Nauni i ureivaki odbor:

Prof. dr Predrag Niki; prof. dr Gordana Niki; prof. dr Arun Raghuwanshi; prof.
dr Kiran Kumar Salagame; dipl. psiholog Bosiljka Janjuevi; prof. dr Vladimir
Gradicki; prof. dr Miklo Saradi; prof. dr Suyadi Kenim; prof. dr Takio Sarani;
Urednik: Prof. dr Predrag Niki
Organizacioni odbor:
Prof. dr Predrag Niki; prof. dr Gordana Niki; Aleksandra Miti; mr Aleksandra
Risti; dr Ana Mileti; Anelka Vujinovi; dipl. psiholog Bosiljka Janjuevi;
Branimir ivkovi; dr Branka Novakovi; mr Brankica urlan; Danijela
Milutinovi; Jasmina Gai; Milica Zori; Milo trbac; Mirjana Nemet; Rada
Petrovi; Sanja Bodiroga; Spomenka urevi; dvm Tamara Vei-Tomi; Vera
Milievi; Vladimir Popovi; Vukica Jankovi, MA; Aleksandar Nikoli; Igor
Petrovi; Jasmina Kneevi; Ljiljana Basari; Marija Boi;
Prevodioci:
Aleksandra Jaki, Aleksandra Miti; Anelka Vujinovi; Biljana Pavievi;
Bosiljka Janjuevi; Dragana Kati; Ivana Cvetkovi; Jelena Pratalo; Jovana
Filipovi; Marko Teodorski; Spomenka urevi; Svetlana Vasili; dvm Tamara
Vei-Tomi; Tatjana Kostanjevec; Zorica Popovi;
Izdava: Joga Savez Srbije, ul. Gandijeva 101, 11070 Novi Beograd,
www.yoga savez srbije.com
Za izdavaa: Prof. dr Predrag Niki
Recenzije: Prof. dr Matrandi Pyja; prof. dr Sirakyn Dzy;
Lektura: Kristina Levati
Korice: Danijela Milutinovi
tampa: Veliki medved, Beograd
Tira: 100.
Simpozijum na Meunarodnoj interdisciplinarnoj naunoj konferenciji Joga u
nauci budunost i perspektive akreditovan je u Zdravstvenom savetu
Ministarstva zdravlja Republike Srbije pod brojem A-1-3198/10.

JOGA
SVETLOST MIKROUNIVERZUMA

ZBORNIK RADOVA SA MEUNARODNE INTERDISCIPLINARNE

NAUNE KONFERENCIJE
JOGA U NAUCI BUDUNOST I PERSPEKTIVE
23-24.09.2010.
Beograd

SADRAJ
1. UVODNO PREDAVANJE: JOGA SVETLOST
MIKROUNIVERZUMA,
prof. dr Predrag Niki ..............................................................................7
2. PSIHOLOGIJA JOGE I JOGA PSIHOLOGIJA,
prof. dr Kiran Kumar Salagame .............................................................13
3. POVEZANOST SUTINSKIH KOMPETENCIJA I JOGA
KOMPETENCIJA,
prof. dr Predrag Niki ............................................................................27
4. UTICAJ PRAKTIKOVANJA JOGA TEHNIKA NA PREVAZILAENJE
STRESA,
Bosiljka Janjuevi .................................................................................38
5. RAZLIKE U OSOBINAMA LINOSTI I U MOTIVACIJI ZA
REKREATIVNIM BAVLJENJEM JOGOM I FITNESOM KOD ENA,
Maja Pileti, dr Milanko abarkapa ......................................................51
6. UVEANJE OTPORNOSTI NA STRES PRAKTIKOVANJEM JOGA
NIDRE,
dr Megha Deuskar ..................................................................................67
7. PROCENA VREDNOSTI NAUNIH ISTRAIVANJA JOGE U
MEDICINI,
Prim. dr Dubravka Nikolovski, Prim. mr. sc. med. dr Branislava Mati,
Marina Nikolovska .................................................................................77
8. MODERNA KOSMOLOGIJA I HINDUISTIKO SAGLEDAVANJE
UNIVERZUMA,
mr Brankica urlan ................................................................................86
9. STUDIJE NEURO-ENDOKRINOLOKIH KORELATA JOGIJSKIH
PUTANJA,
prof. dr Arun Raghuwanshi ..................................................................100
10. MODANI TALASI, SANSKRITSKO PEVANJE I SVETA TIINA,
Yogi Andre Riehl .................................................................................109
11. BLIE SUTINI JOGA ISKUSTVA,
dr Paul Posadzki ...................................................................................116

12. JOGA I SEKSUALNOST: NOVI NAIN ZA POBOLJANJE

SEKSUALNOG FUNKCIONISANJA,
Vikas Dhikav, MD, Girish Karmarkar, Kuljeet Anand ........................123
13. KONCEPTUALNI MODEL INDIVIDUALNOG I KOLEKTIVNOG
RAZVOJA SA PRIMENAMA,
dr Samprasad Vinod .............................................................................130
14. JOGA PRANAJAMA ZNAAJ SISTEMATINOG PRISTUPA
DISANJU,
dr Mukund Bhole .................................................................................139
15. ISTRAIVANJE MOGUNOSTI LEENJA PUTEM ZVUKOVNE
MEDITACIJE,
Nevena Petkova ....................................................................................143
16. JOGA KAO METOD LINOG RAZVOJA,
Danica Lepojevi .................................................................................150
17. MOGUA PRIMENA JOGE U VIKTIMOLOGIJI,
prof. dr Vesna Nikoli - Ristanovi .....................................................161
18. DOPRINOS JOGE RAZVOJU EMOCIONALNE KOMPETENCIJE,
mr Danica Bulut - Jakovljevi ..............................................................167
19. PET STANJA UMA IZ PATANALIJEVIH JOGA SUTRI I NJIHOVE
SAVREMENE IMPLIKACIJE,
Pratibha Gramann, Ed.M. .....................................................................174
20. EFEKTI KOJI SE POSTIU PRAKTIKOVANJEM JOGA ASANA
I PRANAJAME KOD OSOBA SA BRONHIJALNOM ASTMOM
I UTICAJ NA NJIHOVE PULMONALNE FUNKCIJE,
dvm Tamara Tomi, dvm Ana Avramovi, dvm Jelena Smiljani ......185
21. PRISUTNOST JOGE U UMETNOSTI,
Rada Petrovi .......................................................................................190
22. NORMALIZACIJA KRVNOG PRITISKA PRAKTIKOVANJEM JOGE,
Yogacharya dr Ananda Balayogi Bhavanani .......................................195
23. PRIMENA JOGA KONCEPATA U UNAPREENJU ZDRAVLJA,
Yogacharya dr Ananda Balayogi Bhavanani .......................................201

Prof. dr Predrag Niki

Meunarodna Akademija za kolovanje instruktora joge
Joga savez Srbije
Uvodno predavanje
Joga svetlost mikrouniverzuma
Razliitost u dubini razumevanja joga filozofije i prakse uticala je na
pojavu raznovrsnih kola joge irom sveta. Ishod svih puteva je jedno dostizanje
stanja samadi (samadhi), sadrajnog jedinstva kreiranog od treperavih
samospoznaja, iskustava i stremljenja. Da bismo doli do ishoda samopostignua
(samospoznaje) danas su nam dostupni razliiti naini. Pojedine kole joge
preporuuju posveenu osamu, druge posveen ivot u aramskom ambijentu,
postoje i religijske kole koje tehnike joge prepoznaju kao metodu za dostizanje
vrhunskih iskustava. Meutim, postoje i joga kole koje u savremenom drutvu, u
izazovima svakodnevice, odolevajui iluzijama i potroakoj filozofiji, predanim,
posveenim samousavravanjem kreiraju sadrajnu stvarnost za sebe i dobrobit
okruenja.
esto nas pitaju koji put je ispravan. Ne treba imati dileme. Svi putevi koji
vode jedinstvu (samorealizaciji) su ispravni. U svakom od tih pristupa postoje
neiscrpni izvori raznolikih mogunosti, lepota razliitosti i kreacija jednog. To
je lepota samog joga sistema. Ona nije uniforma koju svi moraju da nose. Joga je
put jedinstva mudrosti, lepote i slobode u pokretu, u emocijama, miljenju i u
ponaanju. Joga je na put koji predstavlja i nae korake koji ostavljaju svoj trag u
vremenu. Neka budu koraci dobrote, jer dobrota je posebno stanje harmonije
mudrosti i ljubavi. Joga je maksimum koji danas moemo postii, joga je SADA.
Mi danas stvaramo budunost.
Kao profesor Univerziteta u Beogradu, tragao sam za istinom i naukom.
Prouavajui hata, bakti, rada i tantra jogu, otvorila su mi se i vrata nauke. Nauka
je otvorena knjiga u kojoj se, po jasno definisanoj proceduri mogu ispisivati
stranice. Prelistavanjem ne tako stare knjige, nisam naiao na stranicu u kojoj se
govori o doprinosima joga filozofije, joga prakse i joga ivota. Ne bi bila istina da
tvrdim da se pojam joge ne pominje, ali tvrdim da se ne pominje u meri u kojoj to
zasluuje.
Uio sam da za propuste ne treba kriviti drugog. Ono to vidi da je krivo
ISPRAVI. Ako se pita kada SADA. Ako se pita gde OVDE. Ako se pita
ko TI.
Pojmovno razluivanje
U literaturi esto sreemo korienje pojma joge u kojem se ne pravi
sutinska razlika izmeu sistema i tehnika. Vrlo je vano razgraniiti ta dva pojma:

prvi, jogu kao sveobuhvatni sistem samousavravanja i drugi - joga tehnike. Joga
je filozofski sistem ali i metoda samousavravanja. Joga je stil ivota koji
proizilazi iz joge kao ivotne filozofije. A joga tehnike su efikasno orue za
odravanje zdravlja, fizikog i psihikog. Sve je vei broj medicinskih radnika koji
u svom radu koriste razliite tehnike joge. Mnogobrojni psihoterapeuti ukazuju na
efikasnost joga tehnika u terapeutskim procesima. Tehnike joge se koriste i kao
oblik rekreacije ili sporta. Formirana je i Svetska sportska federacija joge.
Mnogobrojni rekreativni centri, irom sveta, joga vebe (asane) nude svojim
korisnicima kao efikasan vid rekreacije.
Imajui u vidu da je joga svojevrsna sposobnost kojom se uspostavlja
ravnotea izmeu telesnih, emocionalnih i kognitivnih sposobnosti smatram da
joga koncept moemo da sagledamo kao oblik inteligencije.
Jogu kao sistem treba jasno odvojiti od dobrobiti koje se ostvaruju
primenom razliitih joga tehnika o kojima svedoi sve vei broj naunih radova.
Zahteva se nauna preciznost. Nije poeljno rei da je joga sredstvo za
prevazilaenje stresa, ve da joga tehnike (navesti koje) pomau u poveavanju
amortizovanosti na stres. Nije ispravno rei da joga pomae u smanjenju
kilograma, ve da joga tehnike (navesti koje) pomau u normalizaciji svih telesnih
funkcija, pa i teine. Dakle, navedeni efekti praktikovanja joga tehnika sistemu
joge nisu cilj, ve sekundarna dobrobit. Joga asane pomau u prevazilaenju
skolioze, spondiloze, kifoze, ali to nije cilj joge kao sistema ve pratea dobrobit.
Tako se susreemo sa dva razliita pristupa jogi. Pristup jogi kao
integralnom sistemu samousavravanja, gde pojedinac usvaja vrednosti koje joga
preporuuje a koje proizilaze iz filozofije joge. Pojedinac praktiar joge biva
usmeren na dostizanje uvida koji produbljuje njegovu mudrost. Drugi pristup
govori o efektima korienja tehnika joge. Ni tada ne treba zaboraviti da su joga
tehnike (kriya, bande, mudre, asana, prnyma, prathyhra, dhrana, dhyna) u
slubi konanog jedinstva dostizanja stanja visoke svesnosti, prosvetljenja samdhi.
Ua nauna oblast u mom nauno-istraivakom radu bila je uticaj
emocionalne inteligencije na procese upravljanja. Razultati naunog istraivanja,
sprovedenog 2008. godine, ukazuju na prisutnost vieg stepena emocionalne
inteligencije kod grupe u kojoj su bili uitelji i instruktori u odnosu na kontrolnu
grupu koja je bila sainjena od dugogodinjih praktiara joga asana, pranajame i
djane, kao i vii stepen EQ kod praktiara koji upranjavaju odreene joga tehnike
dui niz godina u odnosu na one koji su tek poeli da vebaju. Mogli bi da
zakljuimo da praktikovanje joga asana, tehnika pranajame i djane u znaajnoj
meri pomau usvajanju emocionalnih kompetencija kod polaznika.
I najdui put zapoinje jednim korakom
Joga se organizovano praktikuje u Srbiji (u formi drutava i centara) jo od
60 tih godina 20. veka. Joga je okupljala tragaoce koji su praktikovanjem uviali
prednosti koje ona nudi. Beograd su poseivali predstavnici skoro svih joga kola

iz razliitih zemalja. I danas su u Srbiji prisutni predstavnici razliitih kola joge,

razliiti pristupi jogi kao i razliiti naini ivota. Joga Savez Srbije neguje stav
potovanja razliitosti. Prisutni su: hata, bakti, rada, tantra i svi drugi integralni
pristupi jogi.
Na internacionalnoj konferenciji joge (Rim, 2009), dobili smo podrku
svih relevantnih joga drutava iz sveta za pokretanje internacionalne naune
interdisciplinarne konferencije o jogi, za pokretanje meunarodnog joga festivala i
prerastanje nae kole u Meunarodnu akademiju za kolovanje joga instruktora sa
seditem u Beogradu. U Meunarodnoj akademiji za kolovanje instruktora joge,
polaznike poduavaju domai predavai ali i predavai sa razliitih strana sveta
(naunih autoriteta i autoriteta joga prakse).
Realizacija pomenutih inicijativa omoguila je na najviem akademskom
nivou verifikaciju doprinosa praktikovanja joge, pomogla je popularizaciji joge
kao discipline koja oplemenjuje ivotnu svakodnevicu i sve sfere ivota. Pored
uticaja na lini razvoj, pomogla je i u pronalaenju prepoznatljivog i prihvatljivog
mesta za joga instruktore u drutvenom okruenju stvarajui preduslove za
implementaciju profesije joga instruktora u registar zanimanja.
Prva nauna meunarodna interdisciplinarna joga konferencija u
organizaciji naeg Joga Saveza Srbije okupila je istraivae iz razliitih zemalja i
razliitih naunih oblasti: medicine, filozofije, ekonomije, menadmenta,
psihologije, sociologije, psihologije rada, menadmenta ljudskih resursa,
psihoterapije, fizioterapije itd. Prvi put se na najviem meunarodnom nivou
predstavljaju radovi naunika iz razliitih naunih oblasti sa joga tematikom. Pred
nama je zbornik naunih radova Joga svetlost mikrouniverzuma sa
konferencije odrane u Beogradu koji e doprineti jasnijem sagledavanju
fenomena joge i dobrobiti koje se ostvaruju praktikovanjem tehnika joge. Joga je
put za hrabre, mudre i postojane.
Neka je ljubav u nama i sklad sa okolinom
***

Prof. PhD Predrag Nikic

International Academy for Yoga Teachers Education
Yoga Federation of Serbia
Introductory lecture
Yoga the light of microuniverse
Difference in the deepness of understanding yoga philosophy and practice
influenced that variety of yoga schools appeared all around the world. Result of all
paths is one achieving the state of Samadhi meaningful unity created of vibrant
self-knowledge, experiences and tendencies. In order to achieve result of selfrealization (self-knowledge) there are different ways that are accessible to us
today. Certain yoga schools recommend devoted solitude, some schools
recommend devoted life in the ambience of ashram, there also exist religious
schools that recognize yoga techniques as the method to achieve the highest
experience. Yet, in contemporary society, there are schools that create meaningful
reality for themselves and wellbeing of the environment by devoted, dedicated
self-improvement, outstaying illusions and consumer philosophy, in the everyday
life challenges.
We are often asked which pathway is the right one. We shouldnt have
dilemma. All pathways that take to unity (self-realization) are the right pathways.
In all of these approaches there are inexhaustible sources of different possibilities,
beauty of differences and creation of one. Thats the beauty of the yoga
system itself. Yoga is not a uniform that everybody has to wear. Yoga is the path
of unity of wisdom, beauty and freedom in movement, in emotions, thoughts and
in behavior. Yoga is our path that represents our steps which leave the traces in
time. Let them be steps of goodness, because goodness is a special state of
harmony of wisdom and love. Yoga is the maximum that we can achieve today,
yoga is NOW. We create future today.
Being a professor at the University of Belgrade, I was searching for

truth and science. While I was studying hatha, bhakti, raja and tantra yoga,
the door of science have also opened to me. Science is an opened book and its
pages may be written in a clearly defined procedure. When I was going through
the book which is not so old, I didnt find any page saying about contribution of
the yoga philosophy, yoga practice and yoga life. It wouldnt be the truth to tell
that yoga was not mentioned there, but I say its not mentioned in the extent that
yoga deserves.
I was taught that the others are not to be blamed for oversights. What you see is
amiss, CORRECT IT. If you wonder when NOW. If you wonder where HERE.
If you wonder who YOU.

10

Conceptual distinction
In the literature, we often meet the concept of yoga where there havent
been made an essential difference between system and technique. It is very
important to demarcate these two concepts: the first, yoga as the comprehensive
system of self-improvement and the second, yoga techniques. Yoga is the
philosophical system, but also the method of self-improvement. Yoga is the life
style that comes out of yoga as the life philosophy. And yoga techniques are
efficient tool to maintain health, physical and mental. A number of medical
workers use different yoga techniques in their work. Many psychotherapists
emphasize efficiency of the yoga techniques in the therapeutic processes. Yoga
techniques are also used in the form of recreation or sports. World Yoga Sports
Federation has been formed. Many recreational centers around the world offer
yoga exercises (asana) to their users as an efficient form of recreation.
Bearing in mind that yoga is a kind of ability for establishing harmony
between bodily, emotional and cognitive abilities, I believe that we can perceive
yoga concept as the form of intelligence.
Yoga as system should be clearly separated from the benefits that are
possible to be obtained by implementation of different yoga techniques, confirmed
by growing number of scientific papers. Scientific accuracy is demanded. It is not
eligible to say that yoga is a tool for the stress overcoming, but that yoga
techniques (indicate techniques) help increment of the stress amortization. It is not
correct to say that yoga helps the weight loss, but that yoga techniques (indicate
techniques) help in normalization of all bodily functions, including the weight.
Therefore, given effects of the practice of yoga techniques are not the aim of the
yoga system, but secondary gain. Yoga asanas help to overcome scoliosis,
spondylosis, kyphosis, but it is not the aim of yoga as a system, it is its
accompanying benefit.
Here we meet with two different approaches to yoga. Approach to yoga as
an integral system of self-improvement where individual accepts values that yoga
recommends and that come out of the yoga philosophy. Individual yoga
practitioner is directed to achieve insights that deepen his/her wisdom. Another

approach is about effects of the yoga techniques application. Even then we

should not forget that yoga techniques (kriya, bandha, mudra, asanas,
pranayama, prathyahara, dharana, dhyana) serve to gain the final unity
achievement of the state of high awareness, enlightenment Samadhi.
Narrow scientific field in my scientific-research work was an influence of
emotional intelligence on the management process. Results of the scientific
research conducted in 2008 show the presence of the higher level of emotional
intelligence in the group of yoga masters and instructors when compared to control
group made of long time practitioners of yoga asanas, pranayama and dhyana as
well as the higher level of EQ in practitioners who practice certain yoga techniques
for a number of years comparing to those who have just starter to practice. We can

11

conclude that practicing yoga asanas, pranayama and dhyana techniques

significantly help practitioner in accepting emotional competences.
Even the longest way starts with a single step
Yoga has been practiced and organized in the form of societies and centers
since the 1960s in Serbia. Yoga gathered seekers who recognized its advantages by
practicing it. Representatives of almost all yoga schools from different countries
had been visiting Belgrade. In Serbia today, there are present representatives of
different yoga schools, different approaches to yoga and the ways of living. Yoga
Federation of Serbia cherishes the attitude of respect for differences. There exist:
hatha, bhakti, raja, tantra and all other integral approaches to yoga.
At the International Yoga Conference (Rome, 2009), we gained support of
all relevant yoga organizations from the world to start International Scientific
Interdisciplinary Yoga Conference, to start International Yoga Festival and for our
school to become International Academy for Yoga Teachers Education, with a seat
in Belgrade. In the International Academy for Yoga Teachers Education,
participants are educated by domestic scholars but also scholars from different
parts of the world (scientific authorities and authorities of the yoga practice).
Realization of the mentioned initiatives enabled verification of the
contribution of yoga practice on the highest academic level, it helped
popularization of yoga as a discipline which refines everyday living and all
spheres of life. Beside influence on personal development, it helped in retrieval of
recognizable and acceptable place for yoga instructors in the social environment,
creating preconditions for implementation of the yoga instructor profession in the
register of occupations.
The first Scientific International Interdisciplinary Yoga Conference
organized by our Yoga Federation of Serbia gathered researchers from different
countries and different scientific fields: medicine, philosophy, economy,
management, psychology, sociology, occupational psychology, management of
human resources, psychotherapy, physiotherapy, etc. For the first time, articles
with the theme of yoga written by the scientists from different scientific fields
have been presented at the highest international level. In front of us, there is a
scientific articles Proceedings Yoga light of microuniverse from the
Conference held in Belgrade, that will contribute to the more clear understanding
of the phenomenon of yoga and benefits that may be obtained by practicing yoga.
Yoga is the pathway for brave, wise and persistent.
Let there be love and harmony with the environment within us

12

Prof. dr Kiran Kumar K. Salagame

Univerzitet u Misoru
Misor, Indija
PSIHOLOGIJA JOGE I JOGA PSIHOLOGIJA
Rezime: U savremenom svetu, joga je, kao i laptop, i mobilni telefon, jednostavno
sveprisutna. Neverovatno je da je joga napravila prodor u sve kutke i krajeve
sveta. Dobrobiti praktikovanja joga poloaja, kao i svih dodatnih tehnika u jogi,
su toliko isticane da je to ponekad prelazilo granicu uzvienog i postajalo smeno.
U istraivanjima, naunici pristupaju jogi pre svega kao tehnici za podsticanje
izmenjenih stanja svesti, kao strategiji za smanjenje stresa, kao dopuni
medicinskim terapijama, i ponekad, kao tehnici za podsticanje pozitivnog rasta.
Iako su ovi istraivaki napori dali vredne rezultate, oni su i kritikovani zbog toga
to nisu obratili dovoljno panje na prvobitne namere i kontekst u kojim je joga
razvijena i uspostavljena kao sistem. Dakle, jasno je da postoji potreba da se
napravi razlika izmeu psiholokog pristupa jogi i joge kao psiholokog sistema,
onakvog kao to je prvobitno osmiljen u indijskoj tradiciji. Ta razlika e biti
obraloena i o njoj e se diskutovati u ovom radu.
Kljune rei: joga, joga psihologija, psihologija joge
Uvod
Joga je moda je jedini sistem iz indijske tradicije koji je privukao panju i
obinih ljudi i istraivaa irom sveta. U dananje vreme, joga je postala
populistiki pojam, koji se odomaio u svetu, kao i raunar i mobilni telefon. Bez
obzira da li je neko biznismen, istraiva, politiar, umetnik, student, sportista,
domaica ili pacijent, svaki ovek e uvideti da je praktikovanje joge korisno na
jedan ili drugi nain. Joga je postala sredstvo za postizanje zdravlja, efikasnosti,
produktivnosti i prosperiteta. Razmatrajui jogu u njenom originalnom i
modernom kontekstu (Feuerstein, 1989; Murphy i Donovan, 1997), mogli bismo
rei da je primena joge u irokom opsegu od jednostavnih relaksacija do naprednih
realizacija.
Psihologija joge
Vei deo ranih istraivanja joge uraen je iz perspektive savremene
psihologije u razliitim kontekstima. Prvo, joga je uglavnom prouavana kao
tehnika postizanja kontrole nad onim to se do tada smatralo nevoljnim nervnim
sistemom, odnosno autonomnim nervnim sistemom. Istraivai Alyce i Elmer
Green iz Menninger Foundation su bili pod velikim uticajem potencijala joge, koje
u izuavali u Indiji. Oni su pronali da tehnike bio-fidbeka (bioloke povratne

13

sprege) u izvesnoj meri podseaju na odreene procedure koje su uobiajene u

Patanalijevom sistemu joge. Od tada je princip bio-fidbeka postao ekvivalent joge
od strane nekih istraivaa. Radei na bio-fidbeku, Green i Green su pokazali da je
mogue regulistati aktivnost autonomnog nervnog sistema, za koji se do tada
smatralo da je van voljne kontrole oveka. Eksperimenti koje je u tom pravcu
izveo veliki jogin Swami Rama u Menninger Foundation (Science Studies Yoga
od Swami Rama i Rudolph Balentine) takoe su izazvali veliko nauno
interesovanje za potencijale joge, to je dovelo do formiranja The Himalayan
Institute za nauno istraivanje joge u Sjedinjenim Dravama.
Drugo, u istraivanjima Olds-a i Milner-a na temu samostimulacije
modanih centra kod pacova, koje je kasnije nazvano centar zadovoljstva, ovi
naunici su postavili pitanje da li je mogue da organizam moe da odustane ak i
od zadovoljavanja osnovnih potreba, ukoliko je pronaao nain da postigne
zadovoljstvo koje nije spoljanjeg porekla. Ovaj rad, koji je sproveden u
kontekstu razumevanja odnosa mozak ponaanje, takoe je otvorio pitanje da li
praktikovanje joge ima sline efekte na mozak i nervni sistem ljudi.
Tree, istraivanja na temu transcendentalne meditacije Maharshi Mahesh
Yogi-ja, koje je sproveo Herbert Benson na Univerzitetu Harvard, dovelo je velike
zainteresovanosti za potencijal joge koji moe da izazove stanje relaksacije.
Benson je skovao termin relaksacioni odgovor da bi opisao mnogobrojne
fizioloke i psiholoke promene koje su on i njegovi saradnici zapazili kod
praktiara TM. Ova studija je pokrenula mnoga dalja istraivanja klinike primene
meditativnih praksi.
etvrto, istraivai koji se bave prouavanjem svesti su pristupili joga
procedurama kao nainu za izazvanje izemenjenih stanja svesti. Dean Shapiro u
jednom od svojih klasinih radova istie da su istraivanja meditacije napredovala
u dva osnovna pravca, tj. u pravcu strategije samoregulacije i u pravcu
izmenjenih stanja svesti.
Od pomenutih studija iz kasnih 1950-ih i 1960-ih, nauna istraivanja joge
su sprovedena irom sveta u nekoliko zemalja, i studije o uticaju asana, pranajama,
darana i djana su esto objavljivane pod irokim pojmom meditacija, koja, osim
ovih, ukljuuje i mnoge druge tradicionalne metode, npr. budistiku vipasana
meditaciju, sufi ples. Na izvestan nain, kliniki orjentisane metode meditacije su
se razvile zahvaljujui psiholozima i psihijatrima. Patricia Carrington (1987)
oznaila je meditaciju kao koncept kiobrana, koji ima mnogo varijeteta
postupaka i tehnika razvijenih sa razliitim namerama i svrhom. Tako je u
proteklih pet decenija nauno istraivanje joge napredovalo u cilju otkrivanja
njenih potencijala, pre svega kao klinikog sredstva za smanjenje anksioznosti,
stresa, deprisije i sl, i u cilju ispitivanja efekata njenog uticaja na fizioloke i
psiholoke funkcije. Psihodinamina, bihejvioralna (usmerena na prouavanje
ponaanja), kognitivna, humanistiko-egzistencijalna i transpresonalna perspektiva
su bile ukljuene u razumevanje prirode i procesa fenomena meditacije (Salagame,
2002). Tokom ovog procesa joga je poprimila neke karaktere zapadnog drutva i
postala globalizovana, te u tom smislu nije vie pojam vezan za Indiju, kao to ni

14

engleski jezik vie ne vezujemo za Britaniju. Kao to engleski jezik ima mnogo
varijanti: ameriki, indijanski, itd, i joga je prilagoena lokalnim potrebama, te
postoje razliiti dijalekti joga prakse. Veina savremenih istraivanja joge se
sprovodi iz ugla univerzalistike orjentacije, sa ciljem da se razumeju osnovni
mehanizmi joge koji su ukljueni u razliite procedure, odnosno tehnike. Na ovaj
nain, joga je esto prikazana u medijima u ogranienom smislu, tj. kao
praktikovanje odreenih poloaja (asana), vebi disanja (pranajama) i meditacije
(darana i djana). ak i mnogi instruktori i institucije za obuku ograniavaju jogu
samo na odreene telesne vebe.
Da bi dokazali nekoliko primera preuzetih iz indijskog scenarija, neki
istraivai su sproveli kontrolisane eksperimentalne studije, sa ciljem da ispitaju
efekte joga tehnika na odreene psiholoke procese (Kumar, Kaur i Kaur, 1993;
Mishra i Dube, 1999; Mohan, 1995; Mohan, Rao i Mohan, 1996; Penjwani et al.
2000; Rani i Rao, 1994, 1996, 2000; Sridevi, Sitamma,i i Rao, 1995, 1998; Telles,
Nagarathna,i i Nagendra, 1995). Drugi istraivai su te primere koristili kao
interventne strategije, u pokuaju da promoviu zdravlje i dobrobit (Aminabhavi,
1996; Geeta, 1998; Janakiramaiah et al., 1998; P.V. K. Rao, 2003; Sachdeva,
1994; Sujatha, 1999; Triveni i Aminabhavi, 1999; Vempati i Telles, 1999; Verma,
1996-97). Oni su se koncentrisali na korienje jedne ili vie tehnika, kao to su
asana, pranajama, darana, djana, kria, banda i mudra. Pre svega, ove aktivnosti
ukljuuju regulaciju disanja, i to u razliitim poloajima ili sa razliitim gestovima,
ienje telesnih sistema vodom, manipulaciju panjom i koncentracijom, kao i
regulisanje misaonog toka. Kliniki orjentisane studije meu gore navedenim, su
procenile da je rezultat praktikovanja joge u direktnoj vezi sa autonomnim
parametrima, kao to je rad srca, krvni pritisak, ritam disanja, nivo potronje
kiseonika, telesna teina, holesterol u krvi, prolaktin plazme, nivo kortizola,
kvalitet i koliina sna i drugi psiholoki i biohemijski indikatori. Generalno,
zakljueno je da ovi parametri pokazuju poboljanje u smislu boljeg statusa opteg
fizikog zdravlja i dobrobiti praktiara. Nasuprot tome, negativna oseanja kao to
su anksioznost, depresija, distimija, nepoverljivost, neuroticizam i stres bili su
smanjena. Dakle, dosadanja istraivanja joge bila su mnogobrojna i raznovrsna u
svojim ciljevima (Salagame, u tampi).
Jedan od kljunih problema u proceni terapetuske efikasnosti joge je
nedostatak usvojenih procedura koje se primenjuju u istraivanju. Jogistiki stil
ivota, Trening indukovane joga relaksacije, Joga Nidra, Izometrijska
relaksacija bazirana na jogi, Sudarshana Kriya, Joga praksa, Joga trening
su neke od fraza koje koriste razliiti istraivai, a koje podrazumevaju jednu ili
vie tehnika. Budui da gotovo svi istraivai objavljuju odreeni stepen
poboljanja zdravlja i dobrobiti praktiara, izgleda kao da bilo ta od joge ima
koristan efekat. Veoma je teko precizno proceniti koje su osnovne komponente
joge koje su zaslune za takav rezultat. Veina istraivaa je izgleda bila
zadovoljna time da demonstrira terapijske efikasnosti joge, bez pokuaja da se
razumeju mehanizmi na kojima poiva odnos izmeu postupaka, praksi i tehnika, i
neurohemiskijh, neurofiziolkih i psiholokih procesa. Dakle, teko je rei koje

15

tehnike e biti odgovarajue za koju osobu, i u kom trenutku. U tom smislu, joga
instruktori oigledno mnogo bolje razumeju ovaj problem iz svog praktinog
iskustva nego istraivai, i zato postoji potreba da se razviju teorijski zasnovana
istraivanja na temu efikasnosti joga tehnika (Salagame, 2002).
Meutim, joga nije samo ovo to smo nabrojali. Ipak, moderni nauni
okvir, zbog svojih filozofskih pretpostavki i izvedenih metodologija, ograniava
obim joge. Veliki problem u svim ovim istraivanjima je nesposobnost da se
sagleda primarna svrha sa kojom je joga originalno utemeljena i razvijena.
Michael West (1986) je, nakon razmatranja stotina takvih istraivanja o
psihofiziolokim aspektima meditacije sprovodenih u zapadnom kontekstu, u
oajanju napisao: Zato se meditacija onda praktikuje tokom hiljada godina u
razliitim kulturama i religijama i filozofskim kontekstima ako je to sve to se
njome postie (smanjenje anksioznosti, depresije, stresa itd.) (str.250). Ova
primedba ukazuje da su istraivai propustili da istaknu osnovnu svrhu i znaaj
joge, i da postoji potreba da se vratimo njenom origanalnom kontekstu (Salagame,
2002). Joga je sveukupni nain ivota u cilju samotransformacije, da bismo postali
istanano ljudsko bie, i da bismo razvili nae duhovne potencijale. Kao duhovna
disciplina, joga nam pomae da prevaziemo trenutno razumevanje uma u svetlu
savremene psihologije, da istraimo, iskusimo i proirimo opseg naih psihikih
potencijala i svesti. Obzirom da postoji potreba da se napravi razlika izmeu
psihologije joge i joga psihologije, u ovom radu e biti obraivana ta razlika.
Joga Psihologija
Joga ima dugu prolost. Swami Satyananda Saraswati (1997) je ocenio da
joga potie iz tantrikih civilizacija koje su postojale irom sveta pre deset hiljada
godina. Od tada se joga kontinuirano razvijala do modernog doba. Tokom ovog
dugog vremena re joga se koristila sa razliitim konotacijama (videti Apte,
1970) i razliiti oblici joge su zaiveli.
Joga psihologija predstavlja pokuaj da se istakne da savremeni pristup izuavanju
joge/meditacije nije odgovarajui u odnosu na prvobitne ciljeve joge. Ranije sam
ve objavio da je savremeni pristup meditaciji kao svemirski brod koji se koristi
za podizanje tereta na udaljenost od svega deset kilometara (Salagame, 2002).
Istraivai su takoe izostavili injenicu da je joga put u unutranjost i
da korienje procedura, metaforinog svemirskog broda, pomae na tom putu.
Ali, ako koristite svemirski brod za podizanje tereta na daljinu koja je beznaajna,
to znai da ste grubo potcenili svoje kapacitete. Savremena istraivanja su upravo
to uinila, fokusirajui se na tretiranje oboljenja praktikovanjem asana, pranajama,
dharana, djana, krija, bandi i mudri. Na izvestan nain, joga je postala okrenuta
telu. Nije teko otkriti razloge za takav razvoj.
Savremena psihologija, iako se jo uvek zove Psihologija, je postala manje
psiha (manje due), pod teretom naune paradigme. Psihologija joge kakvu
danas poznajemo je joga sa manje due. Ali, onako kako je prvobitno
zamiljena, joga je bila sa duom, i joga psihologija, orignalno jeste joga

16

ispunjena duom. Dakle, moramo da razmislimo o paradigmi koja ukljuuje duu,

i koja vodi istraivaa u pravcu istraivanja okrenutih psihi. Bez te nove
paradigme, ne moemo razumeti ta je govorio Patanali ili shvatiti mudrost
Upaniada, ili duhovnih uenja bilo koje druge tradicije. U stvari, u Indiji nai
drevni mislioci se nisu fokusirali na mentalne aktivnosti i procese, u tolikoj meri
da nezavisna grana posveena izuavanju uma i ne postoji (Rao, 1960). Oni su se
vie bavili pitanjama due i njenog osloboenja. Um je bio tema izuavanja u
kontekstu oslobaanja, i stoga je bio deo onoga to se u Indiji popularno naziva
dhytma, duhovna tenja.
Na Zapadu, pokuaji da se razvije nova paradigma su zapoeli pre oko
etiri decenije, kada su neki istraivai koncipirali jogu kao tehnologiju izazivanja
izmenjenih stanja svesti (Naranjo i Ornstein, 1971; Tart, 1969). Ipak, mora se
naglasiti da i takav pristup odsutupa od onoga to je prvobitno bilo definisano kao
joga. U indijskoj intelektualnoj tradiciji, joga je shvaena kao praktina disciplina i
uvek se vezivala za Skhya, koja predstavlja filozofsku osnovu joge. Prema
Skhya, postoje dva fundamentalna principa u Univerzumu: Purusha, koji se
obino shvata kao princip iste svesti ili princip inteligencije u Univerzumu, i
Prakrti, princip materijalnosti. Prema Skhya filozofskoj koli, krajnji cilj joge je
razlikovanje ova dva principa i realizacija Purusha, principa svesnosti. Unutar ove
paradigme, Prakrti podrazumeva tri gune - guna, a to su satva, rajas i tamas. Ova
tri pojma su od strane mnogih prevedene kao primordijalne esencije ili pincipi
prosvetljenja, energije i inercije koji u razliitim proporcijama podstiu bilo
mentalne ili materijalne pojave. Dok je mentalni fenomen prvenstveno podstaknut
delovanjem satva, materijalni je podstaknut delovanjem tamas. Dakle, postoji
kontinuum um materija, i to nisu samo kategorije, kako ih definie zapadna
intelektualna tradicija. Dok indijska tradicija prihvata dvojnost izmeu iste
svesnosti i materijalnog, takva konceptualizacija ne postoji na Zapadu.
Savremena psihologija ne pravi razliku izmeu uma i svesnosti. Ne
prepoznaje tman ili Purusha. U indijskoj tradiciji ova dva pojma su identina sa
svesnou, ili istom svesti i razlikuju se od pojma uma, manas ili chitta ili
anthakarana (Murthy i Salagame, 2007). Ono to uimo u savremenoj psihologiji
je uglavnom o umu, a ne o svesnosti. Dakle, izuavanje jednog dela procesa koji se
razvio iz odreene paradigme, iz perspektive druge paradigme koja ne prepoznaje
izvesne fundamentalne razlike, je samo po sebi zabluda. Pokuaji da se pristupi
jogi kao transpersonalnoj psihologiji, takoe ne uspevaju da ispune zahteve koji
proistiu iz originalne svrhe joge, zato to veina transpersonalnista ne moe da
razlikuje transpersonalno i transcendetalno (Salagame, 2010).
Ovo se moe ilustrovati na primeru Patanalijeve definicije joge. Patanali
definie jogu kao chitta vrtti nirodhah, to u prevodu znai prestanak svih
modifikacija mentalne aktivnosti koje ukljuuju i uobiajene i neuobiajene
spoznaje, stanja i volje. Ukoliko neko moe da postigne ovakvo stanje,
Prosvetljeni e se pridravati tih principa unutar svoje sopstvene prirode (tath
drashtuhu swaroope awasthnam), to je vrhunski cilj joge. Dakle, ak je i
razmatranje joge kao psihologije svesnosti u zapadnom smislu rei neispravno.

17

Nije ni potrebno postizati uobiajena ili neuobiajena mentalna stanja, premda se

ona javljaju tokom postizanja najvieg cilja. Patanalijevo interesovanje nije bilo u
domenu mentalnih fenomena, koje su opet ispoljavanje Prakrti, ve principa
znati, Purusha. U sutini, to je Viyoga, razdvajanje Purusha od Prakrti.
Patanalijeva Yoga Stra opisuje ovaj process korak po korak, i zato je knjiga bila
smatrana kao praktian prirunik za transformaciju svesnosti (Feuerstein, 1989b).
Ovaj pogled moe biti jo jasnije objanjen uz pomo stiha (sedmi stih iz
Mandkya Upanishad), koji je moda bio napisan pre Patanalijeve Yoga Stra.
Stih jasno kae da je ono to se naziva tman zapravo osnovno stanje i nalazi se
u pozadini sva tri stava jgrat (budnosti), swapna (sna), sushupti (spavanja). To su
stanja mentalne aktivnosti (kao budnost i san) ili odsustva mentalne aktivnosti (kao
spavanje), ali ne i iste svesnosti. Kada je na ovo skrenuta panja autoru, od strane
praktiara Vednta, to je predstavljalo veliko otkrovenje za mene kao mladog
istraivaa. Imalo je efekat reverzne figure-osnove u Gestalt smislu; zbog toga
to sam izuavao modernu psiholoku literaturu koja promenjeno stanje svesnosti
pripisuje promeni mentalnog funkcionisanja, koje je kvalitativno drugaije od
normalnog budnog stanja (Salagame, 1988, 2002). Dakle, ovo poslednje je bilo
referetno. Meutim, kada sam sluao Vedntin-a koji mi je rekao da je ak i budno
stanje samo po sebi promenjeno stanje u odnosu na istu svesnost ili Turiya,
odnosno etvrto kako je u Mandkya Upanishad smeteno u redosledu, to je bilo
iskustvo kao grom iz vedrog neba. Razvoj ovih ideja je imao uticaja na
razumevanje prirode ljudskog saznanja i na savremeno shvatanje joge u celini.
Pravci razvoja Joga Psihologije
Pokuau da opiem nekoliko pravaca u kojima se odvija istraivanje Joga
Psihologije. Naveu izvesne stavove i pokuaje koji su nastali od strane indijskih
istraivaa u tom pravcu, one sa kojima sam sam upoznat.
Razlika izmeu Smkhya i Yoga u Bhagawad-Giti
Moda je najraniji tekst, koji se bavi jogom a koji veoma detaljno daje
klasifikaciju, upravo Bhagawad-Gita (BG). Kao to je Feuerstein (1989a) primetio
hronoloki red epa Mahbhratha, kojeg je i BG deo, je sastavljen izmeu 300
godine pre nove ere i 300 godine posle nove ere. Patanali, koji je autor Joga Sutre
(YS) je iveo u periodu 150 godina p.n.e. Doli smo do najmanje pet razliitih
znaenja rei joga u BG: (1) re koja oznaava put spasenja i osloboenja, tj.
Yoga nasuprot Smkhya; (2) kao sufiks koji se odnosi na metod ili znaenje, kao
u dnana jogi (jna yoga ili buddhi- yoga) i karma jogi (karma yoga); (3) kao re
koja oznaava akciju, napor i disciplinu; (4) re koja se odnosi na stanje
poptunog mira, spokojstva; i (5) kao vetina (Edgerton, 1965; Rama, 1996). Ove
razliite konotacije su koriene u indijskoj tradiciji u razliitim tekstovima, tako
da je znaenje rei joga neophodno razmatrati uvek u odreenom kontekstu.
Zanimljivo je napomenuti da svako poglavlje Bhagawad-Gita-e naslovljeno reima

18

koje se zavravaju istim sufiksom joga: Arjunavishdayoga, Smkhyayoga,

Karmayoga,
Jnnakarmasanysayoga,
Sanysayoga,
Dhynayoga,
Jnnavijnayoga, Aksharabrahmayoga, i tako dalje, a poslednje poglavlje je
nazvano mokshasanysayoga.
Od primarne vanosti je jasna razlika izmeu upotrebe termina Smkhya i
Yoga. Bhagawad-Gita jasno pokazuje da, ako neko svesno bira biti, nakon
pravljenja razlike izmeu sebe i ne-sebe, onda je on osloboen od ukljuivanja u
bilo kakve aktivnosti osim onih koje su za njegovo dobro ili za dobro drugih.
Nema nikakve prinude za akcijom kod takvog oveka, i on nema nikakvu obavezu.
Pored toga, aktivnosti takve osobe nee rezultirati akumuliranjem karme za budue
ivote niti e imati bilo kakvih posledica u sadanjosti. Ovo je put Smkhya (BG,
Poglavlje 2, Stihovi -49-51).
Takva osoba je vrsto utemeljena u svesnosti Istinskog Ja i zadovoljna je
sobom (tmanyevtman tushtaha), to je poznato kao sthitaprajna. Za takvu osobu
se kae da ostaje posmatra svojih oseanja-stanja, bilo da je u pitanju tuga-patnja
ili zadovoljstvo-srea. Ona je prevazila udnju, strah i bes, i vrstog je intelekta,
to se naziva muni. Ona povlai svoja ula od spoljanjih uticaja i udubljuje se u
prirodne tendencije uma. Ona ne predlae drugima da prihvate bilo ta dobro ili
loe, niti estita, niti mrzi (niti voli niti ne voli), i za takvu osobu se kae da ima
vrstu budnost, panju (u transcendentalnoj Realnosti ili Sopstvenom Ja) (BG,
Poglavlje 2, Stihovi 54-72).
Put Smkhya podrazumeva razliku a put Yoga podrazumeva akciju.
Gospod Krina, koji je savetnik Arjuna, kada ovaj odbije da se bori u velikom ratu
izmeu dve dinastije - Pandava i Kaurava u Mahbhratha, kae da akcija
sprovedena bez samosvesti i u cilju materijalnih dobitaka vodi u ropstvo, dok
akcija sprovedena sa samosveu i bez vezanosti za dobitak jeste oslobaajua.
Ovu drugu vrstu akcije on naziva Yoga ili Karma Yoga ili Nishkma Karma ili
Ansakti Yoga. Da bi se razlikovao drugi put put diskriminacije u odnosu na
akciju, on je oznaen u BG kao jna-yoga (put saznanja) ili buddhi- yoga (put
intelekta koji diskriminie).
U indijskoj tradiciji, put saznanja koji se odnosi na intelektualnu
diskriminaciju (viveka i vairgya) je kasnije detaljno razvijen u sistemima kao to
je Vednta. Meutim, sistem poznat kao Smkhya, koji je zasnovao Kapila 600
godina p.n.e. je postao filozofska osnova za Patanalijevu Joga Sutru. Iako se
termin Smkhya koristi kod BG da oznai put, termin Smkhya kako je korien
kod Kapila predstavlja metafiziki pojam ili paradigmu. To i jeste pravo znaenje
termina, to je veoma bitno u kontekstu Patanalija.
Sa druge strane, Krina je vie na putu akcije, Karma Yoga. Treba
napomenuti da je Karma jogi u BG dato vie znaaja nego Atanga jogi kod
Patanalija. Manje obrazovani ljudi u Indiji su vie upoznati sa uenjima BG nego
YS. Mahtma Gandhi, Bla Gangdhar Tilak i Gurudev Ranade, koji su bili
istaknuti voe Indijskog pokreta za nezavisnost, su bili vie zainteresovani za
Karma Yoga ili Nishkma Karma ili Ansakti yoga iz Bhagawad-Gita nego za
Patanalijevu Yoga Sutru. ak je i Swami Viveknanda, koji je osnovao Misiju

19

Rmakrishna, kasnije pridavao veliki znaaj Karma Yoga ili Nishkma Karma ili
Ansakti yoga.
Nishkma Karma /Ansakti Yoga prema Bhagawad Gita
Mada je Krina uio o putu diskriminacije izmeu sebe i ne-sebe, nisu sva
ljudska bia sposobna da se odlue na neinjenje sa diskriminacijom izmeu sebe i
ne-sebe, i takoe ne mogu lako da osveste svoja oseanja, koje ih navode na
razliite aktivnosti. Bhagawad-Gita se u 18 poglavlja intenzivno bavi dinamikom
ljudskog delovanja, opisujui izvore motivacije kod oveka. Glavni utisak BG je
da nijedan ivi organizam ne moe ostati neaktivan i da je u njegovoj prirodnoj
matrici da bude aktivan. Dakle, ovek ne moe pobei od akcije. Sa druge strane,
treba da izabere da se ponaa mudro i svesno, bez vezivanja za rezultate svog
delovanja. BG istie da su ljudska bia motivisana odreenim emocijama kao to
su udnja, gnev, pohlepa, krtost, posesivnost, ponos, ljubomora, koje su u
savremonoj pozitivistikoj psihologiji oznaena kao negativne emocije. One su
odgovorne za sve ljudske bede i patnje. Osloboditi se od njihovog ograniavajueg
uticaja ovo se smatra najvanijim aspektom praktikovanja joge.
Edgerton (1965) primeuje da kada se u Bhagawad-Giti govori o jogi, to
esto znai drugu vrstu disciplinovane aktivnosti. To je ostatak zemaljskog
ivota i ispunjavanja jedne dunosti, bez ikakvog sebinog interesa. To je
nishkma-karma, bez oekivanja plodova ili nagrada, sa stavom nevezivanja
ansakti. Ovo je razjanjeno u poglavljima 3, 4, 5 i Bhagawad-Giti. Poglavlje 4
govori o znanju o odricanju od plodova, koje je poznato kao ansakti joga. To je
duhovni put koji istie izvoenje akcija bez vezivanja za rezultate - plodove tog
rada. Ovo je alternativa za one koji ne idu putem odricanja (Rama, 1996, p.466).
Thapa (1983) je istraila znaenje i implikacije koncepta ansakti, naroito
u vezi sa materijalnim fenomenima i ishodima akcije (prema BG). Ona je
identifikovala dimenzije koncepta, pratila njihove veze sa aktuelnim konceptima
motivacije i razvila instrument za procenu napora i ishoda koji su razliiti kod
razliitih ljudi. Pande (1990) nastavlja ovu liniju istraivanja u velikom
empirjiskom radu na temu ansakti, njenoj doktorskoj disertaciji (videti Naidu,
2002). Pande i Naidu (1992) piu da samorealizacija zahteva povlaenje svesti od
elja; elje su usmerivai oseaja, izviru iz identifikacije sebe sa egom i odnose se
na ambiciju, ponos, vezanost (sakti) i insistiranje na sebinosti (mamatva).
Ansakti znai odreivanje duhovnog principa, osnove svesnosti. Ansakti je
sredstvo ka samoostvarenju, ali je i krajnje stanje, jer realizovana dua postaje
spontano ansakta (Naidu i Pande, 1992, p.85). Ideal ansakti oteleotvoruje
principe duhovnosti, kao i preporuke da se bude pragmatian i orjentisan na akciju
(Pande i Naidu, 1992, p.91). Ovi istraivai su operacionalizovali koncept na
osnovu opisa i stavova sthitaprajna, koji su takoe sluili kao izvor za ansakti
(Naidu i Pande, 1999). Oni su ustanovili da je ansakti ili nevezivanje bio stav koji
promovie zdravlje. Drugi, podjednako vaan, psiholoki nalaz je bilo postojanje
individualnih razlika u ovoj promenljivoj, sa pravilnom distribucijom rezultata

20

(opisanom krivom). Premda su Pande i Naidu ustanovili da je ansakti stav koji

promovie zdravlje, u radovima Tewari (2000) i Tewari i Srivastava (1998) nisu
naeni empirijski dokazi za tu tvrdnju. Nishkma karma je radikalno odsupanje od
zapadnog naina miljenja, u kojem se verovanje u unutranje lokuse kontrole
(Rotter) smatra ne samo normalnim, ve i idealnim. Motivacija postignua je
razraena u zapadnom konceptu i zato taj koncept izdaleka podsea na ansakti.
Potrebno je dalje razvijati istraivanja na ovu temu.
Joga kao nain ivota
U praktikovanju joge, najvaniji aspekt je svesnost. U svakodnevnom
ivotu esto funkcioniemo na uobiajen nain, a da nismo svesni mnogih procesa
koji se tiu nas samih. Sigmund Frojd je govorio su da nae elje, emocije, tenje,
misli i sl, sa ijim postojanjem uopte nismo upoznati, odgovorne za najvei deo
naih akcija. One postoje, ali mi ih nismo svesni. Ovo je indivualno nesvesno u
frojdovskom smislu.
Meutim, u indijskoj tradiciji moemo pronai drugo objanjenje
nesvesnog. Gita smatra da je obian ovek, iako budan, jo uvek u mraku. Stih u
BG (poglavlje II, 69) govori: Suzrana i samokontrolisana osoba ostaje budna
onda kada je mrak (no) za sva druga bia. Probuena osoba vidi da je tama stanje
budnosti kod ostalih. Dakle, Gita se bavi voenjem osobe iz nesvestnosti u stanje
probuene svesnosti. Taimni (1961) naglaava da je teorija o uzrocima bola
zasnovana na Patanalijevom sistemu Ashtnga Yoga. Feuerstein (1989a)
primeuje da je teorija joge o podsvesti jedan od najranijih modela duboke
psihologije (p. 179). Ova teorija se moe prepoznati u stihovima 1-27 (videti
Feuerstein, 1989b), koji opisuju psihopatologiju ljudskog stanja i kako je mogue
prevazii to stanje i osloboditi se. I BG i YS se bave problemima ljudske patnje
vezanim za nae elje, emocije, pogrene identifikacije, i sugeriu da je jedini
nain da se to prevazie probuditi svoju sopstvenu prirodu, swaroopa, koja
predstavlja Atman ili Purusha.
Buenje prave prirode oveka podrazumeva ono to se naziva
samosvesnost, koja se moe razlikovati od psiholokog termina samosvesti.
Psiholoka samosvest se odnosi na sledee: postati svestan svojih interesovanja,
stavova, vrednosti, elja, oseanja, uverenja, potreba i tako dalje. Neki od
nabrojanih aspekata su nesvesni, kao to je ve pomenuto. Osnovni cilj savremene
psihoterapije je da pobolja psiholoku samosvest. Duhovna samosvesnost se
odnosi na ono to je opisano kao Atman u Upanishadama i Vedantama i Purusha u
Smkhya i Joga. Da li su ta dva pojma jednaka ili razliita, to je pitanje na koje se
lako moe nai odgovor i izvan okvira ovog eseja. Iako je psiholoka samosvest
vana za voenje dobro prilagoenog i zdravog ivota, ona ne garantuje duhovnu
samosvesnost. Sve duhovne discipline imaju za cilj realizaciju sopstvenog ja.
Samorealizacija moe da olaka razvoj psiholoke samosvesti, ali ne i obrnuto.
Prvi aspekt podrazumeva vertikalno uzdizanje, a drugi horizontalnu ekspanziju.

21

Drugi aspekt ove duhovne svesnosti je izuzetna kognitivna sposobnost.

