanje za 90O - u pravcu suprotnom od kretanja
kazaljke asovnika
Okretanje u ogledalu" oko vertikalne ose
Okretanje u ogledalu" oko horizontalne ose
Definisanje oblika etkice
Definisanje teksture
Definisanje vektorskog oblika
Pranjenje memorije radi breg rada
Brisanje poslednje izvrene komande iz memorije
Pranjenje Clipboarda
Brisanje svih History stanja
Brisanje svega iz memorije
Prozor za izbor, promenu i pravljenje setova opcija
za snimanje u Adobe PDF formatu
Prozor za uitavanje, snimanje i brisanje zapamenih
podeavanja alatki
Podeavanje kolornih profila
Dodeljivanje kolornog profila slici
Preraunavanje boja u slici u drugi kolorni profil
strana...
143
143
143
142
161
142
142
154
154
154
154
154
154
154
154
154
154
154
154
154
122
124
176
Color Settings ...

29
Assign Profile ...
114
Convert to Profile ...
114
38
Komanda
Opis
Keyboard Shortcuts ...
Promena skraenica na tastaturi za pojedine

komande
Podeavanje vidljivosti i boja pojedinih stavki menija
Osnovna podeavanja Photoshopa
strana...
54
Menus ...
54
Preferences
30
Image menu - komande za podeavanje same slike
Komanda
Mode
Adjustments
Duplicate ...
Apply Image ...
Calculations ...
Image Size ...
Canvas Size ...
Opis
Promena kolornog sistema slike

Komande za korekciju boja
Pravljenje kopije slike
Kompleksne kalkulacije pomou vie slika
Kompleksne kalkulacije pomou vie slika
Promena veliine i rezolucije slike
Promena veliine radne povrine slike
Promena proporcije take slike (kvadratna ili
pravougaona taka)
Okretanje cele slike sa svim lejerima
Kadriranje slike na veliinu selektovane povrine
Odbacivanje providnih ili jednobojnih suvinih
povrina oko slike
Proirivanje radne povrine slike tako da obuhvata
sve vidljive lejere
Rad sa promenljivima
Definisanje promenljive
Rad sa setovima podataka
Primenjuje set podataka na sliku
Pravljenje preklapanja susednih obojenih povrina
da bi se izbeglo beanje boja" prilikom tampe
Pixel Aspect Ratio

Rotate Canvas
Crop
Trim ...
Reveal All
Variables
Define ...
Data Sets ...
Apply Data Set ...
Trap ...
strana...
111
99
88
92
91
94
90
90
Layer menu - komande za rad sa lejerima (slojevima)
Komanda
New
Layer ...
Background from Layer
Group ...
Group from Layers ...
Layer via Copy
Opis
Komande za pravljenje novih lejera

Pravljenje novog lejera
Pretvaranje lejera u pozadinski lejer
Pravljenje nove prazne grupe
Pravljenje nove grupe od izabranih lejera
Pravljenje novog lejera kopiranjem selektovane
povrine
strana...
150
150
150
153
153
150
39

Komanda

Opis
Pravljenje novog lejera isecanjem selektovane

Layer via Cut
povrine
Duplicate Layer/Group
Pravljenje kopije izabranih lejera ili grupe
Delete
Brisanje lejera
Layer
Brisanje izabranih lejera
Hidden Layers
Brisanje svih nevidljivih lejera
Podeavanje imena i boje kojom e lejer biti oznaen
Layer Properties ...
u paleti
Layer Style
Rad sa stilovima lejera
New Fill Layer
Pravljenje novog lejera sa ispunom
New Adjustment Layer
Pravljenje novog korektivnog lejera
Change Layer Content
Promena tipa lejera za specijalne lejere
Layer Content Options ...
Podeavanje specijalnog lejera
Layer Mask
Rad sa rasterskim maskama lejera
Vector Mask
Rad sa vektorskim maskama lejera
Korienje providnosti lejera da se maskira sadraj
Create / Release Clipping Mask
lejera iznad njega ili ponitavanje te opcije
Smart Objects
Rad sa pametnim objektima
Grupisanje izabranih lejera i pretvaranje grupe u
Group into New Smart Object
pametni objekt
Pravljenje novog pametnog objekta kopiranjem
New Smart Object via Copy
izabranog
Otvaranje novog prozora sa sadrajem pametnog
Edit Contents
objekta radi izmena
Export Contents ...
Snimanje sadraja pametnog objekta u poseban fajl
Zamena sadraja pametnog objekta sadrajem
Replace Contents
nekog fajla
Convert to Layer
Pretvaranje pametnog objekta u obian lejer
Type
Komande za tekstualne lejere
Create Work Path
Pravljenje putanje od tekstualnog lejera
Convert to Shape
Pravljenje vektorske forme od tekstualnog lejera
Horizontal
Tekst se kuca horizontalno
Verical
Tekst se kuca vertikalno
Anti-Alias ...
Opcije za umekavanje ivica slova
Pretvara tekstualni lejer iz obinog u paragraf tip i
Convert to Paragraph/Point Text
obratno
Warp Text ...
Deformisanje izgleda tekstualnog lejera
Popravka nedostajuih fontova kod svih tekstualnih
Update all Text Layers
lejera
Promena nedostajuih fontova kod svih tekstualnih
Replace all Missing Fonts
lejera
Rasterize
Rasterizacija lejera
Type
Rasterizacija tekstualnog lejera
strana...
150
150
166
166
166
150
155
150
150
158
169
159
164
164
164
165
165
165
166
163
163
163
163
163
163
163
40
Komanda
Opis
strana...
Shape
Rasterizacija lejera sa vektorskim oblikom
176
Fill Content
Rasterizacija lejera sa ispunom
Vector Mask
Rasterizacija vektorske maske lejera
176
Smart object
Rasterizacija pametnog objekta
166
Layer
Rasterizacija izabranih lejera
All Layers
Rasterizacija svih lejera
New Layer Based Slice

Pravljenje iseka na bazi lejera
Group
Pravljenje grupe od izabranih lejera
153
Ungroup
Razbijanje" izabrane grupe na lejere
153
Hide
Skrivanje izabranih lejera
151
Arrange
Promena redosleda lejera
151
Align
Poravnavanje izabranih lejera
152
Distribute
Ravnomerna raspodela izabranih lejera
152
Lock Layers
Zakljuavanje izabranih lejera ili lejera unutar grupe
152
Link Layers
Povezivanje izabranih lejera
153
Select Linked Layers
Izbor povezanih lejera
153
Merge Layers
Slepljivanje izabranih lejera
153
Merge Visible
Slepljivanje svih vidljivih lejera
153
Flatten Image
Slepljivanje cele slike
153
Matting
Promena ivica lejera da bi izgledao manje iseen"
Komanda
All
Deselect
Reselect
Inverse
All Layers
Deselect Layers
Similar Layers
Color Range ...
Feather ...
Modify
Border ...
Smooth ...
Expand ...
Contract ...
Grow
Select menu - komande za rad sa selekcijama

Opis
Selektuje celu sliku

Uklanja selekciju
Vraa uklonjenu selekciju
Invertuje" selekciju - sve selektovane povrine vie
nisu selektovane i obratno
Biranje svih lejera
Nijedan lejer nije izabran
Biranje svih lejera sa istom vrstom sadraja (obini,
tekstualni, pametni, vektorski...)
Pravljenje selekcije pomou raspona boja
Umekavanje ivica selekcije
Promena selekcije
Pravljenje okvira od selekcije
Umekavanje oblika selekcije
Proirivanje selekcije
Skupljanje selekcije
Proirivanje selekcije tako da zahvati susedne take
slinih boja
strana...
141
141
141
141
140
141
141
141
141
141
141
141
41
Select menu - komande za rad sa selekcijama
Komanda
Opis
Proirivanje selekcije tako da zahvati sve take

slinih boja bilo gde na slici
Promena veliine, rotiranje i deformisanje selekcije
Uitava selekciju iz kanala ili neke druge slike
Snima selekciju u kanal ili novu sliku
Similar
strana...
141
Transform Selection
141
Load Selection ...
141
Save Selection...
141
Filter menu - komande za rad sa filterima (efektima)
Komanda
- Poslednji korieni filter Extract ...
Filter Gallery ...
Liquify ...
Pattern Maker ...
Vanishing Point ...
Artistic
Blur
Brush Strokes
Distort
Noise
Pixelate
Render
Sharpen
Sketch
Opis
Ponavljanje poslednjeg izvrenog filtera

Specijalan filter za izdvajanje delova slike u lejer
Prozor Filter Gallery" za vizuelno biranje efekata
Specijalan filter koji deformie sliku kao da je
naslikana na elatinu po kome brljamo" raznim
alatkama
Specijalan filter za pravljenje tekstura
Specijalan filter za promenu slike u perspektivi
Set filtera koji simuliraju razne umetnike" tehnike
Set filtera za umekavanje slike
Set filtera koji simuliraju poteze etkicom
Set filtera za deformisanje slike
Set filtera koji dodaju ili uklanjaju um"
Set filtera koji ukrupnjavaju take slike
Set filtera koji prave oblake, odsjaje ili efekte
osvetljenja
Set filtera za izotravanje slike
Set filtera koji prave crno-belu sliku od postojee
simulirajui razliite tehnike
Set filtera sa specijalnim efektima
Set filtera za dodavanje teksture
Set filtera za video produkciju
Ostali filteri
Filteri za digitalni potpis"
Filteri drugih proizvoaa koji su naknadno dodati
strana...
180
179
180
181
181
179
183
179
179
183
184
184
182
179
Stylize
184
Texture
179
Video
Other
Digimarc
Dodati filteri
Komande kod kojih se umesto broja strane nalazi nee biti objanjene u knjizi jer smatramo da su
potrebne veoma retko ili samo u specifinim situacijama
View menu - komande za prikazivanje slike i elemenata Photoshopa
Komanda
Opis
strana...
Proof Setup
Izbor sistema boja koji emo simulirati
112
Custom ...
Podeavanje sistema boja
112
Working CMYK
Simuliranje ranije podeenog CMYK profila
112
Working ... Plate
Simuliranje samo pojedinog CMYK kanala
112
42

Komanda
... RGB
Simulate Paper White

Simulate Ink Black
Proof Colors
Gamut Warning
Pixel Aspect Ratio Correction
32-bit Preview Options
Zoom in
Zoom Out
Fit on Screen
Actual Pixels
Print Size
Screen Mode
Standard Screen Mode
Full Screen With Menu Bar
Full Screen Mode
Extras
Opis
Simuliranje pojedinog RGB profila

U simulaciju ukljuiti i potamnjivanje bele boje da bi
se simulirao papir
U simulaciju ukljuiti i posvetljavanje crne boje da bi
se simulirala tamparska crna boja
Ukljuivanje i iskljuivanje simulacije
Oznaavanje boja koje padaju" izvan CMYK
kolornog prostora
Korekcija za take koje nisu kvadratne (samo za
specifine potrebe video produkcije)
Opcije za pregled slika sa 32 bita po kanalu boja
Uveavanje prikaza slike
Umanjenje prikaza slike
Podeavanje procenta uveanja tako da slika cela
stane na ekran
Procenat uveanja 100% - jedan pixel slike na jednu
taku ekrana
Podeavanje procenta uveanja tako da bude
priblino jednak stvarnoj veliini
Podeavanje izgleda ekrana
Standardni izgled ekrana
Slika preko celog ekrana, vidljiv meni
Slika preko celog ekrana, crna pozadina
Ukljuivanje / iskljuivanje prikaza pomonih
elemenata
Biranje koji e pomoni elementi biti prikazani
Ivice lejera
Ivice selekcije
Izabrana putanja
Mrea
Voice
Pametne voice
Iseci
Beleke
Svi pomoni elementi
Nijedan pomoni element
Ukljuivanje / iskljuivanje lenjira
Ukljuivanje / iskljuivanje lepljenja"
Biranje za koje elemente e lepljenje biti ukljueno
Lepljenje na voice
Lepljenje na mreu
Lepljenje na iseke
Lepljenje na ivice slike
strana...
112
112
112
77
77
77
77
77
84
84
84
84
Show
Layer Edges
Selection Edges
Target Path
Grid
79
Guides
80
Smart Guides
80
Slices
Annotations
All
None
Rulers
79
Snap
81
Snap to
81
Guides
81
Grid
81
Slices
81
Document Bounds
81
43
Komanda
Opis
strana...
All
Lepljenje na sve
81
None
Iskljuivanje lepljenja za sve elemente
81
Lock Guides
Zakljuavanje voica da se ne mogu pomerati
80
Clear Guides
Brisanje svih voica
80
New Guide ...
Pravljenje nove voice
80
Lock Slices
Zakljuavanje iseaka da se ne mogu pomerati
Clear Slices
Brisanje svih iseaka
Komanda
Arrange
Cascade
Tile
Arrange Icons
Window menu - komande za manipulaciju prozorima

Opis
Rasporeivanje prozora sa slikama

Kaskadni raspored prozora
Svi prozori rasporeeni po ekranu kao ploice
Automatski raspored ikona sa smanjenim prozorima
Postavljanje procenta uveanja za sve otvorene slike
Match Zoom
na procenat uveanja izabrane slike
Postavljanje vidljive pozicije za sve otvorene slike na
Match Location
poziciju izabrane
Match Zoom and Location
Match Zoom i Location u isto vreme
New Window for (...)
Otvaranje novog prozora sa pogledom na istu sliku
Workspace
Radno okruenje (raspored paleta)
Save Workspace ...
Snimanje radnog okruenja
Delete Workspace ...
Brisanje snimljenog radnog okruenja
Reset Palette Locations
Vraa sve palete na njihove osnovne pozicije
Vraa sve skraenice tastature na njihove osnovne
Reset Keyboard Shortcuts
vrednosti
Vraa vidljivost i boju svih komandi menija na njihove
Reset Menus
osnovne vrednosti
Rad sa skraenicama tastature i vidljivou komandi
Keyboard Shortcuts and Menus
menija
(Radno okruenje...)
Snimljena radnja okruenja
Actions
Paleta sa automatskim akcijama
Animation
Paleta za pravljenje animacija
Brushes
Paleta sa etkicama
Channels
Paleta sa kanalima
Character
Paleta za izbor tipa slova
Color
Paleta za meanje boja
Histogram
Paleta Histogram
History
Paleta sa History stanjima
Info
Info paleta
strana...
78
56
56
56
56
56
56
54
55
187
49
122
144
162
120
102
83
82
44
Window menu - komande za manipulaciju prozorima
Komanda
Opis
strana...
Layer Comps
Paleta sa uzorcima lejera
157
Layers
Paleta sa lejerima
149
Navigator
Paleta za snalaenje po slici
78
Options
Paleta opcija (Options bar)
51
Paragraph
Paleta sa podeavanjima za pasus teksta
162
Paths
Paleta sa putanjama
169
Styles
Paleta sa gotovim stilovima lejera
157
Swatches
Paleta sa gotovim zameanim bojama
120
Tool Presets
Paleta sa snimljenim podeavanjima alatki
125
Tools
Paleta alatki (Toolbox)
46
(Naziv slike...)
Nazivi otvorenih slika
Komanda
Photoshop Help ...
Welcome Screen ...
About Photoshop ...
About Plugin
Help menu - startovanje Helpa i pomoni Wizardi
Export Transparent Image ...
Opis
Otvaranje Helpa
Pozdravni ekran
Informacije o autorima Photoshopa
Informacije o autorima efekata
arobnjak" za snimanje slike sa providnim
povrinama
arobnjak" za promenu veliine slike
Informacije o raunaru
Aktivacija Photoshopa
strana...
Resize Image ...
System Info ...
Activate ...
45
Toolbox - paleta sa alatkama
ToolBox - Paleta sa alatkama
Dugme
Opis
strana...
Rectangular Marquee
Pravljenje pravougaone selekcije
138
Eliptical Marquee
Pravljenje eliptine selekcije
138
Single Row Marquee
Selekcija samo jednog horizontalnog reda taaka
138
Single Column Marquee
Selekcija samo jednog vertikalnog reda taaka
138
46
Dugme
Opis
Move Tool
Alatka za pomeranje lejera ili selektovane

povrine
Lasso
Pravljenje selekcije nepravilnog oblika crtanjem"
Polygonal Lasso
Magnetic lasso
Pravljenje selekcije nepravilnog oblika crtanjem

pravih linija
Pravljenje selekcije crtanjem tako da se linija
lepi" za granice izmeu boja
strana...
151
139
139
139
Magic Wand
Pravljenje selekcije izborom povrina sline boje
139
Crop Tool
Alatka za kadriranje
87
Slice Tool
Alatka za pravljenje iseaka
Slice Select Tool
Alatka za izbor i pomeranje iseaka
Spot Healing Brush
Alatka za leenje" oteenja na slici
130
Healing Brush
Alatka za leenje" oteenja na slici pomou

uzorka
129
Red Eye Correction tool
etkica za ispravljanje efekta crvenih oiju"
130
Patch Tool
Alatka za leenje" oteenja na slici kopiranjem

selektovanih povrina
130
Brush
etkica
126
Pencil
Olovka
126
Color Replacement Tool
etkica koja menja boju
127
Clone Stamp
Alatka za kopiranje crtanjem
129
Pattern Stamp
Alatka za bojenje" teksturom
127
History Brush
etkica koja boji nekim od History stanja
127
Art History Brush
etkica koja boji nekim od History stanja uz

simuliranje slikarskih etkica
127
Eraser
Alatka za brisanje
128
Background Eraser
Magic Eraser
Alatka za brisanje pozadine prepoznavanjem

granica izmeu boja
Alatka za brisanje pozadine po principu Magic
Wand" alatke
128
128
Gradient Tool
Alatka za crtanje preliva
132
Paint Bucket
Alatka za popunjavanje
132
Smooth Tool
etkica koja umekava sliku
131
47
Dugme
Opis
strana...
Sharpen Tool
etkica koja izotrava sliku
131
Smudge Tool
etkica za brljanje" po slici
131
Dodge Tool
etkica koja posvetljava
131
Burn Tool
etkica koja potamnjuje
131
Sponge Tool
etkica koja poveava ili smanjuje intenzitet boja
131
Path Selection Tool
Alatka za izbor putanja
171
Direct Selection Tool
Alatka za izbor kontrolnih taaka putanja
171
Horizontal Type Tool
Alatka za unos horizontalnog teksta
160
Vertical Type Tool
Alatka za unos vertikalnog teksta
160
Horizontal Type Mask
Alatka za unos horizontalnog teksta kao selekcije
Vertical Type Mask
Alatka za unos vertikalnog teksta kao selekcije
Pen Tool
Alatka za crtanje putanja
170
Freeform Pen
Alatka za crtanje putanja slobodnom rukom"
170
Add Anchor Point
Dodavanje kontrolne take u vektorsku putanju
171
Delete Anchor Point
Brisanje kontrolne take iz vektorske putanje
171
Convert Anchor Point
Pretvaranje kontrolne take iz ugaone u meku
171
Rectangle Tool
Crtanje pravougaonika
170
Rounded Rectangle Tool Crtanje pravougaonika sa zaobljenim ivicama
170
Ellipse Tool
Crtanje elipse
170
Polygon Tool
Crtanje poligona (trougao, estougao...)
170
Line Tool
Crtanje linije
170
Custom Shape Tool
Crtanje snimljenog vektorskog oblika
170
Notes
Dodavanje tekstualne beleke
Audio Annotation
Dodavanje zvune beleke
Eyedropper Tool
Alatka za uzimanje" boje sa slike
120
Color Sampler
Alatka koja postavlja do 4 merne take za boje
82
Measure Tool
Lenjir za merenje
82
48
Dugme
Opis
strana...
Hand Tool
Alatka za pomeranje vidljivog dela slike po

prozoru
Zoom Tool
Alatka za poveanje / smanjenje prikaza slike
77
Foreground /
background Color
Izbor radnih boja
118
Quick Mask
Ukljuivanje / iskljuivanje "Quick mask" reima
140
Screen Mode
Promena izgleda ekrana
84
78
Palete
alete su mali prozori koji se stalno nalaze na ekranu (ili bar neke od njih) u kojima su
smetene bitne funkcije, podeavanja ili opcije Photoshopa tako da nam uvek budu na
dohvat ruke. Moemo ih premetati, grupisati, iskljuivati i ponovo pozivati u zavisnosti od
potrebe. Svaka od paleta ima svoju namenu i pokriva" neku od bitnih oblasti:
Paleta
Paleta Actions
Koristi se za rad sa Akcijama" - snimljenim setovima

komandi koje moemo koristiti neogranien broj puta
da bismo ubrzali rad.
Paleta Animation
Koristi se za pravljenje kratkih animacija za primenu

na web stranicama.
Paleta Brushes
Koristi se za pravljenje, podeavanje i pozivanje raznih

vrsta etkica koje koristimo.
strana
187
122
49

Paleta
strana
Paleta Channels
Koristi se za biranje i rad sa kanalima boja i alfakanalima u kojima uvamo snimljene selekcije
Paleta Character
Koristi se za biranje tipa, veliine i oblika slova kao i za

podeavanje razmaka, irine i visine slova za rad sa
tekstualnim lejerima.
Paleta Color
Koristi se za brzo podeavanje boja sa kojima

radimo..
Paleta Histograma
Stalno nam u toku rada pokazuje Histogram (grafikon

raspodele intenziteta boja) za sliku koju obraujemo.
Paleta History
Pomou nje se moemo vratiti" nekoliko koraka

unazad u procesu rada, ili zapamtiti neki od bitnih
momenata u toku obrade slike (snapshot) da bi se
kasnije po potrebi vratili na njega.
Paleta Info
Prikazuje informacije o formulaciji boje iznad koje se

kursor mia nalazi, koordinate kursora mia na slici ili
dimenzije selekcionih linija.
50
144
162
120
102
83
82

Paleta
Paleta Layers
Koristi se za rad sa lejerima - izbor radnog lejera,

promenu rasporeda, podeavanje njihove vidljivosti i
efekata, povezivanje, grupisanje ili brisanje lejera.
Paleta Layer Comps
Za sluajeve kada nam je potrebno vie verzija istog

posla, a razlike meu verzijama su manje, u ovoj paleti
moemo zapamtiti vie razliitih stanja lejera (vidljivost
i poloaj).
Paleta Navigator
Koristi se za lake snalaenje po slici ako je vidljiv

samo neki njen deo. Takoe pomou nje moemo
menjati procenat uveanja prikazane slike (slino
alatki Zoom).
Paleta Paragraph
Koristi se za podeavanje poravnanja teksta, razmaka

izmeu pasusima, uvlaenje prvog reda i sl. pri radu
sa tekstualnim lejerima.
Paleta Paths
Koristi se za uvanje i manipulaciju sa vektorskim

putanjama koje smo nacrtali.
Paleta Styles
Koristi se za izbor i uvanje stilova lejera.
strana
149
157
78
162
169
157
51

Paleta
strana
Paleta Swatches
Koristi se za biranje ranije definisanih boja.
Paleta Tool Presets
Koristi se za uvanje i biranje ranije snimljenih

podeavanja za alatke iz Toolboxa.
120
125
Traka sa opcijama - Options bar

Traka sa opcijama koristi se za podeavanje raznovrsnih opcija alatki iz Toolboxa. Njen
sadraj se menja u zavisnosti od alatke sa kojom radimo. U njoj se uvek nalazi dugme
za pozivanje Tool Presets panela (krajnje levo dugme) i Adobe Bridge programa za biranje
slika.
Statusna linija - Status Bar

Statusna linija nalazi se u dnu svake
slike. Na njenoj levoj strani je polje
u kome vidimo procenat uveanja
prikazane slike (100% znai da
jedan pixel slike pada na jedan pixel
ekrana). U ovom polju moemo i
promeniti procenat uveanja tako
to emo eljenu vrednost otkucati
u njemu i pritisnuti taster Enter. Pored njega nalazi se polje u kome moemo pratiti neku
od za nas korisnih informacija. Koju od informacija emo pratiti, biramo pomou menija koji
otvaramo tako to emo kliknuti na dugme . Neke od informacija koje moemo izabrati
su:
Document Sizes - koliina memorije koju slika zauzima
Document Profile - naziv kolornog profila koji je vezan uz sliku
Document Dimensions - veliina slike u mernim jedinicama i rezolucija
Scratch Sizes - veliina fajlova privremene memorije
Current Tool - trenutno izabrana alatka
U ovom meniju takoe imamo i opciju Reveal in Bridge, koja e pokrenuti Adobe Bridge
program tako da nam prikae folder u kome se slika nalazi i pozicionirati se na nju.
52
Menjamo radno okruenje

A
dobe Photoshop CS2 prua nam velike mogunosti da radno okruenje (skraenice
na tastaturi, koje e komande biti prikazane u menijima i raspored paleta na ekranu)
prilagodimo svojim potrebama.
Rad sa paletama
Palete su na ekranu grupisane u prozorima i u rezervoaru za palete. Nisu sve odmah vidljive,
tako da dodatne palete moemo otvoriti izborom njihovih naziva iz menija Window.
Promena rasporeda paleta na ekranu

Kursorom mia kliknemo na jeziak palete
Drei pritisnut taster mia prevuemo" paletu na
eljeno mesto na ekranu. Dok pomeramo paletu,
videemo njen okvir. Ako paletu dovuemo do
nekog drugog prozora sa paletama, pojavie se
crni okvir oko prozora (znai da paletu smetamo
u taj prozor) ili deblja crna linija na dnu prozora
(paletu smetamo u dno prozora, u novi red)
Ako paletu prevuemo u praznu povrinu na
ekranu, ona e se pojaviti u novom prozoru
Ako paletu prevuemo u neki drugi prozor sa paletama, ona e se pojaviti u njemu
Ako paletu prevuemo u dno nekog prozora sa paletama, ona e se pojaviti u dnu tog
prozora, u novom redu.
Paletu moemo prevui i u rezervoar za palete (Palette Well).
Prozor sa paletama pomeramo tako to kliknemo kursorom mia na njegovo zaglavlje i
pomerimo ga drei pritisnut taster. Prilikom pomeranja, prozor e se lepiti" za oblinje
prozore ili ivicu ekrana.
Skupljanje i irenje, otvaranje i zatvaranje paleta

Paletu moemo skupiti" tako da se vidi samo njen jeziak ako dva puta kliknemo na
njega. Na isti nain je vraamo u prvobitnu veliinu.
Prozor sa paletama moemo ugasiti" ako kliknemo na dugme -X- u njegovom gornjem
desnom uglu. Ponovo emo ga prikazati ako iz menija Window izaberemo neku od paleta
koja se u njemu nalazi.
Paleta koja se nalazi u rezervoaru za palete bie vidljiva samo ako kliknemo na njen
jeziak, i samo dotle dok ne kliknemo izvan nje.
Meniji paleta
Svaka paleta ima svoj pripadajui meni sa dodatnim opcijama. Taj meni moemo otvoriti ako
kliknemo na dugme
koje se nalazi u gornjem desnom uglu palete. Ukoliko se paleta nalazi
u rezervoaru za palete, dugme e biti na desnom kraju jezika aktivne palete.
53
Promena sadraja menija

Da li e neka komanda u meniju biti
prikazana, i da li e biti oznaena nekom
bojom, podeavamo u prozoru Menus:
Prozor otvaramo tako to kliknemo na
meni Edit, a zatim na opciju Menus...
U vrhu prozora biramo set komandi
menija. Pored njega su tasteri za
snimanje promena
, pravljenje novog
seta
i brisanje seta komandi .
Ispod je polje u kome biramo da li
menjamo komande menija iz vrha ekrana
(Application Manus), ili menija pojedinih
paleta (Palette Menus)
U srednjem delu prozora nalazi se spisak svih komandi menija.
Vidljivost komande u meniju podeavamo klikom na sliicu oka pored nje (ako se oko ne
vidi, ni komanda se ne vidi)
Boju komande u meniju menjamo klikom na kolonu Color i izborom boje iz liste.
. Takoe ga moemo
Tako promenjeni set komandi menija snimamo klikom na dugme
snimiti pod novim nazivom klikom na dugme .
Izabrani set komandi moemo obrisati ako kliknemo na dugme .
Meni koji u sebi ima nevidljive komande uvek e na svom dnu imati opciju Show all Menu Items,
kojom emo privremeno prikazati sve opcije tog menija
Klikom na dugme OK prihvatamo promene koje smo napravili, klikom na Cancel ponitavamo
sve izvrene promene. Ukoliko drimo pritisnut taster Alt, dugme Cancel promenie se u
Reset, kojim ponitavamo promene bez zatvaranja prozora.
Promena skraenica na tastaturi

Skraenica na tastaturi (shortcut) omoguava nam da esto koriene alatke ili opcije ne
biramo pomou menija, ve da ih pozivamo tako to emo pritisnuti neki taster, ili neku
kombinaciju tastera na tastaturi (na primer,
B" je skraenica za etkicu, a Ctrl-O" za
komandu Open). Photoshop nam stie sa
ve unapred definisanim setom skraenica
na tastaturi za veinu komandi, ali nam isto
tako omoguava i da ih sami postavimo ili
promenimo za skoro sve komande:
Prozor Keyboard Shortcuts otvaramo
tako to kliknemo na meni Edit, a zatim
na opciju Keyboard Shortcuts...
U vrhu prozora biramo set komandi
menija. Pored njega su tri dugmeta za
snimanje i brisanje setova skraenica.
54

Ispod je polje u kome biramo da li menjamo skraenice za komande menija iz vrha ekrana
(Application Manus), menija paleta (Palette Menus) ili alatke iz palete (Tools).
U sredini prozora je tabela sa spiskom svih komandi. Pored svake komande nalazi se
unapred definisana skraenica.
Skraenicu menjamo tako to kliknemo na polje sa skraenicom pored komande a zatim
u njemu pritisnemo eljeni taster ili kombinaciju tastera koju elimo da koristimo kao
skraenicu za tu komandu.
Ukoliko je skraenica koju smo pritisnuli ve zauzeta za neku drugu komandu, ispod
tabele e se pojaviti upozorenje i dva dugmeta: Accept and Go to Conflict kojim prihvatamo
tu skraenicu i biemo prebaeni na komandu koja ju je do sada koristila, i Undo Changes,
kojom vraamo prethodno postavljenu skraenicu za tu komandu.
Pored tabele nalazi se niz dugmadi koje emo koristiti u toku rada na promeni
skraenica:
Accept - prihvatamo unetu skraenicu
Undo - ponitavamo poslednju promenu
Use Default - koristimo osnovnu skraenicu za datu komandu
Add Shortcut - dodajemo drugu ili treu skraenicu za istu komandu
Delete Shortcut - briemo skraenicu za komandu
Summarize - pomou ovog dugmeta moemo snimiti spisak svih komandi i njihovih
skraenica kao HTML stranu na disk naeg raunara
. Takoe ga moemo snimiti
Tako promenjeni set skraenica snimamo klikom na dugme
pod novim nazivom klikom na dugme .
Izabrani set skraenica moemo obrisati ako kliknemo na dugme .
Klikom na dugme OK prihvatamo promene koje smo napravili, klikom na Cancel ponitavamo
sve izvrene promene. Ukoliko drimo pritisnut taster Alt, dugme Cancel promenie se u
Reset, kojim ponitavamo promene bez zatvaranja prozora.
Snimanje i pozivanje radnog okruenja

Kada smo sve podesili kako nama odgovara (raspored paleta, vidljivost komandi i skraenice),
celo radno okruenje (Workspace) moemo snimiti. Na ovaj nain moemo definisati vie
razliitih radnih okruenja za razliite vrste poslova (na primer, jedno za obradu slika, drugo
za pripremu novinskih oglasa...) ili ako vie ljudi koristi isti raunar, svako moe snimiti svoje
radno okruenje.
Radno okruenje snimamo tako to emo kliknuti na
meni Window, zatim na opciju Workspace , pa na opciju
Save Workspace... Otvorie se prozor Save Workspace.
U prozoru emo otkucati naziv novog radnog okruenja, i
popunjavanjem kvadratia ispod izabrati koji e elementi
ui u njega: raspored paleta (Palette Locations),
skraenice (Keyboard Shortcuts) i meniji (Menus). Klikom na Save snimamo okruenje,
klikom na Cancel odustajemo od snimanja.
Radno okruenje koje smo snimili pojavie se na dnu menija Workspace .
Bilo kada u toku rada radno okruenje moemo promeniti tako to emo kliknuti na meni
Window, zatim na opciju Workspace , pa na naziv okruenja koje elimo.
55
Vraanje radnog okruenja na staro"

U meniju Window Workspace nalaze se komande za brisanje i resetovanje (vraanje na
poetne vrednosti) radnih okruenja:
Delete Workspace - briemo izabrano radno okruenje
Default Workspace - kompletno radno okruenje vraamo na osnovno stanje (kakvo je bilo
kada je Photoshop prvi put pokrenut)
Reset Palette Locationa - poloaj paleta vraamo na osnovno stanje
Reset Keyboard Shortcuts - vraamo skraenice na osnovno stanje
Reset Menus - podeavanje menija vraamo na osnovno stanje
56
UNOENJE I SNIMANJE SLIKA
Unoenje i snimanje slika
Unoenje slika u Photoshop

P
hotoshop kao svestrana profesionalna alatka moe da otvori veliki broj formata zapisa
slike, kako rasterskih, tako i neke vektorske koje e pri otvaranju pretvoriti u rasterske
slike. Takoe moe i da prihvati slike direktno sa skenera, digitalnog foto-aparata ili nekog
treeg ureaja. Slike koje smo obradili ili stvorili u stanju je da snimi u velikom broju formata
zapisa u zavisnosti od nae potrebe.
Unoenje slika u Photoshop

Komanda OPEN
Kliknemo na meni File
Kliknemo na opciju Open - otvorie se
prozor za otvaranje slika
U vrhu prozora nalazi se polje kojim
biramo folder u kome traimo fajl
U sredini prozora vidimo listu fajlova u
folderu
Kliknemo na eljeni fajl. U dnu ekrana
pojavie se njegova smanjena slika i
informacija o njegovoj veliini
Kliknemo na dugme Open ili pritisnemo
taster Enter. Ukoliko odustajemo od
otvaranja, kliknemo na dugme Cancel.
U dnu prozora nalazi se dugme Use
Adobe Dialog kojim emo se prebaciti u
Photoshopovu alternativu prozoru Open.
Komanda OPEN AS
Ovu komandu emo retko koristiti mada je veoma korisna
onima koji imaju potrebu da otvaraju slike koje stiu sa Mekinto
raunara, ili one slike koje su (grekom ili namerno) snimljene bez
ekstenzije, ili sa pogrenom ekstenzijom. Prozor ove komande
je istovetan prozoru komande Open, uz jednu razliku da ima i
polje za izbor tipa fajla koji hoemo da otvorimo. Na primer, ako
dobijemo sliku koja se zove slika.pedja, a znamo da je snimljena u
Photoshop formatu, kliknuemo jednom na nju, u meniju Open as
izabraemo Photoshop (*.PSD; *.PDD)" i kliknuemo na dugme
Open.
Komanda OPEN RECENT

Klikom na Open Recent iz File menija dobiemo podmeni iz koga
moemo izabrati da otvorimo jednu od nekoliko slika sa kojima
smo najskorije radili.
59
Otvaranje (rasterizacija) vektorskih slika

Photoshop moe da otvori vie raznih vektorskih ili kombinovanih formata grafike (.AI,
.EPS, .PDF ...), ali je neophodno da ti fajlovi pri otvaranju budu prevedeni iz vektorskog u
rasterski format zapisa, da bismo mogli da ih obraujemo. Prilikom otvaranja takvih fajlova
posle prozora Open pojavie se prozor za podeavanje
parametara rasterizacije u kome emo podesiti:
Width / Height - veliinu rasterizovane slike
Resolution - rezoluciju rasterizovane slike
Mode - kolorni sistem u kome elimo da radimo
Anti-aliased - hoemo li umekavanje ivica i
Constrain Proportions - zakljuavanje proporcija slike.
Ukoliko otvaramo AI ili PDF dokument sa vie stranica, otvorie se prozor Import PDF:
U vrhu ekrana je polje u kome
biramo da li emo otvoriti celu
stranicu, ili pojedine slike.
U sredini ekrana nalazi
se tabela sa smanjenim
prikazima stranica, odnosno
slika koje se nalaze u fajlu
koji smo izabrali. Stranicu,
odnosno sliku biramo tako
to emo kliknuti na nju.
U dnu je polje kojim biramo
veliinu smanjenih prikaza
stranica.
Sa desne strane prozora su
parametri za rasterizaciju isti
kao kod prozora Rasterize.
Komanda Import - skeniranje direktno u Photoshop

Ukoliko imamo instaliran skener koji koristi TWAIN standard, u File meniju pod opcijom
Import imaemo dve nove opcije: TWAIN Select, kojom biramo izvor" slike (ovo radimo samo
jednom da bismo njome ukazali na skener, i TWAIN Acquire, kojom pokreemo aplikaciju za
skeniranje kojom emo sliku skenirati direktno u Photoshop.
Otvaranje slika iz Windowsa

Sliku koja je snimljena u Photoshop .PSD formatu moemo otvoriti i tako to emo iz
Windowsa dvaput brzo kliknuti na njenu ikonicu, to e automatski pokrenuti Photoshop i
otvoritii sliku, ili tako to emo, ako imamo otvoren Photoshop, iz bilo kog prozora prevui"
sliku u ekran Photoshopa.
60
Nova slika - komanda NEW

K
ada hoemo da pravimo

novu sliku ili montau
od nule", otvaramo novu,
praznu sliku u veliini koja
nam treba. To se radi izborom
komande New... iz menija File,
pri emu e se otvoriti prozor
kao na slici levo. Unosimo
parametre o veliini, rezoluciji,
sistemu boja i kolor-profilu u
kome elimo da napravimo
novu sliku, a koji zavise od
toga za koje potrebe je slika
namenjena.
Slike namenjene prikazivanju na ekranu

Dimenzije slike uneemo u pixelima, a kao rezoluciju (mada ona za ekranske slike i nije
bitna) staviemo neku od standardnih ekranskih rezolucija
Name - naziv novog fajla
(72 ili 96 ppi). Kao sistem boja izabraemo RGB, a kao
Preset - izbor nekog unapred kolorni profil Working RGB...".
nametenog podeavanja
Slike namenjene tampanju
Width - irina slike (u mernim
jedinicama)
Dimenzije slike emo uneti u milimetrima ili centimetrima
Height - visina slike
(ili inima, ako tako elimo), rezoluciju emo namestiti
Resolution - rezolucija
prema potrebama tampe
Color Mode - sistem boja u kome (najee 300 ppi), kao sistem
radimo
boja
izabraemo
CMYK
1 / 8 / 16 bit - preciznost" boja sa za slike u boji, odnosno
kojima radimo
Grayscale za crno-bele slike,
Background Contents - kakvu a kao kolor profil neki od
pozadinu elimo
standardnih kolor profila za
Color Profile - u kom kolor profilu tampu (na primer, US SWOP
elimo da radimo
coated). Za potrebe obrade
Pixel Aspect Ratio - da li fotografija za neke novine ili
je pojedina taka slike asopis, zgodna opcija je da
kvadratna ili ne (za sluaj irinu slike moemo zadati u
slika za TV emitovanje)
stupcima (columns), pri emu
OK, Cancel - prihvati / odustani standardnu irinu stupca kao
Save Preset - pamti podeavanje i razmak izmeu stubaca
za budue korienje
postavljamo
u
osnovnim
Delete Preset - brie podeavanja podeavanjima Photoshopa
iz liste
(Preferences).
61
Pamenje esto korienih parametara

Neke formate slika esto koristimo, a Photoshop nam omoguava da te standardne formate i
rezolucije zapamtimo, da ne bismo svaki put ukucavali iste podatke. Kada unesemo parametre
za novu sliku, kliknuemo na dugme Save Preset i u prozoru koji se pojavi uneemo ime za
to podeavanje i izabrati one parametre koje hoemo da budu sauvani. Ovako snimljeno
podeavanje (preset) kasnije moemo izabrati klikom na listu ispod polja u koje se unosi
naziv nove slike.
Komanda PLACE
Photoshop nam prua mogunost da u postojeu sliku ubacimo
sadraj neke druge slike, vektorskog ili kombinovanog fajla. Fajl
e biti smeten u poseban lejer-pametni objekat. Kada na taj nain
ubacimo fajl, njegove izvorne informacije o veliini, rezoluciji pa
ak i kolornom sistemu bie sauvane sve dok taj pametni objekat
ne pretvorimo u obian lejer.
Kliknemo na meni File, pa na opciju Place... Otvorie se prozor
Place istovetan prozoru Open
Kao kod prozora Open izaberemo fajl koji emo umetnuti i
kliknemo na dugme Place
U slici e se pojaviti grubi prikaz slike koju umeemo precrtan
sa dve linije i uokviren sa osam taaka na uglovima i sredinama
stranica. Koristei se ovim
takama (kliknemo miem
i vuemo drei pritisnut
taster), razvlaimo, okre
emo i pomeramo sliku
sve dok ne budemo
zadovoljni.
u
Kliknemo na dugme
paleti opcija i slika e se
pojaviti u novom lejeru
kao pametan objekt
Grubi prikaz slike u toku pozicioniranja
62
Snimanje slika
K
ada smo zavrili sa promenama na slici, ili prekidamo rad na njoj, da bi ona ostala
zapamena treba da je sauvamo - snimimo u fajl na naem raunaru. Prilikom snimanja
moramo voditi rauna o tome da li hoemo da sliku snimimo u isti fajl u kome je bila (pri
emu emo pregaziti" staru verziju te slike novom), ili u novi fajl pod novim imenom. Takoe,
ukoliko snimamo sliku u novi fajl, moramo izabrati u kom formatu zapisa elimo da ona bude
snimljena. Svaki format ima svoje prednosti i mane i koristi se za razliite namene.
Snimanje slike u novi fajl

As a Copy - da li da snimi fajl kao
kopiju
Alpha Channels - da li da snimi
dodatne kanale ako ih ima
Layers - da li da snimi sliku u
lejerima ako ih ima
Annotations - da li da uz sliku snimi
i beleke
Spot Colors - da li da snimi
informacije o spot bojama ako
ih ima
ICC Profile - da li da snimi i kolorni
profil
Thumbnail - da li da snimi umanjeni
prikaz
Use Lower Case Extension - da li da
ekstenziju fajla snimi malim ili
velikim slovima
Use Adobe Dialog - korienje
Adobe izgleda prozora
Da bismo snimili sliku u novi fajl izabraemo komandu Save As... iz menija File. Pri tome e
nam se otvoriti prozor za snimanje kao na slici levo. U njemu biramo folder u koji emo snimiti
sliku, unosimo naziv fajla i biramo njegov format zapisa. U donjem delu prozora podeavamo
mogue opcije.
Snimanje slike u Photoshop PSD formatu (slika.psd)

