TRANSMISIJA NA MOTORNOM VOZILU

ULOGA I ZADATAK TRANSMISIJE

Na slici 77 ematski je prikazan sistem prenoenja snage motora do pogonskih tokova. Njegov zadatak je da izvri
promenu obrtnog momenta motora. Prenos obrtnog momenta realizuje se preko: spojnice (1), menjaa (2), zglobnik
vratila (3), glavnog prenosnika (4 i 5), poluvratila (6) do pogonskih tokova (7). O svakom od ovih delova bie dato
objanjenje.

SPOJNICA
Frikciona spojnica - jednolamelasta
Spojnica je deo transmisije koja se nalazi izmeu motora i menjaa. Njen zadatak je da prenese snagu motora na
menja, odnosno da obezbedi elastinu vezu izmeu motora i menjaa. Zahvaljujui elastinoj vezi koja se realizuje
pomou spojnice, izbegnuta su mogua mehanika oteenja na sklopovima vozila. U sluajevima kada doe do
preoptereenja vozila, spojnice e obezbediti proklizavanje i na taj nain e se izbei mogua mehanika oteenja na
delu transmisije.Na vozilima su, najee u primeni frikcione spojnice.
Prema nainu ukljuivanja, moe se izvriti podela na:
spojnice sa prinudnim komandovanjem
spojnice sa automatskim komandovanjem
Prenosni mehanizam moe biti:
mehaniki
hidrauliki

 pneumatski
kombinovano hidrauliko-pneumatski (servo-ureaj)
Mehaniki i hidrauliki prenosni mehanizam najee se koristi kod putnikih vozila. Kod teretnih vozila i autobusa
primenjuje se servo-mehanizam.Na slici 78 prikazana je spojnica sa tanjirastom oprugom (kruna lepeza) kod koje je
prenos komande hidrostatikim putem. Ovakva spojnica se sve vie primenjuje na putnikim vozilima.Spojnica se
iskljuuje kada voza pritisne pedalu spojnice i tada dolazi do pomeranja klipnjae (3) koja vri pritisak na klip (8) i
pokree ga. Po principu spojenih sudova klip (12) ostvaruje silu koja posredstvom poluge (16) vri pritisak na
dvokraku polugu (22). Delovanjem na ovu polugu obezbeuje se istovremeno pomeranje potisnog leaja (24) prema
segmentima tanjiraste opruge (24a). Kada potisni leaj izvri pritisak na segmente opruge, krajevi segmenata se
pomeraju prema zamajcu, i na taj nain se obezbeuje udaljavanje potisne ploe (25) od diska (28). Kada se potisna
ploa udalji, disk postaje slobodan, samim tim veza izmeu motora i menjaa je prekinuta - spojnica je iskljuena.

Kada se spojnice ukljuuju, postupak se realizuje obrnutim redom, odnosno u suprotnom smeru. Slobodni hod pedale
i potisnog leaja podeava se pomou navrtki (14 i 17).Ova konstrukcija je novijeg datuma u odnosu na spojnicu sa

zavojnim oprugama. Prednost ove konstrukcije je u tome to je manja, jer su u tanjirastoj opruzi sadrane dve
funkcije, funkcija dvokrakih poluga i funkcija zavojnih opruga.

Sastavni delovi tanjiraste spojnice

Na slici 79 prikazani su glavni delovi spojnice.

Potisni leaj
Potisni leaj (3) nalazi se neposredno do dvokrakih poluga ili tanjiraste opruge. Zadatak potisnog leaja je da za
vreme aksijalnog (podunog) kretanja izvri pritisak na segmente tenjiraste opruge i preko sistema poluga obezbedi
odvajanje potisne ploe od diska, radi iskljuivanja spojnice. Potisni leaj kod nekih vozila se podmazuje. Za vreme
rada motora, kada je spojnica ukljuena, potisni leaj treba da bude slobodan i udaljen od tanjiraste opruge za 2-5
mm. Ukoliko ne bi bilo zazora, leaj bi se stalno okretao i vek bi mu se bitno smanjio. Slobodan hod potisnog leaja
je u direktnoj zavisnosti od hoda pedale spojnice.Tanjirasta opruga (5) ima zadatak da vri pritisak na potisnu plou
(8), koja dalje vri pritisak na disk-lamelu. Poklopac spojnice (6) je privren na zamajcu pomou zavrtnjeva. Za
manja vozila izrauje se od presovanog elinog lima, a za vozila vee snage od livenog gvoa.