Istraivai nisu obraali panju na koncept yogi pratyaksha (J. Sinha, 1958), koji je
direktna spoznaja mimo senzornog aparata. Isto tako, razliiti stadijumi samdhi-ja
nisu istraeni od strane indijskih istraivaa, iako su postojali pokuaji od strane
zapadnih istraivaa (videti Brown, 1983). Zatim, Feuerstein primeuje da veina
jogina, kao i veina drugih ljudi, nema intelektualnu odlunost uma. Ali jogini,
za razliku od obinih ljudi, pretvaraju ovo u sopstvenu korist razvijanjem mudrosti
i odreenih vrsta fizikih i duhovnih iskustava koje su blokirane i negirane od
strane racionalnog uma. Ipak, postoje izuzeci kao to su Patanali, Ngrjuna,
Vijnna Bhikshu i Shankara koji su takoe bili izuzetni intelekti i pored toga to su
bili poznavaoci joge (Ibid, p.168). Ovaj aspekt je oigledno bio proputen od
strane mnogih istraivaa, uglavnom zbog ogranienog posmatranja iz odreene
perspektive.
Haridas Chaudhari definie Ashtnga Yoga kao multidisciplinarni pristup
konanoj samorealizaciji. On razlikuje osam aspekata u tri vrste disciplina,
etiko-religijske (yama i niyama), fiziko-telesne (asana i prnyma), psihoduhovne (prathyhra, dhrana, dhyna i samdhi) (Chaudhari, 1975). Ovo
podrazumeva voenje disciplinovanog naina ivota. Disciplina u naem etikom
kodu (yama i niyama) i u naem odnosu prema telu (asana, prnyma i
prathyhra), olakavaju disciplinovanje celokupnog funkcionisanja uma ili
koncentrisanost (dhrana), to vodi meditativnom udubljivanju (dhyna) i
transcendenciji (samdhi). Disciplina podrazumeva pravljenje razlike izmeu
onoga to je ispravno i pogreno, odgovarajue i neodgovarajue, korisno i
beskorisno, tetno i nekodljivo za duhovni razvoj, i inkorporira te vrednosti u na
nain ivota. Drugim reima, to podrazumeva voenje samoregulisanog ivota sa
konstantnom svesnou. To je pokuaj ovladavanja psihofiziolokim pocesima uz
disciplinu i napor.
Rao (1995) primeuje da, iako se Patanalijeva Joga i Tantra razlikuju,
spajanje oba sistema rezultira u dobijanju popularnih verzija kao to je Hatha joga
ili Raja joga. Hatha joga se odnosi na tradicionalne formule / discipline iji je cilj
savrena kontrola nad telom. Praktikuje se pet grupa tehnika kriyas, sanas,
mudras, prnyma i bandhas u razliitim kombinacijama, sa ciljem da se obnovi
zdravstveni status, eliminiu otpadne materije i toksini, razviju stavovi kao to je
hrabrost, vedrina, itd. Sa druge strane Raja Yoga' ili ' Pataalijeva atnga yoga' je
nain ivota sa upranjavanjem skupa tehnika za regulaciju mentalnih aktivnosti
(yogaha chitta vrtti nirodhah-YS 1-1). One imaju za cilj da oslobode svesnost iz
procesa i identifikacija vezanih za prakrti. Patanalijevih prvih pet stupnjeva od
osmostepenog puta se opisuju kao priprema u spoljanjoj formi joge a poslednja tri
stupnja predstavljaju unutranju i sutinsku formu.
Meutim, veina savremenih istraivaa joge preskae yama i niyama i ne
posveuje im se u istraivanjima. Walsh (1999) je primetio da praktikovanje samo
sana, prnyma, i dhrana, bez pridravanja pripremnih faza moe da ima
negativne posledice i da ne dovede do realizacije sveukupnih potencijala.
Patanalijeva YS se bavi stanjima super svesnosti i povezanim fenomenima i

22

govori o vezi izmeu pridravanja yama i niyama i odreenih siddhis, premda

njihove uzrono-posledine veze nisu detaljno objanjene. Gita, sa druge strane,
takoe stavlja naglasak na preostala stanja sttvic kao najvanije aspekte
probuenog stanja, a yama i niyama ilustruju takvo sttviko ponaanje. Stoga,
yama i niyama moraju da se izuavaju kao integralni deo istraivakog puta.
Sprovedeno je jedno istraivanje u kome su yama i niyama koncipirani
kao individualne konstrukcije sa pretpostavkom da se oni prirodno nalaze u
populaciji, i da su kao aspekti linosti normalno distribuirani. Instrument za
merenje ovih parametara, kao personalnih sklonosti, sastoji se od 10 podskala, sa 8
stavki, u sveukupnom zbiru 80 stavki, pod nazivom Yama Niyama Upitnik
(Kalyan Kumar, 1993). Utvrena je znaajna korelacija karakteristika sattva ovim
upitnikom sa rezultatima dobijenim korienjem upitnika za procenu triguna
(Uma, Lakshmi and Parameshwaran, 1971).
Palsane (1998) je identifikovao sledee psiholoke koristi od joge: 1) Joga
pomae u razvoju kontrole impulsa, negovanju stava odricanja, sticanju kontrole
nad pobuivanjem i odstupanjem od sopstvenih potencijala, odravanju
neuorpsiholoke ravnotee. 2) Meditacija je korisna u razjanjavanju ciljeva i
reavanju unutranjih konflikata. 3) Motivaciona orjentacija i zauzimanje stava
koji se podrazumevaju imaju za cilj da pomognu u veini stresnih situacija u
ivotu. 4) Obezbeuje racionalni i empirijski sistem razmiljanja i ivota, i bilo ta
to izaziva poremeaj moe biti preispitano iz ugla joge. 5) U jogi, kao u modernoj
psihoterapiji, ne prepoznavanje sopstvenog ja je razlog mnogih poremeenih
stanja, strahova, stresova. 6) Oslobaanje u jogi oznaava ovekovu slobodu od
svih vrsta predrasuda i pripisuje se kontinuiranom oseaju slobode i znanja.
Joga kao holistika terapija
Moemo pristupiti jogi i sa terapeutske take gledita. Bhagavad-Gta,
Patanalijeva Yoga Stra i Yoga Vsishta su tri vana zapisa o jogi, koja imaju
zajedniku temu, prevazilaenje ljudske patnje koje nastaje zbog nepoznavanja
prave prirode oveka. Pre svega, sva tri teksta objanjavaju kako je nerazumevanje
prirode oveka razlog za sve egzistencijalne probleme. Bhagavad-Gta i Yoga
Vsishta se bave ovom temom apostrofirajui Arjuna i Sri Rama kao centralne
likove ukljuene u egzistencijalne dileme, i tumae kako bi se moglo izai iz njih
putem joge.
Patanalijeva joga se moe smatrati kao kognitivna, psihodinamina,
bihejvioralna i transpersonalna psihologija u jednom. Neki koncepti kao
samskra, vsana i karmshaya, koji su povezani za duboke psiholoke aspekte,
zahtevaju posebnu panju. Veina savremenih istraivaa nije obratila panju na
ove pojmove verovatno zato to oni nisu merljivi. Rao (1995) primeuje da je cilj
svih filozofija i duhovnih tehnika ukljuujui i Yoga Stra, da oslobodi pojedinca
od patnje kroz psiho fizioloku disciplinu, znanje, odreene stavove i nain ivota.
Joga se moe kombinovati sa Psihoanalizom ili Terapijom racionalnog emotivnog
ponaanja, ili moe biti koriena kao deo eklektinog pristupa, pod uslovom da to

23

ne ukljuuje bilo koju religiju, boanstvo, itd, i da spada samo pod opti okvir
psihoterapije. Ovaj iroki okvir treba da sadri samo probleme klijenta i njegove
potrebe, i trebalo bi da ima sledee ciljeve: (i) irenje perspektive o sebi i
spoljnjem svetu, (ii) samodisciplinu, (iii) irenje svesti u cilju kontrole tela, uma,
oseanja, (iv) usklaivanje emocija, misli, ponaanja, (v) razvoj odgovornosti,
prihvatanja, kongruencije, saoseanja, (vi) stav nerpistrasnog posmatraa
sopstvenih iskustava sa manjim ukljuivanjem ega i vie orjentisanog na zadatke.
Radovi Swami Rama's i druge knjige izdate u Himalayan International Institute of
Yoga Science, USA, daju konceptualni okvir i skup procedura za joga terapiju
(Rao, 1998).
Joga kao psihologija transformacije
Patanalijeva Yoga Stra i Kundalini joga mogu da dorpinesu razvoju
joge kao psihologije transformacije. Veina savremenih istraivanja je usmerena
uglavnom na oblike joge kao to su Hatha Yoga, Raja Yoga i Kundalini Yoga, ne
obraajui mnogo panje na jogu kao konano stanje, samatvam i stithaprajnatva,
kao to je opisano kod BG. Najvii stupanj svih oblika joge je krajnje stanje, a ne
tehnike. Ono to im je svima zajedniko je da se bave postojanjem, ili svesnou,
to je zaista izuzetno (Feuerstein, 1989a, p.11, ovo je samdhi).
Kundalini joga je pristup samotransformaciji, koji se zasniva na shvatanju
da je primordijalna energija locirana u unutranjosti oveka i da je u uspavanom
stanju, kao i da je mogue promeniti je iz tog stanja potencijalne energije u
kinetiku kroz odreene postupke. Tradicionalno, probuena energija se naziva
Kundalini Shakti, ona napreduje kroz odreen broj taaka u ljudskom telu,
chakras, koje su locirane na razliitim mestima od osnove kime do vrha glave.
Iako modernim anatomskim metodama ne moemo locirati ove take tokom
laboratoriskog seciranja ljudskog tela, mnogi mistici veruju u njihovo postojanje
na osnovu sopstvenog iskustva. Prolaz probuene energije kroz razliite akre ima
sistematski tok od dna do vrha, sa jasnim fizikim, fiziolokim i psiholokim
korelacijama.
Mnogi istraivai su pokuavali da razumeju odnos akri i fiziolokih
procesa i strukture celog ljudskog organizma. Roney Dougal (1999) navodi da je
hipofiza, kao fiziki lokus jn chakra, smatrana u joga tradiciji kao psihiki centar
naeg bia. Ona istrauje joga pojam jn chakra kao komandne akre, koja
regulie ostale centre - akre. Takoe, primeuje da postoji vie referenci koje
ukazuju na znaaj melatonina kao prekidaa za luenje lezda sa unutranjim
izluivanjem, pri emu ovaj pigment deluje sinhronizovano sa hipofizom, za koju
se smatra da je okida tih funkcija. Roney Dougal (1999) sugerie da je
hipofiza fiziki aspekt ajna chakre, titna lezda odgovara vishuddhi, grudna
anhathi, nadbubrene manipuri, polne swdhistni i muldhri. Funkcije ovih
endokrinih lezda uklapaju se sa tradicionalnim opisima funkcionisanja akri. Ova
autorka smatra da je edokrini sistem fizioloki aspekt jogistike duhovne tradicije
akri, a da autonomni nervni sistem moemo izjednaiti sa jogistikim nadis.

24

Meutim, ova vrsta redukcionizma je problematina. U indijskoj tradiciji,

razlikuju se tri vrste tela sthla (ukupno), skshma (suptilno) and krana
(uzrono), a za Kundalini shakti se pre svega smatra da je ukorenjena u poslednja
dva, sa sekundarnim manifestacijama u prvom obliku tela. I ponovo naglaavam,
mnogi istraivai ignoriu originalnu perspektivu o takvim fenomenima i
pribegavaju redukcionizmu. Postoji potreba da se bolje istrae pojmovi tri vrste
tela, sa osvtom na novija saznanja u istraivanju svesti i pojma energije.
ri Aurobindo Integralna Joga
ri Aurobindo Integralna Joga je jo jedan pristup za transformaciju, koji
se tek od nedavno istrauje (Joshi i Cornellisen, 2004; Reddy, 2004). ri
Aurobindo sintetie sve razliite joga tradicije sa ciljem da pomogne oveenstvu
u samotransformaciji.
Zakljuak
Obzirom da je joga postala svetski fenomen, postoji potreba da se naglasi
injenica da su savremeni trendovi joge za redukciju telesne teine odreenim
vebama koje obuhvataju zauzimanje poloaja i disanje, daleko od onoga to
zapravo joga u originalnom kontekstu znai. Iako nema sumnje da postoje mnoge
terapijske koristi od joge, i da ona takoe slui za poboljanje psiholokog razvoja
(kao to su prihvatili humanistiki orjentisani psiholozi), treba naglasiti da su to
samo sporedni efekti praktikovanja joge. Zatim, iako je joga definisana kao vetina
u akciji, kod Bhagawad-Gita, ona nikada nije trebalo da bude shvaena kao
tehnika za postizanje privremenog dobitka, motivisana uspehom. Ni BhagawadGita niti Patanalijeva Yoga Sutra ne definiu jogu u uem smislu na taj nain.
Oba autora vide jogu kao nain ivota koji na kraju dovodi do transcendentalne
samorealizacije omoguavajui linu transformaciju. Dakle, joga, onako kako je
tumae u Indiji, je sama po sebi psiholoki sistem i postoji potreba da se ovaj
pristup razlikuje od onoga kako savremena psihologija danas pristupa jogi. Ako se
ograniimo samo na ovaj drugi, savremeno psiholoki pristup, onda moemo
izgubiti uvid koji originalan pristup daje u pogledu poznavanja ljuske prirode.
Stoga, postoji potreba da se izuava joga psihologija kao takva. Psihologija joge i
joga psihologija mogu biti komplementarne u cilju boljeg razmevanja ljudskog
ponaanja.
Literatura:
1.
2.
3.

Aminabhavi V.A. (1996): Effect of yogic practice on attitudes toward yoga and mental
health of adults. Praachi Journal of Psycho- Cultural Dimensions, Vol. 12 (2). 117-120.
Brown, D. P. (1983): Levels of concentration meditation. In. K.Wilber, D. P. Brown, & J.
Engler (Eds.).Contemporary and contemplative perspectives on meditation. Boston:
Shambala.
Geeta, K. A. (1998): Study of the effectiveness of a holistic intervention model in cases of
peptic ulcer. Unpublished Doctoral Dissertation, University of Mysore, Mysore.

25

4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.

Joshi, K. & Cornellisen, M. (2004): Consciousness, Indian psychology and yoga. New
Delhi: Centre for Studies in Civilizations.
Kumar, K. (1993): Effect of the preparatory stages of ashtanga yoga on personality
characteristics. Unpublished Doctoral Dissertation, University of Mysore, Mysore.
Kumar, S.S., Kaur, P. and Kaur, S. (1993): Effectiveness of Shavasana on depression
among university students. Indian Journal of Clinical Psychology, 20(2), 82-87.
*Salagame, K.K.K. (1988). States of consciousness: perspectives from modern psychology.
In M.A. S. Rajan (Ed.) Consciousness: Proceedings of the workshop. The Academy of
Sanskrit Research, Melkote, India
*Salagame, K. K. K (2002). Psychology of meditation a contextual approach. Delhi, India:
Concept Publishing Co.
*Salagame, K. K. K (2010). Need for the distinction between transpersonal and
transcendental. Consciousness Revolution. 17th International Transpersonal Conference,
Moscow, June 23-27.
Salagame, K. K. K (in press). Developments in indigenous Indian perspectives: Potentials
and Future Possibilities. In G. Misra (Ed.). Fifth ICSSR Survey of Research in Psychology.
New Delhi: Pearson Education.
Salagame. K. K. K. (2002). Psychology of meditation: A contextual approach. Concept
Publishing Company, New Delhi.
Murphy, M.,
& Donovan, S. (1997): The physical and psychological effects of
meditation. Sausalito, CA: Institute of Noetic Sciences.
Salagame. K. K. K. (2002): Psychology of meditation: A contextual approach. Concept
Publishing Company, New Delhi.
Sinha, J. (1958) : Indian psychology, volume 1- Cognition. (2nd Ed.). New Delhi: Motilal
Banarasi Das. (1996)
Sitamma M, Sridevi K., and Rao P.V. K. (1998): Yoga training and cognitive task
performance. Journal of Indian Psychology, 16(2), 34-39.

Note: * Ovi radovi su objavljeni pod autorovim prvim imenom (Kiran Kumar). Autor je u tekstu
zamenio ovo ime svojim prezimenom (Salagame).

***

PSYCHOLOGY OF YOGA AND YOGA PSYCHOLOGY

Summary: In contemporary times Yoga, like laptops, notebooks, and mobile
phones, is ubiquitous. It is unbelievable that it has made inroads in nooks and
corners of the world and even in those countries where Communist ideology ruled
the roost. The virtues of practicing yoga postures, and other allied techniques are
extolled so much that sometimes it has gone from sublime to the ridiculous. On the
research front, investigators have approached yoga primarily as a technique of
inducing altered states of mind, as stress reduction strategy, as therapeutic adjunct
and at times as a technique for promoting positive growth. While these efforts have
yielded useful and beneficial results, these efforts have been criticized for their
failure to do full justice to the original intention and context in which yoga as a
system was developed and established. Hence, there is a necessity to distinguish
between psychologists approach to yoga and Yoga as a psychological system as it
was originally conceived in Indian traditions. In this paper this distinction will be
elaborated and discussed.
Key words: yoga, yoga psychology, psychology of yoga

26

Prof. dr Predrag Niki

Meunarodna Akademija za kolovanje instruktora yoge
Joga savez Srbije
POVEZANOST SUTINSKIH I JOGA KOMPETENCIJA
Rezime: Joga je filozofski sistem ali i stara disciplina samorazvoja. Prisutna je u
nauci ali i u svakom segmentu svakodnevice. Danas prepoznajemo dva pristupa
jogi: jogi kao sistemu, tj. disciplini samousavravanja, ivotnom stilu koji
proizilazi iz joga ivotne filozofije i jogi kao delotvnornim tehnikama.
U ovom radu jogu sagledavamo kao svojevrsni vid inteligencije, imajui u vidu da
je joga svojevrsna sposobnost kojom se uspostavlja ravnotea izmeu telesnih,
emocionalnih, socijalnih i kognitivnih sposobnosti.
Jogu ne moemo da sagledamo izolovano kao poeljnu sposobnost pojedinca, ve
kao mogunost koja proizilazi iz uvida da u nama postoje latentni potencijali koje
je mogue prepoznati, razumeti i upotrebiti a sa ciljem dostizanja jedinstva
stanja samadhi. Treba imati u vidu da joga praksu proimaju ravnopravne
dimenzije: motorika, kognitivna, emocionalna i socijalna. ivot je polje
susretanja razliitih, nekada suprostavljenih sila: ciljeva, potreba, zahteva, htenja
i mogunosti. Potrebe nisu samo materijalne, potrebe esto nisu racionalne,
zahtevi su vrlo esto emocionalne prirode omeeni pritiskom drutveno
prihvatljivog ponaanja. Rezultati sprovedenog istraivanja ukazuju da oni koji su
zavrili obuku za instruktore joge imaju razvijenije kompetencije sutinske
inteligencije,u poreenju sa kontrolnom grupom u kojoj nisu instruktori, da
postaju samosvesniji, osetljiviji za potrebe okruenja te da su vredniji poverenja,
to je izmereno pomou procene ponaanja od strane polaznika, kao i pomou
inventara samoprocene.
Kljune rei: joga, inteligencija, joga inteligencija, sutinska inteligencija, joga
kompetencije
Joga kao inteligencija
Nema jedinstvenog stava oko toga kako se moe definisati inteligencija,
pre se moe govoriti o jedinstvenom neslaganju autora povodom ovog pitanja.
Obino se pominje vie odreenja inteligencije: kao sposobnosti da se naui neto
novo i dotad nepoznato, kao sposobnosti prilagoavanja i snalaenja u nepoznatim
situacijama, sposobnosti za formulisanje apstraktnih pojmova i sposobnosti za
apstraktno miljenje, sposobnosti reavanja problema putem miljenja, sposobnosti
uvianja bitnih odnosa u problematinoj situaciji. Definicije inteligencije mogu se
grupisati u tri celine: definicije u kojima se inteligencija sagledava kao sposobnost
apstraktnog miljenja, definicije u kojima se inteligencija sagledava kao
sposobnost za uenje i definicije u kojima se inteligencija sagledava kao

27

sposobnost za snalaenje u novim situacijama. Zajedniko svim pomenutim

shvatanjima znaenja inteligencije je to da se radi o uvianju odnosa ili reenja u
problematinim situacijama, koja su za aktera nova i nepoznata, te da je
inteligencija sposobnost reavanja problema putem miljenja. Svi autori pod
inteligencijom podrazumevaju sposobnosti za preuzimanje aktivnosti za reavanje
problema kojeg karakterie neka potekoa, sloenost, apstraktnost uz uslov da
problem ranije nije bio reavan, odnosno nije ga bilo u iskustvu. Dakle, podeljena
su miljenja oko definisanja pojma, ali i oko pitanja da li je inteligencija
jedinstvena sposobnost ili se sastoji od odreenog broja razliitih posebnih
sposobnosti. Dosadanja istraivanja dala su delimian odgovor na ovo pitanje.
Istraivaki napori u vezi sa ovim pitanjem bili su naroito ivi u prvoj polovini
prolog veka, a meu poznatim autorima iz tog vremena obino se pominje
Spirman, koji je isticao da je inteligencija jedinstvena opta sposobnost, Terston sa
zakljukom da inteligencija nastaje kombinovanjem sedam posebnih faktora i
jednog opteg i Gilford sa zakljukom da inteligenciju ini veliki broj faktora.
Prouavanje strukture inteligencije vrilo se pomou faktorske analize, a svi
dosadanji rezultati pokazuju da uspeh prilikom reavanja razliitih problema ne
zavisi samo od jedne sposobnosti nego od vie njih.
Iako je koncept joga inteligencije nov, odreene joga kompetencije su od
pedesetih godina prolog veka bile prisutne u programima razliitih menaderskih
edukacija. Pojedine joga tehnike bile su ukljuivane u programe za obuku
menadera: programe za obuku komunikacijskih vetina, programe empatije,
programe upravljanja konfliktima, programe obuke za upravljanje stresom.
Analizom rezultata sprovedenih istraivanja uvidelo se da su oko dve treine
kompetencija u vezi sa joga kompetencijama. Izdvajaju se: svesnost,
samopouzdanje, fleksibilnost, istrajnost, empatija i sposobnost slaganja sa drugima
(Boyatzis, 1982; Lusch i Serpkeuci, 1990; McClelland, 1999; Rosier, 1994-1996;
Spencer i Spencer, 1993).
U svetu posla, najvei broj ljudi je bez neophodnih kompetencija.
Zbunjujue je to to vie od polovine zaposlenih koji su anketirani, nema
motivaciju da nastavi da ui i usavrava se u svom poslu (Harris Education
Research Council, 1991). Moda odgovore treba traiti u kontekstu. Komponente
joga inteligencije istrgnute iz sutinskog i smislenog konteksta ne daju potpune
rezultate. Treba imati u vidu da ljudi provode vie svog budnog vremena na poslu
nego na bilo kom drugom mestu. Imajui u vidu sve izneto joga inteligencija moe
pomoi da ivot bude dobro mesto za sazrevanje, zdravlje i lino blagostanje. O
sposobnostima moemo zakljuivati posredno, tek na osnovu uspenosti u
obavljanju odreenih aktivnosti. Osobe podjednakog obrazovanja i podjednake
uvebanosti postiu razliite uspehe u obavljanju odreenih aktivnosti. Ova razlika
u uspehu pripisuje se sposobnostima. Ukoliko je ulagan podjednak napor da se
izvri aktivnost i postoji podjednaka motivacija, uspeh u ostvarenju zavisi od dva
faktora: od nasledne osnove (uroene dispozicije) i od iskustva (vebe i ranijih
aktivnosti). Pod sposobnostima podrazumevamo osobine linosti koje utiu na
razliku u uspenom obavljanju odreenih aktivnosti, ako ve postoji slino

28

iskustvo i podjednaka motivisanost da se aktivnosti uspeno obave. Egzistiraju dva

stanovita. Jedno je da postoji onoliko sposobnosti koliko ima vrsta aktivnosti, te
da se moe govoriti o sposobnostima za joga instruktora, menadera, profesora,
mehaniara itd. Drugo stanovite ima uporite u sagledavanju da se sposobnosti
koje se ispoljavaju u veoma razliitim delatnostima mogu ipak svesti na ogranieni
broj sposobnosti. Ovo stanovite podravaju i rezultati faktorske analize
sposobnosti. Sreemo se sa miljenjem da se inteligencija i osobine linosti
smatraju razliitim i suprotstavljenim svojstvima. Razum se esto izjednaava sa
ukupnom kognicijom koja je suprostavljena oseanjima. Iako metodoloki razlozi
nameu istraivaima prouavanje odreenih delova linosti (jer se ne raspolae
pouzdanim tehnikama kojima bi se mogla odjednom istraivati celokupna linost)
treba znati da oveka ne ine nezavisni suprostavljeni delovi ve on predstavlja
psihofiziko jedinstvo, gde je jedinka nedeljiva, sloena i jedinstvena. Holistiki
pristup tei da osobu i njeno funkcionisanje objasni u ukupnosti, integriui
rezultate iz razliitih naunih oblasti. Mnogobrojna istraivanja govore o
povezanosti izmeu inteligencije i neintelektualnih svojstava linosti (Lorge, 1940;
Wechsler, 1950; Eysenck, 1947; Lynn and Gordon, 1961; Eysenck, 1967; Ismail,
Kane and Kirkendall, 1969; Ismail, 1976; Gottfredson, 1982; Nagoshi et al, 1982;
McCann and Stewin;1984).
I danas se susreemo sa razliitim pristupima i konceptima inteligencija.
Moemo govoriti o biolokoj inteligenciji, seksualnoj inteligenciji, poslovnoj
inteligenciji, emocionalnoj inteligenciji, kreativnoj inteligenciji, socijalnoj
inteligenciji, moralnoj, ekolokoj i sutinskoj inteligenciji. Svi pomenuti koncepti
prolaze dug put naune provere i preispitivanja. Mnoge savremene teorije
inteligencije mogu da se posmatraju kao sistemske teorije jer su kompleksnije, po
mnogim pitanjima, nego to je to bio sluaj sa ranijim teorijama i nastoje da
posmatraju inteligenciju kao sloen sistem, istie Sternberg.
Koncept joga inteligencije
Joga inteligenciju moemo definisati kao sposobnost korienja
potencijala u celini, sposobnost da uvidimo, razumemo i upravljamo naim
najdubljim znaenjima i ciljevima, sposobnost da
sve ivotne okolnosti
prepoznamo kao prostor za transformaciju i razvoj imajui u vidu nepredvidljivost
ivotnih okolnosti oslanjajui se na dubinu proivljenih (usvojenih) uvida a s
ciljem dostizanja jedinstva stanja samadhi.
Joga inteligencija je koncept u povoju, i teorijski i empirijski. Predstavlja
nov koncept kojem predstoje istraivanja o ljudskim kvalitetima sa kojima se moe
povezati. Meutim, imajui u vidu da joga inteligencija funkcionie kao svesni,
kompleksni i adaptivni sistem uma, kvaliteti ovog sistema ine nam se kao
nesumnjivo prvo mesto na kome treba traiti indetifikujue kvalitete same joga
inteligencije. Koriste se nekoliko validnih i pouzdanih instrumenata sa dobrim
mernim karakteristikama za procenu pojedinih sposobnosti ukljuenih u model.

29

Joga inteligencija ini sposobnost prepoznavanja razliitosti i jedinstvenosti u

sagledavanju svrhe i smisla u mislima, emocijama i ponaanju.
Dakle, joga inteligenciju ine sposobnosti i vetine koje pomau u
uspenom savladavanju izazova svakodnevice u putu samousavravanja. Moemo
je sagledati kroz pojednostavljen model.
Tabela 1. Uproeni koncept joga inteligencije
PANJA
ENERGETSKI IMPULSI,
PROCESI, KRETNJE
TELESNI IMPULSI
SEKSUALNI IMPULSI
EMOCIONALNI IMPULSI
MISAONI IMPULSI
KREATIVNI IMPULSI
KOMUNIKACIONI TOKOVI
MOTIVACIONI PROCESI

UOAVANJE,
PROCENA I
IZRAAVANJE
JOGA
INTELIGENCIJA

REGULACIJA
UPRAVLJANJE

ine je tri kompetencije: svesnost o energetskim, telesnim, emocionalnim, umnim,

komunikacionim i motivacionim potencijalima, precizna procena i sposobnost
izraavanja. Samosvesni praktiari joge prepoznaju svoje unutranje signale i
sposobni su da prepoznaju kako njihovi potencijali deluju i na njih i na okruenje.
Usaglaeni sa humanim vrednostima (yama i niyama) s lakoom odreuju pravac
akcije i u sloenim situacijama lako sagledavaju iru sliku. Osobe sa viim nivoom
svesnosti iskreni su i autentini, otvoreno govore o svojim potencijalima, sa
velikim ubeenjem govore o viziji kojom se rukovode. Objektivna samoprocena
omoguava taan uvid u svoje mogunosti, sposobnosti i ogranienja. Sledei
koncept joga inteligencije ukljuuje prethodno pomenute komponente. ine ga
sledee dimenzije: svesnost je kljuna komponenta joga inteligencije. Svesnost o
sebi predstavlja sposobnost jogina da prepozna svoje energetske, telesne,
emocionalne i misaone potencijale u vremenu i prostoru. Ova sposobnost pomae
u izboru vetina koje treba razviti kako bi se proces samousavravanja nastavio.
Sposobnost upravljanja sobom odnosi se na umee upravljanja navedenim
unutranjim potencijalima korienjem irokog spektra joga tehnika.
Samomotivacija predstavlja sposobnost istrajnosti i pored suoavanja sa
neuspesima koji prate svaki razvojni put. Svesnost o okruenju predstavlja
sposobnost prepoznavanja, razumevanja i upravljanja procesima koji se odvijaju sa
okruenjem. Dakle, podrazumeva se da e pojedinac koji praktikuje jogu nakon
postignua viih nivoa svesnosti eleti da prenosi svoje znanje dalje svojim
uenicima. Sinhroninost predstavlja interakciju na energetskom, neverbalnom
nivou koja omoguava neverbalni odnos sa drugim osobama.

30

Tabela 2. Koncept joga inteligencije sagledavanjem sposobnosti

JOGA SPOSOBNOSTI KOMPETENCIJE VETINE
1
Samosvesnost
Svesnost (1-6)
Samoprocena
(7)
Samovrednovanje (8)

2
3
4
5
6
7
8

2
Upravljanje
unutranjim
potencijalima

3
4
5
6
7
8
9

Svesnost
o okruenju

1
2

Prepoznavanje sopstvenih: energetskih, telesnih i

fiziolokih, emocionalnih, misaonih, kreativnih i
motivacionih procesa.
Prepoznavanje mesta panje (fokus panje)
Prepoznavanje sopstvene i sveukupne neprolaznosti
Prepoznavanje kauzaliteta (uzronosti) u unutranjim
procesima
Prepoznavanje jedinstvenosti i jedinstva svih procesa
Prepoznavanje svrhe i smisla u svakom trenutku
Poznavanje sopstvenih snaga i ogranienja (sopstvenih
granica i mogunosti)
Objektivno samovrednovanje sagledavanje sopstvene
vrednosti i sposobnosti (samopotovanje).
Upravljanje sopstvenim: energetskim, telesnim i
fiziolokim, emocionalnim, misaonim, kreativnim i
motivacionim procesima (korienjem joga tehnika:
krija, bande, mudre, asana, pranajama, pratjahara,
darana, djana.
Prilagodljivost, tj. fleksibilnost u promenljivim
situacijama u skladu sa raspoloivim energetskim
statusom i trenutnim mogunostima.
Samokontrola (brahmacharya) - inhibicija bilo kojeg
oblika zadovoljstva u korist razvojnih postignua.
Tiha i nenametljiva inicijativa neodustajanje od
samousavravanja.
Orijentacija prema samorazvoju: nastojanje da se uvek
radi bolje i postie vie. Prui svoj maksimum i budi
zadovoljan postignutim.
Doslednost u vrednostima, sprovoenju joga prakse,
emocijama i ponaanju.
Pozitivan pogled na svet, sebe i svoj ivot, sadanjost i
svakodnevicu.
Prihvatanje sebe i stvarnosti kakva jeste.
Lakoa u dostizanju jer se svi samorazvojni koraci
sprovode u granicama prijatnosti.
Sposobnost prepoznavanja i saoseanja sa emocijama
koje drugi oseaju.
Predusretljivost

31

3
1
2
Upravljanje
odnosima

3
4
5
6
7

Svesnost o uzronosti pojava i jedinstvu svih ljudi,

kreacija i ideja.
Etinost (integritet, odgovornost, saoseanje i opratanje
proizale iz yame i niyame)
Negujui odnos (podrka i podsticaj proizaao iz odnosa
uitelj uenik)
Nesebinost u pomaganju tragaocima
Katalizator je razvojnih promena polaznika
Rezonantost koja se ostvaruje linim primerom
Upravljanje odnosima u grupi polaznika
Sinhroninost (usaglaavanje na energetskom nivou)

Etinost se stie usvajanjem naela yame i niyame (pravila ponaanja i

naina pridravanja). Njega ine etiri komponente: integritet, odgovornost,
saoseanje i opratanje. Moralni kodeks za jogina predstavlja kapacitet
odslikavanja. Praktiar joge uvia da usvajanjem naela yame i niyame podie
nivo svesnosti, ali odslikavanje se odigrava i iz drugog smera. Razvijanjem
svesnosti olakano se usvajaju naela yame i niyame. Etinost je priroda joge zato
to se usavravanjem dostiu uvidi jedinstva to doprinosi usvajanju univerzalnih
ljudskih vrednosti, izboru humanih ciljeva i aktivnosti. Osobu sa integritetom
odlikuje harmonizovano ponaanje u skladu sa univerzalnim etikim principima.
Joga praktiar sa integritetom radi ono to misli da je ispravno i oslonjen je na
usvojene etike vrednosti. Osoba koja preuzima odgovornost za svoje postupke i
konsekvence svojih akcija u stanju je da uskladi svoje aktivnosti sa univerzalnim
etikim vrednostima i principima.
Negujui odnos za druge ne ukljuuje samo panju prema drugima ve
stvaranje klime da i drugima takvo ponaanje bude uzor. Opratanje je vaan
princip jer bez tolerancije za greke i svesnost o sopstvenim trenutnim
ogranienjima naginjemo ka rigidnosti i nefleksibilnosti gde ne postoji
razumevanje za potrebe drugih osoba.
Sutinska inteligencija
Sutinska inteligencija omoguava da se stekne uvid u dublje znaenje
svrhe ivota kao i uloga koju to znaenje, vrednosti i svrha igraju u ivotu,
strategijama i misaonim procesima (Zohar, Marsall, 2004)1 . Sutinska inteligencija
predstavlja sposobnost koja omoguava da se u svim aktivnostima pronalazi
smisao i da se integriu sutinske ivotne vrednosti. Ona ivot stavlja u iri i
plemenitiji kontekst. Sutinsku inteligenciju ine: fleksibilnost, sposobnosti
suoavanja s izazovima ivota, visok stepen samosvesnosti, nadahnutost vizijom i
1

Zohar, D.& Marshall I: Spiritual capital, The Ultimate Inteligence, London: Blomsbury,
2000.

32

vrednostima, zaziranje da se ikome naudi, sklonost pronalaenja veze u

razliitostima, potraga za sutinskim odgovorima i nezavisnim delovanjem.
Slinosti sutinske i joga inteligencije su oigledne. Moemo li rei da je joga
metod za dostizanje sutinske inteligencije. Meutim, joga inteligenciju izdvaja
celovitost u pristupu. Joga je ivotna filozofija ali i praksa. O sutinskoj
inteligenciji moemo govoriti, ali joga poseduje i nain kako se ona ostvaruje.
Tabela 3. Koncept sutinske inteligencije

SUTINSKA
INTELIGENCIJA

ELEMENTI
Samosvest
Spontanost
Biti voen vizijom i vrednostima
Holistinost
Saoseanje
Potovanje raznolikosti i razliitosti
Nezavisno miljenje
Saznajna radoznalost
Pomeranje granica
Pozitivno korienje nevolje
Zahvalnost
Oseaj pozvanosti

Znaenje, kreativnost i svrha su tri najdublja motivaciona faktora.

Sutinska inteligencija, navode autori, omoguava opaanje i reavanje problema
smisla i vrednosti. Omoguava da se ivot i aktivnosti smeste u iri, sadrajniji
kontekst znaenja, i da se pravovremeno proceni da li je tok delovanja ili ivotni
put smisleniji od nekih drugih. Sutinska inteligencija pomae pojedincu u
pronalaenju i korienju najdubljih unutranjih izvora tolerancije; razvijanju
jasnog oseaja da je svaka osoba jedinstveni i neponovljiv idiom; mogunost
opaanja pravog znaenja dogaaja, pronalaenja svrhe u radu; povezivanju linih
vrednosti s jasnim smislom i svrhom.
Praktikovanjem joge dotiemo naa najdublja znaenja, najdublje
vrednosti, svrhu i najdublje motive, nalazei nain da sve to ugradimo u nae
ivote i u na rad. Praktikovanjem joge poveava se svesnost o unutranjim
potencijalima ali i predanost viim interesima, u ime humanosti i budunosti.
Svesnost joga praktiaru pomae da prepozna u ta veruje, prepozna raspoloive
potencijale, emu tei i za ta preuzima odgovornost.
Dakle, joga inteligenciju moemo sagledati kao sposobnost pomou koje
se moe pristupiti najdubljim znaenjima, vrednostima, odreenjima i najviim
motivima. Jogin formira moralnu inteligenciju sposobnost da se razlikuje
ispravno od neispravnog, bitno od nebitnog. Ona predstavlja inteligenciju pomou
koje se izraava dobrota, istina, lepota i saoseanje u odnosima. Joga inteligencija

33

omoguava svojevrsno kanalisanje, odnosno iznoenje iskustava iz dubljih

dimenzija mate u svakodnevicu naih i ivota naih porodica.
Joga inteligencija utie na formiranje celovitosti, omoguavajui
integrisanje mnogih fragmenata ivota, aktivnosti i bivstvovanja. Ona pomae u
saznavanju smisla i svrhe. Praktikovanje joge dovodi u kontakt sa dubinama bia i
dubokim izvorima unutranjih potencijala. Ona doputa da se uvidi i razumevanje
pokrenu iz tih dubina ka povrini naeg bia, gde radimo, mislimo i doivljavamo.
Tabela 4.
Opta obeleja adaptivnih sistema i joga inteligencije

KOMPLEKSNI
ADAPTIVNI SISTEMI

JOGA INTELIGENCIJA

Samoorganizacija
Vezana nestabilnost
Nepredvidljivost nastajanja
Holistinost
Adaptivnost
Evolutivne mutacije
Osetljivost na spoljanju kontrolu
Ispitivaki
Menjanje konteksta okruenja
Red iz haosa
Skromnost
Oseaj poziva
Samosvesnost
Spontanost u koraanju ka dostizanju stanja
samadi
Jogin je voen vizijom, misijom i
usvojenim vrednostima
Holistinost
Razvijanjem svesnosti razvija se i
saoseanje kod joga praktiara
Potovanje razliitosti
Slobodno miljenje bez potrebe za
potvrdom drugih
Konstantno traganje za smislom
Ne prihvatanje ogranienja uz konstantno
pomeranje granica
Sposobnost transformisanja problema u
izazove namenjene izrastanju

34

U pokuaju da se konstruie koncept joga inteligencije nije se dolo do

jednostavne definicije koja obuhvata sve njene aspekte. Joga inteligencija utie na
to kako sagledavamo i razumemo ivot, svet, utie na naa osnovna uverenja i
nau linost. Navedene karakteristike adaptivnog sistema podstiu stvaralaku
evoluciju sistema, pa ih moemo sagledati kao principe transformacije unutar
sistema. Um, svesnost i njihovi strukturisani sadraji predstavljaju kompleksni
adaptivni sistem koji se aktivira u susretu sa poljem znaenja inei osnovu svakog
pokuaja da se promene ljudski motivi, a samim tim i ponaanje. Samosvest
omoguava praktiaru joge propoznavanje svojih verovanja, prepoznavanje svojih
vrednosti i svojih motiva kao i svest o sopstvenim najdubljim ivotnim ciljevima.
Spontanost joginu omoguava ivljenje u sadanjem trenutku ali i odgovornost za
svaki ivotni trenutak. Jogin je voen svojom vizijom misije i usvojenim
vrednostima. Njegovo ponaanje uslovljeno je usvojenim principima i dubokim
uverenjima. Holizam je joga kompetencija kojom se ostvaruje oseaj za sistem ili
za meusobnu povezanost. On obezbeuje sposobnost uoavanja veih obrazaca,
odnosa i veza uz snaan oseaj pripadnosti. Razvijanjem svesnosti u joginu
oivljava saoseanje, koje je osnova za univerzalnu empatiju. Potovanje
razlitosti podrazumeva uvaavanje drugih ljudi i prihvatanje nepoznatih situacija i
pored njihove razliitosti. Oslanjajui se na proivljena duboka iskustva jogin jaa
u sebi slobodno i nezavisno miljenje. Jogin stie sposobnost da odri svoje
miljenje drei se humanih vrednosti i pored uticaja medija, kulturolokog
pritiska ili bilo kojeg drugog uticaja. Jogin ni jednog trenutka ne zaboravlja da je
sve u slubi traganja za smislom i dostizanja stanja jedinstva samadi. U svakoj
pojavi jogin traga za sutinom. U svakoj situaciji jogin traga za viom
perspektivom ili irim kontekstom. Jogin u svakoj situaciji traga za lekcijama koje
ga pribliavaju samopostignuu. Jogin ui iz sopstvenih greaka, sagledava
probleme kao anse za napredak u samousavravanju. Jogin je svestan da
samousavravanjem doprinosi neemu mnogo veem od sebe. Jogin neguje
izrazitu zahvalnost prema uenju, uiteljima, uenicima i eli da pomogne.
Dostizanjem stanja samadi jogin moe da odluiti da se vrati u svakodnevicu i
pomogne drugima da to isto ostvare.
Indikatori promene u sferi ponaanja
Usvajanjem joge kao sistema (ivotne filozofije i prakse) dolazi do
promena motivacije i njene dinamike kod pojedinca. Ali, teko je izmeriti i
detektovati tu promenu, ako se ona ne izrazi kroz promenu u ponaanju ili
stavovima. Tanije, ne moemo da uoimo motive neke osobe, ali moemo da
opiemo i kategoriemo njeno ponaanje. Polazei od obrasca ponaanja koji su u
korelaciji sa navedenim procesom joga inteligencije, mogue je opisati vrstu
ponaanja koja ukazuje na visoku joga inteligenciju a otuda i vii motiv. To je
vrsta ponaanja za koju se nadamo da e biti deo ivotne svakodnevice ljudi, a koji
bi mogla da dovede do kulture visoke joga inteligencije.

35

Zakljuak
Joga inteligencija je sposobnost prihvatanja da se tei viim motivima i
omoguuje da se deluje na njih. Traganje za smislom predstavlja kljuni okida
koji pokree joga tragaoce. Joga inteligencija podstie na traganje za sve veim
znaenjem, svrhom i vrednostima, podstie rast i razvoj s ciljem dostizanja
samopostignua (samadhi). Joga inteligencija predstavlja sposobnost
neogranienog uvida u celinu egzistencije kao takve. Daje dublji smisao
spoznavanja ili otkrivanja dubine ili vanosti pojava. Joga je adaptivna
inteligencija. Joga inteligencija pomae u samorazumevanju, tj.u prepoznavanju
motiva koji stvarno pokreu ponaanje. Joga inteligencija omoguava kritiki osvrt
na ono to jeste sa stanovita onoga to bi moglo biti. Joga inteligencija
omoguava da zamiljamo situacije i mogunosti koje jo ne postoje u stvarnosti
rastvarajui stare obrasce i stare naine miljenja. Ona takoe ima snage da
razgradi stare motive i uzdigne se do viih motiva, stoga joj u daljim
istraivanjima valja posvetiti vie panje.
Literatura:
1.
2.
3.

Bahadur, R., Vasu, S.C. (1914-15): The Gheranda Samhita

Griffith, Ralph T. H. (1893): The Smaveda Samhit.
Niki, P.(2010): Emocionalna inteligencija u menadmentu i organizacionom ponaanju,
Zadubina Andrejevi, monografija, Beograd.
4. Niki, P.(2010): Menadment ljudskih resursa u svetlu uticaja socijalne inteligencije
menadera na upravljanje karijerom zaposlenih, Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici
broj 23, Subotica,
5. Niki, P.(2009): Emocionalna inteligencija menadera u funkciji etikog ponaanja u
organizaciji, Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici br 22, str. 61-69,
6. Niki, P. (2008).: Emocionalna inteligencija menadera u korporativnoj kulturi kao faktor
organizacionih promena. Obrazovanje, nauka i proizvodnja, Zbornik Univerziteta
Sukhov, Belgorod, Rusija
7. Niki, P.(2009): Emocionalna inteligencija kao izvor referentne moi menadera u
organizacionom ponaanju, Belgorod, Zbornik Univerziteta Sukhov, Rusija
8. Patanali (1977): Izreke o jogi. Beograd, BIGZ.
9. Sastri, Mahadeva,The Yoga Upaniads, text with commentary of Sri Upaniad-BrahmaYogin, Madras, 1920
10. Sivananda, Swami (1995), The Bhagavad Gita, The Divine Life Society.
11. Svami Vinu Devananda (2005): Hata joga pradipika. Beograd, Babun.
12. Van Nooten, B., Holland, G. (1994): Rig Veda, a metrically restored text, Department of
Sanskrit and Indian Studies, Harvard University, Harvard University Press, Cambridge,
Massachusetts and London, England.

***
CORRELATION BETWEEN ESSENTIAL AND YOGA COMPETENCES
Summary: Yoga is philosophical system and old discipline of self-development.
Yoga is present in science and in every segment of everyday life. Today we
recognize two approaches to yoga: yoga as a system, i.e. discipline of self-

36

improvement, life style that results from a yoga life philosophy and yoga as
efficient techniques.
In this article, we consider yoga to be a specific kind of intelligence and bear in
mind that yoga is a kind of ability that helps to establish ballance between body,
emotional, social and cognitive abilities.
We cannot perceive yoga isolated as a desirable capability of an individual, but as
a possibility that arises from insight that there are latent potentials within us that
may be recognized, understood and used with the aim to achieve the state of unity
- Samadhi. We should bear in mind that yoga practice is pervaded with equal
dimensions: motor, cognitive, emotional and social. Life is the field of meeting
different, sometimes confronted forces: aims, needs, requests, wants and
possibilities. Needs are not only material, needs are often not rational, requests
are very often emotional and limited with the social pressure of acceptable
behavior. Therefore, emotional dimension pervades every life activity. Results of
conducted research show that practitioners who completed education for yoga
instructors have more developed competences of the essential intelligence,
comparing to the control group of non-instructors, they become more self-aware,
more sensible for the needs of surrounding and they are more trust worthy, which
was measured by estimation of behavior by practitioners, as well as by selfestimation.
Key words: yoga, intelligence, yoga intelligence, essential intelligence, yoga
competences

37

Bosiljka Janjuevi, diplomirani psiholog

Joga savez Srbije
UTICAJ PRAKTIKOVANJA JOGA TEHNIKA NA PREVAZILAENJE
STRESA
Rezime: U ovom radu se analizira mogunost da se dugotrajnim praktikovanjem
joga tehnika poboljava sposobnost adekvatnog reagovanja na stres koji je
sastavni deo ivota.
Razmatra se pretpostavka da nenaporne vebe joge, tehnike disanja i relaksacije
vode boljem podnoenju stresnih ivotnih situacija i lakem prevazilaenju
nedostatka uravnoteenosti i oseaja nemoi, to omoguava bolje vienje
problema i njegovo razreavanje, mogunost obnavljanja energije i efikasnost u
svakodnevici. Stie se vei uvid u svoju percepciju, reakcije i ponaanje u ivotnim
situacijama to omoguava lake prevazilaenje stresa.
Emocionalno stanje ispitanika procenjeno je instrumentom Profil indeks emocija
PIE (Plutchik i Kellerman, 1974), Jugoslovenska revizija i standardizacija (Kosti,
1997) koji meri osam dimenzija i uporeeni su njihovi skorovi na ovim
dimenzijama. Istraivanje je sprovedeno 2009. godine na uzorku od 30 instruktora
joge i 30 osoba koje ne praktikuju tehnike joge (asane, pranajama, meditacija,
relaksacija), oba pola, razliitog obrazovanja, starosti od 25 do 61 godine.
Uoene su statistiki znaajne razlike izmeu grupe instuktora joge i grupe
ispitanika koji ne praktikuju tehnike joge na tri dimenzije deprivacija, agresija i
eksploracija. Istraivanje pokazuje da su zadovoljstvo sobom, oseanje smisla
ivota i odsustvo emotivne tenzije, zatim okrenutnost sadanjosti, utemeljenost u
realnosti i perspektivno posmatranje budunosti izraeniji u grupi instruktora
joge, tj. ispitanika koji dugi niz godina primenjuju joga tehnike.
Moemo da zakljuimo da praktikovanje joga tehnika, ukljuujui vebe joge
(asane), vebe disanja (pranajama), meditaciju i relaksaciju, znaajno doprinosi
boljem snalaenju u stresnim situacijama koje predstavljaju svakodnevne ivotne
izazove. Postie se vea emotivna uravnoteenost, odsustvo doivljaja uskraenosti
i destrukcije i poznavanje sopstvenog naina reagovanja.
Kljune rei: joga, relaksacija, stres, zdravlje, linost
Stres
Pojam stresa prvi put je uveo Hans Seli (Hans Selye), endokrinolog iz
Montreala, u okviru svog uenja o optem adaptacionom sistemu, 1936.godine i
definisao ga kao stanje nespecifine napetosti u ivom organizmu koje se javlja

38

kao reakcija na spoljne uticaje 2 , nespecifian odgovor tela na svaki zahtev za

promenom 3 . Seli je shvatio da promene u organima i lezdama (pod kontrolom
hipofize) imaju zatitni karakter i da imaju cilj da pokrenu sve resurse organizma
da bi se pripremio za savlaivanje tetnog uticaja.
Definicije stresa
Stres je stanje ili oseanje u kojem se nalazi osoba kada smatra da zahtevi
njene svakodnevice prevazilaze njenu spremnost i sposobnost da na njih adekvatno
odgovori. To je stanje dugotrajne napetosti koja dovodi do fiziolokih promena
ije posledice pogoravaju zdravstveno stanje, izazivaju oseanje frustracije,
mentalne i fizike iscrpljenosti.
verko, B. i saradnici (1992) navode da je, u psiholokom smislu, stres
stanje koje nastaje kad su ljudi suoeni s dogaajima koje smatraju preteim za
svoju dobrobit ili koji od njih trae ulaganje posebnih napora kako bi udovoljili
zahtevima koji se pred njih postavljaju 4
Smatra se i da je stres sve ono to od nas zahteva prilagoavanje, svaka promena u
naim ivotnim okolnostima, povoljne ili nepovoljne prirode. Samo zamiljanje
(misao) ili predoseanje promene (emocija) stvaraju stres.
Ono to je za nekoga izuzetno stresna situacija, za drugog moe
predstavljati sitnu neprijatnost ili zadovoljstvo (npr. venanje ili unapreenje na
poslu za neke ljude je jednako stresno kao suprotnosti ovih dogaaja). Primeeno
je i da ljudi ne oseaju stres kad imaju dovoljno vremena, iskustva i sredstava da
se nose sa nekom situacijom. Prema tome, koliina stresa je subjektivna procena
individue i zavisi od linih kapaciteta osobe koja se u nekoj situaciji nalazi, od
njenih pogleda na ivot i sposobnosti da na produktivan nain odgovori na razliita
stanja, promene i zahteve u svom ivotu.
Izvori stresa
Okolnosti koje izazivaju stres nazivaju se stresori (udarai). To je svaka
promena energije koja uzbuuje receptore. Stresori visokog intenziteta i dugog
trajanja deluju nepovoljno jer izazivaju jau stresnu reakciju i mogu lake da
dovedu do sloma odbrambenih snaga. Intenzitet stresne reakcije esto zavisi i od
toga da li je njeno dejstvo mogue neutralisati ili ublaiti. Neke od stresogenih
situacija mogue je i izbei. Meutim, za oveka nije korisno da izbegava sve
stresne situacije jer ga uspeno konfrontiranje sa stresnim situacijama osposobljava
da se bolje snae u sledeim takvim situacijama kojima je ivot ispunjen, stie
ivotne vetine, samopouzdanje.
2

Nedi, O., Filipovi, D., Solak Z. (2001): Profesionalni stres i kardiovaskularne bolesti kod
zdravstvenih radnika, Novi Sad, Medicinski pregled.
3
Nedi, O., Filipovi, D., Solak Z. (2001): Profesionalni stres i kardiovaskularne bolesti kod
zdravstvenih radnika, Novi Sad, Medicinski pregled.
4

Lazarus, R.S., Folkman, S. (2004): Stres, procjena i suoavanje, Jastrebarsko: Slap

39

Lazarus i Folkman 5 pominju etiri tipa stresora ili izvora stresa. To su:

Akutni, vremenski ogranieni stresori (npr. skakanje padobranom, ekanje

na operaciju, susret sa divljom ivotinjom i sl.)
Nizovi stresora ili dogaaja koji se pojavljuju tokom dueg vremenskog
perioda kao posledica nekog poetnog dogaaja kao to je gubitak posla,
razvod ili smrt bliske osobe.
Hronini isprekidani stresori, kao to su konfliktne posete rodbini ili
seksualne tekoe koje se mogu pojaviti jednom dnevnom, jednom
nedeljno, jednom meseno.
Hronini stresori, kao to je trajni invaliditet, roditeljsko neslaganje ili
hronian stres na poslu, koji mogu, ali i ne moraju biti izazvani nekim
posebnim dogaajem, a traju dugo vremena.