Photoshopov nativni PSD (PhotoShop Document) format omoguava snimanje svih podataka
o slici koji se u njoj nalaze, takoe i beleki, putanja (paths), alfa-kanala, voica (guides)
- odnosno svega to smo na slici radili. Mana ovog formata je to ga moe otvoriti malo
drugih programa, tako da je pogodan samo za uvanje radnih" fajlova - fajlova u kojima
je sve promenljivo i u delovima onako kako smo ih stvarali. Preporuljivo bi bilo da svaki
63

ozbiljniji posao koji radimo, pored
ciljnih formata u kojima emo sliku
koristiti ili isporuiti, sauvamo i
u PSD formatu da bismo kasnije
mogli lake da neto menjamo ili da
elemente slike kasnije koristimo za
druge namene. Prilikom snimanja PSD formata Photoshop nas moe upitati da li da fajl snimi
sa maksimalnom kompatibilnou" (Maximize Compatibility), to u stvari znai da e se u fajlu
pored svih rastavljenih elemenata nai i slepljena" verzija slike, to poveava anse drugih
programa, ili starijih verzija Photoshopa da taj fajl otvore (neki programi itaju PSD format, ali
samo slepljenu" verziju slike), ako je ima u fajlu.
Snimanje slike u Photoshop PDF formatu (slika.pdf)

PDF (Portable Document Format) je
takoe osmislila kompanija Adobe kao
grafiki standard za razmenu elektronskih
dokumenata. Osnovni program za rad
sa PDF formatom je Adobe Acrobat, a sa
interneta uvek moemo skinuti besplatan
Adobe Reader program za prikazivanje PDF
fajlova (www.adobe.com). PDF format u sebi
moe sadrati i vektorsku i rastersku grafiku.
Photoshop PDF moe da snimi sve elemente
slike kao i PSD format, a pri snimanju moemo
izabrati vrstu kompresije (pakovanja) slike:
ZIP ili JPEG kompresiju, kao i nivo JPEG
kompresije slike (napominjemo da je JPEG
kompresija sa gubitkom kvaliteta slike i da je gotovo uvek treba drati na Maximum Quality",
osim kada nam je potreban to manji fajl). Takoe biramo i da li e u fajlu biti snimljeni
vektorski objekti, tekst u obliku da se moe kasnije menjati (Editable text), da li da ugradi
koriene fontove u fajl, opcije za bezbednost i sl.
Snimanje slike u TIFF formatu (slika.tif)

TIFF (Tagged-Image File Format) je stari i veoma raspro
stranjen format za uvanje slika. U novoj verziji (2.0 version)
podrava skoro sve to i PSD format (lejere, alfa-kanale,
beleke...), ali veina programa e ove fajlove otvarati kao
slepljene" slike bez dodatnih informacija. Moemo birati
da li hoemo da fajl bude kompresovan ili ne (LZW, ZIP i
JPEG kompresija - stariji programi ne podravaju i ne itaju
ZIP i JPEG), da li hoemo da fajl uva podatke o providnosti
slike, da li da u okviru fajla bude snimljeno i vie slika u nioj
rezoluciji (Save Image Pyramid), nain kompresije za lejere,
kao i to da li elimo da ipak Photoshop slepi" sve lejere i
snimi samo slepljenu sliku kao kopiju (Discard Layers and
Save a Copy). Preporuujemo snimanje u TIFF formatu,
64

slepljeno, bez kompresije i bez noviteta verzije 2.0 za uvanje (arhiviranje) bitnih, obraenih
slika za profesionalnu namenu jer te fajlove ita najvei broj programa i ak ukoliko nam se
desi da fajl na nekom mediju (CD-u, strimer-traci, disketi...) bude oteen, mogue ga je
proitati, a oteenje e biti vidljivo samo kao nekoliko taaka koje su promenile boju i lako ga
je popraviti (retuirati). Ukoliko je oteeni fajl kompresovan bilo kojim nainom, u najveem
broju sluajeva ga je nemogue uopte otvoriti.
Snimanje slike u JPEG formatu (slika.jpg)

JPEG (Joint Photographic Experts Group) ne
podrava lejere, providnost i alfa-kanale. Podrava
samo CMYK, RGB i Grayscale kolorne sisteme. Fajl
je kompresovan uz gubitak kvaliteta slike, a nivo
kompresije biramo pri snimanju (vea kompresija
- manji kvalitet). Ukoliko kao nivo kompresije
izaberemo Maximum Quality", razlika izmeu
ovakvog i izvornog fajla obino nije vidljiva. Koristi
se kada je bitno da fajl bude to manji - za uvanje
fotografija, za slike na web stranicama, kada slike
aljemo elektronskom potom i sl. U donjem delu
prozora sa opcijama imamo procenu veliine fajla.
Snimanje slike u GIF formatu (slika.gif)

Compuserve GIF (Graphic Interchange Format) je stari standard
za uvanje slika za prikazivanje na web stranicama. Slike uva
samo u slepljenom obliku i to sa bojama svedenim na paletu
od samo 256 moguih boja. Za razliku od JPEG formata uva
podatke o providnosti, pa se esto koristi za prikaz slika i crtea
nepravilnog oblika na web stranicama. Prilikom snimanja u prozoru
sa opcijama mogue je birati paletu boja (preporuujemo Web) i
nain prikazivanja onih boja koje se ne nalaze u paleti (Dither).
Ovaj format jako naruava kvalitet slike i treba ga koristiti samo
kao finalni format
za one slike i grafiku
koje su namenjene
prikazivanju na web
stranicama (dugmii,
ilustracije itd.) Za foto
grafije treba koristiti
JPEG format sa jaom
kompresijom.
GIF
format takoe ima
mogunost da snimi
mini-animacije
koje
esto viamo na web
stranicama
65
Snimanje slike u PNG formatu (slika.png)

PNG (Portable Network Graphics) je unapreena verzija GIF formata koju je razvila grupa
entuzijasta. Slike pamti kompresovane i bez gubitka kvaliteta. Podrava RGB, Grayscale,
indeksirani i crno-beli sistem boja. Takoe za RGB i Grayscale sistem boja podrava i
providnost. Namena mu je slina kao i za GIF format, uz napomenu da ga stariji programi za
prikazivanje web-stranica ne mogu proitati.
Snimanje slike u BMP formatu (slika.bmp)

BMP (BitMaP) je osnovni format zapisa slike koji koristi Microsoft
Windows operativni sistem. Kod snimanja u ovaj format moemo
birati sa kolikom paletom boja e slika biti snimljena (1 bit - crno-ibelo, 4 bit - 16 boja, 8 bit - 256 boja, 16 bit - 65536 boja, 24 bit - RGB
- 16,7 miliona boja, 32 bit - RGB sa jednim alfa-kanalom). Koristi se
za pozadine desktopa (mada se za njih koristi i JPEG format), kao i
za grafiku namenjenu razvoju programa (ilustracije na dugmiima u
programima, ilustracije na pozadinama prozora i sl.).
Snimanje slike za profesionalne potrebe - EPS i EPS DCS format (slika.eps)

U pripremi za tampu,
za one poslove koji su
namenjeni
slanju
na
osvetljivae grafikog filma
i ploa za ofset tampu
koriste se najee EPS
(Encapsulated Post Script)
i EPS DCS (Desktop Color
Separation) formati. EPS
je standardni grafiki format koji u sebi podrava i rastersku i vektorsku grafiku. Ne podrava
lejere, transparenciju ni alfa-kanale. Podrava Lab, CMYK, RGB, Grayscale, Duotone,
indeksirani i crno-beli kolorni sistem. EPS DCS 1.0 format podrava samo CMYK, dok DCS
2.0 podrava kombinaciju CMYK kolornog sistema sa dodatnim spot-bojama. Svaki EPS
fajl u sebi sadri i smanjeni grubi prikaz slike (Preview) za prikazivanje u profesionalnim
programima za prelom teksta (Adobe InDesign, Quark Express) i dizajn (Adobe Illustrator,
Macromedia Freehand...). Kada ubacimo EPS sliku u ove programe, na ekranu emo videti
samo grubi prikaz umesto cele slike, to e u mnogome ubrzati sam rad tih programa.
Meutim, kada iz njih budemo snimali kompletan posao, ili posao slali na tampu, u njega e
biti ugraena slika u punoj rezoluciji iz naeg EPS fajla.
Kod snimanja u EPS ili EPS DCS format, biramo kvalitet prikaza (preporuujemo TIFF 8-bit),
format zapisa (Encoding - preporuujemo JPEG maximum kao kombinaciju malog fajla sa
gubitkom u kvalitetu koji se ne vidi u tampi, a nikako ne treba koristiti ASCII encoding jer
emo dobiti ogroman fajl bez potrebe). Kod snimanja EPS DCS formata pod DCS obavezno
treba izabrati opciju Color Composite 72 pixels per inch.
EPS format snima jedan fajl, dok EPS DCS format snima jedan fajl sa ekstenzijom .EPS za
prikaz, 4 fajla sa ekstenzijama .C, .M, .Y i .K za svaki od CMYK kanala slike, plus po jedan
fajl za svaku od korienih spot boja (samo verzija DCS 2.0). Kod oba EPS formata takoe
biramo hoemo li da budu snimljeni vektorski elementi slike (Include Vector Data).
66
Razliiti formati za razliite potrebe

Svaki od prikazanih formata slika ima svoje prednosti, mane i namenu. Radi lakeg snalaenja
tabelarno emo prikazati najee namene i preporuene formate:
Namena
Format zapisa
fajla
uvanje porodinih digitalnih ili skeniranih fotografija, njihovo

pregledavanje ili slanje fotografu da od njih napravi papirne" slike
JPEG maximum
quality
Slike namenjene prikazivanju na web-stranicama, slanju e-mailom gde JPEG medium ili
je veliina fajla bitnija od kvaliteta
low quality
Radni fajlovi sa lejerima, alfa-kanalima itd. koje hoemo da sauvamo
tako da ih kasnije to lake moemo menjati, ili jo nismo zavrili rad PSD
sa njima
Obraene slike, slepljene, koje elimo da sauvamo to trajnije i u to
veem kvalitetu
TIFF bez
kompresije
Slike i grafika nepravilnog oblika namenjene web-stranicama
GIF ili PNG
Grafika namenjena programerima za upotrebu u njihovim programima BMP

Slike i/ili grafika namenjene prikazivanju ili tampanju sa jasno
definisanim formatom i rasporedom
PDF
Slike i/ili grafika namenjene korienju u profesionalnim grafikim

programima
EPS
Slike namenjene direktno za CMYK kolor separaciju u pripremi za

tampu bez spot-boja
EPS DCS 1.0
Slike namenjene direktno za CMYK kolor separaciju u pripremi za

tampu sa jednom ili vie spot-boja
EPS DCS 2.0
Snimanje u toku rada - komanda SAVE

Poeljno je da u toku rada, kada smo zadovoljni napretkom, tako preraeni fajl odmah i
zapamtimo, da ne bismo zbog eventualnog nestanka struje ili neke druge neeljene situacije
izgubili sav na trud. Brzo snimanje fajla preko prethodne verzije vri se komandom Save iz
menija File, odnosno skraenicom na tastaturi Ctrl + S. Ovakvim snimanjem prethodna verzija
slike koju smo otvorili bie bespovratno izgubljena - pregaena" novim sadrajem.
Preporuljivo bi bilo da komplikovanije poslove radimo u verzijma", odnosno da umesto
Save koristimo Save As... i da promenjene verzije snimamo pod novim imenima (npr. ducky1.
psd, ducky2.psd...). Tako emo sauvati ono to smo ranije radili sve dok ne budemo potpuno
zadovoljni, a tada sve stare verzije moemo obrisati.
Snimanje kopije fajla (Save As a Copy)

Kada pri radu na slici koristimo lejere, alfa-kanale, putanje itd. povremeno e biti potrebno
snimiti slepljenu" verziju posla da bismo je nekom pokazali. Ako takvu sliku pokuamo da
snimimo u nekom od formata koji ne podravaju sve mogunosti Photoshopa, pri snimanju e
nam biti ponueno (ili emo biti primorani) da snimimo kopiju" fajla, ostavljajui pri tom radni
67

fajl netaknut". Takoe je ovo dobar nain da uvamo pojedine korake" pri komplikovanim
obradama - svaki put kada smo zadovoljni napretkom, ili elimo da neto bitnije promenimo,
snimimo kopiju fajla da bismo sauvali trenutnu verziju.
Pri snimanju kopije ime slike koju obraujemo na ekranu nee se promeniti, tako da neemo
moi slepljenom" verzijom da pregazimo onu
na kojoj radimo. Ime kopije fajla automatski e
dobiti nastavak copy". Sliku koju obraujemo i
dalje moemo nesmetano snimati komandom
Save u svom izvornom formatu.
Snimanje web grafike - komanda SAVE FOR WEB

Za potrebe web-grafike Photoshop obezbeuje posebnu komandu Save For Web iz menija
File za detaljnu kontrolu snimanja u GIF, JPEG i PNG format.
Pravljenje duplikata slike

A
ko elimo da u toku rada napravimo duplikat slike, moemo upotrebiti komandu Duplicate
iz menija Image ili menija koji se dobija desnim klikom na zaglavlje prozora sa slikom. Pri
tom e se pojaviti prozor u kome emo uneti naziv duplikata slike. Duplikat slike e se pojaviti
u novom otvorenom prozoru i da bismo ga sauvali, moramo ga snimiti.
Zatvaranje fajla sa slikom

K
ada zavrimo, ili prekidamo rad na slici, zatvoriemo je

izborom opcije Close iz menija File. Vie otvorenih slika
odjednom zatvoriemo izborom opcije Close All. Drugi nain
je da kliknemo na crveni X u gornjem desnom uglu prozora sa
slikom. Ako pri tom drimo pritisnut taster Shift, bie zatvoreni
svi prozori sa slikama kao da smo izabrali Close All.
Pri zatvaranju, za svaki fajl koji nije snimljen posle njegove poslednje promene biemo
upitani da li elimo da snimimo promene na tom fajlu ili ne. Sa odgovorom na ovaj upit treba
da budemo oprezni, jer se esto deava da ne elimo da snimimo poslednje promene na
slici, a da u brzini kliknemo na Yes ili pritisnemo Enter, ime emo ve snimljeni fajl pregaziti
ovom verzijom koja sadri promene od kojih
odustajemo. Ukoliko se radi o novoj slici
koja nikada nije snimljena, nakon ovog upita
otvorie nam se Save As prozor u kome emo
uneti naziv, format i izabrati folder u koji elimo
da slika bude snimljena.
68
Adobe Bridge
A
dobe Bridge je program koji se koristi za sortiranje, pregledanje i biranje fajlova sa slikama
u nekom folderu. Kao naslednik File Browsera iz ranijih generacija Photoshopa, Adobe
Bridge je prerastao u samostalan program koji opsluuje ceo Adobe CS2 paket programa sa
mnogo veim mogunostima i lakoom upotrebe. Osnovni elementi njegovog ekrana su:
A Meni
B Opcije za navigaciju po folderima - dugmad za
pomeranje napred-nazad po poseenim
folderima, polje za izbor iz liste poseenih
foldera i dugme za prelazak u vii folder.
C Palete Favorites i Folders - pomou njih
direktno biramo folder koji emo posetiti,
odnosno postavljamo odreene foldere
kao omiljene" za direktan pristup
D Vei prikaz izabrane slike

E Palete Metadata i Keywords - sa podacima
i kljunim reima za slike
F Izabrana slika
G Dugmad za sortiranje, okretanje i brisanje
slika
H Umanjeni prikazi svih slika u folderu
I Dugmad za promenu izgleda prozora
J Kliza za veliinu umanjenih sliica
69
Pokretanje Adobe Bridgea

Adobe Bridge moemo pokrenuti na vie naina:
Direktnim pokretanjem iz Windowsa klikom na Start All Programs Adobe Bridge
Iz Photoshopa klikom na meni File i opciju Browse, ili Close and Go to Bridge
Komandom Reveal in Bridge iz menija koji dobijamo klikom na strelicu u statusnoj liniji
slike
Klikom na dugme Go to Bridge koje se uvek nalazi odmah levo od rezervoara za palete.
Razni izgledi prozora
Pomou dugmadi (I) za promenu izgleda ekrana, kao i pomou menija View moemo
menjati osnovni izgled prozora. Pomou klizaa (J) menjamo veliinu prikazanih sliica.
Kao i kod Photoshopa, palete moemo premetati, iskljuivati i ponovo ukljuivati.
Takoe, jednom podeeno radno okruenje moemo snimiti komandama menija
Window Workspace Save Workspace i kasnije pozivati pomou istog menija
Izbor foldera koji posmatramo

Folder moemo izabrati na dva naina: pomou palete Folders (C) ili izborom iz liste najskorije
poseenih foldera (B). Folderi su prikazani po principu razgranatog stabla ije grane"
otvaramo klikom na mali znak [+] a zatvaramo klikom na [-] pored
imena foldera.
Ako kliknemo na ime foldera u podruju sa prikazima slika (H),
pojavie se prikazi svih slika u tom folderu.
Ukoliko desnim tasterom mia kliknemo na ime foldera, pojavie
nam se meni sa sledeim opcijama:
Send to Recycle Bin - brisanje foldera
Reveal in Explorer - otvaranje foldera u Windows Exploreru
Add to Favorites - dodaje folder u listu omiljenih foldera, tako da mu
uvek moemo brzo pristupiti iz liste foldera (B)
U paleti Favorites vidimo listu omiljenih foldera. U njemu moemo drati sve foldere koje
esto poseujemo ili koje koristimo u nekom trenutnom poslu. Kada nam tu vie nije
potreban, folder uklanjamo iz liste tako to kliknemo desnim tasterom na njega i izaberemo
opciju Remove from Favorites.
70
Otvaranje slika u Photoshopu iz Adobe Bridgea

Sliku u Photoshopu otvaramo na jedan od naina:
Dvaput kliknemo na nju
Prevuemo" je u prozor Photoshopa
Kliknemo na nju desnim tasterom mia i izaberemo opciju Open
Markiranje, ocenjivanje i filtriranje slika

Kada u jednom folderu prikupimo sve mogue slike za neki na projekat, od
tih slika treba da odaberemo one koje emo koristiti. Adobe Bridge prua nam
dva naina za obeleavanje slika:
Postavljanje markice (label) u jednoj od pet boja.
Ovo emo uraditi tako to emo odabrati sliku i
kliknuti na meni Label, pa na jednu od eljenih
boja (Red, Yellow, Green, Blue, Purple).
Ocenjivanje sa jednom do pet zvezdica (stars).
Ovo emo uraditi na samom prostoru ispod
izabrane slike, klikom na jednu u
nizu od pet takica (kao na slici
levo). Naravno, slika moe ostati i
neocenjena.
Kada smo zavrili sa postavljanjem markica i zvezdica, moemo
koristiti dugme za filtrirani prikaz, i pomou menija koji e se pri
tom pojaviti izabrati koje slike hoemo da vidimo:
Show All Items - prikazuje sve slike

Show Unrated Items Only - prikazuje samo slike bez zvezdica
Show ... or more Stars - prikazuje samo slike koje imaju odreeni ili
vei broj zvezdica
Show Labeled Items Only - prikazuje sve slike koje imaju markicu
Show Unlabeled Items Only - prikazuje sve slike koje nemaju
markicu
Show ... Label - prikazivanje slika koje imaju markicu odreene boje
Sortiranje slika
Redosled kojim e slike biti prikazane u folderu moemo postaviti automatski, koristei opciju
Sort iz menija View, pa izborom jednog od naina sortiranja, ili izborom opcije Manually, kada
redosled slika moemo menjati jednostavnim prevlaenjem sa mesta na mesto u prozoru.
Ovo radimo tako to kliknemo na sliku i pomeramo je po prozoru drei pritisnut taster mia.
Mesto na koje e slika pasti" bie meu slikama obeleeno debelom linijom.
71
Automatska promena imena slika

Ceo postupak ocenjivanja, markiranja i sortiranja slika ne bi bio kompletan kada ne bismo
imali mogunost da onim slikama koje smo finalno sloili promenimo imena i da ih eventualno
iskopiramo ili premestimo u neki drugi folder. Promenu imena, kopiranje ili premetanje slika
uradiemo komandom
Batch Rename koju emo
pokrenuti
iz
menija
Tools ili menija koji se
pojavljuje kada desnim
tasterom mia kliknemo
negde u povrinu sa
prikazima slika. Pri tom
e se pojaviti prozor
Batch Rename u kome
zadajemo nain na koji e
nova imena biti formirana,
kao i u koji folder e
slike biti iskopirane ili
premetene.
Rename in same folder - imena slika e biti

promenjena u prikazanom folderu
Move to other folder - imena e biti promenjena
i slike premetene u drugi folder
Copy to other folder - slike e biti iskopirane
u drugi folder sa novim imenima. U
prikazanom folderu imena e ostati
nepromenjena
Browse... - dugme koje otvara prozor pomou

koga biramo folder u koji emo premestiti
ili iskopirati slike
New Filenames - podruje u kome zadajemo
nain formiranja novih imena
Options - opcije za kompatibilnost imena sa
Mac i Unix operativnim sistemima
Example - primer promenjenog imena
Zadavanje naina na koji e novo ime biti formirano slino je slaganju kockica.
i
U polju za formiranje imena vidimo vie redova koji se zavravaju dugmadima
pomou kojih dodajemo ili uklanjamo pojedini red
U svakom redu zadamo
parametre za pojedini element Text - bilo koji tekst koji emo otkucati u susednom polju
novog imena
New extension - ekstenzija novog fajla
Izaberemo
da
li
emo Current / Preserved filename - trenutni naziv fajla
preimenovati slike, premestiti Sequence Number - redni broj. U susednim poljima
ih ili iskopirati pomou opcija u
zadajemo poetni broj i broj cifara
vrhu ekrana
Sequence Letter - redni broj u vidu slova A, B...
Po potrebi, kliknemo na Date - datum
Browse i izaberemo ciljni folder EXIF Metadata - neka od dodatnih informacija o fajlu,
u prozoru koji e se pojaviti.
ukoliko je on sadri
Kliknemo na dugme Rename,
ili na dugme Cancel kojim odustajemo od postupka.
72
Okretanje slika
Poto su slike esto prilikom snimanja ili skeniranje okrenute uspravno, brzo ih moemo
okrenuti na pravu stranu" pomou tastera
i
koji okreu sliku za po 90O, ili pomou
komandi Rotate... koje moemo nai u meniju Edit i u meniju koji pozivamo desnim klikom
mia na izabranu sliku. Pri tom, bie okrenut samo smanjeni prikaz slike, dok e sama slika
biti okrenuta sledei put kada bude otvorena u Photoshopu.
Brisanje fajlova sa slikama

U prozoru Adobe Bridgea takoe moemo i obrisati fajlove sa slikama koje nam ne
trebaju. Fajlovi e biti obrisani i smeteni u Recycle Bin. Brisanje vrimo izborom opcije
Send to Recycle Bin iz menija koji dobijamo kada desnim tasterom kliknemo na neku od
izabranih slika. Drugi nain je da izaberemo slike koje elimo da obriemo i da kliknemo na
dugme .
D O M A I Z A D ATA K
Otvoriti fajl ducky i kapljice.psd" iz foldera moji Photoshop primeri"
Snimiti ga u isti folder u formatima PDF, TIFF, JPEG, BMP, GIF, PNG i Photoshop
EPS
Zatvoriti sliku
Pokreniti Adobe Bridge i usmeriti ga na folder moji Photoshop primeri"
U View meniju izabrati Details
Uporediti informacije o fajlovima i njihove veliine
73
74
KORISNE POMONE ALATKE
Pomagala
Alatke za gledanje i snalaenje

K
ada obraujemo sliku, esto treba da je pogledamo izbliza, izdaleka, u prirodnoj veliini",
ili pod lupom". Photoshop nam omoguava sve to, pa i vie - recimo istu sliku moemo
posmatrati u dva ili vie prozora sa razliitim uveanjem.
Alatka ZOOM - slika pod lupom"

Alatka Zoom (Zoom Tool) je naa lupa" za gledanje slika.
Pomou nje podeavamo uveanje ili umanjenje pod kojim
emo gledati sliku koju obraujemo:
u paleti alatki i
Izaberemo alatku Zoom klikom na
kursor mia e se promeniti u
(Zoom in) - alatku za
uveavanje
Ako pritisnemo i drimo pritisnut taster Alt, kursor mia e
se promeniti u
(Zoom out) - alatku za smanjivanje
Kliknemo ovom alatkom na mesto koje elimo da uveamo
ili smanjimo i slika e se uveati za jedan korak"
Drugi nain (samo za uveavanje):
u gornji levi ugao povrine koju hoemo da
Postavimo
poveamo
Pritisnemo levi taster mia i, ne putajui ga, razvuemo"
pravougaonik preko povrine koju hoemo da poveamo
Pustimo taster, i slika e se uveati tako da izabrani
pravougaonik popuni ceo prozor.
Paleta opcija alatke Zoom

U toku rada sa alatkom Zoom, u paleti opcija moi emo da
biramo sledee:
- Izbor zapamenih podeavanja alatke
- Izbor da li e alatka Zoom poveavati ili smanjivati
Resize Windows to Fit - da li da tokom uveavanja i smanjivanja
takoe poveava / smanjuje prozor sa slikom. Ako je ova
opcija ukljuena, prozor sa slikom e se poveavati i
smanjivati sve dok ne udari" u ivice radnog prostora.
Ignore Palettes - da li da tokom uveavanja i smanjivanja
prozora ignorie postojanje paleta
Zoom All Windows - ako je izabrana, Photoshop e istovremeno
uveavati i smanjivati sve otvorene prozore sa slikama
Actual Pixels - postavlja uveanje na 100%" - jedan pixel
slike pada" na jedan pixel ekrana
Fit on Screen - Slika e cela stati na ekran
Print Size - postavlja procenat uveanja tako da slika bude u
veliini kao na papiru"
77
Korisne pomone alatke
Alatka HAND - pomeramo sliku

Vrlo esto emo raditi sa velikim slikama, ili emo ih uveavati
tako da ne stanu cele u njihove prozore. Da bismo lake dovodili
u prozor" one delove slike koje trenutno ne vidimo, upotrebiemo
alatku Hand (Hand Tool). Rad sa njom je jednostavan:
u paleti alatki i kursor
Izaberemo alatku Hand klikom na
mia e se promeniti u
Pristisnemo levi taster mia i drei ga pritisnutog, pomeramo
sliku dok ne vidimo deo koji nam treba.
Pustimo taster mia
Ako je u paleti opcija izabrana opcija Scroll All Windows,
pomeraemo istovrememo slike u svim otvorenim prozorima.
U toku rada sa veinom drugih alatki, na alatku Hand se moemo
privremeno prebaciti tako to emo drati pritisnut taster razmaknica.
Paleta NAVIGATOR
Pomou ove palete, kao kombinacije alatki Zoom i Hand, lake emo se snai na slici, promeniti
stepen uveanja ili pomeriti vidljivi deo slike u prozoru.
Otvaramo je tako to kliknemo na njen jeziak ili tako to
kliknemo na meni Window, pa na Navigator
Skoro celu njenu povrinu pokriva smanjeni prikaz slike,
sa crvenim pravougaonikom koji oznaava deo slike koji
je vidljiv u prozoru. Ovaj crveni pravougaonik moemo
pomerati analogno radu sa alatkom Hand, i vidljivi deo slike
u prozoru e se takoe pomerati
U njenom donjem delu vidimo polje za procenat uveanja
- ako elimo da nam uveanje slike u prozoru bude 300%
kliknemo na polje, otkucamo 300" i pritisnemo taster Enter
Sa desne strane polja za procenat vidimo dva dugmeta i kliza izmeu njih. Levo dugme ima
istu funkciju kao alatka , desno kao
(smanjenje ili uveanje po korak"), a klizaem
slobodno" podeavamo procenat uveanja - pomerajui ga levo-desno smanjujemo ili
uveavamo sliku u prozoru.
Komanda NEW WINDOW

Do komande New Window dolazimo tako to kliknemo na meni Window, izaberemo opciju
Arrange, pa opciju New Window for... za sliku koju obraujemo. Njime emo za istu sliku
otvoriti dodatni prozor u kome emo postaviti drugaije uveanje, ili posmatrati drugi njen
segment. Oba prozora odnose se na istu sliku, i sve promene uraene u jednom prozoru
slike automatski se vide i u drugom. Ovo je korisno ako elimo da u jednom prozoru vidimo
celu sliku dok u drugom radimo na njoj pod uveanjem, i slino.
78
Pomagala
Alatke za precizniji rad

Prilikom rada na komplikovanijim poslovima, esto treba da pojedine elemente precizno
postavimo, poravnamo ili da izmerimo neku vrednost. Za to nam koriste lenjiri, mrea i voice
ija je zajednika osobina da e biti snimljeni zajedno sa slikom (ako je format zapisa slike
Photoshop PSD, PDF, EPS, TIFF ili JPG), ali da niim ne utiu na stvarni izgled finalne slike
(ne tampaju se i ne vide se ako slika bude prikazana u drugim programima).
Lenjiri (Rulers)
Lenjiri se uvek nalaze uz gornju i levu ivicu
prozora sa slikom i prikazuju dimenziju
slike u mernim jedinicama. Videemo da se
i oni ire i skupljaju ukoliko poveavamo ili
smanjujemo prikaz slike.
Prikazujemo ih ili uklanjamo sa ekrana
pomou komandi menija View Rulers.
K
oje merne jedinice e lenjiri prikazivati,
podeavamo u opcijama (Preferences),
opcijama Info palete ili iz menija koji
pozivamo desnim klikom na njih
Koordinatni poetak (nula") lenjira
je kad otvorimo sliku uvek u njenom
gornjem levom uglu. Ukoliko elimo da ga
premestimo, kliknuemo kursorom mia na
njega i ne putajui taster mia premestiti
ga na eljeno mesto.
Prilikom pomeranja, koordinatni poetak e se lepiti" na voice
Koordinatni poetak vraamo na prvobitno mesto tako to kursorom mia dvaput brzo
kliknemo u prostor gde se lenjiri ukrtaju.
Sve dok je kursor mia unutar slike, bez obzira na izabranu alatku, njegove koordinate e
biti oznaene na lenjirima.
Mrea (Grid)
Mrea predstavlja milimetarski papir" prevuen preko slike. Takoe je vezana za dimenziju
slike u mernim jedinicama, ali one ne moraju biti iste kao one za lenjire (na primer, mrea
je podeena na centimetre, a lenjiri na pixele). Pomae nam pri preciznom pozicioniranju ili
crtanju. Ako je uljueno lepljenje na nju, alatke e se lepiti" na svaki njen podeok.
Merne jedinice koje predstavlja, kao i boju kojom e biti prikazana podeavamo u opcijama
Photoshopa. Pomae nam pri preciznom pozicioniranju ili crtanju.
Prikazujemo je komandama menija View Show Grid
79
Voice (Guides)
Voice (Guides) su horizontalne ili vertikalne linije
koje slobodno postavljamo u slici. Koriste se za
oznaavanje pojedinih mesta na slici u odnosu na
koje emo pozicionirati elemente, crtati i slino.
Postavljamo tako to kliknemo na lenjir, i ne
putajui taster mia, izvuemo iz njega voicu na
eljeno mesto
Takoe ih moemo postaviti pomou komandi
menija View New Guide, pri emu e nam se
otvoriti prozor u kome biramo vrstu (horizontalna
ili vertikalna) i unosimo koordinatu voice.
Ukoliko nisu zakljuane, pomeramo ih na taj nain
to dovedemo kursor mia na njih (oblik e mu
se promeniti u
ili
), kliknemo i ne putajui
taster mia pomerimo na novi poloaj.
Poloaj voica moemo zakljuati pomou
komandi menija View Lock Guides
Uklanjamo ih na taj nain to ih prevuemo nazad u lenjir, ili sve odjednom pomou
komandi menija View Clear Guides.
Bez obzira to postoje, moemo ih privremeno i sakriti. Njihovo prikazivanje ukljuujemo
ili iskljuujemo pomou komandi menija View Show Guides.
Boju kojom e biti prikazane postavljamo u opcijama Photoshopa (Preferences)
Pametne voice (Smart Guides)

Pametne voice (Smart Guides) su novitet
Photoshopa CS2. Njih mi ne postavljamo, ve
e se automatski pojavljivati samo onda kada su
potrebne.
Pojavljuju se prilikom pomeranja lejera, pametnog
objekta ili selekcije kao pri razvlaenju" selekcije
Pojavljuju se svaki put kada se ivica ili sredina
lejera ili selekcije koju pomeramo nae u ravni sa
ivicom ili sredinom nekog drugog lejera, i pri tom
izgledaju kao linija koja spaja te dve ivice.
Lejeri se prilikom pomeranja lepe za njih, dok
se kod razvlaenja ili pomeranja selekcija
samo prikazuju, da nas ne bi ometale pri finom
postavljanju selekcije.
Ukljuujemo ih ili iskljuujemo pomou komandi menija View Show Smart Guides.
Boju kojom e biti prikazane zadajemo u opcijama Photoshopa (Preferences)
80
Pomagala
Lepljenje (Snap)
Kao velika pomo u radu, pogotovo kada postavljamo selekciju, pomeramo lejer ili radimo
sa alatkom Crop, jeste mogunost da se element koji pomeramo lepi" za podeoke mree,
voice, pametne voice ili ivice slike. Pod tim mislimo na to da kad se kursor mia ili ivica
selekcije ili lejera priblii nekom od tih elemenata skoi" na njega. Ako je ukljueno lepljenje
na podeoke mree (Snap to Grid), voice e se takoe lepiti na njih, to nam omoguava da
stvari pozicioniramo u milimetar".
Na koje elemente e se lepiti ono to pomeramo, biramo pomou menija View Snap To i
pri tom imamo sledee mogunosti:
Guides - lepljenje na voice

Grid - lepljenje na podeoke mree
Layers - lepljenje na ivice i sredinu lejera
Slices - lepljenje na iseke
Document Bounds - lepljenje na ivice slike

All - lepljenje na sve elemente
None - lepljenje je iskljueno za sve
elemente
U toku rada lepljenje moemo ukljuivati i iskljuivati bez ponovnog biranja pomou
komandi menija View Snap.
Lepljenje na pametne voice ukljuujemo i iskljuujemo komandama menija
View Show Smart Guides.
Ako je ukljuena opcija Snap, voice koje pomeramo iz lenjira uvek e se lepiti na ivice
i sredinu aktivnog lejera ili selekcije (pri tom, pod ivice" mislimo na ivice zamiljenog
pravougaonika koji tesno obuhvata celu selekciju ili lejer, bez obzira iz koliko delova se
sastoje).
81
Alatke koje nas informiu

Paleta INFO
Paleta Info prua nam informacije o formulaciji boje koja se
nalazi pod kursorom mia, dimenzijama selekcije ili lejera,
informacije o slici ili stanju Photoshopa (iste one koje moemo
pojedinano izabrati za statusnu liniju), kratka uputstva za
korienje trenutno izabrane alatke, kao i posebnih informacija
koje pruaju alatke Measure i Color Sampler.
Prikazujemo je klikom na njen jeziak ili pomou komandi menija Vindow Info.
Klikom na dugme
otvara se meni palete u kome ako izaberemo opciju Palette Options
otvaramo prozor u kome podeavamo merne jedinice i kolorne sisteme po kojima e boje
biti prikazivane.
Ukoliko radimo u nekom prozoru komandi za rad sa bojama, formulacije boja e biti
prikazane u obliku stara vrednost / nova vrednost, tako da ve u toku samog podeavanja
moemo oitati kako e se promene odraziti na formulaciju boje ispod kursora mia.
Alatka COLOR SAMPLER

Ponekad nam je potrebno da u toku rada stalno pratimo boju na nekoliko fiksnih taaka na
slici. Alatka Color Sampler nam prua mogunost da u sliku postavimo do 4 take u kojima
e boja stalno biti merena, a vrednosti prikazivane u dodatnim poljima Info palete.
pri
Merne take postavljamo tako to u paleti alatki izaberemo alatku Color Sampler
emu e se kursor mia pretvoriti u .
Ovim kursorom kliknemo na mesta na kojima elimo da postavimo merne take
Ako drimo pritisnut taster Alt i dovedemo kursor do neke merne take, njegov oblik e se
promeniti u
, kojim briemo tu mernu taku.
Alatka MEASURE
Ova alatka predstavlja metar" za merenje rastojanja i uglova.
pri emu e se kursor mia pretvoriti u .
U paleti alatki izabraemo alatku Measure
Kliknuemo na mesto u slici odakle hoemo da zaponemo merenje i ne putajui taster
mia razvui" liniju do krajnje take merenja. Ako pri tom drimo pritisnut taster Shift,
linije koje vuemo bie iskljuivo horizontalne, vertikalne ili pod 45O. Izmerene vrednosti
prikazuju se u Info paleti. im izaberemo neku drugu alatku, merna linija e nestati.
Ako nakon razvlaenja linije pritisnemo taster Alt, dobiemo mogunost da od krajnje take
izvuemo jo jednu liniju, ime merimo ne samo njihove duine, ve i ugao izmeu njih.
Nakon postavljanja merne linije, krajnje take moemo pomerati istom alatkom.
Prilikom izvlaenja, voice e se lepiti na krajnje take merne linije.
82
Pomagala
Ispravljamo greke
esto e se deavati da pogreimo, promaimo prilikom crtanja ili da nismo zadovoljni

izvrenom promenom. Za razliku od stvarnog ivota, Photoshop nam dozvoljava da se
vratimo kroz vreme" i da ispravimo napravljenu greku.
Komande UNDO i REDO

Ako smo napravili greku ili nismo zadovoljni poslednjom izvrenom operacijom, moemo
je ponititi komandom menija Edit Undo. Pod operacijom podrazumevamo komandu
menija, jednu komandu izvrenu u nekoj od paleta (na primer, brisanje lejera) ili jedan
neprekinuti potez etkicom od momenta pritiskanja dugmeta mia do njegovog otputanja.
Pomou ove komande moemo se vratiti samo jedan korak unazad.
Ukoliko smo uradili Undo, ova komanda se u Edit meniju menja u Redo, kojom moemo
ponovo izvriti ponitenu komandu ako se predomislimo. Redo kao opcija postoji samo dok
ne izvrimo bilo koju drugu operaciju u Photoshopu, kada se ponovo menja u Undo.
Paleta HISTORY
A - zapameni Snapshot - snimak stanja
B - markica koja oznaava da je korak postavljen kao izvor
za crtanje alatki History Brush i Art History Brush
C - lista zapamenih nekoliko koraka unazad
D - dugme koje pravi novi dokument sa slikom od izabranog
koraka ili snimka stanja
E - dugme za pravljenje novog snimka stanja
F - dugme za brisanje izabranog koraka ili snimka stanja
Kao proirena i veoma unapreena verzija komandi Undo
i Redo, osmiljena je History paleta. U njoj je zapameno
onoliko koraka unazad koliko je podeeno u opcijama Photoshopa pod History states". Iako
bi bilo divno da moemo da se vratimo i 100 koraka unazad, treba voditi rauna o tome da
vei broj zapamenih koraka znai i vie utroene memorije i prostora na hard-disku, kao i
sporiji rad. Preporuljiv (a i dovoljan) broj zapamenih koraka je 5-10.
Pored pamenja samih koraka, ova paleta nam prua mogunost da u svakom momentu
napravimo snimak stanja" - Snapshot kojim pamtimo sliku u odreenom momentu i uvek se
moemo vratiti na njega, sve dok fajl sa slikom ne zatvorimo (koraci i snimci stanja se ne
snimaju trajno sa fajlom, ve se briu im ga zatvorimo).
Kroz vreme" se vraamo tako to kliknemo na eljeni korak u paleti ili snimak stanja. Pri
tom se ponitavaju svi koraci izmeu njega i poslednjeg napravljenog. Naravno, kroz
vreme" moemo ii i unapred klikom na neki kasniji korak od izabranog.
Onog momenta kad izvrimo neku novu operaciju, svi koraci iza izabranog se briu.
83

Umesto da klikemo po paleti, moemo koristiti komande Step Backward i Step Forward iz
menija Edit ili menija palete History.
Novi snimak stanja pravimo klikom na dugme (E) ili izborom opcije New Snapshot... iz menija
palete. On predstavlja kopiju slike u datom momentu zapamenu u memoriji.
Od bilo kog koraka ili snimka stanja moemo napraviti novi dokument sa slikom ako
kliknemo na dugme (D) ili izborom opcije New Document.. iz menija palete. Novi dokument
e biti otvoren u novom prozoru, a da bismo ga zapamtili trajno, moramo ga snimiti.
Izabrani korak (i sve korake posle njega) ili snimak stanja briemo klikom na dugme (F).
Postavljanjem markice u kolonu (B) oznaavamo koji korak ili snimak stanja e biti
materijal" kojim e alatke History Brush i Art History Brush bojiti po slici.
Komanda REVERT
Da bismo se vratili na poslednju snimljenu verziju slike koristiemo komandu Revert iz File
menija. Ovo emo uraditi u sluaju da smo sa obradom ili korekcijama toliko odlutali" da
se ne moemo vratiti unazad komandom Undo ili History paletom. Komanda Revert ima
istu funkciju kao da smo sliku zatvorili komandom Close bez snimanja, i ponovo je otvorili
komandom Open.
Tri izgleda ekrana

K
oristei tri dugmeta pri dnu palete sa alatkama moemo birati jedan od tri izgleda
Photoshopovog ekrana:
Standard Screen Mode - standardni izgled ekrana. Sve otvorene slike su u prozorima i vidi se
ceo ekran Photoshopa
Full Screen Mode with Menu Bar - Photoshop je pokrio ceo ekran, vidljiva je jedino aktivna slika
u prozoru preko celog ekrana sa sivim obodom i vidljiv je meni
Full Screen Mode - kao i prethodni, s tim da je nestao meni i obod oko slike je crn.
Pri tom, u sva tri izgleda ekrana sve palete sa ekrana moemo ukloniti i ponovo prikazati
pritiskom na taster Tab. Ovo u kombinaciji sa Full Screen Mode izgledom (i ako je lenjir nevidljiv)
moemo koristiti za neometani pregled slike.
84
OBRADA VELIINE SLIKA
Obrada veliine slika
Kadriranje
K
ada otvorimo sliku u Photoshopu, verovatno emo prvo poeleti je da iz nje izdvojimo
idealan kadar" - da odbacimo suvinu pozadinu ne bi li glavni motiv zbog koga je slika i
snimljena doao do izraaja. Ili nam je potrebno da iz fajla koji sadri vie skeniranih fotografija
izdvojimo samo jednu. Postupak koji emo primeniti zove se kadriranje.
Kadriranje pomou alatke CROP
Alatka Crop (Crop Tool) koristi se za isecanje eljenog kadra iz slike, okretanje jo u toku
isecanja, svoenje kadrirane slike na eljenu veliinu i rezoluciju, pa ak i za ispravljanje
perspektive. Postupak rada je sledei:
u paleti alatki - kursor mia e se promeniti u
Izabraemo alatku Crop klikom na
Doveemo kursor u gornji levi ugao povrine koju elimo da iseemo, pritisnuemo
levi taster mia i, drei ga pritisnutog, razvui selekciju do donjeg desnog ugla eljene
povrine.
Pustiemo taster mia - deo koji smo izabrali ostae svetao, dok e ostatak slike potamneti,
kao na slici desno. Oko izabrane povrine pojavie se isprekidana linija sa kvadratiima na
uglovima i sredinama stranica i koristimo ih za fino pomeranje i okretanje ivica. Takoe se
promenila i paleta opcija.
Ukoliko je u paleti opcija selektovana opcija Perspective, iskljuiemo je.
Kursor mia sada ima razliite oblike i funkcije u zavisnosti od toga gde se nalazi:
- unutar izabrane povrine za njeno pomeranje. Pomeramo je tako to stisnemo desni
taster mia i drei ga stisnutog pomeramo povrinu. Kada budemo zadovoljni, pustiemo
taster.
87