Potisna ploa
Potisna ploa nalazi se izmeu diska i tanjiraste opruge. Ima zadatak, pod dejstvom aksijalne sile od tanjiraste
opruge, izvri pritisak na disk, koji se poduno pomera paralelno sa osom spojnikog vratila i nalee na zamajac
motora.Kod spojnice sa jednim diskom postoji jedna potisna ploa, a kod spojnice sa dva diska postoje dve potisne
ploe.Potisna ploa izrauje se od specijalnog liva, koji treba da ima dobra frikciona svojstva.

Disk (lamela)

Disk je deo spojnice koji se sastoji od: glavine (12), nosaa frikcionih obloga (13), frikcionih obloga (10) i zavojnih
opruga (15). Unutranji deo glavine je oljebljen. Centralni deo izrauje se od elika, a nosa frikcionih obloga od
elinog lima.Izmeu glavine i nosaa frikcionih obloga nalazi se odreeni broj zavojnih opruga iji je zadatak da
obezbede elastinu vezu izmeu ovih delova.Nosa frikcionih obloga je posredstvom zavojnih opruga u vezi sa
glavinom diska. Na nosa se privruju frikcione obloge, koje imaju oblik krunih prstenova. Obloge se spajaju sa
nosaem pomou zakivaka od bakra ili aluminijuma.Za vreme ukljuivanja spojnice dolazi do sve jaeg pritiska diska
na zamajac, ime se poveava trenje izmeu diska i zamajca, to omoguuje postepeno prenoenje momenta.S
obzirom da frikcione obloge treba da obezbede maksimalan koeficijent trenja, izrauje se od specijalnog materijala.
Za izradu frikcionih obloga koristi se azbest, kao osnovni materijal, kome se dodaju mesing, bakar, cink i dr. Danas se
azbest kao frikcioni materijal sve manje koristi.

Spojniko vratilo

Spojniko vratilo deo je spojnice koji se jednim krajem nalazi u kotrljajucem ili kliznom leaju u kolenastom vratilu
(30), a drugim krajem se oslanja na leaj koji se nalazi u menjakoj kutiji. Spojniko vratilo ima zadatak da prenese
snagu motora, odnosno obrtni moment koji prima od diska na menja. Veza izmeu diska i spojnikog vratila je
ostvarena pomou lebova i zahvaljujui takvoj vezi, disk se moe poduno pomerati po spojnikom vratilu. Zbog
toga su ova dva dela u direktnoj vezi - ili se oba okreu ili oba miruju. Jedan kraj spojnikog vratila nalazi se u
menjau i najee se zavrava zupanikom. Na eonoj strani u sredinjem delu spojnikog vratila nalazi se leaj u
kome se okree jedan kraj glavnog vratila menjaa. Leaj je najee igliast.

Iskljuivanje i ukljuivanje spojnice

Kada voza pritisne pedalu spojnice (sl.81-1), vri se pritisak na polugu (2), odnosno na klip (3). Kretanjem klipa u
cilindru sabija se ulje, koje pod pritiskom otvara ventil (6) i odlazi u kombinovani cilindar ( ? ). Ulje vri pritisak na
klip (7) koji svojim kretanjem otvara odgovarajui ventil i na taj nain omoguava odlazak vazduha pod pritiskom iz
rezervoara (16), preko prikljuka ( ?) , u vazduni cilindar spojnice. Dolaskom vazduha u ovaj cilindar vri se pritisak
na klip (11), pomera se klip (12) i poluga (14). Pod dejstvom stvorene sile klip pomera polugu koja uslovljava
okretanje osovine (13). Na osovini nalazi se viljuka (sl.80-3). Za vreme okretanja osovine viljuke, poluge viljuke
(3) deluju na potisni leaj (5), tako da on vri pritisak na dvokrake poluge (7). Poto je dvokraka poluga drugim
krajem u vezi sa potisnom ploom (10), doi e do povlaenja potisne ploe prema poklopcu spojnice (9), a time i do
sabijanja zavojnih opruga (2). Pomeranjem prve potisne ploe istovremeno dolazi do pomeranja i druge potisne
ploe, pod dejstvom zavojnih opruga, koje se nalaze izmeu zamajca (11) i druge potisne ploe.