Zdravstvene posledice stresa i mogunosti njegovog prevazilaenja

Dugotrajan psihiki stres uzrokuje i psihosomatske bolesti. Biohemijske
reakcije zapoinju u hipotalamusu i hipofizi. Krajnji rezultat je stimulacija
nadbubrene lezde i pojaano luenje adrenalina, do ega dovodi aktivacija
simpatikog dela vegetativnog nervnog sistema. Posle nekoliko sekundi ubrzava se
ritam srca i disanja, napreu se miii, ire se zenice i oslobaa se glukoza
deponovana u jetri i miiima. Dolazi i do aktiviranja guterae i produkcije
insulina i glukagona, da bi sve elije u telu dobile dovoljnu koliinu glukoze.
Nain na koji se telo priprema za borbu ili beanje jeste povean dotok eera u
miina tkiva, hormoni pojaavaju rad srca, suavaju krvne sudove, pojaava se
luenje kiseline u elucu, poveava se budnost organizma.
Simptomi stresa nam daju znak da neto nije u redu. Oni su izraz opte
mobilizacije odbrambenih snaga organizma i ne smemo da ih zanemarimo.
Pojavljuju se u razliitim fazama izloenosti stresu i mogu biti razliitog
intenziteta. Simptomi stresa su prepoznatljivi u oblasti miljenja, emocija, fizikog
zdravlja i ponaanja. 6
Emotivne blokade, grevi usled strahova i besa ine stomak i grudni ko
stegnutim, a time se onemoguava pravilno disanje, ono postaje nepotpuno,
povrno, isprekidano, ubrzano, plitko. Tada su misli konfuzne i brze i teko se vidi
reenje situacije.
Joga tehnike
Hata joga tehnike znaajno doprinose psihosomatskom zdravlju. Ona
predstavlja skup tehnika koje imaju dejstvo na savitljivost kimenog stuba, na
unutranje organe, lezde, krvne sudove. Preko tehnike hata joge praktikant se
5
6

Lazarus, R.S., Folkman, S. (2004): Stres, procjena i suoavanje, Jastrebarsko: Slap

Lazarus, R.S., Folkman, S. (2004): Stres, procjena i suoavanje, Jastrebarsko: Slap

40

trudi da dobije telo koje postaje odgovarajui instrument za skladno funkcionisanje

mentalne aktivnosti. Joga potvruje da je lako sauvati dobro zdravlje. Istrajno i
dugorono praktikovanje joge moe da vrati telu njegovu prirodnu sposobnost
samoregeneracije. Svakodnevno posveivanje odreenog vremena ovim
jednostavnim tehnikama koje zahtevaju dubok pristup vraa ivotnu pulsaciju
svim elijama koje se obnavljaju i osloboaju tereta koji stvaraju svakodnevne
obaveze ubrzanog ivota.
Praktikantu se preporuuje da vebe izvodi u granicama prijatnosti,
onoliko koliko telo dozvoljava, a vremenom telo poveava svoje granice, bez
pritiska. Vebe se izvode sa punom panjom usredsreenom na mesto deavanja,
na mesto istezanja. Usredsreenom panjom vie se okreemo svom unutranjem
doivljaju, pratimo svoje reakcije i stiemo sposobnost da njima upravljamo,
umesto da one upravljaju nama i naim ivotom. Pri tom je od izuzetne vanosti
pravilno disati. Pod tim pravilnno misli se potpuno disati, sa svakim izdahom
isprazniti sav iskorien vazduh i sa svakim udahom primiti makismalnu koliinu
vazduha tako da se svaka elija napuni kiseonikom.
esto poetnici odmah osete znatno poboljanje ako su prethodno imali
tegobe izazvane zamorom, stresom i nesanicom. Poinju da primeuju da su do
tada disali samo vrhovima plua i da njihov mozak i drugi organi nisu dobijali
dovoljno kiseonika. U odreenim poloajima dotiu se nervni zavreci i angauju
se sitni miii koje ne koristimo u svojim svakodnevnim aktivnostima i to telo vrlo
brzo registruje kao povoljnost. Poinje da se odvija nova pulsacija u organizmu.
Asane su poloaji u kojima moe da se boravi bez napora, oputenih
miia, diui neprekidno i sa panjom usmerenom na mesto deavanja, mesto
istezanja ili na strateko mesto za odreenu asanu. 7
Asane su samo jedan oblik joge, ali za oveka koji ivi u zapadnom svetu i
veinu svog vremena provodi sedei, one predstavljaju osnovni deo praktikovanja
joge, imaju brzo i vidljivo dejstvo i pripremaju ga za druge oblike joge.
Sportovi i gimnasitka koji se zasnivaju na spoljanjem delovanju posebno
razvijaju muskulaturu, a asane deluju na dubinu naeg unutranjeg sveta, s jedne
strane fiziki (utroba, endokrine lezde, mozak, voljni i vegetativni nervni sistem),
a s druge strane na mentalno podruje gde donose mir i smirenost koja ne
iskljuuje dinamizam i radost. Preko njih stiemo neuporedivu gipkost, zauujuu
izdrljivost, a ne uzrokuju ni umor ni malaksalost. Osim toga, odlina su veba za
potpunu koncentraciju. 8

Niki, P. (1999). Prirunik za kurs za instruktore joge, Beograd, Akademija

samousavravanja.
8
Lizbet, A. (196x) Uim jogu, Zagreb, Sportska tribina.

41

Znaaj joga disanja

iveti znai disati disati znai iveti 9 . Disanje se koristi kao poznata
tehnika za smirivanje tenzije, oslobaanje od stresa, oputanje. Kad se osoba nae
u situaciji koja u tom trenutku prevazilazi njene sposobnosti reagovanja, ona
obino zastane i nekoliko puta duboko udahne i izdahne, da bi se um razbistrio,
tenzija opustila i da bi mogla da razmisli o narednim koracima.
Veina ljudi loe die ili nosi odeu koja ih sputava u pokretanju stomaka i
grudnog koa, a to je posebno izraeno kod ena veina ena die samo
vrhovima plua. U jogi se razlikuju tri vrste disanja: abdominalno, grudno i
klavikularno disanje. Potpuno jogijsko disanje kombinuje sva tri disanja i
predstavlja idealno disanje.
Pravilno disanje je izuzetno vano za umirivanje rada srca, oputanje
tenzije i smanjenje stresa. Pravilno disanje ne treba da se odvija sa naporom.
Idealno disanje je duboko, polagano, tiho i lako, a izdah je dva puta dui od udaha.
Potpuno jogijsko disanje koje se jo zove i troslojno disanje, deluje na pleksus
solaris, na srce i krvne sudove i posredno na mozak i sve organe u telu
obezbeujui zdravlje, fiziko i emotivno.
Disanjem obezbeujemo pravilno funkcionisanje svih telesnih i modanih
funkcija, preko plua i krvi dovodimo kiseonik do svih elija u organizmu, a
izbacujemo ugljen-dioksid.
Joga aktivna relaksacija
Relaksacija ili energetsko obnavljanje je nain da se postigne potpuno
fiziko, emocionalno i mentalno oputanje. Relaksacija u jogi ili joga Nidra je
jedan od najsnanijih metoda relaksacije. ovek modernog vremena misli da se
oputa i odmara dok ita, gleda TV, pui, pije kafu ula su tada potpuno
zaokupljena, um je okrenut na spolja i ovo ne zadovoljava naunu definiciju
relaksacije. U jogi se ni spavanje ne smatra relaksacijom. Potrebno je da svesnost
bude pristuna, a da ula budu umirena, povuena od spoljanjeg sveta. Tada
relaksaciju moemo da koristimo za razvijanje boljeg pamenja, poveanje
kreativnosti, bolju usredsreenost panje, za transformaciju svoje prirode.
Oslobaanje od tenzije, relaksacija i smiren duh su tajna promene. Kada je ovek
napet, i njegovo ponaanje se menja. Prava priroda oveka se ispoljava u stanjima
oslobenim napetosti.
Predmet, cilj i metode istraivanja
U ovom radu razmatramo mogunost da dugotrajno praktikovanje joga
tehnika poboljava sposobnost adekvatnog reagovanja na stres koji je sastavni deo
ivota. Istraivanje je sprovedeno na grupi instruktora joge koji jogu praktikuju
9

Lizbet, A. (196x) Uim jogu, Zagreb, Sportska tribina.

42

dugi niz godina, svakodnevno izvodei joga vebe (asane), vebe disanja
(pranajame), meditaciju i tehnike relaksacije i grupu ispitanika koji ne praktikuju
tehnike joge. Obe grupe ispitanika su testirane PIE testom linosti koji meri osam
dimenzija (inkorporaciju, zatitu, orijentaciju/nekontrolu, lienost/deprivaciju,
odbacivanje/opozicionalnost, agresiju, istraivanje/eksploraciju i reprodukciju) i
uporeeni su njihovi skorovi na ovim dimenzijama.
Ciljevi ovog istraivanja su:
1) Utvrdjivanje pretpostavljenog postojanja povezanosti izmeu dve
varijable, praktikovanja joga tehnika i otpornosti na stres.
2) Utvrdjivanje
pretpostavljenog
postojanja
povezanosti
izmeu
praktikovanja joga tehnika (telesne vebe joge, vebe disanja, meditacija i
relaksacija) i osobina linosti koje ukazuju na manju ili veu otpornost na
stres.
Da bismo postigli ciljeve, postavili smo sledee hipoteze istraivanja:
1) Otpornost na stres je vea kod osoba koje praktikuju joga tehnike nego
kod onih koji ih ne primenjuju, odnosno postoji statistiki znaajna razlika
u otpornosti na stres izmeu osoba koje praktikuju joga tehnike i onih koji
ih ne praktikuju;
2) Zadovoljstvo sobom, oseanje smisla ivota i odsustvo emotivne tenzije
vee je u grupi instruktora joge;
3) Okrenutost sadanjosti, utemeljnost u realnosti i perspektivno posmatranje
budunosti su izraeniji u grupi instruktora joge, tj. ispitanika koji dugi niz
godina primenjuju joga tehnike (telesne vebe joge, vebe disanja,
meditaciju i relaksaciju).
U ovom istraivanju je korien varijansni (faktorijalni), jednofaktorski,
bivalentni nacrt sa nezavisnim grupama (neponovljeni faktor).
Uzorak je inilo 60 ispitanika, dve grupe od po 30 ispitanika. U jednoj
grupi su bili instruktori joge, kao ispitanici koji dui vremenski period u
kontinuitetu praktikuju joga tehnike, vebe disanja, meditaciju i relaksaciju (4-15
godina). Ovo je prigodni uzorak koji je homogen u odnosu na varijablu koja se
ispituje. U drugoj grupi su bili ispitanici koji ne praktikuju joga tehnike niti bilo
koje tehnike relaksacije. Uzorak druge grupe ispitanika nije sluajni, dobrovoljni,
ujednaen sa kriterijumskom grupom po godinama starosti. Subjekti su uzrasta od
25 do 61 godine, 42 ene i 18 mukaraca.
Kontrolna varijabla u ovom istraivanju su godine starosti.
Nezavisna varijabla (faktor) je praktikovanje joga tehnika. Dva nivoa faktora su: a)
praktikuje joga tehnike, b) ne praktikuje joga tehnike.
Zavisna varijabla je otpornost na stres (mogunost adaptacije u stresnim
situacijama) koja je merena PIE testom (Profil indeks emocija) koji meri 8

43

dimenzija: zatita, orijentacija, deprivacija, odbacivanje, agresija, eksploracija,

reporodukcija i inkorporacija.
U analizi podataka su koriene metode deskriptivne statistike, Hi-kvadrat test, ttest za nezavisne uzorke i analiza varijanse.
Rezultati i diskusija
Rezultati dobijeni primenom testa Profil indeks emocija (PIE)
Da bismo utvrdili da li je razlika po polu u obe grupe ispitanika znaajna
(uzorak nije ujednaen po polu, nego samo po uzrastu), odredili smo frekvence
ena i mukaraca u uzorku i nali da je uzorak sastavljen od 30% mukaraca i 70%
ena.
Hi-kvadrat testom je utvreno sledee:
Hi-kvadrat test za kontrolnu grupu, kojim je testirana znaajnost razlike po
polu ispitanika nije statistiki znaajan, tj. ne postoji statistiki znaajna razlika u
polu ispitanika u kontrolnoj grupi. Hi-kvadrat test za kriterijumsku grupu je
statistiki znaajan. Moemo da kaemo da postoji statistiki znaajna razlika po
polu u kriterijumskoj grupi, tj. instruktori joge su u znaajno veoj meri enskog
pola. Hi- kvadrat test za razliku izmeu broja ena u kriterijumskoj i kontrolnoj
grupi nije statistiki znaajan. Hi- kvadrat test za razliku izmeu broja mukaraca
u kriterijumskoj i kontrolnoj grupi je statistiki znaajan, tj. u kontrolnoj grupi
postoji znaajno vei broj mukaraca nego u kriterijumskoj.
Kao mera zavisne varijable, za svaku grupu ispitanika beleene su
aritmetike sredine na osam dimenzija PIE testa. S obzirom da je nacrt istraivanja
varijansni, za statistiku obradu podataka primenili smo analizu varijanse.
Statistika znaajnost rezultata je testirana t-testom.
Da bi se utvrdilo da li postoje znaajne polne razlike na ispitivanim
varijablama uraena je analiza varijanse izmeu polova.
Tabela 1. Deskriptivna statistika ispitivanih varijabli po polu

Reprodukcija
Inkorporacija
Nekontrolisanost
Samozatita

pol

Mukarci
ene
Mukarci
ene
Mukarci
ene
Mukarci
ene

18.00
42.00
18.00
42.00
18.00
42.00
18.00
42.00

44

Aritmetika
sredina
84.72
87.74
73.94
77.14
60.28
63.21
47.00
47.71

Standardna
devijacija
13.34
13.49
20.36
14.51
17.36
15.33
15.88
15.17

Deprivacija

Mukarci
ene

18.00
42.00

35.56
31.67

16.62
13.28

Opozicionalnost

Mukarci

18.00

31.28

9.19

ene
Mukarci
ene
Mukarci
ene
Mukarci
ene

42.00
18.00
42.00
18.00
42.00
18.00
42.00

29.81
41.28
51.07
36.56
29.14
68.67
71.62

13.88
12.15
13.52
14.08
12.07
10.08
8.66

Eksploracija
Agresivnost
BIAS

Tabela 2. Znaajnost razlika izmeu mukaraca i ena

Reprodukcija
Inkorporacija
Nekontrolisanost
Samozastita
Deprivacija
Opozicionalnost
Eksploracija
Agresivnost
BIAS

T
-0.796
-0.691
-0.653
-0.165
0.963
0.411
-2.764
2.073
-1.152

T-test za nezavisne uzorke

df
Znaajnost
58
0.429
58
0.493
58
0.516
58
0.87
58
0.34
58
0.683
35.648 0.009
58
0.043
58
0.254

Kao to se vidi u tabeli, razlike na dve dimenzije izmeu ena i mukaraca

dobijene analizom varijanse su statistiki znaajne. Analiza varijanse izmeu
polova pokazuje da postoji statistiki znaajna razlika izmeu ena i mukaraca na
dimenziji eksploracija ene imaju znaajno vei skor na ovoj dimenziji. Na
dimenziji agresivnost pokazalo se da mukarci imaju znaajno vei skor od ena.
Analiza varijanse izmeu grupa je uraena da bismo utvrdili da li postoji
statistiki znaajna razlika izmeu kriterijumske grupe instruktora joge i
kontrolne grupe ispitanika koji ne praktikuju joga tehnike, na dimenzijama PIE
testa.

45

Tabela 3. Aritmetike sredine i standardne devijacije ispitivanih varijabli po

grupama

Reprodukcija
Inkorporacija
Nekontrolisanost
Samozastita
Deprivacija
Opozicionalnost
Eksploracija
Agresivnost
BIAS

Grupa

Kontrolna grupa
Instruktori joge
Kontrolna grupa
Instruktori joge
Kontrolna grupa
Instruktori joge
Kontrolna grupa
Instruktori joge
Kontrolna grupa
Instruktori joge
Kontrolna grupa
Instruktori joge
Kontrolna grupa
Instruktori joge
Kontrolna grupa
Instruktori joge
Kontrolna grupa
Instruktori joge

30.00
30.00
30.00
30.00
30.00
30.00
30.00
30.00
30.00
30.00
30.00
30.00
30.00
30.00
30.00
30.00
30.00
30.00

Aritmetika
sredina
86.33
87.33
77.83
74.53
62.00
62.67
45.43
49.57
37.00
28.67
29.90
30.60
44.23
52.03
34.80
27.93
68.83
72.63

Standardna
devijacija
12.38
14.55
12.76
19.40
16.38
15.63
17.28
12.89
12.64
14.91
10.16
14.81
11.73
14.75
13.14
12.21
9.60
8.34

Tabela 4. Znaajnost razlika izmeu kriterijumske i kontrolne grupe

Reprodukcija
Inkorporacija
Nekontrolisanost
Samozastita
Deprivacija
Opozicionalnost
Eksploracija
Agresivnost
BIAS

T-test za nezavisne uzorke

T
df
Znaajnost
-0.287
58 0.775
0.778
58 0.44
-0.161
58 0.872
-1.05
58 0.298
2.335
58 0.023
-0.214
58 0.832
-2.267
58 0.027
2.097
58 0.04
-1.636
58 0.107

Analiza varijanse izmeu grupa (instruktora joge i ispitanika koji ne

vebaju jogu) pokazuje da postoji statistiki znaajna razlika na dimenzijama

46

deprivacije, eksploracije i agresivnosti. Deprivacija je u veoj meri izraena u

kontrolnoj grupi, kao i agresivnost, dok je eksploracija u veoj meri izraena kod
instruktora joge. Znaajne razlike na Deprivaciji se mogu pripisati uticaju
posmatranog faktora, dok se razlike na eksploraciji i agresivnosti mogu pripisati i
polu: agresivnost je vea kod mukaraca, a eksploracija kod ena (kojih u
kriterijumskoj grupi ima znaajno vie nego u kontrolnoj).
Na varijablu agresivnost utiu oba faktora (i pol i grupa) ali odvojeno,
nezavisno. Nalazi su pokazali da izmeu ovih faktora ne postoji interakcija.
Na varijablu eksploracija utiu oba faktora, i to interreagujui meusobno,
odnosno njihov uticaj nije nezavisan, oni deluju zajedno to se vidi iz nalaza da
postoji interakcija izmeu faktora na ovoj varijabli.
Prema Pluikovim nalazima, deprivacija je u proseno pozitivnim
korelacijama sa agresijom i eksploracijom 10 . Takoe, dimenzija agresije je u
visoko negativnoj korelaciji sa dimenzijom eksploracije 11 , to se pokazalo i u
ovom istraivanju. Ispitanici koji ne vebaju tehnike joge imaju vii skor na
dimenziji agresiji, a nii na eksploraciji, dok je kod instruktora joge obrnuto.
Interkorelacije izmeu dimenzija PIE u kontrolnoj grupi pokazuju
statistiki znaajnu negativnu korelaciju izmeu deprivacije i samozatite. U grupi
instruktora joge ispoljila se statistiki znaajna negativna korelacija izmeu
deprivacije i orijentacije.
Diskusija
Osnovna ideja istraivanja je bila da se utvrdi da li postoji povezanost
izmeu praktikovanja tehnika joge u kontinuitetu tokom dueg vremenskog
perioda, zbog ega su za subjekte u istraivanju uzeti instruktori joge i osobe koje
ne vebaju jogu, i naina prevladavanja stresa. Pretpostavili smo da svakodnevno
praktikovanje tehnika joge asana, tehnika disanja, meditacije i relaksacije
omoguava bolju amortizaciju stresa u svakodnevici. Ispitanicima je zadavan test
Profil indeks emocija (PIE).
Dosadanja istraivanja (Orneesh, D., 2007) pokazuju da postoji korelacija
izmeu praktikovanja tehnika joge, vegetarijanske ishrane i tehnika relaksacije
koje obuhvataju i vebe disanja, i zdravstvenog stanja pacijenata sa oboljenjima
srca, da joga i meditacija igraju ulogu (Benson, H., 2000) u smanjenju stresa,
poboljanju regulacije emocija i usporavanju efekata starenja mozga.
Rezultati ovog istraivanja pokazuju da praktikovanje tehnika joge zaista
moe da bude povezano sa nainom reagovanja na stres.
Postoji znaajna razlika u skorovima na tri dimenzije kod ove dve grupe ispitanika,
to su deprivacija, agresija i eksploracija, koje su po Pluikovim nalazima u
proseno pozitivnoj korelaciji.

10
11

Kosti, P. (2003). Prirunik PIE JRS, Beograd, Drutvo psihologa Srbije.

Kosti, P. (2003). Prirunik PIE JRS, Beograd, Drutvo psihologa Srbije.

47

U ovom istraivanju se pokazala statistiki znaajna razlika izmeu

mukaraca i ena na dimenzijama agresije i eksploracije, kao u razlika izmeu
kriterijumske i kontrolne grupe na dimenziji deprivacije.
Posebno znaajni rezultati u ovom istraivanju su oni koji pokazuju
znaajnu razliku izmeu dve grupe ispitanika na dimenziji deprivacijae, nezavisno
od pola ispitanika. Rezultati pokazuju da kod osoba koje ne vebaju joga tehnike
postoji izraenija potitenost, tuga i drutvena deprimiranost, nezadovoljstvo
sobom i ivotnim perspektivama nego to je sluaj kod instruktora joge. Oni
takoe oseaju veu emotivnu tenziju i unutranju prazninu, besmisao sadanjosti i
nedostatak perspektive u budunosti i vie potiskuju tekoe i konflikte umesto da
ih reavaju. Instruktori joge su u veoj meri zadovoljni svojom psiholokom
situacijom to je pretpostavka oseanja sree i ispunjenosti. Osoba u takvom
emotivnom stanju e biti spremnija da adekvatno reaguje na stresne situacije i da
sa njima lake izlazi na kraj.
Osobe koje imaju vei skor na dimenziji agresije pokazuju veu sklonost
ka svai, otporu i gnevu, destrukciji. Neretko visoku agresiju pokazuju osobe koje
ive u svetu ideja i zanemaruju stvarnost. Meutim, visoka agresija je znak i
prirodne i zdrave ekspanzivnosti, potrebe za rastom i izraavanjem sebe i svojih
potencijala, i siguran znak da e ta osoba braniti svoja prava kad je to potrebno.
Visoko agresivne i destruktivne osobe sklone svai e tee ostajati funkcionalne u
stresnim situacijama. Ako agresiju razumemo kao osobinu koja oznaava
asertivnost (zauzimanje za sebe i svoja prava bez ugroavanja drugih ljudi),
ovakve osobe e se oekivano bolje adaptirati na stresne situacije.
S obzirom na to da se u ovom istraivanju pokazalo da postoji znaajno vei broj
mukaraca u kontrolnoj grupi, ne moemo da tvrdimo da je odsustvo praktikovanja
joga tehnika povezano sa visokim skorom na dimenziji agresije.
Rezultati grupe instruktora joge pokazuju snienu agresiju i visok skor na
dimenziji eksploracije, odnosno ivotnu potrebu za shvatanjem i upoznavanjem
svoje okoline zbog oekivanja da e se veim znanjem bolje funkcionisati. Ove
osobe koriste ivotno iskustvo da bi lake izale na kraj sa spoljanjim
dogaanjima. To su adekvatne i dobro uravnoteene linosti sa solidnom
samokontrolom, izvravaju akcije na duge staze, spremne su da dugo ulau napor
da bi dole do cilja. Intelektualnim naporom mogu uspeno da kontroliu svoju
psihopatologiju.
S obzirom na to da se u ovom istraivanju pokazalo da postoji znaajno
vei broj ena u kriterijumskoj grupi, ne moemo da tvrdimo da je praktikovanje
tehnika joge povezano sa visokim skorom na dimenziji eksploracije.
Grupa ispitanika koja ne veba joga tehnike pokazuje nizak skor na
dimenziji
eksploracije
to
oznaava
retko
planiranje
budunosti,
dezorganizovanost u miljenju i aktivnostima, a esto je i znak nedostatka uvida u
sebe i svoju situaciju. Da bi u ovom istraivanju moglo da se zakljui da je ovo
povezano sa nevebanjem tehnika joge, potrebno je u ponovljenom istraivanju
kontrolisati varijablu pol. Jedino se o razlici na varijabli deprivacije moe
zakljuivati bez sumnje jer na ovu varijablu pol nema uticaja.

48

Praktikanti joga tehnika i meditacije stiu vei uvid u svoju percepciju,

reakcije i ponaanje u ivotnim situacijama. Kroz vebanje panje, ui se svesno
odgovaranje na stresne situacije u svojoj svakodnevici.
Zakljuak
Istraivanje je potvrdilo da praktikovanje tehnika joge, ukljuujui telesne
vebe joge, tehnike disanja, meditaciju i relaksaciju, doprinose boljem snalaenju
u stresnim situacijama koje ine ivotnu svakodnevicu.
Praktikovanjem tehnika joge postie se vea emotivna uravnoteenost,
odsustvo doivljaja uskraenosti i destrukcije, zadovoljstvo sobom, oseanje
smisla ivota, poznavanje sopstvenog naina reagovanja kroz usredsreivanje
panje na deavanja u svom telu, usporavanje i produbljivanje disanja, sklad
disanja i pokreta, telesnu i mentalnu relaksaciju.
Na taj nain se podstie i okrenutost sadanjosti, utemeljnost u realnosti i
perspektivno posmatranje budunosti.
Literatura
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.

Andrijaevi, G. (1976): Upaniade: sveti spisi starih Indijaca. Osijek, Glas Slavonije.
Benson H. (2000): The relaxation response updated and expanded (25th the anniversary
edition) New York: Avon.
Benson, H.; Wallace, R. K. (1972): The Physiology of Meditation. Scientific American.
Vol. 226, No 2, 84-90.
Cooulter, H.D., McCall, T. (2001): Anatomy of Hatha Yoga: A Manual for Students,
Teachers and Practitioners, Indianapolis, Body and Breath.
Kosti, P. (2003). Prirunik PIE JRS. Beograd, Drutvo psihologa Srbije.
Lazar SW, Bush G, Gollub RL, Fricchione GL, Khalsa G, Benson H. (2000). Functional
brain mapping of the relaxation response and meditation. Neuroreport 2000; II: 1581-5.
Lazarus, R.S., Folkman, S. (2004). Stres, procjena i suoavanje, Jastrebarsko, Slap.
Lizbet, A. (196x). Uim jogu, Zagreb, Sportska tribina.
Nedi, O., Filipovi, D., Solak Z. (2001): Profesionalni stres i kardiovaskularne bolesti kod
zdravstvenih radnika, Novi Sad, Medicinski pregled.
Niki, G. (2009): Uvod u psihologiju menadmenta. Novi Sad, Cekom.
Niki, P. (1994): Tajne samousavravanja, Beograd, Akademija samousavravanja.
Niki, P. (2007): Povezanost vrednosnih orijentacija i preferencija ivotnih stilova
menadera i korporativne kulture, Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici, br.18, Subotica.
Niki, P. (1999): Prirunik za kurs za instruktore joge, Beograd, Akademija
samousavravanja.
Ognjenovi, P., korc, B., (2005): Nae namere i oseanja: uvod u psihologiju motivacije i
emocija, Beograd, Gutenbergova galaksija.
Ornish, D. (2007): The spectrum: a scientificaly proven program to feel better, live longer,
loose weight and gain health
Patanali (1977): Izreke o jogi. Beograd, BIGZ.
Svami Vinu Devananda (2005): Hata joga pradipika. Beograd, Babun.
Vlajkovi, J. (1992): ivotne krize i njihovo prevazilaenje, Beograd, Nolit.
Vujinovi, M. (2009): Antistresni program u funkciji menadmenta ljudskih resursa,
diplomski rad, Alfa univerzitet, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Beograd.
www.yogasavezsrbije.com (pristup: septembar 2009.)

***

49

EFFECTS OF YOGA PRACTICE ON OVERCOMING THE STRESS

Summary: In this article, the beneficial effects of yoga practicing to ability of
adequate stress response were analyzed. The initial hypothesis was that nondifficult yoga exercise, breathing techniques and relaxation lead to the better
tolerating of stressful life situations and to the overcoming of leaking of wellbalanced state and feeling of disability. All these benefits would lead to the better
insight in problem solving, possibility of energy restoring and efficiency in everyday's living. Also, the one acquires the better insight in its own perception,
reactions and behavior in life situations, which enables the overall overcoming the
stress.
The emotional condition of participants was evaluated using the instrument Profile
Index Emotion PIE (Plutchik and Kellerman, 1974), Yugoslav revision and
standardization (Kosti, 1997), which measures eight dimensions, and their scores
were compared along these dimensions. The research was conducted during 2009
with the sample of 30 yoga instructors and 30 persons that werent practicing
yoga techniques nor relaxation techniques, of both genders and different education
level, aged from 25 to 61.
Statistically significant differences between the group of yoga instructors and
group of participants not-practicing yoga techniques were noted, particularly in
three dimensions: Depravity, Aggressivness and Exploration. This research points
out that the following characteristics were more pronounced in the group of yoga
instructors: satisfaction with one's personality, feeling for sense of living, absence
of emotional tension, direction to the present, foundation in reality, and
perspective way of looking to the future. We could conclude that practicing yoga
techniques, including yoga asanas, breathing techniques, meditation and
relaxation, contribute to the better responding to stressful situations which became
daily challenge. Also, better emotional stability, absence of feeling of denying and
destruction, and conciseness on reaction principals were also achieved.
Key words: yoga, relaxation, stress, health, personality

50

Maja Pileti, dr Milanko abarkapa

Filozofski fakultet u Beogradu
Odeljenje za psihologiju
RAZLIKE U OSOBINAMA LINOSTI I MOTIVACIJI ZA
REKREATIVNIM BAVLJENJEM JOGOM I FITNESOM KOD ENA
Rezime: Na osnovu mnogobrojnih istraivanja u psihologiji sporta prisutna je
paradigma da se struktura linosti sportista znaajno razlikuje od nesportista, kao
i shvatanje da postoje znaajne razlike meu sportistima koji se bave razliitim
sportovima. To je bila osnovna teorijska postavka i u naem istraivanju, gde smo
na uzorku od 160 ispitanika (ena rekreativaca) pokuali da utvrdimo postojanje
razlika u osobinama linosti, samopoimanju i motivaciji, uporeujui grupu onih
koje se bave hata jogom (80 ispitanica), sa onima koje se bave fitnesom (80
ispitanica).
U ispitivanju je koriena kraa forma testa linosti poznata kao Five Factor
Inventory (NEO-FFI), kojim se meri 5 bazinih dimenzija linosti prema Big-Five
modelu, zatim Inventar linosti DELTA-20 (Kneevi, 2008), kojim se procenjuje
10 modaliteta dezintegracije regulativnih funkcija, Instrument za procenu
funkcionisanja samoevaluativnog sistema GENSEL-40 (Opai, 1995) i Upitnik za
ispitivanje motivacije u sportsko-rekreativnim aktivnostima (autora Keith
Johnsgard, prema Mikalaki M., 1995), koji obuhvata listu od 10 ustaljenih motiva
za upranjavanje sporstko-rekreativnih aktivnosti.
Rezultati istraivanja pokazuju da postoje statistiki znaajne razlike u sva tri
ispitivana psiholoka domena izmeu dve posmatrane grupe ispitanika. U domenu
bazine strukture linosti ispitanice koje se bave jogom u odnosu na ispitanice
koje se bave fitnesom imaju statistiki znaajno vie skorove na dimenziji
Otvorenosti, kao i statistiki znaajno nie skorove na dimenziji Neuroticizma. U
domenu samopoimanja ili self-koncepta je naeno da ispitanice koje se bave
jogom u odnosu na ispitanice koje se bave fitnesom imaju statistiki znaajno nie
skorove na subskali Mizantropije. U strukturi motivacije za fizikim vebanjem je
utvreno da kod ispitanica koje se bave jogom u odnosu na ispitanice koje se bave
fitnesom u veoj meri su zastupljeni motivi sposobnosti i vitalnosti, dok su u
manjoj meri zastupljeni motivi mravljenja i lepote. Posmatrano u celini, dobijeni
rezultati pokaziju da struktura linosti i motivacije u znaajnoj meri odreuje vrstu
rekreativne aktivnosti i sporta kojim se pojedinci bave.
Kljune rei: rekreacija, joga, fitnes, crte linosti, self-koncept, motivacija.
Rekreacija i linost
Rekreaciju (lat. re-creatio okrepljenje, osveenje; razonoda, zabava;
ponovno stvaranje) definiemo kao delatnost koja se odvija u slobodno vreme, po

51

slobodnom izboru, uz dobrovoljno uee, a sve u cilju odmora, osveenja, zabave

i zadovoljenja potrebe za kretanjem, igrom i druenjem (Miti, 2001). Vrednosti
rekreativnih aktivnosti mnogobrojne su i ogledaju se u zdravstvenom, obrazovnovaspitnom, ekonomskom i socijalno-psiholokom znaaju (Blagajac M., 1992).
Uloga rekreacije je vana u svim periodima ljudskog ivota i u svim uzrastima, jer
doprinosi pozitivnim promenama u zdravstvenom, socijalnom i psiholokom
pogledu.
Psiholoki efekti rekreativnog vebanja su brojni i pozitivni, tako da se
prema dosadanjim istraivanjima, uglavnom navode sledei efekti: poboljanje
emocionalnog zdravlja, poboljanje raspoloenja i motivacije, povoljni uticaj na
emocionalnu i socijalnu prilagoenost, jaanje oseanja line vrednosti; smanjenje
agresivnosti, smanjenje opteg zamora, pozitivno dejstvo na stavove vezane za
rekreaciju, dobrobit fizikog vebanja ogleda se i u leenju manifestacija psihikih
poremeaja.
Motivacija za bavljenje rekreacijom je razliita i sve je vie u porastu.
Ljudi se rekreacijom bave da bi zadovoljili odreene potrebe zdravstvenog,
socijalnog, estetskog i/ili psiholokog karaktera. Posebno u oblasti rekreacije,
motivacija ima trojaku ulogu: odreuje vrstu aktivnosti, determinie istrajnost u
obavljanju, daje kvalitet oseanju uspenosti i zadvoljstva (to je na psiholokom
planu i najvanije). (Pajevi D., 2003) Motivacione podsticaje za SRA treba traiti
u samoj linosti kao i u faktorima spoljne sredine (ukljuujui pre svega: uslove
ivota u porodici, koli i na radnom mestu). Da su socio-demografski faktori dosta
uticajni na bavljenje sportom pokazali su, pored ostalog, i rezultati istraivanja
Havelke i Lazarevia (Havelka N. i Lazarevi Lj., 1981) i Galia (Gali M., 1995).
etiri osnovna razloga za uestvovanje u fitnes programima su: lepi fiziki izgled
(privlanost), zdravlje, psihiko blagostanje i mravljenje. Drugi znaajan rezultat
ovog istraivanja jeste da je kod vebaica samoprocena zdravlja i privlanosti bila
znaajno pozitivnija nego kod onih koje se time ne bave (orevi A., 2002).
Polazei od Maslovljevog modela motivacije, Mikalaki daje hijerarhiju
potreba za bavljenje SRA zdravih ljudi i invalida rada. Zavisno od karaktera
uzorka na kome se vre ispitivanja dobijaju se razlike u strukturi motiva za SRA.
Meutim, sva ta istraivanja ukljuuju jednu, reklo bi se, ustaljenu listu motiva
koji su obuhvaeni upitnikom za ispitivanje motivacije u SRA: zdravlje,
sposobnost, vitalnost, mravljenje, lepota, relaksacija, raspoloenje, druenje,
postignue i ivotni stil (Keith Johnsgard, San Jose State University, USA Journal
Sport Medicine, 1985, prema Mikalaki M., 1995).
Kada se analizira odnos izmeu osobina linosti i motivacije za bavljenje
SRA, u savremenim istraivanjima najee se uzima u obzir petofaktorski model
linosti, koji pripada oblasti psihologije linosti koja se bavi bazinom strukturom,
odnosno bazinim crtama linosti, pod kojima se podrazumevaju nekognitivni,
vremenski stabilni i invarijantni dispozicioni konstrukti koji mogu da objasne
najvei deo varijanse individualnih razlika. Petofaktorski model opisuje linost
polazei od individualnih razlika u ponaanju. Prema ovom modelu "linosni
hiperprostor" se moe definisati i opisati du pet bazinih dimenzija koje su

52

izvedene iz: analize jezika koja poiva na logici leksike hipoteze, komparacije i
reevaluacije empirijskih podataka sa razliitih upitnika linosti i skala opservacije,
rezultata faktorsko-analitikih studija samoopisa linosti i opisa od strane drugih.
Osnovnih pet faktora nazivaju se domenima. Oni pretpostavljaju skupine razliitih
kognitivnih, afektivnih i bihevioralnih dimenzija, koje mogu da se grupiu na
razliite naine. Ue crte, hijerarhijski nieg nivoa, koje blie odreuju sadraj
osnovnih domena, predstavljaju aspekte (facete). Pet osnovnih domena ini:
neuroticizam, ekstraverzija, otvorenost, saradljivost i savesnost i oni predstavljaju
obuhvatnu emu na osnovu koje je mogue proceniti emocionalnost osobe,
interpersonalne odnose, kvalitet iskustva, stavove i motivacione stilove. (uriJoi, D., Damonja-Ignjatovi, T. i Kneevi, G., 2004)
Psihoticizam kao crta linosti. Kneevi i saradnici (2005) prvenstveno
naglaavaju vanost konstrukta dezintegracije regulativnih funkcija (tj.
psihoticizma) za psihologiju individualnih razlika, s obzirom na to da celokupno
dosadanje iskustvo u bavljenju psihologijom individualnih razlika ukazuje da su
dezintegracioni fenomeni jedan od kljunih konstrukata (pored inteligencije i
Velikih pet) u ovoj naunoj oblasti. U konceptualnoj i operacionalnoj
rekonstrukciji line dimenzije, polo se od 26 skala stranih i domaih autora,
namenjenih merenju raznovrsnih simptoma psihoticizma, shizotipalnosti i
disocijacije. Faktorskom analizom na kraju je izdvojeno deset faktora koji
odreuju crtu psihoticizma ili dezintegraciju konativnih funkcija (Kneevi, G.,
2008), a to su: opta egzekutivna disfunkcija, perceptualna distorzija, pojaana
svesnost, depresija, paranoja, manija, socijalna anhedonija, zaravnjeni afekat,
somatoformna disregulacija i magijsko miljenje. Ovih deset dimenzija treba
tretirati kao modalitete koji snano konvergiraju ka jedinstvenoj optoj dispoziciji.
Predloeni model tvrdi da psihotini poremeaji predstavljaju ekstrem na
kontinuumu, pre nego diskretne fenomene, kako se inae tretiraju u medicini, i u
tom smislu se ovaj model slae sa Ajzenkovom konceptualizacijom psihoticizma.
Meutim, u smislu sadraja i operacionalizacije, ovaj i Ajzenkov model se
znaajno razlikuju, tanije, preklapanja su minimalna.
Samopoimanje (self-koncept). Meu osnovna svojstva linosti, pored
osobenosti, jedinstva, doslednosti, identiteta i zrelosti, spada i svest o sebi
(Pajevi, 2003). Slika o sebi ili samopoimanje podrazumeva organizovanu emu
iskustva koje osoba ima o sebi (Opai, 1995), a kao koncizna i
najsveobuhvatnija, ova definicija je uzeta kao polazna osnova u razmatranju u
ovom radu. Self-koncept se moe definisati kao ukupnost opaanja, misli,
oseanja, ocena i predvianja osobe o sebi kao iskustvenom objektu, kao uesniku
u interakciji sa fizikim i socijalnim okruenjem (Havelka, 2001) Fiziki self je
posebno vano svojstvo linosti za sportske aktivnosti. Termin telesna ema ili
fiziki self koristi se da bi se izrazio doivljaj sopstvenih telesnih karakteristika
i odnos pojedinca prema svom telu. Na izbor vrste sporta i procenu uspenosti
veoma utie doivljaj telesne eme. Bavljenje sportom poboljava doivljaj
fizikog selfa i samouspenosti.

53

Postojanje individualnih razlika u potrebi za bavljenjem SRA svedoi o

tome da inioci linosti (pa time i self-koncepta) determiniu motivisanost za
bavljenje rekreacijom. Samopoimanje igra vanu ulogu u objanjavanju motivacije
za uestvovanje ili neuestvovanje u SRA (Ulrich, 1978, prema Asci F.H., Kosar
S.N., Isler A.K., 2001). Postojea istraivanja pokazala su da to da li e osoba
vebati, sa kojom uestalou i koju rekreativnu aktivnost e izabrati, zavisi od
pojedinih aspekata doivljaja sebe. (Petkovi, S., 2007)
Joga kao sistem psihofizike kultivacije
Joga u indijskoj tradiciji, u irem smislu, predstavlja naziv za razliite
sisteme vebanja i psihofizike kultivacije, koji se razvijaju i vezuju uz pojedina
filozofska i religiozna uenja. U uem smislu, naziv jedne od 6 ortodoksnih kola
hinduistike filozofije ija je naela i uenje kodifikovao Patanali u Niski o jogi
(Yoga-sutra). Rana joga je bila ateistiki sistem (disciplina), a kasnije religijske
kole koristei razvojne blagodeti praktikovanja joge ukljuuju ideju boanstva
koristei je kao metod dostizanja njihovih religijskih ciljeva. Pojedini sistemi
stavljaju razliit naglasak na tri aspekta koja nalazimo u veini joga: energetsko
proienje kroz odgovarajui reim ivota i vebe, izmenu sistema vrednosti
(moralno usavravanje) i duhovno proienje uz ovladavanje psihikim
energijama (Prosvetina Mala enciklopedija, Beograd, 1986). U Izrekama o jogi
govori se o njenoj podeli: [Opta] Pravila [pravila ispravnog postupanja] (yama),
[naini pridravanja] ponaanja (nyama), [jogistike] poloaji tela (asana),
kontrola daha (pranayama), odvajanje od ulnih utisaka (pratyahara), sabranost i
postojanost [panje] (dharana), kontemplacija (dhyana) i usredsreenost [bia]
(samadhi) predstavljaju osam lanova [joge] (Patanali, Izreke o jogi, II knjiga,
29 aforizam). Re joga potie iz drevnog jezika sanskrit kojim se sluila
tradicionalna duhovna elita Indije - bramani. Joga zani jedinstvo ili
``integracija i disciplina, zbog ega se joga kao sistem naziva objedinjujua ili
integrativna disciplina. Joga traga za jedinstvom na razliitim nivoima tei da
sjedini polarnosti. Joga ukazuje da pojedinac nije telo, ve da je telo instrument
njegovog ja, ui da postoji energetska dimenzija bia u kojoj se reflektuju
misli, rei i oseanja; ui da postoji um: konkretni i apstraktni, da je konkretni um
proizvod kauzaliteta, te da postoji emocionalna dimenzija bia koja se naziva
ananda (blaenstvo). O praksi joge se govori i u Mahabharati, najslavnijem
pounom delu Bhagavadgita, uvrtenoj u 6. knjigu epa (VI. 23-40), otkrovenjem
vozara Krine, koji se prijatelju i velikom strijelcu Aruni pokazuje prvo kao
veliki uitelj joge, a napokon i kao sveobuhvatno boanstvo, te govori Pouj sada
to o tome ui joga. To e ti znanje raskinuti veze koje te sapinju uz delovanje. Za
jogu nema zaludna napora i za nju nema nikakvih prepreka. ak i malo ove vere i
mudrosti oslobodiete od velikog straha. i ...na ovome svetu postoje dva puta.
Jedan je samkhya, a to je joga znanja, a onaj je drugi joga delovanja. Osloboditi se
delovanja ne znai uzdravati se od svakoga dela jer pukim neradom nee se
domoi konanog osloboenja. (Mahabharata, (Bhagavadgita-Upanishad)) .

54

Pristupi joge se razlikuju samo po dominirajuem elementu. Svi pristupi

joge su integralni, sadre sve elemente o kojima Patanali govori u sutrama. Pet
najznaajnijih pristupa joge: hata joga, koja se bavi usklaivanjem energija, sastoji
se od poloaja (asana) i vebi u pokretu koje su usklaene sa disanjem, kao i vebi
disanja (pranajama) koje se uglavnom izvode u sedeem poloaju, neophodna je
osnova za dalji duhovni razvoj, ako ovek eli svesno da se kree tim putem. O
izboru govori Katha Upanishad (Yajur-veda (crna)) Ne dosee se Atman ni
poukom, ni umovanjem, niti estim sluanjem objave; samo koga on izabere,
jedino taj ga moe dosei, samo njemu Atman otkriva svoj pravi lik
(Upanishade, Katha Upanishad). Gjana joga - joga razluivanja i uvida; Bhakti
joga - joga predanosti Bogu; Karma joga - joga u akciji; Raja joga (Kraljevska
joga) - duhovni put koji vodi do realizacije upoznavanjem i upravljanjem umnim
procesima. Postoje i druge vrste joge, kojima se na odreen nain koriste opisane
joge: Nada joga koja se bavi usredsreivanjem na unutranji zvuk Nadu; Krija
joga joga proienja, podrazumeva provlaenje svesti kroz psihike kanale i
energetske centre, sinhronizovano sa dahom; Mantra joga koristi zvuk kao metod
proienja uma i oslobaanja od potisnutih impresija (samskare). Mantra je za
Bhakte ime Boga; Jantra joga usredsreivanjem na dijagrame (geometrijski
iskazane kosmike snage), usresreuju se energije u joginu, proiuje misaoni
svet, to stvara osnov za stapanje sa kosmikom sveu, ije su kosmike snage
iskazane putem Jantre; Kundalini joga nastavak je Hata joge, jer jo direktnije
upuuje jogina na tehnike osveenja i upravljanja energijama energetskih centara
(akre), izbalansirane energije preusmeri u sredinji energetski kanal (suumnu) i
individualnu svest rastvori u apsolutnoj svesti. Hata, Krija, Mantra, Jantra i
Kundalini joga ulaze u sastav veoma sveobuhvatnog i bogatog sistema Tantra
joge (u irem smislu). Postoje dve stvari koje su zajednike svim pristupima jogi svesnost i telesno, emocionalni i umno oputanje. Jogi ili jogin koji je istinski
ovladao jogom zove se majstor joge ili uitelj joge. Ako uitelj joge i poduava
druge (to ne rade svi), tradicionalno se naziva guru. Sanskritska re guru
bukvalno znai vaan. Prema tradicionalnim izvorima, slog gu oznaava
duhovnu tamu, dok je ru in uklanjanja. To znai da je guru uitelj koji vodi
uenika iz tame u svetlost.
Iako je joga nastala kao praktina disciplina namenjena samorealizaciji,
zbog svog holistikog pristupa poslednjih decenija se afirmisala prvenstveno na
Zapadu, kao preventivna, terapeutska, antistresna metoda vebanja. Najeih pet
naina upranjavanja joge danas su: kao metoda za odravanje fizike spremnosti i
mentalnog zdravlja; kao vrsta sporta; kao terapija za telo; kao sveobuhvatan stil
ivota; kao duhovna disciplina.
Hata joga. Sve grane joge tee istom cilju prosvetljenju. Hata joga
pristupa tom zadatku koristei telo kao dominantni medijum. Praktiari Hata joge
smatraju da ako telo nije proieno i pripremljeno na odgovarajui nain,
nemogue je dostii vie nivoe koncentracije, meditacije i proirenja svesnosti.
Preporuljivo je da se pone sa onom jogom koja omoguuje vladanje nad
sopstvenim telom. Naziv Hata joga potie od istine na kojoj se ovaj sistem zasniva.

55

ivot naeg tela poiva na pozitivnim i negativnim strujanjima i kada su ova

strujanja u potpunoj ravnotei mi uivamo savreno zdravlje. Na drevnom jeziku
Istoka, pozitivno strujanje je oznaeno slovom HA, to zapravo znai
SUNCE. Negativno strujanje se zove ``THA``, to znai MESEC. Sama re
joga ima dvostruko znaenje. S jedne strane ona znai spajanje, dok joj je
drugo znaenje jaram. Tako HATHA YOGA znai savreno poznavanje ovih
dveju energija, pozitivne energije Sunca i negativne energije Meseca, njihovo
spajanje u savrenom skladu i potpunoj ravnotei i sposobnost potpunog vladanja
ovim energijama, tj. upravljanjem naeg JA. Hata Joga nije sama sebi cilj, ve
je pre priprema za dostizanje viih stanja svesnosti. U bolesnom telu veoma je
teko razviti samosvest i uzdii um na vii stepen. Prvi stepen Hata joge ui nas
umetnosti da budemo zdravi! Tokom putovanja iz drevnih vremena u moderna,
Hata joga je pretrpela mnoge promene. Najznaajnije izmene odigrale su se u
poslednjih nekoliko decenija, uglavnom u svrhu prilagoavanja uenicima sa
Zapada. Osim Hata joge kao integralnog i sveobuhvatnog izvornog stila joge, sada
se pojavljuju stilovi koji dobijaju ime po uitelju koji je tom stilu udahnuo svoj
peat ili po kvalitetu koji taj uitelj izdvaja kao vodei (Vinijoga, Atanga,
Kripalu, Integralna, Sivananda, Ananda, Bikram, Kundalini i mnoge druge).
(Jesudijan, S, Joga i sport, 1981)
Fitnes kao sistem sticanja i odravanja dobre psihofizike forme
Pojam fitnes nije pogodno doslovno prevesti na srpski jezik, vieznaan je.
Pod tim pojmom razliiti autori podrazumevaju: sposoban, zdrav, gotov, dobar,
spreman, pogodan, itd. Iz navedenih znaenja se vidi da pojam FITNESS ili TO
BE FIT u sebi sadri nekoliko krupnih oblasti i aspekata ovekovog statusa, i to
su: fiziki, psiholoki i socioloki status. (Duan Miti, 2001) Termin fitnes sadri
predstavu o oveku dobro prilagoenom savremenom nainu ivota. Duh antike
Grke i njihovo poimanje unutranjeg duhovnog i spoljanjeg fizikog, da je telo
nosa duha i ako je ono slabo, slab je i duh, a pretoeno u savremeno, oznaava
opteprihvaen pojam, TO BE FIT. Termin fitnes je odomaen u svetu i kod nas, a
oznaava u uem smislu (dobro razvijene) fizike sposobnosti (engleski: physical
fitness ili samo fitness), a u irem smislu fiziku pripremu, odnosno itav pokret
rekreativnog vebanja u cilju popravljanja nivoa fizikih sposobnosti (u funkciji
zdravlja, fizikog izgleda, raspoloenja, itd). Treba pomenuti da se u svetu sve
ee koristi i termin wellness, koji je jo optiji pojam, a oznaava sveukupno
ljudsko blagostanje kome treba teiti, a u ijem ostvarivanju rekreacija uopte,
naroito rekreacija fizikim vebanjem, ima veoma vanu ulogu.
Fizika sposobnost (ili kondicija) je sposobnost da se izvri odreena
fizika aktivnost na zadovoljavajui nain (pri emu ograniavajui faktor ne sme
da bude nepoznavanje tehnike izvoenja odreene aktivnosti). Cilj fizike
pripreme jeste poboljanje fizike sposobnosti (fitnesa). Osnovno sredstvo u
fizikoj kulturi je fizika veba (odnosno fiziko vebanje), te je fiziko vebanje i
osnovno sredstvo fizike pripreme. Fizike sposobnosti predstavljaju sloen

56

sistem, pa je opravdano govoriti o njihovoj strukturi. Veina najpoznatijih autora

slae se skoro u potpunosti da strukturu opte fizie sposobnosti oveka ine
sledee sposobnosti: snaga, brzina, izdrljivost, gipkost i okretnost. U rekreaciji su
najvanije sledee fizike sposobnosti: aerobna izdrljivost, snaga i pokretljivost.
U fitnesu, izdrljivost (pre svega aerobna izdrljivost) je najvanija fizika
sposobnost. Izdrljivost je sposobnost da se odreena aktivnost vri due vremena
bez smanjenja efikasnosti (Zaciorski V. M., 1975).
Aerobno vebanje ukljuuje angaovanje velikih miinih grupa i traje
dovoljno dugo, tako da pospeuje rad kardiovaskularnog, respiratornog i drugih
organskih sistema, odnosno razvija aerobne sposobnosti vebaa. Tvorac aerobika
kao sistema vebanja je ameriki lekar i fiziolog Kenet Kuper. Najveu
popularnost i slavu doivela je glumica Dejn Fonda sa svojim programom
vebanja pod nazivom Trening (Workout). Aerobno vebanje uz muziku se moe
definisati kao relativno nov organizaciono-metodoloki vid vebanja, namenjen
prvenstveno enskoj populaciji, sastavljen da zadovolji potrebe ene za zdravljem,
lepim izgledom, aktivnou, druenjem, boljim raspoloenjem, itd. Aerobnim
vebanjem uz muziku, moe se ostvariti pozitivan uticaj na funkcionalne i
motorike sposobnosti, zdravlje, estetsku i socio-psiholoku komponentu vebaa.
U fitnesu se danas javljaju novi programi vebanja, koji se poslednjih
godina jednim imenom nazivaju grupni voeni programi. Pod tim imenom
podrazumevaju se programi vebanja razliiti po svom sadraju, nameni, upotrebi
rekvizita i sprava, ali isti po aerobnom reimu rada i grupnom voenju treninga, uz
zvuke muzike. Najee se praktikuju sledei oblici vebanja: step aerobik, aqua
aerobik, body sculpting ili body styling, body pump, kick boxing, tae-bo, spining,
latino, funky, hip-hop, salsa, afro, etno aerobik; jazzersize; low impact i dr. Za sve
ove programe, moemo kod nas jo uvek koristiti termin aerobik ili fitnes
programi. (Stojiljkovi, S. i sar., 2005).
Joga i fitnes se mogu posmatrati kao savremeni rekreativni oblici grupnog
voenog vebanaja u zatvorenim objektima. Iz predhodnog prikaza osnovnih
pojmova ova dva vida telesnog vebanja, joge i fitnesa, generalnih naziva za jedan
veoma irok dijapazon znaenja, vidimo da su oni svojevrsne celine za sebe, itavi
sistemi sa svojim nezavisnim istorijskim korenima, filozofskim postavkama,
teorijskim konceptima, teleologijom, praktinim aplikacijama, sopstvenom
terminologijom (koja je uglavnom vezana za jezike zemalja, (pra)postojbina,
odakle potiu), koji se razvijaju odvojeno bez tendencije meusobne komunikacije
(mada se sada javljaju izvesni eklektiki pokuaji integracije kroz kombinovane
programe kao npr. joga-pilates), da predstavljaju svojevrsne diskurzivne celine, te
da je poreenje po odreenim kriterijumima vanim za ovu oblast oblast
rekreacije, veoma teko napraviti bez odreenog nivoa pojednostavljivanja.
Moemo rei, jezikom analognim filozofiji nauke, da joga i fitnes predstavljaju
itave paradigme, koje su nesamerljive i gde bi iz perspektive jedne teko bilo
govoriti o drugoj.
Kao to je pokazano, svaki sistem ima vie vrsta, formi, naina, tehnika i
nivoa rada. Meutim, zajedniko za grupe polaznika ovih pravaca vebanja koji su

57

obuhvaeni u naem istraivanju, kao tipinim predstavnicima ovih sistema (Hata

joga i Fitnes programi), u savremenim uslovima, koji su u svom prepoznatljivom
obliku zastupljeni poslednjih 40-ak godina u svetu, kao i kod nas, jeste da su oni
rekeativne forme vebanja, koje se odvijaju u grupi, voene specifino
edukovanim instruktorom ili joga uiteljem, a sprovode se u zatvorenim objektima
(sportsko-rekreativnim, fitnes klubovima i joga centrima), koji obezbeuju
mogunost vebanja tokom cele godine (tj. svih godinjih doba). To je, pak, dalje,
i ono to ih razlikuje i od drugih vidova sprotsko-rekreativnih aktivnosti, koje se
mogu
odvijati:
sistematski
ili
nesistematski
(spontano/namerno,
organizovano/neorganizovano); individualno, grupno ili timski; sa ili bez
instruktora ili vodia; na otvorenom ili u zatvorenom prostoru; u postojeim ili
specijalno organizovanim prostorima; sa i bez rekvizita ili dodatne opreme; u
razliitim sredinama (voda, zemlja, vazduh); sa i bez virtualnih pomagala itd.
Predmet, cilj i metode istraivanja
Ideja ovog rada je da se sazna neto vie o psiholokim aspektima ove dve
specifine subpopulacije rekreativaca. Takoe, pretpostavlja se da bi dobijeni
rezultati donekle osvetlili razloge za izbor ovih, inae vrlo uestalih oblika
rekreacije kod ena.
Opti cilj sprovedenog istraivanja je bio ispitivanje postojanja razlika u
psiholokim svojstavima populacije ena-rekreativaca koje pohaaju jogu i fitnes
programe u dimenzijama linosti, self-koncepta i motivacije za fizikim
vebanjem. Dalje su se specifikovali ciljevi utvrivanja pomenutih razlika posebno
u svakom od prethodno pomenuta tri psiholoka domena, na varijablama inventara
NEO FFI (skraene verzije NEO PI-R testa) i DELTA-20, inventara GENSEL-40,
kao i u pogledu stepena izraenosti svakog od 10 motiva za bavljenje rekreativnim
aktivnostima (struktura motivacije). Na osnovu analize osnovnih koncepata joge i
fitnesa kao specifinih vidova fizikog vebanja, postavljena je generalna hipoteza
da e se razlike ispoljiti u psiholokim osobinama poklonika ovih pravaca
rekreacije.
Opti metod organizacije istraivanja je sistematsko-neeksperimentalno
istraivanje po modelu paralelnih grupa. Uzorak je inilo 160 ispitanica, sa po 80
ena rekreativaca koje pohaaju jogu i fitnes.
Ispitivane kontrolne varijable u ovom istraivanju su bile: godine starosti,
obrazovni status (struna sprema ispitanika), materijalni status, rekreativni sta
(duina bavljenja izabranom rekreacijom) i uestalost rekreativnog vebanja.
Nezavisne varijable su se odnosile na vrstu (tip) rekreacije koju subjekti
upranjavaju:
Joga (hata joga, tj. joga fizike discipline, koja obuhvata telesne vebe i vebe
disanja)
Fitnes programi (integralni aerobni programi, kojima se odrava i podie nivo
fitnesa u oblasti izdrljivosti, snage i elastinosti)