, , , - blizu kvadratia, za pomeranje ivica eljene povrine.
Ako uhvatimo" za sredinu stranice, pomeraemo samo tu
stranicu, a hvatanjem" za ugao pomeramo obe stranice koje
ine taj ugao.
, , , - spolja u odnosu na izabranu povrinu, za njeno
okretanje. Okreemo povrinu po istom principu kao i za
pomeranje, samo to hvatamo" miem izvan nje.
u paleti opcija.
Kada budemo zadovoljni, kliknuemo na
Ukoliko hoemo da odustanemo, pritisnuemo taster Esc.
Paleta opcija alatke Crop u toku kadriranja
Cropped area - Izbor da li e pri kadriranju

slike koja sadri lejere odbaeni deo slike
u lejerima biti odseen (Delete) ili sauvan
i samo sakriven (Hide)
Shield - Ukljuuje i iskljuuje maskiranje
(zatamnjivanje) neeljenih povrina
Kockica sa bojom - Klikom na nju biramo boju
kojom maskiramo neeljene povrine
Opacity - Biranje procenta providnosti boje

neeljene povrine
Perspective - Ukljuivanje i iskljuivanje
popravljanja
prespektive
u
toku
kadriranja
- Prekid kadriranja (isto kao taster Esc)
- Potvrda kadriranja
Paleta opcija alatke Crop pre poetka kadriranja

- Crop Tool Presets - Lista zapamenih
podeavanja alatke Crop
Width - Polje za unoenje eljene irine
kadrirane slike u mernim jedinicama
Height - Polje za unoenje eljene visine
kadrirane slike u mernim jedinicama
Resolution - Polje za unoenje rezolucije
kadrirane slike, pored njega polje za izbor

merne jedinice rezolucije (pixela po inu
ili centimetru)
Front image - Dugme kojim emo pokupiti"
veliinu i rezoluciju neke druge slike da bi
sa njima kadrirali sliku
Clear - Dugme kojim briemo sadraj polja
Zadavanje veliine i rezolucije u toku kadriranja

U toku samog kadriranja moemo odmah zadati vrednosti kojima emo definisati veliinu
i rezoluciju budue iseene slike. Odmah poto smo izabrali alatku Crop, eljene vrednosti
unosimo u za to predviena polja u paleti opcija. Vrednosti za irinu (Width) i visinu (Height)
uneemo u mernim jedinicama (npr. 70mm, 5.6cm, 3in, 220px za milimetre, centimetre,
ine i pixele). Vrednost za rezoluciju uneemo samo kao broj, a u
VIDI POGLAVLJE
polju pored izabrati da li se taj broj odnosi na pixele po inu ili po
"Preferences-osnovna
centimetru. Ukoliko pri unosu vrednosti za irinu i visinu ne otkucamo
podeavanja"
na strani 30
mernu jedinicu, Photoshop e podrazumevati da je to ona merna
88

jedinica koja je u osnovnim podeavanjima (Preferences) nametena da bude osnovna merna
jedinica za lenjir (Ruler). Tom prilikom ne moramo uneti sva tri podatka, ve u zavisnosti
od toga ta unosimo, a ta ostavljamo prazno, komanda Crop e se ponaati na jedan od
sledeih naina:
Ukoliko unesemo sve tri veliine, iseena slika bie zadate veliine u zadatoj rezoluciji. Pri
tom gubimo mogunost da menjamo proporciju stranica pravougaonika za isecanje (nee
biti kvadratia na sredinama stranica).
Ukoliko unesemo samo irinu ili samo visinu i unesemo rezoluciju, iseena slika bie
zadate irine ili visine, ona druga dimenzija (visina ili irina) bie automatski izraunata
proporcionalno odnosu stranica pravougaonika za kadriranje u rezoluciji koju smo zadali.
Ukoliko ne unesemo rezoluciju, ona se nee promeniti na kadriranoj slici, ve samo njene
dimenzije u zavisnosti od toga ta smo uneli
Kadriranje na veliinu i rezoluciju neke druge slike

Ukoliko elimo da sliku kadriranjem dovedemo na veliinu i rezoluciju neke druge slike,
uradiemo sledee:
Otvoriemo obe slike i kliknuti jednom na ciljnu" sliku - onu na ije dimenzije hoemo da
kadriramo nau sliku
- polja e se popuniti vrednostima
Izabraemo alatku Crop i kliknuti na dugme
dimenzija i rezolucije ciljne" slike
Kliknuemo na sliku koju elimo da kadriramo i obaviti postupak kadriranja, kao to je
ranije opisano. Pri kadriranju neemo moi da menjamo proporcije kadra.
Kadriranje uz ispravljanje" perspektive
esto se deava da snimimo neku zgradu i da na fotografiji ona izgleda kao da se rui"
unazad. To je zbog toga to na mozak u toku gledanja zanemaruje" perspektivu i zgrada
nam deluje pravo", dok sliku vidimo onakvu kakva jeste. Sada, uz pomo Photoshopa, takve
greke moemo da ispravimo jo u toku samog kadriranja. Postupak je sledei:
89

Uradiemo prvu fazu kadriranja (grubo postavljanje ivica pravougaonika za kadriranje)
kao to je ranije objanjeno
U paleti opcija alatke Crop oznaiemo kockicu pored opcije Perspective.
Hvatajui" strelicom kockice na uglovima pravougaonika za kadriranje, podesiemo
njegove ivice tako da budu paralelne sa ivicama objekta iju perspektivu ispravljamo.
Hvatajui" strelicom kockice na sredinama stranica pravougaonika za kadriranje,
podesiemo njegove ivice na kadar koji vam odgovara.
u paleti opcija da izvrimo kadriranje.
Kliknuemo na
Kadriranje pomou komande CROP

Kao dodatak alatki Crop, u Image meniju nalazi se komanda Crop kojom
VIDI POGLAVLJE
moemo kadrirati sliku uz pomo selekcija. Postupak je sledei:
"Rad sa selekcijama"
na strani 135
Pomou alatki za selektovanje oznaiemo deo slike koji elimo da
sauvamo. Pri tom selektovani deo ne mora biti pravilnog oblika, niti u jednom komadu".
U meniju Image kliknuemo na komandu Crop
Slika e biti kadrirana u najmanji pravougaonik koji obuhvata ceo oznaeni deo slike.
Kadriranje pomou komande TRIM

Komanda Trim koristi se u specijalnim sluajevima kada
treba da odseemo" viak povrina iste boje oko slike, ili
da odbacimo sve providne povrine i da sliku kadriramo
samo na ono to se nalazi u lejerima. Nalazi se takoe u
Image meniju. Kada izaberemo komandu Trim, otvorie se
prozor za podeavanje njenih opcija. Kada kliknemo na OK,
ivice slike e se uvui" sve dok ne dodirnu prvu taku koja
ne zadovoljava postavljene uslove.
VIDI POGLAVLJE
"Lejeri, tekst i pametni
objekti"
na strani 145
90
Transparent pixels - Odseca

sve providne take oko
slike u lejerima
Top Left Pixel Color - Odseca
sve take koje su iste boje
kao i gornja leva taka slike
Bottom Right Pixel Color Odseca sve take koje su
iste boje kao i donja desna
krajnja taka slike
Top / Bottom / Left / Right Izbor koje e stranice biti
odseene (gornja, donja,
leva, desna)
Komanda CANVAS SIZE
omanda Canvas Size nalazi se u Image meniju

i koristi se za proirivanje ili skupljanje slike
unoenjem dimenzija numerikim putem, a da
pri tom ne menja rezoluciju slike. Pomou nje
moemo svesti sliku na odreenu veliinu putem
odsecanja vika" na jednoj ili vie stranica
(istu ovu funkciju ima i alatka Crop, ali je ovo
esto bra i jednostavnija varijanta) ili dodati jo
prazne" povrine oko slike proirujui" jednu ili
vie stranica. Pri tom vrednosti za veliinu nove
slike moemo uneti kao apsolutne (npr. Nova
slika neka bude 12cm iroka i 11 cm visoka") ili
kao relativne (npr. Nova slika neka bude ira
za 5 cm i via za 4 cm").
Koje emo ivice gurati" ili uvlaiti" izabraemo Current Size - Trenutna veliina slike
pomou takozvane referentne take" klikom
iskazana i kao zauzeta memorija i u
na jedan od devet kvadratia u donjem delu
izabranim mernim jedinicama (Width prozora - ivica uz koju prislonimo referentnu
irina i Height - visina)
taku nee biti pomerana.
New Size - Veliina slike po izvrenju
Ukoliko sliku smanjujemo, a ona sadri lejere,
komade
izraena
kao
zauzeta
njihov sadraj nee biti odsecan, ve samo
memorija
sakriven (sadraj e im viriti" van granica slike). Width / Height - Polja u kojima unosimo ili
Pozadinski (Background) lejer kao i svi alfanovu irinu / visinu slike, ili vrednost za
kanali e za razliku od njih biti iseeni prilikom
koliko menjamo irinu / visinu slike, u
smanjivanja slike.
zavisnosti da li smo izabrali apsolutni
Prilikom proirivanja
ili relativni nain unosa. Pored njega
slike, moemo izabnalazi se polje za izbor merne jedinice
rati boju kojom e
za irinu.
biti proiren poza- Relative - Ako je ova kockica puna,
dinski
lejer.
To
vrednosti unosimo kao relativne, a ako
moe biti radna
je prazna kao apsolutne
boja
(Foreground) Anchor - Klikom na jednu od devet kockica
ili boja pozadine
biramo taku sidrenja u odnosu na koju
(Background) iz palee ivice biti pomerane
te, bela, crna, siva ili Canvas extension color - Polje u kome
bilo koja druga boja
biramo boju kojom e biti proiren
(Other.. - otvorie se
pozadinski lejer slike ukoliko postoji
Color Picker prozor
za izbor boja sa kojima radimo). Ukoliko slika nema pozadinski
lejer, bie proirena providnim pixelima.
Rad u prozoru Canvas Size moemo u
VIDI POGLAVLJA
svakom trenutku prekinuti klikom na "Crtanje i retuiranje"
na strani 115
dugme Cancel ili pritiskom na taster Esc.
91
Promena veliine - IMAGE SIZE

K
omanda Image Size nalazi se u Image meniju i koristimo je za promenu veliine i rezolucije
slike. Bez obzira na svoj mali" prozor sa relativno malo opcija, iza nje se krije moan
sistem za promenu veliine i rezolucije slika. U prozoru sa opcijama komande Image Size
jasno se vidi odnos izmeu veliine slike u pixelima, veliine prikazane slike i rezolucije.
Promenu veliine slike zvaemo skaliranje.
Pixel Dimensions - Veliina slike

iskazana kao zauzeta memorija.
Width / Height - Polja za unos nove
veliine slike u takama (pixels)
ili procentima (Percent)
Document Size - Unos dimenzija
slike
Width / Height - Polja za unos
novih dimenzija slike u mernim
jedinicama. Pored njih nalaze se
polja za izbor mernih jedinica.
Resolution - Polje za unos rezolucije
slike. Pored njega je polje za
izbor merne jedinice rezolucije
(pixela po inu ili centimetru)
Scale Styles - Izabraemo ovu opciju
ako hoemo da i vrednosti u
stilovima lejera budu skalirane
Constrain proportions - Opcija za
zakljuavanje proporcija slike
Resample image - Ako ova opcija
nije izabrana, ne menjaju se
dimenzije u pixelima, ve samo
odnos izmeu rezolucije i
prikazane veliine. Pored nje je
polje za izbor metoda skaliranja
slike.
Skaliranje bez promene veliine slike u

pixelima
Ova vrsta skaliranja zakljuava" proporcije slike i

odnos veliine prikazane slike i rezolucije. Korisna je
kada hoemo samo da prepravimo rezoluciju slike,
bez diranja veliine u pixelima. Na primer, dobili smo
skeniran slajd dimenzija 36x24mm u 4000 pixela
po inu (ppi), a hoemo da rezoluciju prilagodimo
standardu pripreme za tampu - 300 ppi (dimenzije
prikazane slike e se promeniti u 480x320mm, odnosno
48x32cm). Pri tom sama slika (njeni pixeli) nee biti
ni taknuta". Ovakva vrsta skaliranja je trenutna, jer se
u samoj slici ne menja nita - menjaju se samo podaci o njenom prikazivanju.
iskljuiemo opciju Resample image - polja za unos dimenzija u pixelima e nestati, a irina,
visina i rezolucija e biti vezani lancem".
Skaliranje sa promenom veliine slike u pixelima

Ovde je na delu via matematika" i vidi se surova snaga" raunara - teramo Photoshop
da izmilja" pixele. alu na stranu, ono to i jeste - izmiljanje pixela nove slike na osnovu
analize pixela stare slike. Kada smanjujemo sliku, Photoshop mora da odlui koje pixele
e odbaciti, koje nee, a koje e da promeni. Te odluke se vre na osnovu analize okolnih
92

pixela i prorauna najverovatnije vrednosti boje za novi pixel. Kod poveanja, situacija je jo
komplikovanija - Photoshop analizira grupu po grupu pixela i smilja" koje e pixele umetnuti
izmeu njih, a da pri tom maksimalno sauva izgled i otrinu slike, kao i da nova slika ne
izgleda krzavo". Kod velikih i kompleksnih slika ovo moe da bude vremenski veoma trajna
operacija koja e potpuno zaokupiti raunar.
Izbor metoda skaliranja

Kod skaliranja sa promenom veliine u pixelima postoji vie metoda izraunavanja. Svaki od
njih ima svoje prednosti i mane - neki metodi su bri, neki rade bolje.
Nearest Neighbour - Vremenski najbri i najneprecizniji metod - koristi se kod skaliranja crtea
i slika sa veoma kontrastnim granicama boja kada elimo da sauvamo otrinu tih granica
po svaku cenu - rezultat su esto veoma krzave slike".
Bilinear - Srednje" reenje kod odnosa kvalitet/vreme. Retko se koristi, ali ga preporuujemo
kao dobru utedu vremena ako, na primer, uveavamo sliku za potrebe tampanja na
plakatima ili bilbordima za koje smo sigurni da nee biti posmatrani iz blizine.
Bicubic - Standard - Najsporiji i najzahtevniji metod koji ima najkvalitetniji rezultat i najfinije
polutonove. Preporuujemo ovaj metod, osim u specijalnim sluajevima
Bicubic Smoother - Kao Bicubic, sa mekim polutonovima za potrebe uveanja slika.
Bicubic Sharper - Kao Bicubic, sa veom otrinom za potrebe smanjenja slika.
Postupak skaliranja
U Image meniju kliknuemo na opciju Image Size.
Ako ne elimo da menjamo proporciju slike, neka kockica
pored opcije Constrain Proportions bude selektovana (ima znak)
- pojavie se znak lanca" izmeu polja za irinu i visinu slike.
Ako elimo da menjamo veliinu u pixelima, neka kockica
pored opcije Resample bude selektovana (ima znak) - pojavie
se znak lanca" izmeu polja za irinu i visinu slike i rezolucije,
a polja za unos dimenzija u pixelima e nestati.
Ako elimo da prilikom skaliranja budu skalirani i parametri u
stilovima lejera, neka kockica pored opcije Scale Styles bude
selektovana (ima znak).
Uneemo nove dimenzije slike - u pixelima, procentima ili
mernim jedinicama u polja pod oznakama Width - irina i Height
- visina. Ako su polja vezana" unoenjem vrednosti u jedno
polje automatski e se menjati vrednost u drugom.
Uneemo novu rezoluciju slike u polje pod oznakom Resolution ako je iskljuena opcija Resample, videemo kako se automatski
menjaju podaci u Width i Height.
Izabraemo metod skaliranja - preporuujemo Bicubic.
Kliknuemo na dugme OK.
U svakom momentu moemo prekinuti skaliranje pritiskom na
taster Esc.
93
Okretanje slika - ROTATE CANVAS

K
omande za okretanje slika nalaze se pod opcijom Rotate Canvas u Image meniju, koja
otvara dodatni meni sa opcijama za okretanje:
180O - Okretanje slike naopake"

90O CW - Okretanje slike za 90 stepeni u smeru kazaljke na satu
90O CCW - Okretanje slike za 90 stepeni u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu
Arbitrary... - Okretanje slike za proizvoljan ugao
Flip Canvas Horizontal - Okree sliku kao u ogledalu" horizontalno
Flip Canvas Vertical - Okree sliku kao u ogledalu" vertikalno
Okretanje slike za proizvoljan ugao

Za razliku od ostalih komandi za okretanje, koje ne
oteuju" sliku ve samo menjaju raspored njenih redova
i kolona taaka, okretanje za proizvoljan ugao, slino
skaliranju, prisiljava Photoshop da preraunava nove pixele
slike, pri tom po potrebi umekavajui ivice. Sama povrina
slike bie uveana na veliinu pravougaonika u koji staje"
okrenut pravougaonik slike. Ako slika ima pozadinski lejer,
dodatne trouglaste povrine bie popunjene bojom koja je
definisana kao boja pozadine.
Komanda za proizvoljno okretanje je Arbitrary.. iz podmenija
opcije Rotate Canvas iz Image menija. Tada e se otvoriti
prozor u kome unosite ugao (u stepenima) za koji hoete
da okrenete sliku, i birate da li za taj ugao slika treba da
bude okrenuta u smeru kretanja kazaljke na satu (CW) ili
suprotno od njega (CCW).
Na slici desno je na Ducky okrenut za 15 stepeni u pravcu
kazaljke na satu, a za boju pozadine pre rotiranja izabrana
je siva boja.
DOMAI ZADACI
Otvoriti fajl Vacation.tif" iz foldera Samples"
Isei preostale dve slike i snimiti ih u folder Moji Photoshop Primeri" pod imenima
Palma.tif" i Plaza.tif"
Otvoriti fajl Ranch House.jpg" iz foldera Samples"
Pomou alatke Crop koristei Perspective opciju napraviti sliku sa deformisanom
perspektivom (na primer, da linija za isecanje izgleda kao obrnuti trapez) i snimiti je
u folder Moji Photoshop Primeri" pod imenom Kriva vrata.psd".
94
Nekoliko saveta
NEMOJTE MNOGO PUTA POVEAVATI, SMANJIVATI I OKRETATI SLIKU - Svaki put kada skalirate
sliku, bilo da je uveavate ili smanjujete, vi naruavate njen kvalitet i otrinu. Zato odredite
jednom koja je eljena veliina slike i odmah je skalirajte na tu veliinu. Isto vai i za
okretanje slike za proizvoljan ugao.
KAD GOD MOETE, RADITE U ORIGINALNOJ VELIINI - Preporuujemo da slike koje ete koristiti
za vie namena, kad god moete obraujete u njihovim izvornim veliinama (mislimo na
veliinu u pixelima) i da ih kao takve sauvate. Posle ih poveavajte i smanjujte u zavisnosti
od potreba
NE MOETE OD BLATA NAPRAVITI TORTU - Tipian sluaj: Evo ovu sliicu (320x200 pixela)
emo uveati na naslovnu stranu asopisa" - to bi zahtevalo uveanje od 10 puta, a
Photoshop ipak nije arobnjak" da izmisli toliku koliinu dodatnih taaka a da rezultat i
dalje na neto lii. Ta mala slika ne sadri u sebi dovoljno informacija o detaljima - kosa na
slici za linu kartu kada se uvea 10 puta lii na runu tamnu fleku.
PALJIVO SA SKENIRANIM TAMPANIM SLIKAMA - Slike se tampaju pomou rastera (mrea
taaka), i u sebi ve sadre samo onoliko detalja koliko je neophodno da dobro" izgledaju
normalnom oku. Obavezan postupak nakon njihovog skeniranja je blago zamuenje" ne
bi li se ti rasteri sakrili. Ne preporuujemo da takve slike uveavate vie od 50%.
DELJENJE SA 100" - Standardna rezolucija slika namenjenih tampi je 300 ppi (pixela po inu),
to je oko 118 pixela po centimetru. Da biste brzo procenili u kojim dimenzijama je mogue
odtampati sliku, podelite njene dimenzije u pixelima sa 100 i dobiete pribline dimenzije
u cm. Primer: sliku sa digitalne kamere od 1600 x 1200 pixela je mogue odtampati bez
gubitka kvaliteta do dimenzija 16 x 12 cm. Ovo nije potpuno tano, ali je greka u realnom
ivotu zanemarljiva, a postupak je zgodan za brzu procenu.
95
96
OBRADA I KOREKCIJA BOJA
Korekcija boja
R
etko se deava da je slika koju smo otvorili toliko savrenih i izbalansiranih boja da
na njoj ne elimo ba nita da promenimo. Obino su slike pretamne, presvetle,
povukle u plavo", neubedljive" ili jednostavno nisu onakve kakve bismo eleli. Zbog toga
nam Photoshop nudi veliki izbor komandi i alata pomou kojih moemo skoro svaku sliku
napraviti da bude onakva kakvu smo eleli". Sve komande koje emo obraditi u ovom
poglavlju nalaze se u podmeniju Adjustments menija Image.
Osvetljenje i kontrast - BRIGHTNESS / CONTRAST
Na ovakav vid podeavanja smo navikli jer sline

komande postoje na svakom televizoru. Sa njom
emo brzo i bez velike preciznosti promeniti
osvetljaj i kontrast slike:
Prozor otvaramo tako to kliknemo na opcije
menija: Image Adjustments Brightness/
Contrast
Pomou klizaa Brightness posvetljavamo ili potamnjujemo sliku.
Pomou klizaa Contrast pojaavamo ili smanjujemo kontrast slike.
Umesto da pomeramo klizae, u polja iznad njih kucamo vrednosti od -100 do +100
Kada je polje Preview izabrano, slika e se automatski menjati dok radimo sa opcijama
ovog prozora, pokazujui nam odmah rezultate promena.
Po zavretku promena, kliknuemo na dugme OK. Ako elimo da prekinemo rad u prozoru
i da otkaemo sve promene, kliknuemo na Cancel. Ako u toku rada u prozoru pritisnemo
taster Alt, dugme Cancel promenie se u Reset kojim moemo ponititi promene bez
izlaska iz prozora.
Korekcija balansa boja - COLOR BALANCE

Ovom komandom brzo (i ne ba tako precizno)
menjamo kolorit slike.
menija: Image Adjustments Color Balance
Pomou tri klizaa pomeramo" kolorit slike
za balans cian-plave i crvene, magente i
zelene i ute i plave.
Iznad klizaa nalaze se tri polja za unos
njihovih vrednosti u istom redosledu.
Ispod klizaa, u grupi Tone Balance biramo da li se pomeranje boja odnosi na svetle
tonove (Highlights), srednje tonove (Midtones) ili tamne tonove (Shadows).
Ako je izabrana opcija Preserve Luminosity, Photoshop e nastojati da ouva postojeu
osvetljenost slike, jer inae pomeranje balansa izaziva i njenu promenu.
99
Obrada i korekcija boja

Po zavretku promena, kliknuemo na dugme OK. Za prekid rada u prozoru i otkazivanje
svih promena, kliknuemo na Cancel. Ako u toku rada pritisnemo taster Alt, dugme Cancel
promenie se u Reset kojim moemo ponititi promene bez izlaska iz prozora.
Promena spektra boja - HUE / SATURATION

Komanda Hue / Saturation omoguava nam da
odjednom menjamo sve boje na slici, kao i da
ih pretvorimo u polutonove samo jedne boje.
opcije menija: Image Adjustments Hue /
Saturation.
Pomou klizaa Hue pomeramo boje slike.
Pomou klizaa Saturation pojaavamo ili
smanjujemo intenzitet boja.
Pomou klizaa Lightness posvetljavamo ili
potamnjujemo celu sliku.
Iznad klizaa nalaze se polja u koja moemo otkucati vrednosti umesto da ih pomeramo.
U dnu prozora vidimo dve trake spektra boja. Gornja predstavlja originalni spektar, a donja
spektar posle pomeranja klizaa Hue.
Dugme Save koristimo da podeavanja iz prozora snimimo u fajl da bismo ih kasnije
koristili. Fajl e imati ekstenziju .ahu
Dugme Load koristimo da uitamo neko podeavanje prozora koje smo ranije snimili.
Opcijom Colorize, ako je izaberemo, sve boje pretvaramo u polutonove jedne boje, pri
emu boju odreujemo pomou klizaa Hue, Saturation i Lightness.
Opcijom Preview, ako je izaberemo, u toku rada odmah vidimo i promene na slici.
Dugmad OK, Cancel i Alt+Cancel, kao i opcija Preview imaju iste funkcije kao i u prethodnim
komandama.
Promena boja samo na delu spektra

Komandom Hue / Saturation moemo menjati i boje samo na
pojedinom delu spektra (samo neke boje na slici). Koristimo polje
za izbor Edit: pomou koga biramo da li emo raditi promene na
celom spektru boja (Master) ili na pojedinim njegovim delovima
(Reds, ..., Magentas). Pri tome, ako izaberemo neki od delova
spektra, izmeu dve trake spektra pojavie se graninici koji
oznaavaju deo spektra na kome radimo. Ove graninike takoe
moemo pomerati da bismo postigli rezultat koji elimo.
Komanda DESATURATE
Komandom Desaturate sve boje slike pretvaramo u polutonove
sive boje - isto kao da smo u Hue / Saturation prozoru kliza
Saturation pomerili potpuno na levo.
100
Brza vizuelna korekcija slike - VARIATIONS
Komandu Variations koristimo kao vizuelnu kombinaciju prethodno navedenih komandi.

Izborom ove komande iz Adjustments podmenija menija Image, otvorie se prozor Variations:
U gornjem delu prozora vidimo dve sliice: Original, koja predstavlja originalnu sliku i
Current Pick, koja predstavlja nau do sada uraenu korekciju. Ispod njega je zvezda" od 7
slika, od kojih je srednja Current Pick, a okolne predstavljaju mogue promene boja. Sa desne
strane vidimo tri sliice, od kojih je srednja Current Pick, gornja je svetlija (Lighter) a donja
tamnija (Darker). Promene izvodimo tako to kliknemo na sliicu koja ilustruje promenu, pri
emu ona postaje Current Pick, a ostale se menjaju da bi ilustrovale promene na odnosu na
nju. U gornjem delu prozora biramo na ta se odnose promene: na svetle (Highlights), srednje
(Midtones) ili tamne tonove (Shadows), ili samo na intenzitet boja (Saturation). Ispod se nalazi
kliza kojim podeavamo korak promena (FineCoarse). Opcijom Show Clipping Photoshop
oznaava boje koje su toliko promenjene da ne mogu biti prikazane ili odtampane. Dugme
Save snima podeavanja iz prozora (ekstenzija fajla bie .ava), a dugme Load uitava ranije
snimljena podeavanja. Klikom na dugme OK potvrujemo promene na slici, a dugmetom
Cancel (Reset ako drimo pritisnut Alt taster) ponitavamo promene sa zatvaranjem prozora
ili bez zatvaranja.
101
Analiziramo boje na slici - paleta HISTOGRAM
ta je histogram?
Histogram je grafikon koji nam daje informaciju o tome koliko je koja nijansa boje zastupljena
na slici i uz malo iskustva postaje korisna alatka pomou koje brzo moemo ustanoviti
kako treba korigovati boje da bi slika izgledala bolje. Svaka
vertikala u grafikonu predstavlja koliinu taaka na slici
koje su osvetljene odreenim intenzitetom (od najtamnijih
do najsvetlijih tonova, s leva na desno) Uporeujui razne
izglede histograma za razne slike (dobre, presvetle i
pretamne), dolazimo do zakljuka kako treba da izgleda
histogram za sliku koja ima dobar tonski raspored: pokriveni
svi nivoi osvetljenosti, sa manjim brojem taaka u najtamnijoj
i najsvetlijoj zoni i relativno ravnomernom raspodelom po
srednjem delu, sa nekoliko vrhova". Na vrhu strane vidimo tri
slike sa njihovim histogramima: normalno osvetljenu (levo),
previe svetlu (sredina) i pretamnu (desno). Vidimo da na
dve loe" slike nedostaju po celi delovi raspona.
Paleta Histogram
Prikazujemo je tako to kliknemo na meni View, pa
izaberemo opciju Histogram, ili tako to kliknemo na njen
jeziak.
U meniju palete moemo otvoriti meni opcija palete u kome
biramo izgled palete
U ovom meniju takoe biramo i da li elimo prikaz kanala
histogramima u boji (Show Channels in Color) i prikaz
statistikih podataka (Show Statistics). Kada izvodimo
promene na slici, ova paleta e nam u sivoj boji odmah
oslikati promene na histogramu.
102
Precizno podeavanje tonalnog raspona - LEVELS

Za razliku od prethodnih komandi
kojima smo ili grubo podeavali boje na
slici, ili ih etali" po spektru, komandom
Levels moemo izvoditi veoma precizna
podeavanja svetlih, srednjih i tamnih
tonova slike, i to kako za celu sliku tako
i za svaki kanal boja ponaosob.
Prozor otvaramo tako to kliknemo
na
opcije
menija:
Image
Adjustments Levels.
U vrhu prozora vidimo polje u kome
biramo da li radimo na svim kanalima
odjednom (RGB ili CMYK), ili na
pojedinom kanalu boja.
U
sredini prozora vidimo histogram za izabrano podruje rada (cela slika ili pojedini kanal
boja). Ispod njega je kliza sa tri strelice koje oznaavaju budui najtamniji ton (krajnja
leva crna stelica), srednji ton (srednja, siva strelica) i najsvetliji ton (krajnja desna bela
strelica). Pomeranjem ovih strelica korigujemo kontrast i osvetljenost slike.
Pomeranjem krajnje leve strelice na desno potamnjujemo sliku
- odreujemo koji e tamni ton postati ista crna boja.
Pomeranjem krajnje desne strelice posvetljavamo sliku - biramo
koji e od svetlih tonova postati nova bela boja na slici.
Pomeranjem srednje strelice potamnjujemo ili posvetljavamo
sredne tonove na slici. Njome takoe posvetljavamo ili
potamnjujemo sliku, ne dirajui najsvetlije i najtamnije tonove.
Iznad histograma nalaze se tri polja za numeriki unos poloaja
strelica po istom rasporedu kao i strelice.
U dnu prozora nalazi se siva rampa sa klizaem koji ima dve
strelice: crnu (levu), kojom posvetljavamo celu sliku ako je
pomerimo u desno i belu (desnu) koju kada je pomerimo u levo,
potamnjujemo celu sliku dodajui joj sivu boju.
Opcijom Preview promene vidimo odmah na slici.
Tri dugmeta sa pipetama koriste se da direktno sa slike
izaberemo najtamniji (leva) ili najsvetliji (desna pipeta) ton.
Srednja pipeta slui za izbor budueg neutralno sivog" tona na
slici. Pipete koristimo tako to kliknemo na njih, kursor mia e
se promeniti u , i njime kliknemo na ton na slici.
D
ugmad Save i Load koriste
Preporuujemo da budete
paljivi sa posvetljavanjem
se za snimanje i uitavanje
i potamnjivanjem jer lako
podeavanja (ekstenzija fajla
moete izgubiti detalje u
je .alv).
svetlim
i tamnim bojama (na
Dugmad OK, Cancel i Alt+Cancel
primer,
fine prelive u snegu
imaju iste funkcije kao i u
ili
tamne
prelive u senkama).
prethodnim komandama.
103
Komanda CURVES
Za razliku od svih ostalih komandi za korekciju boja i osvetljaja, komanda Curves nam prua
apsolutnu kontrolu nad svakim nivoom osvetljenja slike. Princip rada sa komandom Curves
je crtanje dijagrama promene polutonova. Ovo je veoma napredna komanda i objasniemo
je samo u grubim
crtama:
Prozor
otvaramo
tako to kliknemo
na opcije menija:
Image Adjustments
Curves.
U vrhu prozora
nalazi se polje u
kome biramo da
li radimo sa svim
kanalima
boja
odjednom (RGB ili
CMYK), ili samo na pojedinom kanalu.
Za fine tonalne korekcije dovoljne
Centralni deo prozora zauzima dijagram
su male promene u izgledu
promene polutonova. Boje korigujemo crtanjem ili
dijagrama (kao na desnoj slici
prozora). Jako deformisane krive
pomeranjem linije dijagrama.
ili
one nacrtane slobodnom rukom
Dugme Save snima podeavanja iz prozora u fajl
najee
se koriste za postizanje
(ekstenzija je .acv), dugme Load uitava ranije
zanimljivih
efekata.
snimljena podeavanja.
Dugmad OK, Cancel i Alt+Cancel imaju iste funkcije kao i u prethodnim komandama.
Automatske korekcije na slici

Za bri rad Photoshop prua tri opcije menija Adjustments kojima moemo izvriti brze
automatske korekcije osvetljaja, kontrasta ili kolorita na slici:
Auto Levels e automatski podesiti slike po kanalima boja odsecajui" najsvetlije i
najtamnije tonove za svaki kanal ponaosob.
Auto Contrast e automatski podesiti globalni kontrast slike odsecajui" najsvetlije i
najtamnije tonove.
Auto Color komanda radi samo u RGB sistemu i automatski e podesiti boje i kontrast na
slici pronalazei najsvetlije i najtamnije tonove i menjajui ih u belu i crnu boju. Takoe e
pokuati da nae boju za koju e pretpostaviti da je neutralno siva i promenie boje na
slici tako da ta boja postane neutralno siva.
Rezultati ovih komandi su esto veoma prenaglaeni, prejaki su kontrasti, a u velikom broju
sluajeva potpuno promaeni (presvetli, pretamni ili sa potpuno i neprirodno ispomeranim"
bojama). Automatske komande su predviene za one slike kod kojih je potrebna minimalna
korekcija da bi izgledale dobro, i za to ih treba i koristiti.
104
Popravljamo senke - SHADOW / HIGHLIGHT

Komanda
Shadow/Highlight
koristi
posebne matematike algoritme pomou
kojih prepoznaje" koje povrine pripadaju
senkama a koje povrinama koje su
previe svetle. Ova komanda radi samo u
RGB kolornom sistemu.
opcije menija: Image Adjustments
Shadow/Highlight.
Kliknemo na opciju Show More Options
da bi nam prozor prikazao sve svoje
opcije kao na slici levo.
Klizaem Ammount u poljima Shadows i
Highlights odreujemo koliinu rasvetljavanja senki, odnosno potamnjivanja
presvetlih povrina.
Klizaem Tonal Width u poljima Shadows
i Highlights odreujemo raspon tonova
koji e biti tretirani kao pretamni ili
presvetli.
Klizaem Radius u poljima Shadows i
Highlights odreujemo koliko e taaka
oko pojedine take Photoshop ispitati
da utvrdi pripada li ta taka pretamnim
ili presvetlim povrinama.
Klizaem Color Correction u polju
Adjustments odreujemo koliko e
jarke biti boje koje smo posvetleli ili
potamneli.
Klizaem Midtone Contrast u polju Adjustments odreujemo
kontrast srednjih tonova slike.
U polja Black Clip i White Clip u polju Adjustments unosimo koliko
e najtamnijih i najsvetlijih tonova biti odseeno" ime e biti
povean kontrast slike (savetujemo da ovo ne menjate).
Klikom na dugme Save as Defaults podeavanja prozora
snimamo kao nova osnovna podeavanja. U bilo kom trenutku
moemo vratiti ona osnovna podeavanja koja su stigla uz
Photoshop" tako to emo drati taster Shift i kliknuti na to
dugme.
Klikom na dugme Save snimamo podeavanja prozora u fajl da
bismo ih kasnije ponovo koristili (ekstenzija je .shh). Klikom na
dugme Load uitavamo ranije snimljena podeavanja.
Dugmad OK, Cancel i Alt+Cancel, kao i opcija Preview imaju iste
funkcije kao i u prethodnim komandama.
105
Komanda MATCH COLOR

Komandu Match Color koristimo da usaglasimo
boje jedne slike na osnovu boja druge. Na primer,
dva portreta od kojih je jedan dobar, a drugi je
povukao u plavo" zbog razliitog osvetljenja pri
kome je snimljen. Ova komanda radi samo u
RGB kolornom sistemu.
Da bismo usaglasili boje, treba da otvorimo
obe slike (dobru i lou") i sliku koju hoemo da
korigujemo (lou") dovedemo u prvi plan.
opcije menija: Image Adjustments
Match Color.
U polju Source biramo sliku koja e nam biti
uzorak na osnovu koga izvodimo korekciju.
U podruju prozora Image Options podeavamo
kako i koliko hoemo da korekcija bude
izvrena pomou sledeih opcija:
Luminance - pomou klizaa posvetljavamo ili potamnjujemo sliku koju menjamo .
Color Intensity - pojaavamo ili smanjujemo intenzitet boja na slici koju menjamo.
Fade - poveavanjem ove vrednosti smanjujemo intenzitet promena na slici.
Normalize - ako izaberemo ovu opciju, Photoshop e pokuati da izbalansira boje.
komandama.
Bez obzira to ova komanda mnogo obeava", ona esto moe dovesti do neoekivanih i
nepredvidljivih rezultata jer se bazira na statistikoj analizi boja, a ne na vizuelnom doivljaju.
Ipak, pogotovo u kombinaciji sa korienjem selekcija, moe biti veoma korisna.
Komanda PHOTO FILTER

Ova komanda simulira obojene filtere koji se stavljaju
ispred objektiva foto-aparata da bi se korigovale boje u
toku samog snimanja.
Prozor
otvaramo
tako
to
kliknemo
na
opcije
menija:
Image
Adjustments
Photo Filter.
U prozoru biramo neki od standardnih" fotografskih
filtera (opcija Filter), ili zadajemo boju filtera tako to
emo izabrati opciju Color i kliknuti na obojeni kvadrat
pored nje.
Opcijom Density zadajemo gustinu" filtera
Opcijom Preserve Luminosity uvamo osvetljenost (korienje filtera potamnjuje sliku).
komandama.
106
Komanda CHANNEL MIXER

U retkim sluajevima bie nam potrebno da zarad
korigovanja boja ili postizanja efekata manipuliemo
samim kanalima boja u slici tako to emo ih posvetljavati,
potamnjivati ili dodavati jedan u drugi.
Prozor otvaramo tako to kliknemo na opcije menija:
Image Adjustments Channel Mixer.
U vrhu prozora biramo jedan od kanala boja koji elimo
da promenimo (Output Channel).
U zavisnosti da li je sistem boja u kome radimo RGB
ili CMYK, u srednjem delu prozora (Source Channels)
imaemo tri ili etiri klizaa sa pripadajuim poljima za
unos kucanjem. Pomerajui ove klizae levo-desno meamo postojee kanale boja.
Ispod klizaa sa kanalima nalazi se kliza Constant kojim posvetljavamo ili potamnjujemo
izabrani izlazni kanal.
Dugmetom Save snimamo podeavanja iz prozora (ekstenzija je .cha), dugme Load uitava
snimljena podeavanja, dugmad OK, Cancel i Alt+Cancel imaju istu funkciju kao i u ranije
opisanim komandama.
Komanda SELECTIVE COLOR

Komanda Selecive Color pojaava ili smanjuje intenzitet neke od osnovnih boja u slici.
Prozor otvaramo tako to kliknemo na opcije menija: ImageAdjustmentsSelective Color.
U vrhu prozora biramo neku od boja koju elimo da promenimo
(Colors).
U centralnom delu prozora vidimo etiri klizaa (sa pripadajuim
poljima za unos kucanjem) ijim pomeranjem dodajemo ili
oduzimamo boje boji koju menjamo. Pri tom Phostoshop uzima
u obzir koliko je boja na slici bliska boji koju smo izabrali i
primenjuje zadatu promenu u tom odnosu.
U dnu prozora su opcije za izbor metoda primene promena :
Relative - proporcionalna sadraju boje u boji koju menjamo
Absolute - promena u iznosu
koji smo namestili
Dugmetom Save snimamo
podeavanja iz prozora
(ekstenzija je .asv), dugme
Load uitava snimljena
podeavanja, dugmad OK,
Cancel i Alt+Cancel imaju
istu funkciju kao i u ranije
opisanim komandama.
107
Mogue primene komande SELECTIVE COLOR

eljena korekcija
Reenje
Da nebo ne bude
ljubiasto
Oduzeemo Magentu iz Blues" i Cyans"

Po potrebi, dodaemo Cyan u Blues" i Cyans"
Da trava deluje sveije

zeleno
Oduzeemo Magentu i malo Cyana iz Greens" i Yellows"

Po potrebi, dodaemo Yellow u Greens" i Yellows"
Da crep bude crveniji
Dodaemo Magentu i Yellow u Reds"
Da sneg bude svetliji
Oduzeemo Magentu i malo Cyana iz Whites"
Da senke budu crnje
Dodaemo Black u Blacks"
Komanda REPLACE COLOR

Komanda Replace Color je u stvari proirena verzija
komande Hue/Saturation kod koje vizuelno (pomou
pipeta) biramo boje koje emo menjati.
Prozor otvaramo klikom na opcije menija:
Image Adjustments Replace Color.
U vrhu prozora vidimo tri dugmeta sa pipetama
kojima biramo boje koje emo menjati:
izbor
boje,
dodavanje boje u izbor i
oduzimanje
boje iz izbora. Boju koju emo menjati biramo
tako to pipetom kliknemo u boju (na slici ili u
smanjenom prikazu slike u centru prozora) koju
elimo da menjamo. Boju
koju menjamo moemo
izabrati i direktno klikom
na obojeni kvadrat (Color)
u vrhu ekrana - otvorie se
Color Picker.
U sredini prozora biramo
da li e nam biti prikazan
izbor boja koje menjamo
(Selection) ili smanjeni
prikaz slike (Image).
Klizaem Fuzziness po
deavamo koliki raspon slinih boja e takoe biti izabran
za menjanje (to je vea vrednost, vie e slinih boja biti
izabrano).
Rad na izmeni boja je isti kao kod komande Hue/Saturation.
Dugmetom Save snimamo podeavanja iz prozora (ekstenzija
je .axt), dugme Load uitava snimljena podeavanja, dugmad
OK, Cancel i Alt+Cancel imaju istu funkciju kao i u ranije opisanim
komandama.
108
Komanda GRADIENT MAP

Komanda Gradient Map koristi se za postizanje
zanimljivih efekata na slici. Ona e zameniti boje
na slici prelivima iz zadatog gradijenta.
menija: Image Adjustments Gradient Map.
U vrhu prozora vidimo prikaz trenutno izabranog
preliva (gradijenta), pored koga se nalazi dugme
sa strelicom koje otvara panel za izbor preliva.
Ako kliknemo na sam preliv, otvorie se prozor Gradient Editor u kome menjamo ili kreiramo
nove prelive.
U dnu prozora moemo izabrati jednu od dve opcije: Dither, koja e preliv uiniti finijim, i
Reverse, koja e preokrenuti redosled boja u prelivu.
VIDI POGLAVLJE
Dugmad OK, Cancel i Alt+Cancel imaju istu funkciju kao i u ranije "Crtanje i retuiranje"
na strani 133
opisanim komandama.
Komanda POSTERIZE
Komanda Posterize koristi se za smanjivanje broja korienih boja
u slici. U prozoru koji e se otvoriti kada kliknemo na opcije menija
Image Adjustments Posterize uneemo eljeni broj nijansi po
kanalu slike (najmanji broj nijansi je dve: crna i bela; tri nijanse znae
bela, siva i crna po svakom kanalu itd.). Korienjem ove komande
moemo postii razne zanimljive efekte sa slikom (na primer, kao da je slika pravljena kola
tehnikom).
Komanda THRESHOLD
Komanda Threshold koristi se za pravljenje grafika
(slika koje se sastoje iskljuivo od crne i bele boje,
bez polutonova). Sa njom radimo tako to biramo
jedan nivo osvetljenosti slike i njega pretvaramo u
crnu boju, dok svi ostali nivoi postaju bela boja. U
prozoru koji e se otvoriti kada kliknemo na opcije
menija Image Adjustments Threshold pomou
histograma izabraemo tonalni nivo koji elimo da
pretvorimo u crnu boju.
Komande INVERT i EQUALIZE

Komanda Invert pravi negativ slike, dok komanda Equalize ravnomerno rasporeuje tonove
slike po svim nivoima osvetljenosti (ova komanda se veoma retko koristi).
109
Kada da koristimo koju komandu?