Na osnovu ovoga moe se zakljuiti da su diskovi (1) slobodni, jer na njih ne naleu potisne ploe, a takoe nemaju
dodira ni sa zamajcem, pa je spojnica iskljuena.Kada se poputa pedala spojnice, zahvaljujui sistemu ventila, ulje i
vazduh ne vre pritisak na odgovarajue klipove, jer vazduh odlazi u atmosferu, a ulje se vraa u cilindar (a). Pod
dejstvom opruga (sl.80) uslovljeno je pomeranje prve potisne ploe, koja nalee na prvi disk i uslovljava njegovo
kretanje poduno po spojnikom vratilu (4). Ova sila se prenosi dalje na drugu potisnu plou koja nalee na disk,
ime se stvara veza izmeu motora i menjaa - spojnica je ukljuena.Bez obzira na tehniko reenje spojnice, mora se
obezbediti odgovarajui slobodni hod pedale spojnice, jer je to veoma bitno za njen vek trajanja.

Sinhronizovani menja

Kod sinhronizovanih menjaa stepen prenosa se menja bez tekoa, kako iz manjeg stepena prenosa u vei tako i
obrnuto. Ovo se realizuje zahvaljujui predhodno izjednaenim obimnim brzinama zupanika i kanzaste
spojniceUkljuivanje pojedinih stepena prenosa mogue je bez predhodnog usaglaavanja obimne brzine zuba na
zupaniku i kanzastoj spojnici. Izjednaavanje obimnih brzina se obavlja automatski zahvaljujui konusnim
povrinama zupanika i kanzaste spojnice. Ove konusne povrine dolaze u dodir pre ukljuivanja kanzaste spojnice
i izjednaavaju obimne brzine elemenata koji se ukljuuju.

Na slici 89 prikazan je sinhronizovani menja sa pet stepena prenosa. Zupanici na glavnom vratilu su u stalnoj sprezi
sa zupanicima na pomonom vratilu. To praktino znai da se zupanici na glavnom vratilu okreu oko glavnog
vratila. Ovo se realizuje tako to se zupanici glavnog vratila okreu u leajevima koji se nalaze na glavnom vratilu.
Takoe je karakteristino naglasiti, za ove menjae, da se zupanici na glavnom vratilu realizuju od zupanika na
pomonom vratilu. Razlika je u tome to zupanici na glavnom vratilu imaju dve vrste zubaca razliitog oblika i
prenika. Spoljni zupci (sl.92 pod 12) su istog oblika kao i zupci na zupanicima na pomonom vratilu, dok se na
eonoj strani nalazi zupanik sa zupastim vencem (sl.92 pod 20).

Promena stepena prenosa

Kao to se moe videti (sl.89) na glavnom vratilu (8) nalaze se poduni lebovi (14). Pomou tih lebova obezbeena
je veza izmeu glavnog vratila i kanzaste spojnice (7). Na gornjoj strani kanzaste spojnice nalazi se ukljunoiskljuni prsten (6), kojim se moe pomeriti kanzasta spojnica u jednom ili drugom smeru. Pomeranjem prstena
ukljuuje se kanzasta glavina (spojnica) i zupanik sa zupastim vencem zubaca odgovarajueg stepena prenosa.
To praktino znai da se dotini zupanik vie ne moe okretati nezavisno od glavnog vratila, ve njegovo okretanje
uslovljava okretanje glavnog vratila, a time i ukljuivanje odgovarajueg stepena prenosa.Kada se pomou ruice
menjaa (sl.89 pod 1) pomeri pomina poluga (3), a preko nje viljuka (4), nastae pomeranje ukljuno-iskljunog
prstena (6) po glavnom vratilu (8). U toku pomeranja ukljuno-iskljuni prsten e uspostaviti vezu izmeu kanzaste

glavine (7) i zupanika koji se nalazi neposredno do njega i time je uspostavljena veza izmeu glavnog vratila (8),
zupanika na njemu i zupanika na pomonom vratilu (13). Na ovaj nain je ukljuen stepen prenosa.