58

Zavisne varijable su obuhvatale dimenzije linosti (bazine crte linosti

prema modelu Big Five) definisane preko skorova na supskalama Inventara
linosti NEO FFI (skraene verzije NEO PI-R testa), koji meri 5 osnovnih domena
linosti:
NEUROTICIZAM,
EKSTRAVERZIJA,
OTVORENOST,
SARADLJIVOST i SAVESNOST. Pored toga, posebno je ispitivana dimenzija
psihoticizma (dezintegracija regulativnih funkcija) merena upitnikom DELTA20 (AF) Forma S, kojom se 10 modaliteta dezintegracije regulativnih funkcija
(Opta egzekutivna disfunkcija, Manija, Paranoja, Somatoformna disregulacija,
Pojaana svesnost, Perceptualna distorzija, Depresija, Zaravnjeni afekat, Magijsko
miljenje i Socijalna anhedonija) ocenjuju ukupnim skorom DELTA-tot, kao
merom na ovoj dimenziji.
Dimenzije self-koncepta su operacionalizovane preko 4 subskale Inventara
za procenu funkcionisanja samoevaluativnog sistema (GENSEL-40), koje mere:
sliku o sebi u razliitim domenima (fiziki, socijalni, intelektualni), opte
samopotovanje, eksternalnost i globalno (ne)poverenje u ljude.
Motivacija za fizikim vebanjem je operacijonalizovana listom od 10
ustaljenih motiva za upranjavanje SRA, ustanovljenom u dosadanjim
istraivanjima: zdravlje, sposobnost, vitalnost, mravljenje, lepota, relaksacija,
raspoloenje, druenje, postignue i ivotni stil.
Za obradu i analizu dobijenih podataka primenjene su metode deskriptivne
statistike, Hi-kvadrat test, t-test za nezavisne uzorke, analiza varijanse i kanonika
diskriminaciona analiza.
Rezultati i diskusija
Istraivanjem je utvreno da postoje statistiki znaajne razlike u sva tri
ispitivana psiholoka domena: u dimenzijama linosti, self-koncepta i strukturi
motivacije za fizikim vebanjem izmeu ena-rekreativaca koje se bave jogom i
fitnes programima, ime je potvrena opta hipoteza.
to se tie razlika u sloaju crta linosti, utvreno je postojanje statistiki
znaajnih razlika izmeu ena-rekreativaca koje biraju jogu i onih koje se odluuju
za neki od fitnes programa, na dve od pet varijabli inventara NEO FFI, tj. u
domenima otvorenost i neuroticiza, dok takve razlike nisu naene vezano za
dimenziju psihoticizam iz inventara linosti DELTA). (Slika 1)
Slika 1. Aritmetike sredine jogista i fitnes rekreativaca na pet dimenzija linosti
(NEO PI- R) i faktoru psihoticizam ( DELTA)

59

Naime, rezultati ukazuju na to da ispitanice koje se bave jogom u odnosu

na ispitanice koje se bave fitnesom imaju statistiki znaajno vie skorove na
dimenziji otvorenost i statistiki znaajno nie skorove na dimenziji neuroticizam,
kao i to da dimenzije otvorenost i neuroticizam predstavljaju najbolje prediktore
vrste rekreacije kojom se ispitanica bavi. Na ostalim dimenzijama (ekstraverzija,
saradljivost i savesnost) nema statistiki znaajnih razlika izmeu ove dve grupe
ispitanica.
Otvorenosti ka iskustvu, kao jedan od pet bazinih domena linosti,
pretenduje da objedini aktivnu imaginaciju, estetsku senzitivnost, intelektualnu
radoznalost, sklonost razliitosti i nezavisnom miljenju, radoznalost za zbivanja i
u intrapsihikom i u interpersonalnom polju. Visoka otvorenost nije nuno zdravija
i poeljnija, ve vrednost otvorenosti ili zatvorenosti zavisi od situacionih
okolnosti i u oba sluaja moe obezbeivati osobi dobru funkcionalnost u
socijalnom sistemu. Dalje, domen otvorenosti je povezan s obrazovnim statusom i
merama inteligencije, posebno s aspektom inteligencije koji se naziva
divergentnost miljenja, ali se u celini ne moe smatrati merom inteligencije. U
svetlu faktorske analize, kognitivne sposobnosti ine esti, nezavisni faktor.
Takoe, osobina otvorenost-rezervisanost u izvesnoj meri moe biti u relaciji sa
mehanizmima odbrane koje osoba preferira, ali injenice ne potvruju da se radi o
generalnoj defanzivnoj reakciji, ve o crti linosti.
Ova statistiki znaajna razlika na domenu otvorenosti ka iskustvu, gde
ispitanice koje se bave jogom postiu vie skorove u odnosu na ispitanice fitnesa,
govori u prilog toga da jogini kao subpopulacija rekreativaca u odnosu na vebae
fitnes programa ispoljavaju neto veu aktivnu potrebu za iskustvom samom po
sebi, kao i toleranciju prema onome to im nije blisko. Oni su potencijalno vie
radonaznali, netradicionalni, nekonvencionalni, s tendencijom preispitivanja
autoriteta, skloniji novini, intenzivnijem doivljavanju emocija. Otvorenost prema
idejama i vrednostima ne znai nuno neprincipijelnost ili nemogunost da se
pridravaju sistema vrednosti, onda kada su ga usvojili. U tom smislu bi fitnes
rekreativci u odnosu na jogiste imali veu tendenciju ka konvencionalnosti u
izgledu, ponaanju i sklonostima, preferirajui poznato u odnosu na novo,
priguenijih emocionalnih reakcija, ueg kruga interesovanja.
Neuroticizam kao bazini domen linosti treba razlikovati od pojma
neurotinosti i on podrazumeva generalnu tendenciju osobe da doivi negativne
afekte, da se destabilizuje i oteano adaptira na novine i stres. Dimenzija
neuroticizma je poznata jo od ranih radova Ajzenka i postavlja adaptibilnost i
emocionalnu stabilnost nasuprot neadaptibilnosti i emocionalnoj labilnosti. Osobe
visokih skorova sklone su razvoju psiholokog distresa, nerealistinim idejama,
ekscesivnim potrebama i udnjama, maladaptivnim koping odgovorima. Iako
visoke vrednosti na skali ne indikuju nuno psihopatologiju, individue sa klinikim
sindromima imaju visoke N vrednosti.
Kada poredimo dve grupe rekreativaca, ova statistiki znaajna razlika na
domenu neuroticizma, gde poklonici joge svojim skorom zauzimaju neto nie
mesto na ovoj dimenziji u odnosu na vebae fitnes programa, govori u prilog

60

mogue vee emocionalne stabilnosti, staloenosti, relaksiranosti i sposobnosti za

suoavanje sa stresom bez panine uznemirenosti jogista u odnosu na fitnes
vebae. Tako bi, vebaice fitnesa, s druge strane, kao grupa, pre bile sklone
doivljavanju snanijih, destabilizujuih emocija, iracionalnim idejama, slabijoj
kontroli impulsa i teoj adaptiranosti, u odnosu na jogistkinje.
Kada je u pitanju self-koncept, utvreno je postojanje statistiki znaajne razlike
na jednoj od etiri varijable inventara GENSE-L40, tj. na subskali mizantropija,
izmeu ena-rekreativaca koje biraju jogu i onih koje se odluuju za neki od fitnes
programa. (Slika 2)
Slika 2. Aritmetike sredine skorova jogista i fitnes rekreativaca na etiri subskale
inventara linosti GENSEL-40

Naime, ispitanice koje se bave jogom u odnosu na ispitanice koje se bave

fitnesom imaju statistiki znaajno nie skorove na subskali mizantropije. Na
ostalim supskalama (eksterni lokus kontrole,
globalno samopostovanje,
samoevaluacija) nema statistiki znaajnih razlika izmeu ove dve grupe
ispitanica. Takoe, podaci nedvosmisleno govore da je mizantropija najznaajniji
prediktor iz ove grupe varijabli, kada se za kriterijum uzme vrsta rekreacije kojom
e se ispitanica baviti.
Od etiri varijable merene inventarom GENSEL40, prve dve
(samoevaluacija, tj. slika o sebi u razliitim domenima i globalno samopotovanje)
predstavljaju operacionalizaciju deskriptivne i evaluativne komponente
samopoimanja, tj. self-koncepta, (Opai,1995), dok druge dve (eksterni lokus
kontrole i mizantropija, tj. globalno (ne)poverenje u ljude) predstavljaju
mehanizme za ouvanje globalne slike o sebi slino psihoanalitikim konstruktima
racionalizacije i projekcije.
Kada su u pitanju varijable koje predstavljaju mehanizme za ouvanje
globalne slike o sebi, dobijen statistiki znaajno nii skor na varijabli globalno
(ne)poverenje u ljude (mizantropija) ena koje se rekreativno bave jogom u odnosu
na one koje pohaaju fitnes asove, govori u prilog tome da vebaice joge kao
grupa pokazuju manju sklonost, u odnosu na vebaice fitnes programa, ka tome
da za sopstvene neuspehe krive druge ljude, kao i sklonost da se drugim ljudima
pripisuju negativne osobine. Drugim reima, one su manje sklone da u slubi
ouvanja globalne slike o sebi koriste projekciju kao mehanizam odbrane
(psihoanalitikim renikom reeno) u odnosu na fitnes vebae.

61

Dalja dvofaktorska analize varijanse ukazuje na postojanje statatistiki

znaajne interkacije izmeu efekata faktora vrsta rekreacije i materijalni status na
skoru na subskali samoevaluacije (Slika 3).
Slika 3. Interakcija efekata faktora vrsta rekreacije i materijalni status na
samoevaluaciju

Dok kod ispitanica koje se bave jogom nema velikih razlika u

samoevaluaciji u zavisnosti od visine prihoda, kod ispitanica koje se bave
fitnesom, jasno se pokazuje da skor na skali Samoevaluacija raste kako su prihodi
kod ispitanica vii.
U pogledu strukture motivacije za fizikim vebanjem utvreno je
postojanje statistiki znaajne razlike u stepenu izraenosti etiri od deset bazinih
motiva za upranjavanje rekreativnih aktivnosti, tj. SRA motiva: sposobnost,
vitalnost, mravljanje i lepota, izmeu ena-rekreativaca koje biraju jogu i onih
koje se odluuju za neki od fitnes programa. (Slika 4)
Slika 4. Aritmetike sredine skorova jogista i fitnes rekreativaca na varijablama
koje predstavljaju operacionalizaciju 10 ustaljenih motiva za upranjavanje
SRA

Naime, kod ispitanica koje se bave jogom u odnosu na ispitanice koje se

bave fitnesom, u veoj meri su zastupljeni motivi sposobnosti i vitalnosti, a u

62

manjoj meri motivi mravljenje i lepota. Vezano za ostale motive za upranjavanje

sportsko rekreativnih aktivnosti (zdravlje, relaksacija, raspoloenje, druenje,
postignue, ivotni stil) nema statistiki znaajnih razlika izmeu ispitanica iz dve
grupe. Takoe, diskriminaciona analiza potvruje da meu ispitanicama sa viim
skorovima na varijablama sposobnost i vitalnost, vie ima onih koje se bave jogom
nego onih koje se bave fitnesom, dok ispitanice koje imaju vie skorove na
varijabli lepota ee se bave fitnesom, nego jogom.
Ove dobijene razlike ukazuju na to da enama koje upranjavaju jogu, kao
grupi, vei podsticaj za vebanje predstavlja odravanje i podizanje funkcionalnih
i motorikih (fizikih) sposobnosti, kao i ouvanje radnih sposobnosti (tj.
zadovoljenje motiva telesne sposobnosti), te odravanje vitalnosti, produavanje
ivotnog i radnog veka, spreavanje ili ublaavanje opadanja funkcija organizma
(tj. zadovoljenje motiva vitalnosti), u odnosu na fitnes vebaice, kojima je to
takoe vano, ali u neto manjoj meri. S druge strane, enama koje poseuju
teretanu i fitnes klubove, upranjavajui fitnes programe, vie elana i podstreka za
vebanjem daje elja za regulisanjem telesne teine (mase), smanjivanjem
potkonog masnog tkiva i regulisanjem apetita (tj. zadovoljenje motiva
mravljenja), a to je delom u vezi i sa snanije izraenom motivaciom za
postizanjem lepog izgleda, estetski lepog tela, gracioznosti, vitke linije, skladnosti
izgleda i pokreta (tj. zadovoljenja motiva lepota), u odnosu na jogistkinje, kojima
je to takoe vano, ali u neto manjoj meri.
Utvreno je da postoji interakcija efekata faktora vrsta vebanja i
materijalni status na skoru na varijabli raspoloenje. Naime, kod ispitanica koje
imaju nie prihode, ispitanice koje se bave fitnesom imaju izraeniji motiv
raspoloenja. (Slika 5)
Slika 5. Interakcija efekata faktora vrsta rekreacije i materijalni status na motiv
raspoloenja

Istraivanje je takoe pokazalo da postoji interakcija efekata faktora vrsta

vebanja i uestalost vebanja na varijabli lepota. Kao to je ve reeno, ispitanice
koje se bave fitnesom imaju izraeniji motiv lepote nego ispitanice koje se bave
jogom, ali su ove razlike u veoj meri izraene kod ispitanica koje vebaju vie od
tri puta nedeljno, nego kod ispitanica koje vebaju jednom do tri puta nedeljno.

63

(Slika 6, levo). Isto tako postoji interakcija efekata faktora vrsta vebanja i
uestalost vebanja, na skor na varijabli relaksacija. Naime, kod ispitanica koje
vebaju vie od tri puta nedeljno, ispitanice koje se bave jogom imaju izraeniji
motiv za relaksacijom u odnosu na ispitanice koje se bave fitnesom. (Slika 6,
desno)
Slika 6. Interakcija efekata faktora vrsta rekreacije i uestalost rekreacije na motive
Lepote (levo) i Relaksacije (desno)

Kada se posmatraju rezultati naeg istraivanja u celini, u skladu sa

postavljenim ciljevima, moemo konstatovati da postoje statistiki znaajne
razlike izmeu dve posmatrane grupe ispitanika, tj. ena rekreativaca koje se bave
jogom i ena rekreativaca koje se bave fitnesom, u pogledu sva tri ispitivana
psiholoka domena linosti. Kada se posmatra bazina struktura linosti, ispitanice
koje se bave jogom u odnosu na ispitanice koje se bave fitnesom imaju statistiki
znaajno vie skorove na dimenziji otvorenosti, kao i statistiki znaajno nie
skorove na dimenziji neuroticizma. Razlike izmeu ove dve grupe ispitanica su se
delimino ispoljile i u pogledu samopoimanja ili self-koncepta. Naeno je da
ispitanice koje se bave jogom u odnosu na ispitanice koje se bave fitnesom imaju
statistiki znaajno nie skorove na subskali mizantropije. Struktura motivacije za
fizikim vebanjem je takoe u nekim aspektima razliita. Utvreno je da su kod
ispitanica koje se bave jogom u odnosu na ispitanice koje se bave fitnesom u veoj
meri zastupljeni motivi sposobnosti i vitalnosti, dok su u manjoj meri zastupljeni
motivi mravljenja i lepote. Na kraju, moemo zakljuiti da dobijeni rezultati ovog
istraivanja pokazuju da su linost i SRA povezani, odnosno da odreene osobine
linosti i struktura motivacije u znaajnoj meri odreuje vrstu rekreativne
aktivnosti i sporta kojim se pojedinci bave ili e se baviti.
Literatura:
1.
2.
3.
4.
5.

Andrijaevi, G. (1976): Upaniade: sveti spisi starih Indijaca. Osijek, Glas Slavonije.
Cox, R. H. (2005): Psihologija sporta, Naklada Slap, Zagreb.
Blagajac, M. (1994): Teorija sportske rekreacije, Logos, Titovo selo.
Gali, M. (1995): Kultura i fizika kultura, Svetovi, Novi sad.
Havelka, N. i Lazarevi, Lj. (1980): Motivacija za bavljenje sportom, Institut za fiziku
kulturu, Beograd.

64

6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.

Jankov, B. (1992): Psihologija samosvesti, Istraivako-izdavaki centar SSO, N.Beograd.

Jesudijan, S. i Hoj, E. (1982): Joga i sport, Saznanja, Beograd.
Kejn, E. D. (1984): Psihologija i sport, Nolit, Beograd.
Kneevi, G., T.Damonja-Ignatovi i D. uri- Joi (2004): Petofaktorski model linsti,
Centar za primenjuenu psihologiju, Beograd.
Kneevi, G. (2008): A Reconceptuelization of Psychosis Proneness as a Personality Trait,
University of Belgrade and International Aid Network, Belgrade (u pripremi).
Kuper, K. (1975): Novi aerobik, Institut za fiziku kulturu, Beograd.
Mahabharata, (Bhagavadgita-Upanishad).
Mikalaki, M. (1995): Komparativna analiza motivacije za bavljenje sportsko-rekreativnim
aktivnostima kod invalida rada i zdaravih ljudi, Doktorska disertacija, Fakultet fizike
kulture, Novi Sad.
Miti, D. (2001): Rekreacija, Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Beograd.
Opai, G. (1995): Linost u socijalnom ogledalu, Institut za pedagoska istraivanja,
Beograd
Pajevi, D. (2003): Psihologija sporta i rekreacije, Laktai: Grafomark, Beograd.
Patanali (1977): Izreke o jogi. Beograd, BIGZ.
Petkovi, S. (2007): Povezanost samopoimanja i motivacije za rekreaciju, Diplomski rad,
Filozofski fakultet, Beograd.
Pokrajac, B. (1992): Psiholoki smisao rekreacije, Godinjak 4, FFK, Beograd.
Stojiljkovi, S. (2005): Fitness, Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Beograd.
orevi, A. (2002): Fitness ili ta ene ele, Psihologija danas, 17, Ni.

***
DIFFERENCES IN PERSONALITY TRAITS AND MOTIVATION FOR
RECREATIONAL YOGA & FITNESS IN WOMEN
Summary: Based on numerous studies in sports psychology there is a paradigm
that the structure of personality athletes significantly different from non-athletes,
as well as understanding that there are significant differences among athletes
involved in different sports. That's the basic theory in our research setting, where
we have a sample of 160 respondents (female recreational) attempted to determine
the existence of differences in personality traits, and self-motivation, comparing
the group of those involved in hatha yoga (80 patients), with those dealing with the
fitness-om (80 patients).
The study used short form personality test known as the Five Factor Inventory
(NEO-FFI), which measures five basic dimensions of personality to the Big-Five
model of personality inventory and DELTA-20 (Knezevic, 2008), which assesses
10 modalities of disintegration regulatory functions, the instrument for assessing
the functioning of the system samoevaluativnog GENSEL-40 (Opacic, 1995) and
questionnaire for the examination of motivation in sport and recreational activities
(by Keith Johnsgard, according Mikalaki M., 1995), which includes the usual list
of 10 motives for the practice in sports and recreational activities.
The results show that there are significant differences in all three domains
investigated psychological observed between the two groups of subjects. In the
domain of basic personality structure of the respondents involved in yoga in
relation to the respondents involved in fitness have statistically significantly higher

65

scores on the dimension of Openness, as well as significantly lower scores on the

neuroticism dimension. In the domain of self or self-concept was found that the
subjects involved in yoga in relation to the respondents involved in fitness have
significantly lower scores on the subscales misanthropy. The structure of
motivation for physical exercise showed that the patients involved in yoga in
relation to the respondents involved in fitness to a greater extent are represented
motifs skills and vitality, whereas the less represented motifs Weight loss and
beauty. Viewed as a whole, the results show that the structure of personality and
motivation to a great extent determines the type of recreational activities and
sports which the individuals involved.
Key words: recreation, yoga, fitness, personality traits, self-concept, motivation.

66

Dr Megha Deuskar
Fakultet Ferguson
Puna, Maharatra, Indija
UVEANJE OTPORNOSTI NA STRES PRAKTIKOVANJEM JOGA
NIDRE
Rezime: U ovom istraivanju Yoga Nidr je izuavana zbog svoje delotvornosti u
redukciji stresa. Yoga Nidr se sastoji iz kreiranja odluke, duboke miine
relaksacije, vebi disanja i vizualizacija. Nasumino je izdvajano 95 zaposlenih
majki u eksperimentalnu (N = 42) ili u kontrolnu grupu bez podvrgavanja
tretmanu (N = 53). Eksperimentalna grupa je primila 30 sesija Yoga Nidr-e, u
periodu od preko mesec i po dana. Kao parametri stresa izabrani su: Smitov
inventar simptoma stresa, krvni pritisak, glukoza u krvi i hemoglobin. Uzete su
mere pre-testa kao i post-testa. Univarijantna analiza kovarijanse, uzimajui
rezultate pre testa kao prediktivne, pokazala je da su rezultati grupe koja je
praktikovala joga nidru bili znaajno nii od rezultata kontrolne grupe po nekoliko
parametara. Meu onima koji su pokazali razliku u tretmanu i na nivou stanja i na
nivou crta linosti su: pobuenost autonomnog nervnog sistema, deficit panje,
depresija i tenzija popreno-prugastih miia. Dva parametra Briga i
negativna emocija i Interpersonalni konflikt i bes pokazali su razliku samo na
nivou stanja. Krvni pritisak, sistolni i dijastolni, se smanjio, dok se nivo
hemoglobina poveao nakon terapije. Ipak, budui da je homogenost varijanse
bila naruena za neke od parametara na nivou stanja, tj. za brigu i negativnu
emociju, deficit panje, pobuenost autonomnog nervnog sistema i anksioznost,
tenziju popreno-prugastih miia, interpersonalne konflikte i bes i hemoglobin,
ovi rezultati moraju biti prihvaeni sa dozom opreza. Promenljivost u rezultatima
glukoze eksperimentalne grupe smanjila se nakon tretmana, dok u kontrolnoj nije,
kao to je bilo oekivano.
Kljune rei: joga,nidra, stres, otpornost, panja, bihejvioralna medicina.
U oblasti psihologije zdravlja, sve vea panja se usmerava na
bihejvioralnu medicinu, oblast istraivanja i prakse koja integrie bihejvioralne
tehnike sa naukom i primenom medicine u cilju promovisanja zdravlja i
prevencije, dijagnoze i leenja bolesti (Masters, Burish, Hollon & Rimm, 1987).
Veza izmeu stresa i bolesti je jasno utvrena sredinom prolog veka, nakon ega
su se istraivai okrenuli raznim tehnikama redukcije stresa kako bi otkrili da li
smanjenje umne napetosti vodi boljem zdravlju i poboljanom kvalitetu ivota
(Blumenthal & Emery, 1988). Meu mnogim tehnikama koje su ispitivane i koje
se i dalje ispituju zbog svojih obeavajuih rezultata, su: strategije joga relaksacije,
joga vebe, yoga meditacija, yoga tehnike upravljanja energijom i kognitivne
intervencije. Yoga Nidr je stari joga relaksacioni postupak, koji je izneo Swami

67

Satyananda Saraswati iz Biharske kole joge, Munger, Bihar, Indija. Duboka

miina relaksacija, opservacija daha i vizuelizacija su kljuni elementi ove
tehnike (Swami Satyananda Saraswati, 1998). Ova studija se bavi pokuajem da se
istrai delotvornost ove prakse u ublaavanju stresa.
Kontinuirana izloenost stresu utie na telo na bar tri naina: prvo, tako to
utie na centralni i periferni nervni sistem, drugo, na endokrini sistem, i tree, na
imuni sistem. Stres rezultira slabljenjem opte-telesnih biolokih funkcija zbog
neprekidnog izluivanja hormona povezanih sa stresom. Tokom vremena stresne
reakcije mogu izazvati propadanje tkiva poput krvnih sudova i srca. Na kraju
postajemo osetljiviji na bolesti (Cohen, Tyrell & Smith, 1991).
Joga relaksacija spada u najire istraivanu temu u oblasti alternativne
medicine koja se suprotstavlja efektima stresa. Tehnike relaksacije su u sutini
usmerene na smanjenje napetosti u centralnom kao i autonomnom nervnom
sistemu, dakle na obnavljanje ili pospeenje fizikog i psiholokog stanja
organizma.
Kako tano proces joga relaksacije funkcionie da bi se smanjio stres, nije
poznato. Ali moda najbolje teoretsko objanjenje dolazi od McGuigan (1984). On
kae da su um i telo dva kompleksna uzajamna sistema koji direktno utiu jedan
na drugi. Tako, kad god mislimo, poinjemo sa naprezanjem miia oiju i
govornih regiona. Kada proivljavamo emocije postoji tenzija u izvesnim
miiima tela. Dakle, uenjem kontrole miine tenzije, mi moemo da nauimo
da kontroliemo mentalnu aktivnost pa i emocije koje je prate, kroz promene u
aktiviranju neuromuskularnog kruga. Wolpe (1982) ukazuje na to da je u dubokoj
miinoj relaksaciji izazvano stanje u aktivnosti autonomnog nervnog sistema koje
je fizioloki suprotno anksioznosti. Dakle, u onoj meri u kojoj problemi koje osoba
ima potiu od anksioznosti, ona moe da naui da ih kontrolie kroz relaksaciju.
Trening joga relaksacije moe da se koristi kao lak i delotvoran metod u
praksi negovanja bolesnika. Nekoliko drugih studija su pokazale efikasnost
relaksacije u smanjenju aktivnosti simpatikog nervnog sistema (na primer,
Candill, Friedman & Benson, 1987; Davison, Williams, Nezami, Bice &
DeQuattro, 1991; Deabler et al., 1973; Jacob, Chesney, Williams, Ding & Shapiro,
1991; Hoffman, et al., 1982; Nakao et al., 1997; Sanderlin, 1991). Sama
relaksacija je pokazala da ima pozitivan efekat na funkcionisanje imunog sistema u
starijoj populaciji, po Kiecolt-Glaser-u i kolegama (Kiecolt-Glaser i saradnici,
1985). Dejstvo humora i smeha na imuni sistem i otpornost na stres takoe
privlae panju (Berk i drugi, 1989).
Nekoliko studija je podralo ulogu relaksacionog treninga bilo koje vrste,
koju on ima u leenju anksioznosti. U jednoj studiji, trening progresivne i
imaginativne relaksacije je korien za osobe sa subjektivnom anksioznou.
Starije osobe izloene bilo kojoj od ova dva postupka relaksacije pokazale su
znaajan napredak u rezultatima linog funkcionisanja (Scogin i saradnici, 1992).
Progresivna miina relaksacija, joga poloaji i vizualizacija su metode koje
podstiu stanje oputenosti. Ispitanici koji su u studiji uestvovali u vebama

68

relaksacije izjavili su da su bili smireniji i u mogunosti da se lake izbore sa

anksioznou (Khasky & Smith, 1999).
Sistematsko oputanje pomae ispitanicima da naue umetnost oputanja
miia, koji uglavnom ostaju blago stegnuti tokom celog dana, stvarajui tako
zamor. Kada ispitanici usavre umetnost voljne relaksacije, oni to mogu primeniti i
na druge situacije koje stvaraju stres. Ovo je jedan od glavnih razloga zato
ispitanici prijavljuju smanjen nivo stresa nakon obuke u umetnosti relaksacije.
Pored toga, proces vizualizacije im pomae da zamisle pozitivne i oputajue
scene, uz pomo ega se smanjuje nivo stresa. Tsai (1993) je, na primer, prijavio
pozitivne rezultate treninga relaksacije, kombinujui meditaciju i voenu
vizualizaciju na lini doivljaj stresa kod kineskih bolniarki u velikim
univerzitetskim bolnicama na Tajvanu.
Yoga nidr: Poseban vid joga relaksacije
Prastari joga koncept u formi Joga Nidre je osmiljen kao voena tehnika
relaksacije za poetnike, kojima je oteano odravanje pasivne panje. Iskustvo
veine ljudi koji poinju da praktikuju meditaciju jeste da postoji automatizam
misli, to oteava da se doivi stanje centriranosti. Da bi se izbegla ova zamka,
postoji niz instrukcija koje vode praktiara u pravcu progresivno dubljih
relaksacionih stanja.
Teoretski Joga Nidra je zasnovana na starom joga modelu Pana Koshas
ili Pet slojeva. Po ovom modelu smatra se da svaki ovek ima 5 energetskih
slojeva ili omotaa. Spoljanji omota je telo Annamaya, zatim omota daha ili
vitalnosti Prnamaya, zatim omota uma (misli i oseanja) Manomaya, zatim
astralni ili psihiki Vijnamaya (smatra se da fenomeni kao to su telepatija,
vidovitost, predskazanja, itd. dolaze iz ovog sloja), i na kraju najsuptilniji nivo
iste svesti, nandamaya kosha.
Instrukcije, uvode u duboku miinu relaksaciju, praene opservacijom daha,
svesnou i oslobaanjem oseanja, kreativnom vizualizacijom i, na posletku,
doivljajem tiine. Praktiari se postepeno vraaju u normalno stanje budnosti.
Znaajan aspekt Joga Nidre je odluka ili Sankalpa. Odluka je kratka
pozitivna mentalna izjava koju praktikant treba da formulie na poetku
relaksacionog procesa, u odnosu na ono to on/a eli da ostvari ovom praksom.
Ciljevi praktiara joge mogu da budu u rasponu od oslobaanja zavisnosti, preko
postizanja dobrog zdravlja... Pretpostavlja se da sumnje i strahovi (koje se zovu
Vikalpas), koji su duboko ukorenjeni u nesvesnom umu, oveka ometaju da
ostvari svoje ciljeve. Za vreme praktikovanja joga Nidre um postaje tih i veoma
sugestibilan. Zato se posle kreativne vizualizacije od praktiara trai da se seti
formulacije svoje odluke. Ovo omoguava da odluka postane urezana u umu, to
dovodi do pozitivnih promena u ovekovom ivotu..
U prolosti je izveden vrlo mali broj studija koje su se bavile istraivanjem
mogunosti da Joga Nidra ublai stres, premda ova tehnika prastare discipline
joge, mnogo obeava. Neke studije su sprovedene sa studentima koji oseaju

69

anksioznost u odnosu na ispite, sa trudnim enama i alkoholiarima, ali veina nije

raena sa korienjem merodavnih i ekvivalentnih kontrolnih grupa.
Metod
Za uzorak ovog istraivanja izabrano je 95 udatih ena koje imaju decu i
rade kao uiteljice u osnovnim kolama. One su okupljene na dvomesenom
boravinom programu obuke za nastavnike. Nasumino su rasporeene ili u
eksperimentalnu grupu (N= 42) ili u kontrolnu grupu bez podvrgavanja terapiji (
N= 53). (U poetku je bilo 55 uesnica u svakoj grupi, ali podaci mogu biti
sakupljeni na 95 uesnica, budui da su neke od njih morale da napuste
istraivanje pre zavrnog testiranja). Sve uesnice su bile u starosnoj grupi od 30
do 45 godina. Sve su bile nieg socio-ekonomskog statusa i njihov rad je
ukljuivao iscrpljujui raspored predavanja i pored toga kune posete nepismenim
porodicama u cilju da se motiviu da poalju decu u osnovnu kolu. Jedan od
razloga zato nekoliko uesnica nije moglo da zavri program relaksacije je to su
patile od niskog krvnog pritiska i relaksacija je za njih bila kontraindikovana.
Instrumenti:
Kao psiholoka mera, uzet je Smitov inventar simptoma stresa (SSSI), koji
je razvio Jonathan C. Smith (2002) 12 . Ova mera je korieno kao pretest i post-test
mera. Ovaj inventar koristi pristup stresu kroz stanja i crte linosti. Postoji ukupno
70 stavki, 35 u kategoriji crta i 35 u kategoriji stanja. Postoji 6 supskala,
razvijenih iz zajednikih simptoma stresa koje su ljudi prijavili. Skala je zasnovana
na Smitovom inventaru simptoma stresa (Smith, 1992) i razvijena je kroz faktor
analize, tako da meri ee prijavljene simptome stresa. Standardizovana je na
uzorku od 952 studenta, 281 mukog studenta, 615 enskih i 56 neizjanjenih.
Prosena starost je bila 26.57, standardna devijacija 8.57. est kategorija simptoma
stresa su: briga i negativna emocija (BNE), pobuenost autonomnog nervnog
sistema i anksioznost (PANSA), deficit panje (DP), depresija (D), tenzija
popreno-prugastih miia (TPPM) i interpersonalni konflikt i bes (IKB). Svaka
supskala daje meru stanja i meru crte. Na svaku stavku mora da se da odgovor na
etvorostepenoj skali, u rangu od 1 do 4. Alfa pouzdanost za kategorije simptoma
proteu se od .76 do .89. Briga i negativna emocija: (alpha = .89), pobuenost
autonomnog nervnog sistema i anksioznost: (alpha = .80), deficit panje: (alpha
=.79), tenzija popreno-prugastih miia: (alpha = .76), depresija: (alpha =.79),
interpersonalni konflikt i bes: (alpha = .77).
Ova skala je prevedena na Marathi (lokalni jezik) metodom napred-nazad,
zbog boljeg snalaenja ispitanika ovog istraivanja. Skala je primenjena na uzorku

12

Smitov inventar simptoma stresa 2002, Jonathan C. Smith. Dobijena je dozvola za

prevod i korienje inventara samo za ovu studiju.

70

od 200 ljudi koji govore Marathi jezik, u gradu Puna, uzrasta od 30 do 45 godina,
100 mukaraca i 100 ena. Alfa pouzdanosti svake subskale su iznosile:
Briga i negativna emocija: (alpha = .89), pobuenost autonomnog nervnog
sistema i anksioznost: (alpha = .76), Deficit panje: (alpha = .73), tenzija
popreno-prugastih miia: (alpha = .72), Depresija: (alpha = .74), interpersonalni
konflikt i bes: (alpha = .58).
Fizioloke mere su bile: Krvni pritisak, nivo glukoze u krvi i hemoglobin.
Intervencija
Svi ispitanici su popunili Smitov inventar simptoma stresa. Uraeni su
pretestovi krvnog pritiska (u proseku su uzete tri mere po svakom uesniku),
glukoza u krvi (nasumino) i hemoglobin. Ispitanici koji su imali nizak krvni
pritisak su iskljueni. Tada su nasumino izabrani u eksperimentalnu ili kontrolnu
grupu.
Eksperimentalna grupa je primila 30 poluasovnih sesija Joga Nidre, koje
su sluali putem snimljenih audio traka sa enskim glasom. Instrukcije su
obuhvatale kreiranje odluka, duboku miinu relaksaciju, opservaciju disanja,
buenje senzacija topline i hladnoe, zadovoljstva i bola, teine i lakoe u brzom
nizu, kreativnu vizualizaciju, priseanje odluke i postepeno razbuivanje.
Kontrolna grupa nije primila nikakvu terapiju.
Obe grupe bile su ponovo testirane nakon jednog i po meseca inventarom
simptoma stresa, izmeren im je krvni pritisak, puls, glukoza u krvi i hemoglobin.
Nakon eksperimentalnog perioda imali su priliku da daju svoje komentare i dobiju
odgovore na dileme koje su imali.
Reim ishrane je bio jedinstven za obe grupe za vreme eksperimentalnog perioda.
Rezultati
Izvedena je univarijantna analiza kovarijanse, gde su rezultati pre-testa
uzeti kao prediktivni. Test homogenosti varijanse prediktivnih varijabli je izvren
da bi se proverilo da li su dve grupe bile ekvivalentne pre terapije.
Tabela 1. Preterapijska ekvivalentnost dve grupe
HOMOGENOST VARIJANSE PREDIKTIVNIH VARIJABLI
Izvor (Interakcija)
df
m.s.
F
sig
eta
grupa * BNETX
1
0.501
2.644
0.107
0.028
grupa * BNESX
1
1.281
6.606
0.012
0.068
grupa * DPTX
1
0.225
1.068
0.304
0.012
grupa * DPSX
1
1.098
5.539
0.021
0.057
grupa * PANSATX
1
2.03
0.000
0.999
0.000
grupa * PANSASX
1
2.203
15.448
0.000
0.145

71

grupa * TPPMTX
grupa * TPPMSX
grupa * DTX
grupa * DSX
grupa * IKBTX
grupa * IKBSX
grupa * BPSX
grupa * BPDX
grupa * HBX

1
1
1
1
1
1
1
1
1

0.805
3.029
1.254
0.015
0.008
2.36
274.12
189.253
1.253

2.515
8.427
3.341
0.041
0.04
15.454
2.602
3.138
5.549

0.116
0.005
0.071
0.841
0.843
0.000
0.110
0.080
0.021

0.027
0.085
0.035
0.000
0.000
0.146
0.028
0.033
0.057

Kao to je jasno iz gore navedene tabele, dve grupe su se meusobno

razlikovale po parametrima kao to su Briga i negativna emocija, Deficit panje,
Pobuenost autonomnog nervnog sistema i anksioznost, Tenzija poprenoprugastih miia, Interpersonalni konflikt i bes Depresija pre terapije. Bile su
ekvivalentne po svim drugim parametrima pre terapije.
Univarijantna analiza kovarijanse je izraunata da bi se proverila efikasnost
intervencije.
Tabela 2. Univarijantna analiza kovarijanse

TypeIII S.S
BNETY 0.639
BNESY 7.481
DPTY
1.859
DPSY
8.176
PANSATY 1.006
PANSASY 5.54
TPPMTY 4.192
TPPMSY 5.448
DTY
2.036
DSY
5.014
IKBTY
0.036
IKBSY
4.027
BPSY
3863.834
BPDY
1314.199
HBY
1.093

Df
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1

ANCOVA
m.s.
0.639
7.481
1.859
8.176
1.006
5.54
4.092
5.448
2.036
5.014
0.036
4.027
3863.834
1314.199
1.093

f
3.304
36.351
8.832
39.306
5.823
33.573
12.885
14.023
5.292
13.403
0.181
22.904
36.045
21.295
4.611

Sig.
0.072
0.000
0.004
0.000
0.018
0.000
0.001
0.000
0.024
0.000
0.671
0.000
0.000
0.000
0.034

B (YN) Eta
-0.166 0.035
-0.567 0.283
-0.282 0.088
-0.592 0.299
-0.207 0.060
-0.489 0.267
-0.427 0.123
-0.489 0.132
-0.295 0.054
-0.467 0.127
-0.039 0.002
-0.415 0.199
-12.92 0.282
-7.562 0.188
0.245 0.048

Univarijantna analiza kovarijanse je pokazala pad u rezultatima na svih 12

supskala inventara simptoma stresa praktikovanjem Joga Nidre, kao to se vidi iz

72

kolone koja pokazuje Beta za Joga Nidru. Znaajno smanjenje samoregistrovanog

stresa je pronaeno na svih 12 supskala, osim za subskalu briga i negativna
emocija (crta) i interpersonalni konflikt i bes (crta). Ali budui da su BNE, DP,
PANSA i TPPM bile subskale po kojima su dve grupe prvobitno bile nejednake,
teko je proceniti stvarni efekat terapije. Veliina efekta je bila mala do umerena
za sve parametre.
Krvni pritisak, kako sistolni (F (1,92) = 36.04, p < .01) tako i dijastolni (F
(1,92) = 21.29, p< .01) je pokazao znaajno smanjenje nakon terapije. Veliina
efekta je bila .282 i .188. Hemoglobin je pokazao porast u eksperimentalnoj grupi
(F (1,92) = 4.61, p < .05).
Rezultati glukoze su analizirani na drugaiji nain zato to je glukoza
krivolinijska varijabla. Joga i relaksacija se koriste kao terapeutsko sredstvo u
leenju dijabetesa. Tako se pokazalo da je i nizak nivo eera u krvi povezan sa
razdraljivou, umorom, deficitom panje i drugim simptomima. Budui da je
Joga Nidra proces koji pomae normalizaciju razliitih funkcija tela, bilo je
oekivano da e imati efekat i na normalizovanje funkcije pankreasa. Otuda je sa
Joga Nidrom bilo oekivano da se rezultati glukoze poveaju tamo gde su niski, a
da se smanje tamo gde su visoki. U statistikom smislu, varijansa u rezultatima
glukoze bi se smanjila u grupi pod terapijom nakon prakse, dok u kontrolnoj grupi
ne bi. Rezultati su podrali ovu hipotezu. Varijansa u grupi pod terapijom se
smanjila, dok se u kontrolnoj grupi poveala.
Diskusija
Uzorak izabran za ovu studiju inile su ene u starosnoj grupi od 30 do 45
godina. U studiji Thakar-a i Mishra-e (1999), o svakodnevnom stresu doivljenom
od strane zaposlenih i nezaposlenih ena razliitih starosnih grupa, utvreno je da
zaposlene ene starosne grupe od 34 do 43 godina doivljavaju maksimum stresa.
Zakljueno je da je suoavanje sa decom tinejderskog uzrasta, bolesni roditelji,
supruga, poveanje odgovornosti supruga kao i svoje odgovornosti na radnom
mestu, doprinelo tome da ova faza bude najstresnija u ivotima ovih radnih ena.
Ova studija je sprovoena u prilino dugom vremenskom periodu. Puna
duina kursa najrasprostranjenijeg oblika treninga relaksacije je Jakobsonov
trening progresivne relaksacije koji obuhvata ak 50 sesija. Skraen oblik treninga
progresivne relaksacije obuhvata 8 do 10 sesija. U meta-analizi studija relaksacije,
Hillenberg i Collins (1982) istiu da veina studija koje nisu uspele da pokau bilo
kakvu znaajnu razliku izmeu grupa nad kojima je sprovoen relaksacioni trening
i kontrolnih grupa nad kojima nije, su koristile u proseku samo 2.3 sesije. Studije
koje tvrde da postoji znaajna razlika koriste dva puta vie sesija. Oni su takoe
primetili da je samo 5.6 procenata svetskih studija o relaksaciji koristilo vie od 10
sesija. U ovoj knjizi o Joga Nidri, Swami Satyananda Saraswati (1998) kae da je
oko mesec dana redovnog praktikovanja Joga Nidre potrebno da bi se pokazale
bilo kakve znaajnije promene, bilo u linosti ili na fizikom aspektu. U ovoj

73

studiji, eksperimentalna grupa je prola 30 sesiija Joga Nidre tokom perioda od

mesec i po dana.
Rezultati pokazuju da je dolo do smanjenja stresa, kako u rezultatima
Smitovog inventara simptoma stresa, tako i u fiziolokim parametrima stresa koji
su bili testirani. Meu supskalama inventara simptoma stresa koje su pokazale
znaajno smanjenje, bili su: deficit panje (Crta), pobuenost autonomnog nervnog
sistema i anksioznost (Crta), tenzija popreno-prugastih miia (Crta), depresija
(Crta), (Stanje), sistolni krvni pritisak i dijastolni krvni pritisak. Efekat koji se
postie kroz stvarnu praksu Joga Nidre se dobro prenosi i van samog praktikovanja
i proiruje i na druge aspekte ivota.
Svi ostali fizioloki parametri krvni pritisak, kako sistolni tako i dijastolni, i puls
su pokazali jednaku promenu u obe grupe. I sistolni i dijastolni krvni pritisak su
pokazali znaajan pad nakon terapije. Ovo je u skladu sa drugim rezultatima
istraivanja (npr. Candill, Friedman & Benson, (1987), Sanderlin, (1991)) itd.
Puls je pokazao poveanje nakon terapije, ali to nije bilo statistiki
znaajno. tavie, veliina efekta je takoe mala. Delimina eta kvadrat je iznosila
samo .040, to znai da ovaj parametar ne bi mogao da objasni vie od 4 posto
varijanse zavisne varijable.
Rezultati pokazuju da se varijansa rezultata glukoze u grupi pod terapijom
smanjila nakon tretmana, dok u kontrolnoj grupi nije. Ovo je u skladu sa
formulisanom hipotezom. Budui da je ovo bila pilot-studija sa normalnim (bez
dijabetiara) uzorkom, interpretacija je ogledna i dalje paljivo istraivanje je
neophodno. Ali, ako se stres pokazao znaajnim, ako ne i uzronim faktorom u
razvoju dijabetesa, ova studija otvara iroki prostor za istraivanje, kako bi se
otkrilo da li relaksacija moe da smanji stres i time vrati normalno stanje
metabolizma glukoze.
Znaajno smanjenje simptoma stresa, kako onih koje ispitanik sam
registruje, tako i onih koji se nagovetavaju u fiziolokim parametrima,
nesumnjivo ukazuju na mogunost da joga relaksacija uestvuje u smanjenju stresa
i vraanju zdravlja. Ali ova studija nije bez svojih ogranienja. Pre svega, budui
da je uzorak ogranien na enske uesnike, rezultati ne mogu biti generalizovani i
na muku populaciju. Drugo, kontrolnoj grupi nije dat nikakav drugi zamenski
zadatak, tako da se efekat samog prolaska vremena ne moe iskljuiti. Najzad,
studija nije bila dvostruko slepa i stoga odreeni stepen uticaja prisustva terapeuta
na eksperimentalnu grupu ne moe biti iskljuen.
Nije bilo mogue kvalitativno istraivanje i naknadno praenje, budui da se grupa
razila uskoro nakon perioda terapije. Ali dublje studije sa fokusom na
individualne potrebe su definitivno neophodne.
Literatura:
1.

Berk, L.S., Tan, S.A., Fry, W.F., Napier, B.J., Lee, J.W., Hubbard, R.W., Lewis, J.E., &
Eby, J.C. (1989): Neuroendocrine and stress hormone changes during mirthful laughter.
American Journal of the Medical Sciences, 298, 390-396.

74

2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.

Candill, M., Friedman, R., & Benson, H., (1987): Relaxation therapy in the control of
bloodpressure. Bibliotheca Cardiologica, 41, 106-119.
Cohen, S., Tyrell, A.J., & Smith, A.P. (1991): Psychological stress and the susceptibility to
the common cold. New England Journal of Medicine, 325, 606-612.
Cohen, S., & Williamson, G.M. (1991): Stress and infectious disease in humans.
Psychological Bulletin, 109, 5-24.
Davison, G.C., Williams, M.E., Nezami, E., Bice T.L., & DeQuatro, V.L. (1991):
Relaxation, reduction in angry articulated thoughts and improvements in borderline
hypertension and heart rate. Journal of Behavioral Medicine, 14, 453-468.
Deabler, H.L., Fidel, E., Dillenkoffer, R.L., & Elder, S.T. (1973): The use of relaxation and
hypnosis in lowering high blood pressure. American Journal of Clinical Hypnosis, 16, ( 2),
75-83.
Hillenberg, J.B., & Collins, F.L. (1982): A procedural analysis and review of relaxation
training research. Behaviour Research and Therapy, 20, 251-260.
Hoffman, J.W., Benson, H., Arns, P.A., Stainbock, G.L., Landsberg, G.L., Young, J.B., &
Gill, A.(1982): Reduced sympathetic nervous system responsivity with the relaxation
response. Science, 215, 190-192.
Jacob, R.G., Chesney, M.A., Williams, D.M., Ding, Y., & Shapiro, A.P. (1991): Relaxation
therapy for hypertension: Design effects and treatment effects. Annals of Behavioural
Medicine, 13, 5-17.
Khasky, A. D., & Smith, J. C. (1999): Stress, relaxation states, and creativity. Perceptual &
Motor Skills, 88(2), 409-416.
McGuigan, F.J. (1984): Progressive relaxation: Origins, principles, and clinical
applications. In R.L.Woolfolk & P.M. Lehrer (Eds.), Principles and practice of stress
management. New York: Guilford Press.
Sanderlin, M.A., (1991): The effects of open focus meditation versus progressive muscle
relaxation on blood pressure, heart rate and peripheral skin temperature. Dissertation
Abstracts International, 52, 3(A), 807.
Scogin, F., Rickard, Henry C., Keith, S., Wilson, J., et al. (1992): Progressive and imaginal
relaxation training for elderly persons with subjective anxiety. Psychology & Aging, 7(3),
419-424.
Smith, J. C. (1992): Creative Stress Management. New York: Prentice-Hall.
Smith, J.C. (2002): Advances in ABC relaxation: Applications and inventories. New York:
Springer.
Swami Satyananda Saraswati (1998): Yoga Nidr. (6th ed.) Yoga Publications Trust:
Munger, Bihar, India.

***
IMPROVEMENT OF THE STRESS RESISTANCE ABILITY
THROUGH THE PRACTICE OF YOGA NIDRA
Summary: Relaxation procedures have been receiving growing attention and
interest of researchers in the field of health psychology. In the present study one
such procedure, Yoga Nidr, was studied for its effectiveness in reducing stress.
Yoga Nidr consists of resolve making, deep muscle relaxation, breathing
exercises and imagery. 95 working mothers were randomly assigned to an
experimental (N = 42) or a no treatment control group (N = 53). The experimental
group received 30 sessions of Yoga Nidr, over a one-and-a-half month period.
Smith Stress Symptoms Inventory, blood pressure, plasma glucose and
haemoglobin were selected as parameters of stress. Pre-test as well as post-test

75

measures were taken. Univariate Analysis of Covariance, holding pre-test scores

as covariates revealed that the Yoga Nidr group was significantly lower than the
control group on several parameters. Among those that showed a difference with
treatment at both State and Trait levels were Autonomic arousal, Attentional
deficit, Depression and Striated muscle tension. Two parameters, Worry and
negative emotion and Interpersonal conflict and anger showed a difference only at
the State level. Blood Pressure, Systolic and Diastolic decreased, while
Haemoglobin levels increased after treatment. However, since the homogeneity of
covariate variance assumption was violated for some of the parameters at the
State level, viz., Worry and negative emotion, Attentional deficit, Autonomic
arousal and anxiety, Striated muscle tension, Interpersonal conflict and anger and
haemoglobin, these results have to be accepted with caution. The variance of the
glucose scores of the experimental group reduced after treatment while that of the
control group did not, as was expected.
Key words: yoga, nidra, stress, resistance, attention, behavioral medicine.

76

Prim. dr Dubravka Nikolovski, MSc,

Prim. Mr. sc. med. dr Branislava Mati, 3Marina Nikolovska
1
Zavod za javno zdravlje Panevo
2
Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut
3
Centar za edukaciju i istraivanje u medicini, ekologiji i sociologiji (CERMES)
2

PROCENA VREDNOSTI NAUNIH ISTRAIVANJA JOGE U MEDICINI

Rezime: U poslednjoj deceniji joga je zauzela znaajno mesto u istraivakim
radovima u oblasti medicine. Cilj ovog rada je bio da proceni njihovu vrednost na
osnovu faktora uticaja asopisa u kojima su objavljeni i na osnovu citiranosti
autora. U metodologiji su koriene indeksne baze koje su dostupne preko
KoBSON servisa. Rezultati pokazuju da od 1130 pregledanih radova iz 160
razliitih asopisa, vodei je sa indijskog podruja, ali se on ne nalazi u Science
Citation Index-u. Sa neto manje objavljenih radova zastupljeni su prestini
medicinski asopisi sa IF veim od 30, kao to su Lancet i Nature.Vie od polovine
(57.9%) asopisa su u rangu prvih 30% u svojoj oblasti. Prema citiranosti, kao i
broju radova primat zadravaju autori iz Swami Vivekanada Yoga Research
Foundation, India. Zakljuak: potrebno je unaprediti edukaciju kako zdravstvenih
radnika u oblasti joge, tako i joga praktiara u oblasti metodologije naunog
istraivanja kako bi nauka joge dala pun doprinos u oblasti medicine.
Kljune rei: joga, medicina, validnost naunih istraivanja
Uvod
Nauka se u najirem znaenju identifikuje sa znanjem, ali nije svako
znanje nauno1. Osim naunog, znanje moe biti i zdravorazumsko (iskustveno),
estetsko, mitsko, religijsko, pogled na svet. Ono to nauno znanje izdvaja od
drugih znanja je da se do njega dolazi uz upotrebu nauno verifikovanih metoda,
da je ono sistematizovano, provereno, razvojno, objektivno i izraeno u formi
teorija i naunih zakona. Nauka je neprekidno kritiko traganje za istinom, a
upravo tim traganjem za istinom se bavi i joga.
Jedna od definicija joge govori da je ona nauka o zdravlju. Verovatno da
niko nikada nije dovodio u pitanje da li je medicina nauka. Na internet stranicama
naeg podruja moe se nai definicija da je Medicina nauka o bolesti, a joga
nauka o zdravlju2. Meutim, medicina obuhvata i oblasti kao to su preventivna
medicina, tradicionalna medicina, komplementarna, integrativna medicina,
kvantna medicina, narodno zdravlje, javno zdravlje i danas u svetu sve vie
popularnu Lifestyle medicine. Sve su ovo oblasti iji je fokus istraivanja i cilj
unapreenje zdravlja, ali koje svoje efekte pokazuju i u terapeutskom domenu.
Ako govorimo u domenu zdravstvenih tehnologija koje se primenjuju u medicini,
videemo da gore pomenute preventivne oblasti takoe obuhvataju zdravstvene

77

tehnologije koje su zastupljene u jogi. ta je to to medicinu ini naukom?