Komandi za korekciju boja je mnogo i dosta njih ima sline funkcije, samo sa razliitim
pristupom ili lakoom korienja. ta emo i kada koristiti u naelu zavisi od tri faktora:
Koju korekciju / korekcije na slici treba da izvrimo - kakav je kvalitet ulazne" slike.
Kakav kvalitet izlazne slike / slika treba da ostvarimo.
Koliko vreme imamo na raspolaganju da zavrimo zadati posao.
Druga i trea stavka su meusobno povezane, jer jedno je kada treba da obradimo veliki
broj fotografija za potrebe nekog web-sajta ili asopisa kod koga su slike relativno sporedna
stvar, a drugo kada imamo zadatak da obradimo nekoliko vrhunskih fotografija za potrebe
kvalitetne tampe u katalozima, kalendarima i sl. Imajui to u vidu, evo nekoliko smernica:
Kao potpuno amaterske" smatramo komande Brightness/Contrast i Color Balance jer pruaju
najmanju kontrolu nad onim to radimo. Umesto prve mnogo je bolje koristiti komandu
Levels, a umesto druge Variations ili Hue/Saturetion. U grupu nepreciznih" komandi takoe
spada i komanda Match Color (korisna, ali sa prilino nepredvidljivim rezultatima).
Za brzu obradu preporuujemo sledeu bateriju" komandi: automatske korekcije
(Auto Levels, Auto Conrast i Auto Color), komande Levels, Variations i Hue/Saturation.
Eventualno nam jo moe pomoi i komanda Shadow/Highlight kada u nekoj slici treba
rasvetliti tamne povrine. Ovde bismo takoe mogli svrstati i komandu Photo Filter.
Precizne komande sa kojima emo imati maksimalnu kontrolu nad slikom i bojama su
(ponovo) Levels, Curves (maksimalna kontrola, ali zahteva poznavanje i iskustvo),
Shadow/Highlight, Selective Color, Channel Mixer (u posebnim sluajevima) kao i komanda
Replace Color.
Komande za postizanje posebnih efekata su Gradient Map, Threshold, Invert i Posterize.
Komande za obradu boja, selekcije i lejeri

Svaka komanda e se uvek izvriti samo na aktivnom" lejeru.
Ako na slici ili aktivnom lejeru postoji selektovana povrina, komanda e se izvriti samo
nad onim delom slike koji se nalazi unutar selekcije.
Korektivni lejeri
Photoshop nam omoguava da veinu komandi za korekciju boja, umesto da ih direktno
izvrimo na slici, lejeru ili selektovanoj povrini, postavimo kao takozvani korektivni lejer"
(Adjustment Layer). Korektivni lejer moemo zamisliti kao filter" kroz koji gledamo sliku - sama
slika nije izmenjena, ve se iznad nje" nalazi sloj koji je menja. Druga prednost primene
korektivnih lejera je ta to moemo na slici izvriti vie korekcija (npr. Levels, Hue/Saturation i
Selective Color) koje emo smestiti u korektivne lejere preko slike, pa onda eksperimentisati sa
ukljuivanjem ili iskljuivanjem pojedinih korekcija. Takoe, na ovaj nain moemo beskrajno
menjati parametre svake korekcije sve dok je u lejeru a da ne otetimo
VIDI POGLAVLJE
trajno" samu sliku. Korektivni lejeri se prave pomou komandi "Lejeri, tekst i pametni
objekti"
menija: Lazer New Adjustment Layer komanda koju elimo.
na strani
110
145
Promena kolornog sistema

U
praksi e nam se veoma esto desiti da nam slika stigne u jednom kolornom sistemu, a
kao finalna nam treba u drugom. Kolorni sistem promeniemo pomou komandi menija
Image Mode eljeni kolorni sistem koji moe biti:
Bitmap - slika se sastoji iskljuivo od crnih i belih pixela, bez polutonova.
Grayscale - standardna crno-bela slika koja se sastoji od 256 nijansi sive boje
RGB - slika u Red - Green - Blue kolornom sistemu - za prikazivanje na ekranima.
CMYK - slika u Cyan - Magenta - Yellow - Black kolornom sistemu - za tampanje.
Lab - Luminance - a - b kolorni sistem. Retko se koristi.
Indexed Color - svaki pixel slike moe imati iskljuivo jednu od 256 boja koje su zadate u
paleti boja za tu sliku. Koristi se za potrebe grafike za web stranice.
Duotone - specifian sistem koji je namenjen da se jedna Grayscale slika tampa pomou
dve ili vie boja da bi se dobili finiji prelivi ili posebni efekti.
Multichannel - specifian sistem namenjen da se slika tampa pomou dve ili vie
nestandardnih (spot) boja. Retko se koristi.
Moramo imati u vidu da svaki kolorni sistem ima svoje specifinosti i svoja ogranienja.
Takoe, zbog kompleksnosti samih matematikih operacija i primene kolornih profila moramo
znati da ako jednom promenimo kolorni sistem slike, pa ga zatim ponovo promenom vratimo
u prvobitni, neemo dobiti iste kolorne vrednosti koje smo imali na poetku.
Pretvaranje u RGB sistem

U ovaj sistem moemo promeniti sliku iz skoro svih kolornih sistema, i to bez posebnih gubitaka
kvaliteta slike. Izuzetak je mali broj CMYK boja koje padaju izvan RGB kolornog prostora.
Pretvaranje u Grayscale sistem

Pretvaranjem u Grayscale sistem od slike u boji pravimo crno-belu sliku. Osnovni nain
pretvaranja je kada u paleti Channels imamo vidljive sve kanale slike (sliku vidimo kompozitno)
i primenimo komande kako je na poetku navedeno. Tada e kao merilo za raunanje nivoa
zatamnjenosti pojedinih pixela slike biti uzeta globalna osvetljenost tih pixela. Drugi nain je
da u Channels paleti izaberemo samo jedan od kanala boja slike, primenimo komande i tada
e Photoshop jednostavno taj kanal proglasiti za Grayscale sliku, a ostale kanale odbaciti.
Takoe se pre pretvaranja moemo igrati" komandom Channel Mixer sa ukljuenom opcijom
Monochrome.
Pretvaranje u CMYK sistem

Pretvaranje slike u CMYK kolorni sistem je najei izvor razoaranja. Mnogo smo se
namuili, sredili" smo sliku u RGB kolornom sistemu da izgleda fenomenalno, boje su jarke
i sjajne, kliknuli smo na komande menija Image Mode CMYK Color i odjednom je slika
111

postala mrtva", nae divne jarke zelene, plave i ljubiaste boje su postale prljave"... Na
alost, ovo je est sluaj, ali i neizostavan korak kada se slika priprema za tampu. Razlog
razoaranja je injenica da se poprilian deo jarkih boja ne moe predstaviti meanjem
osnovne etiri CMYK boje pomou kojih se tampaju fotografije. Na posao u ovom sluaju
je da sliku tako pripremimo da ona dobro izgleda odtampana sa svim tim ogranienjima. Da
bismo taj posao to bezbolnije i preciznije odradili, na raspolaganju su nam:
Sistem gotovih kolornih profila za razliite vidove tampe, koji ne samo to definiu
parametre za preraunavanje boja, ve i pomou njih imamo prilino taan prikaz boja na
ekranu onako kako e one biti odtampane.
Opcija Proof Setup (Komande menija View Proof Setup eljeni izbor) koristi se za
podeavanje naina prikaza CMYK boja.
Opcija Proof Colors (Komande menija View Proof Colors), koja e kada kliknemo na nju
ukljuiti ili iskljuiti simuliranje CMYK boja kada radimo u drugom kolornom sistemu.
Opciju Gamut Warning (Komande menija View Gamut Warning) koja e obojiti sivom (ili
nekom drugom) bojom sve pixele slike ija boja pada izvan CMYK kolornog prostora.
Upozorenja u svim prozorima za biranje boja i u info paleti za sluaj kada izabrana boja
pada izvan CMYK kolornog prostora.
Tok rada u pripremi slike za tampanje

Za sluaj koji smo gore naveli predlaemo sledei tok obrade:
1. Kalibriemo monitor pomou Adobe Gamma programa i u Color Settings prozoru namestimo
kolorne profile sa kojima emo raditi.
2. Sliku obradimo u RGB kolornom sistemu sa iskljuenim Proof Colors (preporuujemo
korienje korekcionih lejera) i snimimo je tako obraenu. Ako nam je slika bitna za
eventualno kasnije korienje, ovu verziju emo i trajno sauvati.
3. Ukljuimo Proof Colors i Gamut Warning i eventualno jo malo doradimo sliku.
4. Sliku pretvorimo u CMYK kolorni sistem.
5. U CMYK sistemu doradimo kontrast slike (Levels), pojaamo boje (Hue/Saturation) i
proistimo" osnovne boje (Selective Color). Preporuujemo korienje korekcionih lejera.
6. Snimimo finalno obraenu sliku.
Pretvaranje u Duotone sistem

Sliku pretvorimo u Grayscale.
Kliknemo na opcije Image Mode Duotone.
U polju Type biramo izmeu Duotone, Tritone
ili Quadtone.
U sredini prozora nalaze se polja za izbor i
podeavanje boja koje ine Duotone
Klikom na obojene kockice biramo boje elemente Duotona.
Dugme Save, Load, OK, Cancel i Alt+Cancel
imaju istu funkciju kao i kod komandi za
obradu boja.
112
Pretvaranje u Multichannel sistem

Multichannel sistem se koristi kada sliku tampamo pomou vie nestandardnih boja i retko
se koristi. Sliku emo u njega pretvoriti pomou komadi menija Image Mode Multichannel.
Pretvaranje u Indexed Color sistem

Specifinost Indexed Color sistema je ta to pojedini
pixel slike moe imati samo jednu od 256 ili manje boja
koje su unapred zadate pomou palete boja" koja se
snima zajedno sa slikom. Koristi se prvenstveno za slike
namenjene web stranicama zbog male veliine fajlova i
mogunosti da delovi slike budu providni. Sliku moemo
pretvoriti u Indexed Color na sledei nain:
Prozor otvaramo tako to kliknemo na opcije menija:
Image Mode Indexed Color.
U vrhu prozora nalazi se polje Palette u kome biramo
paletu boja koje emo koristiti.
U polju Colors unosimo maksimalni broj boja u paleti (mogue samo za neke od paleta).
U polju Forced moemo izabrati setove boja koje se moraju nai u paleti.
Za slike koje sadre providne povrine, u polju Matte biramo buduu boju pozadine.
U polju Dither biramo nain na koji e Photoshop prilikom pretvaranja pokuati da simulira
nepostojee boje.
Dugmad OK, Cancel i Alt+Cancel imaju istu funkciju kao i kod komandi za obradu boja.
Pretvaranje u Bitmap sistem

Bitmap slika se sastoji iskljuivo od crnih i belih taaka,
bez polutonova u sivoj boji. Ovaj sistem se koristi kada
nam je kao izlazna slika potreban crte ili crno-bela grafika.
S obzirom na to da se slika sastoji samo od dve boje,
kod ovog sistema se moemo igrati" i sa rezolucijama
veim od uobiajenih, a da fajlovi sa slikom ipak budu
zadovoljavajue mali.
Sliku moramo prvo pretvoriti u Grayscale sistem boja.
Kliknemo na opcije menija: Image Mode Bitmap.
U polju Output zadajemo rezoluciju slike posle pretvaranja u Bitmap sistem.
U polju Use zadajemo nain na koji e polutonovi Grayscale slike biti predstavljeni.
Pretvaranje slike iz Bitmap u Grayscale sistem

Prilikom pretvaranja slike iz Bitmap u Grayscale sistem Photoshop e nas upitati za eljeni
koeficijent umanjenja slike. Ako kao koeficijent unesemo 1, dimenzija slike u pixelima ostae
ista.
113
Kolorni profili - primena i promena

K
olorni profili koriste se za definisanje kako e boje na kom ureaju biti prikazane i
matematikog modela za preraunavanje boja kod promene kolornog sistema ili
kolornog profila. Svaka slika bi trebalo da u svom fajlu ima snimljen i svoj kolorni profil. Ovo
ne mora uvek biti sluaj, kao to ni ne mora uvek snimljeni kolorni profil biti onaj u kome mi
radimo ili nam je potreban. Pri otvaranju slike, ukoliko se profil slike ne slae sa profilom koji
smo podesili u Color Settings opcijama, otvorie se prozor Profile Mismatch u kome biramo sa
kojim kolornim profilom emo raditi:
Use the embeded profile - sa tom slikom radiemo u profilu sa kojim je snimljena.
Convert document colors to the working space - boje na slici bie promenjene u novi profil.
Discard the embeded profile - brie informacije o profilu iz slike, a radimo u naem profilu.
Ukoliko slika nema profil, otvorie se prozor Missing Profile sa opcijama:
Leave as is - slika ostaje bez profila, a radimo sa naim profilom.
Assign working profile - boje na slici se ne menjaju, ali slici dodeljujemo na profil.
Assign profile... - boje na slici se ne menjaju, a slici dodeljujemo profil koji biramo iz liste.
U toku rada moemo odluiti da slici dodelimo neki drugi, ili na radni profil, to se postie
komandama menija Image Mode Assign Profile. Pri tome se vrednosti boja na slici nee
promeniti, ve e samo biti prikazane u skladu sa novoizabranim profilom.
Takoe moemo odluiti da boje na slici prevedemo u neki drugi kolorni profil (komande
menija: Image Mode Convert to Profile) pri emu e sve vrednosti boja biti promenjene u
skladu sa novim profilom koji e istovremeno biti i dodeljen slici.
DOMAI ZADACI
Otvoriti fajl ducky.tif" iz foldera Samples"
Koristei komande Hue/Saturation, Selective Color i Replace Color napraviti plavog
Dakija sa utim kljunom i crvenog dakija sa zelenim kljunom i snimiti ih u folder Moji
Photoshop primeri" kao Plavi Ducky.psd" i Crveni Ducky.psd"
Otvoriti fajl Sunflower.psd" iz foldera Samples"
Pretvoriti ga u Grayscale, pa u Duotone uitatavanjem podeavanja iz fajla:
C:\Program Files\Adobe\Adobe Photoshop CS2\Presets\Duotones\Duotones\Process Duotones\
\cyan bl 1.ado
Pretvoriti ga u RGB i snimiti ga u Moji Photoshop primeri" kao Plavi suncokret.
psd".
Otvoriti ponovo fajl Sunflower.psd" iz foldera Samples". Pretvoriti ga u Indexed
Color koristei Local Adaptive paletu i Diffusion Dither. Zatim pomou komande Color
Table promeniti paletu u Spectrum. Pretvoriti sliku u RGB i zadati komandu Invert.
Snimiti ga u folder Moji Photoshop primeri" kao Fluo suncokret.psd".
114
CRTANJE I RETUIRANJE
Crtanje i retuiranje
Alatke, boje, etkice...

P
oto smo postavili veliinu slike koja nam treba i korigovali boje, esto nam se ukazuje
potreba da na slici jo neto popravimo, uklonimo fleke sa skenirane fotografije, obriemo
ice od dalekovoda sa fotografije pejzaa ili da se bavimo kozmetikom" - uklonimo pegicu
sa neijeg lica i popravimo crvene oi" sa fotografije koja je snimljena uz korienje blica.
Sa druge strane, poeleemo i da neto docrtamo na slici, ili ak da otvorimo praznu, belu
sliku i da po njoj crtamo ili slikamo. Photoshop nam prua niz alatki sa mnotvom opcija i
mogunosti. Za poetak emo ih pobrojati i ukratko opisati:
Brush - slikarska etkica, moe imati

mekane ili otre ivice
Pencil - olovka, uvek ima otre ivice
Spot Healing Brush - etkica za leenje"
oteenih povrina
Healing Brush - etkica za leenje"
oteenih povrina kopiranjem uzorka
Patch - zakrpa" za leenje oteenih
povrina kopiranjem uzorka
Color Replacement - etkica za promenu
boja
Red Eye Correction - etkica za
popravljanje efekta crvenih oiju"
Clone Stamp - etkica koja kopira delove
slike
Pattern Stamp - etkica koja umesto boje
koristi teksturu
History Brush - etkica koja umesto boje
koristi neko prethodno stanje slike
Art History Brush - kao prethodna, uz

dodatak slikarskih" efekata
Eraser - gumica - etkica za brisanje
Background Eraser - specijalna etkica za
uklanjanje pozadine
Magic Eraser - alatka za automatsko
uklanjanje pozadine
Paint Bucket - alatka za popunjavanje
povrina bojom ili teksturom
Gradient - alatka za popunjavanje
povrina prelivima boja
Blur - etkica za smanjivanje otrine
Sharpen - etkica za poveanje otrine
Smudge - etkica za zamrljavanje"
Dodge - etkica za posvetljavanje
Burn - etkica za potamnjivanje
Sponge - etkica za promenu intenziteta
boja na slici
Svaka od ovih alatki ima dodatne opcije koje definiu njeno ponaanje i koje se mogu podesiti
u paleti opcija (Options bar). Takoe, korienjem u kombinaciji sa pritisnutim tasterima Shift,
Ctrl i Alt, ili njihovim kombinacijama ove alatke se privremeno menjaju u neke druge ili dobijaju
nove osobine.
Alatke, selekcije i lejeri

Ukratko emo objasniti kako se alatke ponaaju ukoliko na slici postoje lejeri ili selekcija
Alatka sa kojom radimo uvek e crtati" po lejeru koji je trenutno aktivan.
Alatke za uklanjanje pozadine Background Eraser i Magic Eraser e pozadinu slike
(Background) automatski pretvoriti u lejer zbog toga to one proizvode" providne pixele,
to po definiciji na pozadini ne moe da postoji.
Alatke kojima je za rad potrebna analiza sadraja slike (Clone Stamp, Healing Brush,
Magic Eraser i Paint Bucket) mogu, ako tako elimo, koristiti podatke svih lejera odjednom.
117
Specijalno, alatke Clone Stamp i Healing Brush, koje prenose delove slike, mogu se podesiti
tako da im izvor" bude neki drugi lejer.
Ako na slici (na lejeru ili ne) imamo selektovanu povrinu, sve alatke e uvek crtati samo
unutar nje. Izuzetak je alatka Patch koja e selekciju iskoristiti kao svoj uzorak.
Zajednike osobine alatki

Alatke za crtanje i retuiranje imaju sledee zajednike osobine:
Boju sa kojom rade - za alatke Brush, Pen, Color Replacement, Paint Bucket i Eraser moramo
zadati boje sa kojima rade.
Oblik i ponaanje etkice - skoro sve ove alatke (sa izuzetkom alatki Patch, Paint Bucket i
Magic Eraser) rade na principu crtanja etkicom ili olovkom. Za njihove etkice moemo
definisati oblik, veliinu, gustinu nanoenja, rasipanje...
Teksturu (pattern) - u standardno podeavanje za svaku etkicu moemo uneti i simuliranje
da ona boji po papiru koji je grbav", dok alatke Pattern Stamp i Paint Bucket (opciono)
direktno koriste teksturu umesto boje.
Pokrivnost (Opacity) i nain pretapanja (Blending mode) - nain na koji boja sa etkice utie
na boje po kojima je nanosimo - da li, kako i koliko e menjati boje ispod sebe.
Mogunost snimanja podeene alatke (Tool Preset) - svaku alatku, kada je detaljno podesimo,
moemo snimiti u paletu Tool Presets tako da je kasnije moemo brzo i lako ponovo
izabrati i koristiti. Ovo vai za sve alatke iz palete alatki. Paleta Tool Presets stalno nam
je dostupna i dugme za njeno otvaranje nalazi se uvek u levom uglu palete opcija.
Definisanje radnih boja

U donjem delu palete alatki (Toolbox) vidimo oblast sa dva obojena kvadrata koji predstavljaju
nae radne boje" - gornji levi kvadrat predstavlja boju kojom crtamo
(Foreground Color), a donji desni boju pozadine (Background Color). Ovo
ne znai da e se im je promenimo promeniti i sama pozadina slike,
ve to da e ova boja biti koriena kod brisanja i u sluaju proirivanja
povrine slike (kod komandi Canvas Size i Rotate Canvas). Da bismo u
budue izbegli zabune, ove boje emo i mi nadalje nazivati Foreground
i Background bojama.
Klikom na jedan od kvadrata otvorie se prozor Color Picker u kome emo izabrati novu
boju za taj kvadrat, a boje moemo izabrati i na drugi nain: pomou palete Colors, palete
Swatches ili korienjem pipete - alatke Eyedropper.
Ako kliknemo na strelice u gornjem desnom uglu, boje u kvadratima e zameniti mesta
Klikom na kvadratie u donjem levom uglu boje e se vratiti na crnu za Foreground i belu
za Background. Pri tom treba napomenuti da u sluaju rada u CMYK kolornom sistemu,
crna boja predstavlja takozvanu punu crnu" boju - boju koja se sastoji od jakih vrednosti
sve etiri komponente CMYK sistema i njena formulacija zavisi od kolornog profila koji
koristimo (na primer, za Euroscale Coated v2 kolorni profil formulacija pune crne" je
95%Cyan, 83% magenta, 82% Yellow i 90% Black).
118
Korienje prozora COLOR PICKER

Color Picker prozor, kao osnova za izbor boja, otvorie se ako kliknemo na Foreground ili
Background boju u paleti alatki, ali takoe i ako kliknemo na bilo koju kockicu koja definie
boju u bilo kom prozoru Photoshopa (na primer, prozori komandi Canvas Size i Photo Filter).
Ovaj prozor se u stvari sastoji od dve stranice" - stranicom Color Picker slobodno biramo i
zadajemo boje, a stranicom Custom Colors biramo neku od unapred definisanih boja koje
moemo izabrati iz mnotva paleta koje predstavljaju standarde vodeih svetskih proizvoaa
boja (kao to je PANTONE, na primer). Sa stranice na stranicu jednostavno se prebacujemo
klikom na dugme Custom ili Picker, u zavisnosti na kojoj stranici se nalazimo.
Vizuelni izbor boja na stranici Color Picker
U uskom prelivu boja u
sredini
prozora
grubo
emo izabrati boju klikom
na eljeno mesto.
U velikom kvadratu sa
bojama kliknuemo na
boju koju elimo.
Po elji, u polja sa desne
strane moemo i direktno
ukucati formulaciju boje
koju elimo.
Pored polja za unos
formulacija boja nalaze se
okrugli dugmii pomou
kojih biramo raspored boja
u kvadratu i uskom prelivu.
(biramo koja e komponenta kog kolornog sistema biti prikazana u uskom prelivu)..
Iznad polja H" nalazi se pravougaonik podeljen na pola. U donjoj polovini uvek je
prikazana boja koja je bila izabrana pre otvaranja prozora, a u gornjoj nova" boja koju
biramo. Klikom na donju boju izabrana boja e se vratiti" na nju.
Pored njega e se povremeno ukljuivati dva mogua upozorenja: CMYK (mali trougao
sa uzvinikom i kvadrati sa bojom ispod njega) i web safe (kockica sa malim kvadratom
boje ispod nje). Ona znae da ta boja pada izvan CMYK kolornog prostora, odnosno
da ne spada u standardnu paletu od 216 boja za web dizajn. Kvadratii sa bojom ispod
upozorenja predstavljaju najpribliniju boju onoj koju smo izabrali, a koja zadovoljava
CMYK ili web uslov i ako kliknemo na njih, izabrana boja e se promeniti u njihovu boju.
Izbor boja pomou stranice Custom Colors
U vrhu stranice je polje pomou koga biramo iz koje palete emo birati boje.
Sa leve strane je podruje sa listom boja iz palete - njihovim prikazima i nazivima, a
umesto uskog preliva nalazi se grubi prikaz palete za lake snalaenje. Pravougaonici sa
starom i novom" bojom i upozorenjima imaju istu funkciju kao i kod Color Picker stranice.
Ako se sa Color Picker stranice prebacimo u Custom Colors, boja u listi e biti nametena
na najpribliniju boju onoj koju smo izabrali u njemu. Isto vai i za prebacivanje nazad u
Color Picker - izabrana boja u njemu bie ona iz palete.
Kada smo izabrali boju, kliknuemo na dugme OK ili pritisnuti taster Enter. Ako hoemo da
odustanemo, kliknuemo na dugme Cancel ili pritisnuti taster Esc.
119
Korienje palete Color

Umesto Color Pickera, pogotovo ako imamo iskustva sa
formulacijama boje, za brzi izbor boja moemo koristiti paletu
Color. Prikazaemo je tako to emo kliknuti na njen jeziak,
ili pomou komandi menija Window Color. Klikom na gornji ili
donji kvadrati sa bojama biramo da li emo birati Foreground
ili Background boju. Boju biramo tako to pomeramo klizae
ili kucamo formulaciju boja u polja pored njih.
Korienje palete Swatches

Paleta Swatches koristi se za izbor i uvanje ve zameanih
boja. Korisna je ako za nekim bojama imamo stalnu potrebu
(na primer, boje firme u kojoj radimo ili standardne boje web
sajta za koji pripremamo grafiku).
Boju iz palete biramo tako to kliknemo na nju.
Boju dodajemo u paletu na jedan od tri naina:
tako to kliknemo u praznu povrinu na njoj,
u dnu palete
klikom na dugme
izborom opcije New Swatch iz menija sa opcijama palete
Boja koju dodajemo je prethodno izabrana Foreground boja, i otvorie se prozor u kome
moemo otkucati naziv pod kojim elimo da je snimimo.
Boju briemo iz palete tako to kliknemo na nju drei pritisnut taster Alt
Meni sa opcijama palete otvaramo klikom na dugme :
Dock to Palette Well - paletu e prebaciti u

rezervoar za palete
New Swatch - dodaje boju u paletu
Small Thumbnail - boje u paleti e biti
prikazane u kvadratiima (kao na slici)
Small List - boje u paleti e biti prikazane u
kvadratiima pored kojih su imena boja
Preset Manager - otvara prozor za
manipulaciju snimljenim podeavanjima
svih alatki
Reset Swatches - paletu e popuniti samo

osnovnim kompletom boja.
Load Swatches - uitava ranije snimljene
palete i dodaje ih u produetku one na
ekranu
Save Swatches - snima paletu sa ekrana u
fajl (ekstenzija je .aco)
Replace Swatches - kao Load, samo to brie
postojee boje iz palete.
Korienje pipete
Kliknemo na
u paleti alatki - kursor mia e se promeniti u
Da bismo izabrali Foreground boju, kliknemo na eljenu boju na slici
Da bismo izabrali Background boju, kliknemo na eljenu boju na slici istovremeno drei
pritisnut taster Alt
Ako drimo pritisnut taster Shift, alatka e se privremeno pretvoriti u alatku Color Sampler
Ako drimo pritisnut taster Ctrl, alatka e se privremeno pretvoriti u alatku Move
Ako drimo pritisnut taster razmaknica, alatka e se privremeno pretvoriti u alatku Hand
Dok biramo boje u prozoru Color Picker i Custom Color, im kursor mia pomerimo van njihovog
prozora, on se pretvara u pipetu kojom moemo pokupiti" boju sa slike.
120
Izbor i definisanje etkica

etkica je naa osnovna alatka za crtanje. Kada crtamo etkicom, Photoshop njen vrh koristi
kao peat" koji odreenom gustinom ponavlja du putanje kojom povlaimo potez. Osnovne
osobine koje odreuju etkicu su:
Oblik vrha etkice koji moe biti okrugao, elipsast ili potpuno nepravilan (vrh etkice moemo
napraviti uzimajui kao uzorak bilo koju sliku ili njen deo). Za okrugle i elipsaste etkice
moemo podeavati u toku rada koliko otar ili mekan hoemo da bude.
Veliina vrha etkice odreuje debljinu linije koju povlaimo
Ponaanje etkice u toku poteza - pod ovim podrazumevamo koliko esto i ravnomerno se vrh
etkice peatira" du poteza, da li mu veliina, boja, providnost ili ugao variraju tokom
poteza, da li tano prati liniju poteza ili se rasipa oko nje...
Izbor vrha etkica pomou palete Brush Preset Picker

Paletu Brush Preset Picker otvoriemo ako kliknemo na
dugme sa prikazom vrha etkice pored opcije Brush u paleti
opcija. Koristimo je za izbor nekog ranije snimljenog tipa
etkice.
Kliknemo na eljenu etkicu iz liste
Podesimo veliinu klizaem Master Diameter
Po potrebi promenimo mekou klizaem Hardness (to
manji broj, to meka etkica)
Kliknemo bilo gde van palete da bismo je zatvorili
Ako elimo, promenjenu etkicu moemo snimiti u listu
klikom na dugme
u gornjem desnom uglu palete, ili
izborom opcije New Brush Preset iz menija palete - . Pri
tom emo uneti ime nove etkice.
Detaljno podeavanje etkice - paleta Brushes

Koristi se za izbor snimljenih etkica i pravljenje novih etkica. Otvaramo je ili tako to
kliknemo na njen jeziak ili klikom na dugme
u desnom uglu palete opcija. Levu polovinu
palete zauzima lista sa setovima opcija etkice. Desna strana se menja u zavisnosti od toga
koji set opcija smo izabrali. Na dnu palete vidimo primer poteza tom etkicom.
Brush Tip Shape - vrh etkice
U ovom setu opcija biramo izgled vrha etkice. U gornjoj polovini panela vidimo prikaze
moguih vrhova, i izbor vrimo klikom na eljeni prikaz. U donjoj polovini panela postavljamo
parametre koji dodatno definiu oblik vrha. Na desnoj strani vidimo i uproeni crte prenika
etkice pomou koga moemo vizuelno podeavati irinu i ugao vrha etkice.
Diameter - kliza kojim postavljamo prenik vrha etkice u pixelima.
Angle - polje u kome unosimo ugao pod kojim je vrh etkice okrenut.
Roundness - polje u kome unosimo koliko je vrh etkice spljoten". Kod okruglih etkica
ovo znai pretvaranje vrha iz kruga u elipsu, a kod nepravilnih njihovo sabijanje.
Hardness - kliza i polje pomou kojih podeavamo mekou" etkice.
Spacing - kliza i polje pomou kojih podeavamo razmak izmeu otisaka vrha etkice.
Ukoliko iskljuimo ovo podeavanje (kvadrati odmah pored opcije), razmak e zavisiti od
toga koliko brzo pomeramo mia prilikom povlaenja poteza.
121
Dynamics - podeavanje dinamike etkice

Setovi opcija kojima podeavamo dinamiku etkice su
Shape dynamics, Scattering, Color dynamics i Other dynamics.
Zajedniko im je to da njima podeavamo koliko e se pojedina
osobina (veliina, ugao, rasipanje, boja, providnost) menjati
tokom povlaenja poteza.
Na sledeoj strani gore vidimo isti potez, sa istom etkicom i
podeenim raznim opcijama dinamike. Svaka od opcija na slici je
data bez kombinovanja sa ostalima, a njihovim kombinovanjem
moemo dobiti neogranien broj razliitih efekata.
Pravljenje nove etkice
Novi vrh etkice pravimo na sledei nain:
Bilo kojom alatkom za selekcije selektujemo neki deo slike
Kliknemo na opcije menija Edit Define Brush Preset
U prozoru koji e se pojaviti otkucamo naziv nove etkice
Ako su ivice selekcije otre, i etkica e imati otre ivice
Za novu etkicu u Brushes paleti moemo promeniti dimaniku,
pa takvu etkicu ponovo snimiti
VIDI POGLAVLJE
pod novim imenom tako to emu
u meniju palete kliknuti na opciju
na strani 135
New Brush Preset
Snimanje seta etkica
U meniju palete Brushes kliknemo na opciju Save Brushes
U prozoru koji e se pojaviti otkucamo naziv seta etkica i
kliknemo na dugme Save
122
Shape Dynamics:
Color Dynamics:
Size Jitter - sluajna promena Foreground/Background Jitter veliine etkice u toku
sluajna promena nijanse
poteza.
etkice izmeu Foreground
Minimum Diameter - najmanji
i Background boje.
prenik etkice za opciju Hue Jitter - sluajna promena
Size Jitter
boje etkice u potezu
Roundness Jitter - sluajna Saturation Jitter - sluajna
promena spljotenosti"
promena jarkosti boje
etkice u toku poteza
etkice u toku poteza.
Angle Jitter - sluajna pro Brightness Jitter - sluajna
mena ugla vrha etkice u
promena svetline boje
toku poteza.
Scattering:
Purity - podeavanje istoe"
Scatter - rasipanje" otiska
boje za prethodne opcije.
etkice
oko
putanje Other Dynamics:
poteza.
Opacity Jitter - sluajna pro
Count - koliina dodatnih
mena providnosti otiska
rasutih otisaka
Count Jitter - sluajna pro Flow Jitter - sluajna pro
mena broja dodatnih
mena intenziteta nanosa
otisaka u toku poteza.
etkice u toku poteza
Za sve opcije: Control:

Kod svih opcija dinamike
pojavljuje se i opcija Control:
Njome podeavamo nain
na koji emo kontrolisati
opciju dinamike na koju se
ona odnosi:
Off - promena dinamike bez
kontrole.
Fade - opadanje dinamike
du poteza. to vei broj
unesemo u polju koje se
pojavljuje, dinamika e
sporije opadati.
Pen pressure, Pen tilt i Stylus
wheel - kontrola pomou
grafike table
Initial direction - samo kod
Angle Jitter - ugao etkice
zavisie od ugla pod kojim
povuemo potez.
123
Teksture
Teksture (Patterns) su manje slike koje koristimo da bismo njima
popunjavali odreene povrine u slici, ili pomou njih simulirali
teksture materijala u prirodi. One zadatu povrinu popunjavaju
tako to se po njoj slau" kao ploice.
Izbor tekstura
Teksturu koju emo koristiti biramo pomou panela za izbor i
definisanje tekstura. Ovaj panel moemo otvoriti sa raznih
mesta u Photoshopu (paleta opcija kod nekih alatki, na setu
opcija Texture u paleti Brushes, u prozoru za zadavanje efekata
na lejer...).
Otvaramo ga klikom na dugme koje predstavlja umanjeni
prikaz teksture.
Teksturu koju emo koristiti biramo klikom na njenu sliicu
Kao i kod paleta, ovaj panel ima meni koji se poziva klikom na
dugme u njemu su komande
za promenu imena, brisanje,
nain prikazivanja i snimanje i
uitavanje setova tekstura.
Pravljenje nove teksture
Alatkom za pravougaone selekcije selektujemo neki deo slike
Kliknemo na opcije menija Edit Define Pattern
U prozoru koji e se pojaviti otkucamo naziv nove teksture
Snimanje seta tekstura
U meniju palete Brushes kliknemo na opciju Save Patterns
U prozoru koji e se pojaviti otkucamo naziv seta tekstura i
kliknemo na dugme Save
Pokrivnost i naini pretapanja

Ne samo kod alatki za crtanje i retuiranje, ve i kod lejera i raznih efekata u Photoshopu
moemo zadati koliko e biti providni i na koji nain e menjati sadraj slike ispod njih (u
sluaju alatki za crtanje, podlogu po kojoj crtamo).
Pokrivnost (Opacity)
Pomou pokrivnosti odreujemo u kolikoj meri e boja kojom bojimo
menjati podlogu po kojoj bojimo. to manja pokrivnost, to e boja kojom
bojimo biti providnija - kao da bojimo sa razreenom bojom u prirodi. Skoro na svim mestima
u Photoshopu na kojima moemo da zadajemo pokrivnost, pored standardnog polja za unos
moemo i kliknuti na strelicu pored njega i pojavie se kliza koji pomeramo miem levodesno i tako podeavamo vrednost.
124
Naini pretapanja (Blending modes)

Pored podeavanja pokrivnosti, za alatke za crtanje kao i za lejere, pametne objekte i neke
druge elemente moemo podeavati i na koji nain e njihova boja ili boje menjati sliku
ispod njih. Na primer, moemo namestiti etkicu tako da se ponaa
VIDI PRILOG U BOJI
kao flomaster za markiranje teksta - pri svakom potezu ona e
"Naini pretapanja"
potamnjivati svojom bojom podlogu po kojoj crta (Multiply).
na strani 210
Normal - Normalan nain pretapanja

Dissolve - Poluprovidni delovi e biti prikazani
kao razbacane takice
Behind - Boji samo providne povrine lejera
Clear - samo u lejeru, etkica brie take i
ini da postanu providne
Darken - boji samo ako je njena boja tamnija
od podloge
Multilply - svojom bojom potamnjuje podlogu,
kao da po njoj crtamo markerom
... Burn - potamnjuje podlogu
Lighten - boji samo ako je boja svetlija od
podloge
Screen - svojom bojom posvetljava podlogu,
kao da je osvetljavamo sijalicom te boje
...Dodge - posvetljava podlogu.