Ovo se, takoe, moe videti na slici 90, na kojoj je strelicom prikazan smer pomeranja ukljuno-iskljunog prstena,
odnosno prenoenja obrtnog momenta od spojnikog vratila, preko pomonog vratila, na glavno vratilo i dalje preko
prirubnice na zglobno vratilo (prvi stepen prenosa). Ukljuivanje ostalih stepena prenosa realizuje se na slian nain.
Na slici 91 vidi se da se obrtni moment prenosi direktno sa spojnikog na glavno vratilo. Ovaj stepen prenosa
karakterie maksimalna brzina kretanja vozila, a minimalna vuna sila (direktan stepen prenosa).

Na slici 92 prikazani su delovi sinhrona. Kanzasta glavina (7) nalazi se na glavnom vratilu i na njoj se nalazi
ukljuno-iskljuni prsten (6). Prsten se moe pomeriti u jednom i drugom smeru po kanzastoj glavini. Osigura
(11) ima zadatak da se ne dozvoli pomeranje ukljuno-iskljunog prstena. Neposredno do ukljuno-iskljunog
prstena, sa jedne i druge strane, nalazi se sinhron (18).Na istoj slici prikazan je i zupanik koji se nalazi u menjau.
Na ovom zupaniku nalaze se dve vrste nazubljenja: spoljni zupanici (19), dok se na eonoj strani zupanika nalaze
zupci u vidu nazubljenog zupastog venca (20).Kada se ukljuuje odreeni stepen prenosa, preko ruice meljaa
deluje se na odgovarajuu viljuku, koja pomera ukljuno-iskljuni prsten od kanzaste glavine prema zupaniku.
Za vreme kretanja prsten e pred sobom potiskivati sinhron , koji e se pribliavati kanzastom vencu. S obzirom da
se pomeranjem sinhrona poveava trenje izmeu konusne povrine (21) i samog sinhrona, to e omoguiti sinhronu
da svoju brzinu okretanja izjednai sa brzinom okretanja kanzastog venca. Unutranja strana sinhrona je izvedena u
vidu navoja, kako bi se realizovalo to vee trenje izmeu sinhrona i konusne povrine. Njegova uloga je da izjednai
broj obrtaja eonog zupanika i ukljuno-iskljunog prstena. Pomeranjem ukljuno-iskljunog prstena u suprotnom
smeru obezbeuje se ukljuivanje novog stepena prenosa po istom postupku.

Zglobni prenosnik
Zglobni prenosnici imaju zadatak da prenesu obrtni moment motora sa glavnog vratila menjaa na pogonski most,
odnosno mostove. S obzirom na to da se menja i pogonski most ne nalaze na istoj horizontalnoj ravni, moe se
zakljuiti da zglobna vratila prenose obrtni moment pod odreenim uglom.

Zglobni prenosnik sa kardanskim zglobom

Na slici 101 moe se videti primena zglobnih prenosnika na vozilu koje ima vie pogonskih osovina (prednju i
zadnju).

Na slici 102 prikazan je kardanski (krstasti) zglob. Sastoji se od prirubnice sa viljukom (2) i viljuke (7), na ijim
krajevima se nalaze otvori u koje se smetaju krajevi "krsta" (6). Izmeu otvora na viljukama i krajevima krstastih
osovina najee se nalaze igliasti leajevi (10). Ovi leajevi se osiguravaju pomou osiguraa (11) da ne bi dolo do
njihovog pomeranja. Kod odreenih konstrukcija podmazuju se klizne povrine (sl.103 pod 1 i 2), kao i krstasti
zglob, odnosno leajevi, specijalnom mau.

Zahvaljujui ovoj konstrukciji, zglobno vratilo moe prenositi obrtni moment pod uglom i do 30. Zglobno vratilo,
pored toga to vri prenos obrtnog momenta izmeu raznih agregata na vozilu, moe se koristiti za pokretanje ekrka
na specijalnim vozilima. Takoe se zglobna vratila koriste na vratilu upravljaa. Primena zglobnog vratila na ureaju
za upravl iz dva dela da bi mogla njegova radna duina da se menja. Izmeu njegova dva dela nalazi se lebna veza
(sl.103 pod 1 i 2) pomou koje je mogue da se duina zglobnog vratila poveava ili smanjuje. Polazei od toga da je
menja privren za asiju ili karoseriju, zbog elastine veze izmeu pogonskog mosta i asije, zbog neravnog terena
i zbog promene optereenja, neophodno je obezbediti mogunost promene duine zglobnog vratila.