Naunici, nauni radovi, naune tehnologije, ...? Medicina, kao i joga nastoji da
otkrije sutinu prirodnih pojava, da sazna njihove zakone i da naunim
objanjenjem omogui njihovo praktino korienje. Jedan od kriterijuma naune
objektivnosti, istinitosti znanja je da su rezultati proverljivi, da se mogu objasniti u
sklopu naunog saznanja, to naunici ine u okviru naunih radova. Danas e rad
poneti epitet nauni ukoliko je objavljen u asopisu koji se nalazi u Science
Citation Index-u (SCI lista). Njegova nauna vrednost je utoliko vea ukoliko je
objavljen u asopisu sa velikim faktorom uticaja i ukoliko je autor visoko citiran.
Ovaj rad e se ograniiti na procenu vrednosti naunih istraivanja koja su
koristila joga tehnike na polju medicine (koja svakako jeste nauka), ali ne treba
zaboraviti da joga u irokom smislu obuhvata praktino celokupno ljudsko znanje i
postojanje. Ona znanja koja danas ne moemo objektivno objasniti i ponoviti, koja
danas ne moemo klasifikovati kao nauna, ne znai da ne postoje niti da imaju
manju naunu vrednost.
Cilj rada
Cilj rada je bio da se proceni vrednost naunih istraivanja joge u
medicini. Ispitivana je zastupljenost naunih lanaka o medicinskim istraivanjima
joge u svetu, odreivan je faktor uticaja asopisa na naunu misao i citiranost
autora.
Metod rada
Istraivanje je sprovedeno avgusta 2010. godine. Za pretragu su koriene
indeksne baze: SCIndex, MEDLINE, SCOPUS i Web of Science kojima je
pristupano preko servisa Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku
(KoBSON). Pretraga je vrena pomou kljune rei joga. Pretragom Srpskog
citatnog indeksa (SCIndex) traeni su podaci o broju lanaka na srpskom jeziku.
Pretragom indeksne baze amerike Nacionalne medicinske biblioteke Nacionalnog
instituta za zdravlje (MEDLINE) traeni su podaci o broju referenci, preglednih
lanaka i lanaka u punom obimu.
Pretragom indeksne baze SCOPUS traeni su podaci o broju asopisa u
kojima su objavljivana istraivanja, produktivnost autora, broj objavljenih radova,
afilijacije (pripadnost autora nekoj organizaciji) i oblasti istraivanja. Razlog za
izbor SCOPUS-a za ove pretrage je pokrivenost asopisa koju obezbeuje ova
baza (Slika 1).

78

Slika 1. Broj asopisa koji pokrivaju SCOPUS, WoS i PubMed

Preko KoBSON-ovog servisa je traena dostupnost asopisima u Srbiji, a

koji su referisani u Journal Citation Reportu i vrednost faktora uticaja asopisa u
poslednjih 10 godina. Izvreno je rangiranje asopisa prema vrednosti faktora
uticaja u 2009. godini i prema najveem faktoru uticaja u poslednjih 10 godina.
Dostupnost asopisa preko KoBSON-a je omoguena putem pretplate Narodne
biblioteke Srbije u okviru projekta KoBSON koji finansira Ministarstvo za nauku i
tehnoloki razvoj Republike Srbije i odnosi se na asopise koji su dostupni u
otvorenom pristupu, asopise koje postoje u papirnoj verziji u bibliotekama Srbije
od 1984. godine i sve asopise koji su ikada imali impakt faktor od 1981. do
danas.
Impakt faktor (IF) ili faktor naunog uticaja nekog asopisa je merilo
citiranosti lanka brojna vrednost koja se dobija tako to se broj citata za dve
poslednje godine podeli brojem objavljenih radova u tom asopisu u te dve godine.
Rangiranje prema objavljenom IF je vreno trostepeno3: kategorija M21 obuhvata
vrhunske meunarodne asopise koji su u svojoj disciplini svrstani meu prvih
30%, kategorija M22 obuhvata istaknute meunarodne asopise koji su u svojoj
disciplini svrstani izmeu privih 30% i 50% i kategorija M23 obuhvata
meunarodne asopise koji imaju IF, ali koji nisu svrstani u prvih 50% u svojoj
disciplini.
Pretragom Web of Science i SCOPUS baza dobijena je citiranost autora.
Za radove koji su objavljeni posle 1996. godine moe se koristiti samo SCOPUS,
ali za pretragu citiranosti autora radova koji su objavljeni pre 1996. godine koriste
se obe baze radi potpunosti podataka4. Za statistiku obradu su korieni
programi Microsoft Office Excel 2003 i SPSS v. 13.0.
Rezultati i diskusija
Rezultati pretrage SCIndexa pokazuju da su objavljena samo dva rada na
srpskom jeziku, od ega jedan nije iz oblasti medicine.

79

Rezultati pretrage MEDLINE baze podataka dali su 1432 lanaka, od ega su 212
pregledni lanci, 170 lanaka je dato u punom obimu, a ostali su u vidu apstrakta.
Rezultati pretrage SCOPUS baze podataka su obuhvatili 1130 lanaka iz 160
razliitih asopisa koji su obuhvatili 9 biomedicinskih oblasti: medicinu,
biohemiju, genetiku i molekularnu biologiju, sestrinstvo, psihologiju,
farmakologiju, toksikologiju i farmaceutiku, neuronauke, zdravstvenu profesiju,
imunologiju i mikrobiologiju i multidisciplinarne oblasti. U Tabeli 1. prikazano je
prvih 12 asopisa koji imaju najvei broj radova iz oblasti joge. Prema broju
radova vodei asopis je Indian Journal of Physiology and Pharmacology sa 91
objavljenim radom.
Tabela 1. Distribucija asopisa prema broju objavljenih lanaka o jogi

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12

Naziv asopisa

Broj
clanaka

Indian Journal of Physiology and

Pharmacology *
Journal of Alternative and
Complementary Medicine
Alternative Therapies in Health and
Medicine **
Lancet
Journal of Bodywork and Movement
Therapies
Indian Journal of Medical Research **
Complementary Therapies in Medicine
Perceptual and Motor Skills
Annals of the New York Academy of
Sciences
Indian Journal of Medical Sciences **
Integrative Cancer Therapies
Alternative and Complementary
Therapies *

91
71

IF max IF
2009

Rang
za IF
max

1.685

M21

1.685

44
29
23

30.758 30.758 M21

23
23
22
18

1.883
1.950
0.552
2.670

0.552
2.670

M22
M21
M23
M21

14
14
14

2.264

1.508

M21

1.516

* Nisu dostupni preko KoBSON-a. Indian Journal of Physiology and

Pharmacology ima otvoren pristup.
** Dostupni su, ali nemaju impakt faktor (IF).
asopis sa visokim IF i najvie objavljenih radova je Lancet (IF2009 = 30.758) u
kome je objavljeno 29 radova. Vrednosti IF su se kretale od minimalne 0.231 do
maksimalne 34.480 (IF2009 srednje = 4.989 7.199; IFmax srednje= 5195 7.333). Od
ostalih asopisa sa visokim IF2009 izdvajaju se Nature, Journal of the American
Medical Association, Journal of Clinical Oncology i Circulation (Tabela 2).

80

Tabela 2. asopisi sa najviim IF u 2009. godini

Naziv asopisa
IF 2009
Nature
34,480
Lancet
30,758
Journal of the American Medical
Association
28,899
Journal of Clinical Oncology
17,793
Circulation
14,816

1
2
3
4
5

broj lanaka
9
29
11
4
3

Od ukupno 160 asopisa, 84 (52.5%) su dostupna preko KoBSON-a. Od

ovog broja 27 (32.1 %) nema IF ali se nalaze na SCI listi. Od ostalih 57 asopisa u
periodu 2000-2009. godine maksimalni IF 38 (66.7%) asopisa se nalazio u rangu
M21, 10 (17.5%) u M22 i 9 (15.8%) u rangu M23 (Slika 2a). U 2009. godini rang
je opao u odnosu na maksimalni IF u desetogodinjem periodu kod 6 (10.5%)
asopisa, tako da je u 2009. godini bilo 33 (57.9%) asopisa u rangu M21, 14
(24.6%) u M22 i 10 (17.5%) M23 (Slika 2b).
Slika 2a. Distribucija asopisa prema meunarodnom rangu u svojoj disciplini na
osnovu maksimalnog IF u periodu 2000-2009. godine

rang casopisa

M23

15,8

M22

17,5

M21

66,7

10

20

30

40
%

81

50

60

70

80

Slika 2b. Distribucija asopisa prema meunarodnom rangu u svojoj disciplini na

osnovu IF u 2009. godini

rang casopisa

M23

17,5

M22

24,6

M21

57,9

10

20

30

40

50

60

70

Najvie naunih istraivanja je objavila autor iz Swami Vivekanada Yoga

Research Foundation iz Indije (Tabela 3), ija ekipa i veoma veliki broj saradnika
irom Indije dre primat u naunom istraivanju joge u medicini. Istovremeno, oni
su i najvie citirani autori, a njihova institucija je i najproduktivnija po obimu
radova iz oblasti joge (Tabela 4).
Uoavaju se jo i pojedinani autori, sa amerike teritorije, ali koji su visoku
citiranost postigli zahvaljujui jednom dobro citiranom radu i injenici da su bili
aktivni u istraivanju pre dvadesetak godina.
Tabela 3. Produktivnost i citiranost autora

82

Tabela 4. Institucionalna produktivnost

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20

A f ilij a c ij a
S w a m i V iv e k a n a n d a Y o g a R e s e a r c h F o u n d a tio n
H a r v a r d M e d ic a l S c h o o l
A ll I n d ia I n s titu te o f M e d ic a l S c ie n c e s
U n iv e r s ity o f C a lifo r n ia , S a n F r a n c is c o
V A M e d ic a l C e n te r
U n iv e r s ity o f E x e te r
J a w a h a r la l I n s titu te o f P o s tg r a d u a te M e d ic a l E d u c a tio n a n d
R e s e a r c h I n d ia
D a v id G e ffe n S c h o o l o f M e d ic in e a t U C L A
U n iv e r s ity o f C a lifo r n ia , S a n D ie g o
V iv e k a n a n d a K e n d r a Y o g a R e s e a r c h F o u n d a tio n
N a tio n a l I n s titu te o f M e n ta l H e a lth a n d N e u r o S c ie n c e s
U n iv e r s ity o f T o r o n to
U n iv e r s ity o f P e n n s y lv a n ia
T h e U n iv e r s ity o f B r itis h C o lu m b ia
U n iv e r s ity o f W a s h in g to n S e a ttle
U n iv e r s ity o f C a lg a r y
C o lu m b ia U n iv e r s ity , C o lle g e o f P h y s ic ia n s a n d S u r g e o n s
O r e g o n H e a lth a n d S c ie n c e U n iv e r s ity
UCL
D u k e U n iv e r s ity S c h o o l o f M e d ic in e

B roj radova
40
28
26
24
23
23
22
21
16
15
15
14
13
13
13
12
12
12
12
11

Prema godini objavljivanja radova, uoava se nagli porast naunog

interesovanja za jogu u poslednjoj deceniji (Slika 3). Poslednji podaci govore da je
u prvoj polovini 2010. godine objavljeno 120 radova irom sveta.

broj objavljenih clanaka (n)

Slika 3. Distribucija objavljenih lanaka prema godini izdanja

1600
1400
1200
1000
800
600
400
200
0

1360

57

do 1960

1960-1969

197

146

1970-1979

1980-1989

245

1990-1999

2000-2009

godina (god)

U poslednjih 20 godina posle petnaestogodinje pauze koja je nastala

sredinom sedamdesetih godina prolog veka Lancet je ponovo poeo da
objavljuje istraivanja u oblasti joge (Tabela 5). Vrlo umereno, tek poneki rad na

83

svakih par godina, ali ovde prisutni autori su uglavnom sa podruja Amerike i
Evrope.
Tabela 5. Autori i ustanove koji su objavili istraivanja u Lancet u poslednjih 20
godina
Autor
Spicuzza L. (3)

Godina
2010
(1)
Gabutti A. (2)
2004
(1)
Montano N. (2)
2001
(1)
Wisniewski A. 2000
(1)
(3)
Turner J.A. (1)
1999
(1)
Tattersfield A. 1998
(1)
(1)
Subbarazappa
1997
B.V. (1)
(1)
Stanescu D. (1)
1990
(2)
Singh V. (1)
Sharma D. (1)
Sequeira W. (1)
Roggla H. (1)
Roggla G. (1)
Portal C. (1)
Morris K. (1)
Kliot M. (1)
Kapiotis S. (1)
Jarvik J.G. (1)
Heagerty P.J. (1)
Comstock B. A.
(1)
Britton J. (1)
Bernardi L. (1)

Afilijacija
Universita degli Studi di Pavia (2)
Municipal Hospital of Neunkirchen (1)
Indian Institute of World Culture (1)
John H. Stroger Jr. Hospital of Cook County (1)
Universita degli Studi di Catania (1)
Cliniques Universitares Saint-Luc, Brussels (1)
University of Washington Seattle (1)
Nottingham City Hospital (1)
University of Washington School of Medicine (1)
Universita degli Studi di Milano (1)

Zakljuak
Joga je u poslednjoj deceniji zauzela znaajno mesto u medicinskoj nauci
naunim istraivanjima iji rezultati su objavljeni u prestinim naunim

84

asopisima. Najproduktivniji su istraivai iz Indije, ali njihovi radovi ne

zadovoljavaju stroge kriterijume asopisa sa velikim IF. Ostali centri koji se
ozbiljno bave istraivanjem joge se nalaze na tlu Amerike. Zbog toga je vano
posebnu panju posvetiti edukaciji, kako medicinskog kadra u oblasti joge, tako i
joga praktiara u oblasti metodologije naunog istraivanja, naina objavljivanja
radova, kao i korienja savremenih Internet tehnologija u cilju distribucije i
korienja znanja.
Literatura:
1.
2.
3.

Savi, J. (1999): Kako stvoriti nauno delo u biomedicini. Stara Pazova: SAVPO, str.5-12.
Pravilnik o postupku, nainu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naunoistraivakih
rezultata istraivaa (Slubeni glasnik RS, 38/2008).
http://www.med.yale.edu/library/education/guides/screencasts/ca/scopus/

***
SSESSMENT OF SCIENTIFIC RESEARCH OF YOGA IN MEDICINE
Summary: In the last decade yoga has taken an important place in research work
in the field of medicine. The objective of this study was to assess its value based on
the journals impact factor and on the authors citation. The methodology used
index databases are available through KoBSON service. The results show that
from 1130 reviewed papers from 160 different journals, leading papers are from
India, but they are not in the Science Citation Index. Prestigious medical journals
with IF higher than 30, such as Lancet and Nature have a slightly less number of
papers. More than half (57.9%)of the journals are in the range of the first 30% of
the subject area. According to the citation and the number of papers, the authors
retain the supremacy of Swami Vivekananda Yoga Research Foundation, India.
Conclusion: There is a need to improve the education of health workers in the field
of yoga, and yoga practitioners in the field of scientific medical research
methodology aiming to give yogas full contribution in the field of medicine.
Keywords: yoga, medicine, validity of scientific research

85

Mr Brankica urlan
Astronomski institut, Akademija nauka eke Republike
Ondejov, Republika eka
MODERNA KOSMOLOGIJA I HINDUISTIKO SAGLEDAVANJE
UNIVERZUMA
Rezime: U pokuaju da bolje razumemo kako je na Univerzum nastao i ta je
njegovo, a samim tim i nae poreklo, u ovom radu smo izloili dva razliita
sagledavanja koja daju odgovor na ova pitanja. Prema najprihvatljivijoj teoriji
moderne kosmologije, Univerzum je stvoren Velikim praskom, pre oko 13.7
milijardi godina. Od poetka stvaranja, ceo Univerzum je nastavio da se iri
stvarajui vreme, prostor i materiju od koje su se kasnije stvorile zvezde, galaksije,
planete i sam ivot. Dosadanje naune studije ukazuju da je Univerzum ispunjen
vidljivom ali i nevidljivom materijom. Samo mali deo Univerzuma je ono to smo
do sad bili u mogunosti da detektujemo i posmatramo. Ostali deo Univerzuma,
pretpostavlja se da je ispunjen tzv. tamnom materijom i tamnom energijom.
Teorije moderne kosmologije predviaju razliita scenarija evolucije i konane
sudbine Univerzuma, ali jo uvek se ne moe rei koji od njih je sa sigurnou
taan. Sa druge strane, sa gledita hinduistike kosmologije, Univerzum postoji
vie milijardi godina i on je bez poetka i kraja. Postojali su i postojae
beskonani ciklusi stvaranja i razgradnje. Sadanji Univerzum je objanjen kao
samo jedan u nizu njegovih manifestacija. Svaka manifestacija Univerzuma je
jedinstvena i prati je jedan red koji se moe prepoznati u formi razliitih fizikih
zakona. Energija koja se javlja u formi svega vidljivog, je uvek ista. Ona je kao i
vreme vena, samo se njene manifestacije vremenski menjaju. Sadanji pojavni
Univerzum je nastao iz nemanifestovane energije u nju e se ponovo vratiti, a sa
novim ciklusom dobiti i nov manifestovan oblik. Poreenjem ova dva sagledavanja
Univerzuma, u ovom radu su ispitane i diskutovane njihove slinosti i razlike.
Izvedeni su zakljuci koji pokazuju u kojoj meri se moderna nauka slae sa
drevnim hinduistikim vienjem Univerzuma i na koji nain se u hinduizmu dostie
nivo spoznaje kome moderna nauka upravo tei.
Kljune rei: kosmologija, Hindu kosmologija, joga, Univerzum.
Uvod
Potreba da se razume Univerzum u kome ivimo datira jo od prvih
civilizacija. Pitanja, odakle potiemo i kuda idemo, prisutna su u svim prolim i
sadanjim kulturama. Tokom istorije, filozofi, teolozi i naunici su vodili
mnogobrojne rasprave traei odgovore na ova pitanja, ali ni do danas potpuna
usaglaenost nije postignuta. Centralni element ovih pitanja odnosi se na raanje i
konanu sudbinu Univerzuma. Moderna nauka, je umnogome doprinela

86

razumevanju Univerzuma, omoguivi naunicima i ininjerima da konstruiu

instrumente pomou kojih su izvrena brojna merenja i posmatranja. Ali i pored
toga, slika Univerzuma koju nam daje moderna kosmologija jo uvek nije potpuna.
Ostala su jo mnoga nereena pitanja sa kojima moderna nauka mora da se suoi.
Pored vienja Univerzuma objanjeno jezikom moderne nauke, u drevnim
spisima, Vedama i Upaniadama, takoe se mogu nai nauni sadraji koji opisuju
hinduistiko vienje Univerzuma. Iako moderna nauka jo uvek ne daje dovoljno
naunog znaaja drevnim spisima hinduizma, mnogobrojni nauni mislioci (npr.
Erwin Schdinger, Robert Oppenheimer, Albert Einstein, Carl Sagan, i drugi) su
bili zadivljeni tim drevnim znanjem i svoju naunu inspiraciju u traganju za
odgovorima o enigmi Univerzuma, nalazili upravo u njima. Tokom istorije
nastajali su brojni kosmoloki modeli. Pre jednog vek, naa slika Univerzuma je
bila mlada, mali i statian Univerzum. Dananji najnoviji kosmoloki modeli sve
vie lie na hinduistiku sliku Univerzuma. Sa gledita moderne kosmologije, da
bi se razumeo Univerzum potrebno je poznavanje razliitih oblasti fizike kao to
su termodinamika, klasina i kvantna teorija polja, fizika estica i gravitacija. Sve
one su se dosta razvijale poslednjih decenija ali i pored svih napora moderne nauke
potpuna spoznaja nije dostignuta. Saznanjem da smo mi kao ljudska bia suoeni
sa ogranienjima prostora i vremena, koja nas spreavaju da u potpunosti
spoznamo Univerzum, drevni mudraci istoka su znali i za drugaiji put koji ih je
vodio ka prevazilaenju ogranienja i dostizanja krajnje spoznaje. Njihova
iskustva su zabeleena u drevnim hinduistikim tekstovima i ona upuuju da je
potpuna spoznaja mogua kroz lino iskustvo istine koje predstavlja krajnji stupanj
na putu ka samospoznaji i potpunom oslobaanju.
U daljem radu bie izloeno sagledavanje Univerzuma iz ugla moderne i
hinduistike kosmologije. Zatim e se kroz proces poreenja navesti i diskutovati
dodirne take ova dva sagledavanja kao i ono to ih ini razliitim, a sve to u cilju
da bi na kraju rada mogli da razumemo u kojoj meri se dananja nauna slika
Univerzuma podudara ili ne podudara sa drevnom hinduistikom slikom.
Moderna kosmologija
Kosmologija je grana astronomije koja izuava stvaranje, strukturu,
evoluciju i konanu sudbinu fizikog Univerzuma. Kosmolozi su tokom istorije
iznedrili mnoge kosmoloke modele i onaj koji za sad daje najrazumnije
objanjenje o poreklu i evoluciji Univerzuma naziva se teorija Velikog praska
(engl. Big Bang). Prva kljuna ideja ove teorije datira jo iz 1916. god. kada je
Albert Einstein razvio optu teoriju relativnosti (u daljem tekstu OTR) predloivi
je kao novu teoriju gravitacije. Kljuni koncept ove teorije se bazira na
pretpostavci da gravitacija iskrivljuje prostor i vreme. Fiziar John Wheeler je to
opisao kao: Materija govori prostoru kako da se krivi, a prostor govori materiji
kako da se kree. Nakon uvoenja OTR brojni naunici, ukljuujui i Ajntajna,
su pokuali da primene ovu teoriju na Univerzum u celosti. Da bi se to postiglo

87

bilo je potrebno uvesti pretpostavku o tome kakva je raspodela materije u

Univerzumu. Pretpostavljeno je da je materija u Univerzumu homogena i
izotropna i kao posledica toga, Univerzum izgleda isto, nezavisno iz koje njegove
take se posmatra. Na ovoj pretpostavci se bazira teorija Velikog praska i ona se
zove kosmoloki princip.
Teorija Velikog praska je iroko prihvaena teorija od strane naunih
autoriteta. Na osnovu ove teorije Univerzum je nastao pre oko 13.7 milijardi
godina (sa grekom od oko 1%), velikom eksplozijom. Trenutak kasnije,
Univerzum je pretrpeo naglo eksponencijalno irenje (vie o inflatornom modelu
irenja naiete u radu Guth, 1997) iz veoma gustog i vrelog stanja oslobaajui
ogromnu energiju i stvarajui vreme, prostor i materiju koja se vremenom
kondezovala stvarajui zvezde, galaksije i kosmike strukture velikih razmera.
Danas moemo da vidimo ostatke ove vrele i guste materije kao kosmiko
pozadinsko mikrotalasno (u daljem tekstu KPM) zraenje koje jo uvek proima
Univerzum.
irenje Univerzuma
Hiljadama godina, astronomi su traili odgovor na pitanja o veliini i
starosti Univerzuma, o tome da li je Univerzum beskonaan ili ogranien, da li
oduvek postoji ili je poeo da postoji u nekom trenutku u prolosti. 1929. god.
Edwin Hubble je doao je do otkria koje je pomoglo u nalaenju odgovora na
pomenuta pitanja. Habl je vrio posmatranja galaksija izvan Mlenog puta i ona su
pokazala da se galaksije sistematski udaljavaju i to veom brzinom to su dalje od
nas (Hubble, 1929). Svetlost galaksija koje su se udaljavale bila je pomerena ka
crvenom delu spektra (tzv. crveni pomak) i to pomeranje je bio vei to su
galaksije bile udaljenije. Ovo otkrie Habl je uobliio u tzv. Hablov zakon.
Posledica ovog zakona je da se Univerzum iri. Jo pre Habla, ideju o ireem
Univerzumu imao je i Ajntajn, jer su jednaine njegove OTR davale to kao jedno
od moguih reenja. Meutim ni sam Ajntajn nije verovao u ovu sliku
Univerzuma tako da uvodi kosmoloku konstantu, kao dodatni lan u jednaine
OTR, da bi kao reenje dobio statian Univerzum. Posle Hablovog otkria
Ajntajn je uvideo da je ideja o statinom Univerzumu bila njegova velika greka.
Podrazumevajui da je materija u Univerzumu homogena i izotropna Ajntajnove
jednaine pokazuju da zakrivljenost prostor-vreme moe imati samo tri oblika o
kojima emo neto vie rei dalje u radu. Ono to sledi iz OTR je da materija igra
glavnu ulogu u kosmologiji. Ona odreuje geometriju naeg Univerzuma do
granice horizonta (to je onaj deo Univerzuma koji moemo da vidimo). Izvan ove
granice, fiziki uslovi Univerzuma su drugaiji i o tom delu Univerzuma se za sad
jako malo zna.
Konana sudbina Univerzuma
Nauno objanjenje evolucije i konane sudbine Univerzuma bilo je
mogue sa jednainama OTR. Primenjujui jednaine OTR moe se izraunati

88

gravitacioni uticaj na materiju. Poto je gravitacija u OTR osobina prostora i

vremen, to je ekvivalentno izraunavanju dinamike prostora i vremena. Alexander
Friedman, 1922. god. izvodi tzv. Fridmanove jednaina zasnovane na jednainama
OTR koje kao jedno od reenja daju irenje Univerzuma iz poetne singularnosti.
Neto kasnije, 1927. god. Georges Lematre, takoe predlae model ireeg
Univerzuma iz take, koju je nazvao iskonski atom. Svoj model je opisao kao
kosmiko jaje koje eksplodira u trenutku stvaranja. Ovaj model je bio seme
danas dobro poznatoj teoriji Velikog prasaka iji naziv je osmislio Fred Hoyle.
Ne ulazei u dublju analizu Fridnanovih jednaina, navodimo samo
njihova reenja koja predstavljaju mogua reenja sudbine Univerzuma. Kao to
smo ve i pomenuli, evolucija vremena i geometrija Univerzuma zavisi od njegove
gustine materije. Podrazumevajui da je materija u Univerzumu homogena i
izotropna moe se pokazati da zakrivljenost prostor-vreme moe imati samo tri
oblika. Parametar gustine (), koji uvodi Fridman, definisan je kao srednja gustina
posmatrane materije Univerzuma podeljena sa kritinom gustinom (gustina za koju
je specijalna geometrija prostor-vreme ravna). U zavisnosti od vrednosti tog
parametra, tri mogue geometrije Univerzuma su: zatvoren (>1), pozitivna
zakrivljenost prostor-vreme kao sfera; otvoren (<1), negativna zakrivljenost
prostor-vreme kao sedlo; ili ravan (=1) Univerzum. Ako bi Univerzum bio
zatvoren, irio bi se ali bi se u nekom trenutku zaustavio i kolapsirao u samog sebe
i verovatno bi to vodilo ka novom Velikom prasku. Da je otvoren, irio bi se
zauvek. Da je ravan, takoe bi se irio zauvek ali stopa irenja bi se smanjivala do
nule posle beskonanog vremenskog intervala. U sva tri sluaja, irenje bi se
usporavalo usled gravitacione sile. Kljuno pitanje u vezi sudbine Univerzuma
odnosi se na to da li je gravitaciona sila dovoljno jaka da bi uzrokovala
zaustavljanje irenja ili moda kolapsiranje Univerzuma.
Na osnovu posmatranja, pored toga to se znalo da se Univerzum iri,
dodatno se zakljuilo da se Univerzum iri ubrzano. To je navelo naunike da
pretpostave da je Univerzum ispunjen nekim oblikom neobine materije koja ima
negativni pritisak. Da bi na neki nain toj nepoznatoj sili koja uzrokuje ubrzano
irenje Univerzuma dali identitet, naunici su je nazvali tamna energija. To je
hipotetiki oblik energije koji proima ceo prostor i raste sa stopom njegovog
irenja. Tamna energija ima suprotno delovanje od gravitacione privlane sile. Ova
nepoznata komponenta ini oko 74% Univerzuma. Ostalih 22% Univerzuma ini
tamna materija a svega oko 4% je normalna materija koju moemo da
detektujemo. Tamna materija (nevidljiva i ne detektovana materija) i tamna
energija jo uvek nisu direktno merene. O njihovom postojanju zna se jedino
indirektno, na osnovu uticaja koje vre na okolni prostor, tako da je pretpostavka o
njihovom postojanju opravdana.
Jedan od centralnih izazova moderne kosmologije danas je odrediti
relativnu i ukupnu gustinu svih razliitih oblika materije u Univerzumu. To je
sutinski za razumevanje evolucije i konane sudbine Univerzuma. Poto i gustina
energija i pritisak doprinose jaini gravitacije u OTR, kosmolozi su klasifikovali

89

materiju na osnovu jednaine stanja (veza izmeu pritiska i gustine energije). Na

osnovu ove klasifikacije razlikuju se sledei oblici materije. 1. Zraenje. Obuhvata
estice veoma male mase, fotone (svetlost) i neutrine. Ovaj oblik materije se
karakterie sa velikim pozitivnim pritiskom. 2. Barionska materija. To je
normalna materija i ona obuhvata protone, neutrone i elektrone. Ovaj oblik
materije nema pritisak od kosmolokog znaaja. 3. Tamna materija. Ona
predstavlja ne barionsku materiju koja veoma slabo interaguje sa njom i takoe
nema pritisak od kosmolokog znaaja. To je egzotian oblik materije i do sad
nije direktno posmatrana. 4. Tamna energija. To je oblik materije za koju se smatra
da je sama osobina vakuma i ima veliki negativni pritisak. Ovo je jedini oblik
materije koji bi mogao da uzrokuje ubrzano irenje Univerzuma.
Poslednjih godina, astronomi sprovode merenja poviene tanosti kako bi
identifikovali raspodelu i prisutnost svih navedenih oblika materije. Odreivanje
tanijih vrednosti dva znaajna kosmoloka parametra, Hablove konstante (stopa
sa kojom se Univerzum iri) i srednje gustine materije Univerzuma, pomoi e
kosmolozima da otkriju koji (i da li) od poznatih modela najbolje opisuje
Univerzum u kome ivimo.
Kosmiko pozadinsko mikrotalasno zraenje
Teorija Velikog praska predvia da je rani Univerzum bio veoma mali,
gust i topao i da se, kako se vremenom irio, gas unutar njega hladio. Stoga se
smatra da bi Univerzum trebao da bude ispunjen zraenjem koje potie iz tog
ranog perioda. Zaetnik ove ideje bio je George Gamow. Prva eksperimentalna
potvrda o postojanju ovog zraenja uinjena je 1964. g. od strane Arno Penzias i
Robert Wilson koji su 1978. g. za ovo otkrie dobili i Nobelovu nagradu (Penzias,
Wilson, 1965). To zraenje je nazvano KPM zraenje i ono potie iz ranog
stadijuma Univerzuma, 300 000 godina posle Velikog praska, pre stvaranja zvezda
i galaksija. To je elektromagnetno zraenje koje je isto u svim pravcima i
ispunjava ceo Univerzum. Za ovo zraenje kae se da je ostatak Velikog praska
tzv. reliktno zraenje. Detaljnim prouavanjem fizikih osobina ovog zraenja,
mogu se izvesti zakljuci o fizikim uslovima koji su vladali u davnoj prolosti
Univerzuma (vie o KMP zraenju moete nai u radu Magnus, 2005).
KPM zraenje je bilo mogue detektovati tek nakon konstruisanja radio
teleskopa koji su omoguili da se registruje mikrotalasna oblast spektra. The
National Aeronautics and Space Administration (NASA) je pomou prikupljenih
posmatranja satelitima Cosmic Microwave Background Explorer (COBE) i
Wilkinson Microwave Anisotropzy Probe (WMAP) izvrila detaljnije ispitivanje
KPM zraenja, temperature 2.275 K. Ova ispitivanja su takoe potvrdila
postojanje kosmolokih fluktuacija u mikrotalasnoj pozadinskoj temperaturi. Za
ove kosmike fluktuacije se veruje da su tragovi fluktuacije gustine materije u
ranom Univerzumu. Ovo otkrie pomoglo je razumevanju ranog Univerzuma kao i
poreklo galaksija i struktura velikih razmera. Razumevanje jo ranije tj. poetne

90

faze Univerzuma, zahteva merenja ba iz tog ranog perioda a to je jo uvek

neosvojen vrh moderne nauke.
Multiverzum i ciklini model Univerzuma
Multiverzum je hipotetika zamisao da postoji vie moguih univerzuma
(ukljuujui i ovaj na u kome ivimo) koji obuhvataju sve to postoji: ceo prostor,
vreme, materiju i energiju kao i fizike zakone. Razliiti univezumi unutar
multiverzuma se nazivaju jo i paralelni univerzumi. Naziv multiverzum je uveo
William James a pojam je kasnije bio popularizovan u mnogim knjigama naune
fantasktike. Ovaj naziv moe se sresti i u drugim granama nauke. U fizici postoji
vie multiverzum hipoteza. Neke od njih emo navesti u daljem radu. Za one koji
ele neto vie da saznaju o ovim hipotezama preporuujemo rad Max Tegmark
(2003).
Ciklini model Univerzuma je samo jedan od kosmolokih modela u
kojem je Univerzum beskonano samoodravajui niz ciklusa. Teorija
oscilirajueg Univerzuma predviena je jo od strane Ajntajna 1930. g. na osnovu
koje je Univerzum vean niz oscilacija, i svaki poinje sa Velikim praskom a
zavrava rekolapsiranjem u singularnu taku. Po takvom scenariju, Univerzum bi
se irio sve dok gravitaciona sila ne bi uzrokovala kolapsiranje. Poetkom 21.
veka, sa idejom tamne enegrije, model ciklinog Univerzuma je opet postao
aktuelan.
Ciklian model Univerzuma je nedavno ponovo predloen u dopunjenijoj
formi od strane Paul Steinhardt i Neil Turok (Steinhardt, Turok, 2004). U ovom
modelu prostor i vreme postoje zauvek. Veliki prasak nije poetak vremena, nego
vie kao most predhodno postojae ere saimanja i ere nove ekspanzije.
Univerzum prolazi beskonani niz ciklusa u kojima se kontrakuje, dolazi do praska
iznova iri i sve to u ciklinom intervalu od nekoliko milijardi godina.
Temperatura i gustina Univerzuma ne postaju beskonane veliine ni u jednoj
taki ciklusa. Seme za formiranje galaksija nastaje nestabilnou koja raste pri
kolapsu Univerzuma. Novostvorena energija (zraenje) i materija automatski
ispunjavaju Univerzum pri njegovom prelazu iz faze potpunog kolapsa u fazu
eksplozije. Svaki ciklus prolazi kroz period u kome dominira ili zraenje ili
materija. Slino kao i u teoriji Velikog praska, stvaraju se primordijalni hemijskih
elemenata, KPM zraenje, i ubrzano irenje Univerzuma inei ga prozranijim
sve do trenutka u kom uslovi vode do kontrahovanja i ponovnog rekolapsiranja.
Tamna energija ima kljunu ulogu u ovom modelu. Gravitacija igra glavnu ulogu
da ciklusi ne postanu beskonani. Ovaj alternativni model Univerzuma jo uvek
nema jasnu perspektivu za razliku od dobro uspostavljenog konvencionalnog
modela Velikog praska. Ali i pored toga, injenica je da ovaj model pored toga to
daje potvrdu svega onoga to i teorija Velikog praska, dodatno daje jo i uvid u
neka pitanja na koje ova teorija nije mogla da odgovori.

91

Teorija struna
Dve znaajne revolucije u nauci dvadesetog veka su Ajntajnova teorija
relativnosti i kvantna fizika. Kvantna fizika opisuje mikro svet, svet atoma i
subatoma i sile koje vladaju meu njima dok teorija relativnosti opisuje makro
svet, prostor, vreme i silu gravitacije. Moderna nauka ve due vreme tei da
ujedini ove dve teorije i nae reenje koje bi se temeljilo na ujedinjenju svih
fundamentalnih prirodnih sila to bi vodilo ka konanom razumevanju svih
prirodnih pojava pa i Univerzuma u celosti.
U poetnom stanju Univerzum je istovremeno bio i dovoljno mali i
dovoljno gust i smatra se da su njime upravljali danas jo uvek dovoljno nepoznati
zakoni kvantne gravitacije. Nepoznavanje kvantne teorije gravitacije nije
nedostajalo jer izuavanje objekata na koje gravitacija bitno utie (planeti, crne
rupe, galaksije) su dovoljno veliki da se uticaj kvantne mehanike moe zanemariti.
S druge strane, objekti za ije razumevanje je potrebna kvantna mehanika (atomi,
elementarne estice) su obino dovoljno mali da gravitacija ne utie na njihovu
strukturu i ponaanje. Meutim uslovi na samom poetku Univerzuma su bili takvi
da je za njihovo izuavanje neophodno poznavanje teorije koja bi objedinila sile
koje vladaju i u mikro i makro svetu.
U tenji da se razvije teorija kvantne gravitacije nastajale su brojne naune
teorije a meu njima najpopularnija zadnjih decenija je teorija struna (engl. the
string theory). Teorija struna je pokuaj da se objedine sve fundamentalne sile
prirode u jednu jedinstvenu teoriju pod pretpostavkom da prirodu ne ine estice
veoma malih razmera nego super-sitne strune (debljine oko 10-35 m) koje vibriraju
na razne naine i na raznim frekvencijama tako da su kompatibilne odgovarajuim
tipovima estica (fotonima, gravitonima, elektronima, itd.). Prema toj teoriji, na
prostor-vreme nema samo 4 dimenzije (tri prostorne i jednu vremensku) ve deset
prostorno-vremenskih dimenzija koje nismo u mogunosti sve da primetimo iz
razloga to su, gledano iz nae perspektive, veoma male. Te dodatne dimenzije
ine teoriju struna veoma komplikovanom i jo uvek se ne zna kako poznati zakoni
fizike slede iz ove teorije. Smatra se da bi svoenje tih deset dimenzija na poznate
4, trebalo da se pojave efekti gravitacionih, elektrinih i nuklearnih sila. Time bi
teorija struna istovremeno objasnila sastav Univerzuma i sile meudelovanja. (vie
o ovoj teoriji nai ete u radu Schwarz , 2000).
Postoji pet teorija struna, a teorija koja ih objedinjuje naziva se M-teorija.
Ona obuhvata 11 dimenzija (10 prostornih i jednu vremensku). Ova jedanaesta
dimenzija omoguila je sintezu svih pet verzija teorije struna. U ovoj teoriji, pored
vibrirajuih struna, obuhvaene su i drugi objekti: vibrirajue dvodimenzionalne
membrane, pulsirajui trodimenzionalni mehuri i mnotvo drugih komponenata. I
dan danas fiziari irom sveta tragaju za potpunim uvidom u M-teoriju ali je ona i
dalje misterija (to bi slovo M moglo i to da oznai). Smatra se da e upravo ova
teorija biti centralni predmet izuavanja fizike 21. veka.

92

Hinduistika kosmologija
U ovom delu rada, pre nego to izloimo hiduistiko vienje Univerzuma,
rei emo neto vie o hinduistikom nainu sagledavanja i dostizanja spoznaje a
sve to u cilju da bi se bolje razumelo na kojim temeljima se zasniva hinduistika
kosmologija.
Zahvaljujui sauvanim spisima hinduizma koji su napisani sofistiranim
sanskritskim jezikom, drevno hinduistiko znanje nam je i dan danas dostupno. U
te spise spadaju i Vede. Sama re Veda potie od sanskritske rei vid to znai
znati, spoznati, tako da se moe rei da je vedska nauka zapravo nauno znanje o
pravoj prirodi realnosti tj. sutini. U hinduistikim spisima mogu se prepoznati dve
vrste znanja: nie i vie znanje. Znanje o obredima, ritualima i nauno izuavanje
spisa smatra se kao nie znanje dok je vie znanje, znanje o dui (Atman) i sutini
(Brahman). Osnovno naelo hinduizma je da svako od nas u sebi nosi iskru sutine
i jednom kad to potpuno razumemo, naa dua se sjedinjava sa sutinom (Bogom)
i time se postie oslobaanje (Moksha) od beskonanog ciklusa ponovnog raanja
(samsra). Postoje tri osnovna svojstva Brahmana: vrhunsko postojanje ili
svesnost (Sat), znanje ili umna supstanca (Cit) i blaenstvo (nanda).
Saccidnanda je najvii oblik jedinstva duha sa sutinom (samadhi).
Da bismo razumeli kako se dostie stanje Brahmana po hinduizmu, tj.
potpune spoznaje istine postojanja, dolazimo do mesta gde se drevni hinduistiki
tekstovi podudaraju vie sa modernom fizikom (Sivaram i Devi, 2007). Po
hinduizmu, ceo kosmos je energija (prna) koja se kvantitativno moe meriti kao
njena vibracija tj. amplituda njenog talasnog oblika. vrsta materija je takoe
energija, zgusnuta do granice vidljivosti; svetlost, od infracrvenog do
ultraljubiastog dela spektra, je takoe energija u finijem obliku. Energija u njenoj
najfinijem obliku, obliku iz kojeg nastaju svi drugi oblici energije, je jasna bela
svetlost. Ovo homogeno polje svetlosti obuhvata sve i svaki kvant energije sadri
se u svakom drugom i sve je u kontinuiranoj promeni. To polje energije gde je sve
jedno, u hinduizmu predstavlja istu svesnost i ona proima ceo Univerzum. I tek
kad se dostigne stanje neidetifikacije sa sopstvenim telom, ulima i mislima kroz
duhovni rad (samorazvoj), dostie se stanje spajanja sa istom svesnosti tj.
sutinom Univerzuma. I to je stanje Bramana, stanje nae prave prirode (sat, it,
ananda), spoznaja da je ceo Univerzum u nama. Spoznaja Bramana, pored
naunog izuavanja sutine zahteva i duhovni razvoj pojedinca kroz proces
predane prakse (nava vidha bhakti). U hinduizmu se smatra da je najbolji
instrument znanja miran, neporemeen um u kome se onda reflektuje stvarnost.
Kada je um u stanju mira i balansa, mogua je direktna spoznaja prirode stvari
(Frawley, 2006). Sa tog nivoa mirnog uma, drevni mudraci su bili u mogunosti da
spoznaju i evolucioni put Univerzuma koji izlaemo dalje u radu.

93

Evolucija Univerzuma po Hinduistikoj mitologiji

Na osnovu hinduistike kosmologije, Univerzum ima ciklinu prirodu. U
hinduistikoj mitologiji, jedan dan u ivotu Brahmana (vrhunskog kreatora) traje
4.32 milijarde godina i zove se Kalpa. Svakog dana Brahman stvara 14 Manu,
predaka oveanstva koji manifestuju i reguliu ovaj svet. Postoji 14 generacija
Manu u svakom Kalpa periodu. ivot svake generacije Manu se sastoji od 71 ere
Chaturyugas a svaka ova era se sastoji od 4 Yuga: Satya, Treta, Dwapara i Kali
Yuga. Vremenski period ovih yuga su respektivno 1728000, 1296000, 864000 i
432000 ljudskih godina. Nakon zavretka ivota jedne generacije Manu, Brahman
stvara drugu. I tako ciklus traje sve dok se ne zavri period od svih 14 generacija
Manu a time sa zavrava i jedan dan Brahmana.
Kada padne mrak, Brahman odlazi na spavanje dugo 4.32 milijarde
godina. Sledee jutro, Brahman stvara sledeih 14 Manu i tako ciklino. Na
kraju svake Brahman godine, Brahman umire i ponovo se regenerie. Ciklus se
ponavlja 100 godina Brahmana. Ceo ivot Brahmana traje 311.040 milijardi
zemaljskih godina. (a to je 100 Brahman g.). Jednom nakon smrti Brahmana,
postoji period nemanifestacije jednake duine dok se sledei Brahman stvori.
Sadanji period naeg Univerzuma je period Kali Yuga ili poslednja era 71.
Chaturyuga. Sadanji Manu je sedmi po redu i njegovo ime je Vaivasvat. Kali
Yuga se ponekad naziva mranim dobom jer se smatra da su ljudi u njemu
najudaljeniji od Brahmana tj. sutine. Na Univerzum je poeo stvaranjem jednog
od Brahmana i sada se nalazi u 51. g. trenutnog Brahman ivota.
Ciklino stvaranje i razgradnja Univerzuma
Jedna od glavnih odlika hinduistike kosmologije je njena ukorenjenost u
sliku bezvremenog Univerzuma vene pulsacije. Priroda Univerzuma je ciklina,
postoje ciklusi manifestacije i razgradnje koji su veni. Ceo Univerzum postoji u
dva stanja, nemanifestovanom i manifestovanom i ciklusi transformacije jednog
njegovog stanja u drugo traje veno. Sadanja struktura i organizacija Univerzuma
je jedinstvena. Ovaj Univerzum je samo jedan u beskonanom niza jedinstvenih
Univerzuma. Nijedan od manifestovanih Univerzuma nije isti ali je energija koja
stavra sve kosmike strukture vena. Stoga, energija nema starost, ona postoji bez
poetka i postojae u budunosti bez kraja.
U Hindu nauci Univerzum takoe predstavlja i manifestaciju svesnosti kao
kosmike inteligencije i univerzalne ivotne sile koja povezuje apsolutnu svesnost
sa svetom naih obinih iskustava. Stvaralac predstavlja nadinteligenciju koja
proima ceo Univerzum. Priroda praiskonske materije je ista svesnost, postojanje
bez vibracije (anid avatam), kako je opisano u poznatoj himni o stvaranju,
Nasadiya Suktam, RgVeda [X. 129.1]. Od trenutka stvaranja Univerzum je
nastavio da se materijalizuje, transformiui se u sve suptilnije i suptilnije oblike
stvarajui svet molekula u kome mi ivimo. Re proroda na Sanskritu je prakriti i
ona ima dva aspekta, nemanifestovani i onaj koji evoluira u manifestovani. Seme

94

svega manifestovanog nalazi se u nemanifestovanom i to seme je veno, dok su

pojavni oblici raznovrsni.
Najraniji zapisi koji opisuju koncept multiverzuma naeni su upravo u
Hindu kosmologiji, u tekstovima kao to su Puranas. U njima je izraena ideja o
beskonanom broju Univerzuma, svaki sa svojim bogovima, svaki sa svojim
stanovnicima i planetama i beskonanim ciklusom raanja i umiranja i ponovnog
stvaranja. U Hinduistikoj mitologiji ivin ples (Nta-rja) simbolizuje stvaranje i
razgradnju kao i svakodnevni ritam raanja i umiranja. To je takoe i neprekidan
tok energije koji se kree kroz sve pojavne oblike stvarajui i razgraujui pojavni
materijalni svet. Ples predstavlja pet principa manifestovane energije: stvaranje,
evolucija, razgradnja, ouvanje i iluzija. ivin ples je simbol jedinstva i ritma
postojanja. On igra u prstenu vatre koji predstavlja pulsaciju ivota i razgradnje
Univerzuma. U gornjoj desnoj ruci dri dobo iji zvuk predstavlja zvuk kreacije
Univerzuma. U gornjoj levoj ruci dri plamen koji podsea da e sadanja kreacija
Univerzuma nakon milijardi godina biti iznova razgradjena. Sve je u procesu
promene, energija se transformie u nove pojavne oblike u igri (lila) stvaraoca.
Hinduistiki pogled na svet
Hinduistiki pogled na svet bazira se na na sledeih pet principa
(aspekata): Bog ili sutina (vara); postojanje (Jva) ili dua (Atman); pojavni tj.
materijalni svet (Prakriti); vreme (Kla) i akcija (Karma).
Na osnovu Vedante, postoje tri aspekta Boga. Prvi aspekt je Brahman,
bezlina manifestacija Boga (vena nemanifestovana energija tj. sutina). Drugi
aspekt se naziva Paramtm i on prestavlja personalizovanje Boga smatrajui da
je Bog prisutan u svim ivim entitetima vodei ih kroz njih same kroz sve aspekte
njihovih ivota. Primera radi, to je vodstvo koje inspirie i daje kreativnost
individui u njenim naunim otkriima, muzikom komponovanju ili bilo kom
drugom umetnikom stvaranju. Trei aspekt se naziva Bhagavan ili vrhovna istina.
Spoznaja ovih manifestacija Stvaraoca upuuje na duhovni razvoj u naunom
izuavanju sutine i moe biti postignuta kroz proces predane prakse.
Jiva atma predstavlja duh ili duu svakog bia. U Bhagavad-gita sva iva
bia su predstavljena kao veni i svesni duhovni entiteti vrhovnog Boga. Razlika
izmeu Boga i ostalih ivih bia je u tome to je svesnost vrhovnog postojanja
univerzalna (sveproimajua) dok je svesnost jiva ili dua, lokalizovana
(ograniena) u telu gde obitava dua. Prakriti predstavlja energetsku manifestaciju
Boga. Kla ili vreme je veoma vaan princip u Vedanti. Po Vedanti, vreme nema
ni poetak a ni kraj, ono je postojalo i postojae veno i predstavlja jednu od
osobina Sutine. Spoljanji svet je samo kreativna igra iluzije (maya). Prema tome,
svet onakav kakav mi poznajemo nije pravi i realan. Tenja svih tragaoca istine je
pronai osloboenje (moksha) od okova vremena i prostora. Karma ili aktivnost
predstavlja svako delovanje ivih bia. Svi ivi entiteti su privueni razliitim
akcijama uivajui ili patei u njihovim plodovima. Karma je blisko povezana sa

95

slobodnom voljom individue. Ona nije vena. Jednom se mogu promeniti

posledice karme ispravnim korienjem slobodne volje.
Po Vedanti, kosmoloki ciklusi stvaranja i razgradnje se veno ponavljaju.
iva bia (due) su vena. Dua i materija su posebne kategorije realnosti.
Svesnost evoluira. Vreme je veno. U Vedanti nema razlike izmeu nauke i
religije zato to je nauka apara vidya (materijalno znanje) a religija je para vidya
(duhovno znanje) i obe su aspekti realnosti (Singh, 2006).
Slinosti i razlike izmeu moderne i hinduistike kosmologije
Uporedno izuavanje moderne i drevne Hindu kosmologije vodi ka
zakljuku da se moe pronai povezanost, ali i izdvojiti razlike. Hinduistika
nauka i religija u osnovi nije u suprotnosti sa modernom naukom. To drevno
znanje moemo sagledati kao deo sveobuhvatnog velianstvenog traganja za
istinom to je negde i primarni cilj moderne nauke. Kada izuavamo drevna znanja
i poredimo ih sa modernom naukom, ne smemo da gubimo iz vida injenicu da je
veina teorija moderne nauke zasnovana na pretpostavkama koje same po sebi nisu
validne. Crne rupe, zakrivljenost prostor-vreme, teorija Velikog praska, kosmiki
stringovi itd. su samo hipotetike ideje koje se uvede u odreenoj teoriji. U
hinduistikom vienju stvarnosti, spoljanji svet se razmatra kao velika iluzija, ali
to ne znai da se time eli obeshrabriti svako ko se bavi naunim prouavanjem u
cilju da se razume i shvati realnost i spozna istina. Hinduizam nije protiv naunog
puta ka istini sve dok ga prati i duhovni razvoj oveka. Kao to je ve bilo
pomenuto, u hinduizmu se akcenat stavlja na viem znanju jer je ono samo po sebi
istina. Ono oslobaa individuu od ciklinog procesa raanja i umiranja i svih
prostorno vremenskih ogranienja sa kojima smo suoeni.
Ideja o ireim i kontrakujuim tj. ciklinim univerzumima je ideja koja se
javlja i u modernim kosmolokim modelima i hinduizmu. Zadivljujue je da su
drevni hindusi razvili takav kosmoloki scenario koji sa najnovijim kosmolokim
modelima ima sve vie slinosti. Sam poetak Univerzuma se povezuje sa veoma
malom takom (bindu) u kojoj je bio koncentrisan ceo Univerzum. Iz take
Univerzum je nastavio da se iri (sankocha) i posle odreenog intervala vremena
zapoinje da se kontrakuje (vakaa) i ponovo vraa u taku.
Ideja o ciklinim manifestacijama Univerzuma ukazuje na slinost sa
konceptom moderne nauke da se fizika materija i energija mogu pretvarati jedna
u drugu (Ajntajnov zakon masa-energija). Moderna nauka kae da postoji
kontinuirani tok stvaranja i anihilacije estica svuda u Univerzumu a to ima
slinosti sa simbolikim znaenjem plesa ive. Razlika se javlja u sagledavanju
praiskonske materije. U modernoj kosmologiji to je fizika stvar dok je po
Vedanti ta fizika stvar ista svesnost. Moderna nauka se moe kategorisati kao
empirijska i materijalistika jer su objanjena zasnovana na materijalnim
principima. Ako paljivo izuavamo i najmanji deli materije, konano emo doi
do razumevanja sveta oko nas. Ovo je osnovna filozofije moderne nauke. U

96

hinduistikoj nauci svet oko nas se objanjava kroz materiju i svesnost.

Meusobna veza izmeu materije i svesnosti je kontrolisana vrhunskim kreatorom,
Bogom.
Osnovna razlika izmeu moderne i hinduistike kosmologije je u tome to
je moderna kosmologija usresreena na stvaranje i funkcionalnost materije dok je
hinduizam vie na sam ivot tj. ivotnu silu kao osnovnim principom. Moderna
kosmologija se uglavnom bavi izuavanjem svih fenomena evolucije materije u
Univerzumu. Ono to nauka jo nije uspela da rei je praznina izmeu materijalnog
(materija) i duhovnog (ivot, duh). Nauka tei da nae odgovore na velika
univerzalna pitanja samo sa gledita evolucije materije dok je hinduistiki pristup
vie fokusiran na sagledavanje ljudskog postojanja i razvoj svesnosti. U hinduizmu
ivot nije regulisan samo materijalnim, kaka se to vidi iz naunog ugla, nego
individualnom karmom (ivotnim akcijama) koja regulie i stvara sam ivot iz
materije akumulirane iz okruenja. Koncept karme ima centralnu ulogu u
funkcionisanju Univerzuma (Yamamoto i Kuwahara, 2008).
Po hinduizmu, misterija Univerzuma e zauvek ostati misterija dok se
misterija o nama samima ne rei. Tek onda e svi nai zakljuci o stvarnoj prirodi
Univerzuma moi da se postuliraju. Drevni uitelji hinduizma su prodirali duboko
u unutranji svet otkrivajui beskonanu i venu stvarnost iza konanog i
ogranienog prostora i vremena. Oni su oznaili tu stvarnost kao polje
beskonanog iskustva i iste svesnosti iz koje nastaje sve ostalo. Misterija
Univerzuma moe biti reena razvijanjem svesnosti do stanja koje vodi potpunoj
spoznaji. Dostizanje tog stanja je jedina svrha ivota po hinduizmu.
Zakljuak
U ovom radu pretstavili smo dva razliita sagledavanja Univerzuma. Iz
izloenog, moemo zakljuiti da se moderna kosmologija bazira na prouavanju
materije i svih onih fenomena koji iz nje proizilaze. Spoznajom materije, i svega
onog to je ini ukljuujui i sile koje je kontroliu, smatra se da e se doi do
potpunog razumevanja Univerzuma. Sa druge strane, hinduistika kosmologija, u
prvi plan stavlja ljudsko postojanje i razvoj svesnosti kao instrumenta za dostizanje
potpune spoznaje. U hinduizmu postoji jasna razlika materije i iste svesnosti, iz
koje se ta materija stvara i dalje oblikuje. Spoznaja je mogua oslobaanjem od
okova prostora i vremena i spajanjem sa istom svesnou. Koji put je onaj pravi,
ili drugaije reeno, ta je ono to e nas dovesti do potpune spoznaje Univerzuma
i nas u njemu, ostaje i dalje predmet nekih daljih istraivanja. Moda upravo
sinteza ova dva pristupa vodi oveanstvo ka potpunom razumevanju i spoznaji.
Literatura:
1.
2.
3.