Overlay - ako je boja svetlija od podloge, kao
Screen, ako je tamnija, kao Multiply.
... Light - razni efekti, kao da sliku
osvetljavamo
razliitim
izvorima
svetlosti.
Hard Mix - bojenjem e uvek proizvoditi
osnovne boje (Red, Green, Blue, Yellow,
Cyan, Magenta, Black i White)
Difference / Exclusion - kao Load, samo to
brie postojee boje iz palete.
Hue - menja boju podloge, ali ne dira osvetljaj
i jarkost boje.
Saturation - menja samo jarkost boje.
Color - menja boju i jarkost podloge.
Snimanje podeavanja alatki (paleta TOOL PRESETS)

S obzirom na to da za veinu alatki iz palete alatki
(ne samo za alatke za crtanje i retuiranje) moemo
postaviti mnotvo raznih parametara koje definiu
njihovo ponaanje, bilo bi zamorno kad bismo svaki
put sve te parametre morali da podeavamo nanovo.
Zbog toga postoji paleta Tool Presets u kojoj moemo
snimiti neogranien broj podeenih alatki". Paleta
se nalazi na dva mesta: u rezervoaru za palete, i kao
stalno dostupni panel koji se poziva klikom na dugme
sa krajnje leve strane palete opcija.
Paletu otvaramo tako to kliknemo na njeno dugme u paleti opcija, ili na njen jeziak.
Alatku iz nje biramo tako to kliknemo na nju
Na dnu palete nalazi se opcija Current Tool Only. Kada je ukljuimo, paleta e prikazivati
snimljena podeavanja samo one alatke koja je trenutno izabrana u paleti alatki.
Alatku sa svim podeavanjima snimamo tako to u meniju palete (otvaramo ga klikom na
dugme ) odaberemo opciju New Tool Preset. Otvorie se mali prozor u kome moemo
otkucati naziv za podeavanje, a kod alatki koje koriste i boju moemo odabrati opciju
Include Color, pri emu e uz alatku biti snimljena i trenutno podeena Foreground boja.
U meniju palete nalaze se i opcije za promenu imena ili brisanje alatke, snimanje i
uitavanje seta alatki i opcija da lista alatki bude sortirana po vrsti alatke.
125
Alatke za crtanje
P
od alatkama za crtanje" podrazumevamo one alatke koje se koriste prvenstveno za

stvaranje novih sadraja u slici. Pomou njih crta se na sledei nain:
Izaberemo eljenu alatku klikom na njenu sliicu u paleti alatki (Toolbox). Ako se alatka ne
vidi, kliknemo na alatku koja je prekriva" i zadrimo taster pritisnut dok se ne pojavi meni
za izbor alatki iz koga emo odabrati eljenu alatku.
U paleti opcija podesimo eljene opcije za alatku i izaberemo boje sa kojima radimo
Dovedemo kursor mia na mesto od koga elimo da zaponemo crtanje, pritisnemo taster
i povlaimo alatkom po slici. Po zavretku poteza, pustimo taster.
Preporuljivo je da potezi ne budu predugaki za sluaj da odluimo da ponitimo potez
Alatka Brush
Alatka Brush podraava korienje slikarske
etkice sa mekanim ili otrim vrhom. U paleti
opcija za nju moemo podesiti sledee:
Brush - izbor vrha etkice
Mode - nain pretapanja
Opacity - pokrivnost poteza etkice
Flow - koliko brzo se etkicom nanosi boja
Airbrush
dugme - ako ga utisnemo, etkica e dodavati boju
sve dok ne pustimo taster mia i to sporije povlaimo potez,
nanos e biti gui.
Alatka Pencil
Alatka Pencil predstavlja olovku ili flomaster.
Uvek ima otre ivice, ak i kada kao vrh etkice
izaberemo mekani oblik. U paleti opcija za nju
moemo podesiti sledee:
Brush - izbor vrha etkice
Opacity - pokrivnost poteza etkice
Auto Erase - Ako je ova opcija ukljuena, svaki put kada potez zaponemo na povrini koja
je obojena Foreground bojom, etkica e umesto njome bojiti Background bojom. Ova
opcija je veoma korisna kod ienja" crtea ili ako Photoshop hoemo da koristimo kao
tablu za vrljanje". Ako pri tom iskoristimo Full Screen Mode izgled ekrana, iskljuimo
sve palete pritiskom na taster Tab i sliku uveamo da pokriva ceo ekran, od Photoshopa
smo napravili pravu maginu tablu".
126
Alatka History Brush

Alatka History Brush predstavlja nain da umesto bojom, slikamo sadrajem
slike iz nekog prethodnog koraka ili snimka stanja.
VIDI POGLAVLJE
"Korisne pomone alatke" Sve opcije iz palete opcija su joj iste kao i za alatku
na strani 83
Brush.
Alatka Art History Brush

Kao i alatka History Brush, Art History Brush umesto boje koristi sadraj
nekog prethodnog koraka ili snimka stanja, ali pri tom koristi i umetniku
crtu" - potezi etkicom nisu pravilni nego zakovrdani". U paleti opcija
pored Brush, Mode i Opacity moemo podesiti sledee opcije:
Style - oblik i ponaanje kovrda". Biramo ih iz liste ponuenih opcija.
Area - Koliko e okolnu povrinu kovrde" zahvatati
Tolerance - Ovim podeavanjem moemo ograniiti alatku da boji samo po
povrinama koje su vie ili manje razliite od izvornog stanja iz History palete
Alatka Pattern Stamp

Umesto da boji bojom, ova etkica nanosi neku od snimljenih tekstura. U paleti opcija sadri
sve opcije kao i alatka Brush, plus:
Pattern - dugme kojim biramo teksturu kojom emo bojiti"
Aligned - ako je ova opcija izabrana, bez obzira koliko puta bojili tekstura e
se uvek poklapati sa prethodno povuenim potezima.
Impressionist - tekstura kojom boji nee biti jasna, ve zamrljana" kako bi
simulirala poteze slikara-impresionista.
Alatka Color Replacement

Ova alatka koristi se za promenu boja u slici. Pored Brush, opcije su joj sledee:
Mode - biramo da li menja boju, nijansu, intenzitet ili osvetljaj boja na slici.
Sampling set dugmadi - biramo da li e menjati sve boje na slici (levo dugme), samo boju
od koje poinjemo potez (srednje) ili boju koja je definisana kao Background (desno)
Limits - biramo da li boju menjati svuda (Discontiguous), samo u povrinama povezanim sa
mestom gde smo zapoeli potez (Contiguous), ili povezanim povrinama pri tom pazei
na granice izmeu boja (Find Edges).
Tolerance - Koliko striktno e primenjivati prethodne dve opcije
Anti-alias - Ako je ukljuena, na obodima promenjenih povrina e prelazi biti meki
127
Alatke za brisanje
K
ao posebnu grupu alatki izdvojiemo alatke za brisanje.Koristimo ih da bismo ispravili neto

to smo nacrtali ili obrisali delove lejera da bismo ih uinili providnim ili poluprovidnim.
Alatka Eraser
Alatka Eraser predstavlja etkicu ili olovku kojom umesto da bojimo,
briemo sadraj slike popunjavajui ga Background bojom, ili
pretvarajui povrinu u providne take, ako briemo na lejeru sa
otkljuanom providnou. U paleti opcija moemo za nju zadati:
Brush, Opacity, Flow i Airbrush - kao kod alatke Brush
Mode - da li se ponaa kao mekana etkica (Brush), olovka (Pencil) ili ima oblik kvadratia
(Block) koji ne menja veliinu bez obzira na procenat uveanja slike.
Erase to History - ako je ukljuena, ova opcija pretvara alatku u History Brush.
VIDI POGLAVLJE
objekti"
na strani 145
Alatka Background Eraser

Ova alatka je etkica specijalizovana za uklanjanje pozadine sa slike ili lejera. Ona uvek
brie pravei providne piksele, pa ako sa njom briemo pozadinu slike (Background lejer),
ona e ga automatski pretvoriti u lejer i promeniti mu ime u Layer 0" .Opcije su joj iste kao i
kod Color Replacement alatke, osim opcije Preserve Foreground Color, koja e, ako je ukljuimo,
uvati od brisanja boje sa slike koje su iste kao i Foreground boja bez obzira na sve.
Alatka Magic Eraser

Magic Eraser je alatka za brzo uklanjanje pozadine (od pozadine pravi lejer isto kao i
Background Eraser), ali ona nije etkica, ve alatka koja prepoznaje povrine istih ili slinih
boja i automatski ih uklanja. Pri radu sa njom dovoljno je da kliknemo na neku povrinu na
slici i sve take sa slike slinih boja bie automatski obrisane. U paleti opcija moemo za nju
podesiti sledee:
Tolerance - to vei broj, to e se proiriti spektar slinih boja (Tolerance 0 - brie samo
potpuno istu boju, 255 - brie sve boje).
Anti-aliased - umekavanje ivica obrisanih povrina
Contiguous - brie samo povrine koje su meusobno povezane
Sample all Layers - prilikom analize ta e da obrie, uzima u obzir sadraj svih lejera slike, a
ne samo aktivnog lejera
Opacity - jaina brisanja - ako je razliita od 100%, obrisane povrine e biti poluprovidne
128
Alatke za retuiranje
U
alatke za retuiranje spadaju one alatke kojima korigujemo oteenja na slici, uklanjamo
neeljene detalje i kopiramo delove slike sa jednog mesta na drugo.
Alatka Clone Stamp

Clone Stamp je etkica koja kopira sa jednog
dela slike na drugi. Sa njom se radi na sledei
nain:
Podesimo parametre kao kod alatke Brush
Dovedemo kursor mia na mesto sa koga
elimo da kopiramo delove slike (izvorno
mesto). To ne mora biti i neki drugi lejer, ili
ak i neka druga otvorena slika.
Drei pritisnut taster Alt, kliknemo na mesto
sa koga hoemo da kopiramo
Dovedemo kursor mia na mesto (lejer, sliku)
na koje hoemo da kopiramo (ciljno mesto).
Ponemo da povlaimo poteze kao i kod
ostalih alatki. etkica e kopirati sliku sa
jednog mesta na drugo paralelno pomerajui
i izvorno i ciljno mesto.
U paleti opcija sadri sve opcije kao i alatka
Brush, plus dve nove:
Aligned - Ako je ova opcija ukljuena, izvorno i ciljno mesto e ostati meusobno poravnati
i kada prekinemo potez i zaponemo novi. Ako je opcija iskljuena, svaki put kada
zaponemo potez izvorno mesto e se vratiti tamo gde smo ga postavili sa Alt-klik.
Sample all layers - Ako je ova opcija ukljuena, etkica e kopirati sliku uzimajui ceo sadraj
svih vidljivih lejera na ciljnom mestu, umesto da kopira samo sadraj aktivnog lejera
Alatka Healing Brush

Ova alatka je po ponaanju i nainu rada veoma slina alatki Clone Stamp, s tim to ona
prilikom kopiranja pokuava (i najee uspeva) da uklopi kopiranu sliku u onu po kojoj crta
tako da se ne primeuje prelaz. Idealna je za uklanjanje neeljenih detalja sa slike kao to
su fleke, grane, ice dalekovoda, dlake, bubuljice itd. Nain rada sa njom i opcije su isti kao
i kod Clone Stamp alatke, s tim da kao dodatnu opciju ima Sample, kojom biramo da li emo
kao uzorak uzimati sliku (istu ili neku drugu) ili neku ranije snimljenu teksturu koju biramo ako
kliknemo na dugme pored opcije Pattern.
129
Alatka Spot Healing Brush

Kao novitet Photoshopa CS2, alatka Spot Healing Brush ima istu funkciju kao i Healing Brush,
ali za nju ne moramo odreivati izvor sa koga e kopirati sliku. Umesto toga, ona prilikom
korekcije uzima u obzir okolnu povrinu i sjajna je za popravljanje takastih oteenja. Nije
predviena za popravku velikih povrina.
Sa njom radimo tako to izaberemo veliinu etkice malo veu od oteene povrine, i sa
njom ili kliknemo na oteeni deo, ili njome prebojimo" oteenu povrinu i mali deo okoline.
Pored Brush, Mode i Sample all Layers ima jo i opcije:
Proximity Match - pokuava da popravi oteenje uzimajui u obzir povrinu najbliu
oteenom delu slike
Create Texture - uzima u obzir celu prebojenu" povrinu i pokuava da pomou nje napravi
neku vrstu teksture kojom e prekriti povrinu, pri tom je utapajui u nju.
Alatka Patch
Alatka Patch ima istu funkciju i slian nain rada
kao i Healing Brush, s tim to za prenoenje dela
slike ne koristi etkicu, ve selekciju. Nain rada
sa njom je sledei:
Koristei alatku Patch ili alatke za selektovanje
napraviemo selekciju oko dela koji hoemo
da popravimo i izabraemo opciju Source iz
palete, ili emo selektovati povrinu sa koje
hoemo da kopiramo i izabrati Destination.
Kliknuemo kursorom mia unutar selekcije
i ne putajui taster prevui je do mesta sa
koga (Source) ili na koje (Destination) hoemo
da kopiramo i pustiti taster.
Opciono, umesto da kopiramo moemo
pokuati da popravimo mesto teksturom koju
emo izabrati i kliknuti na dugme Use Pattern
Za alternativni nain utapanja zakrpe,
ukljuiemo opciju Transparent.
VIDI POGLAVLJE
na strani 135
Alatka Red Eye Correction

Specijalizovana alatka za uklanjanje efekta crvenih oiju" kod snimanja sa upotrebom blica.
Po potrebi, promeniemo parametre za prenik zenice (Pupil Size) i koliinu potamnjivanja
(Darken Ammount) i kliknuti kursorom mia na crvenu povrinu oka.
130
Alatke za promenu slike

O
ve etkice koriste se za dodatne korekcije na slici: promenu otrine, zamrljavanje,

promenu osvetljenosti i intenziteta boja nad delovima slike.
Alatke Blur, Sharpen I Smudge

Ove tri alatke koriste se za promenu otrine slike na onim mestima po kojima vuemo poteze
etkicom i to: zamuivanje (Blur), uotravanje (Sharpen) i zamrljavanje" (Smudge - ova alatka
simulira povlaenje prstom po mokroj slici). Pored izbora etkice i naina pretapanja, opcije
su im i:
Strength - snaga promene
Finger Painting (samo za alatku Smudge) - kada je ukljuena, ova opcija ini da se alatka
Smudge ponaa kao da smo pre mrljanja umoili prst u Foreground boju.
Alatke Dodge i Burn

Ove alatke koriste se za posvetljavanje (Dodge) i potamnjivanje (Burn) boja na onim mestima
po kojima vuemo etkicom. Pored izbora etkice i Airbrush opcije, moemo za njih podesiti
sledee:
Range - Da li deluju na svetle (Highlights), srednje (Midtones) ili tamne (Shadows) boje po
kojima povlaimo potez
Exposure - kolikim intenzitetom menjaju boje.
Alatka Sponge
Ova alatka koristi se za promenu intenziteta boja na onim mestima po kojima vuemo
etkicom. Pored izbora etkice i Airbrush i Flow opcija, za nju moemo podesiti:
Mode - Da li smanjuje (Desaturate) ili pojaava intenzitet (Saturate) boje po kojoj povlaimo
potez.
131
Alatke za popunjavanje
A
latke Paint Bucket i Gradient koriste se za popunjavanje slike, selekcije ili delova slike
bojom, teksturom ili prelivom boja.
Alatka Paint Bucket

Alatka Paint Bucket koristi se za popunjavanje povrina na slici
bojom ili teksturom. Nain rada sa njom je sledei:
Podesimo opcije alatke
Kliknemo na eljeno mesto na slici. Alatka e pri tom popuniti
okolnu povrinu ija je boja ista ili slina boji na koju smo
kliknuli izabranom bojom ili teksturom
Opcije alatke su sledee:
Foreground / Pattern - biramo da li e povrinu popuniti podeenom
Foreground bojom ili teksturom
Pattern - izbor teksture za popunjavanje
Opacity - pokrivnost boje ili teksture kojom popunjavamo
Tolerance - koliko e slinih okolnih boja takoe biti popunjeno
Anti-alias - umekavanje ivica popunjene povrine
Contiguous - ako je iskljuena, popunie sve povrine sline boje
na slici, bez obzira da li su meusobno povezane ili ne
All Layers - ako je uljuena, pri odreivanju koje povrine su
slinih boja uzimae u obzir sadraj svih lejera (popunjavae samo aktivni lejer)
Alatka Gradient
Alatka Gradient koristi se za iscrtavanje preliva boja u oznaenim povrinama. Za razliku od
ostalih alatki za crtanje i retuiranje njoj moramo runo" da zadamo povrinu koju e popuniti:
to e biti cela slika, selektovana povrina ili povrina lejera sa zakljuanom providnou. Ona
se zato najee koristi ili za pravljenje pozadina, ili u sprezi sa selekcijama i lejerima. Nain
rada sa njom je sledei:
Ukoliko to nije cela slika, oznaimo pomou selekcije ili zakljuavanjem providnosti lejera
povrinu koju emo popuniti prelivom
Izaberemo ili napravimo eljeni preliv i podesimo opcije u paleti
Kliknemo miem na poetnu taku preliva za linearni, ili centralnu taku za ostale vrste
preliva.
VIDI POGLAVLJE
VIDI POGLAVLJE
Drei pritisnut taster mia razvuemo"
putanju po kojoj e se preliv menjati
na strani 135
objekti"
na strani 145
Pustimo taster mia.
132
Vrste preliva:
Linearni(1); Kruni(2); Radijalni(3);

Reflektovani(4); Dijamantski(5)
Opcije palete za prelive su sledee:

Polje za izbor preliva - ako kliknemo na njega, otvorie se prozor
Gradient Editor za pravljenje preliva, a ako kliknemo na
strelicu pored njega panel Gradient Presets u kome biramo
neki od gotovih preliva (slika desno)
Set dugmadi za tip preliva - njima biramo tip preliva, po istom
rasporedu kao na slici gore
Mode - nain pretapanja preliva i Opacity - pokrivnost preliva
Reverse - ako je ukljuimo, preokrenue redosled boja u prelivu
Dither - ako je ukljuimo, istakae" preliv tako da se manje primeuju granice izmeu
nijansi u njemu (preporuujemo da ovo uvek bude ukljueno)
Transparency - da li da uzima u obzir podeavanja providnosti unutar preliva
Pravljenje preliva pomou Gradient Editora

Prozor Gradient Editor otvaramo klikom na
prikaz preliva.
U gornjem delu prozora je lista sa
prikazima zapamenih preliva. Ispod
njega je polje za prikaz i unos imena
preliva i dugme New kojim snimamo novi
preliv u listu
U donjoj polovini prozora je podruje za
promenu i pravljenje preliva. U njegovom
vrhu je polje za izbor Solid ili Noise tipa
preliva.
U sredini podruja za promenu je prikaz
preliva. Oko njega vidimo sa gornje i
donje strane niz obojenih kockica i malih
rombova.
Kockice sa donje strane oznaavaju
prelomne boje" u prelivu - njima
zadajemo mesta sa definisanim bojama
izmeu kojih Photoshop pravi preliv.
Kockice pomeramo tako to kliknemo na njih i pomerimo ih drei pritisnut taster mia, ili
tako to u polju Location ukucamo vrednost njihove pozicije (0% - krajnje levo; 100% krajnje
desno). Kada kliknemo na kockicu, oko nje se pojavljuju dva mala romba koji oznaavaju
sredinu preliva (srednju boju") izmeu te boje i susednih. Njih takoe moemo pomerati.
Nove kockice sa bojama dodajemo tako to kliknemo na prostor neposredno ispod preliva.
Kockice briemo tako to kliknemo na njih, pa na dugme Delete.
Boju kockice odreujemo pomou polja Color - ako kliknemo na njega, otvara se Color Picker
za izbor boje, a ako kliknemo na strelicu pored njega moemo izabrati da umesto zadate
boje ta kockica predstavlja Foreground ili Background boju koju smo zadali u paleti (Preliv
e se menjati svaki put kada u paleti alatki promenimo te boje).
133
Sa gornje strane takoe se nalaze kockice, ali one umesto boja odreuju providnost. Rad
sa njima je isti kao rad sa kockicama za boje.
Polje Smoothness koristimo za podeavanje mekoe preliva - manja vrednost znai otrije
prelaze izmeu boja.
Ako smo kao tip preliva izabrali Noise,
umesto kockica za podeavanje boja u
donjem delu se nalaze tri klizaa kojima
zadajemo granice za svaki kanal boja
ponaosob, a Photoshop e sam razbacati
boje po sluajnom uzorku, svaki put
drugaije,
Ako nismo zadovoljni izgledom preliva,
kliknuemo na dugme Randomize kojim
emo napraviti novi sluajan preliv.
Opcija Restrict colors ograniie prikazane
boje samo na one koje je mogue
odtampati, opcija Add Transparency
e u takav preliv dodati i providnost po
sluajnoj raspodeli.
Kada smo zadovoljni izgledom novog
preliva, moemo otkucati njegovo ime u
polju Name i kliknuti na dugme New, ime
emo ga snimiti u listu preliva.
Ako desnim tasterom mia kliknemo na preliv iz liste, otvorie se meni pomou koga
moemo promeniti naziv prelivu (Rename Gradient) ili ga obrisati (Delete Gradient)
Dugme Save koristi se za snimanje cele liste prikazanih preliva u fajl, a dugme Load za
uitavanje liste.
Otvoriti sliku "Ducky.tif" iz foldera "Moji Photoshop primeri"
iz palete alatki i kliknuti njome u belu povrinu oko
Izabrati alatku Magic Wand
Dakija da bi se pojavila selekciona linija oko nje
iz palete alatki.
Izabrati alatku Gradient
U paleti opcija kliknuti na prikaz preliva i u prozoru izabrati preliv "Spectrum"
"Razvui" preliv odozgo na dole preko slike.
Komandama menija Select Deselect iskljuiti selekciju.
Sliku snimiti kao "Sareni Ducky" u folder "Moji Photoshop Primeri".
134
RAD SA SELEKCIJAMA
Selekcije, maske i kanali
O selekcijama
S
elekcije su povrine na slici koje smo posebno oznaili da bismo mogli da ih kopiramo,
premetamo, briemo ili menjamo njihov sadraj, koristimo kao maske ili isecamo u
lejere. Mogu biti pravilnog i nepravilnog oblika, iz jednog ili vie delova, sa otrim ili mekanim
ivicama.
U normalnom ivotu, analogija sa selekcijama bili bi abloni za crtanje (za selekcije koje
koristimo kao maske za crtanje) ili modle za kolae (za selekcije koje koristimo da pomou
njih kopiramo ili isecamo sadraj).
Kada u Photoshopu nacrtamo
selekciju, vidimo je kao liniju
sa
treim"
takicama.
Unutar Photoshopa selekcija
predstavlja crno-belu sliku
sa sivim polutonovima kod
koje bela boja u potpunosti
dozvoljava promene, crna u
potpunosti zabranjuje, a siva
ih dozvoljava u zavisnosti od
toga koliko je tamna (ovakav
prikaz moemo videti ako
selekciju snimimo kao alfakanal i pogledamo je pomou
Channels palete).
Na gornjoj levoj slici vidimo
naeg Dakija oko koga smo
napravili otru selekciju takvu
da moemo menjati samo
njega, ali ne i pozadinu.
Na gornjoj desnoj slici je ta
selekcija snimljena kao alfakanal.
Na donjoj desnoj slici vidimo istu tu selekciju prepravljenu tako da bude mekana".
Na donjoj levoj slici iskoristili smo tu mekanu selekciju i vrljali crnom bojom po dnu Dakija
- vidi se da je crna boja prela izvan takaste linije u belu, i da je to u vezi sa tim koliko su
povrine u selekciji tamne.
Na donjoj desnoj slici vidimo kuda se prostire linija selekcije kod mekanih selekcija: po onoj
liniji na kojoj se nalaze take koje su 50% crne.
Selekcija ne mora biti iz jednog dela - u okviru jedne selekcije moemo imati vie povrina,
od kojih su neke ograniene otro, neke mekano itd. Photoshop nam nudi razne alatke i
komande kojima moemo praviti selekcije.
137
Pravljenje selekcija
P
ostoje razne alatke i komande pomou kojih moemo napraviti ili promeniti selekciju.
Grubo ih moemo podeliti na alatke kojima crtamo selekciju, alatke i komande kojima
pravimo selekciju putem izbora boja sa slike i komande kojima pravimo selekciju iz nekog
drugog elementa (lejera, kanala, teksta, putanje itd.).
Alatke Rectangular, Eliptical,

Single Row i Single Column Marquee
Ovo su osnovne alatke pomou kojih crtamo selekciju sa otrim ivicama i to pravougaonu
(Rectangular Marquee) i elipsastu (Eliptical Marquee) ili selekciju koja se sastoji samo od jednog
reda (Single Row) ili jedne kolone (Single Column) taaka u slici. Nain crtanja selekcije:
Izaberemo alatku iz palete tako to kliknemo na nju - kursor mia e se promeniti u
Dovedemo kursor mia u gornji levi ugao povrine koju elimo da selektujemo
Kliknemo miem i drei pritisnut taster razvuemo selekciju do donjeg desnog ugla
eljene povrine. U sluaju Single Row/Column alatki, pomeramo liniju selekcije drei
pritisnut taster. Kada zavrimo, pustiemo taster.
Sada moemo izabrati neku drugu alatku ili komandu kojom emo menjati selektovanu
povrinu, ili alatkama za selektovanje nastaviti da dodajemo ili menjamo selekciju
Ako kod Rectangular i Eliptical alatki za vreme razvlaenja selekcije drimo pritisnut taster
Shift, selekcija e uvek imati oblik pravilnog kvadrata ili kruga.
Ako drimo pritisnut taster Alt, selekciju emo razvlaiti iz sredine".
Da bismo pomerili nacrtanu selekciju, kursor mia dovedemo unutar nje (oblik e mu se
promeniti u ,), kliknemo unutar selekcije i pomeramo je drei pritisnut taster.
Ako kursorom mia alatki Marquee kliknemo na povrinu van selekcije, selekcija e biti
obrisana i automatski moemo zapoeti crtanje nove (ako smo kliknuli grekom, nacrtanu
selekciju emo vratiti komandom Undo iz Edit menija ili Reselect iz Select menija).
Za dodavanje povrine u selekciju, treba da, pre no to kliknemo miem, drimo pritisnut
taster Shift (oblik kursora e se promeniti u
) i zapoeti crtanje selekcije koja e biti
dodata postojeoj.
Za odsecanje povrine iz selekcije, treba da, pre no to kliknemo miem, drimo pritisnut
taster Alt (oblik kursora e se promeniti u ) i zapoeti crtanje selekcije koja e biti oduzeta
od postojee.
U paleti opcija za ove alatke moemo podesiti sledee:
Dugmad
kojima biramo da li crtamo novu selekciju, dodajemo na postojeu,
odsecamo od postojee ili pravimo selekciju koja e biti presek postojee i nove.
Feather - unosimo za koliko pixela hoemo da selekcija bude mekana
Anti-alias - fino umekavanje ivica selekcije da ne budu krzave
Style - da li crtamo selekciju slobodnog oblika (Normal), zakljuane proporcije (Fixed Aspect
Ratio) ili fiksnih dimenzija (Fixed Size) - u poljima desno unosimo vrednostii za odnos,
odnosno irinu i visinu selekcije koju crtamo.
138
Alatke Lasso i Polygonal Lasso

Koriste se za crtanje selekcija slobodnom rukom prostim crtanjem (Lasso) ili razvlaenjem
pravih linija (Polygonal Lasso). Opcije u paleti su iste kao i za Marquee alatke, kao i korienje
tastera Alt i Shift pre poetka crtanja selekcije za dodavanje ili odsecanje povrina. Crtanje
selekcija pomou njih radi se na sledei nain:
ili
Izaberemo alatku iz palete - kursor mia e se promeniti u
Dovedemo kursor mia na poziciju sa koje hoemo da zaponemo crtanje
Drei pritisnut taster mia crtamo liniju selekcije (Lasso), ili kliktanjem razvlaimo prave
linije (Polygonal Lasso).
Kod Polygonal Lasso pritiskom na taster Del briemo segmente linije unazad.
Kod alatke Lasso Photoshop e sam zavriti liniju spajajui poetnu i krajnju taku, dok
kod alatke Polygonal Lasso ili sami zatvaramo liniju, ili kliknemo dvaput miem da bi je
Photoshop zatvorio umesto nas.
Alatka Magnetic Lasso

Slino alatki Lasso, Magnetic Lasso alatkom crtamo selekciju s tim to ona ima osobinu da
liniju selekcije automatski lepi" za mesta na kojima postoji granica izmeu boja.
Dovedemo kursor mia na poziciju sa koje hoemo da zaponemo crtanje
Kliknemo jednom, pustimo taster i pomeramo kursor mia du linije po kojoj hoemo da
selektujemo. Alatka e sama iscrtavati liniju du granice izmeu boja i dodavati kontrolne
take. Ukoliko sami elimo negde da dodamo taku, kliknuemo na to mesto.
Ako je alatka poela da iscrtava linije tamo gde ne elimo, pritiscima na taster Del moemo
brisati liniju unazad taku po taku.
Da bismo zavrili, treba da zatvorimo liniju i kliknemo jednom, ili da kliknemo dvaput kada
e Photoshop pravom linijom spojiti poetnu i krajnju taku.
Kao opcije za preciznost u paleti opcija moemo joj podesiti: Width - irinu oko vrha koju e
uzimati u obzir kod odreivanja granice, Edge Contrast - najmanji kontrast izmeu boja koji e
smatrati granicom i Frequency - rastojanje na kom e dodavati kontrolne take
Alatka Magic Wand

Koristi se za pravljenje selekcije izborom povrina istih ili slinih boja (slino kao alatka
Magic Eraser). Koristimo je na sledei nain:
Dovedemo kursor mia na povrinu koju hoemo da selektujemo i kliknemo.
Kao i kod ostalih alatki za selektovanje, korienjem tastera Shift i Alt moemo dodavati ili
oduzimati povrine iz selekcije - kursor mia e se promeniti u
ili
Pored ranije opisanih opcija moemo joj podesiti: Tolerance - koliki raspon slinih boja e
uzimati u obzir; Contiguous - da li da selektuje samo povezane povrine ili sve sline boje na
slici i Sample All Layerss - da li da uzima u obzir sadraj svih, ili samo aktivnog lejera.
139
Komanda Color Range

Komanda Color Range nalazi se u Select meniju
i koristi se za pravljenje selekcije biranjem
raspona boja. Rad sa njom veoma je slian radu
sa Color Replacement komandom.
menija: Select Color Range.
Sa desne strane vidimo tri dugmeta sa
pipetama kojima biramo boje koje emo
selektovati:
izbor boje,
dodavanje boje
u izbor i
oduzimanje boje iz izbora. Boju
koju emo selektovati biramo tako to pipetom
kliknemo u boju (na slici ili u smanjenom
prikazu slike u centru prozora) koju elimo da
menjamo.
Kliza Fuzziness koristimo da podesimo koliki
raspon slinih boja e biti selektovan (to je
vea vrednost, vie e slinih boja biti izabrano).
Opcija Invert omoguava nam da preokrenemo" selekciju - sve ono to nije bilo selektovano
postae selektovano i obrnuto.
Dugmad OK, Cancel, Load i Save imaju istu funkciju kao i kod ranije opisanih slinih
komandi.
Ostali naini selektovanja

Bez obzira to e kasnije biti opisani u knjizi, pobrojaemo jo neke naine za pravljenje
selekcija:
Pravljenje selekcije od lejera komandom Select Load Selection i izborom Layer ...
Transparency" kao izvora.
Pravljenje selekcije od putanje klikom na dugme Load Path as a Selection u Paths paleti
Kucanjem teksta kao selekcije pomou Horizontal i Vertical Type Mask alatki
Korienje Quick Mask naina rada

Kao to smo rekli, Photoshop selekciju pamti kao crno-belu sliku. Da bismo ovu selekciju
mogli na taj nain i da menjamo (crtamo po njoj ili joj menjamo kontrast i osvetljaj), na dnu
palete alatki postoje dva dugmeta kojima se prebacujemo iz menjanja same slike (levo) u
menjanje selekcije (desno dugme - Edit in Quick Mask Mode).
Kada ukljuimo ovaj nain, selekcija e biti prikazana kao poluprovidna crvena forma preko
slike koju obraujemo. Ovu formu koja predstavlja selekciju moemo menjati i crtati po njoj
kao da je u pitanju obina slika. Kada se vratimo nazad u standardni sistem rada klikom na
levo dugme, ova forma e se ponovo pretvoriti u selekciju (tree takice). Ovaj nain je
idealan za fino popravljanje ivica selekcije.
Kojom bojom e biti prikazana forma i koliko e biti providna, moemo podesiti u prozoru koji
otvaramo dvoklikom na desno dugme.
140
Komande Select menija za promene selekcije

U meniju Select postoji itav niz komandi kojima moemo proirivati, skupljati, brisati i menjati
selekciju koju smo napravili.
All - selektuje celu povrinu slike

Deselect - uklanja selekciju
Reselect - poziva nazad poslednju uklonjenu
selekciju
Inverse - pravi negativ" selekcije - podruja
koja nisu bila selektovana postaju
selektovana i obrnuto
Feather - Umekava ivice selekcije - u prozoru
koji e se pojaviti unosimo koliko pixela
oko linije selekcije e biti iskorieno za
umekavanje
Modify Border - Od selekcije pravi okvir sa
mekanim ivicama
Modify Smooth - Umekava oblik linije
selekcije (ne menja otrinu)
Modify Expand - Proiruje selekciju za

odreeni broj pixela
Modify Contract - Skuplja selekciju za
odereeni broj pixela
Grow - proiruje selekciju tako da zahvati
one okolne take ija je boja priblina
selektovanoj
Similar - selektuje na slici sve povrine koje
su iste ili sline boje sa selektovanom
povrinom (slino kao alatka Magic Wand
sa iskljuenom opcijom Contiguous).
Transform - dobijamo mogunost da
poveavamo, smanjujemo, okreemo i
deformiemo liniju selekcije
uvanje selekcija
esto e nam biti potrebno da selekciju koju smo napravili privremeno ili trajno sauvamo da
bismo je kasnije ponovo koristili. Za pamenje" selekcija koriste se alfa-kanali koji se snimaju
zajedno sa slikom ako je snimamo u PSD, PDF ili TIFF formatu zapisa fajla. Opciono, selekcije
takoe moemo snimiti i u odvojene fajlove.
Da bismo snimili selekciju, kliknuemo na
komande menija Select Save Selection
Pojavie se prozor Save Selection
U polju Document biramo da li emo selekciju
snimiti u postojei ili u novi dokument
U polju Channel biramo da li selekciju snimamo
u neki postojei alfa-kanal ili u novi kanal
U polju Name moemo otkucati naziv alfa-kanala
sa snimljenom selekcijom
Ako snimamo selekciju u postojei alfa-kanal u podruju Operation biramo da li selekcijom
zamenjujemo kanal (Replace), dodajemo selekciju na kanal (Add), odsecamo selekciju iz
kanala (Subtract) ili pravimo presek selekcije i sadraja kanala (Intersect).
Kada smo sve podesili, kliknuemo na dugme OK da bismo snimili selekciju. Novi alfakanal pojavie se u Channels paleti.
Snimljene selekcije iz kanala uitavamo na slian nain: kliknuemo na komande menija
Select Load Selection i pojavie se prozor Load Selection u kome biramo odakle uitavamo
selekciju. Opcije prozora su iste kao i kod Save Selection. Ukoliko u momentu uitavanja
imamo napravljenu neku selekciju u slici, opcije Replace/Add/Subtract/Intersect odnosie se na
to kako e uitana selekcija uticati na nju.
141
Koristimo selekcije
P
oto smo dosad nauili kako da napravimo i snimimo

selekcije, vreme je da saznamo i ta sve sa njima moemo
da uradimo. Ukratko: moemo ih koristiti kao maske za crtanje
i korekciju, moemo njihov sadraj premetati i kopirati u lejer
ili novi dokument sa slikom, pomou njih praviti maske koje
odreuju koji delovi nekog lejera se vide, a koji ne itd.
Selekcije kao maske

Jedna od osnovnih namena selekcije je da njome ograniimo
delove slike koje hoemo da menjamo. Na primer, elimo da
crtamo po pozadini oko Dakija, ali da njega ne pokvarimo. Evo
nekoliko primera za korienje selekcija na ovaj nain:
Crtanje ili retuiranje unutar selekcije
Korekcija boja
Korienje specijalnih efekata
Popunjavanje selekcije bojom ili teksturom
Popunjavanje selekcije prelivom boja
Ako postoji bojazan da emo naim radom napraviti grub
prelaz izmeu selektovanog i neselektovanog dela kada na
kraju uklonimo selekciju, moemo iskoristiti komadu Feather iz
Select menija da umekamo granice selekcije i prelaz uinimo
neprimetnijim.
Komande Clear, Fill i Stroke
Komande iz Edit menija koje se najee koriste u kombinaciji

sa selekcijama su Clear, koja brie sadraj selekcije, Fill, koja
selekciju popunjava bojom ili teksturom, i Stroke, koja e po obodu
selekcije iscrtati liniju odreene debljine.
Kopiranje i premetanje selektovanog dela slike

Deo slike koji smo selektovali moemo premestiti i iskopirati na drugo mesto u slici, u novi
lejer ili u novu sliku.
Premetanje selektovanog dela slike
Selektujemo povrinu koju elimo da premestimo

- kursor mia e se pretvoriti u
Izaberemo alatku Move
Kliknemo kursorom mia unutar selektovanog dela slike i
pomerimo ga na eljeno mesto drei pritisnut taster. Povrina
koja je ostala ispod dela koji smo pomerili bie popunjena
Background bojom.
Na isti nain moemo i iskopirati deo slike ako pre poetka
pomeranja pritisnemo taster Alt.
142
Kopiranje selektovanog dela slike u novi lejer

Selektujemo eljeni deo slike
Kliknemo na opcije menija Layer New Layer Via Copy za
kopiranje, ili Layer New Layer Via Cut za isecanje selektovanog
dela slike u novi lejer
VIDI POGLAVLJE
objekti"
na strani 145
Kopiranje selektovanog dela slike u drugi postojei dokument

Selektujemo povrinu koju elimo da kopiramo
Prvi nain:
- kursor mia e se
Izaberemo alatku Move
pretvoriti u
Kliknemo kursorom mia unutar selektovanog dela
slike i prevuemo ga u drugi otvoreni dokument sa
slikom drei pritisnut taster. Photoshop e pri tom
pomerati samo sadraj aktivnog lejera.
Sadraj selekcije pojavie se kao novi lejer u
drugom dokumentu.
Drugi nain:
Kliknemo na opcije menija Edit Copy i preemo
na drugi dokument
Kliknemo na opcije menija Edit Paste
Ako umesto na Copy kliknemo na opcije menija
Edit Copy Merged Photoshop e iskopirati sadraj svih vidljivih lejera.
Takoe moemo u drugom dokumentu da nacrtamo selekciju kojom emo oznaiti mesto
na koje hoemo da ubacimo deo slike, i da kliknemo na opcije menija Edit Paste Into.
Photoshop e sliku ubaciti na centar selektovane povrine.
Kopiranje selektovanog dela slike u novi dokument

Selektujemo povrinu koju elimo da kopiramo

Kliknemo na opcije menija Edit Copy
Kliknemo na opcije menija File New
Pojavie se prozor New Document u kome e Photoshop automatski
postaviti veliinu nove slike prema dimenzijama iskopiranog dela slike.
Kliknuemo na OK - pojavie se novi dokument
Kliknemo na opcije menija Edit Paste
Komande Cut, Copy i Paste

Malopre smo ih pominjali, pa da ih objasnimo:
Cut iseca selektovanu povrinu sa aktivnog lejera (ono to ostane brie ili popunjava
Background bojom) i pamti je u Clipboard-u (internoj memoriji Windowsa)
Copy kopira selektovanu povrinu sa aktivnog lejera u Clipboard
Copy Merged kopira selektovanu povrinu sa svih vidljivih lejera u Clipboard
Paste kopira sadraj Clipboard-a u aktivnu sliku, u novi lejer
Paste Into kopira sadraj Clipboard-a u aktivnu sliku, u centar selektovane povrine
Napomena: u Clipboard-u ima mesta samo za jednu sliku. Svaki put kada se izvre komande
Cut, Copy ili Copy Merged, prethodni sadraj Clipboard-a je izgubljen.
143
Paleta Channels
A - kanali boja - zovu se prema nazivima osnovnih boja
kolornog sistema
B - kanal sa Spot-bojom - zove se prema nazivu boje koju
predstavlja
C - alfa-kanal sa zapamenom selekcijom
D - kolona u kojoj ukljuivanjem i iskljuivanjem oiju" biramo
koji kanal e biti vidljiv a koji ne
E - dugme koje pravi selekciju od kanala
F - dugme koje pravi alfa-kanal od selekcije
G - dugme koje pravi novi prazan alfa-kanal
H - dugme koje brie kanal
paleti Channels smeteni su svi kanali koje slika sadri. To su

obavezno kanali boja (najmanje jedan, kod Bitmap, Grayscale i Index kolornog sistema),
kanali spot - boja ako ih ima i na kraju alfa-kanali u kojima se uvaju snimljene selekcije.
Pored ovih kanala, u njoj e se povremeno pojaviti privremeni kanali koji predstavljaju
trenutno aktivnu selekciju dok je obraujemo u Quick Mask nainu rada ili maske lejera za
vreme dok njih obraujemo.
Prvi kanal u paleti uvek se zove prema kolornom sistemu i ako kliknemo na njega,
automatski ukljuujemo rad u svim kanalima boja istovremeno (ovo je normalan nain
rada)
Prikazujemo je klikom na njen jeziak ili izborom iz menija View
Prikazivanje pojedinih kanala (pa i kanala boja) moemo ukljuivati i iskljuivati kliktanjem
na sliicu oka u koloni (D)
Svaki kanal je u stvari slika u Grayscale kolornom sistemu po kojoj normalno moemo
crtati ili joj korigovati kontrast, osvetljenje itd.
Ako elimo da obraujemo samo po jedan kanal, treba da kliknemo na njegov naziv ili
sliicu. On e tada jedini postati vidljiv i moemo ga obraivati bez uticaja na ostale kanale.
Ovo je veoma korisno ako elimo da retuiramo ili menjamo kontrast samo na po jednom
kanalu boja (ovaj postupak se relativno esto koristi u praksi).
Takoe je mogue izabrati samo jedan kanal za rad, a onda klikom na sliice oiju popaliti"
i ostale tako da promene vrimo samo na jednom kanalu, a vidimo sliku u koloru".
Ako dvaput brzo kliknemo na kanal, pojavie se prozor u kome podeavamo njegove
opcije, kao to je boja kojom e biti prikazan ako ukljuimo i sliku i njega (prikaz kao u
Quick Mask nainu rada). U ovom prozoru takoe moemo proglasiti kanal za spot-kanal.
U meniju Channels palete nalazi se i komanda Split Channels, koja e sliku razbiti" na
onoliko Grayscale slika koliko ima kanala. Njen pandan je komanda Merge Channels kojom
moemo vie Grayscale slika iste veliine spojiti u jednu sliku u boji (odnosno, kanale
spojiti nazad u sliku).
144
LEJERI, TEKST I PAMETNI

OBJEKTI
Lejeri, tekst i pametni objekti
Lejeri
L
ejeri predstavljaju slojeve slike na kojoj radimo i omoguavaju nam da kompleksne poslove
(a i one jednostavnije) razbijemo" na delove. Te delove moemo odvojeno menjati,
pomerati, crtati po njima, ukljuivati i iskljuivati, primenjivati efekte na njima... Jednom
reju, igrati se do mile volje. Da nema njih, svaka promena na slici bila bi nepopravljiva.
Na primer, jednom otkucan tekst preko slike svojom bojom bi pokrio sadraj ispod sebe
i nikad vie ne bismo mogli da ga uklonimo. U devetoj verziji (CS2) Photoshop je rad sa
lejerima doveo do savrenstva - na raspolaganju su nam fantastine alatke i nebrojene
mogunosti kombinovanja, a sve to uz ogromnu fleksibilnost i mnotvo opcija koje rad i na
najkomplikovanijim projektima ine vie nego komfornim.
Svaki lejer predstavlja sliku za sebe, koja je veim ili manjim delom providna. Niz takvih slika
postavljenih jedna preko druge ine nau finalnu sliku na kojoj radimo. Za gornju ilustraciju
koristili smo tri lejera - donji sa pozadinom (trava), srednji na kome lebdi" na Daki i gornji na
kome se nalazi tekst. Svaki od ova tri lejera moemo do mile volje pomerati, brisati ili menjati
a da to ne utie na ostale elemente slike. Ovakvu sliku moemo i snimiti u PSD ili PDF
formatu i da tako sauvamo sve ove promenljive elemente. Ipak, poto mali broj programa
moe da otvori i prikae ovakve slike, za krajnje potrebe (tampa ili web dizajn) moramo
sliku slepiti u jedan lejer i kao takvu predati dalje" u TIFF, EPS ili JPEG formatu. To nas ne
spreava da za nae potrebe sauvamo i razlepljeni" PSD fajl sa slikom.
Pojedinani lejer moe biti vei od same slike - mogue je da u slici bude vidljiv samo jedan
njegov deo. Ovo nam daje slobodu da bez bojazni prilikom rada lejer pomeramo tako da
jednim svojim delom izlazi iz slike, a da ga kasnije ponovo uvuemo" nazad.
147

