2011.

Sunce centralni izvor energije

Starost

Preostali vijek

oko 5 milijardi goidna

Masa

21030 kg

Sredwa gustina

Temperatura na povr{ini

Temperatura u jezgru

Pritisak u jezgru

oko 5 milijardi godina

1409 kgm3
5497 0C
oko 107 0C
oko 1015 Pa

Bilans konverzije solarne energije na

Zemqi
30%
Reflektuje se nazad u svemir

Ukupna dozra~ena snaga solarnog zra~ewa

na povr{ini Zemqine atmosfere
1,731014 kW (100%)

47%
23%
agrijavawe Zemqe
Isparavawe vode

0.2%
Vjetar i
talasi

0.02%
Fotosinteya



( )
. [kWm2].

. [kWhm2].

Spektar Sun~evog zra~ewa van

atmosfere

Fluks Sun~eve energije van Zemqine atmosfere koji pada na jedinicu

povr{ine normalnu na upadni snop zra~ewa predstavqa solarnu
konstantu koja iznosi PSmax =1367 W/m2, {to je povr{inska snaga

Spektar sun~evog zra~ewa na

povr{ini Zemqe

Spektar Sun~eve svetlosti sastoji se od 7% ultraqubi~astog zra~ewa,

47% vidqive svetlosti i 46% infracrvenog zra~ewa



1
AM
cos
00 AM 1
600 AM 2

() :

Energija svakog fotona zavisi od wegove

E fot h f h=6,62410-34
frekvencije f, :
Js
c
gde je c=3108 m/s, a talasna du`ina.
Frekvencija fotona je:f

E fot
nergija jednog fotona

h c 1,987 19
1,239

10 J
eV

[m] ,1 eV=1,60210

1. ;

2. ;

3. ;

Proraun difuzione komponente iradijacije na

povrini panela

PV Panel



100%

100%
85%
30%

15%
100%

100%

70%

26%

5%

74%

95%

Iradijacija na povrini PV panela za prosean dan

Wdirpv=4,27 kWh/m2dan; Wdifpv=1,83 kWh/m2dan; Wrefpv=0,11 kWh/m2dan

Ekvivalentno kolo i I-U kriva

solarne }elije

I I S I D I S I 0

qU
e kT

I0 (A) - inverzna struja zasi}ewa,

q =1,610-19 (C) - koli~ina elektriciteta jednog el
U (V) - napon na krajevima diode,
k =1,37910-23 (Ws/K) - Bolcmanova konstanta,
T (K) - apsolutna temperatura.

I-U karakteristika solarne }elije sa

ta~kom maksimalne snage

Napon i struja koji odgovaraju maksimalnoj snazi PMax nazivaju se

maksimalan napon i maksimalna struja u ta~ki maksimalne snage i
ozna~avaju se sa UMP i IMP respektivno.

U MP I MP
FP
aktor popuwenosti (FP):
U OK I KS

FP = 0.75-0.8

Efikasnost (stepen iskori{}ewa) solarne }

elije
Efikasnost (stepen iskori{}ewa) solarne }elije defini{e se kao odnos
snage PMax, koju proizvodi }elija u ta~ki maksimalne snage pri
standardnim uslovima ispitivawa, i snage upadnog zra~ewa

I MPU MP

PS S
Standardni uslovi ispitivawa podle`u me|unarodnom standardu i
definisani su za iradijaciju od Ps=1000 W/m2 (jedno sunce), temperaturu
solarne }elije od 25C 1,5. Stvarni radni uslovi retko
odgovaraju standardnim uslovima ispitivawa
=5-18% ( )
= 38%

I-U karakteristike fotonaponske }

elije u zavisnosti od: a) temperature
i b) ozra~enosti

Sa porastom temperature napon }elije opada dok je promena

struje prakti~no zanemarqiva.
Pove}avawe snage zra~ewa pove}ava fotonski fluks koji generi{e
proporcionalno ve}u struju, ali ne uti~e zna~ajno na napon.

Promena ambijentalne i temperature PV modula u

toku prosenog dana za analizirani mesec

Materijali od kojih se izra|uju

fotonaponske }elije
Materijali koji se koriste u izradi solarnih }elija, ukqu~uju}i i
wihov hemijski sastav i fizi~ku strukturu kao i kori{}ene procese,
u velikoj meri uti~u na rad i cenu solarnih ure|aja.

aterijali se mogu klasifikovati kao:

monokristalni,
polikristalni
amorfni.
Od materijala za izradu fotonaponskih }elija koji su trenutno
dostupni na tr`i{tu najpoznatiji su: monokristalni silicijum,
polikristalni silicijum, amorfni silicijum, kadmium telurid, itd.