Kardansko vratilo sa elastinim, gumenim prstenom (hardijevim zglobom)

Kardansko vratilo na kome se nalazi Hardijev zglob je jedno od najstarijih reenja. Primenjuje se kada se prenosi
manji obrtni moment i pod manjim uglom (3-12). Kod Hardijevog zgloba izmeu dve prirubnice nalazi se kruni
gumeni prsten. Gumeni prsten je naizmenino spojen s jednom i drugom prirubnicom pomou zavrtnjeva.

Pogonski most
Jednostepeni glavni prenosnik
Pogonski most treba da obezbedi pokretanje pogonskih tokova, a time i kretanje vozila. Da bi se obezbedilo
pokretanje pogonskih tokova, mora se broj obrtaja zglobnog vratila i pogonskih tokova dovesti u odgovarajui
prenosni odnos. To praktino znai da se u glavnom prenosniku mora redukovati broj obrtaja zglobnog vratila.Kada
se vozilo kree pravolinijski, tada je broj obrtaja pogonskih tokova isti, odnosno oni prelaze isti put. Pri kretanju
vozila u krivini potrebno je omoguiti da pogonski tokovi vozila prelaze razliite puteve, u zavisnosti od
zakrivljenosti krivine. Zbog toga pogonski most ne moe biti kruta osovina na kojoj se se nalaze pogonski tokovi,
ve mora da omogui razliit broj obrtaja pogonskih tokova za vreme prolaska vozila kroz krivinu. Ureaj koji
omoguuje razliite broje obrtaja tokova iste osovine naziva se diferencijal.Pogonski most se sastoji od: glavnog
prenosnika, diferencijala, kuita pogonskog mosta (obloge) i poluvratila.Diferencijal, kao deo pogonskog mosta,
sastoji se od: kuita, bonih zupanika i zupanika "trkaa" sa osovinicama

Diferencijalni mehanizam (diferencijal)

Zglobno vratilo prenosi obrtni moment na glavni prenosnik, koga ine par zupanika (sl.104 pod 2 i 13). Za
tanjirasti zupanik (13) privreno je kuite diferencijala (12).

Za vreme obrtanja tanjirastog zupanika, odnosno kuita istovremeno se obru zupanici-trkai (4), ali ne oko svojih
osovina (11), ve zajedno sa kuitem. Trkai se nalaze izmeu bonih zupanika (10) i samim tim slue kao klinovi
za prenoenje obrtnog momenta, preko bonih zupanika na poluvratila (5). Na ovaj nain ostvaruje se okretanje

pogonskih tokova.Kada vozilo ulazi, na primer, u desnu krivinu, logian je zakljuak da e levi toak prei dui put,
a desni krai. Na osnovu ovoga sledi da e levi boni zupanik imati vei broj obrtaja od desnog. Poto su zupanici u
diferencijalu meusobno spregnuti i ine jednu mehaniku celinu, to e se bre okretati boni zupanik na levom
poluvratilu za onoliki broj obrtaja koliko se sporije obre desni boni zupanik. Stanje e se ponoviti kada se vozilo
kree levom krivinom, samo e se odnos broja obrtaja bonih zupanika izmeniti. Zahvaljujui tome to "trkai"
mogu da se okreu oko svoje osovinice i da jednovremeno "tre" i po bonom zupaniku, omogueno je da se pri
prolasku vozila kroz krivinu jedan toak okree sporije, a drugi bre u zavisnosti od duine putanje, odnosno
zakrivljenosti krivine kroz koju vozilo prolazi.Kod simetrinog diferencijalnog mehanizma izlazni obrtni momenti na
poluvratilima su jednaki. Meutim, ako se desi da tokovi jedne pogonske osovine (levi ili desni) dou na podlogu
ija je vrednost koeficijenta prianjanja razliita, onda e zbog istih obrtnih momenata doi do proklizavanja
pogonskog toka, koji se nalazi na podlozi sa veim koeficijentom prianjanja nee moi da primi veu vrednost
obrtnog momenta, pa vozilo nee moi da krene. Iz tog razloga potrebno je da se omogui blokiranje diferencijalnig
mehanizma, ime se omoguuje da svaki toak prihvati onoliki obrtni momenat koliki je koeficijent prianjanja.
Potpuna blokada diferencijala najee se postie tako to se kuite diferencijala vrsto vezuje za jedno poluvratilo
kanzastom spojnicom (sl.105). Blokiranje diferencijala u ovom sluaju vri voza.