Na veliinu i broj lejera ipak treba paziti, pogotovo kod velikih poslova - ako slika na kojoj
radimo ima deset lejera, ona se u stvari sastoji od deset slika i zaprema deset puta vie
memorije. Kod profesionalne primene, nije udno ako jedna snimljena slika zaprema i vie
stotina megabajta.
Vrste lejera
Lejeri mogu imati razliit sadraj (slika, tekst, boja, tekstura...) koji se obrauje na razliit
nain. Prema sadraju ih moemo podeliti na:
Pozadinski lejer (Background) - prvi lejer ija je veliina uvek ista kao veliina slike. Ne moemo
ga pomerati niti moe biti providan. Slike koje dolaze sa digitalnih fotoaparata ili skenirane
slike uvek imaju samo ovaj jedan lejer. Uvek ga moemo pretvoriti u obian lejer. Slike u
Photoshopu ne moraju obavezno sadrati pozadinski lejer.
Obian lejer sa slikom (Layer) - bilo koji lejer koji na sebi sadri sliku ili deo slike. Moe biti
potpuno ili delimino providan (kae se da sadri providne pixele) i moe biti vei od
slike i viriti" van nje. Za njega, to se tie obrade, vai sve kao i za obine slike. Prilikom
viestrukih promena veliine i okretanja kao i slika gubi na otrini i kvalitetu.
Tekstualni lejer (Text Layer) - lejer koji na sebi sadri tekst koji bez obzira na to to je obojen i
ima efekte (na primer, baca senku na lejere ispod) zadrava tu osobinu da tekst moemo
menjati kad god elimo. Prilikom uveanja ili smanjivanja tekst e biti nanovo preraunat"
iz vektorskog u rasterski oblik i time e maksimalno zadrati svoju otrinu.
Vektorski lejer (Shape Layer) - umesto slike, na sebi nosi neki vektorski oblik tako da je neosetljiv
na promene veliine. Pri tom i ne zauzima memoriju kao da je u pitanju slika. Po njemu ne
moemo crtati, ali mu moemo dodeliti efekte.
Lejer sa ispunom (Fill Layer) - lejer koji se sastoji iskljuivo od boje, preliva ili teksture. Ne
moemo mu dodeliti efekte i skoro da ne troi memoriju. Moe biti delimino providan, ako
mu je dodeljena maska.
Korektivni lejer (Adjustment Layer) - lejer koji nosi komandu za korekciju boja koja utie samo
na sadraj slike ispod njega. Moemo mu dodeliti masku, tako da se korekcija radi samo
na jednom delu njegove povrine.
Pametni objekat (Smart Object) - novina Photoshopa CS2 - lejer koji nosi neki drugi dokument
sa slikom ili vektorskim crteom. Moemo ga bezbroj puta pomerati, menjati mu veliinu
i okretati ga, a da pri tom slika koju nosi ne gubi svoju izvornu otrinu i rezoluciju. ak
ju je mogue naknadno i snimiti u odvojeni fajl u njenom izvornom obliku. Po njemu je
nemogue crtati i na njega primenjivati komande za korekciju boja. Njegov sadraj bie
pretvoren u obinu sliku tek kada ga pretvorimo u obian lejer ili slepimo sa slikom. Bilo
koji lejer ili grupu lejera moemo u toku rada pretvoriti u pametni objekat i kao takav
koristiti do kraja da im ne bismo naruili otrinu.
Grupa Lejera (Group) - novina Photoshopa CS2 - predstavlja vie lejera grupisanih tako da se
pri pomeranju i poravnavanju ponaaju kao jedan lejer. ak je mogue celoj grupi zadavati
nain pretapanja i providnost. U Layers paleti mogue je grupe skupiti" tako da se vide
samo njihovi naslovi, to nam u mnogome olakava snalaenje kod poslova sa mnogo
lejera. Mogue je takoe smetati grupe lejera unutar drugih grupa.
Povezani lejeri (Linked Layers) su skupine od dva ili vie lejera (ne moraju biti unutar iste grupe)
koje smo meusobno povezali da bismo ih zajedno pomerali.
148
Paleta Layers
Paleta Layers je okosnica naeg rada sa lejerima. Sliku na kojoj radimo uvek u njenom prozoru
vidimo odozgo" kao jedinstvenu sliku. Paleta Layers nam prua uvid u treu dimenziju - ona
prikazuje redosled lejera na slici. Pozadinski (Background) lejer se uvek nalazi na njenom
dnu, dok je najgornji lejer na njenom vrhu (Setite se fajla Ducky i kapljice.psd"). Prikazujemo
je klikom na njen jeziak ili izborom iz menija Window.
Pomou nje takoe biramo aktivni lejer, menjamo redosled, grupiemo, povezujemo lejere,
dodeljujemo im efekte, podeavamo providnost, zakljuavamo ih da ih ne moemo sluajno
pomerati ili po njima crtati.
A - polje za izbor naina pretapanja lejera

B - dugmad za zakljuavanje providnosti i
poloaja lejera ili grupe
C - otvorena" grupa lejera
D - lejeri unutar grupe
E - strelica kojom otvaramo i zatvaramo
grupu u paleti
F - pozadinski lejer
G - podeavanje pokrivnosti lejera ili grupe
H - podeavanje pokrivnosti ispune lejera
(ne utie na pokrivnost efekata)
I - oznaka da lejer ima dodeljene efekte
J - dugme kojim irimo" prikaz da se vide
efekti
K - lejeri koji ine kliping grupu"
L - oznaka da je lejer zakljuan
M - dugme za povezivanje i razvezivanje"
lejera
N - dugme za dodeljivanje efekata
O - dugme za pravljenje novog lejera sa
ispunom ili korektivnog lejera
P - dugme za pravljenje nove grupe lejera
ili grupisanje izabranih lejera
Q - dugme za pravljenje nove grupe ili
grupisanje lejera
R - dugme za pravljenje novog lejera
S - dugme za brisanje lejera ili grupe
T - kolona u kojoj kliktanjem na sliice
sa oima ukljuujemo ili iskljuujemo
pojedine lejere ili grupe
U - maska lejera
V - oznaka da je lejer povezan sa nekim
drugim lejerom.
149
Pravljenje novih lejera

Novi, prazan lejer napraviemo na sledei nain:
U paleti Layers kliknuemo na lejer iznad koga elimo
da napravimo novi lejer
Kliknuemo na dugme (R) u paleti, ili:
i
Otvoriemo meni palete klikom na dugme
odabraemo opciju New Layer, pa zatim u prozoru koji e se otvoriti uneti ime lejera, izabrati
boju kojom hoemo da bude markiran i po elji podesiti dodatne opcije, ili emo isti prozor
otvoriti klikom na komande menija Photoshopa Layer New Layer.
Novi lejer e se pojaviti iznad aktivnog i bie potpuno prazan
Pravljenje novog lejera kopiranjem nekog sadraja

Kopiranjem selektovane povrine u lejer komandama menija Layer New Layer via Copy
ili Layer New Layer via Cut
Komandama menija Edit Copy, ime e sadraj Clipboarda biti smeten u novi lejer
Prevlaenjem sadraja selekcije ili celog lejera iz nekog drugog otvorenog dokumenta
Komandama menija Layer Duplicate Layer ili Duplicate Group pravimo duplikat lejera
ili grupe.
Pravljenje novih specijalnih lejera
Pozadinski (Background) lejer od izabranog lejera pravimo komandama menija Layer New
Background From Layer. Komanda je mogua ako slika nema pozadinski lejer.
Tekstualni lejer napraviemo tako to emo izabrati alatku za unos teksta
i kliknuti njome
na sliku. im ponemo da unosimo tekst, on e se pojaviti u novom tekstualnom lejeru.
Lejer ispune pravimo klikom na dugme (P) i izborom iz menija, ili komandama menija
Layer New Fill Layer, izborom vrste lejera i podeavanjem njegovih parametara.
Korektivni lejer pravimo klikom na dugme (P) i izborom iz menija, ili komandama menija
Layer New Adjustment Layer, izborom korektivne komande i podeavanjem njenih
parametara
Pametni objekat pravimo ili korienjem komande File Place, ili od postojeih lejera pomou
komandi menija Layer Smart Objects Group Into New Smart Object
Izbor (selektovanje) lejera sa kojima radimo

Lejer po kome emo crtati, ili koga emo pomerati biramo na jedan od sledeih naina:
Klikom na njegov naziv ili sliicu u Layers paleti
- draemo pritisnut taster Alt i desnim tasterom mia kliknuti na
Pomou alatke Move
vidljivu povrinu lejera koji biramo, ili:
Kliknuemo desnim tasterom na mesto na kome se nalazi lejer i u meniju koji e se pojaviti
odabrati njegovo ime, ili:
Ako je u paleti opcija alatke Move ukljuena opcija Auto Select Layer, jednostavno emo
kliknuti na neki njegov vidljivi deo
Vie lejera u isto vreme biramo da bismo ih zajedno pomerali, poravnavali, slepili ili grupisali.
To emo uraditi viestrukim biranjem na gore opisane naine, pri tom drei pritisnut taster
Shift, ili taster Ctrl (samo u Layers paleti, za biranje vie lejera koji nisu odmah jedan ispod
drugog).
150
Pomeranje Lejera - Alatka Move

Koristi se za izbor, pomeranje i kopiranje lejera ili selektovanih povrina slike. Rad sa njom:
Izaberemo je iz palete - kursor mia e se promeniti u
Izaberemo lejer, grupu ili vie njih koje hoemo da pomerimo
Kliknemo njome na lejer i pomeramo ga. Pri tom drimo pritisnut taster mia. Kada smo
zavrili sa pomeranjem, pustimo taster.
Ako pre no to kliknemo pritisnemo i drimo taster Alt, napraviemo kopiju lejera
Lejer koji pomeramo moemo i pomeriti u neki drugi otvoreni dokument - u tom sluaju
lejer emo iskopirati u novi dokument, a u starom e ostati na poetnoj poziciji
Ako prilikom pomeranja drimo pritisnut taster Shift, pomeraemo ga samo po pravoj
horizontalnoj ili vertikalnoj liniji
Pored dugmadi za poravnavanje lejera sa desne strane palete, opcije alatke su sledee:
Auto Select Layer - klikom mia odmah biramo lejer na iju povrinu smo kliknuli
Auto Select Groups - klikom mia odmah biramo grupu u kojoj je lejer na koji smo kliknuli
Show Transform Controls - okvirni kvadrat sa rukicama za transformacije lejera bie stalno
prikazan za svaki aktivan lejer, grupu ili vie izabranih lejera.
Promena redosleda lejera

Redosled lejera u paleti moemo promeniti
na sledei nain:
U paleti Layers izaberemo lejer, grupu ili
vie uzastopnih lejera koje hoemo da
pomerimo
Kliknemo kursorom mia na jedan od izabranih lejera i
pomeramo ga na gore ili na dole u paleti. Lejer koga pomeramo
bie prikazan kao pravougaonik, a pozicija u paleti na koju je
doveden kao deblja crna linija izmeu lejera. Kada smo lejer
doveli na eljeno mesto, pustimo taster.
Drugi nain je da koristimo komande menija Layer Arrange
Bring to Front - izabrani lejer pomeramo na vrh palete
Bring Forward - pomeramo lejer za jedno mesto na gore
Send Backward - pomeramo lejer za jedno mesto na dole
Send to Back - izabrani lejer pomeramo na dno palete
Reverse - preokrenue redosled izabranih lejera
Vidljivost i naini pretapanja lejera

Da li e neki lejer biti vidljiv ili ne, biramo tako to emo kliknuti
na sliicu oka u koloni (T) Layers palete (ako se vidi oko, vidi
se i lejer). U vrhu palete je polje (A) kojim podeavamo nain
pretapanja lejera ili grupe. Naini VIDI PRILOG U BOJI
pretapanja su isti kao kod opcija alatki za
"Naini pretapanja"
na strani 210
crtanje i retuiranje.
151
Poravnavanje i raspodela lejera

Da bismo izabrane lejere poravnali ili ravnomerno razmestili du horizontalne ili vertikalne
ose, koristimo dugmad sa palete opcija alatke Move, ili komande menija Layers:
Align
Top
Edges
Ravnanje
gornjih
ivica
Distribute Top
Edges
Ravnomeran Gornjih
razmak
ivica
Vertical
Centers
Centriranje
po
vertikali
Bottom
Edges
Ravnanje
donjih
ivica
Left
Edges
Ravnanje
levih
ivica
Horizontal
Centers
Centriranje
po
horizontali
Right
Edges
Ravnanje
desnih
ivica
Vertical
Centers
Sredina
po
vertikali
Bottom
Edges
Donjih
ivica
Left
Edges
Levih
ivica
Horizontal
Centers
Sredina
po
horizontali
Right
Edges
Desnih
ivica
Postupak poravnavanja je sledei:

Pomou palete Layers selektujemo lejere i grupe lejera koje elimo da poravnamo.
Kliknemo na odgovarajue dugme u paleti opcija alatke Move, ili odgovarajuu komandu
menija Layers
Ukoliko selektujemo grupu lejera, ona e se poravnavati kao da je jedan lejer (meusobni
raspored lejera unutar grupe ostae nepromenjen). Meutim, ako za poravnavanje
selektujemo pojedini lejer ili lejere iz grupe, oni e se poravnavati svaki za sebe.
Zakljuavanje lejera
Pomou dugmadi (B) iz palete Layers moemo za selektovane lejere ili grupu lejera zakljuati"
pojedine mogunosti rada sa njima, da ne bismo tokom rada po njima sluajno crtali ili ih
pomerili:
- Lock Transparent Pixels - Moi emo da crtamo samo po postojeim povrinama u lejeru.
Ovo je korisno ako elimo da popravljamo lejer, a da pri tom ne menjamo njegov oblik.
- Lock Image Pixels - Zabranjujemo bilo kakvo crtanje po lejeru
- Lock Position - Zabranjujemo pomeranje lejera, ali ne i crtanje po njemu
- Lock All - Zabranjujemo i pomeranje lejera i crtanje po njemu.
Kod zakljuanih lejera pojavie se sivi ili crni katanac pored naziva lejera u Layers paleti.
152
Grupisanje lejera i rad sa grupama

Grupe lejera koristimo onda kada elimo da odreenu skupinu lejera ubudue pomeramo i
poravnavamo kao da su jedan lejer, a da pri tom sebi ostavimo mogunost menjanja svakog
pojedinog lejera iz nje. Lejere grupiemo na sledei nain:
Selektujemo lejere koje hoemo da grupiemo
Kliknemo na komande menija Layer New Group from Layers ili izaberemo opciju
New Group from Layers iz menija palete Layers
Unesemo naziv grupe i kliknemo na dugme OK.
Dodavanje lejera u grupu i vaenje lejera iz nje radimo na isti nain kao i promenu redosleda
lejera - premetanjem lejera u paleti pomou alatke Move.
Grupu razbijamo na lejere komandama menija Layer Ungroup Layers
Prilikom pomeranja, grupa e se ponaati kao da je jedan lejer. Za grupu je takoe mogue
podesiti pokrivnost i nain pretapanja. Specifinosti pretapanja grupe su sledee:
Osnovni nain pretapanja grupe je Pass Through, to znai da nema nikakve promene u
nainu pretapanja pojedinih lejera u odnosu na celu sliku.
Ako za grupu izaberemo bilo koji drugi nain pretapanja (ukljuujui i Normal), prvo e biti
uzeto u obzir meusobno pretapanje lejera unutar grupe, a tek onda grupe u odnosu na
celu sliku.
Povezivanje lejera
Povezivanje lejera radiemo onda kada elimo da vie lejera pomeramo kao jedan, a da ih
pri tom ne grupiemo. Mogue je povezati lejere iz razliitih grupa, ili lejere i grupe. Prilikom
poravnavanja, povezani lejeri e se poravnavati svaki ponaosob. Selektovane lejere i grupe
povezujemo tako to kliknemo na dugme
sa dna palete Layers. Istim dugmetom emo i
raskinuti vezu izmeu selektovanog lejera i ostalih povezanih lejera.
Kada u Layers paleti kliknemo na neki povezani lejer, pored njegovog naziva i naziva svih
lejera koji su povezani sa njim pojavie se isti simbol kao sa dugmeta. Pri tom nam je na
raspolaganju i komanda Select Linked Layers iz Layer menija kojom emo selektovati sve
lejere jedne veze".
Stapanje lejera i cele slike

Stapanje lejera je postupak koji od vie lejera pravi jedan. Prilikom stapanja gube se informacije
o sadraju pojedinih lejera i nemogue je stopljene lejere ponovo razbiti na delove, osim
pomou komande Undo ili korienja History palete. Stapanje cele slike radimo onda kada
hoemo da je snimimo u formatu koji ne podrava lejere, ili ako smo lejere koristili samo kao
privremena pomagala u toku obrade.
Lejere emo stopiti kada smo apsolutno sigurni da nam vie nisu potrebni kao pojedini
elementi. Lejere stapamo sledeim komandama menija Layer:
Merge Layers - stapanje selektovanih lejera
Merge Down - stapanje lejera sa lejerom ispod njega
Merge Visible - stapanje svih vidljivih lejera
Merge Group - stapanje svih lejera unutar grupe
Flatten Image - stapanje cele slike u pozadinski lejer
153
Transformacije lejera
Pod transformacijama obuhvatamo promenu
veliine, okretanje i deformacije oblika lejera ili grupe
lejera. Poto smo izabrali jedan ili vie lejera, grupu
ili povezane lejere koje elimo da transformiemo,
kliknuemo na komande menija Edit Transform
Scale - da promenimo veliinu lejera
Rotate - da okreemo lejer
Skew - da iskosimo lejer
Distort - da deformiemo lejer pomeranjem obodnih
taaka (gornja slika)
Perspective - kao Distort, ali da pri tom vodimo
rauna o perspektivi
Warp - da deformiemo lejer krivljenjem mree"
(donja slika)
Rotate 180O, 90OCW, 90OCCW - da okrenemo lejer
naopake, ili za ugao od 90O u pravcu ili suprotno
od pravca kretanja kazajlke asovnika
Flip Horizontal - da okrenemo sliku u ogledalu" oko
vertikalne ose
Flip Vertical - da okrenemo sliku u ogledalu" oko
horizontalne ose
Nain rada sa komandama za transformacije:
Kada smo kliknuli na eljenu komandu, oko lejera
ili skupine lejera koje transformiemo pojavie
se tanki pravougaonik sa kontrolnim takama na
svojim uglovima i po sredinama stranica.
Kliknuemo na neku od kontrolnih taaka i
pomerati je ne putajui taster mia dok ne
zavrimo pomeranje.
U paleti opcija prilikom transformacije moemo
numeriki uneti vrednosti za poveanje, ugao
rotacije ili iskoavanja itd.
Prilikom Warp transformacije, pomou linija koje predstavljaju tangente na krivim linijama
mree moemo menjati zakrivljenost mree.
u paleti opcija.
Da bismo zavrili transformisanje, kliknuemo na dugme
Otvoriti fajl Ducky.tif" iz foldera Samples"
Izdvojiti Dakija u poseban lejer pomou alatke Magic Wand
Pozadinski (Background) lejer popuniti belom bojom
Deformisati Dakija pomou komande Warp kao na donjoj slici
Snimiti sliku kao Krivi Ducky.psd" u folder Moji Photoshop Primeri"
154
Efekti na lejerima i stilovi lejera

Svakom lejeru unutar slike moemo dodeliti razliite efekte: bacanje senke na lejere ispod
njega, svetlucanje ivica, efekat ispupenosti ili udubljenosti ivica, obodnu liniju itd. Pri tom,
svi efekti su ogranieni ivicama" lejera - ivicama neprovidne ili poluprovidne povrine lejera.
Efekte lejeru dodeljujemo pomou komandi menija Layer Layer Style ili izborom na stavku
menija koji e se otvoriti ako kliknemo na dugme
u dnu palete Layers:
Drop Shadow - lejer baca senku na sliku ispod
Inner Shadow - ivice lejera bacaju senku na
unutranjost lejera
Outer Glow - svetlucanje oko lejera
Inner Glow - ivice lejera svetlucaju unutar lejera
Bevel and Emboss - ivice lejera su ispupene ili
udubljene
Satin - lejer dobija nepravilan preliv sa svilenkastim
prelivima
Color Overlay - povrina lejera je popunjena bojom
Gradient Overlay - povrina lejera je popunjena
prelivom
Pattern Overlay - povrina lejera je popunjena
teksturom
Stroke - linija po obodu lejera
Svaki od efekata ima svoja podeavanja:
Drop Shadow i Inner Shadow:
Blend Mode - nain pretapanja senke. Pored njega je polje

za izbor boje senke pomou Color Pickera
Opacity - pokrivnost senke
Angle - ugao osvetljenja koje baca senku
Distance - udaljenost senke od lejera
Spread - zapunjenost senke
Size - veliina senke (koliko je senka ira od lejera)
Contour - polje kojim biramo oblik koji definie preliv senke
Noise - zrnatost" senke
Outer Glow i Inner Glow:
Blend Mode - nain pretapanja.
Opacity - pokrivnost svetlucanja
Noise - zrnatost" svetlucanja. Ispod ove opcije nalaze
se dva polja u kojima biramo da li e svetlucanje biti
predstavljeno bojom ili prelivom
Technique - da li e svetlucanje biti mekano" (Softer) ili e
tano pratiti konturu lejera (Precise)
Spread - zapunjenost svetlucanja
Size - irina svetlucanja
Contour - definisanje preliva svetlucanja
155
Bevel and Emboss:

Style - izbor izgleda ispupenja: unutar lejera (Inner Bevel),
izvan lejera (Outer Bevel), kao da je lejer ispupen iz
podloge (Emboss), kao da su ivice lejera utisnute (Pillow
Emboss) ili efekat ispupenja samo u okviru obodne linije
ako je ima (Stroke Emboss)
Technique - nain iscrtavanja ispupenja
Depth - dubina ispupenja. Up/Down - pravac ispupenja
Soften - umekavanje efekta
Angle i Altitude - ugao i visina svetlosnog izvora
Blend Mode - nain pretapanja osvetljenog (Highlight mode)
ili zatamnjenog (Shadow mode) dela ispupenja
Opacity - pokrivnost osvetljenog ili tamnog dela
Satin:
VIDI PRILOG U BOJI
"Efekti na lejerima"
Blend Mode - nain pretapanja.
na strani 211
Opacity - pokrivnost
Angle - ugao osvetljenja
Distance - udaljenost
Size - veliina
Contour - polje kojim biramo oblik koji definie preliv
Color Overlay:
Blend Mode - nain pretapanja. Pored je polje za izbor boje.
Opacity - pokrivnost
Gradient Overlay:
Blend Mode - nain pretapanja, Opacity - pokrivnost
Gradient - Izbor preliva - otvara Gradient Editor
Style - vrsta preliva
Angle - ugao preliva
Scale - procenat uveanja preliva
Pattern Overlay:
Pattern - izbor teksture
Snap to Origin - poravnava teksturu sa ivicom lejera
Scale - procenat uveanja teksture
Link with Layer - da li je poloaj teksture vezan za lejer
Stroke:
Size - debljina linije
Position - poloaj linije: unutar lejera (Inside), izvan lejera
(Outside) ili po sredini ivice lejera (Center)
Type - ispuna linije - bojom (Color), prelivom (Gradient) ili
teksturom (Pattern)
156
Stilovi lejera
Skup efekata koje smo podesili i dodelili jednom lejeru nazivamo stilom tog lejera. Imajui u
vidu koliinu opcija kojima moemo podesiti pojedini stil, Photoshop nam prua mogunost
da stilove lako prenosimo sa lejera na lejer ili ak snimamo za kasniju upotrebu u nekoj
drugoj slici. Za prenoenje stila sa lejera na lejer na raspolaganju su nam sledee komande
u podmeniju Layer Style menija Layer, odnosno menija palete Layers:
Copy Layer Style - kopira stil lejera u internu memoriju.
Paste Layer Style - dodeljuje stil iz memorije izabranim lejerima.
Clear Layer Style - uklanja stil sa lejera.
Takoe su nam na raspolaganju i sledee komande za manipulaciju stilovima:
Global Light - podeavanje poloaja izvora svetla za sve efekte na slici.
Create Layers - od efekata pravi posebne lejere
Hide/Show all Effects - privremeno iskljuuje /ukljuuje efekte u celoj slici
Scale Effects - uveava/smanjuje efekte za odreeni zadati procenat
Paleta Styles
Paleta Styles koristi se za uvanje podeenih stilova lejera.

Koristimo je na sledei nain:
Podeeni stil nekog lejera dodajemo u nju opcijom New Style iz
menija palete. Pri tom se otvara prozor za unos naziva stila.
Klikom na stil u paleti dodeljujemo ga izabranom lejeru
Stilove iz palete snimamo u fajl na disku komandom Save Styles
iz menija palete.
Stilove uitavamo iz fajla komandama Load Styles (dodaje stilove na dno palete) ili
Replace Styles (zamenjuje stilove iz palete onima iz fajla). Komanda Reset Styles vraa
sadraj palete na prvobitni.
Paleta Layer Comps

Ponekad treba da napravimo vie slinih reenja istog posla. Ako
se ta reenja razlikuju samo u smislu vidljivosti lejera, njihovog
poloaja i naina pretapanja, sva reenja moemo uvati u
jednom fajlu, a varijante snimiti u Layer Comps paletu i kasnije ih
pozivati klikom na njih. Komande menija palete:
New Layer Comp - snimamo novo idejno reenje u paletu
Update Layer Comp - menjamo snimljeno reenje prema stanju na ekranu
Apply Layer Comp - prikazujemo idejno reenje
Next / Previous Layer Comp - kao i dugmad na dnu palete - prikazujemo sledee ili
prethodno snimljeno reenje.
O
tvoriti fajl Ducky.tif" iz foldera Samples", izdvojiti Dakija u poseban lejer pomou
alatke Magic Wand i pozadinski lejer popuniti belom bojom.
Dodeliti lejeru sa Dakijem Drop Shadow, Inner Bevel i Stroke efekte
Snimiti sliku kao Efektni Ducky.psd" u folder Moji Photoshop Primeri"
157
Maske Lejera
Maske lejera koriste nam da dodatno i precizno definiemo koji delovi lejera e se videti, a
koji ne, a da pri tom u potpunosti sauvamo sadraj lejera. Pomou maski takoe moemo
na laki nain i uz neogranien broj vraanja" i prepravki da fino podesimo providnost lejera,
da pravimo foto-montae ili kolae sa finim pretapanjima i sl. Postoje dve vrste maski:
Rasterske maske - predstavljaju selekcije snimljene kao maske lejera, podravaju poluprovidne
povrine i po njima moemo crtati etkicom i na njih primenjivati komande za korekciju
osvetljenja i kontrasta.
Vektorske maske - predstavljaju vektorske putanje snimljene kao maske lejera, ne gube kvalitet
pri poveavanju i smanjivanju, ali uvek imaju otre ivice i po njima se ne moe crtati.
Kao i kod selekcija, to je povrina u masci tamnija, to je na tom mestu lejer providniji.
Pravljenje rasterske maske lejera
Napravimo selekciju oblasti za koju hoemo da ostane vidljiva (slika levo)

u dnu palete Layers - pored sliice lejera u paleti pojavie se sliica
Kliknemo na dugme
maske lejera (srednja slika).
Da li emo crtati po masci lejera ili po samom lejeru biramo tako to emo kliknuti na
sliicu maske ili sliicu lejera. Izabrana sliica u paleti bie uokvirena. Na desnoj slici
izabrali smo crtanje po masci i nacrtali dijagonalni preliv od bele ka crnoj, to je proizvelo
mekano nestajanje" Dakija.
Maska je, im je napravimo i dodelimo lejeru, automatski povezana sa njim - to pokazuje
sliica lanca" izmeu maske i lejera. Klikom na nju moemo raskinuti tu vezu i onda
odvojeno pomerati masku, a odvojeno lejer. Ponovnim klikom na prostor izmeu sliice
maske i sliice lejera ponovo vezujemo masku za lejer - pojavljuje se lanac".
Ako desnim tasterom mia kliknemo na sliicu maske, pojavie se meni sa opcijama:
Disable/Enable Layer Mask - ukljuujemo ili iskljuujemo masku lejera
Delete Layer Mask - briemo masku lejera
Apply Layer Mask - stapamo masku sa lejerom - maska se gubi, a sadraj lejera postaje
onakav kakav je bio sa ukljuenom maskom
Add Layer Mask to Selection - pravimo selekciju od maske ili dodajemo masku na selekciju
Subtract Layer Mask from Selection - oduzimamo masku od selekcije
Intersect Layer Mask with Selection - pravimo presek selekcije i maske
158
Isecajue (Kliping") grupe

Pored svih ostalih mogunosti rada sa lejerima, ponekad
nam je potrebno da napravimo takvu grupu lejera u kojoj
e svi lejeri uticati" samo na donji lejer te grupe. Pod
uticajem mislimo na sledee:
Obini lejeri, tekstualni lejeri, lejeri sa ispunom,
vektorski lejeri i pametni objekti videe se samo na
onim povrinama gde se vidi i donji lejer iz kliping
grupe.
Korektivni lejeri uticae na lejere ispod sebe iskljuivo
u okviru kliping grupe i to samo na onim povrinama
na kojima je vidljiv donji lejer. Ova osobina se esto
koristi kada hoemo da napravimo korektivni lejer koji
e uticati samo na jedan lejer iz slike.
Kliping grupu pravimo na sledei nain:
Izaberemo u paleti Layers lejer koji hoemo da
grupiemo u kliping grupu sa lejerom ispod njega
U meniju Layer izaberemo opciju Create Clipping Mask.
Sliica lejera u paleti e se povui malo udesno i pored
e se pojaviti strelica koja ukazuje na donji lejer u
kliping grupi.
Isti postupak ponovimo sa svim lejerima iznad za koje
hoemo da postanu lanovi ove kliping grupe
Da raskinemo kliping grupu, u meniju Layer biramo
opciju Release Clipping Mask.
Lejeri-lanovi kliping grupe nisu meusobno povezani i
mogu se pomerati nezavisno jedan od drugog, ali bez
obzira kako ih pomerimo, uvek e uticati samo na donji
lejer iz grupe. Ako neki od lejera iz grupe pomerimo gore
ili dole u paleti izvan kliping grupe, raskinuemo njegovu vezu sa grupom.
tvoriti fajl Ducky duh.psd" iz foldera Moji Photoshop Primeri"

O
Vratiti Dakiju normalan nain pretapanja i pokrivnost na 100%
Napraviti masku Dakijevog lejera i izabrati crtanje po njoj.
Uzeti alatku za prelive (Gradient Tool) i podesiti preliv od bele ka crnoj.
Preliv razvui u masci Dakijevog lejera vertikalno, od vrha Dakijeve glave do dna
Dakija (belo gore, crno dole tako da se Dakiju vidi glava a telo nestaje).
Napraviti iznad Dakija korektivni lejer Hue/Saturation i u njemu podesiti opcije kao u
primeru Pravimo vanzemaljca od Dakija"
Napraviti kliping grupu od korektivnog lejera i Dakija
Snimiti sliku kao Alien Ducky u pustinji.psd" u folder Moji Photoshop Primeri"
159
Tekstualni lejeri i rad sa tekstom

K
ao posebna vrsta lejera, tekstualni lejeri omoguavaju nam da u sliku na kojoj radimo
ubacujemo rei, reenice pa ak i itave stranice teksta koje e se ponaati kao lejeri, ali
e tekst u njima ostati tekst" i moemo da ga menjamo kad
god nam se ukae potreba. Postoje dve vrste tekstualnih
lejera koje se razlikuju po tome kako i koliko teksta nose:
Point tekst - nose jednu ili vie rei i reenica. Poloaj
teksta je definisan samo poetnom takom. Tekst u vie
redova moe biti samo levo, desno i centralno poravnat
(ne mogu mu biti poravnate obe strane). Koristi se za
male koliine teksta.
Paragraf tekst - moe nositi vie pasusa teksta i definisan
je pravougaonikom unutar koga se tekst nalazi. Mogu
mu biti poravnate i obe strane istovremeno. Koristi se
za unos veih koliina teksta.
Type Tool - alatka za unos i promenu teksta

Alatku Type koristimo za pravljenje novih tekstualnih lejera i za promenu teksta u postojeim.
Ima dve podvrste - Horizontal Type Tool za unos horizontalnog (obinog) teksta i Vertical Type Tool
za unos vertikalnog teksta (jedno slovo ispod drugog). Novi tekstualni lejer pomou nje
pravimo na sledei nain:
Izaberemo je iz palete i u njenoj paleti opcija podesimo eljeni tip slova, stil (normalna,
kosa, debela ili kosa i debela slova), veliinu, vrstu umekavanja ivica (anti-aliasing), boju
slova i poravnanje. Sve ove parametre moemo i kasnije menjati i podeavati kako za ceo
tekst u lejeru, tako i za pojedinana slova i rei.
Za point tekst lejer kliknemo njome na mesto na slici od koga elimo da tekst pone.
Za paragraf tekst lejer pomou nje razvuemo pravougaonik u kome emo kucati tekst
tako to kliknemo njome na poloaj gornjeg levog ugla pravougaonika i ne putajui taster
razvuemo pravougaonik i pustimo taster.
Sada smo u reimu kucanja teksta i moemo poeti. Prilikom kucanja, pritiskom na veliki"
taster Enter na slovnom delu tastature prelazimo u novi red, a pritiskom na mali" taster
Enter na numerikom delu tastature zavravamo unos teksta i vraamo se u normalan
reim. Ako prilikom kucanja pritisnemo taster Esc, prekidamo unos ponitavajui sve
promene koje smo napravili.
Postojei tekst menjamo na sledei nain:
Izaberemo alatku i njome kliknemo na tekst koji hoemo da promenimo, ili:
U paleti Layers kliknemo dvaput na lejer sa tekstom koji elimo da menjamo, automatski
e se aktivirati ova alatka i nai emo se u reimu unosa teksta za taj lejer (pri tom e sav
tekst u lejeru biti selektovan.
160
Reim kucanja teksta

Kada smo u ovom reimu, Photoshop se ponaa slino kao programi za obradu teksta (na
primer, Microsoft Word), s tim da se promena teksta odnosi samo na izabrani tekstualni lejer.
Ukratko emo navesti neke osnovne operacije i mogunosti u ovom reimu:
imaemo u okviru teksta
Dok smo u ovom reimu, pored kursora mia koji ima oblik
i kursor za unos teksta koji e izgledati kao vertikalna trepua linija. Tekst koji kucamo
uvek se pojavljuje od ovog kursora.
Da premestimo" kursor za unos teksta sa mesta na mesto, moemo koristiti kursorske
tastere na tastaturi, ili kursorom mia kliknuti na eljeno mesto u tekstu.
Da obriemo slovo koje je desno od kursora za unos teksta, pritisnuemo taster Del, a za
slovo levo od njega taster .
Da izaberemo tekst koji hoemo da obriemo, promenimo ili iskopiramo, kliknuemo
kursorom mia na njegov poetak i drei pritisnut taster pomerati mia dok ne izaberemo
eljeni tekst, kada emo pustiti taster. Izabrani tekst bie prikazan u negativu. im sledei
put kliknemo miem negde u tekst ili pritisnemo neki od kursorskih tastera, tekst e prestati
da bude izabran".
Ako imamo izabran neki deo teksta i ponemo da kucamo, tekstom koji kucamo emo
zameniti izabrani tekst. Izabrani tekst briemo pritiskom na taster Del.
Komandama menija Edit Copy izabrani tekst kopiramo u internu memoriju Windowsa
(Clipboard), komandama menija Edit Cut ga pri tom i briemo.
Komandama menija Edit Paste tekst iz Clipboarda umeemo u na tekst, poev od
kursora za unos teksta. Ako prilikom izbora ove komande imamo izabran neki deo teksta,
on e biti zamenjen tekstom iz Clipboarda.
Na opisani nain moemo i preneti tekst iz nekog drugog programa u na tekst u
Photoshopu: u drugom programu izaberemo tekst i iskopiramo ga u Clipboard, preemo u
Photoshop i komandom Paste ga umetnemo u na tekst.
Izabranom tekstu moemo menjati tip slova, veliinu, stil, boju itd. izborom odgovarajue
opcije iz palete opcija alatke Type ili palete Craracter.
Traenje i promena teksta

Kao i u programima za obradu teksta, u
Photoshopu nam je na raspolaganju komanda
Find and Replace Text kojom moemo u celoj slici
pronai neku re i zameniti je nekom drugom.
U paleti Layers treba da imamo izabran neki
tekstualni lejer, ili onaj u okviru koga elimo da
menjamo tekst, i da ovu komandu izaberemo iz
Edit menija. U gornjem polju otkucaemo re koju
traimo, a u donjem re sa kojom emo je promeniti. Ispod njih moemo podesiti da li da
komanda trai u svim lejerima (Search All Layers), da li da trai samo unapred (Forward),
samo cele rei (Whole Word Only) i da li da prilikom traenja pazi na mala i velika slova
(Case Sensitive). Klikom na dugme Find Next, komanda e nai sledeu re koja zadovoljava
kriterijum, klikom na Change emo tu re promeniti, a na Change All promeniemo sve rei u
tekstu automatski. Klikom na Done zavravamo rad sa ovom komandom.
161
Paleta Character
A - Polje za izbor tipa slova (Fonta)
B - Polje za izbor veliine slova
C - Polje za podeavanje razmaka dva slova
D - Polje za podeavanje vertikalnog poveanja
slova
E - Polje za unos koliko je slovo podignuto ili
sputeno u odnosu na osnovnu liniju
F - Dugmad za izbor dodatnog stila slova
G - Polje za izbor jezika kojim kucamo tekst
H - Polje za izbor stila slova
I - Polje za unos vertikalnog razmaka redova
J - Polje za promenu razmaka slova u tekstu
K - Polje za unos horizontalnog poveanja
slova
L - Polje za izbor boje slova - klikom na njega
otvaramo Color Picker
M - Polje za izbor naina umekavanja ivica
slova (Anti-aliasinga)
podebljana slova
iskoena slova
sva velika slova
velika i mala velika" slova
superscript (stepen)
subscript (index)
podvuena slova
precrtana slova
Paleta Character ima slinu funkciju kao i paleta opcija alatke Type, ali moe biti stalno na
ekranu i njome moemo podesiti sve parametre tekstualnog lejera i onda kada nije izabrana
alatka Type.
U reimu unosa teksta kada imamo izabran neki deo teksta, sve izmene u njoj odnose se
samo na izabrani deo teksta.
Kada nismo u reimu unosa teksta, pomou nje moemo podesiti parametre teksta za sve
izabrane tekstualne lejere odjednom. Pri tom se svi pojedinani parametri delova teksta
(na primer, boja pojedinih slova) gube i zamenjuju onima koje smo postavili.
Paleta Paragraph
A - Dugmad za izbor poravnanja teksta
B - Uvlaenje leve ivice pasusa
C - Uvlaenje/izvlaenje prvog reda pasusa
D - Rastojanje pre poetka pasusa
E - Opcija za automatsku podelu rei
F - Uvlaenje desne ivice teksta
G - Rastojanje posle pasusa
Pomou palete paragraph postavljamo parametre za prelom pasusa teksta: poravnanje,
uvlaenje leve i desne ivice, uvlaenje ili izvlaenje prvog reda (za izvlaenje kucaemo
nagativnu vrednost u polje), razmak pre i posle pasusa i da li e rei u pasusu biti automatski
deljene crticom na kraju reda ili biti prenoene cele u sledei. Kao i kod palete Character,
podeene opcije odnose se ili na sve izabrane lejere, ili samo na izabrane pasuse ako smo
u reimu unosa teksta.
162
Krivljenje teksta - komanda Warp Text

Komanda Warp Text koristi se za deformisanje
oblika teksta, a da pri tom i dalje taj tekst moemo
menjati.
Prozor komande otvaramo klikom na komande
menija Layer Type Warp Text
U vrhu prozora je polje Style kojim biramo vrstu
deformacije
Opcijama Horizontal i Vertical biramo da li tekst
krivimo po horizontali ili vertikali
Pomou klizaa Bend podeavamo jainu
zakrivljenosti teksta.
Klizaima Horizontal i Vertical Distortion podeavamo horizontalnu i vertikalnu deformaciju
slova.
Sve dok je na ekranu prozor komande Warp,
aktivna je alatka Move kojom u slici moemo
pomerati lejer sa tekstom.
Kada smo zadovoljni deformacijom , kliknuemo
na dugme OK, ili na Cancel da odustanemo.
Da bismo uklonili deformaciju sa teksta, treba da ponovo izaberemo komandu Warp Text i
da pod Style izaberemo None.
Promena vrste tekstualnog lejera

Da bismo promenili izabrane Point tekst lejere u Paragraf tekst, kliknuemo na komande
menija Layer Type Convert to Paragraph Text
Da bismo promenili izabrane Paragraf tekst lejere u Point tekst, kliknuemo na komande
menija Layer Type Convert to Point Text
Rasterizacija tekstualnog lejera

Poto po tekstualnom lejeru ne moemo crtati, ili na njega primenjivati filtere, komandama
menija Layer Rasterize Type moemo ga pretvoriti u obian" lejer. Pri tom gubimo
mogunost izmene teksta, ali dobijamo sve mogunosti rada sa obinim lejerima.
Kada nam nedostaje korieni tip slova

U praksi e se desiti da nam stigne Photoshop fajl (ili da otvorimo neki na kome smo davno
radili) i da u Windowsu nemamo instaliran tip slova koji je korien u nekom tekstualnom
lejeru. Photoshop e zadrati originalan izgled slova u tom lejeru, ali gubimo mogunost
promene teksta u njemu, sve dok za taj lejer ne zadamo neki tip slova kojim raspolaemo.
Photoshop e takav lejer tretirati kao da je obian lejer i o tome e nas upozoriti.
163
Pametni objekti
P
rilikom rada u Photoshopu veoma esto lejere poveavamo, smanjujemo, okreemo

ili deformiemo vie puta pre no to doemo do finalnog rezultata sa kojim smo
zadovoljni. Kada je re o tekstualnim ili vektorskim lejerima to nije strano jer su ti lejeri
vektorski definisani i svaki put bivaju nanovo preraunati u odgovarajuu rezoluciju tako da
im viestruke transformacije ne smetaju. Meutim, kada se radi o obinim lejerima, situacija
je ista kao i sa viestrukim promenama veliine slike: svaki put kada izvrimo transformaciju,
Photoshop nanovo preraunava sadraj lejera i time lejer gubi na otrini i kvalitetu detalja.
Tek od verzije CS2, Photoshop nudi kvalitetno reenje ovog problema: pametne objekte
(Smart Objects) koji predstavljaju fajl zapamen unutar fajla". Unutar pametnog objekta
Photoshop pamti izvornu sliku, bila ona rasterska (neka druga Photoshopova slika) ili
vektorska (na primer, vektorski fajl iz Adobe Ilustratora) u punom njenom kvalitetu i rezoluciji.
Odvojeno od nje pamte se veliina i deformacija lejera, tako da svaki put kada promenimo
veliinu ili transformiemo lejer sa pametnim objektom, Photoshop prerauna sadraj tog
lejera direktno iz izvornih podataka. Koliko god puta mi taj lejer uveali, smanjili ili deformisali,
to se kvaliteta slike tie, deformacija je uraena prvi put".
Pravljenje pametnog objekta

Pametni objekat pravimo na jedan od sledeih naina:
Komandom Place - ubacujemo sadraj nekog drugog fajla kao pametni objekat u nau sliku.
Komandom Paste - ubacujemo neki vektorski crte iz Clipboarda u nau sliku. U prozoru sa
opcijama treba izabrati Smart object"
Pretvaranjem izabranog lejera ili skupine lejera u pametni objekat komandama menija
Layer Smart Objects Group into New Smart Object, pri emu e izabrana skupina lejera
prvo biti izdvojena u posebnu sliku koja e zatim biti ugraena u nau sliku kao pametni
objekat
Ogranienja pametnog objekta