Frawley, D., 2006, Modern Science and Vedic Science, Life Positive, Delhi, India
Grin, B., 2010, Elegantni kosmos, Heliks, Beograd
Guth A., 1997, The Inflationary Universe: The Quest for a New Theory of Cosmic
Origins, Massachusetts: Hubble, E., 1929, A relation between Distance and Radial

97

4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.

velocity among Extra-Galactic Nebulae, Proceedings of the National Academy of

Sciences of the United States of America, Volume 15, Issue 3, pp. 168-173
Linder, E. V., 2008, Rep. Prog. Phys. 71 056901 (25pp)
Magnus,
A.,
2005,
The
Cosmic
Microwave
Background
Radiation,
http://courses.theophys.kth.se/5A1381/reports/axelsson.pdf
Penzias, A.A.; Wilson, R.W., 1965, A Measurement of Excess Antenna Temperature at
4080 Mc/s, Astrophysical Journal 142: 419421
Ranganathananda S., 1991, Human Being in Depth - A Scientific Approach to Religion,
State Univ. of New York
Sagan, C., D'Souza, P. P., 1980, Hindu Cosmology's time-scale for the universe is
consonance with modern science, http://www.rediff.com/news/jan/29sagan.htm
Singh, T.D., 2006, Vedantic Perspectives of Reality, rad prezentovan na konferenciji
Continuity and Change - Perspective on Science and Religion, Metanexus Institute
Steinhardt, P. J., Turok, N., 2002, Cosmic Evolution in a Cyclic Universe, Phys. Rev.
D65 126003
Steinhardt P. J., Turok N., 2004, The Cyclic Model Simplified, arXiv: astro-ph/0404480
Sivaran, S. B., Devi, A., 2007, Creation and Annihilation, Institute of Scientific Research
on Vedas, Sri Vani Publications GUNTUR
Tegmark, M., 2003, Parallel Universes, To appear in Science and Ultimate Reality: From
Quantum to Cosmos, honouring John Wheeler's 90th birthday, Cambridge University Press
Utukuru, P., 2003, Ancient Hindu Cosmology and Modern Cosmology, The Online
Forum on religion and Science at http://www.metanexus.net, Metanexus Institute
WMAP science team of NASA, 2010, WMAP Introduction to Cosmology,
http://map.gsfc.nasa.gov/universe/
Yamamoto, S., Kuwahara V.S., 2008, Modern Cosmology and Buddhism, The Journal of
Orien. Studies, Vol. 18

***

MODERN COSMOLOGY AND HINDU PERSPECTIVES ON THE

UNIVERSE
Summary: In an attempt to better understand how our Universe was created and
what is the origin of the Universe, hence our origin, in this paper we present two
different perspectives, which give answers to these questions. According to the
most acceptable theory of the Modern Cosmology, the Universe was created by a
cosmic explosion, the Big Bang, about 13.7 billions years ago. From that initial
creation, the whole Universe continued to expand, created time, space, and matter,
which was the base of the formation of stars, galaxies, planets, and life itself. Up
to now scientific studies point out that the Universe is filled with both visible and
invisible matter. Only a small part of the Universe is what we have been able to
detect and observe till nowadays. The rest part of the Universe is assumed to be
filled with the so-called dark matter and dark energy. The theories of the Modern
Cosmology predict different scenarios of the evolution and the fate of the
Universe, but it still not possible to say which of them is correct with certainty. On
the other hand, from the perspective of Hindu cosmology, the Universe exists for
many billions of years with neither beginning nor end. There has been an infinite
number cycles of creation and destruction of the Universe. The present Universe is
explained as just one in a series of manifestations. Each manifestation of the

98

universe is unique and follows an order which can be recognized in the form of
various physical laws. The energy, which appears in form of everything what we
can see, is all the time the same. The energy is everlasting like the time, but only
its manifestations change during time. Present apparent universe is created from
unmanifested energy, in which it will return back, and then it will again obtain
manifested shape. Comparing these two perspectives of the Universe, similarities
and differences are explored and discussed in this paper. Conclusions are derived,
which show how much the modern science corresponds to ancient Hindu
perspective on the Universe, and on which way level of cognition is reached in
Hinduism to that the modern science just aspires.
Key words: cosmology, Hindu cosmology, yoga, universe.

99

Prof. dr Arun Raghuwanshi

Univerzitet u Bopalu
Bopal, Indija
STUDIJE NEURO - ENDOKRINOLOKIH KORELATA JOGIJKIH
PUTANJA
Rezime: Homeostatiki mehanizmi su regulisani hormonima od strane razliitih
endokrinih lezda. Ova funkcija je regulisana od strane dva dela autonomnog
nervnog sistema: simpatikog i parasimpatikog. Poto je celokupni nervni i
endokrini sistem kontrolisan anteriornim i posteriornim delovima hipotalamusa,
moe se tvrditi da je celokupni mehanizam kontrolisan regijom mozga.
Hipotalamika regija podrana je limbikim sistemom, ukljuujui amigdalu,
hipokampus i nekoliko drugih manjih struktura. Praktikovanje joge podstie rad
endokrinog sistema koji je direktno povezan sa aktivnou energetskih centara
(akri) i energetskih putanja (kanala nadija). Ispravno funkcionisanje ida,
pingala i suumna nadija direktno utie na limbiki sistem i homeostatike
mehanizme. Limbiki sistem je odgovoran za regulaciju homeostatikog
(samoregulativnog) mehanizma. Ovaj sistem sprovodi svoje regulatorne funkcije
kroz hipotalamiku regiju. Imajui u vidu znaaj efekata koje praktikovanje joge
ostvaruje, sve je prisutnija potreba naunog prouavanja joga prakse u cilju
boljeg razumevanja ovih fenomena. Naunim istraivanjima dolazimo do sri joga
mehanike i dinamike, pomou pristupa koji zaista predstavlja razmiljanje-izvanokvira, iz polja proirene svesnosti.
Kljune rei: endokrini sistem, nervni sistem, akre, nadiji, joga, kundalini joga.
Uvod
U naunoj misli zapada prisutna je dihotomija u sagledavanju tela i uma,
tretirajui ih odvojeno. Takav odnos prisutan je i prilikom leenja pacijenta.
Meutim ajurvedski vaasi (indijski tradicionalni iscelitelji) i jogini su imali
holistiki pristup. Drevni jogini jasno su shvatili znaaj povezanosti tela i uma. Iz
tog razloga fundamentalna knjiga joge Joga Sutre od Patanalija poinje sa
dva aforizma koji definiu jogu kao disciplinu (1.1) i kao obuzdavanje
modifikacija uma (1.2), gde joga donosi balans fizikog, mentalnog i duhovnog
stanja i sveobuhvatnu harmoniju ljudske linosti spolja i iznutra.
Patanali je sistamatizovao znanja o jogi, inei je naunom disciplinom
gotovo pre 2500 godina. Godine 1893. Svami Vivekananda istie da je joga
nauna disciplina, dodajui Aforizmi Patanalija su kljuni izvor Rada Joge i
predstavljaju njen udbenik. Joga predstavlja jednu od najznaajnijih nauka. Dr
Sarvepali Radakrinan (1957.) istie: Patanalijeva joga pretpostavlja da svi
imamo neiscrpni rezervoar ivota iz koga crpimo. Ona formulie metode stizanja

100

do naih dubljih funkcionalnih nivoa. Disciplina joge se tie proiavanja tela,

uma i due, i njihovog pripremanja za ivotnu misiju. Poto ivot oveka zavisi od
prirode ite (umne tvari), uvek je u naoj moi da transformiemo sopstvenu
prirodu kontroliui samu itu. Pomou predanosti i koncentracije panje moemo
ak da prevaziemo i bolesti. Normalni okviri ljudske percepcije nisu okviri
Univerzuma. Postoje drugi svetovi pored onih koje nam otkrivaju naa ula, druga
ula pored onih koja delimo sa ivotinjama, druge sile pored onih koje su
materijlane prirode. Ako imamo poverenja u sebe, onda je natprirodno takoe
deo prirodnog. Mnogi kroz ivot prolaze poluzatvorenih oiju, neosetljivih umova
i tvrdih srca, ak i oni koji su imali momente buenja, lako ponovo utonu u
pospanost.
Joga polako stie status naune discipline tek u 21. veku, podrana i
potvrena naunim istraivanjima u periodu od gotovo 100 godina, a posebno u
poslednje etiri decenije, usled interesa pokazanog od strane posveenika
udahnjujui joj nov ivot.
Oo u svojoj knjizi Joga sutra: Joga Alfa i Omega govori Patanali je
naunik unutranjeg. Njegov pristup je pristup naunog uma: on nije pesnik. I na
taj nain on je veoma redak, zato to su oni koji pristupe unutranjem svetu gotovo
uvek pesnici, oni koji pristupe spoljnom svetu su gotovo uvek naunici. ... Joga se
tie vaeg kompletnog bia, vaeg korena. Ona nije filozofska. Tako sa
Patanalijem mi neemo razmiljati i spekulisati. Sa Patanalijem emo
pokuavati da upoznamo ultimativne zakone bia: zakone njegove transformacije,
zakone umiranja i ponovnog raanja, zakone novog poretka bia.Patanali je
redak cvet. On je nauni um, ali je njegov put unutranji. Zato je on postao prva i
poslednja re: on je alfa i omega. Za pet hiljada godina njega niko nije uspeo da
nadmai. Izgleda da je njega nemogue nadmaiti. On e ostati poslednja re
zato to je sama njegova kombinacija nemogua. Imati nauni stav i pristupiti
unutranjem je gotovo nemogue. On govori kao matematiar, kao logiar. On
govori kao Aristotel, a on je i Heraklit. Patanali je kao Ajntajn u svetu Bude. On
je fenomen. Ako pratite instrukcije Patanalija, shvatiete da je taan kao bilo koja
matematika formula. Jednostavno radite kako on kae i rezultat e se
pojaviti...Nikakva vera nije potrebna, jednostavno radite i znaete. To je aktivnost
koja se radi, zna i potvruje.
Psihofizioloke implikacije joge
Uoljiva je bliska povezanost blizanakih indijskih disciplina joge i
ajurvede, kada se prouavaju originalni drevni jogijski tekstovi i ajurvedski
(drevna indijska medicina) spisi i srodna litetratura. Prvo zapaanje koje se
namee prouavanjem jogijske filozofije i ajurvedske medicine, je da su jogini i
vaasi (ajurvedski iscelitelji), imali jasno razumevanje meuzavisnosti tela i uma, i
da su to razumevanje koristili u jogi i lekarskim praksama za sveobuhvatno zdrav i
srean ivot, usvajajui ga kao nain ivota, pre gotovo 2500 godina. Ovo znanje
je stiglo do Kine u ranim vremenima irenjem budizma od Indije do Kine tokom

101

vladavine kralja Aoka (304. p.n.e. 232. p.n.e.), i u moderno vreme do zapada sa
porastom intelektualne interakcije izmeu istoka i zapada i u osvit Nju Ejd
pokreta u kasnijim godinama 19. veka.
U Indiji su joga (nauka sutinskog postignua) i ajurveda (medicinska
nauka) rasle jedna pored druge jaajui jedna drugu od samog poetka. Ovo je
jasno reflektovano u poznatom ivanandinom stihu posveenom Patanaliju, koji
je sa zahvalnou slavio mudraca na sledei nain:
Yogena Chittasya paden vacham,
Malam sarirasya cha vaidyake-na
Yopakarottam pravaram muni-nam,
Patanjalim Pranjalir anato'smi
Sa velikim potovanjem sklopljenih ruku klanjam se Patanaliju
Najizuzetnijem od mudraca, koji je uklonio
Neistou svesti kroz jogu
Neistou govora kroz re (gramatiku) i
Neistou tela kroz medicinu (ajurvedu).
Bogatsvo, znaaj i doprinos, kako drevne tradicije joge tako i ajurvedske
medicine u poboljavanju kvaliteta ljudskog stanja su opirno opisani u modernoj
literaturi o jogi, psihologiji, medicini i srodnim naunim disciplinama. Karl Gustav
Jung (1978) ukazuje da je joga jedan od najveih fenomena koje je ljudski um
stvorio. I Dord Fojertajn (1996) istie znaaj joge: Kao duhovna disciplina,
joga ima univerzalnu vrednost. Ona je praktini pristup samorazumevanju,
samotranscendenciji, samotranformaciji i samorealizaciji. Iako je izrasla iz
indijskog kulturnog iskustva i bila razvijena u bliskoj vezi sa vedskim i nevedskim
religioznim ivotom, u svojoj najvioj ulozi i najprefinjenijoj artikulaciji,
podjednako je znaajna i efikasna izvan Indije.
O ajurvedskoj medicini, Virender Sodi, M.D. iz amerike kole ajurvedske
nauke u Belvilu, Vaington, kae: Bolest je rezultat poremeaja spontanog
protoka prirodne inteligencije kroz nau fiziologiju. Kada naruimo zakon prirode i
kada ne moemo adekvatno da se odupremo rezultatu ovog poremeaja, tada smo
bolesni. Dipak opra, M.D, istie: Prvo pitanje koje ajurvedski lekar postavi
nije: Koju bolest moj pacijent ima? ve: Ko je moj pacijent?. Pod time ko,
lekar ne misli na vae ime, ve kako ste konstituisani. Elaborirajui ovu poentu,
Vasant Lad, ajurvedski lekar i direktor Instituta za ajurvedu u Albukerkiju, Nju
Meksiko, kae: Prema ajurvedskim principima, razumejui sebe, identifikujui
sopstvenu konstituciju, i prepoznajui izvore poremeaja doa, ne samo da je
mogue pratiti ispravna uputstva za ienje, proiavanje i prevenciju bolesti,
ve je mogue i uzdii sebe u stanje svesnosti koje je prethodno bilo nepoznato.

102

Joga i moderna psihologija

U lanku: Joga i moderna psihologija, R.S.Bogal (2002) pie: Moderna
psihologija, ogranak zapadne filozofije, u svom pokuaju da izgleda to naunije,
izgleda da se potpuno razila sa metafizikim ali i praktinim zadacima... Joga,
esto oznaena kao indijska psihologija, ne samo da se nosi sa ovim problemima
ubedljivo, ve ponire dublje disciplina joge i moderna psihologija se oigledno
razlikuju Ipak, njihov zajedniki interes u reavanju egzistencijalnih problema
budi nadu u razvijanje pragmatine sinteze izmeu njih, to zauzvrat moe da
obogati obe nauke. On dalje smatra: Mogunost moderne psihologije prepoznaje
sopstvo kao nemogu cilj; barem za sada. Ipak, odreene oblasti obostrane
primene prepoznaju iskreno razmatranje kao veoma plodnu razmenu izmeu dve
nauke Za razliku od psihoanalize, joga sama pretpostavlja i transcendentalnu
svesnost (Atman ili Sopstvo) i fenomenoloku svesnost (um/mozak i njihovu
dinamiku) kao sastavni deo psihosomatskog polja, odvojeno od praktiki zvunog
metafizikog rezonovanja koje se tie znaenja i svrhe ljudskog ivota i ivljenja.
Primena joge uporedo sa modernom medicinom je dala odline rezultate.
U lanku Mo Joge, Riard Korlis (2001) istie: Godine 1998. Orni je izdao
novu studiju, u American Journal of Cardiology, tvrdei da je 80% od 194
pacijenata eksperimentalne grupe izbeglo bajpas ili angioplastinu operaciju
usvajajui promene ivotnog stila, primenjujui jogu. On smatra da bi promene
ivotnog stila, praktikovanjem joge, utedele veliki novac pojedincima i drutvu.
Prosena cena za leenje pacijenta u kontrolnoj grupi je bila via od 47,000. dolara
Analizirajui ulogu joge u mentalnom zdravlju, Ria arma (2004) tvrdi:
Poslednja etiri stepena Patanalijeve Joge: pratjahara (odvajanje od ulnih
utisaka), darana (koncentracija), djana (meditacija) i samadi (prosvetljanje) u
direktnoj su vezi sa mentalnim procesima. Pratjahara je nivo u kojem otpoinje
usmeravanje psihike energije. Koncentracijom na vrhovno sopstvo, na
povezanost izvorita tela i uma pojedinac integrie uspavane energetske tokove.
Novoosnovana disciplina psiho-neuro-imunologije (PNI), potvrdjuje ovu
povezanost izmeu umnih i telesnih potencijala.
Joga energetske putanje i njihovi korelati
Nauno je utvren znaaj nervnog sistema za odravanje i razvoj bia i
konano u evoluciji svesnosti pojedinca. Jogini i drevni indijski iscelitelji su bili
svesni anatomije ljudskog tela i fiziologije, to potvruju drevni spisi. Vekovima
se u Indiji razvijaju odreene tehnike za odravanje zdravog tela, uma i duha,
integrisane i primenjivane u svakodnevnom ivotu obinog oveka kroz religiozne
i kulturne uticaje. To je razlog zato je indeks zadovoljstva prosenog Indusa uvek
bio visok uprkos svim negativnim uticajima tokom godina do dananjih nesigurnih
vremena irom sveta. Znanja povezana sa strukturom i funkcijama bia i ljudskog
tela pronalazimo kroz celu indijsku filozofiju, spise i savremenu literaturu. O
nadijima i akrama i jogijskoj filozofiji, indijski filozof Kabir iz perioda Bakti

103

(Posveeniki period 1400-1600.) je pevao: Jheenee-Jheeni Beeni Chadriya gde

je opisao detalje suptilnog telesnog sistema akri i nadija. Koristio je analogiju
poznatu Tkau, poto je i on sam bio skromni tka, prevod jedne od takvih pesama
je dat ovde:
Jednio On zna jer On je Vean.
ta je ogrta (duna nit) i ta je tkanje (unakrsne niti)?
ta su niti od kojih je adr (odea/ telo) izatkano?
Ida i Pinigala su ogrta i tkanje.
Suumna su niti od kojih je adr (ljudsko telo) izatkano
Pet je elemenata i tri su kvaliteta adra!
Sistem akri i nadija ima vano mesto u joga filozofiji i praksi i elaboriran
je i diskutovan u drevnim spisima joge, prvenstveno Hata joge i Tantra joge.
Mehanizam delovanja joge najvidljiviji je u sistemu akri i nadija, koji na
specifian nain najdirektnije koreliraju sa nervnim i endokrinim sistemom. Svami
Satjananda (1996) istie: Na fizikom nivou, akre su povezane sa glavnim
nervnim pleksusima i endokrinim lezdama u telu. Mnoge asane su posebno
delotvorne za jedan ili vie ovih pleksusa ili lezdi. Na primer, sarvangasana
(svea) vri pritisak na tiroidnu lezdu u grlenoj regiji koja je povezana sa viuda
akrom (grlenom akrom). Praktikovanjem ove asane podstie se ispravna
aktivnost tiroidne lezde i njenih funkcija. Ukazujui na efekte svee
(sarvangasane) na zdravlje, B.K.S. Iyengar (1991) istie: Znaaj sarvangasane ne
moe biti preuvelian. Ona je jedna od najveih blagodeti datih oveanstvu od
strane naih drevnih mudraca. Sarvangasana je majka asana. Kao to majka tei
harmoniji i zadovoljstvu u domu, tako ova asana tei harmoniji i zadovoljstvu
ljudskog sistema.
K.N.Udupa (1996) iznosi zapaanje: Ljudsko telo odrava svoju
homogenost, iako nae okruenje kontinuirano prolazi kroz promene. Svi
homeostatiki mehanizmi su regulisani telesnim hormonima, sekretisani od strane
razliitih endokrinih lezda. Ipak, ak i ova funkcija je dalje regulisana od strane
dva dela autonomnog nervnog sistema: simpatikog i parasimpatikog. Poto je
celokupni nervni i endokrini sistem kontrolisan anteriornim i posteriornim
delovima hipotalamusa, moe se tvrditi da je celokupni mehanizam kontrolisan
regijom mozga. Hipotalamika regija podrana je limbikim sistemom, ukljuujui
amigdalu, hipokampus i nekoliko drugih manjih struktura. Upravo ovaj limbiki
sistem
je
prevashodno
odgovoran
za
regulaciju
homeostatikog
(samoregulativnog) mehanizma. Ovaj sistem sprovodi svoje regulatorne funkcije
kroz hipotalamiku regiju. Meu razliitim funkcijama koje se odravaju radom
hipotalamusa izdvaja se regulacija temperature, gladi i ei, kao i regulacija
emocija kao to su ljutnja i strah. Emocionalne reakcije regulisane su amigdalom,
koja predstavlja deo limbikog sistema. Istaknuu deo literature u kojoj je u
znaajnoj meri iskazana povezanost energetskih centara (akri) i endokrinog i

104

nervnog sistema: iva Samita; at-akra-nirupana; akti i akta(1951),

akre - arlsa V. Lidbitera (1927; 1996).
Diskusija
U naunom lanku naslovljenom Neurofiziologija Prosvetljenja, dr
Robert Kejt Wolas (1974), profesor fiziologije, na 26. Kongresu Fiziolokih Nauka
odranom u Nju Delhiju oktobra 1974, istie: U poslednjih nekoliko decenija
ustanovljeni su neurofizioloki kriterijumi za budno, sanjajue i spavajue stanje
svesnosti. Sa napretkom primene meditacije, ova dekada je ustanovila kriterijume
za etvrto stanje svesnosti (prosvetljenje). Poto je sofisticiranost istraivanja
porasla zajedno sa poveanom praksom vie od pola miliona osoba koje praktikuju
meditaciju u svetu, neizbeno je da se pojavljuju kriterijumi za vie oblike
svesnosti, i uskoro e biti uspostavljeni neurofizioloki standardi za stanje
prosvetljenja. Ovo e biti najvee dostignue modernih fiziolokih nauka koje
povezuje drevne spise prosvetljenja sa rezultatima naunog istraivanja meditacije
u poljima fiziologije, psihologije i sociologije.
Privilegija je modernih naunika koji imaju priliku da objektivno
verifikuju efekte praktikovanja razliitih joga tehnika. Istraujui razliite aspekte
joge, primenjivale su se razliite naune metode, moderan instrumentarijum i
tehnike. Prema Dr M.L.Garotu (1990) Joga i meditacija su uglavnom istraivane
zbog njihovih blagotvornih efekata koji utiu na psihosomatske poremeaje.
Rezultati ukazuju da joga disciplina u znaajnoj meri moe biti instrument za
umanjenje hipertenzije, ublaavanje posledica astme. Mnoge studije o efektima
praktikovanja tehnika joge, ukazuju na znaajnu redukciju sranih oboljenja, na
doprinos u normalizaciji krvnog pritiska, ublaavanju hipertenzije, umanjenje
pojave gastritisa, hiperacidnosti i glavobolja. Zavisnici od droge i alkohola u
nekoliko drava su kombinovanom primenom meditativnih tehnika, tehnika
disanja i asana uspeli u nameri oslobaanja od zavisnosti.
Joga, pored uticaja koje vri na miini sistem podstie funkcionisanje
ukupnog sistema pojedinca. Asane najneposrednije ukazuju da medicinske studije
nastavljaju da pokazuju da redovna meditacija blagotvorno deluje na smanjenje
krvnog pritiska i bolesti koje su povezane sa stresom, ukljuujui srana oboljenja.
Istraivanja modanih aktivnosti ukazuju da redovno praktikovanje asana (joga
poloaja), meditacije i tehnika disanja (pranajame) pomau u smirivanju
najaktivnije senzorski napadnutih delova mozga. Pozitivni uticaji meditacije na
nivo holesterola zabeleeni su od strane M.J. Kupera, M.M.Avgena (1979),
B.K.Anande (1991), Kaledrona i saradnika (1999), Rami Vjasa i Nirupma Dikita
(2002). Smanjenje u simpatikom pranjenju i bolja sposobnost da se prevazie
stres mogu biti naznaeni kao mogui mehanizmi za promenu (nivoa holesterola).
U istraivanju sprovedenom od strane Nirupma Dikita (2002) nivo fizikih
aktivnosti ispitanika bio je slian, i pored toga oni koji su meditirali imali su
znaajno nii nivo holesterola. Moemo da zakljuimo da praktikovanje meditacije
Rada joge proizvodi dobrobiti respiratornim organima, kardiovaskularnom

105

sistemu i lipidnom profilu, kao i funkcionisanju svih telesnih funkcija koje su

nastavile da se poboljavaju duim praktikovanjem joga meditacije.
Povezujui bori-se-ili-bei mehanizam i relaksacioni odgovor sa jogom,
Riard Folds, predsednik Kripalu Centra elaborira da autonomni nervni sistem ine
simpatiki sistem, koji je esto identifikovan sa bori-se-ili-bei odgovorom, i
parasimpatiki - koji je identifikovan sa onim to se naziva relaksacionim
odgovorom. Kada radite jogu duboko disanje, istezanje, pokrete koji oslobaaju
miinu tenziju, fokus na prisutnosti relaksiranosti u telu inicirate procese koji
iskljuuju bori-se-ili-bei sistem, a ukljuuju relaksacioni odgovor. To
blagotvorne utie na telesno funkcionisanje. Otkucaji srca se usporavaju, opada
krvni pritisak. Telo dobija ansu da ukljui isceljujue mehanizme.
K.N.Udupa (1976) zakljuuje da praktikovanje kundalini joge podstie
ispravnu aktivnost nervnog sistema. Redovno praktikovanje joga vebi poboljava
aktivnost mozga, kimene modine i autonomnog nervnog sistema to e uticati na
poboljanje ukupnog zdravlja pojedinca ali i podizanja nivoa svesnosti. ri
Gopikrina (1971) ak ide dotle da zastupa miljenje da je to jedan od naina na
koji pojedinac moe da ubrza evolutivni proces oveanstva. R.S.Bogal (2000) na
drugom mestu istie da su naune studije, koje pokazuju parasimpatiku
dominaciju i generalnu autonomnu ravnoteu kao rezultat vebanja joge, bile
zabeleene od strane Garotea (1971). Praktikovanje joge, po svojoj prirodi,
umiruje pojaanu hipotalamiku, kortikalnu i simpatiku aktivnost nervnog
sistema, vodei ka unutranjoj svesnosti- istie Bogal. Dakle, harmonian rad
nervnog i endokrinog sistema moe se uspostaviti i odrati redovnim
praktikovanjem joga tehnika (asana, pranajama, darana, pratjahara...) korienjem
koncepata akri i nadija to potvruju hata i kundalini/tantra joga praktiari i
nauna istraivanja. I pored navedenih rezultata istraivanja, broj i kvalitet naunih
istraivanja je nedovoljan. Postoji vea potreba za prouavanjem, razumevanjem,
redefinisanjem, interpretiranjem i reinterpretiranjem iskustva praktikovanja
blagotvornih tehnika ove stare discipline usmeravajui istraivae na istraivanje
sri joga mehanike i dinamike, pomou pristupa koji je zaista razmiljanje-izvanokvira iz polja proirene svesnosti.
Zakljuak
Joga je dobila status globalne kulture. Ovo je privuklo ak i naunike iz
razliitih naunih specijalizovanih polja, da sprovedu istraivanja povezana sa
nekim aspektima joge. Kao to je evidentno iz bibliometrikih studija
M.K.Kulkarnia (1996) i S.S.Kalsa (2004), osnovna nauna istraivanja joge su
poela u ranim dvadesetim godinama dvadesetog veka u samoj Indiji, kasnije u
Engleskoj i Sjedinjenim Dravama ezdesetih godina prolog veka. Kalsa takoe
ukazuje na postepeni porast radova u publikacijama do 1989, posle ega
interesovanje i broj radova ostaje na istom nivou. Skorije istraivake grupe iz
ostalih zemalja takoe su se zainteresovale za sprovoenje naunih istraivanja
efekata praktikovanja joge, to ukljuuje drave kao to su Srbija, eka

106

Republika, panija, Nemaka, Rusija, Italija, Poljska, vedska i Holandija. Bitnost

joge u modernom svetu je oigledna. Sumirajui ekoloke, socijalne i politike
probleme sadanjice, Dord Fojertajn kae: Verujem da e predstojee
ekoloke krize kombinovane sa poveanim terorizmom promeniti lice Zemlje u
predstojeim decenijama. Joga treba biti uinjena relevantnijom po ovom pitanju,
to podrazumeva praktikovanje joge kao duhovno baziranog i ekoloki osetljivog
naina ivota. U radu Bimodalna svesnost, Artur F.Dikman istie: Krize sa
kojima se ljudska rasa sada suoava su tehniki reive. Kontrola populacije,
redukovanje zagaenja i eliminacija rasizma ne zahtevaju nove pronalaske. Ipak,
ovi problemi mogu se pokazati fatalno nereivima, jer ono to je potrebno je
promena vrednosti, samodefinisanja i pogleda na svet od strane svake osobe, poto
je individualna svest problem. Kada bi svaka osoba bila u stanju da osea i
identifikuje se sa drugima i sa sopstvenim okruenjem, da vidi sebe kao deo vee
celine, imala bi oseaj jedinstvenosti koji omoguava nesebine akcije neophodne
za regulisanje populacionog rasta, minimiziranje zagaenja i okonanje rata.
Prijemiv nain je, na primer, jogijski pristup u kome identifikacija, odnos ja-ti
postoji.
Ali ovi i slini ciljevi mogu biti realizovani jedino ako se naprave ozbiljni
koraci ka postavljanju joge sa nivoa znaajnih fitnes vebi na vii nivo,
uveavajui sutinski sadraj u njenom praktikovanju i afirmiui je kao
eksperimentalno dokazan nauni i autentini nain ivota, kao praksu koja daje
smisao ivotu i ispunjava svoju svrhu proirivanja i evolucije ljudske svesti na
sledei nivo super-uma, super svesnosti. Srean i drutveno odgovoran ivot na
upravo ovoj planeti, u samom krilu nae drage Majke Zemlje. Posmatrajui
popularnost joge meu intelektualcima i naunicima, meu elitom i obinim
ljudima, nema sumnje da se joga pojavila kao ne samo potpuno oformljena nauna
disciplina ve i kao kultura za 21. vek. Svami Satjananda Sarasvati je istakao:
Joga nije drevni mit pokopan u zaboravu. Ona je najdragocenije naslee
sadanjosti. Ona je esencijalna potreba dananjice i kultura sutranjice. Bob Smit
i Linda B.Smit (1986) izrazili su sline misli u svojoj knjizi Joga za Novo Doba:
Doprinos joge za globalnu kulturu je ogroman. Joga ima sve elemente da postane
globalna etika i kultura u vremenima koja e doi. Joga za novo doba se pretvara u
novo doba joge.
I dalje smo svesni velike potrebe za daljim naunim interdisciplinarnim
istraivanjima efekata praktikovanja joge (istiem primer naune konferencije u
Srbiji, u Beogradu), to je takoe i potreba samog vremena.
ujte me, deco besmrtnog blaenstva, koraajte samo stopama prosvetljenih i
neprestanom joga meditacijom stopite se sa venim Brahmanom. Stvaraoc e vam
se u svojoj slavi otkriti.
Svetasvatara Upaniada, II.5

107

Literatura
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.

Anand,B.K.(1991): Yoga and medical science. Indian, J. Physiol Pharmacol,35(2): 84-87.

Bhattathiri (2002): Extend life by Yoga and Meditation, News Finder.org
Caldron,R. Jr, Scheider R.H.,et al. (1999): Stress reduction and hypercholesterolemia in
African Americans: a review: Ethn Dis; 9(3): 451-462.
Deikman, A. J. (1971): Bimodal Consciousness. Archives of General Psychiatry, 25, 481
489.
Gharote,M.L.(1990): Applied yoga, Kaivalyadham, Lonavala, p.78.
Gopikrishna (1971 ): Kundalini:The evolutionary energy in Man, Berkeley, Shambala.
Jung C.G. (1978): Psychology and the East, Princeton University Press, p.85.
Khalsa ,S.S.(2004): Yoga as a Therapeutic Intervention: A bibliometric Analysis of
Published Research Studies, Indian J.Physiol.Pharmacol., 48(3)269-285.
Kulkarni, M.K. (1996): Scientific research on yoga: a bibliometric study, IASLIC Bulletin
1996,41:127-130.
Leadbeater, Charles W. (1927) (1996): The Chakras, The Theosophical publishing Hoise,
Adyar, Madras.
Sharma, R. (2004): Hindu Techniques of Mental Health, pp.150, Spring Books.
Udupa ,K.N. (1976): A manual of Science and Philosophy of Yoga , J. Res. In Indian
Medicine,11-103.
Vyas, Rashmi & Nirupma, Dikshit (2002): Effect of meditation on respiratory system,
cardiovascular system and lipid profile, Indian J.Physiol Pharmacol.; 46(4); pp. 487-491.

***
STUDIES ON NEURO-ENDOCRINOLOGICAL CORRELATES
OF YOGIC PATHWAYS
Summary: Homeostatic mechanisms are hormonally regulated by different
endocrine glands. This function is regulated by two parts of the autonomous
nervous system: sympathetic and parasympathetic. Since the whole nervous system
is controlled by anterior and posterior parts of hypothalamus, we can say state
that the whole mechanism is controlled by the brain region. Hypothalamic region
is supported by limbic system, including amygdala, hypocampus and a few more
smaller structures. Yoga practicing stimulates work of endocrine system which is
directly connected with activity of the energy centers (chakras) and energy
pathways (channels nadis). Correct functioning of ida, pingala and sushumna
nadi directly influence the limbic system and mechanisms of homeostasis. Limbic
system is responsible for regulation of the homeostatic (self-regulated)
mechanism. This system carries out its regulatory functions through the
hypothalamic region. Taking into consideration importance of the effects that are
accomplished by yoga practicing, there is a growing need for scientific research of
yoga practice with the aim of better understanding of these phenomena. By
scientific researches, we reach the essence of the yoga mechanics and dynamics,
with approach that really represents thinking-out-of-the-box, from the field of
expended awareness.
Key words: endocrine system, nervous system, chakras, nadis, yoga, Kundalini
yoga.

108

Yogi Andre Riehl

Federacija tradicionalne joge Francuske
Studio za joga povlaenja PRANA BINDU (Ujjain, Indija)
i SOMAPA (Avignon, Francuska)
MODANI TALASI, SANSKRITSKO PEVANJE I SVETA TIINA
Rezime: U radu se istrauje povezanost modanih talasa i stanja svesti u
savremenoj medicini i tradicionalnom joga uenju. Moemo potvrditi slinost u
sagledavanju stanja svesti iako tradicionano joga gledite proistie iz daleke
prolosti kada nisu bila prisutna savremena medicinska pomagala kao to je
elektroencefalograf i skener. Joga praksa je uvela u upotrebu intoniranje mantri
kao sredstvo za duhovno proienje i usavravanje. U radu iskazujemo
povezanost odreenih stanja svesti i korienja mantri. Joga praksa je poznavala
uticaj sanskritskog pevanja mantri (vibracionih slogova) i razvojni uinak njihove
primene. Sanskritsko pevanje (intoniranje) mantri korieno je u svrhu uvoenja
jogina u prefinjena (via) stanja svesti.
Kljune rei: modani talasi, tiina, stanja svesti, joga, meditacija.
Modani talasi
Mozak ine milijarde neurona koji stvaraju elektrine impulse. Kada
postoji sinhronizacija meu neuronima, to znai kada oni rade usklaeno na
aktiviranju, zadravanju ili balansiranju bilo koje fizike ili psiholoke radnje,
pojavljuju se vrlo mali ritmiki elektrini impulsi u sinapsama, vrlo siunim
spojevima izmeu lanaca neurona.
to vie neurona rade zajedno sinhronizovano, vea je amplituda elektrine
oscilacije. Ta amplituda se meri u mikrovoltima. to bre neuroni rade zajedno,
vea je frekvencija elektrine oscilacije. Ta frekvencija se meri u hercima.
Amplituda i frekvencija su osnovne karakteristike koje odreuju modane
talase. Ti vrlo slabi signali se mogu meriti postavljanjem elektroda na glavu uz
pomo provodljivog lepka koji pomae da se sprovedu informacije. Pojaavajui
elektrine impulse pomou EEG-pojaivaa, one se alju u kompjuter koji
analizira podatke, i amplitude i frekvencije. To je elektro-encefalograf ili EEG.
Istraivai i naunici razvijaju ideju koja jo nije identifikovana ni dokazana da
mozak moe da proizvede 10 vati elektrine snage kada funkcionie u potpunosti.
Te elektrine aktivnosti zvane modani talasi su precizno izmereni jo pre
nekoliko desetina godina i izgleda da postoje etiri razliite kategorije. Kasnije je
otkriveno i prihvaeno da razliiti modani talasi odgovaraju posebnim stanjima
svesnosti. Modani talasi su svojstveni svakoj osobi bez obzira na pol, kulturu,
verovanje ili nain ivota. Postoje etiri vrste:

109

1)
2)
3)
4)
5)

DELTA: 0,5 do 4 ciklusa u sekundi ili Herca (Hz)

TETA: 5 do 7 Hz
ALFA: 8 do 13 Hz
BETA: 14 do 30 Hz
Ali, kod vrlo posebnih sluajeva otkrivena je i peta vrsta modanih talasa,
zvana GAMA sa frekvencijom od oko 40 Hz, preciznije izmeu 31 i 42
Hz.

Biopsiholoka prouavanja
Da li postoji direktna veza izmeu biolokih i psiholokih aktivnosti
mozga i logikih i imaginativnih aktivnosti nematerijalnih procesa miljenja?
Primeeno je da jako veliki broj onih ljudi koje mi zovemo prosena osoba, u
svakodnevnom ivotu uglavnom upotrebljava parijetalne renjeve mozga koji su
vrlo aktivni, skoro stalno, za vreme budnog stanja kada deluju BETA i ALFA
talasi. Kau da su ti renjevi stimulisani reptilnim mozgom koji upravlja
osnovnim instinktivnim procesima svake osobe. Takoe, prisustvo GAMA talasa
izgleda da stimulie prednje renjeve, naroito levi prefrontalni reanj. Jo
jedanput treba da zapamtimo da su ova ispitivanja jo u toku i da bi bilo vrlo
hrabro donositi bilo kakav konaan zakljuak koji se odnosi na povezanost mozga
i duhovog procesa miljenja.
Stanja svesti
etiri vrste modanih talasa deluju u odreenim stanjima svesnosti i
povezani su sa odnosom koji osoba ima sa sredinom, bilo spoljanjom ili
unutranjom. Oni su:
DELTA: aktiviraju se tokom dubokog sna i kome
TETA: aktiviraju se za vreme snova i stanja transa
ALFA: aktiviraju se za vreme budnog stanja kada je telo jako
oputeno
BETA: aktiviraju se za vreme budnog stanja kada je razmiljanje
paljivo ili koncentrisano.
GAMA stanje je prisutno u sluajevima krajnje usredsreenosti i stanja
ekstaze.
DELTA talasi se manifestuju kao elektrina aktivnost u nesvesnom stanju
gde postoje samo osnovne instinktivne aktivnosti koje odravaju vitalne funkcije.
TETA manifestuju aktivnost podsvesti gde uglavnom deluju emocije, jaka
oseanja i snovi. ALFA je stanje izmeu sna i jave. BETA talasi ukazuju na
aktivnost gde su opaanje, blaga koncentracija i mentalni procesi na prvom mestu.
Konano, peti, GAMA modani talasi su definisani kao vie stanje
svesnosti koje nije lako odrediti jer osobe kod kojih je ono izmereno imaju

110

potekoa da nau prave rei koje bi objasnile ta doivljavaju. Ali opte je

prihvaeno da je to stanje veoma jasnog uma povezano sa jakim oseajem sree.
Najzad dolazi pitanje samog posmatraa. ta je to to mi zovemo
posmatranjem? Da li postoji posebno mesto ili centar u mozgu odakle mi
posmatramo i da li je taj posmatra dovoljno neutralan kako ne bi tumaio neka
od svojih posmatranja? Ili, da li je posmatranje duhovna aktivnost, ivi proces koji
se pojavljuje izmeu takozvanih posmatraa i posmatranog? I konano, moe li
posmatranje biti unutranji pokreta aktivnosti GAMA modanih talasa?
Upaniade i stanja svesti
U klasinoj kulturi indijskih Upaniada, jednog od osnovnih tradicionalnih
tekstova koji je pisan pre petnaest vekova, moemo videti da su, uprkos skoro
nejasnom znanju o materijalnim biolokim delovima mozga, data vrlo precizna i
detaljna objanjenja o nematerijalnim procesima koja su u vrlo dobrom skladu sa
skorijim otkriima iz ovog veka! Mandukya Upaniade, koje se sastoje od samo
nekoliko slokas kratkih reenica opisuju etiri razliita stanja svesnih
aktivnosti kome je dodato i peto. Ti opisi su dati u smislu nekoliko naina
funkcionisanja.
JAGRAT: budno stanje u kome osoba upravlja svojim telom, radnjama,
idejama i govorom.
SVAPNA: stanje snova u kome je osoba u stanju mentalnih slika i
mentalnog govora i emocija.
SUSHUPTI: stanje dubokog sna u kome osoba nije poistoveena ni sa im
posebno, ali to tako izgleda jer kada se probudi ne moe niega da se seti. Zato je
to stanje opisano kao stanje bez svesnosti, ali kao stanje uma gde jo uvek
postoji poistoveenje ali sa izvesnom prazninom.
TURYA: pravi prevod ove rei je etvrto stanje. Opisano je kao stanje
uma u kome su sadrana i prethodna tri, prvo jagrat (budno stanje), svapna (stanje
snova) i sushupti (stanje dubokog sna), ali i kao stanje koje povezuje prelaze
izmeu ova tri stanja. Drugim reima kada prelazimo iz budnog stanja u spavanje
ili stanje snova, postoji vrlo siuan proces nastavljanja koji prolazi kroz stanje
turya u veoma kratkom trenutku. Takoe se opisuje kao stanje krajnje
usredsreenosti sa oseanjem vrlo jake energije kao i velike sree. Ovo posebno
turya stanje je konano objanjeno kao stanje koje ne traje dugo u poreenju sa tri
druga kao to su budno stanje (nekoliko sati dnevno), sanjanje (oko 100 minuta
nou) i stanje dubokog sna (nekoliko sati nou).
Na kraju, postoji to neobino peto stanje nazvano TURYATTITA koje je
jednostavno opisano kao nastavak turya stanja, to znai da je to stanje u kome
osoba doivljava veliku sreu i potpuni uvid stvarnosti. Hiljade jogija je pokualo
da opie to stanje i uvek su dolazili do zakljuka da nije mogue tano objasniti ta
je to i da jedino putem linog iskustva moe razumeti. Mandukhya Upaniade

111

ukazuje na upotrebu zvuka kao sredstva da se ispitaju razliita stanja svesnosti.

Potpunije shvatanje korena sanskritskih rei nam je pokazalo da nije zvuk taj o
kome se radi ve sigurno vibracije koje se odnose na taj zvuk. Svako stanje
svesnosti povezano sa posebnom vibracijom, koja se predstavlja zvunim slovom.
Jagrat (budno stanje) je povezan sa zvukom A, Svapna (stanje snova) sa zvukom
O, Sushupti (stanje dubokog sna) sa zvukom M, Turya (etvrto meu stanje)
sa zvukom OM, i konano Turyattita (neobino stanje koje je skoro nemogue
opisati) bez zvuka, to znai sa posebnim kvalitetom tiine.
Postojano stanje Uma
Indijska tradicija je vrlo precizna kada su u pitanju razliiti nivoi i funkcije
ljudske psihe. Dakle, postoje etiri stanje svesti. Od ovih etiri, tri su sasvim
prihvaena od zapadnih naunih psihologa, stanje budnosti (ili svesnosti), spavanje
(podsvesti) i dubokog sna (nesvesnosti). etvrto stanje nije tako lako prihvatiti
jer ne moe da se meri objektivno, ve moe samo subjektivno da se oseti. Ono
dovodi osobu u stanje takvog opaanja koje moemo nazvati stanje intuicije. Ta
vrsta intuicije nam se dogaa u svakodnevici. Na primer, kada imamo neki
nagovetaj (predoseanje) koje se kasnije ostvari i potvrdi, onda je to ispravno
predoseanje. Tada moemo da se pitamo koje je to posebno stanje svesnosti koje
zna, a nema objekta radnje. Joga je dala odgovor na to pitanje: kae da to stanje
nema objekta ve proizilazi iz samog subjekta, tj. sutine, koja se takoe naziva
Ja i koja je izvor naeg postojanja. Smatra se da je Ja upravo Turyattita, peto
stanje, ili drugim reima funkcija posmatranja, vie bie, posmatra, bezlina
energija. Aktivnost bezlinog Ja je opisana kao stanje koje se nalazi u postojanju
svakog ivog bia, oveka, ivotinje, biljke i minerala (poto i minerali takoe
evouliraju, od obinog kamena do skupocenog dragog kamena) i njegova priroda
je ista kod svih ivih bia, ali manje vie skrivena kontekstom (kulturom) svake
oblasti.
Bezlino stanje uma odreuju tri kvaliteta: tiina, praznina i radost. to se
tie prouavanja uticaja zvuka na bie, moramo dublje da ispitamo koncept
znaenja rei kao to je zvuk, vibracija, informacija i tiina. Indijska Shaivaite
tradicija, na primer, kae da ima nekih etrnaest razliitih nivoa ili kvaliteta
tiine i vrlo je teko uhvatiti tu malu razliku samo uz pomo kognitivnih funkcija,
ve je potrebno da se ona posmatraju kao fiziko iskustvo kroz osetljivost tela.
Postavlja se i pitanje kriterijuma naunih istraivanja koja treba da se
dokau i neprestano ponavljaju da bi se usvojila kao istinita. To znai da svako
iskustvo mora da bude objektivno, tj. mora postojati distanca, odvajanje
posmatraa (naunika) i posmatranog (objekta koji se prouava). Kada doemo do
linog iskustva, kada su posmatra i posmatrano delovi iste osobe, skoro je
nemogue imati nauni princip po toj definiciji. Tada treba da se bavimo drugom
vrstom odnosa koji ukljuuje novu kreativnost iz koje mogu proistei potpuno
nove paradigme i potpuno nepoznate mogunosti. Drugim reima, ukljuivanje
nepoznatog kao dela poznatog u sistem znanja. To zahteva potpunu otvorenost

112

zajedno sa strau za otkrivanjem, gde su i jedno i drugo dinamiki procesi koji se

ne prekidaju kada se neto prepozna kao stvarno.
Vraajui se na pitanje sanskritskog vibracionog pevanja i na njegov uticaj
na mozak i miljenje, moramo uzeti u obzir ono to nam je indijska tradicija dala,
vrstu skale koja nam pomae da shvatimo sitne detalje, od kojih neki igraju
kljunu ulogu. U okviru upotrebe sanskritskih vokala postoji pet nivoa, a to su:
NAMA: sama re i njeno znaenje. Upotreba rei u komunikaciji sa drugom
osobom nije nikada tako laka, zbog razliitih tumaenja koje svako od nas daje
odreenoj rei, a i zato to se znaenje razlikuje u zavisnosti od kulture i linog
porekla. Razumevanje rei je subjektivno, potpuno zavisno od intelektualnih,
linih prilika i saznajnih funkcija.
SABDA: zvuk. Zvuk nema nikakvo posebno intelektualno znaenje, ali se moe
meriti u terminima frekvencije, niske ili visoke, opsega ili snage, brzine i kretanja.
Ali, ako intelekt ne moe da obuhvati zvuk, telo moe, doivljavajui oseanje,
mada ne samo sluanjem, ve i kinestetikim opaanjem kao to je unutranji
ritam, pulsacija, kretanje.
SPANDA: vibracija. Vibracija moe biti definisana po svom veoma posebnom
ponaanju: ona je dinamina ali se stvarno ne kree, ona je vibrirajua i ostaje na
istom mestu. Lino, subjektivno opaanje vibracije je da je ona sainjena od
slabog ili jakog kretanja, koje dolazi i odlazi ali stvarno ne menja svoje mesto.
VRITTI: informacija. Informacija je objanjena kao veoma suptilan pokret koji ide
od jednog do drugog mesta i tako uspostavlja proces vibracije.
SUNYA: praznina. Ovaj neobian peti nivo je difinisan kao praznina, koja je
osobina tiine. Tiina se onda smatra kao sama osnova svih pomenutih aktivnosti,
a tantrika tradicija kae da ima nekoliko osobina tiine, od 14 do 18, u zavisnosti
od kole koja ih tumai.
Mantre i sanskritsko pevanje
U pokuaju da naemo korelaciju izmeu starih tradicija i moderne nauke,
moemo tumaiti Mandukya Upaniade na sledei naim. Vibrirajui zvuk A
stimulie sposobnost opaanja i mentalne koncentracije u budnom stanju gde
deluju BETA i ALFA modani talasi. Vibrirajui zvuk O sitmulie emocije, jaka
oseanja i snove u podsvesnom stanju gde deluju TETA modani talasi.
Vibrirajui zvuk M stimulie sposobnost neobjektivnosti koja se deava u
nesvesnom stanju gde deluju DELTA modani talasi. Vibrirajui zvuk OM
stimulie ekstremnu usredsreenost i ekstazu u etvrtom stanju ili turija gde
deluju GAMA modani talasi. Iznad svih ili duboko unutra nalazi se neopisivo
stanje tiine gde su posmatra i posmatrano jedno u jedinstvu.

113

Idui dalje u ovom istraivanju, gde se svaki izolovani zvuk posebno

prouava, indijska tradicija pokazuje dubinu svoje intuitivne dovitljivosti. Na
primer, za vibrirajui zvuk A se kae da donosi neto iz praznine. Za nekoliko
slova sanskritske azbuke se kae da se nalaze u vibraciji A. Isto se tvrdi i za
vibrirajui zvuk O za koji se kae da podupire bilo koju aktivnost kao prava
pokretna snaga bez promena, i za vibrirajui zvuk M se smatra da organizuje
bilo koji proces razgradnje. Na kraju, vibrirajui zvuk OM sadri tri ivotne
aktivnosti, r, odravanje i razgradnju. Na samom kraju, za Tiinu se smatra da je
nedokuiva osnova koju je nemogue shvatiti i razumeti i koja uestvuje u svim
ovim aktivnostima.
Meu 50 slova koja ine sanskritski alfabet, neki zvuci zajedno daju
sposbnost stvaranja koja je sadrana u vibrirajuem zvuku A, neki drugi daju
sposobnost odravanja koja je sadrana u vibrirajuem zvuku O, a neki drugi
sposobnost razgradnje u vibrirajuem zvuku M. esto se smatra da je ceo alfabet
sadran u vibrirajuem zvuku OM i da je sutina ivota u neizrecivom kvalitetu
Tiine koja ne moe da se razume.
Sa osnovnim vibrirajuim zvukom A povezano je est bija mantri koji se
pevaju na glas i u sebi da bi stimulisali ceo proces poveavanja svesnosti na svim
nivoima. Druge mantre su povezane sa vibrirajuom zvukom O i pevaju se da bi
se svesnost odrala. Neke mantre su povezane sa vibrirajuim zvukom M pevaju
se da bi stimulisale nestajanje te svesnosti. Povezana sa vibrirajuim zvukom
OM je potpuna svesnost, tada zvana Svest i ona je stanje celine gde su svi nivoi
ukljueni. A izvan svih ovih nivoa materijalne i duhovne egzistencije je savrena i
neizreciva Tiina.
Put jogina nije da tano opie sve tehnike i intelektualne pojedinosti
razliitih tattwi agregata koji kombinuju materiju i energiju koje su u osnovi
svake fizike egzistencije. Cilj joge je dat u Patanalijevim Joga Sutrama, a to je
dostizanje nivoa uma koji se sastoji od kvaliteta duboke tiine usporavanjem
misaonog procesa, dok ne postane potpuno miran. Kae se da, kada um prestane,
poinje joga. Drugim reima, stvarno znaenje rei joga je stanje jedinstva ili
jedinstvo. Put jogina je da taj potencijal postane njegov ivot, ali i da iskusi ivot
ivei ga i putem uvida. To je daleko od verovanja, predrasuda i drugorazrednih
ideja ili ideala. Potvrda ovakve stvarnosti je manifestacija same stvaralake snage
ivota koja nema nita da dokae i nikog da ubedi. Krajnja pozicija jogina moe
biti ili da postane potpuno nepoznat u svetu ili da bude instruktor uenicima koji
imaju jaku elju da otkriju sam smisao ivota. Tradicija joge upuuje da se pravo
znaenje znanja prenosi iskljuivo usmenim putem. Poetino se kae da je taj
govor rezultat tiine Univerzuma.
Literatura:
1.
2.
3.
4.

Sastri, Mahadeva (1920). The Yoga Upanishads, text with commentary of Sri UpaniadBrahma-Yogin, Madras.
Bahadur, R., Vasu, S.C. (1914-15): The Gheranda Samhita
Griffith, Ralph T. H. (1893): The Smaveda Sahit.
Patanjali (1977): The Yoga Sutras

114

5.
6.
7.

Sivananda, Swami (1995), The Bhagavad Gita, The Divine Life Society.
Bihar School of Yoga (1998): Hatha Yoga Pradipika.
Van Nooten, B., Holland, G. (1994): Rig Veda, a metrically restored text, Department of
Sanskrit and Indian Studies, Harvard University, Harvard University Press, Cambridge,
Massachusetts and London, England.

***
BRAIN WAVES, SANSKRIT CHANTING AND SACRED SILENCE
Summary: In this paper we research correlation between brain waves and states
of consciousness in contemporary medicine and traditional yoga teachings. We
can confirm simillarities in consideration of the states of consciousness although
traditional yoga approach derives from the distant past when there didnt exist
contemporary medical apparatuses as electroencephalograph and scanner. Yoga
praxis introduced intonation of mantras as an instrument for spiritual purification
and improvement. In this paper we explain correlation between different states of
conscious and use of mantras. Yoga praxis knew the influence of Sanskrit mantras
chanting (vibrational syllables) and developmental impact of their practice.
Sanskrit chanting (intonation) of mantras has been used with the purpose to
introduce yogi to the refined (higher) states of consciousness.
Key words: brain waves, silence, states of consciousness, yoga, meditation.