Novije konstrukcije diferencijalnog mehanizma rade se sa "poveanim trenjem" - naime u tom sluaju, kada se ukae
potreba, dolazi do preraspodele obrtnog momenta, odnosno "samoblokiranja diferencijalnog mehanizma".Prenosni
odnos glavnog prenosnika je veoma znaajan pri oceni vunih karakteristika vozila. Kod putnikih vozila ovaj se
odnos kree u granicama od 1:3 do 1:6, a kod teretnih vozila kree se u granicama od 1:5 do 1:8. Iz ovoga se moe
zakljuiti, da se kod putnikog vozila sporije obre tanjirasti zupanik za 3-6 puta u odnosu na konusni zupanik. Na
osnovu prenosnog odnosa, moe se konstatovati da je kod putnikih vozila brzina u prvom planu, a vuna sila u
drugom, dok je to obrnuto kod teretnih vozila, zbog njihove namene.

Kuite pogonskog mosta

Kuite pogonskog mosta ima zadatak da primi optereenje na pogonsku osovinu i da sprei ulazak prljavtine i vode
u njegovu unutranjost. Kod teretnih vozila i autobusa kuite diferencijala je najee izraeno od profilisanih
elinih limova, koji su spojeni zavarivanjem. Na kuitu se nalazi otvor (sl.107 pod 14 ) kroz koji se sipa ulje za
podmazivanje. Ovaj otvor najee slui kao kontrolnik nivoa ulja u pogonskom mostu. Kod pojedinih vozila postoji
ventil preko koga odlaze uljne pare iz kuita pogonskog mosta u atmosferu.

Poluvratilo
Poluvratila prenose obrtni moment na pogonske tokove. Izrauju se od legiranog elika pri emu se podvrgavaju
termikoj obradi, kako bi se materijalu obezbedila to bolja svojstva.Konstruktivno reenje pogonskog gibajueg
mosta nezavisnog oslanjanja ima odreene prednosti (sl.106 pod 3 i 4) u odnosu na pogonski most sa krutom
oblogom (sl.104 i 107). Pri kretanju vozila sa nezavisnim oslanjanjem (gibajuim mostom) na popreno nagnutom

terenu, obezbeuje se vea stabilnost vozila, jer se tada bitno ne menja teite vozila, u odnosu na vozila sa krutom
oblogom pogonskog mosta.

Ovo je mogue zahvaljujui tome to poluvratila (sl.106 pod 4), odnosno poluosovine (3), mogu oscilovati za
odreen ugao (gore-dole) u odnosu na sredite pogonskog mosta, ime su stvorene mogunosti adaptacije na teren, a
time i vea stabilnost vozila na terenu sa poprenim nagibom.Ako je u primeni gibajui pogonski most, onda se deo
kuita koji osciluje oko svoje fiksne take naziva poluosovina, a poluvratilo je deo koji se nalazi u poluosovini.Na
pojedinim vozilima menja i pogonski most ine jednu celinu.

Dvostepeni glavni prenosnik

Za razliku od jednostepene, na pojedinim teretnim vozilima postoji dvostepena redukcija glavnog prenosnika.
Prenosnik sa dve redukcije prikazan je na slici 107. ova konstrukcija je primenjena na tekim teretnim vozilima, gde
treba da se obezbedi veliki prenosni odnos, a time i velika vuna sila. Ovakvom konstrukcijom pogonskog mosta
izbegnuta je velika dimenzija konusnog i tanjirastog zupanika, jer se redukcija vri dva puta. Kod nekih vozila
redukcija se moe vriti i u glavini toka.