Pametni objekat u okviru naeg fajla ima sledea ogranienja u odnosu na obine lejere:
Po njemu ne moemo crtati niti ga popunjavati.
Zabranjene su nam transformacije Distort i Perspective
Kopiranje pametnog objekta

Pametni objekat moemo kopirati na dva naina:
Da bismo napravili kopiju koja se odnosi na isti izvorni sadraj, koristiemo komande menija
Layer New Layer via Copy ili pomou alatke Move drei pritisnut taster Alt. Pri tom, ako
menjamo izvorni sadraj jednog pametnog objekta, promenie se sadraj svih pametnih
objekata koji se odnose na taj izvorni sadraj.
Da bismo napravili kopiju zajedno sa kopijom izvornog sadraja, koju moemo odvojeno menjati,
koristiemo komande menija Layer Smart Objects New Smart Object via Copy
164
Promena i zamena sadraja pametnog objekta

Da bismo promenili izgled pametnog objekta, treba da menjamo njegov izvorni sadraj,
to emo uvek raditi u novom prozoru sa slikom. Ako postoji vie kopija pametnog objekta
koje se pozivaju na isti izvorni sadraj, jednom promenom sadraja promeniemo sve njih.
Photoshop nam takoe omoguava da sadraj pametnog objekta i svih njegovih kopija
zamenimo sadrajem nekog drugog fajla. Oba postupka najbolje emo objasniti primerom:
Otvorili smo sliku Dune.tif i na nju
ubacili naeg Dakija izdvojenog od
pozadine, od njega napravili pametni
objekat i iskopirali ga etiri puta
pomou alatke Move sa pritisnutim
tasterom Alt (slika gore desno).
Promena sadraja
Da bismo promenili sadraj pametnog
objekta, kliknuli smo na komande
Layer Smart Objects Edit Contents
i Daki se pojavio u novom prozoru,
kao nova slika (slika gore levo).
Dakiju smo docrtali linije na krilima
(slika sredina levo), kliknuli na
komande menija File Save i zatvorili
sliku
U sve etiri kopije pametnog objekta
promenio se sadraj prema onome
koga smo docrtali (slika sredina
desno)
Zamena sadraja
Da bismo zamenili sadraj pametnog
objekta, kliknuli smo na komande
Layer Smart Objects Replace
Contents i izabrali fajl Sunflower.psd"
iz Samples foldera. (slika dole levo)
U sve etiri kopije pametnog objekta umesto dakija pojavio se suncokret (dole desno).
Snimanje sadraja pametnog objekta u poseban fajl

S obzirom na to da pametni objekat u sebi sadri dokument sa slikom ili vektorskim crteom,
taj dokument je mogue snimiti u poseban fajl na naem raunaru komandama menija
Layer Smart Objects Export Contents. Pri tom e nam ak biti ponuen i originalni naziv tog
dokumenta, ukoliko smo ga u sliku ubacili pomou komande Place...
165
Pretvaranje pametnog objekta u lejer

Pametni objekat moemo pretvoriti u obian lejer pomou komandi menija
Layer Rasterize Smart Object, ime e njegov izvorni dokument biti preraunat u obian
lejer. Time se gube informacije o izvornom sadraju pametnog objekta.
Brisanje lejera
Izabrane lejere ili pametne objekte zajedno sa njihovim sadrajima briemo klikom na
dugme (S) u dnu palete Layers, ili komandama menija Layer Delete Layers.
Ako elimo da iz slike izbriemo sve nevidljive lejere, kliknuemo na komande menija
Layer Delete Hidden Layers.
N
apraviti novu praznu sliku dimenzija 1024 x 1024 pixela, 72 ppi, RGB, sa belom
pozadinom.
Napraviti novi prazan lejer i izabrati ga u Layers paleti
Pomou alatke za pravougaonu selekciju selektovati kvadratnu povrinu neto manju
od etvrtine slike i popuniti je crvenom bojom. Potom iskljuiti selekciju.
Pretvoriti lejer u pametni objekat i pomeriti ga blizu gornjeg desnog ugla slike.
Alatkom Move uz pritisnut taster Alt napraviti kopiju pametnog objekta blizu gornjeg
levog ugla.
Komandom New Smart Object via Copy napraviti duplikat pametnog objekta i alatkom
Move pomeriti ga blizu donjeg levog ugla.
Alatkom Move uz pritisnut taster Alt napraviti kopiju pametnog objekta blizu donjeg
desnog ugla. Sada bi trebalo da imamo belu pozadinu sa etiri crvena kvadrata.
Pomou komande Warp deformisati svaki od etiri pametna objekta ponaosob.
U paleti Layers izabrati gornji desni pametni objekat.
Komandom Replace Contents zameniti sadraj fajlom Ducky.tif iz Samples foldera.
U paleti Layers izabrati donji desni pametni objekat.
Komandom Replace Contents zameniti sadraj fajlom Dune.tif iz Samples foldera.
Izabrati jedan od pametnih objekata sa Dakijem
Komandom Edit Contents otvoriti njegov izvorni sadraj
Alatkom Color Replacement Tool obojiti Dakiju kljun u zeleno. Zadati komandu Save i
zatvoriti sliku. Sada bi trebalo da imamo dva Dakija sa zelenim kljunom gore i dve slike
pustinje dole, sve etiri deformisane.
Sliku snimiti kao Pametni objekti.psd" u folder Moji Photoshop primeri".
166
VEKTORSKO CRTANJE U
PHOTOSHOPU
Vektorsko crtanje u Photoshopu
Vektorske putanje
P
ored ogromnih mogunosti za crtanje i obradu slika, Photoshop nam prua mogunost
da u slici imamo i vektorske oblike i putanje.Vektorski" znai da je njihov oblik odreen
matematiki definisanim linijama i kontrolnim takama. Njihova prednost je u tome to za
razliku od rasterskih elemenata zauzimaju mnogo manje memorije, sa njima se mnogo lake
i bre manipulie i ne gube otrinu i kvalitet bez obzira na to koliko ih puta poveavamo ili
smanjujemo. U Photoshopu se vektorske putanje koriste na dva naina:
Kao vektorski (Shape) lejeri - lejeri ispune kojima je dodeljena vektorska maska
Kao vektorske putanje (Paths) - vektorski oblici snimljeni u paleti Paths koje moemo
koristiti na razliite naine: koristiti ih kao oblike koje emo ispunjavati, po ijim ivicama
emo povui potez etkicom, napraviti selekciju ili vektorsku masku lejera...
Bez obzira na koji od ova dva naina ih koristimo, putanje imaju iste osobine, nain crtanja
i promene.
Osnovne osobine putanja

Putanja se sastoji od jednog ili vie vektorskih oblika - elemenata koji mogu ili ne moraju
biti meusobno povezani.
Vektorski oblici su zatvorene ili otvorene linije, krive, prave, izlomljene ili kombinovane.
Svaki vektorski oblik ima svoju obodnu liniju, a moe imati i ispunu. Vektorske maske
automatski imaju ispunu koja odreuje providnost lejera na koji se odnosi (bela povrina
prikazuje sadraj lejera, crna ga sakriva). Vektorske putanje moemo koristiti da pomou
njih ispunimo neku povrinu na slici bojom. Kod otvorenih linija ispuna je odreena ivicom
oblika i pravom linijom koja spaja njegove krajnje take.
Paleta Paths
Paleta Paths koristi se za uvanje nacrtanih putanja u slici i izbor putanje sa kojom emo
A - Snimljena putanja
B - Radna putanja (Work Path)
C - Vektorska maska lejera (samo kada je izabran)
D - Dugme za ispunjavanje putanje bojom
E - Dugme za potez etkicom po ivici putanje
F - Dugme za pravljenje selekcije od putanje
G - Dugme za pravljenje putanje od selekcije
H - Dugme za novu putanju
I - Dugme za brisanje putanje
raditi. U njoj moemo videti tri vrste snimljenih putanja:
Privremenu radnu putanju (Work Path) - ona putanja koju smo nacrtali i privremeno nam je
potrebna. Svaki put kada zaponemo crtanje nove putanje njen sadraj se gubi i biva
zamenjen novom putanjom.
Snimljenu putanju - putanja koju smo snimili u paletu pod odreenim imenom.
Vektorsku masku trenutno izabranog lejera u paleti Layers (ukoliko postoji)
Nain rada sa paletom Paths je sledei:
169

Putanju iz palete koju emo menjati ili koristiti biramo klikom na nju.
Ako elimo da nijedna putanja ne bude izabrana, kliknuemo na praznu povrinu izvan
snimljenih putanja.
Ako u paleti imamo nacrtanu privremenu radnu putanju (Work Path), a nijedna putanja
nije izabrana, zapoinjanjem crtanja nove putanje gubi se sadraj radne putanje i biva
zamenjen novim.
Radnu putanju emo trajno snimiti tako to emo dvaput brzo kliknuti na nju u paleti i
otkucati ime za nju.
Putanju iz palete emo duplirati tako to emo kliknuti na nju i ne putajui dugme mia
prevui je na dugme (H). Obrisaemo je prevlaenjem na dugme (I).
Alatke za crtanje putanja
Pen - pero za crtanje vektorskih oblika

pomou postavljanja kontrolnih taaka
Freeform Pen - pero za crtanje vektorskih
oblika slobodnom rukom
Rectangle - crtanje pravougaonika
Rounded Rectangle - crtanje pravougaonika
sa zaobljenim ivicama
llipse - crtanje elipsi i krunica

E
Polygon - crtanje viestraninih poligona
i zvezda
Line - crtanje linije odreene debljine sa
strelicama na krajevima ili bez njih
Custom Shape - crtanje nekog od snimljenih
oblika iz palete Custom Shapes
Paleta opcija za sve alatke za crtanje putanja je manje-vie ista:

Sa leve strane, pored Tool Presets dugmeta, nalaze se tri dugmeta kojima biramo da li
emo crtati vektorski (Shape) lejer, putanju ili samo oblik ijom ispunom emo obojiti sliku
(ovo tree nije vektorski oblik, ve samo nain da brzo nacrtamo neki oblik pomou ovih
alatki)
Pored njih su dugmii za izbor alatke za crtanje i malo dugme sa strelicom kojim otvaramo
panel sa dodatnim opcijama latke sa kojom radimo.
U praznom polju u sredini pojavljuje se karakteristina opcija izabrane alatke kao to je
broj stranica poligona, debljina linije, poluprenik zaobljenja pravougaonika ili polje za
otvaranje Custom Shapes palete za izbor oblika koji emo crtati..
U desnoj polovini pojavljuju se dugmii za izbor naina preklapanja novog elementa koji
crtamo sa postojeima u okviru putanje, i to
Crtamo novi Shape lejer (samo ako je izabrano crtanje Shape lejera)
Povrinu oblika koji crtamo dodajemo postojeim oblicima
Povrinu oblika koji crtamo oduzimamo od postojeih oblika
Pravimo presek povrine novog oblika sa povrinama postojeih
Povrinu oblika koji crtamo dodajemo postojeim oblicima s tim da se povrina preseka
oduzima od njih.
Samo kod crtanja Shape lejera, na desnom kraju palete pojavljuju se polja za izbor boje i
stila lejera.
170
Alatke za izbor i promenu putanja

Path Selection - alatka za izbor i pomeranje
vektorskog oblika
Direct Selection - alatka za izbor i pomeranje
pojedinih segmenata vektorskog oblika
Add Anchor - pero koje umee kontrolnu
taku u putanju
Delete Anchor - pero koje brie kontrolnu

taku iz putanje
Convert Point - alatka koja menja kontrolnu
taku iz ugaone u mekanu
Od ovih alatki, jedino Path Selection ima svoj sadraj u paleti opcija, i to:
Show Bounding Box - da li da automatski prikazuje obodni pravougaonik sa rukicama za
transformaciju izabranih vektorskih oblika
etiri dugmeta za izbor naina preklapanja izabranih oblika sa ostalima (kao kod alatki za
crtanje vektorskih oblika)
Combine - dugme kojim spajamo vie izabranih oblika u jedan
Dugmad za poravnavanje i ravnomernu raspodelu izabranih oblika, kao kod alatke Move
Crtanje gotovih oblika"

Podcrtanjem gotovih oblika" podrazumevamo crtanje sa svim alatkama za crtanje vektorskih
oblika osim alatki Pen i Freeform Pen.
Izaberemo odgovarajuu alatku i u paleti opcija izaberemo vrstu putanje koju crtamo
(Shape lejer ili putanju)
Po potrebi izaberemo putanju kojoj emo dodati oblik, izborom u paleti Paths ili klikom na
sliicu vektorske maske u paleti Layers
U paleti opcija izaberemo nain kombinovanja novog oblika sa postojeima
Za pravougaonik sa zaobljenim ivicama unesemo poluprenik zaobljavanja uglova
Za poligon unesemo broj strana i po elji u dodatnim opcijama izaberemo crtanje
zvezde (Star), procenat uvlaenja uglova zvezde (Indent Corners) i zaobljavanje uglova
(Smooth Corners i Smooth Indents)
Za liniju unesemo debljinu i u dodatnim opcijama po elji ukljuimo strelice na poetku i
kraju i u procentima unesemo parametre za njihove dimenzije.
Za Custom Shape izaberemo iz palete oblik koji crtamo
Kursor mia postavimo ili u gornji levi ugao budueg oblika, ili u
njegovu sredinu
Kliknemo miem i drei pritisnut taster mia razvuemo oblik.
Zatim pustimo taster.
Ako prilikom razvlaenja drimo pritisnut taster Alt, oblik emo
razvlaiti iz sredine
Ako prilikom razvlaenja drimo pritisnut taster Shift, oblik e biti pravilan: kvadrat, krug,
zvezda jednake visine i irine, horizontalna ili vertikalna linija ili slobodni oblik koji zadraava
svoje osnovne proporcije.
Tastere Alt i Shift moemo drati pritisnute i istovremeno.
171
Crtanje slobodnih oblika

Pod slobodnim oblicima" podrazumevamo sve
one oblike koji nastaju crtanjem alatkama Pen i
Freeform Pen. Pre no to objasnimo nain crtanja,
objasniemoanatomiju" vektorskog oblika:
Svaki vektorski oblik sastoji se od kontrolnih
taaka i pravih ili krivih linija izmeu njih.
Oblik linije izmeu dve kontrolne take odreen
je tangentama te linije u kontrolnim takama.
Linija uvekizlazi" iz take zalepljena" za
tangentu, i potom se polako odvaja od nje.
Pravac kojim linija izlazi iz take odreen
je pravcem tangente, a zakrivljenost linije
duinom tangente. Isto vai i za ulaenje"
linije u taku.
Ako tangenta linije u nekoj taki ne postoji, A - Poetna taka
linija e ulaziti u nju pod uglom koji najvie B - Tangenta krive linije u taki
odgovara njenoj zakrivljenosti.
C - Krivi segment
Pravi segment linije ogranien je dvema D - Mekana kontrolna taka
takama u kojima linija nema tangenti.
E - Ugaona kontrolna taka
Ako ulazna i izlazna tangenta linije u nekoj F - Pravi segment linije
taki lee na istoj pravoj, linija e prolaziti G - Ugaona kontrolna taka
kroz nju pravei mekanu oblinu - za tu taku
kaemo da je mekana kontrolna taka"
Ako su tangente u nekoj taki pod uglom, linija e praviti otar ugao u toj taki - za tu taku
kaemo da je ugaona kontrolna taka".
Crtanje pomou alatke Pen

Alatku Pen izaberemo iz palete i podesimo opcije crtanja kao za alatke za crtanje gotovih
oblika
Kliknemo kursorom mia na poziciju poetne take oblika. Ako elimo da pri tom odmah
napravimo i tangentu linije, drei pritisnut taster pomerimo kursor mia u pravcu tangente.
Zatim pustimo taster.
Kliknemo kursorom mia na mesto sledee kontrolne take. Pojavie se linija koja spaja
prethodnu i ovu taku. Navedenim postupkom po elji razvuemo tangentu linije.
Ako prilikom razvlaenja tangente drimo pritisnut taster Alt, izlaznu tangnetu razvlaiemo
pod uglom u odnosu na ulaznu - praviemo ugaonu taku.
Ako prilikom crtanja ne razvlaimo tangente, crtaemo izlomljenu pravu liniju
Navedeni postupak ponavljamo sve dok ne zavrimo sa crtanjem. Crtanje linije moemo
zavriti zatvaranjem linije tako to emo na kraju liniju spojiti sa poetnom takom, ili ako
elimo da je ostavimo otvorenu, kliknuemo miem drei pritisnut taster Ctrl.
Ako smo grekom postavili taku, moemo je obrisati pritiskom na taster .
Da bismo nastavili prekinuto crtanje na nekoj od linija, izabraemo je, kliknuemo jednom
na neku od njenih krajnjih taaka i nastaviti crtanje opisanim postupkom.
172
Crtanje pomou alatke Freeform Pen

Izabraemo alatku iz palete. Kliknuemo kursorom mia na poetku linije i crtaemo liniju
ne putajui taster mia sve dok ne zavrimo potez.
Po zavretku poteza, Photoshop e malo umekati nau liniju i postaviti kontrolne take.
Kao i kod alatke Pen, da bismo nastavili liniju, izabraemo je, kliknuti jednom na neku od
krajnjih taaka i nastaviti crtanje od nje.
Pomou opcije Magnetic iz palete opcija linija koju crtamo lepie se za granice izmeu boja
na slici - kao alatka za crtanje selekcija Magnetic Lasso.
Promena vektorskih oblika
Pomou alatke Path Selection moemo izabrati jedan ili vie vektorskih oblika u okviru
putanje koje emo pomerati, kopirati ili menjati (A)
Pomou alatke Direct Selection biramo jednu ili vie kontrolnih taaka tako to drei pritisnut
taster mia razvuemo pravougaonik za izbor vie taaka (B) ili direktnim kliktanjem na
njih drei pritisnut taster Shift (C).
Na izabranu grupu taaka moemo primeniti bilo koju transformaciju kao i kod lejera (D)
Ako Direct Selection alatkom izaberemo samo jednu taku, moemo je pomerati drei
pritisnut taster mia (E).
Na slian nain moemo i menjati oblik krivim segmentima linije ako kliknemo na njih i
pomeramo ih (F). Liniju moemo kriviti i pomeranjem kontrolnih taaka tangenti (G).
Takoe moemo izabrati i pomerati vie kontrolnih taaka odjednom (H).
Alatkom Convert Point mekanu taku pretvaramo u ugaonu (I) i obrnuto. Kada od ugaone
pravimo mekanu taku, treba da iz take izvuemo" tangente (J)
Take u liniju dodajemo alatkom Add Anchor Point (K)
Suvine taake iz linije uklanjamo alatkom Delete Anchor Point (L).
173
Pomeranje, kopiranje i poravnavanje vektorskih oblika

Pravljenje duplikata vektorskog oblika u okviru iste putanje
Alatkom Path Selection izabraemo oblik koji dupliramo tako to emo kliknuti na njega
Pritisnuemo taster Alt, kliknuti na oblik i ne putajui taster mia prevui duplikat na novu
poziciju. Zatim emo pustiti tastere.
Kopiranje i premetanje vektorskog oblika iz putanje u putanju
Alatkom Path Selection izabraemo oblik koji dupliramo tako to emo kliknuti na njega
Kliknuemo na komande menija Edit Copy da oblik iskopiramo u Clipboard, ili Edit Cut da
ga iskopiramo i obriemo iz putanje.
Izabraemo putanju u koju elimo da iskopiramo ili premestimo objekat u paleti Paths ili
izborom vektorske maske u paleti Layers
Kliknuemo na komande menija Edit Paste
Na ovaj nain vektorski oblik moemo preneti i iz nekog drugog programa (npr. Adobe
Illustratora) u putanju, ili iz putanje u njega.
Poravnavanje i raspodela vektorskih oblika
Alatkom Path Selection izabraemo oblike koje elimo da poravnamo tako to emo drei
pritisnut taster mia razvui kvadrat koji e ih zahvatiti, ili kliktanjem na pojedinane oblike
uz pritisnut taster Shift
U paleti opcija alatke kliknuemo na odgovarajue dugme za poravnavanje ili ravnomernu
raspodelu
Kombinovanje vektorskih oblika
Za svaki vektorski oblik u putanji pomou tastera u paleti opcija alatke Path Selecion, ili ve
pri samom crtanju u paleti opcija alatki za crtanje putanja, moemo zadati nain na koji se
on preklapa sa ostalim oblicima u istoj putanji. Na gornjoj slici prikazana su dva oblika sa
svojim konturama, kao i mogui naini njihovog preklapanja sa odgovarajuim dugmetom
za svaki nain preklapanja. Ako elimo da dva oblika koja smo nacrtali saberemo" u jedan,
postupiemo na sledei nain:
Pomou alatke Path Selection izabraemo oblike koje elimo da kombinujemo
U paleti opcija alatke izabraemo nain preklapanja klikom na odgovarajue dugme
Kliknuemo na dugme Combine, koje e dva oblika sabrati" u jedan prema nainu
preklapanja. Novi oblik e imati samo jednu obodnu liniju.
174
Primena vektorskih putanja

Pravljenje selekcija i izdvajanje delova slike
Zbog velikih mogunosti crtanja i popravljanja, vektorske putanje su idealna altka za runo"
pravljenje otrih selekcija. Najee se u praksi i koriste za to jer je redak sluaj da pomou
standardnih alatki za pravljenje selekcija moemo tano izdvojiti potreban objekat sa slike (na
primer, automobil sa fotografije ulice). Alatke za runo crtanje selekcija (Lasso, Polygon Lasso
i Magnetic Lasso) nemaju ni priblino takve mogunosti crtanja i popravki kao alatke za crtanje
putanja. Selekcije ovim metodom pravimo na sledei nain:
Nacrtamo putanju (ne Shape lejer) oko objekta koji hoemo da izdvojimo tako da njena
linija tano pada po ivicama objekta.
Po elji, snimimo je trajno u Paths paleti tako to emo dvaput brzo kliknuti na Work Path i
uneti ime putanje
Kliknemo da dugme (F) za pravljenje selekcije od putanje u dnu Paths palete
Eventualno, selekciju moemo uvui za 1-2 pixela komandama menija Select Modify
Contract da ne bi pokupila" okolne take. Takoe opcijom Feather moemo blago umekati
ivice selekcije.
Komandama menija Layer New Layer via Copy kopiramo sadraj selekcije u novi lejer.
Korienje putanja kao ablona za crtanje"

Hteli bismo da povuemo potez etkicom po tano odreenoj liniji? Nije problem:
Izabraemo alatku Brush iz palete alatki i za nju tano podesiti sve opcije crtanja
Nacrtaemo putanju po kojoj hoemo da povuemo liniju
Eventualno emo izabrati ili napraviti lejer na kome hoemo da povuemo potez
Kliknuemo na dugme (E) na dnu Paths palete koje e izabranom etkicom povui potez
du putanje.
Sada, po elji moemo Path Selection alatkom pomeriti putanju i ponoviti postupak.
Na ovaj nain nacrtani su primeri dinamike etkica na strani 123.
Slinim postupkom moemo umesto da povlaimo potez ispuniti unutranjost putanje
bojom.
Snimanje putanja za korienje u drugim programima

Ponekad e nam biti lake da u Photoshopu nacrtamo vektorski oblik, pa da taj crte snimimo
za korienje u programima za rad sa vektorskom grafikom (Adobe Illustrator, CorelDraw).
To emo uraditi na sledei nain:
Nacrtaemo eljenu putanju i snimiti je u Paths paletu
Komandama menija File Export Paths to Illustrator snimiemo eljenu putanju u Adobe
Illustrator .AI formatu.
Putanju moemo preneti u Illustrator i komandama Cut, Copy i Paste, kao to je ranije
opisano.
175
Pravljenje gotovih vektorskih oblika

Putanju koju smo nacrtali moemo komandama menija Edit Define Custom Shape snimiti u
Custom Shapes paletu tako da je kasnije moemo koristiti kao opciju Custom Shape alatke za
crtanje putanja. Setove snimljenih oblika iz palete Custom Shapes, moemo snimiti u poseban
fajl komandom Save Shapes iz menija palete.
Pretvaranje vektorskog u obian lejer

Vektorski (Shape) lejer emo pretvoriti u obian lejer po kome moemo crtati komandama
menija Layer Rasterize Shape Layer.
Vektorsku masku lejera emo pretvoriti u rastersku komandama menija
Layer Rasterize Vector Mask.
Otvoriti fajl "Sunflower.psd" iz foldera Moji Photoshop Primeri"
Pomou alatki za crtanje vektorskih putanja isei suncokret od pozadine
Otvoriti fajl "Efektni Daki.psd" iz foldera Moji Photoshop Primeri"
Preneti lejer sa suncokretom iza lejera sa Dakijem
Snimiti sliku kao Ducky i suncokret.psd" u folder Moji Photoshop Primeri"
176
FILTERI I SPECIJALNI EFEKTI
Filteri i specijalni efekti
O filterima i specijalnim efektima

M
agija u Photoshopu se krije u opcijama menija Filters. U njemu se nalazi vie od

stotinu razliitih programia" koji na razne naine menjaju, koriguju ili deformiu sliku
i sigurno emo provesti sate i sate istraujui sve mogunosti samo ovog jednog menija.
Velikom broju filtera iz ovog menja moe se pristupiti iz prozora Filter Gallery, u kome su
grupisani svi kreativni" filteri koji menjaju sliku tako da izgleda kao da smo je naslikali
razliitim tehnikama slikanja i crtanja ili u foto-laboratoriji izvodili razne specijalne efekte u
procesu izrade fotografija. Ostale filtere moemo koristiti za korekciju otrine, deformisanje
slike ili ispravljanje deformacija, pravljenje tekstura...
Galerija filtera
Galeriju filtera (prozor Filter Gallery) otvaramo komandama menija Filter Filter Gallery, ili
izborom bilo kog filtera iz Filter menija koji joj pripada. Pomou nje vizuelno biramo specijalne
efekte koje emo primeniti na sliku. Ona nam takoe omoguava da u jednom potezu na sliku
primenimo vie raznih efekata, kao i da u toku rada pojedine filtere ukljuujemo, iskljuujemo
i menjamo im podeavanja i da odmah vidimo kako e se to odraziti na celu sliku.
Na levoj strani prozora vidimo kako e slika izgledati kada na nju primenimo efekte..
U sredini je prostor u kome biramo efekat tako to emo kliknuti na njegovu sliicu.
U gornjoj polovini desne strane podeavamo opcije za izabrani filter.
U donjoj polovini desne strane je polje u kome se nalazi lista efekata koje primenjujemo
organizovana tako da se poslednji primenjeni efekat nalazi na njenom vrhu.
Klikom na efekat u listi moemo promeniti njegove opcije, pomeriti VIDI PRILOG U BOJI
ga gore, dole ili obrisati klikom na dugme . Novi efekat u listu
"Galerija filtera"
na strani 212
dodajemo klikom na dugme .
179
Filteri za posebne namene

Izdvajanje slike od pozadine - filter Extract
Ovaj filter je specijalizovan
za odvajanje detalja slike od
pozadine, i to pogotovo onih
koje je teko izdvojiti bilo
kojom drugom alatkom (na
primer kosa ili krzno).
Filter radi tako to automatski
prepoznaje ivice objekta i
pravi mekane prelaze u graninim oblastima. U prozoru
filtera prvo emo etkicom
zaokruiti detalj koji hoemo
da izdvojimo. Debljinom
etkice odreujemo irinu
pojasa u kome e filter traiti
granice detalja. etkica takoe ima opciju Smart Highlighting koja ukljuuje automatsko prepoznavanje ivica tokom
crtanja. Kada smo potpuno zaokruili detalj, njegovu povrinu zapuniemo kanticom"
i kliknuemo na dugme Preview da bismo videli kako e filter izvriti isecanje. Ako smo
zadovoljni rezultatom, kliknuemo na dugme OK, ili emo ponoviti postupak.
Deformisanje slike - filter Liquify

Filter Liquify simulira da
je slika napravljena na
elatinu koji raznim alatkama
moemo pomerati i na taj
nain deformisati sliku. U
paleti sa leve strane prozora
imamo niz alatki za razliite
naine deformisanja slike,
ispravljanje deformacija i maskiranje oblasti koje elimo da
sauvamo. Sa desne strane
su opcije kojima podeavamo
alatke, masku i nain prikazivanja. Deformisanu mreu
efekta moemo snimiti za
kasniju upotrebu. Klikom na
dugme OK primenjujemo nacrtane deformacije na sliku i zavravamo rad u prozoru.
180
Pravljenje tekstura - filter Pattern Maker

Koristi se za pravljenje
tekstura izborom nekog od
detalja slike kao uzorka.
U prozoru filtera alatkom
za
selekciju
oznaimo
povrinu koju e filter koristiti
kao uzorak i kliknemo na
dugme Generate. Filter e
napraviti teksturu kojom e
pokriti celu sliku. Ako nismo
zadovoljni, kliknuemo na
dugme Generate Again. Pre
toga moemo promeniti
parametre za generisanje
teksture ili selekciju koja slui
kao uzorak. U prozoriu
desno dole vidi se uzorak napravljene teksture koji moemo zapamtiti klikom na dugme
. Ako u prozoru kliknemo na OK, filter e teksturom pokriti celu sliku ili aktivni lejer.
Crtanje u perspektivi - filter Vanishing Point

Ovaj
filter
je
novitet
Photoshopa CS2 i pomou
njega moemo crtati po slici
ili je retuirati vodei rauna
o perspektivi. Rad u prozoru
filtera poinjemo tako to u
slici namestimo jednu ili vie
perspektivnih mrea prema
ravnim povrinama na slici
(na primer, zidovi, podovi itd).
Pomou alatke za selekciju
moemo izabrati deo slike i
kopirati ga u okviru mree
drei pritisnut taster Alt
tokom pomeranja. Pri tom
e se veliina i proporcija
menjati u zavisnoti od
poloaja na ravni.
Alatku Transform koristimo da selektovanu povrinu uveavamo, smanjujemo ili okreemo
u perspektivnoj ravni.
Od alatki za crtanje imamo na raspolaganju etkicu i Clone Stamp alatku, obe sa
mogunou leenja" oteenih povrina. Pas na slici je dvaput precrtan koristei alatku
Clone Stamp.
181
Filter Lens Correction

Ovaj filter specijalizovan je za ispravljanje
greaka koje nastaju kao posledica
nedostataka objektiva foto-aparata kojim
je slika snimljena. Sliku korigujemo
sledeim parametrima:
Remove Distortion - ispravljanje efekta
ispupenosti ili udubljenosti slike.
Chromatic Aberation - uklanja greke na
granicama izmeu jako kontrastnih
boja (uta/plava i crvena/cian).
Vignette - posvetljavanje ili potamnjivanje
uglova slike.
Transform - ispravljanje perspektive i
okretanje slike.
Zadate parametre (osim onih u Transform grupi) moemo snimiti i ponovo koristiti po
potrebi.
Korektivni filteri
Filteri za poveanje otrine slike

Od svih filtera, najee emo koristiti ba ovu grupu filtera. Svaki put kada u Photoshopu
poveamo, smanjimo ili okrenemo sliku rezultat e biti slika ija je otrina manja pre nego to
smo na njoj izvrili datu operaciju. Takoe, ponekad je potrebno ispraviti neotrinu fotografije
koju obraujemo. Naelno, iako je prava" otrina fotografije bogatstvo detalja na njoj (vidi
se svaka vlas kose"), nijedan od ovih filtera nije u stanju da te detalje izmisli". Ovi filteri rade
na principu poveanja kontrasta na granicama razliitih boja na slici, to stvara utisak otrine
kod posmatraa i u najveem broju sluajeva reava na problem. Naravno, nemogue je
fotografiju za linu kartu uveati na format postera a da to na neto lii, bez obzira na filter
koji primenjujemo. Filteri su u podmeniju Sharpen menija Filter.
Sharpen - izotrava sliku poveanjem kontrasta, nema nikakva podeavanja
Sharpen Edges - izotrava samo granice povrina razliitih boja, nema podeavanja
Sharpen More - jae izotravanje, nema podeavanja
Smart Sharpen - Nova komanda Photoshopa CS2. Ima odvojena
podeavanja za celu sliku, svetle i tamne povrine.
Unsharp mask - Komanda za izotravanje koja se najee koristi.
Radi tako to nalazi pixele slike koji se razlikuju od svoje okoline
i pojaava kontrast izmeu njih. Klizaem Ammount podeavamo
snagu efekta izotravanja, klizaem Radius koliko e okolnih
pixela biti uzeto u obzir, a klizaem Threshold minimalnu razliku
izmeu pixela koja e biti uzeta u obzir. Najee korieni
parametri za izotravanje za potrebe tampe su do 100% za
Ammount, do 2 pixela za Radius i 0-10 za Threshold.
182
Filteri za zamuivanje slike

Nasuprot filterima za uotravanje, filteri za zamuivanje smanjuju otrinu slike. Razlog za
njihovu primenu moe biti ispravljanje greaka (na primer, uklanjanje uma" - sitnih takica
na slici) ili isto kreativan (namerno elimo da sliku uinimo neotrom).
Nalaze se u podmeniju Blur menija Filter:
Average - pretvara celu sliku u njenu prosenu boju, nema podeavanja
Blur - zamuuje sliku, nema podeavanja
Blur More - jae zamuuje sliku, nema podeavanja
Box Blur - pravi zamuivanje po X i Y osi slike. Podeavamo irinu zamuenja.
Shape Blur - pravi zamuenje koristei neki od vektorskih oblika iz Custom Shapes panela kao
matricu" za zamuivanje. Koristi se za postizanje specijalnih efekata.
Gaussian Blur - najee korieni efekat zamuivanja koji
koristi posebne matematike formule za umekavanje
slike. Podeavamo mu prenik zamuivanja. Pomou malih
vrednosti njime uklanjamo um sa slike, a pomou velikih
proizvodimo magliasti" efekat.
Lens Blur - Novitet Photoshopa CS2 - simulira neotrinu
prouzrokovanu malom dubinskom otrinom prilikom
snimanja foto-aparatom. ak mu je mogue zadati i masku
pomou koje e razliiti delovi slike biti razliito otri.
Motion Blur - Zamuivanje koje imitira pokret - podeavamo
mu rastojanje i pravac
Radial Blur - Zamuivanje koje simulira okretanje ili zumiranje"
Smart Blur - Nova komanda Photoshopa CS2 - prua vie parametara za podeavanje.
Surface Blur - Novitet Photoshopa CS2 - specijalna komanda za zamuivanje koja uva
otrinu ivica, a zamuuje povrine unutar njih.
Filteri za uklanjanje oteenja

Ova grupa filtera nalazi se u podmeniju Noise menija Filter i specijalizovana je za uklanjanje
oteenja.
Add Noise - za razliku od ostalih, dodaje um
na sliku
Despeckle - uklanja nedostatke na slici traei
take koje se razlikuju od okoline.
Dust & Scratches - uklanja sitne take i
ogrebotine blago zamuujui sliku
Median - svaku taku na slici pretvara u
prosek" okolnih ispitanih taaka. Prenik
koliko e taaka ispitivati zadajemo
kao parametar. Korisna je za ienje
skeniranih crno-belih crtea i za postizanje
efekata.
Reduce Noise - nova komanda sa puno opcija za precizno uklanjanje uma na slici kao i
greaka nastalih JPEG kompresijom slike.
183
Kreativni filteri
Pored filtera koji su delovi Filter Gallery prozora, nabrojaemo jo neke korisne kreativne
filtere sa kojima se mogu postii veoma zanimljivi efekti:
Pixelate Color Halftone - efekat uveanih rastera koji se primenjuju u ofset tampi
Pixelate Crystalize - ukrupnjava take u slici u povrine nepravilnog oblika
Pixelate Mosaic - ukrupnjava take u slici u kvadrate, kao da su pixeli ogromni"
Pixelate Pointilize - efekat slikanja takanjem" vrhom etkice
Render Clouds i Diffrerence Clouds - prekriva celu sliku vetakim oblacima"
Render Fibers - prekriva celu sliku vlaknastom teksturom
Render Lighting Effects - efekat osvetljenosti raznim izvorima svetlosti
Render Lens Flare - dodaje na sliku odsjaje koji se stvaraju prilikom fotografisanja
Stylize Emboss - pretvara sliku u gravuru"
Stylize Find Edges - pronalazi granine povrine izmeu boja
184
tvoriti fajl Ducky.tif" iz foldera Samples"

O
Odvojiti Dakija u poseban lejer i napraviti kopiju lejera (dva lejera sa Dakijem)
Resetovati Foreground i Background boju na crnu i belu
Izabrati Background lejer i na njega primeniti efekat Fibers i efekat Emboss
Iznad Background lejera napraviti korektivni Levels lejer i posvetliti podlogu
Gornjem lejeru sa Dakijem zadati nain pretapanja Color"
Na donjem lejeru sa Dakijem primeniti efekat Note Paper" iz Filter Gallery prozora
Dodeliti mu Bevel and Emboss efekat lejera sa opcijom Down"
Snimiti sliku kao Ducky gravura.psd" u folder Moji Photoshop Primeri"
AUTOMATIZACIJA I TAMPANJE
Automatizacija i tampanje
Da Photoshop radi za nas

O
brada slika moe biti dosadan i zamoran posao, pogotovo ako nanovo i nanovo
ponavljamo jedan te isti set komandi (na primer: pretvaramo slike u CMYK kolorni
sistem, dovodimo ih na iste dimenzije i na svima primenjujemo Unsharp Mask filter sa istim
podeavanjima...). Da bi nas spasao od ovog zamornog posla, Photoshop ima mogunost
da zapamti niz komandi sa njihovim podeavanjima i da ih snimi kao male programe koje
kasnije moemo ponovo izvriti. Ovakvi setovi komandi nazivaju se Akcije.
Akcije i Actions paleta

Akcija je snimljeni niz komandi Photoshopa zajedno sa njihovim parametrima i opcijama.
Kada je jednom snimimo, moemo je izvravati neogranien broj puta na raznim slikama. Za
snimanje, promenu i pokretanje pojedinanih akcija koristi se paleta Actions.
A - Skupljeni set akcija

B - Raireni set akcija
C - Skupljena akcija kojoj se vidi samo naslov
D - Rairena akcija
E - Pojedinana komanda akcije
F - Pojedinana komanda akcije rairena da joj se vide
opcije
G - Ukljuivanje / iskljuivanje komande u akciji
H - Komanda otvara prozor sa podeavanjima
I - Prekid snimanja akcije
J - Poetak snimanja akcije
K - Pokretanje izvravanja akcije
L - Dugme za novi set akcija
M - Dugme za novu akciju i poetak snimanja
N - Dugme za brisanje akcije ili seta akcija
Snimanje akcije
Otvorimo sliku na kojoj emo snimiti akciju
U paleti Actions izabraemo set akcija u koji emo snimiti novu akciju. Ako ne postoji set,
kliknuemo na dugme (L) da napravimo novi set. Pri tom emo uneti njegov naziv.
U paleti Actions kliknemo na dugme za novu akciju (M). U prozoru koji e se otvoriti
uneemo naziv akcije i kliknuti na OK ime emo zapoeti snimanje akcije.
Izvrimo niz komandi koje hoemo da snimimo u akciju (na primer, Image Size, Canvas
Size, Levels, Selective Color). Svaka komanda e se pojaviti
Kada smo zavrili sa snimanjem, kliknuemo na dugme (I) da zaustavimo snimanje.
Akcija ne snima poteze etkicama, olovkama i alatkama za crtanje putanja. Takoe ne
snima Undo komandu. Ukoliko smo tokom snimanja napravili greku i hoemo da izbriemo
stavku akcije, kliknuemo na dugme (I), obrisati stavku i kliknuti na dugme (J) da nastavimo
snimanje.
187
Pokretanje akcija
Snimljenu akciju pokreemo tako to je izaberemo iz Actions palete i kliknemo na dugme
za pokretanje akcije (K).
Bilo kada u toku izvravanja akciju moemo zaustaviti pritiskom na taster Esc
Akcije i prozori komandi

Kada u toku snimanja akcije otvorimo neki prozor i u njemu unesemo neke parametre, u
akciju e biti snimljeni samo ti parametri koje smo u prozoru promenili. Na primer, ako u
Image Size prozoru unesemo samo irinu slike od 5 cm i kliknemo na OK, akcija e pamtiti
da sliku koju obrauje treba da povea ili smanji tako da joj irina bude 5 cm, a visinu e
preraunati automatski u zavisnosti od slike.
Snimanje komandi Open, Save i Save As

Ako smo u akciju snimili komandu za otvaranje neke slike, prilikom pokretanja akcije ta
slika se mora nalaziti u istom folderu u kome je bila prilikom snimanja akcije, ili e akcija
pri izvravanju stati uz poruku o greci.
U akciju moemo snimiti komandu Save (snimanje slike pod istim nazivom preko"
postojeeg fajla). Pri tom moramo biti oprezni jer ako smo u akciju snimili pogrene
komande, svaka slika na kojoj je izvrimo bie trajno pokvarena. Mnogo je sigurnije da u
akciji koristimo komandu Save As
Prilikom snimanja komande Save As u akciju, ako u njenom prozoru unesemo naziv fajla,
svaka slika koju snimimo bie snimljena ba pod tim nazivom u isti folder - svakom novom
slikom pregaziemo" staru. Ali ako u Save As prozoru samo promenimo folder u koji e
slike biti snimane, a u nazivu fajla ne menjamo nita, svaka slika nad kojom izvrimo akciju
e biti snimljena pod njenim originalnim nazivom u novi folder.
Lejeri, kanali, putanje i History paleta

Ako se u akciji pozivamo na neki lejer, alfa-kanal, putanju ili Snapshot, u svakoj slici na
kojoj izvravamo akciju mora se nalaziti lejer, kanal, putanja ili Snapshot sa imenom kao
to je navedeno u akciji.
Za akcije koje menjaju sliku, a ne zavravaju se komandom Close, korisno je kao prvu
snimljenu komandu zadati New Snapshot, da bi se u sluaju greke lako mogli vratiti na
poetno stanje slike.
Komanda Fit Image

Komanda Fit Image (File Automate Fit Image)
namenjena je ba za korienje u akcijama i predstavlja
varijaciju komande Image Size. Za razliku od Image Size,
u Fit Image zadajemo dimenzije pravougaonika u koji
slika mora da stane posle promene veliine, a da njene
proporcije ostanu nepromenjene. Na primer, ako smo
u Fit Image uneli 800x600 pixela, slika od 1600x1000
pixela bie smanjena na 800x500, a slika od 100x300 pixela poveana na 200x600. Dimenziju
slike u prozoru komande moemo zadati iskljuivo u pixelima.
188
Komanda Conditional Mode Change