115

Dr Paul Posadzki
Univerzitet Exeter
Velika Britanija
BLIE SUTINI JOGA ISKUSTVA
Rezime: Nedostatak adekvatno dizajniranog pristupa, koji obuhvata kvalitativnu
metodologiju, u dananje vreme moe biti izazov istraivaima. esto ne postoji
svesnost o iskustvima praktiara joge tokom randomiziranih kontrolisanih
eksperimenata. Postoji ogranien broj kvalitativnih istraivanja koja se bave
iskljuivo psiholokim iskustvima tokom praktikovanja joge. U radu se analiziraju
odgovori do kojih se dolo putem intervjua u fokus grupama gde su ispitanici
izvetavali o svojim iskustvima i zdravstvenim stanjima tokom praktikovanja joge.
Za prikupljanje podataka korien je polu-strukturisani intervju koji je raen sa tri
grupe joga praktiara. Analize rezultata ukazuju na izvanredna iskustva joga
praktiara na razliitim nivoima njihovog biolokog, psihosocijalnog i
emocionalnog funkcionisanja, te da joga utie na kompleksnost i
viedimezionalnost zdravlja i dobrobiti pojedinaca.
Kljune rei: joga, joga iskustvo, fenomenologija.
Uvod
Joga potie iz drevnog znanja koje ima za cilj da otkrije pravo znaenje
ljudskog ivota. Procenjuje se da se joga razvija 4000 do 5000 godina i to
uglavnom u Aziji1. Danas se u komplementarnoj i alternativnoj medicini smatra
oblikom medicinske prakse koja se bavi umom, oseanjima i telom1. Primeen je
veliki preporod joge na globlanom nivou jer ona nudi filosofski sistem za
holistiki pristup zdravlju. Joga stvara unutranji, fiziki i emotivni balans kroz
poloaje koji se zovu asane, koje se kombinuju sa tehnikama disanja ili pranajame2
i zasnovane su na izometrikoj kontrakciji miia. Joga istie fiziku i duhovnu
samokontrolu i moe se smatrati nainom uspostavljanja ravnotee izmeu
katabolikih i anabolikih reakcija u telu4. Praktikovanje joge je povezano sa
visokim stepenom koncentracije i kontrole emocija5, a glavni cilj ove vrste
aktivnosti je samorealizacija, samoistraivanje i blaenstvo kroz kontrolu svesti6.
Joga nudi i uputstva koja se odnose na navike u ishrani i poboljane kvaliteta
ivota, kao i na generalne, etike i moralne principe. Kljuni efekti joge u
savremenom svetu mogu se prepoznati u zdravstvenoj prevenciji, postizanju
optimalne kondicije i poveanoj otpornosti organizma na bolesti. Iz terapeutske
perspektive vano je naglasiti da, kada se joga poloaji izvode pravilno, nema
tetnih efekata8-9. I pored toga, joga vebe treba izvoditi iskljuivo uz struno
vostvo sertifikovanih instruktora, a za one koji imaju dijagnozu bolesti i uz
odobrenje svog lekara.

116

Bilo je nekoliko loginih razloga za sprovoenje ovog istraivanja. Prvo,

nadamo se da e ovi rezultati poboljati razumevanje praktikantove psiholoke
percepcije joge i doprineti ve postojeem znanju. Drugo, logina osnova za ovo
istraivanje je da se pronau novi putevi za budua istraivanja iz kvalitativne,
psiholoke perspektive. Tree i moda najvanije, jo jedan logian razlog za ovo
istraivanje je bio taj da se kombinuju autorova prethodna kvalitativna
istraivanja11-12 sa vie empirijskih podataka; ova studija je nastala od autorovih
raniji istraivakih interesovanja koja su sumirana u sledeem paragrafu.
Autor ovog istraivanja tvrdi da joga vebe potpomau samootkrivanje i
unapreenje zdravlja, pri emu osobe razvijaju veu fleksibilnost i prilagodljivost
svojih misli, emocija i ponaanja12. Kranji rezultat je vea svesnost o mentalnom
zdravlju, bolja lina organizacija, snaga volje i samodisciplina kroz pojaan oseaj
samokontrole dok se izvode razliiti poloaji tela tokom praktikovanja joge.
Cilj ovog istraivanja jeste da se istrae iskustva joga praktiara i njihova
psihosocijalna stanja iz idiografske, fenomenoloke perspektive, a putem
utvrivanja subjektivnih oseanja uesnika. Prezicnije reeno, ovo istraivanje
ispituje kognitivne obrasce uesnika, tj. procese misli i relaksaciju, koncentraciju,
ometanje panje i fizike stimuluse, iskustvo gornje granice bola, preciznost i
kvalitet pokreta, propriocepciju, svesnost o telu i istraivanje sebe, drutvenih
procesa i interpersonalnih odnosa, emocionalnih reakcija i oseanja i dobrobiti za
zdravlje koje se vezuju za praktikovanje joge.
Smatra se da je kvalitativno istraivanje adekvatno za ovakve studije zato
to dozvoljava neogranieno ispitivanje kognicije i stavova i omoguava irok
spektar odgovora uesnika.14-16
Metoda
Ovo kvalitativno istraivanje je sprovedeno u januaru 2010. godine. Kako
kvalitativni dizajn istraivanja zahteva analizu svakog sluaja pojedinano,
nemamo potreban broj uesnika za takvo istraivanje, pa je zato uzorak obino
mali.17 Tri joga grupe od ukupno 31 uesnika (n=31) su uestvovale u ovom
istraivanju. Sve tri grupe su imale istog sertifikovanog licenciranog intsruktora
koji je imao vie od deset godina iskustva praktikovanja joge. U sve tri grupe,
uestvovali su mukarci i ene od 18 do 66 godina koji su mogli da prate intervju
na engleskom. Prema kriterijumu za selekciju ispitanika, obuhvaena je i uzrasna
granica ispod 18 godina, a bilo je potrebno iskustvo od najmanje tri godine
praktikovanja joge u Velikoj Britaniji. Pre poetka, od instruktora je zatraena
dozvola za izvoenje istraivanja. U istraivanju su uestvovali praktiari joge iz
Londona (Velika Britanija), tako da bi se moglo rei da, prema kvalitativnoj
metodologiji, grupe predstavljaju umereno homogeni i prigodni uzorak. Ovaj nain
uzorkovanja se preporuuje jer izabrani pojedinci imaju neophodno znanje i
iskustvo u jogi; daju smislene odgovore na pitanja; i imaju sposobnost da
prepoznaju svoj doivljaj i da ga iskau.18 Autor je odluio da koristi ovu metodu
za formiranje uzorka jer su praktikanti joge eksperti u opaanju psiholokih

117

efekata kod ovog naina vebanja, a u ovoj grupi se pretpostavljalo postojanje

intenzivnih iskustava.19
Fenomenoloki pristup je izabran zato to su psiholoka opaanja joga
praktiara dinamina, kontekstualna i subjektivna, i relativno su malo ispitivana.
Kroz interakcije uesnika, istina i znaenje se pojavljuju izmeu mnogih
konstrukcija realnosti i potrebe za razumevanjem unutar njihovog situacionog
konteksta.18,20-24 Sva imena su promenjena da bi se zatitila privatnost. Svi joga
praktiari iz sve tri grupe su dali dobrovoljni pristanak o uestvovanju. Uesnicima
nije ponuena novana nadoknada.
Prikupljanje podataka
Pre intervjua, uesnici su zamoljeni da popune upitnik kojim su
prikupljeni njihovi demografski podaci. Da bi se obezbedili podaci za kvalitativno
istraivanje, odrani su polu-strukturisani grupni intervjui. Polu-strukturisani
intervju u fokus grupi ima karakteristike i diskusije i intervjua, tako da uesnicima
dozvoljava odreeni stepen fleksibilnosti. Validnost sadraja je postignuta tako to
je strukturu i sadraj pitanja prouilo i odobrilo osoblje Univerziteta Istona
Anglia koje se bavi kvalitativnim istraivanjima. Teme su obuhvatale razliita
psiholoka iskustva praktiara tokom vebanja joge. Intervjuisanje je trajalo do
postizanja teorijskog zasienja, to je u svim grupama bilo u proseku 40min. Da bi
se odrala preciznost u prikupljanju podataka, autor je snimao instervjue koristeci
iPod. Zbog pouzdanosti, nakon svakog intervjua snimljeni su i opisi situacija, line
opservacije i oseanja. Na dan odravanja intervjua, doslovna transkripcija svakog
intervjua je uneta u kompjuter i preneta iz WAV formata u MP3 format da bi
posluila kao sirov materijal za istraivanje.
Analiza podataka
Podaci su analizirani korienjem induktivnog sadraja i tematske analize
izmeu grupa i unutar grupa. U ovom procesu, autor je napravio petnaest
kodiranih kategorija direktno iz transkripta koje su zatim redefinisane, to je dalo
devet kategorija i kreiralo novo razumevanje joga prakse sa razliitim nivoima
specifinosti. Teme su zatim ispitane u odnosu na ranije literarne i teorijske
radove.20 Prema Krippendorffu (2004), ovako se obezbeuje formalizacija, tako da
nalazi mogu lake da se ponove i/ili potvrde.25 Na kraju su povezani odgovori kod
kojih je nivo apstraktnosti bio slian. Ovo je dalo listu tema sa slinim nivoima
apstraktnosti i izjavama koje im idu u prilog, a odnose se na psiholoka i socijalna
iskustva tokom praktikovanja joge koja su navedena u ovom radu. Za analizu
podataka nije korien kompjuterski softver.
Rezultati
Predloeno je da se evaluacija preciznosti kvalitativnog istraivanja
delimino bazira na logici teorije koja je u nastajanju i jasnoi kojom osvetljava

118

ispitivanu pojavu.22 Prema tome, da bi se obezbedila nauna preciznost i

pouzdanost ishoda istraivanja, autor se tokom analize podataka istraivanja
otvoreno i savesno drao filosofske perspektive egzistencijalne fenomenologije.2730
Takoe, sa namerom da ispita kako je to biti joga praktiar, autor je analizirao
samo psiholoka iskustva uesnika kao poseban i karakteristian fenomen koji je
sastavni deo prirode ovih vebi. Izjave uesnika koje se odnose na druga iskustva
ili fenomene nisu ukljuene u analizu podataka. Tokom analize, iz odgovora su
proizale zajednike teme i autor je primetio da je, iz perspektive fenomenoloke i
naturalistike paradigme, bilo relativno jednostavno kategorisati interpretacije
uesnika u sline domene psiholokog iskustva.31 Veruje se da ove kategorizacije
odraavaju ontoloko bogatstvo predstavljenih podataka. Teme koje su se pojavile
obuhvataju kognitivne obrasce, tj. misaone procese i relaksaciju, koncentraciju,
ometanje panje i fizike stimuluse, iskustvo gornje granice podnoenja bola,
preciznost i kvalitet pokreta, propriocepciju, svesnost o telu i istraivanje svoje
linosti, drutvenih procesa i interpersonalnih odnosa, emocionalnih reakcija i
oseanja i zdravstvenih dobrobiti koje se vezuju za praktikovanje joge.
Diskusija
Ova studija prikazuje iskustva joga praktiara na razliitim nivoima
psihosocijalnog funkcionisanja. Konkretno, na uzorku se pokazala intrinzina mo
relaksacije koja je neophodna da bi se izvele odreene asane: bez odgovarajue
relaksacije miia, praktiari nisu u mogunosti da izvedu odreene telesne
poloaje. Neki su izjavili da je relaksacija kljuna za uspostavljanje osnovne
ravnotee uma i tela i da ona predstavlja utoite u kojem mogu da budu mirni i da
iskljue buku koju stvara dotok informacija. Posmatrana je i pragmatina
sposobnost oputanja, a za neke ispitanike relaksacija je sama po sebi cilj; oni
dolaze na asove da bi se opustili, oslobodili stresa i postigli veu elastinost ili
pokretljivost zglobova. Drugi su smatrali da sposobnost relaksacije zavisi od
relativne teine asane; u svakom sluaju, relaksacija je sastavni deo joga prakse.
to se vie opuste, vie mogu da postignu koristei svesni misaoni proces i/ili
biofidbek. Prema autorovom saznanju, vrlo malo slinih rezultata je naeno u
literaturi. Meutim sa take gledita kvantitativne metodologije, pozitivni efekti
joga asana koji su predstavljeni u ovom radu, do odreenog stepena su u skladu sa
onima koje su predstavili drugi istraivai. Na primer, primeeno je poboljanje u
samoj relaksaciji.32-33 Relaksacija tokom joga treninga se povezuje sa znaajnim
poveanjem kardijalne vagusne modulacije34-36 tako da joga moe da povea
toleranciju na stres37 i da smanji nivo stresa kod praktikanata.35,38-40 Takoe,
tehnike relaksacije bazirane na jogi poboljavaju kognitivne procese41-42 i mentalnu
usredsrenost, uravnoteenost, panju37,39,43 i koncentraciju.32-33,34-35 Na uzorku se
pokazao znaajan porast u panji prisutnoj u sadanjem trenutku, koja je izmerena
Frajburkim inventarom prisutne panje (FMI).46 Opisali su psiholoke i fizike
efekte relaksacije koje su iskusili, a koji su u skladu sa efektima dobijenim u
istraivanju Danhauera i saradnika (2008) u kojem je kvalitativna povratna
informacija koju daju uesnici dominantno pozitivna, a uticaj relaksacije pominju

119

svi.47 U istraivanju sa slinim metodolokim dizajnom, iz intervjua uraenog u

fokus grupi pokazala se poveana oputenost, smanjen stres,14 poboljana
samospoznaja i zadovoljstvo sobom.47 Nedavno istraivanje izvedeno na
studentima koje je obavio Supaporn (2009) pokazuje iste rezultate koje smo
predstavili ovde.16 Na primer, prema izvetaju Supaporn-a, fizike dobiti koje
uesnici u ovom istraivanju prepoznaju su poveanje snage, fleksibilnosti,
uravnoteenosti, oputenosti i koncentracije. Drugi istraivai takoe navode da
joga ima pozitivan efekat na fleksibilnost koja je rezultat efekata na ravnoteu,
istezanje, relaksaciju i ojaavanje.15,39,48-50 U naem istraivanju, praktikanti su
izvetavali o kvalitativnim dobitima koje se odnose na preciznost i tanost u
pokretima, kvalitet mehanizama kontrole, referentne take osoba koje se odnose na
najvie postignue, zatim poveanu pokretljivost i fleksibilnost nakon asa joge.
Iz socijalne perspektive, ovo istraivanje istie ulogu grupnih mehanizama
ili dinamike kao to je socijalno poreenje lanova. Grupa moe da prui pozitivnu
inspiraciju svojim lanovima. Tanije, postoji emocionalno-voljna komponenta
kod prisustva grupe. Uesnici su izjavljivali da poseduju upornost, izdrljivost i
unutranju motivaciju kao i zajedniku strast, interesovanje i entuzijazam. Joga
moe da utie pozitivno i negativno na kvalitet i kvantitet interpersonalnih odnosa.
Postojalo je primetno potovanje od strane uenika prema Uitelju, to je u
odreenom stepenu u skladu sa nedavnim istraivanjem u kojem je naeno da joga
doprinosi interpersonalnim odnosima praktiara,33 socijalnom funkcionisanju13,50-53
i zajednikom grupnom iskustvu.47 I obrnuto, kontekst socijalnog okruenja,
ukljuujui i interpersonalne odnose, karakteristike zajednice i diskriminaciju,
utiu na usvajanje i odravanje ponaanja u odnosu na zdravlje kakvo je
praktikovanje joge.54 Ovi nalazi ne mogu da se porede ili suprotstavljaju
rezultatima naeg istraivanja zbog metodolokih razlika, ali dokazi ukazuju na to
da vebe joge doprinose linoj dobrobiti.
Dometi istraivanja
Odsustvo kvantitativnih istraivakih metoda koje su korienje u veini
istraivanja pomenutih u diskusiji i odsustvo ispitivanja psiho-socijalnih dimenzija
joga vebi putem kvalitativne metodologije, ograniavaju potencijalnu vrednost
ovog istraivanja.
Pored toga, lina subjektivnost i interesovanje za temu moda su u
odreenom stepenu oblikovali neke od predstavljenih argumenata. Meutim,
prema Glaseru, svaki pojedinani sluaj prikazan u radu moe se dijalektiki
shvatiti i kao individualni i kao univerzalni, teorijski zasien i reprezentativan u
svojim podacima i nalazima.55 Ove teorijske kategorije bi mogle i trebale biti deo
budue rasprave koja doprinosi dostizanju znanja.

120

Zakljuak
Relaksacija je sastavni deo prirode joga vebi. Praktiari jednostavno ne
mogu da izvedu odreene poloaje bez odgovarajue relaksacije miia. Neki
smatraju da je relaksacija sama po sebi cilj, nekima je cilj da ostvare veu
fleksibilnost i pokretljivost zglobova. Praktiari joge poseduju visoko profinjenu
svesnost o telu u smislu kvaliteta mehanizama kontrole pokreta i svesnost o svom
maksimumu. Relativno lako mogu da budu ometeni u praksi gde je naeno da je
fiziki stimulus glavni distraktor. Informacioni um takoe moe da im odvue
panju sa vebanja joge, iako neki imaju iskustvo koncentracije na vebe sa
konstantnim prisustvom ovde i sada. Cilj im je da upravljaju unutranjim
potencijalima i da prodube osnovnu ravnoteu tela i uma. Iz socijalnointerpersonalne perspektive, u mogunosti su da izraze i iskuse irok opseg
pozitivnih efekata koji se vezuju za prisustvo u grupi.
Literatura:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.

Shannahoff- Khalsa DS. An introduction to Kundalini yoga meditation techniques that are
specific for the treatment of psychiatric disorders. J Altern Complement Med 2004
10(1):91-101.
Gimbel MA. (1998): Yoga, meditation, and imagery: clinical applications. Nurse Pract
Forum 1998 9(4):243-55.
Kogler A. (1990): Yoga. Jelenia Gora: Psychosomatic Hygiene Publishing.
Javalgekar R. (1992): Medical Yoga. Warsaw: Comes Publishing Agency.
Kulmatycki L. (1997): Yoga relaxation training and its reception. Breslau: Academy of
Physical Education.
Grochmal S. (1993): Relaxation and concentration exercises. Warsaw: National Medical
Publishing.
Narendran S, Nagarathna R, Narendran V, et al. (2005): Efficacy of yoga on pregnancy
outcome. J Altern Complement Med 2005 11(2):237-44.
Telles S, Naveen KV. (1997): Yoga for rehabilitation: an overview. Indian J Med Sci 1997
51(4):123-7.
Lee SW, Mancuso CA, Charlson ME. (2003): Expectations and outcomes associated with
new practice of energy-yoga: Qualitative study. J Clin Epidemiol 56 (2003) 920923.
McIver S, McGartland M, OHalloran P. (2009): Program for Binge Eating Overeating is
Not about the Food: Women Describe Their Experience of a Yoga Treatment. Qual Health
Res 2009 19; 1234
Supaporn S. (2009): Learning Experience of a Dantien Yoga Course: A Qualitative Study.
3rd Redesigning Pedagogy International Conference Nanyang Technological University,
Singapore, 1-3 June 2009.
Patton MQ (2002): Qualitative evaluation and research methods (3rd ed.). Thousand Oaks,
California: Sage.
Kjellgren A, Bood SA, Axelsson K, Norlander T, Saatcioglu F. (2007): Wellness through a
comprehensive yogic breathing program: a controlled pilot trial. BMC Complement Altern
Med. 2007 Dec 19;7:43.
Malathi A, Damodaran A. (1999): Stress due to exams in medical students: role of yoga.
Indian J Physiol Pharmacol. 1999 Apr;43(2):218-24.
Khattab K, Khattab AA, Ortak J, Richardt G, Bonnemeier H. (2007): Iyengar yoga
increases cardiac parasympathetic nervous modulation among healthy yoga practitioners.
Evid Based Complement Alternat Med. 2007 Dec;4(4):511-7.

121

16. Satyapriya M, Nagendra HR, Nagarathna R, Padmalatha V. (2009): Effect of integrated

yoga on stress and heart rate variability in pregnant women. Int J Gynaecol Obstet. 2009
Mar;104(3):218-22.
17. Vempati RP, Telles S. (2002): Yoga-based guided relaxation reduces sympathetic activity
judged from baseline levels. Psychol Rep. 2002 Apr;90(2):487-94.
18. Brown RP, Gerbarg PL. (2005): Sudarshan Kriya Yogic breathing in the treatment of
stress, anxiety, and depression. Part II: Clinical applications and guidelines. J Altern
Complement Med. 2005 Aug;11(4):711-7.
19. Khemka SS, Rao NH, Nagarathna R. (2009): Immediate effects of two relaxation
techniques on healthy volunteers. Indian J Physiol Pharmacol. 2009 Jan-Mar;53(1):67-72.
20. Chattha R, Nagarathna R, Padmalatha V, Nagendra HR. (2008): Effect of yoga on
cognitive functions in climacteric syndrome: a randomised control study. BJOG. 2008
Jul;115(8):991-1000.
21. Kumar S, Telles S. (2009): Meditative states based on yoga texts and their effects on
performance of a letter-cancellation task. Percept Mot Skills. 2009 Dec;109(3):679-89.
***

CLOSER TO THE ESSENCE OF YOGA EXPERIENCE

Summary: Lack of appropriately designed (mixed-method approach that
incorporates qualitative methodology) can be the challenge nowadays to
researchers. There is often no full awareness of the yoga practitioners
experiences during randomised controlled trials. There are a limited number of
qualitative studies per se on psychological experiences of yoga practice. This
paper presents an in-depth, qualitative study, analysing responses to focus-group
interviews regarding individuals self-reported experiences and health attitudes
during yoga practice. Semi-structured interviews were conducted with three yoga
groups in order to collect research data. The analysis indicates extraordinary
experiences of yoga practitioners on a various levels their bio-psychosocialemotional functioning. The results section indicates how yoga influences the
complexity and multidimensionality of individuals health and well being.
Key words: yoga, yoga experience, phenomenology.

122

Vikas Dhikav, Girish Karmarkar, Kuljeet Anand

Departman za neurologiju, Bolnica dr Ram Manohar Lohia, Univerzitet GGS-IP
Delhi, Indija

JOGA I SEKSUALNOST:
NOVI NAIN DA SE POBOLJA SEKSUALNO FUNKCIONISANJE
Rezime: Joga je drevna praksa kojom se stie sposobnost umirenja uma i tela.
Medicinska istraivanja o efektima praktikovanja joge raena su irom sveta.
Mnogobrojni rezultati sprovedenih istraivanja ukazuju da je praktikovanje joge
od pomoi kod mnogih mentalnih i telesnih tegoba. U ovom radu se ukazuje na
njeno blagotvorno dejstvo na seksualne funkcije. Nae prvo istraivanje objavljeno
2007. godine ukazalo je da joga pomae u tretmanu prerane ejakulacije (PE).
Poredili smo jogu sa efektima korienja fluoxetina, koji je dobro poznat lek
izbora u tretmanu PE. U naem sledeem istraivanju (2010) pokazali smo da joga
nije efikasna samo u PE, ve da poboljava sve glavne parametre mukih i enskih
seksualnih funkcija. Naa budua istraivanja e testirati mogunosti joge kod
disfunkcija erekcije i seksualnog zadovoljstva.
Kljune rei: joga, seksualnost, seksualno funkcionisanje.
Uvod
Joga je postala popularni oblik komplementarne i alternativne terapije.
Praktikuje se i u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju. Stari spisi ukazuju
da se ona praktikovala vekovima. Joga znai ujediniti. To je sanskritska re,
koja oznaava integritet. Savremena literature koja se odnosila na jogu nije
sadravala mnogo naunih diskusija. Meutim, ovo ne umanjuje ipak sprovedena
malo poznata empirijska istraivanja. Ipak, u skorije vreme ulau se napori da se
efekti praktikovanja joge i nauno verifikuju. Zapadna medicina jogu posmatra
kao metodu za um i telo. Nekoliko pacijenata koji su praktikovali jogu tvrde da je
ona efikasna kod poboljanja seksualne funkcije i leenja seksualnih poremeaja.
Poto je joga dugo bila mistifikovana, sproveli smo 3 istraivanja u razliitim
vremenskim intervalima da bismo proverili ovo tvrenje.
Prvo istraivanje (joga kod prevremene ejakulacije)
U prvom istraivanju1, ukupno 68 pacijenta (38 onih koji su praktikovali
jogu i 30 onih koji su koristili fluoxetin/prozak) koji su se na Odeljenju za
psihijatriju ambulantno leili uokviru programa tercijalne zdravstvene zatite. U
pitanju je komparativni eksperiment u kojem je fluoxetin, esto korien selektivni
inhibitor preuzimanja serotonina, korien u kontrolnoj grupi. Primenjivane su i
objektivne i subjektivne metode procene da bi se utvrdila efikasnost joge i

123

fluoxetina kod prevremene ejakulacije. Tabela 1, Slika 1 prikazuje serijal joge koji
je izvoen tokom ovog istraivanja. slini serijali su kreirani i u druga dva
istraivanja koja su opisana u nastavku2-3. Tri pacijenta su odustala, a kao razlog su
naveli nemogunost da prate raspored joge. Zapaene su latentne intravaginalne
ejakulacije i u okviru grupe uesnika koji su vebali jogu i u kontrolnoj grupi koja
je koristila fluoxetin. Ustanovili smo da je svih 38 pacijenata (25-65.7% = dobri,
13-34.2% zadovoljavajui) iz grupe koja je praktikovala jogu, kao i 25 od 30
pacijenata iz kontrolne grupe koja je koristila prozak (82.3%) ostvarilo statistiki
znaajno poboljanje kod PE.

Slika 1: Razliiti joga poloaji koje su izvodili uesnici prvog istraivanja1.

Tabela 1: Kratak opis joga asana korienih u sadanjem istraivanju1
1. Kapalbhati (Slika-A, kapal = lobanja, bhati = svetla; rasvetljiva glave) -Sesti
u sidasan ili padmasan zatvorenih oiju. ake staviti na kolena. Grudni ko ne
pomerati i svesno kontrahovati abdominalne miie.
2. Vajarasana (Slika-B,vajra = dijamant) - Saviti noge u kolenima i sesti na noge,
doticati kolena kao to je prikazano.

124

3. Yog mudra (Slika-C,Yog = posle jogina, mudra = poloaj; simbol joge) Smestiti ake iza donjeg dela lea. Levim dlanom prihvatiti desni zglob i saviti se
unapred.
4. Marjarasan (Slika-D, poloaj Make) -Sesti u poloaj vajarasana a zatim ulaziti
u poloaj Make i pomerati kimu i vrat.
5. Pavanmukatasan (Slika-E, visiti u vazduhu) -Lei na lea, saviti noge, privui
ka sebi, prihvatiti rukama. Podignuti glavu i dotaknuti koleno kao to je prikazano.
6. Viparita karani mudra (Slika-F, viparit = obrnuto, mudra = poloaj); nogeuza-zid poloaj
7. Matsyasana (Slika-G, poloaj Ribe) -Lei na lea i saviti vrat unazad.
8. Halasan (Slika-H, Hala=plug) -Lei na lea, podignuti noge iznad glave dok
ruke ostaju vrsto na podu.
9. Ardhmatsyendra mudra (Slika-I, Uvrtanje polovine kime) -Sesti uspravno,
saviti desno koleno i smestiti ispod sedalnog dela. Saviti levu nogu i smestiti
ispred desnog kolena.
10. Paschimottoasana (Slika-J, Poloaj istezanja lea) -Sesti ispravljenih nogu,
prihvatiti none prste, glavom teiti unapred.
11. Paravatasan (Slika-K, Parvata=planina; poloaj planine) -Sedeti u poloaju
ispravljene kime i vrata sa akama iznad glave smetenim u poloaj planine.
12. Bhujangasan (Slika-L, Bhujang=Zmija) -Lei na stomak i preneti teinu na
dlanove. Pokreti treba da se izvode tako da se isteu leni miii.
13. Shalabhasan (Slika-M, poloaj Skakavca) -Lei na grudni ko, a glavu osloniti
o pod. Podignuti noge toliko da se celo telo oslanja o grudni ko i abdomen. Ruke
drati vrsto na podu.
14. Naukasana (Slika-N, Nauka=amac; poloaj amca) - Lei ravno na pod i
podizati ruke i noge.
15. Dhanurasan (Slika-O, Dhanu=Luk) - Telo zauzima poloaj koji lii na luk.
16. Bhushirasana (Slika-P, pripremni poloaj za Shirshashan) -Sesti u Vajarasan i
dotaknuti glavom pod uza zid.
17. Hansasana (Slika-Q, poloaj Labuda; pripremni poloaj za Mayurasan) -Sesti
u Vajarasan i preneti teinu na oba dlana. Telo e visiti u vazduhu, ali se stopala
oslanjaju o pod. Ovaj poloaj daje iste efekte kao Mayurasan bez potekoa.
Posebno odgovara starijima i osobama sa prekomernom teinom.
18. Chakarasan (Slika-R, poloaj Toka) - Ova asana je tako nazvana jer telo
zauzima poloaj kruga ili polukruga.
19. Trikonasana (Slika-S, Poloaj trougla) - Zauzeti stojei poloaj, rairiti noge i
dodirnuti desnu nogu desnom rukom, a levu ruku podignuti gore. Pogled usmeriti
ka prstima leve ruke.
20. Uddiyana bandha/agnisara (Slika-T, Ubrzano podizanje stomaka) - Izdahnuti
sav vazduh i zatim podignuti abdominalne miie ispod rebara.
21. Pranayama (Slika-U, Kontrola daha) - Sesti udobno zatvorenih oiju u sidasan
ili padmasan poloaj. Duboko disanje treba da se izvodi naizmenino kroz nozdrve
kao to je prikazano.

125

22. Shava asana (Slika-V, Poloaj mrtvaca) - U ovom poloaju se lei oputeno,
zatvorenih oiju, ruku smetenih sa obe strane tela 13 .
Drugo istraivanje (joga kod seksualnih funkcija mukarca)
U naem drugom istraivanju2, ispitivali smo 65 mukaraca (raspon
godina od 24-60; prosek godina 408.26 godina) koji su uestvovali u joga kampu
i popunjavali poznati upitnik, tj. Muki seksualni koeficijent (MSK) pre i posle 12
nedelja praktikovanja joge. MSK skorovi pre i posle asova joge su korieni kao
metoda procene. Utvreno je da su se pokazatelji seksualnih funkcija po zavretku
kampa znaajno poboljali (p<0.0001). Do poboljanja je dolo u svim oblastima
koje ispituje MSK upitnik (elja, oseaj zadovoljstva prilikom odnosa, uinak,
samopouzdanje, usklaenost sa partnerom, erekcija, kontrola ejakulacije,
orgazam).
Tree istraivanje (joga kod seksualnih funkcija ene)
U naem treem istraivanju3, angaovali smo 40 ena (raspon godina 2255, prosek godina 34.78.49 godina) koje su uestvovale u joga kampu, a dato im
je da popune standardizovani upitnik pod nazivom Indeks seksualnog
funkcionisanja ena (ISF) pre i posle 12 nedelja praktikovanja joge. Utvreno je
da su se pokazatelji seksualnih funkcija po zavretku asova joge znaajno
poboljali (p<0.0001). Do napretka je dolo u svih est oblasti ISF (elja,
oseanje uzbuenosti, lubrikacija, orgazam, zadovoljstvo i bol). Napredak je bio
izraeniji kod stariji ena (preko 45 godina) u poreenju sa mlaim enama (ispod
45 godina).
Dometi istraivanja
Na osnovu naa tri istraivanja koja se odnose na jogu i seksualnost,
mislimo da je joga efikasna metoda za unapreenje svih oblasti seksualnog
funkcionisanja, a moda i prevencije i leenja seksualnih disfunkcija. Trenutno
smo u procesu procenjivanja joge na velikom broju ispitanika (i mukaraca i ena)
da bismo neto vie saznali o terapijskim potencijalima joge. Do sada smo u naem
istraivanju naili na nekoliko ogranienja:
1. Mali uzorak
2. Nedostatak kontrolne grupe u dva istraivanja koja smo nedavno izvodili
3. Nedostatak psihometrijske analize

13

Primedba izdavaa: Opis asana nije dat u potpunosti pa se na osnovu ovog opisa ne
preporuuje njihovo izvoenje, osim uz asistenciju i vostvo sertifikovanih instruktora
joge.

126

U prvom od istraivanja koja su u toku, poredimo tadalafil, vaan lek u

tretmanu erektilne disfunkcije i primenu joge u tretmanu erektilne disfunkcije. U
preostala dva istraivanja, planiramo da poredimo efekte joge na seksualno
zadovoljstvo, i kod mukaraca i kod ena. U kontrolnoj grupi uestvuju osobe koje
svakodnevno hodaju sat vremena. U sva tri istraivanja koja trenutno izvodimo,
imamo kontrolnu grupu i izvodimo psihometrijsku analizu (Hamiltonova skala za
procenu depresije i Hamiltonova skala za procenu anksioznosti). Tako otklanjamo
nedostatke u ovim istraivanjima koja treba da odgovore na pitanja vezana za
efikasnost joge na sveobuhvatniji nain.
Diskusija
Iako je praktikovanje joge kao ivotni stil vrlo stara pojava, psihomedicinski pristup seksualnim problemima nije tako stara praksa4. Pre oko dve
decenije, bihejvioralni pristupi u tretmanu seksualnih problema su poeli da izlaze
iz primene i zvanina medicina je poela da naplauje ovu uslugu pacijentima.
Ovo se verovatno dogodilo zbog toga to je postala jasnija bioloka osnova
seksualnih poremeaja i to je navelo urologe i seksologe da isprobaju medicinske
metode umesto primene psiholokih ili bihejvioralnih metoda. Joga je drevna
praksa koja ukljuuje fizike poloaje (asane), tehnike disanja (pranajame) i
meditaciju..., koje pomau u dostizanju cilja ujedinjenja izmeu sebe i
duhovnog. Iz objektivnog ugla, postaje teko da se razume kako naizgled
filozofska praksa moe da bude korisna u tretmanu seksualnih poremeaja. Dugo
se verovalo da joga zaista poboljava seksualno funkcionisanje. Istraili smo
naunu zasnovanost ovog empirijskog uverenja i uverili se da joga pojaava tonus
miia stomaka i karlice6, poboljava endokrino funkcionisanje, stabilizuje i
smiruje i telo i um, a ima i odreenu potencijalnu sposobnost duhovnog leenja.
Na lokalnom nivou, miii karlice i perineuma se jaaju praktikovanjem odreenih
joga poloaja. Praktikovanje joge poboljava cirkulaciju u genitalijama, smanjuje
menstrualne probleme i deluje na poboljanje i kod mukih i kod enskih
seksualnih problema5. Rezultati istraivanja ukazuju da vebe za karlicu doprinose
u poboljanju seksualnog funkcionisanja5. Pored svega navedenog, mogue je i da
joga poveava snagu miia karlice. Prema tome, kombinacija faktora bi mogla da
bude odgovorna za unapreenje seksualnog uinka kod mukaraca.
Popularnost i prihvaenost joge
Joga je popularna moda ba zbog svog prirodnog nefarmakolokom
pristupa. I danas je zastupljena kao pomona metoda kod velikog broja telesnih i
psiholokih tegoba. I ovaj rad treba da doprinese prihvatanju joge kao opcije
pomoi u leenju bez lekova.

127

Zakljuci
Narod Indije i celog sveta ve dugo praktikuje jogu. iroko je prihvaena,
jeftina, efikasna i nema neeljenih efekata. Uzimajui u obzir mnoge glasine o
dobrobitima joge, a posebno o navodnoj sposobnosti da povea seksualnu
funkciju, smatrali smo vrednim da istraimo ove efekte i da ih nauno testiramo.
Do sad smo uspeli da pokaemo da joga pozitivno deluje na seksualne funkcije.
Rezultati naih istraivanja pokazuju da je joga jeftina prirodna metoda za
unapreenje seksualnosti ili da je njom mogue tretirati seksualne disfunkcije.
Nakon odlaska lekaru pacijenti mogu da praktikuju jogu i primenjuju savete
lekara. I za one koji ele da pojaaju svoju normalnu seksualnost, joga moe da
bude jeftin i efikasan nain.
Literatura:
1.

Dhikav V, Karmarkar G, Gupta M, Anand KS. (2007): Yoga in premature ejaculation: a

comparative trial with fluoxetine. J Sex Med. 2007 Nov;4(6):1726-32. Epub 2007 Sep 21.
2. Dhikav V, Karmarkar G, Verma M, Gupta R, Gupta S, Mittal D, Anand K. (2010): Yoga in
male sexual functioning: a noncompararive pilot study. J Sex Med.
3. Dhikav V, Karmarkar G, Gupta R, Verma M, Gupta R, Gupta S, Anand KS. (2010): Yoga
in female sexual functions. J Sex Med. 2010 Feb;7(2 Pt 2):964-70. Epub 2009 Nov 12.
4. Brotto LA, Mehak L, Kit C. (2009): Yoga and sexual functioning: a review. J Sex Marital
Ther.
5. Kegel exercise. http://en.wikipedia.org/wiki/Kegel_exercise (pristup 30.jula, 2010).
6. Ross A, Thomas S. (2010): The health benefits of yoga and exercise: a review of
comparison studies. J Altern Complement Med. 2010 Jan;16(1):3-12.
7. Sex-asnas to women rescue: http://www.fox41.com/story/12005520/sexercisesworkouts-to-work-you-up?clienttype=printable&redirected=true (pristup 30.jula, 2010).
8. Complementary and alternative medicine in mens health:
http://www.fox41.com/story/12005520/sexercises-workouts-to-work-youup?clienttype=printable&redirected=true (pristup 30.jula, 2010).
9. Sexercises: workouts to work you up:
http://www.wbay.com/Global/story.asp?S=12005520 (pristup 30.jula, 2010).
10. Premature ejaculation: test and diagnosis:
http://www.mayoclinic.com/health/premature-ejaculation/DS00578/DSECTION=testsand-diagnosis (pristup 30.jula, 2010).
11. Yoga and female sexual functions:
http://www.health.harvard.edu/newsletters/Harvard_Womens_Health_Watch/2010/Apri
l/yoga-and-female-sexual-function (pristup 30.jula, 2010).
12. Yoga improves premature ejaculation:
http://www.nature.com/nrurol/journal/v5/n2/full/ncpuro1007.html (pristup 30.jula,
2010).

***

128

FUNCTIONING
Summary: Yoga is an ancient practice and has the objective and perceived ability
to calm down mind and body. Medical studies about effects of yoga practicing had
been conducted worldwide. Many results of the conducted researches show that
practicing yoga have value in a plethora of mind and body conditions. In this
paper, we have shown its beneficial utility in sexual function. Our first study
published in the year 2007 showed that it is useful in treating premature
ejaculation (PE). We had compared yoga with fluoxetine, a well known treatment
option for PE. We have demonstrated in our subsequent studies (Published in
2010) that yoga is not only effective in PE but also improves all major parameters
of males and female sexual functions. Our ongoing studies will test ability of yoga
in erectile dysfunction and sexual satisfaction.
Key words: yoga, sexuality, sexual functioning

129

Dr Samprasad Vinod
Istraivaka fondacija Maharshi Vinod
Puna, Indija
ULOGA JOGE U MODELU
INDIVIDUALNOG I KOLEKTIVNOG RAZVOJA
Rezime: U radu se razmatra i argumentuje funkcionalnost modela S3 ili "Swanand
Sahayog Sadhana - konceptualni model individualnog i koleltivnog razvoja i
uloga joge u sprovoenju predloenog modela. Traganje za sreom pleni panju
svakog pojedinca. Dostizanje individualne sree obezbeuje dublje i sadrajnije
odnose sa okruenjem. Model S3 objanjava osnove materijalnog i duhovnog
napretka koji se meusobno usklauju i nadopunjuju. U radu se razmatra u kojoj
meri joga tehnike pomau u razvoju svesnosti pojedinca.
Kljune rei: individualni razvoj, joga, kolektivni razvoj, promena
Uvod
3 oznaava konceptualni model individualnog i kolektivnog razvoja.
3 sintetizuje tri pojma - Swanand Sahayog Sadhana. Swanand oznaava stanje
u kojem je pojedinac istinski srean sa sobom i u sebi. Sahayog je pojam koji
oznaava deljenje te sree sa ljudima oko sebe. Sadhana oznaava napore koji su
uloeni u praktikovanje odabranih joga praksi kojima dostiemo istinsku sreu. U
3 modelu osnovna premisa individualnog i kolektivnog rasta jeste da su samo
oni, koji su svoje probleme reili u potpunosti i na adekvatan nain i tako postigli
najvii vrh individualnog rasta, u stanju da ponude pomo drugima. Srea i
ispunjenost je stanje koje dolazi iznutra. Srea ne zavisi od spoljanjih objekata,
osoba ili drugih stvari. Srean pojedinac se prema objektima odnosi kao i ranije,
ali njegov/njen stav i pristup kroz koji ih posmatra se u potpunosti menja na bolje.
Usled osloboenja od ogranienosti objektima, pojedinac im vie ne robuje, ali
mudro moe da ih koristi kada god je potrebno, bez uplitanja sa njima.
Kada srena i ispunjena osoba ponudi pomo drugima za njihov rast, to je
prava pomo koja dolazi iz izvorita mudrosti. To ne naduvava ego pomagaa niti
kori ili ini bilo kakvu tetu osobi koja je prima. To je jedinstvena vrsta
meuljudkih odnosa u kojoj se onaj koji daje ne osea ponosnim zato to daje, ve
se osea dunim da daje, a da se primalac osea zahvalnim, ali da pomo ne
doivljava kao teret obaveze koju traba da uzvrati. Ako se takav odnos razvije
izmeu ljudi koji su razvijali svesnost kroz odgovarajue joga prakse, oni se
individualno razvijaju i takoe povlae druge ka kolektivnom razvoju.
Individualni razvoj, kako je zaet od strane joga mudraca, je ostvaranje
sutine bia, koja je po prirodi istinska srea. Iskustvo duboke sree unutar sebe
donosi radikalnu promenu u stavu i pristupu ivotu u celosti i ivotu pojedinca. To

130

donosi duboko zadovoljstvo i ispunjenost. U stanju unutranje ispunjenosti,

pojedinac isijava energijama istinske ljubavi, saoseanja, brinosti i nesebinosti.
Unutranje zadovoljstvo prati iskustvo istinske sree i ini onog ko ju je iskusio
vie okrenutim, usmerenim ka drugima nego prema sebi.
Sva ljudska bia su u potrazi za istinskom sreom. Pokuavaju da je
pronau u spoljanjem svetu. Ali, drevna joga mudrost kae da je tamo ne moemo
nai. Moemo je jedino pronai unutar sebe, jer je to naa prava priroda, nae bie.
Pod uticajem iluzije i neznanja, ovek je trai u svetu oko sebe. Takoe, tei da
zameni sreu prolaznim zadovoljstvom. Zadovoljstvo je podsticaj i oseaj zavisan
od organa, prolazan, subjektivni doivljaj blagostanja, naspram istinske sree koja
je podsticaj i oseaj nezavisan od organa, trajan oseaj blagostanja. Nemogunost
pronalaenja istinske sree spolja i nesposobnost da se doivi unutar sebe su glavni
uzroci ljudske patnje. Pre nego to dosegne istinsku sreu unutar sebe, ovek
prolazi serije zadovoljstava sa svim unutranjim ogranienjima koje treba da
osvesti da bi ih prevaziao i da bi dospeo na teritoriju istinske sree. To je
paradigma pomaka od potrage za zadovoljstvom, koje je u stvarnosti mnogo
manja, vie kontaminirana i iskrivljena verzija istinske sree, koja je naa osnovna
priroda. Oni koji dosegnu takvo razumevanje lako postavljaju istinsku sreu kao
svoj zajedniki cilj. Postoji kvalitativna razlika izmeu grupe ljudi koji zajedno
tee zadovoljstvu i onih koji tee istinskoj srei. Uz dobro razumevanje i
praktikovanje, joga moe biti od velike pomoi u pronalaenju istinske sree
unutar nas. Praktikovanje joge takoe pomae utiavanju konfuznih misli, to ima
za efekat oslobaanje uma od uticaja iluzija i neznanja. Istinska srea se
automatski deli sa okruenjem na spontan nain. Prirodno, srea raste viestruko i
nastavlja da raste.
Egzistencijalni trougao

131

S3 je u sutini konceptualni model individualnog i kolektivnog rasta

prikazan kao jednakostranini egzistencijalni trougao sa Biem u svom centru.
Istinska srea ili blaenstvo koju su doiveli joga mudraci je vrhunac iskustva
ljudskog ivota i zauzima vrh jednakostraninog trougla. Istinska srea je, bez
sumnje, najosnovnija motivacija svih ljudskih traganja. Sfere interesovanja mogu
varirati od osobe do osobe, ali glavni cilj naeg ivota je da vie uivamo u njemu i
iskusimo vie i vie sree. Individua moe traiti sreu tako to postane naunik,
drugi moe teiti da postane advokat, trei moe eleti da vodi biznis, a neko moe
eleti da bude sportista. Svi oni imaju zajedniki cilj, a to je da budu to sreniji.
Celovitost i svesnost su dve bazne take trougla. Oni obezbeuju jake temelje
neophodne za doivljaj istinske sree. Svesnost i celovitost takoe mogu
nezavisno pomoi da se doivi istinska srea. Tako da srea, celovitost i svesnost
zajedno ine egzistencijalni trougao. Ovaj trougao je jednakostranian zato to su
sve tri strane trougla jednako bitne. Srea, celovitost i svesnost su osnovni temelji
ljudskog postojanja i meusobno imaju slobodnu interakciju. Takoe imaju
direktan pristup sutini (biu), koja je u osnovi svih postojanja i individualnog i
kolektivnog i zbog toga je u centru jednakostraninog trougla.
Bie je celo ili potpuno samo po sebi. U njemu je otelovljeno postojanje,
svesnost i blaenstvo (ananda). Ono je sveznajue, sveproimajue, veno,
transcendentalno, bez forme, beeljno i bezgranino sutinsko sredite svakog
pojedinca. Praktikovanje joge pomae pojedincu da spozna sopstvenu celovitost
unutar sebe. Jednom kada je spozna poinje da uvia prirodnu povezanost sa
celovitou ivota koji ga okruuje. Doivljaj istinske sree unutar nas je
preduslov doivljavanju celovitosti i obrnuto.
Koncep opisan u ovom radu treba sagledati kao model adekvatnog
eksperimentalnog razumevanja njegove strukture i sadraja, a ne kroz
intelaktualnu rafleksiju ili puko vebanje. Spoznaja bia otvara put shvatanju
bliske povezanosti sa biima drugih. Ovaj proces pokree saradnju i deljenje
koje je puno zadovoljstva i blaenstva.
Materijalni efekti S3 modela

132

U idealnim uslovima egzistencijalni trougao ima istinsku sreu na svom

vrhu, a svesnost i celovitost kao bazu, ali uzimajui u obzir razvoj od materijalnog
ka duhovnom, pojedinac mora da sagleda trougao obrnuto postavljen. Vrh ovog
trougla usmeren na dole oznaava veliki, nastabilni, ogranien i samoivi svet
kojim upravlja mali ego. Dok pojedinac napreduje od ogranienog i nestabilnog
Ja sveta, nakon uvianja ogranienosti tog sveta poinje da se uzdie ka
potpunom i stabilnijem Mi svetu. Izmeu ove dve krajnosti nalazi se manje grub
i nestabilan ali i dalje ogranien svet Ja i Mi. Kreui se od Ja ka Mi, osoba
proirije vidike to obezbeuje mnogo stabilniju i sigurniju bazu u poreenju sa
egocentrinim nestabilnim stanjem Ja sveta. Kada dostigne Mi svet ovaj
trougao se preobraava u egzistencijalni trougao.
Duhovni efekti

Tokom razvojnog procesa ovek proiruje uvide od uskih i ogranienih ka

irokim i slobodnim. Ovo je praeno fazom proienja i uvrivanja ranijeg
razvoja koji se nastavlja ka dosezanju vrhunca doivljaja istinske sree. Nakon
proienja i uvrivanja i nakon to je dosegnuta istinska srea na vrstoj osnovi
svesnosti i celovitosti, poinje svet transcedentnog. U ovom svetu srea
eksponencijalno raste i rado se deli sa drugima. Onaj ko dosegne nivo
transcedentnog, pronalazi sreu u deljenju sa drugima. Proces od materijalnog ka
duhovnom razvoju dobro je usklaen i osloboen dihotomija ivota koje vuku i
guraju osobu u ekstremne pozicije. Osloboenje od ovih krajnosti je osloboenje
od svih patnji. Faze rasta i razvoja poinju od spoznaje ogranienja stvarnog sveta
koji je pun zadovoljstava i patnji. Dok ivi u stvarnom svetu sa svojim bolom i
patnjama, pojedinac poinje da uvia osnovni dualitet ivota kroz nemogunost
odvajanja zadovoljstva i patnje jednog od drugog. Postepeno ui da ih prihvata
takve kakvi jesu i tako ih prevazilazi. Tokom procesa, svesnost i celovitost se
takoe profinjuju i omoguavaju dosezanje vrhunca istinske sree.

133

Uloga joga praksi u S3 modelu

U okviru S3 modela postoji pet korisnih praksi. Svaka od njih omoguava

osobi da spozna svoje bie sutinu jezgro koje zauzima centralnu poziciju u
egzistencijalnom trouglu. Joga meditacija pomae u dostizanju svesnosti bez misli.
Pranajama ili joga vebe disanja umiruju um. Visoko frekventne vibracije koje
proizvodimo pevanjem joga omkara dovode do centriranosti i stanja smirenosti,
iji je efekat dobra povezanost sa sopstvenim jezgrom. Kroz adekvatno izvedenu
molitvu predanosti ostvarujemo direktan pristup unutranjem jezgru. Istinska
predanost sagledavanjem celovitosti postojanja takoe nas povezuje sa sopstvom.
Primenljivost S3 modela
Delotvornost S3 modela uoavamo u odnosima, kreativnosti, sposobnosti
upravljanja, upravljanju stresom, reavanju problema i kolskom postignuu.

134

Unapreivanje odnosa sa samim sobom pomae boljem razumevanju sebe

i drugih. Unapreen odnos sa drugim ivim biima kao to su ljudi, biljke i
ivotinje, poboljava kvalitet ivota. Bolji odnos prema naizgled neivim stvarima
donosi dublje potovnje prema tim objektima i ohrabruje osobu da bolje brine o
njima i tako poboljava i unapreuje svoju okolinu sa dugoronom vizijom i
odgovornou. Egzistencijalni trougao je dimamine prirode i moe se rotirati iz
osnovne pozicije zauzimajui druge forme koje naglaavaju i istiu sreu, svesnost
ili celovitost.

Za poboljanje kreativnosti potrebno je podii nivo svesnosti tako da su

srea i celovitost bazne take.

Kompetentni voa mora sagledati stvari i primeniti sveobuhvatan pristup

pri reavanju tekih situacija. On bi trebalo da rotira trougao u smeru suprotnom
od kazaljke na satu.

135

Da bi se nosio sa stresnim situacijama, pojedinac mora imati prilagodljiv

um kako bi postupao u skladu sa zahtevima situacije bez mnogo potekoa. U
ovakvim okolnostim trougao se mora rotirati u oba smera.

Da bi unapredili sposobnost reavanja problema, trougao nije neophodno

pomerati. Svesnost postaje korisna u sagledavanju problema takvog kakav jeste.
Celovitost obezbeuje iru perspektivu. Srea ini proces reavanja problema
radosnim i omoguuje da problem ne sputa onog koji ga reava. Bie daje vrstu
egzistencijalnu povezanost.

136

Da bi uveali kolsko postignue potrebno je da razvijemo sposobnost

odravanja koncentracije bez napetosti due vreme to nam omoguava Svesnost.
Celovitost obezbeuje iri referentni okvir. Bie obezbeuje praktinu,
egzistencijalnu osnovu koja kolsko postignue ini zanimljivijim. Srea ini
uenje radosnim. Prirodno, moemo due uiti bez zamora.
Mogua pomeranja u S3 modelu

S3 je dimaka struktura koja se moe razliito primenjivatu u skladu sa

raliitim kretanjima. Svesnost se moe kretati ka celovitosti i obrnuto. Svesnost i
celovitost se mogu kretati ka biu i/ili srei. Srea se u sutini kree ka svetu
transcendentalnog, ali takoe i u pravcu bia. Moe lebdeteti u svim pravcima i
prema svesnosti i celovitosti. Ovi pokreti sudeluju sa situacijama koje nastaju na
putu individualnog i kolektivnog razvoja.

137

Zakljuak
S3 ili Swanand Sahayog Sadhana je konceptualni model predstavljen kao
jednakostranini trougao sa sreom ili blaenstvom na vrhu, gde svesnost i
celovitost ine bazu. Dostizanje sree je glavna tenja u ivotu to se ogleda u
razliitim aktivnostima. Put ka srei poinje u ogranienom Ja svetu i kree se
ka Mi svetu. Kretanje od Ja do Mi sveta je poetak pravog individualnog
razvoja tokom kojeg se obim individualnog razvoja proiruje. Mi obezbeuje
jake temelje, sa svesnou i celovitou kao baznim takama. I materijalni razvoj
se konsoliduje na ovim temeljima. Razvoj dalje tee ka srei ili blaenstvu kroz
fazu proienja, koja ukazuje na kretanje od grubog ka suptilnom. Iskustvo sree
je vrhunac ljudskog razvoja, posle koga poinje faza uvek rastue saradnje i
kolektivnog razvoj. S3 model ima brojne primene u zavisnosti od smera
tendencija. Preporuuje se primena u: liderstvu, reavanju problema, upravljanju
stresom, kolskom postignuu i podsticanju kreativnosti. Nakon dostizanja sree
poinje plodonosna faza transcendencije koja otvara bezgranine avenije za
individualni i kolektivni razvoj.
Literatura:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Vasu, Srischandra (1933): Gheranda Samhita, text and engl. translation, Madras.
Griffith, Ralph T. H. (1893): The Smaveda Sahit.
Patanjali (1977): The Yoga Sutras
Sastri, Mahadeva (1920). The Yoga Upanishads, text with commentary of Sri UpaniadBrahma-Yogin, Madras.
Sivananda, Swami (1995): The Bhagavad Gita, The Divine Life Society.
Bihar School of Yoga (1998): Hatha Yoga Pradipika.
Van Nooten, B., Holland, G. (1994): Rig Veda, a metrically restored text, Department of
Sanskrit and Indian Studies, Harvard University, Harvard University Press, Cambridge,
Massachusetts and London, England.
***

THE ROLE OF YOGA IN THE MODEL OF INDIVIDUAL AND

COLLECTIVE DEVELOPMENT
Summary: In this paper we examine and argument functionality of the S3 model
or Swanand Sahayog Sadhana conceptual model of individual and collective
development and role of yoga in conducting the proposed model. Searching for
happines attracts every individual. Achievement of individual happiness provides
deeper and more meaningful with surrounding. S3 model explains basics of the
material and spiritual growth that mutually harmonize and supplement each other.
In this paper there was analyed an extent to which yoga techniques help in
development of the individuals consciouness.
Key words: individual development, yoga, collective development, change.