Pregled i perspektive razvoja

tehnologija fotonaponske
konverzije

Vi{espojne tankolsojne

:
:


Snaga koju proizvodi jedna fotonaponska }elija je relativno mala.

Maksimalni izlazni napon individualne solarne }elije iznosi oko 600

mV.
praksi vi{e }elija povezuju u grupu ~ime se formira
fotonaponski modul

Razli~iti tipovi fotonaponskih

modula
Pozitivni i negativni prikqu~ni kontakti se nalaze unutar razvodne
kutije, koja se nalaze na zadwem delu modula.

I-U

Tipi~ni parametri fotonaponskog modula

snage 100 W.

Proizvo|a~i daju podatke o karakteristikama modula pri

standardnim uslovima ispitivawa (povr{inska snaga od 1000
W/m2 i ambijentalna temperatura od 25C).

Radi dobijawa jo{ ve}ih snaga vi{e fotonaponskih modula se

povezuju me|usobno. Tako se formiraju fotonaponski paneli.

Karakteristi~ne veli~ine za fotonaponski modul :

maksimalna struja - struja kratko spojenog kola;
maksimalan napon - napon otvorenog kola;
maksimalna elektri~na snaga;
struja maksimalne snage;
napon maksimalne snage;

I-U

FOTONAPONSKI SISTEMI
Fotonaponski sistem ~ine:

fotonaponski moduli ili paneli

baterije akumulatora
kontroleri puwewa
invertori

Podela fotonaponskih sistema:

samostalni
mre`no povezani

Samostalni fotonaponski sistemi

Samostalni fotonaponski sistem je odli~an izvor energije za
udaqene ku}e, kamp ku}ice, telekomunikacione objekte,
~amce i jedrilice

Samostalan jednosmeran fotonaponski sistem sa akumulatorom

[ema naizmeni~nog fotonaponskog sistema sa akumulatorom

Hibridni fotonaponski sistemi

Hibridni fotonaponski sistemi koriste kombinaciju fotonaponskog i
drugih izvora energije (generatore (agregate) na dizel gorivo, gas ili
benzin, turbine na vetar ili male hidroelektri~ne generatore)

Fotonaponski sistemi povezani

sa elektrodistributivnom mre`om
Ovakvi fotonaponski sistemi rade paralelno sa elektrodistributivnom mre`om. Isporu~uju joj vi{kove elektri~ne
energije i napajaju potro{a~e na lokaciji samog sistema.

[ema fotonaponskog sistema povezanog sa

Karakteristike fotonaponskih sistema

Besplatno i neiscrpno gorivo Sun~eva svetlost je
neiscrpna i besplatna
Pouzdanost - konstruisani su za `ivotni vek od 30 i vi{e
godina uz veoma malu verovatno}u mogu}eg otkazivawa u
toku svog rada.
Mala potreba za odr`avawem - rade uz minimalno
servisirawe (~i{}ewe panela i odr`avawe akumulatora)
Ne uti~u {tetno na prirodnu okolinu - ne proizvode
nikakvu emisiju {tetnih materija u prirodnu okolinu i
predstavqaju ne~ujan lokalni izvor energije
Lokalno generisana energija ve}a pouzdanost i ne
postoje gubici u prenosu
Fleksibilna veli~ina sistema - Modularna konstrukcija i
dizajn omugu}uju lako pro{irewe sistema u zavisnosti od
finansijskih mogu}nosti i energetskih potreba.
Lako}a transportovawa - Modularna
konstrukcija
omogu}ava prenos fotonaponskih sistema u delovima.

SOLARNI SISTEMI INTEGRISANI U KROVOVE I

FASADE ZGRADA

Fotonaponski elementi postavqeni kao fasadna i krovna konstrukcija

Fotonaponski sistemi integrisani u

elemente imaju slede}e karakteristke:

gra|evinske

ne zahtevaju dodatno zemqi{te i mogu se koristitu u gusto

naseqenim urbanim sredinama,
ne zaga|uju okolinu i ne prave buku,
ne zahtevaju dodatne infrastrukturne instalacije,
obezbe|uju elektri~nu energiju u toku najve}e potra`we i na
taj na~in smawuju optere}ewe mre`e,
smawuju gubitke prenosa i distribucije elektri~ne energije,
mogu u potpunosti ili delimi~no da obezbede elektri~nu
energiju za odgovaraju}i gra|evinski objekat,
mogu da zamene konvencionalne gra|evinske materijale i na
taj na~in obezbede dvostruku ulogu koja mo`e vi{estruko da se
isplati,
pru`aju nove estetske mogu}nosti na inovativan na~in,
mogu
se
povezati
sa
odr`avawem,
funkcionisawem drugih instalacija u zgradi,

kontrolom

Ukupna godinja insolacija (slika 1) na jumno orjentisan

modul postavljen pod optimalnim uglom (slika 2)