Takoe se koristi u okviru akcija i menja kolorni
sistem slike ako je ulazna" slika u nekom od
zadatih kolornih sistema. U prozoru na slici desno
je nameteno ako je slika u Grayscale, Duotone,
Indexed ili RGB kolornom sistemu, pretvori je u
CMYK, a u ostalim sluajevima ne radi nita". Ovo
je korisno da bi se izbeglo zaustavljanje izvravanja
akcije uz poruku o greci koja bi se javila u sluaju
da CMYK sliku pokuamo akcijom da pretvorimo
u CMYK.
Automatsko izvravanje na vie slika - Batch

Komanda Batch (File Automate
Batch) koristi se za automatsko
izvravanje zadate akcije nad
nizom slika.
U vrhu prozora biramo set
i akciju koju hoemo da
izvrimo
Ispod (Source) biramo da li
e slike nad kojima emo
izvriti akciju biti sve otvorene
slike (Opened Files), sve slike
u nekom folderu (Folder) ili
izabrane slike u Adobe Bridge
programu (Bridge)
Ako smo kao izvor slika izabrali
Folder, klikom na dugme Folder
biramo folder sa njima
U donjoj polovini prozora
(Destination) biramo ta e
Photoshop uraditi sa slikom po
izvrenju akcije:
None - nita - zatvaranje i
snimanje slike izvravaju
komande unutar akcije, ako
postoje
Save and Close - po zavretku akcije nad slikom, ona e biti snimljena pod postojeim
nazivom i zatvorena
Folder - zadajemo folder u kome e sve slike nad kojima je izvrena akcija biti snimljene,
a ispod nain formiranja njihovih imena, po principu koji smo opisali kod komande
Batch Rename iz programa Adobe Bridge.
189
Photoshop pravi za nas"

P
hotoshop u okviru Automate (File Automate) menija prua nekoliko komandi koje moemo
koristiti za automatsko pravljenje kataloga, PDF prezentacija ili ak web prezentacija sa
galerijom" izabranih slika.
Katalog slika - Contact Sheet II

Ova komanda e napraviti katalog otvorenih slika
ili svih slika u nekom folderu.
U vrhu prozora biramo izvor (Source) slika koje
e ui u katalog - kao u komandi Batch.
U prostoru Document podeavamo dimenzije
stranice kataloga, njenu rezoluciju i kolorni
sistem
U prostoru Thumbnails podeavamo broj
smanjenih sliica po strani kataloga tako to
podeavamo broj kolona (Columns) i redova
(Rows).
U dnu prozora podeavamo tip i veliinu
slova kojima e biti potpisana svaka slika
(Use Filename as Caption). Ako je ova opcija
ukljuena, ispod svake slike bie ispisan naziv
njenog fajla.
Kada smo sve podesili, kliknuemo na OK.
Po zavretku rada, u Photoshopu emo imati otvoren niz slika koje predstavljaju stranice
kataloga. Da bismo ih sauvali, moramo ih snimiti.
Web galerija slika - Web Photo Gallery

Ova komanda e na naem hard-disku napraviti
mali web-sajt sa galerijom" slika iz nekog foldera.
U vrhu prozora biramo izgled (Style) web-sajta
U polju Source Images biramo folder iz koga e
slike biti uzete za galeriju
Klikom na dugme Destination biramo folder u koji
e biti snimljen web-sajt galerije slika sa svim
pripadajuim fajlovima
U prostoru Options podeavamo razne opcije za
prikazivanje slika u okviru sajta, veliine, tipove
slova itd.
Kada smo sve podesili, kliknuemo na OK da
bismo napravili web-galeriju.
Po zavretku rada, bie pokrenut web browser
program sa naim sajtom.
190
tampanje iz Photoshopa
Z
a tampanje slika na naem

tampau najee emo
kao polaznu komandu koristiti
Print with Preview koja se nalazi
u File meniju. U prozoru ove
komande moemo fino podesiti
sve opcije kako elimo da naa
slika bude odtampana.
U gornjem levom uglu prozora
je smanjeni prikaz stranice sa
pozicijom i veliinom slike.
U gornjem desnom delu
prozora podeavamo veliinu
u kojoj elimo da slika bude
odtampana. Ako je iskljuena
opcija da slika bude centrirana
na strani (Center Image),
moemo podesiti i rastojanje
slike od gornje i leve ivice lista.
Ako ukljuimo opciju Scale to
Fit Media, slika e biti uveana
tako da cela popuni stranicu
U donjoj polovini prozora
podeavamo opcije za korekciju
boja
prilikom
tampanja
(Color Management) ili opcije
za tampanje dodatnih elemenata oko slike. To mogu biti
linije za opsecanje (Corner Crop Marks), sredinji markeri
(Center Crop Marks), linije za kalibraciju boja (Calibration
Bars), naziv slike (Labels) itd.
Klikom na dugme Border moemo ukljuiti da se tampa i
okvir oko slike odreene debljine.
Klikom na dugme Bleed moemo podesiti da linije za
opsecanje budu malo uvuene unutar slike.
Klikom na dugme Page Setup otvorie se prozor u kome
podeavamo veliinu i orijentaciju stranice. Klikom na
dugme Printer biramo tampa na kome emo tampati
(ako imamo vie prikljuenih tampaa)
Kada sve podesimo, kliknuemo na dugme Print i otvorie
se standardni Print prozor u kome podeavamo broj kopija
i pokreemo tampu.
191
Komande Print i Print one Copy

Ako smo u Print with Preview prozoru sve
podesili za tampanje nae slike, kasnije je
moemo bre odtampati izborom komande
Print iz File menija, koja otvara standardni
Print prozor. U njemu podeavamo broj
kopija koji elimo da odtampamo i biramo
da li hoemo da tampamo celu sliku (All)
ili samo povrinu unutar selekcije (Selection)
ako ova postoji. U vrhu prozora takoe
moemo izabrati i tampa na kome emo
tampati.
Komanda Print One Copy iz File menija e
automatski odtampati jednu kopiju slike sa
onim podeavanjima koja su odreena u Print i Print With Preview prozorima.
192
PRAVIMO . . .
Pravimo...
Pravimo pozivnicu za roendan

Da bismo ukrasili pozivnicu, na Internetu emo nai neku interesantnu sliicu i snimiemo je
na na raunar. U ovom sluaju bie to Asteriksova druina.
1. Napraviemo novu praznu sliku komandom New. irina
104 mm, visina 64 mm, rezolucija 300 ppi, CMYK kolorni
sistem.
2. Ukljuiemo mreu (Grid) i namestiti voice na rastojanju

2 i 6 mm od ivica slike. Zatim emo iskljuiti mreu.
3. Komandom Place ubaciemo sliku Asteriksove druine
u nau sliku i poveati je. Zatim emo pametni objekat
pretvoriti u obian lejer komandom Rasterize.
4. Alatkom Magic Eraser obrisaemo pozadinu lejera sa

Asteriksovom druinom
5. Izabraemo Background lejer i popuniti ga bojom po elji
pomou komande Fill iz Edit menija . Na primer: 0% Cyan,
60% Magenta, 100% Yellow i 0% Black - narandasta
boja..
6. Lejeru sa druinom dodeliemo Drop Shadow efekat

7. Alatkom Rectangle nacrtaemo bele Shape lejere kao
polja za upisivanje podataka.
8. Podesiemo veliinu slova na 10 i alatkom Type belom

bojom otkucati nazive polja za upisivanje.
195
Pravimo...
Pravimo vizitkartu
U
ovom primeru napraviemo vizitkartu izdavake kue Besjeda". Posetiemo njihovu

internet prezentaciju na adresi www.besjeda.com i sa naslovne strane snimiemo sliku
knjige iz gornjeg levog ugla (besjedakjiga.jpg) i logotip (besjedalogo.gif) koje emo iskorisiti
za pravljenje vizikarte.
1. Napraviemo novu praznu sliku komandom New. irina
94 mm, visina 54 mm, 300 ppi, CMYK kolorni sistem.
2. Ukljuiemo mreu (Grid) i namestiti voice na rastojanju

2 mm i 6 mm od ivica slike. Zatim emo iskljuiti mreu.
3. Komandom Place ubaciemo sliku besjedaknjiga.jpg u
sliku i poveati je da zapremi celu povrinu slike. Zatim
emo slepiti sliku komandom Flatten.
4. Na pozadinu emo primeniti specijalni

Filter Pixelate Pointilize sa vrednou 5
efekat
5. Na pozadinu emo primeniti korekciju Hue/Saturation

sa opcijama Colorize. Klizae za Saturation i Lightness
namestiemo tako da dobijemo sliku svetlo braon boje.
6. Komandom Place ubaciemo sliku besjedalogo.gif,

rasterizovaemo pametni objekat i alatkom Magic Eraser
ukloniti pozadinu.
7. Lejeru sa logotipom dodeliemo Drop Shadow efekat i
pomeriemo ga u gornji levi ugao pomou alatke Move.
8. Podesiemo veliinu slova na 12, odnosno 14 za ime i

alatkom Type otkucati podatke u vizitkarti.
196
Pravimo...
Pravimo novinski oglas u boji

U
ovom primeru napraviemo novinski oglas formata 16 x 24 cm u kome emo reklamirati

gumene patkice.
1. Otvoriemo sliku Ducky.tif iz foldera Samples.
2. Komandom Image Size poveaemo sliku proporcionalno, da joj visina bude 24.4 cm i
rezolucija 300 ppi. Zatim emo dvaput kliknuti na alatku Hand da bismo videli celu sliku.
3. Postaviemo belu za Background i crnu za Foreground boju
4. Pomou Filter Gallery prozora zadaemo prvo efekat Graphic Pen, a zatim Note Paper
5. Sliku emo snimiti u folder Moji Photoshop primeri pod imenom Daki-oglas.psd
6. U folderu C:\Program Files\Adobe\Adobe Photoshop CS2\Presets\Patterns\PostScript Patterns
otvoriemo fajl Water Droplets.ai i rasterizovaemo ga u rezoluciji 300 ppi
7. U slici Water Droplets selektovaemo celu sliku
(Select All) i pomou nje napraviti teksturu
(Edit Define Pattern). Zatim emo zatvoriti sliku sa
kaljicama bez snimanja.
8. U Dakijevom oglasu napraviemo novi prazan lejer i
komandom Fill ga popuniti teksturom sa kapljicama koju
smo upravo napravili.
9. Lejeru sa teksturom zadaemo nain pretapanja
Hard Light.
10. Slepiemo sliku komandom Flatten i pretvoriti je u CMYK
kolorni sistem
11. Komandom Canvas Size smanjiemo sliku tako da joj
irina bude 16.4 cm, uz iskljuenu opciju Relative.
12. Komandom Levels (donjim klizaima) u potpunosti emo
posvetliti Magenta i Yellow kanale slike.
13. Ovim smo zavrili pravljenje pozadine. Moemo snimiti
sliku komandom Save.
14. Ukljuiemo mreu (Grid) i postaviti voice tako da budu
na rastojanju od 2 mm od svake ivice slike. Zatim emo
postaviti jo jedan prsten voica tako da budu 10 mm od
ivica slike.
15. Ukljuiemo Info paletu da bismo videli dimenzije i
pomou Rectangle alatke napraviti Shape lejer kvadratnog oblika stranice 7 cm.
16. Lejeru emo zadati boju od CMYK 0 / 50 / 0 / 0 i nain
pretapanja Multiply.
17. Pomou alatke Move napraviemo jo tri kopije kvadrata
i pozicionirati ih kao na donjoj slici. Promeniemo boje
ostalim kvadratima u 50 / 0 / 0 / 0 za donji levi, 0 / 0 / 50 / 0
za gornji desni i 0 / 50 / 50 / 0 za gornji levi.
18 Postaviemo voice u sredine kvadrata, kao na slici
19. Otvoriemo ponovo sliku Ducky.tif i pomou alatke
Magic Wand selektovati belu pozadinu.
197
Pravimo...
20. Komandom Select Invert preokrenuemo selekciju
21 Komandama Layer New Layer via Copy iskopiraemo Dakija u novi lejer.
22 Pomou alatke Move iskopiraemo Dakija u oglas i pozicionirati ga u centar donjeg
desnog kvadrata pomou voica koje smo postavili.
23. Komandama Edit Transform Size drei pritisnute tastere Alt i Shift poveaemo Dakija
da bude tek neto manji od kvadrata.
24. Lejeru sa Dakijem zadaemo Drop Shadow efekat sa
opcijama Distance 15 pixela i Size 45 pixela
25 Alatkom Move iskopiraemo Dakija u centre ostala tri
kvadrata.
26 Izabraemo donjeg desnog dakija i komandom
Replace Color promeniti utu boju u roze: kliknuemo
pipetom u utu boju i u prozoru podesiti Fuzziness 200,
Hue -115, Saturation +100 i Lightness +80
27 Izabraemo gornjeg desnog Dakija i zakljuati mu
providnost u paleti Layers.
28. Kao Foreground boju postaviemo CMYK 70 / 0 / 100
/ 0 i alatkom Color Replacement prebojiti ute povrine
Dakija u zeleno.
29. Isti postupak primeniemo na gornjeg levog Dakija,
samo to emo kao Foreground boju izabrati Cyan plavu
(CMYK 100 / 0 / 0 / 0)
30 Izabraemo alatku Type, postaviti tip slova na Arial, stil Bold i veliinu na 60 pointa.
31. Uneemo tri tekstualna lejera: nae patkice",
u vaoj kadi" i www.ducky.kva"
32. Pomou alatke Move i komandi Edit
Transform pomeriemo i transformisaemo
lejere sa tekstom da izgledaju priblino kao
na slici dole.
33. Izabraemo lejer nae patkice" i dodeliti
mu efekte Drop Shadow (distance 20 i size
40 pixela), Bevel and Emboss (inner bevel,
smooth, size 30 pixela) i Stroke (Outside,
beli, size 6 pixela).
34. U Character paleti podesiemo boju teksta
100/0/0/0 za nae patkice", 0/100/0/0 za u
vaoj kadi" i 0/100/100/0 za www.ducky.kva"
35 Kliknuemo dvaput na lejer u vaoj kadi" da
uemo u reim kucanja teksta.
36. Selektovaemo re vaoj" tako to emo
dvaput kliknuti na nju
37 U Character paleti podesiemo boju teksta
0/0/100/0 i pritisnuti taster Enter na numerikoj
tastaturi.
38. Komandom Save snimiemo oglas.
198
PRILOZI
Prilozi
Skeniranje
S
keniranje je postupak kojim pomou ureaja koji se zove skener unosimo sliku u na
raunar. Skenera ima mnogo i razliitih vrsta, kvaliteta i cene, ali je u naelu rad sa njima
veoma slian. Veina skenera ima svoj softver za skeniranje koji uglavnom izgleda kao i ovaj
na slici - jedan deo prozora zauzimaju opcije za skeniranje, dok drugi zauzima prostor za
pregled skenirane povrine i izbor podruja koje e biti skenirano (desno).
Softver za skeniranje moe

biti poseban, ili se instalira kao
takozvani TWAIN drajver (TWAIN
je oznaka standarda po kome se
softver za skeniranje povezuje sa
drugim programima u raunaru).
Mi emo ukratko objasniti kako se
skenira pomou skenera iji softver podrava TWAIN standard, a koji Photoshop automatski
prepoznaje ako ga zatekne u raunaru:
Ukljuimo skener, ako nije ukljuen, i stavimo sliku ili dokument u njega
U Photoshopu kliknemo na komande menija File Import TWAIN. Pokrenue se program
za skeniranje.
U programu za skeniranje kliknemo na dugme Preview - skener e uraditi brzi sken sa
grubim prikazom cele povrine svog stakla.
U prozoru sa grubim prikazom selektujemo povrinu koju emo skenirati
U prozoru sa opcijama podesimo rezoluciju skeniranja (obino 300 ppi) i eventualno
dodatne opcije koje zavise od programa za skeniranje
Kliknemo na dugme Scan, ime e slika biti precizno skenirana i ubaena u Photoshop kao
nova slika bez naziva.
201
Prilozi
Optika rezolucija i interpolacija

Optika rezolucija skenera je maksimalna rezolucija u kojoj skener moe da skenira sliku
koristei samo svoj hardverski deo - soiva i foto-elije. U dananje vreme ona se obino
kree od 600 do 2400 ppi. Interpolacija je postupak kada softver za skeniranje pritie u
pomo i princip njenog rada je isti kao kod komande Image Size - izmiljanje" taaka. esto
emo proitati u uputstvu za neki skener da radi do 9600 ppi uz interpolaciju", to samo
znai da je njegov softver u stanju da uradi Image Size" do te rezolucije.
Skeniranje tampanog materijala

Kada skeniramo slike koje su prethodno bile odtampane (iz asopisa, prospekata,
kalendara i slino) potrebno je da u softveru za skeniranje ukljuimo opciju Descreen (ako
je skener podrava) koja e automatski ukloniti rastere sa tampanog materijala, da nam
se pri ponovnom tampanju tog materijala ne bi javio moare efekat" (pojavljivanje flekavih
povrina kao rezultat poklapanja rastera sa skenirane slike i rastera koji se koriste pri njenom
ponovnom tampanju). Ukoliko skener ne podrava Descreen, po obavljenom skeniranju
dobro je na slici primeniti efekat Gaussian Blur sa malim vrednostima (Radius 0.5 pixela) a za
njim filter Sharpen Edges - ova kombinacija e blago zamutiti celu sliku da stopi" rastere od
tampe, a zatim izotriti ivice. Kada skeniramo tampani materijal, takoe je dobra pomo da
rezoluciju skeniranja postavimo na neku vrednost koja se ne moe dobiti prostim deljenjem
optike rezolucije skenera nekim brojem (na primer, ako je optika rezolucija skenera
1200 ppi, postavimo rezoluciju skeniranja na 367) ime emo postii da sam skener tokom
skeniranja radi interpolaciju svojih skeniranih taaka i tako blago stopi" rastere od tampe. U
Photoshopu dodatno komandom Image Size rezoluciju smanjimo na 300 ppi, ime smo uradili
jo jednu relativno bezbolnu interpolaciju. U principu, nema potrebe da tampani materijal
skeniramo u visokim rezolucijama, jer on ne sadri vie detalja nego to se moe pokupiti
rezolucijom od 300 ppi. Skeniranjem u viim rezolucijama samo emo dobiti detaljnije rastere
od tampe.
Skeniranje tehnikih crtea i formulara

Kada skeniramo tehnike crtee ili formulare (isto crno - bele slike), slobodno moemo
rezoluciju skeniranja postaviti na 600 ili ak 1200 ppi, jer emo kao izlaz dobiti sliku u bitmap
kolornom sistemu (ili u nekom drugom, pa je pretvoriti u bitmap), koja bez obzira na ogromnu
rezoluciju i dimenzije u pixelima zauzima malo memorije, a u visokim rezolucijama e nam
biti lake da je oistimo".
Skeniranje fotografija
Kada skeniramo prave" fotografije (nastale u foto-laboratorijama) skeniraemo ih u onoj
rezoluciji koja nam je potrebna. Za potrebe tampe, to moe biti 300 ppi ili vie, ako elimo
da sliku uveamo. Za potrebe internet prezentacija, rezolucija skeniranja moe biti i manja.
202
Prilozi
O pripremi za tampu
K
ada slike ili neki posao pripremamo za tampu, moramo voditi rauna o rezoluciji, veliini,
kolornom sistemu, ostavljanju mesta za seenje, formatima papira itd...
Put jedne slike od ekrana do papira
Objasniemo postupak kroz koji prolazi jedna slika u procesu klasine ofset tampe:
1. Sliku (posao) smo nacrtali, snimili na CD i odneli u biro za pripremu za tampu
2. Radnik u birou je, ako to mi nismo uradili, oko slike postavio markere za seenje,
markere za kalibraciju boja, markere za uklapanje (pasovanje) boja i sve to pozicionirao
na tamparski tabak". Tako pripremljen tabak snimio je u poseban fajl.
3. Od tako pripremljenog fajla postupkom kolor separacije" snimljena su etiri grafika filma
veliine tamparskog tabaka, za svaku osnovnu boju CMYK kolornog sistema po jedan.
Na svakoj tabli filma rasterima su predstavljeni procenti u kojima su zadate CMYK boje.
4. U tampariji, ova etiri filma se foto-postupkom presnimavaju na tamparske ofset-ploe
(table posebnog tankog lima na kojima je sa jedne strane nanesena fotografska emulzija).
Ploe se nakon snimanja razviju (potope u posebne hemikalije), tako da tamo gde slika
postoji one zadravaju boju na sebi, a na praznim mestima boja pada" sa njih.
5. Po razvijanju, ploe se montiraju u mainu za tampanje i pokree se tampa.
6. U samoj maini, pomou specijalnih valjaka boja se u veoma tankom sloju nanosi na
plou, poseban ureaj skida boju tako da ona ostaje samo na mestima gde je ploa
zadrava. Boja se sa ploe prenosi na poseban gumeni valjak, koji je kao peat otiskuje
na hartiju. Ovaj postupak se u maini odvija veoma brzo, izmeu 1.000 i 10.000 tabaka
na sat.
7. Kada je na ovaj nain odtampan ceo tira, ploa se skida sa maine, montira se ploa
za sledeu boju i postupak se ponavlja. Za precizno pozicioniranje boje-na-boju koriste
se markeri za pasovanje - paseri". Viebojne maine za tampu u stvari predstavljaju
vie ofset-maina poreanih u nizu tako da hartija automatski prelazi iz jedne u drugu.
Kod ovih maina dve ili etiri boje se tampaju odjednom.
8. Ako se tampa sa obe strane, hartija se okrene i postupak ponovi, pri tom vodei rauna
da slike sa obe strane padaju na isto mesto.
9. Po zavretku tampe, hartija se ostavi da se osui i alje na dalju obradu: plastifikaciju
(lepljenje tankog sloja plastine folije preko papira), seenje itd.
U novije vreme pojavili su se ureaji koji umesto grafikog filma osvetljavaju direktno ploe
za tampanje, ime se ukida korak (3). Ovaj sistem se zove CTP (Computer-To-Plate).
Digitalna tampa
Digitalna tampa nije nita drugo nego korienje kolor tampaa za profesionalne namene.
To mogu biti kolor laserski tampai, tampai bazirani na XEIKON (Zajkon") tehnologiji
(kombinacija kolor laserskog tampaa i ofset maine) i ploteri velikog formata - veliki inkjet
tampai (pljuckavci") koji tampaju na materijale iz rolni irine i do 5 i vie metara, sa
mogunou tampe na plastinim folijama sa vodootpornim bojama (neki od njih).
203
Prilozi
O vrstama papira
Bilo bi dobro da kada neku sliku pripremamo za tampu znamo na kojoj vrsti papira e
ona biti odtampana. Razliite vrste i kvaliteti papira na razliit nain upijaju i reflektuju boje
nanete ofset tampom. Najee koriene vrste papira su:
Kunstdruk - fini obostrano glatki papir koji malo upija i lepo reflektuje boje. Veina ekskluzivnih
asopisa se tampa na njemu. Moe biti u sjajnoj i mat povrinskoj obradi
Bindakot - papir koji je sa jedne strane gladak i ima osobine i kvalitet kunstdruka, a sa druge
hrapav i bele boje. Obino se koristi za korice knjiga
Hromokarton ili Tripleks" - jeftinija, grublja i manje kvalitetna varijanta Bindekota. Sa hrapave
strane moe biti sive ili braonkaste boje i na njoj se obino ne tampa. Koristi se mahom
za ambalau (kutije za keks i slino).
Ofsetna hartija - obini" papir kao ovaj na kome je knjiga odtampana. Relativno loe podnosi
kolor tampu.
Novinska hartija - Hartija najnieg kvaliteta koja se koristi za dnevnu tampu. Kvalitet kolora
na njoj vidimo svaki dan.
U zavisnosti kvaliteta papira na kome e na posao biti odtampan, zavisi i rezultat koji emo
dobiti. Treba imati u vidu da tamne slike sa mnogo tamnih polutonova obino na ofsetnoj
i novinskoj hartiji ispadnu flekavo" i zamrljano, a detalji u tamnim tonovima se gube. Za
tampu na loijim papirima slike treba jae da posvetlimo i pojaamo im kontrast.
ta sve utie na cenu tampe

Kada neki na posao treba da bude poslat u tampariju, nije loe da znamo koji su to sve
faktori koji utiu na cenu finalnog tiraa:
Fiksni trokovi su oni trokovi koji se ne menjaju bez obzira tampali mi jedan ili milion otisaka:
to su trokovi pripreme za tampu, cena grafikih filmova i ofset-ploa. Tu takoe moe
spadati i cena izrade tancne" - alata za isecanje nepravilnih oblika ako na finalni proizvod
treba da bude nepravilnog oblika (nepravilan oblik je sve osim obinog pravougaonika ili
kvadrata otrih ivica).
Trokovi koji zavise od tiraa su cena hartije (rauna se kao cena po kilogramu hartije u
tabacima pogodnim za tampanje), cena rada maine, rada na seenju, savijanju,
korienju, tancovanju i slino.
Iz navedenog je jasno da e cena po komadu opadati to je vei tira. Ako su na primer fiksni
trokovi za neki posao 10.000, a trokovi zavisni od tiraa 5.000 za tira od 1.000 primeraka,
cena po komadu bie 15 za tira od 1.000 (ukupna cena 15.000), 7 za tira od 5.000 (ukupna
cena 35.000) i 6 za tira od 10.000 primeraka (ukupna cena 60.000). U principu se u ofset
tampu ne isplati davati poslove u malim tiraima.
Kod digitalne tampe fiksnih trokova (osim pripreme za tampu) skoro da i nema, dok su
trokovi po jednom otisku drastino vei nego kod ofset tampe, tako da se ona isplati samo
na jako malim tiraima. Izuzetak je tampa velikih formata na ploterima za koju ne postoji
alternativa.
204
Prilozi
Rezolucija, veliina slike i kolorni sistem

Veliinu slike uvek moramo postaviti na onu u kojoj e biti odtampana (na primer, 9x5cm
za vizit-kartu).
Rezolucija slike u veliini za tampu najee bi trebalo da bude 300 ppi. Za posebno
velike slike (plakat 50x70 cm koji se gleda sa rastojanja veeg od 1m) rezoluciju moemo
smanjiti na 225 ili 150 ppi.
Slike namenjene prikazivanju na billbordima pored puta koji su ogromnih dimenzija (5x3m
i vei) moemo raditi i u niim rezolucijama, i do 30 ppi
Kolorni sistem u kome emo raditi je uvek CMYK, da bismo bili sigurni da u slici nema boja
koje se ne mogu odtampati.
Ostavljanje mesta za seenje

U normalnom radu nemogue je svaki tabak isei tako da linija seenja pada tano na
odreeno mesto. Greka u seenju moe biti obino do 1/2 milimetra, ali i vea. Zbog toga o
ovome moramo voditi rauna kada na posao pripremamo za tampu.
Ako na posao ima podlogu koja se prostire od ivice do ivice, ili na njemu postoji neki
element koji se prostire do ivice budueg opseenog formata, samu sliku treba proiriti
za 2-3 milimetra u krug" tako da taj dodatak otpadne" u procesu seenja. Ovim smo
obezbedili da linija seenja nikada ne padne izvan slike. Na primer: kada pravimo vizitkartu
ija se podloga ili neki element proteu do njenih ivica, kao poetni format postaviemo
9.4x5.4 cm, imajui u vidu da e okolnih 2 mm biti odseeno, a sve elemente koji se
proteu do ivica vizitkarte proiriemo i u ovu zonu.
Nikada ne treba neki element slike stavljati na samu ivicu seenja. U finalnom proizvodu
e nam se desiti da jedan bude zaseen ka unutra", a drugi ka napolje". Tipian primer su
Bevel efekti na ivicama vizit-karte. Kod primera sa Dakijevim oglasom podloga za seenje
je proirena za 2 mm, a dodatnih 8 mm unutra je sigurna zona".
Crni tekst
Boje u tampi se nikada ne poklapaju idealno. Jedna od tipinih greaka u pripremi za
tampu je da se crni sitan tekst oboji crnom bojom iz kolora", odnosno da se tampa iz sve
etiri CMYK boje (ovakvu crnu boju dobiemo ako u Photoshopu kao boju izabremo Black"
- dobiemo crnu boju koja e se sastojati od oko 70% Cyan, Magenta i Yellow boje i 90-100%
Black boje). Krajnji rezultat najee je blago zamuen, ili ak neitak tekst.
Ovaj problem reavamo na jednostavan nain:
Sliku emo raditi u CMYK kolornom sistemu.
Kao boju slova u lejeru sa tekstom postaviemo CMYK 0/0/0/100 (samo ista crna boja).
Kao nain pretapanja, lejeru sa tekstom zadaemo Multiply", tako da kao krajnji rezultat
dobijamo crni tekst koji se pojavljuje samo u kanalu sa crnom bojom i ne menja ostale
kanale.
205
Prilozi
tamparski tabak i formati papira

Maine za klasinu ofset-tampu tampaju na tabacima (listovima papira) odreenih
dimenzija. Te dimenzije su uvek vee od dimenzija finalno odtampanog proizvoda jer se
na njima pored naeg posla moraju nalaziti i elementi koji su neophodni za sam proces
tampe:
Deo slike preputen za opsecanje - kao to smo ve napomenuli, ako na posao sadri elemente
koji se prostiru do ivice, sam format moramo proiriti za 2-3 mm u krug zbog eventualne
greke u seenju.
Markeri za seenje - kratke tanke linije crne boje koje se nalaze izvan slike koja se tampa i
oznaavaju pravac linija za opsecanje i linija po kojima se eventualno posao savija. Duina
im je oko 4-5 mm. U grafiarskom argonu ove linijice zovu se cajtne.
Markeri za poklapanje boja - mali niani krunog oblika koji se postavljaju izvan slike na sva
etiri ugla tabaka na kome se tampa. Njihova CMYK formulacija boje je 100/100/100/100,
to znai da e se na tabaku pojaviti u sve etiri osnovne boje. Poto se u procesu tampe
svaka od osnovnih CMYK boja tampa posebno, neophodno je da sva ta etiri otiska na
tabaku padnu na isto mesto. Pomou ovih markera radnik na ofset-maini stalno kontrolie
pozicije otisaka na tabaku. U praksi, nemogue je da poklapanje bude idealno (ponekad
se i sama hartija malo rairi zbog toga to je etiri puta prola kroz mainu), ali odstupanja
od 0.01 mm (stoti deo milimetra) do 0.05 mm (dvadeseti deo milimetra) smatraju se
normalnim i zanemarljivim. U grafiarskom argonu oni se zovu paseri.
Trake za kontrolu nanosa boja - poto ofset-maina pomou valjaka nanosi boju na tabak, na
neki nain treba kontrolisati da ta boja bude nanesena u tanoj debljini. U vrhu tabaka se
postavljaju trake koje se sastoje od kvadratia obojenih razliitim procentima (10%-100%)
osnovnih CMYK boja. U grafiarskom argonu zovemo ih skale.
Prostor u kome maina hvata hartiju - prilikom uvlaenja tabaka, ofset maina ih hvata serijom
malih hvataljki po celoj duini jedne ivice. Ovaj prostor je obino irine 12-15 mm i na
njemu se ne tampa. Ovaj niz hvataljki u argonu zovemo grajfer.
Formati papira i ponavljanje na tabaku

Hartija se skoro uvek proizvodi i prodaje u nekom od standardnih formata koji mogu biti u -A- ili
-B- sistemu. Formati u kojima se prodaje su najee A0 i B0, dok se ostali formati tamparskih
tabaka dobijaju polovljenjem. Format
A
Veliina
B
Veliina
tamparskog tabaka zavisi od formata
A0 1188 x 840 mm B0 1400 x 1000 mm
posla, kao i od formata ofset-maine, ali
A1
840 x 594 mm
B1
1000 x 700 mm skoro nikada nije manji od B4. Ako je na
A2
594 x 420 mm
B2
700 x 500 mm
posao manjeg formata, na tamparskom
tabaku bie razmeten u vie primeraka,
A3
420 x 297 mm
B3
500 x 350 mm
na primer, 10 vizitkarti na A4 format, ili 8
A4
297 x 210 mm
B4
350 x 250 mm
letaka A6 formata na B3 formatu hartije.
A5
210 x 147 mm
B5
250 x 175 mm
Prema tome, 1000 vizit-karti je u stvari
A6
147 x 105 mm
B6
175 x 125 mm
samo 100 A4 tabaka za tampu.
206
Prilozi
O digitalnoj fotografiji
U
dananje vreme digitalna fotografija sve vie zamenjuje klasinu (film, razvijanje...).
Digitalni foto-aparati su toliko tehnoloki napredovali da pruaju isti ili bolji kvalitet slike,
vie mogunosti, ekonominost i lakou upotrebe i uvanja snimljenog materijala.
Princip rada digitalnog foto-aparata

Kod klasinih foto-aparata svetlost koja proe kroz objektiv pada na film (celuloidna traka
premazana emulzijom - posebnim foto-osetljivim slojem) koji se posle snimanja razvija
potapanjem u razne hemikalije da bi se slika pojavila. Svaki snimak znai nepovratno
potroen deli filmske trake. Na slian nain se prave i fotografije. Vremenom, emulzija na
filmu ili papiru nastavlja da hemijski reaguje sa atmosferom i slike i negativi blede, gube im
se boje i posle desetak ili vie godina postaju neupotrebljivi.
Kod digitalnih foto-aparata filmsku traku zamenjuje silikonski ip sa mreom veoma sitnih
foto-osetljivih senzora koji snimak pretvaraju odmah u digitalni zapis. Ovaj zapis se pamti
na memorijskoj kartici unutar foto-aparata. Ovako zapamene slike ve u samom aparatu
moemo pregledati i obrisati neeljene snimke (nema bacanja filma), prebaciti ih u na
raunar ili u savremenim fotografskim radnjama direktno presnimiti na CD i sa njih napraviti
slike. Onog momenta kada smo slike sauvali na CD-u ili u raunaru, sadraj kartice moemo
izbrisati i ponovo je koristiti.
Anatomija digitalnog foto-aparata

Iako postoji mnogo proizvoaa i modela digitalnih foto-aparata veoma razliitih cena,
karakteristika i kvaliteta, svi oni se sastoje iz manje-vie istih elemenata:
Objektiv - sistem staklenih soiva kroz koji svetlost prolazi pre no to padne na foto-osetljivi
senzor. Od kvaliteta objektiva veoma zavisi kvalitet slike koju emo snimiti. Soiva nieg
kvaliteta proputaju manje svetlosti i vie izobliavaju sliku. Objektivi najee imaju
ugraenu i zum (Zoom) opciju - mali servo-motor koji pomera soiva tako da pribliavaju
ili udaljavaju sliku. Ako na foto-aparatu vidimo karakteristike 3 x Zoom to znai da
pri maksimalnom uveanju dobijamo sliku koja je 3 puta blia od one pri minimalnom
uveanju. Ovakav zum nazivamo optiki Zoom. Pored optikog, veina foto-aparata
ima i digitalni zum (Digital Zoom) koji nije nita drugo do komanda Image Size izvrena
unutar foto-aparata. Slika snimljena pomou digitalnog zuma uvek je loijeg kvaliteta od
one koju dobijamo pomou optikog. Nakvalitetniji i najskuplji digitalni foto-aparati imaju
mogunost izmene objektiva.
CCD senzor - silikonski ip na kome se nalazi mrea foto-osetljivih senzora koji hvataju
sliku. Od broja senzora zavisi i maksimalna veliina slike koju aparat moe da snimi.
Ova veliina se iskazuje u megapikselima - milionima taaka. Aparat od 2MP snima slike
veliine otprilike 1600x1200 piksela, dok onaj od 6MP slike od oko 2800x2200 piksela.
Pored broja taaka, na kvalitet slike utiu i veliina i kvalitet senzora. Kod jeftinijih aparata
senzori su manjih dimenzija i slabijeg kvaliteta to kao rezultat daje slike sa vie uma
- slika e delovati istakano (kao Noise filter).
207
Prilozi
Memorijska kartica - izmenljiva kartica koja u sebi sadri memorijske ipove koji pamte
slike koje smo snimili. Postoji vie razliitih standarda memorijskih kartica (Compact
Flash, Sony Memory Stick, XD, IBM MicroDrive minijaturni hard-disk...). Kartice mogu biti
razliitog memorijskog kapaciteta (16MB do 4GB). to vei kapacitet, to vie slika moe
biti zapameno na kartici.
Displej - mali LCD kolor displej na kome moemo pregledati snimljene slike u foto-aparatu ili
pomou njega videti ono to trenutno hvata objektiv. Takoe ima funkciju ekrana na kome
se pojavljuju razni meniji pomou kojih podeavamo opcije i nain rada naeg aparata.
Pored njega se obino nalaze dugmii sa komandama.
Trailo - prozor kroz koji nianimo kada slikamo. Njegovu funkciju moe imati displej, moe
biti odvojeno (mali durbin sa strane) ili sa pogledom kroz objektiv (kao kod profesionalnih
klasinih foto-aparata).
Komande - podeavanje otvora objektiva (blende) i ekspozicije, nain automatskog rada sa
njima itd. Svaki aparat ima razliite mogunosti. Kvalitetni digitalni aparati imaju veoma
velike mogunosti podeavanja, od potpuno rune, do vie naina potpuno automatskih.
Veza sa raunarom - najee je to USB prikljuak, ree FireWire ili infracrveni (IR) port. Kada
aparat poveemo sa raunarom, njegovu memorijsku karticu emo videti kao jo jedan
hard-disk u naem raunaru sa koga moemo otvarati ili kopirati slike.
.
Formati zapisa digitalnih fotografija

Na samoj memorijskoj kartici aparat moe snimiti slike u razliitim formatima zapisa:
JPG - svi aparati mogu snimiti slike u ovom formatu. Prednosti (mala koliina zauzete
memorije) i mane (gubitak kvaliteta zbog kompresije) smo opisali ranije.
TIF - kod kvalitetnijih aparata, imamo mogunost da slike snimimo i u ovom formatu.
Tako snimljene slike su boljeg kvaliteta, ali zapremaju mnogo vie memorije na kartici.
Preporuujemo snimanje u TIF formatu za profesionalne namene, ili ako su potrebna vea
uveanja pri kasnijem korienu slike.
RAW - takoe mogunost kvalitetnih aparata. Kao i TIF, pamti sliku bez kompresije, ali u onom
obliku kako ju je pokupio CCD senzor. U posebnom softveru koji se dobija uz aparat,
ovakve slike moemo dodatno fino korigovati i menjati im parametre snimanja kao da to
radimo komandama samog aparata. RAW format zapisa razlikuje se od jednog do drugog
proizvoaa digitalnih foto-aparata.
DNG (DigitalNeGative) - kompanija Adobe zajedno sa vodeim svetskim proizvoaima
digitalnih foto-aparata pokrenula je inicijativu da se RAW format standardizuje. Ovaj format
zapisa je rezultat te inicijative
208
Prilog u boji
Kolorni sistemi
209
Prilog u boji
Naini pretapanja
210
Prilog u boji
Efekti na lejerima
211
Prilog u boji
Galerija filtera
212
Prilog u boji
Pravimo...
213
Prilog u boji
Sakupljamo primere
Ako su uraeni svi primeri i domai zadaci, u folderu Moji Photoshop Primeri trebalo bi da se
nalaze sve ove (ili sline) slike:
214

Sam Svoj Dizajner Adobe Photoshop cs2 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sam Svoj Dizajner Adobe Photoshop cs2 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

in Predrag Mijatovi

SAM SVOJ DIZAJNER

Sam Svoj Dizajner" Photoshop CS2

CIP - Katalogizacija u publikaciji

U dananjoj eri inovacija u raunarskim programima, olakica za iste i malih

Kao u svemu tako i poslu grafikog dizajnera postoje dosadne i zanimljive

UVOD U RADNO OKRUENJE

Promena skraenica na tastaturi . . . . . . . 54

UNOENJE I SNIMANJE SLIKA

Unoenje slika u Photoshop . . . . . . . 59

Nova slika - komanda NEW . . . . . . . 61

Pravljenje duplikata slike . . . . . . . . . 68

KORISNE POMONE ALATKE

Alatke za gledanje i snalaenje . . . . . 77

OBRADA VELIINE SLIKA

Promena veliine - IMAGE SIZE . . . . .

OBRADA I KOREKCIJA BOJA

Osvetljenje i kontrast - BRIGHTNESS /

Kada da koristimo koju komandu? . . . . . 110

Promena kolornog sistema . . . . . . . 111

Alatke, boje, etkice... . . . . . . . . . . 117

Alatke za crtanje . . . . . . . . . . . . . 126

Koristimo selekcije . . . . . . . . . . . . 142

Paleta Channels . . . . . . . . . . . . . 144

Rasterizacija tekstualnog lejera . . . . . . 163

Pametni objekti . . . . . . . . . . . . . 164

Brisanje lejera . . . . . . . . . . . . . . 166

Vektorske putanje . . . . . . . . . . . . 169

Primena vektorskih putanja . . . . . . . 175

FILTERI I SPECIJALNI EFEKTI

O filterima i specijalnim efektima . . . . 179

Da Photoshop radi za nas . . . . . . . . 187

Photoshop pravi za nas" . . . . . . . . 190

Pravimo pozivnicu za roendan . . . . . 195

Sam svoj dizajner - Adobe Photoshop CS2

MALO TEORIJE ZA POETAK

Malo teorije za poetak

Sam svoj dizajner - Adobe Photoshop CS2

Malo teorije za poetak

Rasterska i vektorska grafika

Krunica kao vektorski crte

Krunica kao rasterska slika

Sam svoj dizajner - Adobe Photoshop CS2

Malo teorije za poetak

Rezolucija i veliina slike

oto su rasterske slike u stvari mree

Malo teorije za poetak

Ulazna i izlazna rezolucija i veliina slike

Svetlost, boje i njihovo

Sam svoj dizajner - Adobe Photoshop CS2

Malo teorije za poetak

Kontinualno i rasterski prikazane boje

Malo teorije za poetak

Bitmap kolorni sistem

Grayscale kolorni sistem

RGB kolorni sistem

Malo teorije za poetak

L*a*b kolorni sistem

HSB kolorni sistem

CMYK kolorni sistem

Indexed Color kolorni sistem

Sam svoj dizajner - Adobe Photoshop CS2

Malo teorije za poetak

Lab kolorni sistem

7. U ovom prozoru kliknuemo na Next.

8. Za poetak kalibracije, kada se pojavi ovaj prozor,

10. Podeavamo prikazivanje boja na monitoru:

12. Ekran e postati potpuno crn sa tri kvadrata sive

14. U ovom prozoru moemo videti postignutu promenu

15. U ovom prozoru uneemo ime naeg novog kolornog