138

Dr Mukund Bhole
Puna, Indija
JOGA PRANAJAMA ZNAAJ SISTEMATINOG PRISTUPA DISANJU
Rezime: U radu se ukazuje na specifinost tradicionalnog joga pristupa u
edukaciji prilikom uvebavanja tehnika pranajame (kontrole ivotne energije
putem disanja). Tehnika pranajame moe se sagledati kao mono orue u
razliitim vidovima pomoi pojedincima a u najveoj meri u procesu samorazvoja
pojedinca.
Kljune rei: joga disanje, pranajama, motivacija, samorealizacija.
Uvod
Tokom nekoliko poslednjih decenija joga kao metod se polako
globalizuje. Ljudi razliitih usmerenja i uverenja poinju da usvajaju jogu na
razliitim mestima, iz razliitih pobuda i sa razliitim ciljevima: u sportskim
salama, fitnes centrima, zdravstvenim centrima, spa centrima, odmaralitima,
medicinskim klinikama, uz ve tradicionalne joga arame i ozbiljne joga centre.
Postoje razliiti motivacioni faktori i ciljevi praktikovanja joge od
istraivanja vetina, jaanja kompetencija i poveavanja kapaciteta pojedinca na
fizikom nivou, do viih ciljeva kao to je samorealizacija. Prepoznajemo i vie
ciljeve i tenje u jogi, kao to je transformacija individualne samoorijentisane
svesnosti u univerzalna nepersonalna stanja svesnosti. Takoe je prisutna i
sportsko-takmiarska orijentacija. Pojedicni praktikuju jogu u takmiarskom duhu
i stalno se porede sa postignuima drugih, kao to je to sluaj u drugim
takmiarskim sportovima, vodei jogu prema olimpijskoj porodici. Ozbiljni
naunici iz oblasti medicinskih nauka sve vie su zainteresovali za razumevanje
stanja svesnosti koja se postiu kroz joga praksu kao to je joga meditacija,
pratjahara... Svet medicine je poeo da prepoznaje i prihvata pozitivne doprinose
joge i joga prakse u odranju zdravlja i kod oboljenja kao to su hronini
funkcionalni poremeaji, anksioznost, depresivna stanja, rehabilitacija sranih
bolesnika, astmatiara, kod bolova u leima, sindroma iritiranih creva.
Svesno ili spontano disanje?
Joga se moe posmatrati kao sistem edukacije. Naa edukacija poinje od
trenutka naeg nastanka u materici i nastavlja se posle roenja na mnogo razliitih
naina i u mnogo razliitih pravaca. Naglasak je obino na korienju pet ulnih
organa i senzornih sposobnosti i razliitih motornih vetina u odnosu na razliite
objekte, dogaaje, deavanja i fenomene iz spoljanjeg sveta. Ovakav vid
edukacije blisko je povezan sa razvojem ljudskog korteksa (neo-korteksa). S druge

139

strane, kod joge je naglasak stavljen na rad sa disanjem. Poznata je kao joga
tehnika pod nazivom pranajama.
Poinjemo da diemo odmah po roenju, a kasnije poinjemo da koristimo
disanje za stvaranje zvuka i artikulaciju govora kako bi izrazili naa oseanja i
emocije, razmenili nae misli i odluke sa drugima. Moemo se obrazovati u
pevanju i govoru (oratorstvo/predavanje) gde su ukljuene i tehnike disanja.
Meutim, mi ne dobijamo obrazovanje o osnovnom disanju i njegovim
mogunostima.
U tradicionalnoj jogi (kultura Veda), deca iz zajednice Bramana bivaju
upuena u rad sa dahom i disanjem u formi pranajame obino u uzrastu od 8 do
10 godina. Njih takoe ue i zvunoj vibraciji aum/om (pranava) i recitovanju
Gajatri mantre (Savitru mantre). Recitovanje mantri se dosta razlikuje od pevanja i
govora. Biti voen zvunom vibracijom uz pomo kotane provodljivosti zvuka
razliito je od izgovaranja i artikulacije govora korienjem vazdune
provodljivosti zvuka. Obino se pranajama (rad sa dahom i disanjem) i
recitovanje aum (pranava) i Gajatri mantre izvodi u stabilizovanom, udobnom i
oputenom psihofizikom stanju (asani). Poloaj lotosa (padmasan), sidasana,
svastikasana i vadrasana su poloaji (asane) koje se preporuuju za ovu svrhu. Od
njih, najvie se izdvaja poloaj lotosa (padmasan). Drugi poloaji se preporuuju
kako bi pomogli pri podsticanju aktivnosti joga akri (energetskih centara) i
podsticanju prohodnosti energetskih kanala (prana nadija) i putanja (vaju ili pranamargas), kako bi pranska energija (kundalini) mogla slobodno da tee kroz
suumna kanal.
Rad sa dahom i joga disanjem pretpostavlja sposobnost praktiara da
odvoji svoj um (panju) od spoljnjeg sveta i ostane povezan sa telom iznutra bez
aktivnog uea pet modaliteta oseaja i voljnih motornih aktivnosti/radnji. Bez
modifikacije prirodnog spontanog disanja, osoba mora da naui da opaa,
prepoznaje i iskusi tok udaha (svasa) i izdaha (prasvasa) kroz nozdrve. Mora da
naui da bude voena ovim tokom disanja du unutranje iskustvene putanje do
odreenog mesta unutar tela. Obino su praktiari joge u poetku voeni dodirima
na povrini tela. U narednom koraku ue da budu voeni iznutra. To zahteva
ukljuivanje razliitih nervnih sistema. Osoba postaje senzitivnija da naui,
prepozna, iskusi i bude voena ukupnim fizikim pokretima koji su vezani za
disanje koje se odvija u razliitim delovima trupa (perineum, pelvis, stomak,
grudi), vrata, lica, glave i vertebralnog stuba. U dogledno vreme osoba moe da
naui da opaa i iskusi sline pokrete vezene za disanje u rukama i nogama sve do
vrhova noktiju. Ovo iskustveno znanje o toku disanja koje vodi osobu unutar tela i
iskustvo ukupnih fizikih pokreta vezanih za disanje koje se odvija na periferiji
tela pomau osobi da razume koncepte joge i doktrine lotusa, kanala vaju i prane,
nadi-odan pranajame, loma-viloma pranajame. Na due staze, osoba moe da
opazi, oseti, vidi, prepozna i iskusi unutranju silu (krija akti) koja je odgovorna
za ove pokrete (fenomene). Medicinskim jezikom, to je promena unutranjeg
pritiska koja nastaje zbog kontrakcije i oputanja grudne dijafragme. Uzrok

140

pokretanja dijafragme je rad udisajnih, izdisajnih i pneumatornih centara u meduli

i ponsu koji predstavljaju reptilski mozak u nervnom sistemu. Nae spontano
disanje odvija se zbog promene pritiska u abdomenu i grudnim dupljama. Ono je
nezavisno od naih intelektualnih i emocionalnih aktivnosti koje ukljuuju neokorteks (ljudski mozak) i visceralni ili limbini deo mozga. Uvebavanje svesnog
joga disanja je viefunkcionalno. Time se obezbeuje prokrvljenost mnogih regija
tela omoguavajui normalno odvijanje funckija odreenih organa. U sprovedenim
istraivanjima potvreno je da se kod osoba koje svakodnevno praktikuju svesno
joga disanje, bar 15 dana poveava koncentracija, sposobnost sabranog
razmiljanja i razlonog i smislenog govora. Praktikovanjem svesnog joga disanja
uspeno se uklanjaju simptomi mentalne konfuzije, brzopletosti, govornih mana
(mucanje).
Tradicionalna joga daje znaaj prepoznavanju i doivljavanju stanja
svesnosti tamo gde postoji automatski prekid disanja (kevala kumbaka). Takvo
stanje e utiati aktivnost celokupnog mozga, ukljuujui i aktivnost reptilskog
dela mozga.
Zakljuak
Pranajama se moe sagledati kao ozbiljno sredstvo u procesu podsticanja
samorazvoja pojedinca. Njena primena vidno dovodi do poboljanja zdravstvenog
stanja, pojaava koncentraciju praktiaru i prokrvljenost razliitih regija tela. Ba
ta prokrvljenost omoguava obezbeenje vitalnosti ukupnog organizma. Ne
smemo prenepretnuti znaaj proienja energetske dimenzije pojedinca i
podsticaj aktivnosti joga akri (energetskih centara) ija aktivnost najdirektnije
korenspodira sa razvojem psiholokih i socijalnih funkcija pojedinca. Nadamo se
da e ovaj rad podstai dalja izuavanja kako bi tehnika praktikovanja ispravnog
disanja ula u kole i pomogla zdravlju i napretku mladih.
Literatura:
1.
2.
3.
4.
5.

Bihar School of Yoga (1998): Hatha Yoga Pradipika.

Griffith, Ralph T. H. (1893): The Smaveda Sahit.
Patanjali (1977): The Yoga Sutras
Sivananda, Swami (1995): The Bhagavad Gita, The Divine Life Society.
Vasu, Srischandra (1933): Gheranda Samhita, text and engl. translation, Madras.

***
YOGA PRANAYAM IMPORTANCE OF SYSTEMATICAL APPROACH
TO BREATHING
Summary: In this paper we indicate specificity of traditional yoga approach in
education during practice of the pranayama technique (control of life energy
through breathing). Technique of pranayama may be perceived as a powerful

141

instrument in different forms of help to individuals and in the process of selfdevelopment of an individual, to the most extent.
Key words: yoga breathing, pranayama, motivation, self-realization.

142

Nevena Petkova, joga instruktor

Joga studio NADA, Plovdiv, Bugarska
Dr Dimitrina Todorova
Centar za kvantnu fiziku, Sofija, Bugarska
MOGUNOSTI LEENJA
JOGA ZVUKOVNOM MEDITACIJOM
Rezime: U radu je predstavljeno istraivanje o mogunostima postizanja boljeg
zdravlja praktikovanjem zvune meditacije. Razmatra se na koji nain odreene
vibracije zvuka utiu na nae telo na psiholokom a naroito na energetskom
nivou. Opservaciju i merenje su 2006. godine sproveli joga studio Nada Plovdiv,
Bugarska i dr D. Todorova iz Centra za kvantnu fiziku u Sofiji, uz pomo
kompjuterske dijagnostike, koristei se metodologijom R..Foll-a. Rezultat pokazuje
da, posmatrano na energetskom nivou, zvukovna meditacija dovodi do
harmonizacije organa i njihovog funkcionisanja u organizmu i znaajno smanjuje
patoloke pojave, tj pojavu razliitih bolesti. Dalja istraivanja treba da istrae
determinisanja postojanosti i stabilnosti efekata koje zvukovna meditacija ima na
ljudski organizam.
Kljune rei: joga, leenje, zvukovna meditacija.
Uvod
U drevnim knjigama ljudsko telo je opisano kao veliki zvuni ureaj.
Neki od ovih zvukova, koji su rezultat razliitih psiholokih i fiziko-hemijskih
procesa u telu, mogu se pojaati te ih moemo uti. Tek kada su svi elementi
unutar ljudskog organizma u harmoninom ritmu zvunih talasa, mi smo zdravi.
Dr Steven Hipern, direktor Instituta za istraivanje spektra frekvencija u
Kaliforniji, kae da se mi nalazimo u okeanu zvukova od koji su neki usklaeni sa
naom frekvencijom /1/. D. Hans Jane iz Ciriha, u svojoj disertaciji tvrdi da zvuni
talasi imaju mo da transformiu svaku vrstu materije /1/. Ovim istraivanjem,
konstatovano je sledee zvuni talasi stvoreni zvunom meditacijom mogu
transformisati i harmonizovati fizike elemente u oveku i dovesti ga do dobrog
energetskog stanja. U periodu od januara do maja 2006. godine, u joga radionici
Nada - Plovdiv, u saradnji sa dr Todorovom, iz Centra za kvantnu medicinu u
Sofiji, zapoeto je posmatranje efekta zvune meditacije.
Cilj
Ovo istraivanje ima za cilj da posmatra da li stanje ljudskih organa i
sistema moe biti harmonizovano putem praktikovanja zvune meditacije.
Istraivanjem treba ustanoviti da li vibracija zvuka utie na nivo ljudske energije u
organizmu, i na koji nain. U istraivanje su ukljuene sledee meditacije:

143

Meditacija za mir /Master Choa Kok Sui/ i Meditacija sa Vedskom mantrom

/Maha Mrityunjaya Mantra/.
Metod
Analiza mnogih naunih i laboratorijskih istraivanja akupunkturnih
taaka smetenih u podruju energetskih kanala u ljudskom telu i njihovih
karakteristika, pokazuju da je mogue dobiti objektivne informacije o stanju
ljudskog organizma u celini: na nivou organa, tkiva i elija elektrofiziki i
bioelektrini parametri koe se menjaju. Ove metode su poznate kao elektromeridijanska (Electro Meridian Imaging *EMI) i elektro-punkturna dijagnoza.
Ovoj grupi metoda pripada i metoda dr Foll-a, koja je primenjena u istraivanju i u
kojoj se uz pomo elektrinih ureaja vri merenje elektro-provodljivosti 48
bioaktivnih taaka /BAP/, smetenih na dlanovima i stopalima.
Merenje je sprovedeno nad uzorkom od 16 ljudi iz Sofije i Plovdiva pre i posle
grupne zvune meditacije. Grupa je ukljuivala mukarce i ene starosti izmeu 20
- 60 godina, od kojih su neki imali iskustva sa jogom.
Ciljevi posmatranja u ovom istraivanju su:

Promena stanja organa / Patologija / pre i posle praktikovanja

Neravnotea u organizmu pre i posle praktikovanja zvune meditacije

Rezultati primene Meditacije za mir /Master Choa Kok Sui/:

144

Tabela 1: Patologija i neravnotea pre i posle meditacije za mir

BROJ
UESNIKA

PATOLOGIJA PRE
MEDITACIJE

PATOLO- REZULTAT ASIMETRIJA

GIJA
POSLE
PRE
MEDITAMEDITA
CIJE
CIJE

ASIME- REZULTAT
TRIJA
POSLE
MEDITA
CIJE

24,8

14,8

Pozitivan

6,5

Pozitivan

32,3

27

Pozitivan

8,4

8,4

Bez
promene

25,2

11,4

Pozitivan

6,8

4,4

Pozitivan

38,6

5,8

Pozitivan

11,9

2,7

Pozitivan

34

6,2

Pozitivan

13,3

2,9

Pozitivan

19,9

7,7

Pozitivan

7,3

1,4

Pozitivan

37

6,5

Pozitivan

7,4

3,1

Pozitivan

29,1

30,9

Negativan

7,7

11,8

Negativan

21,3

9,1

Pozitivan

7,2

3,9

Pozitivan

10

25,9

5,1

Pozitivan

6,3

1,9

Pozitivan

11

22,2

0,8

Pozitivan

5,3

0,5

Pozitivan

12

27,8

14,9

Pozitivan

5,2

Negativan

13

28,4

43,3

Negativan

3,4

4,7

Negativan

14

54,1

48,7

Pozitivan

5,8

7,8

Negativan

15

34

42

Negativan

5,9

9,7

Negativan

16

6,4

Pozitivan

2,6

1,5

Pozitivan

Kao to se moe videti na Dijagramu 1 i 2 i u Tabeli 1, rezultati pokazuju

pozitivne promene patologije i neravnotee u organizmu su znaajno smanjene
nakon primene zvukovne meditacije.

145

Zakljuak
Potvren je uticaj zvukovne meditacije na energetsko stanje organa u
ljudskom telu koji je meren Foll-ovom metodologijom i taj uticaj je definitivno
pozitivan. Ovaj pozitivan efekat je jasno primeen kada je zvukovna meditacija
praktikovana u grupi, a efekti mereni odmah nakon praktikovanja. Na osnovu
kvantitativnih podataka i kolornih dijagrama uesnika u eksperimentu primeeno
je da nakon praktikovanja zvukovne meditacije telesni sistemi i organi funkcioniu
u granicama normale ili veoma blizu te granice. Izuzetak su ljudi koji imaju visok
krvni pritisak i ozbiljne srane probleme i njima je preporueno da ne izvode
meditaciju sa zvukom.
Istraivanje sa meditacijom MMM
U ovom istraivanju je primenjen metod dr Foll-a. Uz pomo elektrinih
ureaja izvreno je merenje elektro-provodljivosti 48 bioaktivnih taaka /BAP/,
smetenih na dlanovima i stopalima. Istraivanje je takoe sprovedeno na uzorku
od 16 ljudi iz Plovdiva, pre i posle praktikovanja grupne meditacije sa MMM-om
(Maha Mrityunjaya Mantra). Uzorak je ukljuivao oba pola starosti izmeu 20 - 60
godina, a njihovo iskustvo sa jogom i ovom praksom nije jednako.
Ciljevi posmatranja ovog istraivanja su:

Promena stanja organa / patologija / pre i posle praktikovanja

Neravnotea u organizmu pre i posle praktikovanja meditacije

Rezultati meditacije sa Maha Mrityunjaya Mantrom:

146

Tabela 2. Patologija i asimetrija pre i posle meditacije sa MMM.

BROJ
UESNIKA

PATOLOGIJA PRE
MEDITACIJE
%

PATOLO- REZULGIJA
TAT
POSLE
MEDITACIJE
%

ASIMETRIJA PRE
MEDITACIJE
%

ASIME- REZULTRIJA TAT

POSLE
MEDITACIJE
%

41,4

23,8

pozitivan

3,7

6,1

negativan

29,9

13,8

pozitivan

8,3

4,2

pozitivan

22,2

10,9

pozitivan

7,9

3,8

pozitivan

18,5

2,8

pozitivan

4,4

1,3

pozitivan

23,4

14,7

pozitivan

7,5

3,7

pozitivan

17,1

11,6

pozitivan

6,9

pozitivan

23,1

18,6

pozitivan

7,2

5,7

pozitivan

22

15,4

pozitivan

4,5

5,2

pozitivan

17,8

6,3

pozitivan

6,3

2,4

pozitivan

10

17,2

12,2

pozitivan

4,1

4,4

negativan

11

24,2

14,4

pozitivan

3,2

4,8

negativan

147

BROJ
UESNIKA

PATOLOGIJA PRE
MEDITACIJE
%

PATOLO- REZULTAT
GIJA
POSLE
MEDITACIJE
%

ASIMETRIJA PRE
MEDITACIJE
%

ASIME- REZULTRIJA TAT

POSLE
MEDITACIJE
%

12

26,6

12

pozitivan

8,1

3,5

pozitivan

13

23,6

12,8

pozitivan

7,9

4,9

pozitivan

14

27,5

11,8

pozitivan

5,3

pozitivan

15

21,4

10,3

pozitivan

3,9

4,4

negativan

16

21,3

4,9

pozitivan

4,6

pozitivan

Rezultati istraivanja
Kao rezultat meditacije sa MMM, dogaa se energetski uticaj na ljudsko
telo. Ovaj uticaj vodi pozitivnoj promeni u ljudskim organima i sistemima
potvreno je kod 48% ispitanika. Nakon praktikovanja telesni sistemi i organi su u
zoni normalnog funkcionisanja ili veoma blizu te zone, bez obzira da li su pre
izvoenja meditacije bili u hiperaktivnom ili hipoaktivnom stanju. Zapaeno je
smanjenje neravnotee u telu za polovinu. Desna i leva strana tela, simpatiki i
parasimpatiki nervni sistemi postaju harmonizovaniji.
Zakljuak
Leenje zvukovnom meditacijom je mogue. Zvukovne vibracije tokom
meditacije imaju pozitivan uticaj na ljudski organizam na energetskom i fizikom
nivou. Efekat ove prakse je znaajno vidljiv odmah nakon njene primene. Ali
koliko dugo ovo stanje moe da se odri i koliko dugo traje da bi se postiglo
izleenje? Na ova pitanja se moe odgovoriti u sledeim istraivanjima.
U prolosti je leenje zvukom bilo vaan deo drevne indijske medicine.
ak i danas zvukovna terapija, potkrepljena i sa naune strane, vrlo je popularna u
Indiji i primenjuje se u leenju trovanja od ujeda zmija, korpiona, gutera i od
ujeda pasa, pa do leenja bolesti kao to su utica, stomani tifus, epilepsija i
druge.
Danas postoje brojna istraivanja uticaja i primene zvunih vibracija. Ona
pokazuju znaajno veu relaksaciju tokom meditacije /3/, poboljanje
funkcionisanja mozga /2/, poveanu proizvodnju antitela /2/, regulisanje krvnog
pritiska /4/ i smanjenje slobodnih radikala /5/. Nemaki doktori su postigli
izleenja primenom supersoninih talasa kod bolesti uiju koje nisu mogli da se
izlee tradicionalnim medicinskim metodama ili operacijom est pacijenata je
bilo skoro momentalno izleeno, a preostalih est je imalo znaajna poboljanja.

148

Istraivanja zvune terapije kombinovane sa jogom koje je izveo dr L.Lazanio iz

Bea je pokazalo znaajne pozitivne efekte kod velikog broja pacijenata u
njegovom sanatorijumu /1/.
Verujemo da e medicina u budunosti, u cilju doslednosti svojoj
osnovnoj svrsi, sve vie integrisati i sintetizovati ova drevna znanja koja pripadaju
celom oveanstvu.
Literatura:
1.
2.
3.
4.

Shriram Sharma (2003): Yugantar Chetna Press, Eternaty of sound and the science of
mantrasAlterations in brain and immune function produced by mindfulness meditation,
Psychosomatic Medicine Journal, 65:564-570.
A physiological and subjective evaluation of meditation, hypnosis, and relaxation.
Psychosomatic Medicine Journal, Vol 39, Issue 5, 304-324.
Systolic blood pressure and long-term practice of the Transcendental Meditation and TMSidhi program: effects of TM on systolic blood pressure.
Psychosomatic Medicine
Journal, Vol 45, Issue 1, 41-46.
Lower lipid peroxide levels in practitioners of the Transcendental Meditation program,
Psychosomatic Medicine Journal, Vol 60, Issue 1, 38- 41.

***
POSSIBILITY OF HEALING WITH YOGA SOUND MEDITATION
Summary: In this paper there was represented a research about the possibility to
achieve health condition by practicing meditations with sound. It is analyzed how
does specific sound vibrations influence our body at physical and especially at
energetic level? This was observed and measured by computer diagnostics using
the methodology of R. Foll at 2006 by yoga studio Nada - Plovdiv, Bulgaria and
Dr. D. Todorova, Quantum Physics Center, Sofia. Result shows that, observed at
the energetic level, sound meditation harmonize organs and their functioning in
the organism ans significantly lowers pathological phenomena, i.e. appearance of
different disorders. Further researches should examine persistence and stability of
the effect that sound meditation has on the human organism.
Key words: yoga, healing, sound meditation.

149

Danica Lepojevi
Joga savez Makedonije
JOGA KAO METOD LINOG RAZVOJA
Rezime: Cilj ovog istraivanja je provera uticaja praktikovanja joge na odreene
karakteristike linosti, kao i mogunost njihove promene u pravcu uspenijeg
funkcionisanja. Uesnici istraivanja su u toku tri meseca dobrovoljno poseivali
poetni kurs integralne joge po metodologji uitelja Pavlosa K. Hassanagasa. U
programu su bile ukljuene vyayama (pripremne psihofizike tehnike), asane,
pranajama, tehnike relaksacije i teoretski segmenti o osnovnim jogiskim
konceptima i iz primenjene jogiske filozofije. Kod 33 praktikanata, poetkom i
krajem tromesenog kursa, izvrena je procena profila licnosti koristei Plutchikov upitnik Profile Index of Emotions, kao i procena profila odbrambenih
mehanizma putem Kellerman-ovog Life Style Index upitnika. Analize pokazuju da
se u ovom kratkom periodu javljaju statistiki znaajne razlike u pogledu profila
linosti ispitanika: obe crte u paru eksploracija - nekontrolisanost postaju jae
izraene, ali i dalje u granicama optimalnog manifestovanja. Konkretnije, raste
interesovanje za okolinu i praktikanti joge postaju slobodniji i otvoreniji ka novim
iskustvima, pri emu je ova tendencija jo jae stabilizovana time sto istovremeno
raste nivo organizovanosti, samokontrole i savesnosti. Takodje, smanjuje se nivo
manifestacije emocija deprivacija i agresivnost to, u relaciji sa ostalim
pokazateljima, znai smanjeni nivo borbenosti i neprijateljstva usled veeg
zadovoljstva sobom i kvalitetom svog zivota, to rezultira boljim medjuljudskim
odnosima. Rezultati ovog istraivanja su pokazatelji da je joga, pored ostalih
benefita kojih njeno praktikovanje omoguuje, takoe i metod koji coveku pomae
da unapredi svoj odnos prema sebi i okolini, a time da pobolja i kvalitet svog
ivota uopste.
Kljune rei: integralna joga, emocije, odbrambeni mehanizmi, lini razvoj
Uvod
O uticaju praktikovanja joge na fiziko i mentalno zdravlje govore kako
subjektivna, tako i nauno verifikovana iskustva velikog broja kola, nastavnika i
praktikanata joge u svetu, sada i u prolosti. Naalost, nauna verifikovanost ovih
iskustva je najee ograniena na proveravanje efekata joge na fizikom i
fiziolokom planu, a ree na mentalnom i u jo manjoj meri na planu
personalnosti. ak i istraivanja koja obrauju ove oblasti, u najveem broju
tretiraju uticaj meditativne prakse na linost praktikanata. Mali je broj istraivanja
koja se bave problemom personalnih promena pod uticajem praktikovanja nekog
obuhvatnijeg jogiskog sistema ili programa. ak i u tim sluajevima je vei broj
onih kojih se bave jogom kao terapijom mentalnih problema (autizam, izofrenija,

150

depresivni poremeaji). Potsticaj za istraivanje suodnosa praktikovanja joge i

linosnih karakteristika osoba koja praktikuju jogu bili su izvetaji nekoliko
istraivanja slinog interesa sa jedne, i prijavljena iskustva praktikanata joge u
Joga savezu Makedonije, sa druge strane.
Nekoliko se autora bavilo prouavanjem uticaja praktikovanja joge uopte
i konkretno meditacije na smanjenje negativnih i poveanje pozitivnih
emocionalnih stanja. Njihova istraivanja pokazuju smanjenje nivoa depresivnosti,
agresivnosti, anksioznosti i neprijateljstva (Shapiro, 1974; Hahn & Whalen, 1974;
Shapiro & Cline, 2008; Lavey, Sherman, Mueser, Osborne, Currier, & Wolfe,
2005). Redovno praktikovanje joga programa dovodi do znaajnih poboljanja u
pogledu emocionalne inteligencije i emocionalne kompetencije (Kumari, 2008).
Poznata su istraivanja, koja osim to potvruju ovaj tip rezultata, ukazuju i na
generalno poboljanje mentalnog zdravlja (Smitha, Hancocka, Blake-Mortimerb &
Eckerta, 2007; Lee, Mancuso & Charlson, 2004).
Bavljenje jogom ima pozitivan efekat na linost uopte, kao i na
akademsko postignue studenata (Krishnan, 2006). Praktikovanje meditacije
dovodi do poboljanja nivoa samoaktuelizacije (Alexander, Rainforth &
Gelderloos, 1991; Seeman, Nidich & Banta, 1972 ), unapreenje slike o sebi,
jaanje ego-snaga, poviene tolerancije i smanjenje osetljivosti na kritiku, vei
nivo sponatanosti, autentinosti i poverenja, kao i poboljanje socijabilnosti (Fehr,
Nerstheimer, & Torber, 1972; Berg & Mulder, 1976). Sa druge strane, i bavljenje
jogom u njenoj celovitoj formi vodi ka razvoju viih nivoa poverenja i
samodovoljnosti, ali i kreativnosti i spretnost (Venkatesh, 2005). Joga utie na
smanjenje depresivnih simptoma i odravanje ovog trenda kroz vreme (Bennett,
Weintraub & Khalsa, 2008), a isto tako utie i na poveenje zadovoljstva
sopstvenim ivotom (Philbin, 2009). Bavljenje meditacijom jaa senzitivnost
praktiara za potrebe i oseanja drugih i unapreuje sposobnost srdanog
interpersonalnog kontakta (Hjelle, 1974). U suglasnosti sa ovim rezultatima,
oekivali smo da e praktikovanje joge, iji je meditacija integralni deo, dovesti do
promene u karakteristikama linosti u smeru boljeg doivljavanja sebe i ostalih
ljudi, kao i do poboljanja socijalne interakcije i interakcije sa okolinom uopte.
Istraivanja pokazuju da praktikanti joge posveuju veu panju
sadanjem trenutku, da se ka iskustvima odnose otvorenije i sa veom dozom
prihvatanja od ostalih ljudi, kao i da razvijaju dublji uvid prilikom razumevanja
situacija (Shelov, Suchday & Friedberg, 2009). Dalje, rezultati pokazuju da se
praktikovanjem meditacije smanjuje broj situacija koje se doivljavaju kao
problematine (Boese & Berger, 1971). Pretpostavljamo da bi ovo dalje dovelo do
snienja korienja odbrambenih mehanizama uopte i boljeg balansiranja ve
korienih mehanizama.
Na ovo se nadovezuju subjektivne izjave praktikanata Joga saveza
Makedonije koji navode smanjenje napetosti, razdraljivosti i bezvoljnosti,
poveenje psihike stabilnosti, samokontrole, samokritinosti i samopouzdanja,
kao i smanjenje potekoa u kontaktima sa drugim ljudima. Poto postoje izvesna
poklapanja u rezultatima sprovedenih istraivanja i u promenama koje navode

151

praktikanti, organizivali smo ovo istraivanje oekujui da e subjektivno

posvedoene promene nauno potvrditi. Njime se prouava priroda povezanosti
prakrikovanja joge sa jedne, i crte linosti i odbrambenih mehanizama, sa druge
strane. Cilj istraivanja je utvrivanje profila linosti, profila odbrambenih
mehanizama i generalne odbrambene usmerenosti na poetku i na kraju kursa, kao
i detektiranje razlika u profilima na poetku i na kraju kursa.
Istraivanje je sprovedeno na prigodnom primerku od 33 praktiara
poetnog kursa integralne joge (11 mukaraca i 22 ene) na uzrastu od 15 do 60
godina (proseni uzrast je 28 godina). Ispitanici su bili polaznici Joga saveza
Makedonije u periodu januar april 2005. godine. asovi su se odravali dva puta
nedeljno u trajanju od 1h 15 min. Program je bio koncipiran prema metodologiji
uitelja Pavlosa K. Hassanagasa i ukljuivao je vyayamu (pripremne psihofizike
tehnike), asane, pranajama, tehnike relaksacije i teoretski segmenti o osnovnim
konceptima joge i iz primenjene joga filozofije o ishrani, higijeni, socijalnim
relacijama, Shatkarma, koncept triguna, osnovne postulate Yame i Niyame
(Hassanagas, 2009).
Za procenu profila linosti korien je Plutchik-ov upitnik PIE (Profile
Index of Emotions) Profil indeks emocija kojim se mere 8 osnovnih adaptacionih
ponaanja koja karakteriu 8 osnovnih emocija, odnosno crte linosti:
reprodukcija, deprivacija (reintegracija), inkorporacija, opozicionalnost
(odbacivanje), nekontrolisanost (orientacija), eksploracija, samozatita i
agresivnost, kao i tendencija ka prikazivanju u socijalno prihvatljivijem svetlu
mereno bijas skalom. Kao norme interpretacije koriste se sledee: < 40% - niski
nivo manifestovanja emocije; 40% - 60% - optimalni nivo manifestovanja
emocije; 60% - 100% - visoki nivo manifestovanja emocije.
Za utvrivanje profila odbrambenih mehanizama i stepena opte
odbrambene usmerenosti korien je Kellermanov Upitnik ivotnog stila (The
Life Style index) koji meri 8 odbrambenih mehanizama: negacija, regresija,
represija, kompenzacija, projekcija, intelektualizacija, premetanje i reakcijona
formacija, kao i optu odbrambenu usmerenost linosti. Norme interpretacije su: <
40% - niski nivo korienja odbrambenih mehanizama; 40% - 60% - optimalni
nivo korienja odbrambenih mehanizama; 60% - 100% - visoki nivo korienja
odbrambenih mehanizama. Podaci su obraivani kvalitativnom analizom, kao i t
testom za velike i korelirane grupe.
Diskusija
Profil linosti grupe (Slika 1) dobijen poetkom kursa na testu Profil
indeks emocija ukazuje da postoji izraena tendencija projavljivanja emocije
reprodukcija (80,3%) i inkorporacija (74,5%). U granicama optimalnog
manifestovanja su emocije samozatita (57,0%), nekontrolisanost (51,1%),
eksploracija (47,8%) i deprivacija (41,4%). Najmanje manifestovane su emocije
agresivnost (29,9%) i opozicionalnost (27,7%). Na bijas - skali grupa pokazuje
visoku tendenciju ka manifestaciji socijalno prihvatljivog ponaanja (68,5%).

152

U suodnosu sa emocijama koje imaju veoma visok nivo manifestovanja inkorporacija i reprodukcija razmatrane su njihove suprotstavljene emocije,
opozicionalnost i deprivacija, koje imaju visok nivo manifestovanja, to je potvrda
da ne postoji nikakva patologija u pojavljivanju prve dve. Visok nivo inkorporacije
je karakteristian za osobe koje su otvorene ka okolini, sklone saradnji i
pomaganju, ljubazne, sugestibilne i lakoverne. To se potvruje niskim nivoom
opozicionalnosti prihvatanje svakog zadatka, nesposobnost da se bilo ta odbaci i
da se lino povue iz bilo koje situacije.
Visoko dostignue na dimenziji reprodukcija, u kombinaciji sa niskim
dostignuem na deprivaciji, ukazuje da se radi o osobama koje su zadovoljne
svojim ivotom, srene, prijateljski nastrojene ka ljudima, osobe koje vole da se
drue i da rade u grupi.
Nekontrolisanost i eksploracija su razmatrane u meusebnom suodnosu.
Kao dve suprotstavljene emocije, a istovremeno optimalno manifestovane, ukazuju
na grupu kod koje u pogledu novih situacija postoji dobra izbalansiranost izmeu
prenaglaenog ponaanja i avanturistikog duha sa opreznou i istraivanjem. To
su linosti koje ne bee od novih situacija, nego naprotiv, trae raznovrsnost i nova
iskustva, ali organizovano, savesno i oprezno. Vole red i planiranje, ali u meri koja
im omoguuje laku prilagodljivost i plastinost.
Druga optimalno manifestovana emocija je samozatita, to govori u
prilog postojanju doze plaljivosti, pasivnosti i izbegavanja liderskih uloga.
Dopunski se to naglaava niskim nivoom manifestovanja suprotstavljene emocije
agresivnosti. Ovim se potvruje nedostatak borbenosti i zauzimanja za sebe i
svoja prava.
Dostignue na bijas - skali je visoko, ali ipak u umerenim granicama i
moglo bi ukazivati na tendenciju ka uspenijim prilagoavanjem.
Sve ovo ukazuje da su praktiari joge otvoreni ka okolini i poverljivi ka
ljudima, sa razvijenim moralno-etikim principima, koji pokuavaju da se
prilagode situacijama u ivotu, savesno ga istraujui, neagresivne, ali pomalo
pasivne, to bi moglo popreiti ostvarivanje njihovih aspiracija. Prihvataju
novitete, ali ukoliko je to u korist njihove bolje prilagoenosti i ukoliko je u
interesu ostvarivanja bolje interakcije.
Profil koji se dobija nakon drugog merenja u velikoj je meri nalik profilu
dobijenom pri prvom testiranju, odnosno prati tendencije koje postoje i u prvom
profilu (Slika 2). Ponovo su reprodukcija (84,6%) i inkorporacija (82,4%)
najizraenije emocije. U granicama optimalnog manifestovanja su
nekontrolisanost (58,5%), samozatita (58,45%) i eksploracija (54,1%), a najniu
tendenciju manifestovanja imaju emocije deprivacija (34,1%), opozicionalnost
(26,5%) i agresivnost (23,9%). Na bijas - skali grupa ponovo pokazuje izraenu
tendenciju ka manifestovanju socijalno prihvatljivog ponaanja (72,0%).

153

Pri pojedinanom razmatranju karakteristinih emocija, nivo pojavljivanja

se menja samo kod emocije deprivacije, iji nivo pojavljivanja je sada u granicama
niskog, dok se prethodno bila u granicama optimalnog manifestovanja.
Razmatranje parova suprotstavljenih emocija pokazuje da su kod tri od
etiri para nastale promene u smeru bolje izbalansiranosti. Par nekontrolisanost
ekspolracija, gde je nivo manifestovanja obe emocije povien je i dalje u
granicama optimalne manifestacije u pogledu obe emocije, to znai da je potreba
za novim iskustvima i dalje dobro uramnoteena sa potrebom za redom i
planiranjem. U sluaju obe emocije gde postoji visoka tendencija manifestovanja,
inkorporacija i reprodukcija, njihove dve suprotstavljene emocije, opozicionalnost
i deprivacija, se ponovo nalaze u granicama niskog pojavljivanja. To ponovo
govori da se radi o osobama koje su otvorene i koje ne mogu da izbegnu bilo koju
situaciju, osobe koje ele da se drue i budu sa ljudima. Jedino par samozatita
agresivnost pokazuje slabiju uravnoteenost pri drugom testiranju. Emocija
samozatita i pored porasta i dalje pokazuje tendenciju ka optimalnom
manifestovanju, dok emocija agresivnost ima ak i niu tenenciju pojavljivanja,
to jaa utisak da postoji doza pasivnosti i nedostatak borbenosti. Javljanje vieg
proseka na bijas - skali moda ukazuje na postojanje nekog procesa u pravcu
istraivanja svog nivoa prilagoenosti okolini, to rezultira nesigurnou i
disbalansom, koje ispitanici pokuavaju da prikriju manifestujui prihvatljiviju
sliku o sebi.
Analiza ipak pokazuje da postoje statistiki znaajne razlike izmeu
profila linosti pri prvom i drugom merenju. Na kraju kursa su izraenije crte
nekontrolisanost (t(32)=2,514 p<0.05) i eksploracija (t(32)=2,948 p<0.01), dok su

154

crte deprivacija (t(32)=2,184 p<0.05) i agresivnost (t(32)=2,332 p<0.05) postale

manje izraene.
U odnosu na odbrambene mehanizme, rezultati dobijeni na Upitniku
ivotnog stila na poetku kursa (Slika 3), ukazuju da su kod praktiara
najdominantniji sledei odbrambeni mehanizmi: projekcija (57,3%),
intelektualizacija (52,0%) i negacija (50,2%). Svi su u granicama optimalnog
korienja, dok su mehanizmi represija (29,1%) i premetanje (28,8%) najmanje
korieni mehanizmi, a ujedno su i ispod granice optimalnog korienja. Opta
odbrambena usmerenost je optimalna (42,7%), ali je blia donjoj granici to
ukazuje da se radi o grupi osoba koja nema problema sa suoavanjem sa
konfliktnim situacijama i problemima, kao i sa asimilovanjem novih i drugaijih
ivotnih iskustava. Odbrambeni mehanizmi se koriste u meri koja ne smeta
zdravom funkcionisanju, bez opasnosti naruavanja integriteta linosti. Naprotiv,
postojanje snane, zdrave linosti je preduslov za niski nivo korienja
odbrambenih mehanizama. To su realne linosti, samokritine u pozitivnom
smislu.
Ovakav se zakljuak potvruje i pri razmatranju svih odbrambenih
mehanizama posebno nijedan ne nadilazi gornji optimalni nivo korienja.
Formira se profil koji govori o osobama kojima je potrebno odreeno vreme da bi
se suoile sa konfliktnom situacijom. U prilog tome govori to to je najkorieniji
odbrambeni mehanizam projekcija, a nakon njega negacija, oba mehanizma koja
omoguuju zanemarivanje ili cele konfliktne situacije ili samo njenje posebno
neprijatne delove. To su osobe koje su tople i ne ba kritine. Korienje
intelektualizacije ukazuje da se radi o osobama kod kojih, pri suoavanjem sa
realnou, primarnu funkciju ima intelekt, a tek nakon toga emocije. Dalje, to su
osobe koje se tee mire sa gubitkom u ivotu i pokuavaju da ga nadoknade na
neki drugi nain, na ta ukazuje optimalno korienje odbrambenog mehanizma
kompenzacija. Optimalno korienje reakcione formacije ukazuje da kod
ispitanika postoji i tendencija da se neki emocionalni doivljaji koji nose
zadovoljstvo izbegavaju i da se doivljavaju njihove suprotne emocije, to dovodi
do manifestovanja ponaanja suprotnim relanim. Vano je ponovo napomenuti da
je ovo sve u granicama zdravog funkcionisanja i da ovo ne znai nesuoavanje sa
konfliktnim situacijama, nego da se suoavanje odvija korienjem ovih
mehanizama.

155

Rezultati dobijeni na Upitniku ivotnog stila na kraju kursa (Slika 4),

definiu profil slian onome dobijenom pri prvom merenju. Opta odbrambena
usmerenost ponovo je optimalna (41.6%), a najdominantniji odbrambeni
mehanizmi su intelektualizacija (55.1%), projekcija (53.%) i negacija (52.6%)
svi u granicama optimalnog korienja. Najmanje korieni mehanizmi su
premetanje (32.7%) i represija (30.3%). Statistika analiza je potvrdila nalaze
kvalitativne analize i nije pokazala znaajne razlike u upotrebi odbrambenih
mehanizama na poetku i na kraju kursa.
Zakljuak
Rezultati istraivanja pokazuju da se u ovom kratkom periodu javljaju
statistiki znaajne razlike u pogledu profila linosti ispitanika na poetku i na
kraju kursa: utvrene su znaajne razlike u odnosu na etiri emocije, odnosno crte
linosti na kraju kursa izraenije postaju nekontrolisanost i eksploracija, a manje
izraene emocije deprivacija i agresivnost.
Obe crte u paru eksploracija nekontrolisanost postaju jae izraene, ali i
dalje u granicama optimalnog manifestovanja. Poto je u pitanju par
suprotstavljenih emocija, javljanje promene u nivou manifestacije obe od njih
ukazuje na generelnu promenu u ponaanju usmerenim ka okolini i njenim
istraivanjem, kao i u odnosu ka novim iskustvima uopte. Konkretnije, raste
interesovanje za okolinu i praktikanti joge postaju slobodniji i otvoreniji ka novim
iskustvima, pri emu je ova tendencija jo jae stabilizovana time to istovremeno
raste nivo organizovanosti, samokontrole i savesnosti. Takodje, smanjuje se nivo
manifestacije emocija deprivacija i agresivnost to, u relaciji sa ostalim
pokazateljima, znai smanjeni nivo borbenosti i neprijateljstva usled veeg

156

zadovoljstva sobom i kvalitetom svog ivota. Angaman oko ostvarivanja

sopstvenih ciljeva postaje primarniji, ali ne na raun drugih, to smanjuje tenziju u
relacijama i rezultira boljim meuljudskim odnosima.
Iako ovo deluje kontradiktorno, u sutini, radi se o promeni percepcije
svoje ivotne sredine i, u budunosti verovatno, slike sveta uopte. Okolina se ne
doivljava vie samo kao izvor frustracija i potencijalnih prepreka od kojih se
treba tititi, ve naprotiv, kao zbir potencijalnih mogunosti za realizovanje
sopstvenih potreba i ciljeva. Takoe, menja se percepcija ostalih osoba. Pozitivnije
gledanje okoline proiruje se i na ljude koje su deo nje, pa se i njihova uloga u
ivotu ispitanika doivljava rastereenije i u pozitivnijem svetlu. Na pozitivan
nain se smanjuje interesovanje za ostale, zato to kod ispitanika najverovatnije
poinje proces premetanja fokusa zanimanja, sa drugih ka sebi, i oslukivanje
sopstvenih potreba. Zato se i javlja vea otvorenost ka novim iskustvima i aktivno
istrivanje okoline u potrazi za njima. Dublje otktivanje svojih elja, potreba i
tendencija sada se vie ne moe zadovoljiti samo poznatim obrascima. Povieni
nivo savesnosti i organizovanosti dri pojaanu eksplorativnost pod kontrolom i
doputa ispravne uvide i razumevanje novih situacija. Time zadovoljstvo sobom i
svojim ivotom raste, osoba poinje da se harmonizuje, postaje spokojnija, pa i
nivo borbenosti i agresivnosti opada. Drugaije reeno, u oima praktikanata joge,
svet postaje bolje mesto za ivot i suivot.
Iako su bile registrovane promene u nivou korienja odbrambenih
mehanizama, analiza pokazuje da se nisu pojavile statistiki znaajne razlike u
profilu korienih odbrambenih mehanizma i stepena opte odbrambene
usmerenosti praktikanata na poetku i na kraju kursa. Jedan od razloga zato je do
toga dolo je svakako injenica da se radi o istraivanju sprovedenim na prigodnim
primerkom iz ega proizlaze i odgovarajua ogranienja.
Ali najvei uticaj je imao vremenski razmak izmeu prvog i drugog
davanja upitnika, koji je bio veoma kratak i nedovoljan da bi vee promene mogle
da se dogode. Odbrambeni mehanizmi su relativno trajne karakteristike i promene
u njima slede tek nakon promena onih obrazaca ponaanja koja njih uslovljavaju.
Poto su se u toku ovog istrivnanja poele dogaati emocionalne i, njma
primerene, bihejvioralne promene, relano je oekivati da je potreban relativno dui
period da bi usledile i promene u odbrambenim mehanizmima. Bilo bi poeljno
ponoviti istraivanje ovakvog tipa, pri emu bi se produio period izmeu prvog i
drugog davanja upitnika i ukoliko bi ispitanici bili praeni kroz vreme ukoliko bi
se merenja mogla ponavljati na svaka tri meseca u periodu od godinu dana, pri
emu bi se mogao dobiti detaljniji uvid o nainu i brzini menjanja, kao i o tipu
promena koje nastaju.
Dobijeni rezultati su u velikoj meri u saglasnosti sa rezultatima istaivanja
navedenih na poetku ovog rada. Potvruje se da praktikovanje joge utie na
razvoj pozitivnih oseanja, na stabilizovanje emocionalnog stanja praktikanata i
boljeg odnosa ka sebi. Raste samopuzdanje, kao i poverenje u ostale ljude,
poveava se otvorenost prema svetu i poboljava kvalitet interpersonalnih
kontakata. Ono na ta dopunski ukazuje ovaj rad je da su emocionalne promene

157

vane ne same po sebi, nego kao osnova za dugotrajnije promene u linosti

praktikanata joge. Da je emocionalno stabilizovanje osnova za ustanovljavanje
linosnih karakteristika koje dalje vode ka novim promenama na viim nivoima
linosti, ka otvaranju mogunosti samorealizacije putem blagonaklonijeg poimanja
okoline i svog mesta u njoj i ka ostvarivanjem realnih i kvalitetnijih meuljudskih
odnosa.
Rezultati nedvosmisleno ukazuju na postojanje aktivnog procesa
samoistraivanja i postepenog menjanja. Ovako koncipiran jogiski program
omoguuje prvo onu znaajnu osnovu da bi se promene na niovu linosti poele
dogaati mogunost za aktivno usmeravanje panje ka sebi. Ovome se
nadovezuju ostale karakteristike jogiske prakse - kontinuirano praenje sebe i
svojih reakcija, kako na asu tako i u svakodnevnim aktivnostima, istraivanje i
potovanje svojih mogunosti, razvijanje sluha za sopstvene potrebe. Ceo proces je
potpomognut i ostalim benefitima bavljenja joge poboljanjem zdravstvenog
stanja, to pomae da se uspostavi oseaj blagostanja i sigurnosti; poveanjem
koncentracije i unapreenjem mentalih kapaciteta, to je osnova da bi se postiglo
razumevanje o procesu razvoja; kao i stabilizovanjem mentalnih aktivnosti, to
vodi ka smirenosti uma i doprinosi jasnoi uvida u svim ivotnim situacijama
(Hassanagas, 2009). Teoretsko-filozofska pozadina jogiske prakse je potsticaj za
saznavanje novih aspekata sebe i sopstvenog ivota, kao i za preispitivanje ve
postojeih. Postepeno nastaje menjanje, proiravanje i reintegracija slike o sebi i o
svetu.
Iako se govori o jogi, mora se postojano imati u vidu injenica da se radi o
odreenom jogiskom programu i konceptu, a ne o jogi uopte. Jedna od osnovnih
varijabli koja se mora uzeti u obzir u ovakvom istraivanju je upravo ova, zato to
ne vodi sve to se danas pod jogom podrazumeva ka ovakvim i slinim
rezultatima. Program joge koncipiran tako da obuhvati oveka holistiki i u svoj
njegovoj celovitosti moe imati efekte koje znae bazino i korenito menjanje
linosti oveka, a koji su dalja osnova raanja i razvijanja tipinih jogiskih
karakteristika kod praktiara jama karakteristike, kao i sposobnost vairagye i
viveke, na primer. Bez takvog pristupa oveku ne moemo oekivati razvijanje
pravih jogiskih kvaliteta.
Rezultati ovog i slinih istraivanja su pokazatelji da je joga, pored ostalih
benefita kojih njeno praktikovanje omoguuje, takoe i metod koji oveku pomae
da unapredi svoj odnos prema sebi i okolini, a time da pobolja i kvalitet svog
ivota uopte.
Literatura:
1.
2.

Alexander, C. N., Rainforth, M. V., & Gelderloos, P. (1991): Transcendental Meditation,

self-actualization, and psychological health: A conceptual overview and statistical metaanalysis. Journal of Social Behavior and Personality. 6 (5), 189-247.
Bennett, S. M., Weintraub, A., & Khalsa, S.B.S. (2008): Initial Evaluation of the LifeForce
Yoga Program as a Therapeutic Intervention for Depression. International Journal of Yoga
Therapy. 18 (1), 49-57.

158

3.

4.
5.

6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.

17.
18.
19.

Berg, W. P. van den, & Mulder, B. (1976): Psychological research on the effects of the
Transcendental Meditation technique on a number of personality variables. Findings
previously published in Gedrag: Tijdschrift voorPsychologie (Behavior: Journal of
Psychology) 4: 206-218.
Fehr, T., Nerstheimer, U., & Torber, S. (1972): Study of personality changes resulting from
the Transcendental Meditation program: Freiburger Personality Inventory. Department of
Social Affairs, MlU/Forschungsring SchopferischeIntelligenz, Dormagen, W. Germany.
Hahn, H. R., and Whalen, T. E. (1974): The effects of the Transcendental Meditation
program on levels of hostility, anxiety, and depression. Master's thesis (abbr.), Department
of Educational Psychology, California State University at Hayward, Hayward, California,
U.S.A.
Hassanagas, P. K. (2009): Joga- duhovna odiseja, Joga-sojuz na Makedonija, Skopje, R.
Makedonija.
Hassanagas, P. K., Sadhana 1, Joga- sojuz na Makedonija, Skopje, R. Makedonija, u
tampi.
Hjelle, L. A. (1974: Transcendental Meditation and psychological health. Perceptual and
Motor Skills 39: 623- 628.
Krishnan, S. (2006): Personality development through Yoga practices. Indian Journal of
Traditional Knowledge 5 (4), 445- 449.
Lamovec, T. (1989): Emocije i odbrambeni mehanizmi. Zavod SR Slovenije za
produktivnost dela Ljubljana, Center za psihodiagnosticna sredstva, Ljubljana.
Lavey, R., Sherman, T., Mueser, K. T., Osborne, D. D., Currier, M., & Wolfe, R. (2005):
The effects of yoga on mood in psychiatric inpatients. Psychiatric Rehabilitation Journal 28
(4), 399-402.
Lee, S. W., Mancuso, C. A., & Charlson, M. E. (2004): Prospective Study of New
Participants in a Community-based Mind-body Training Program. Journal of General
Internal Medicine 19 (7), 760-765.
Philbin, K. (2009): Transpersonal Integrative Yoga Therapy: A Protocol for Grief and
Bereavement. International Journal of Yoga Therapy 19 (1), 129-141.
Seeman, W., Nidich, S. & Banta, T. (1972): Influence of Transcendental Meditation on a
measure of self-actualization. Journal of Counseling Psychology 19, 184-187.
Shapiro, D. & Cline, K. (2008): Mood Changes Associated with Iyengar Yoga Practices: A
Pilot Study. International Journal of Yoga Therapy 14 (1), 35- 44.
Shapiro, J. (1974): The relationship of the Transcendental Meditation program to selfactualization and negative personality characteristics. Doctoral thesis (summary),
Department of Psychology, University of Southern California, Los Angeles, California,
U.S.A.
Shelov, D. V., Suchday, S., & Friedberg, J. P. (2009): A Pilot Study Measuring the Impact
of Yoga on the Trait of Mindfulness. Behavioural and Cognitive Psychotherapy 37, 595598.
Smitha, C., Hancocka, H., Blake-Mortimerb, J., & Eckerta, K. (2007): A randomised
comparative trial of yoga and relaxation to reduce stress and anxiety. Complementary
Therapies In Medicines 15 (2), 77-83.
Zavod SR Slovenije za produktivnost dela. (1990): Upitnik ivotnog stila i odbrambeni
mehanizmi. Ljubljanja: Center za psihodiagnosticna sredstva.

***
YOGA AS A METHOD OF PERSONAL DEVELOPMENT
Summary: The purpose of this research is a verification of yoga practising
influence upon certain personality characteristics, as well as a possibility of their

159

change in direction of a more successful functioning. The participants of the

research have been attending voluntarily for three months beginners course of
integral yoga based on teacher/master Pavlos K. Hassanagass methodology. The
programme includes vyayama (preparatory psycho-physical techniques), asanas,
panayama, relaxation techniques and theoretical segments on basic yoga concepts
and from applied yoga philosophy. In 33participants, at the beginning and at the
end of the three months long course, an assessment of a personal profile has been
conducted, using Plutchik questionnaire Profile Index of Emotions, as well as an
evaluation of the ego defence mechanisms profiles using Kellerman Life Style
Index questionnaire. Analyses show that in this short period statistically important
differences appear regarding personality profiles of examinees: both traits in the
pair anticipation surprise become more pronounced, but still within the limits of
optimal manifestation. More specifically, an interest for surrounding increases
and yoga practitioners grow more free and opened toward new experiences; this
tendency is even more stabilised as levels of organisation, self-control and
conscientiousness increase at the same time. Manifestation levels of emotions of
sadness and anger drop which, in relation with other indicators, signifies
decreased level of hostility and pugnacity due to enhanced satisfaction with
oneself and the quality of ones life, which results in better inter-personal
relations. Results of this research show that yoga, along with other benefits its
practising bestows, is also a method that helps a person to improve their attitude
to their self and their surroundings, that way improving the quality of their own
life in general.
Key words: integral yoga, emotions, ego defence mechanism, personal
development

160

Prof. dr Vesna Nikoli - Ristanovi

Viktimoloko drutvo Srbije
Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Univerzitet u Beogradu
MOGUA PRIMENA JOGE U VIKTIMOLOGIJI
Rezime: Rad ima za cilj da ispita mogunosti primene joge u viktimologiji,
shvaenoj kao nauci o rtvama kriminaliteta, i to kako uopte, tako i posebno
vezano za sledee aspekte bavljenja rtvama: podrka i pomo rtvama
kriminaliteta, ukljuujui i rtve rata, tokom procesa oporavka od viktimizacije;
spreavanje pregorevanja prualaca usluga rtvama i istraivaa koji intervjuiu
osetljive kategorije rtava; prevencija viktimizacije i reviktimizacije; olakavanje
procesa suoavanja s prolou i pomirenja u postkonfliktnom drutvu. S obzirom
na slabu istraenost i nedostatak literature o povezanosti ovog aspekta veze joge i
nauke, rad je prvenstveno zasnovan na analizi linog iskustva rada na
viktimolokim istraivanjima, podrci rtvama i pomirenju i iskustva drugih.
Kljune rei: joga, viktimologija, rtve, podrka, pomirenje
Uvod
Viktimologija, kao nauka o rtvama (victima (lat.) rtva i logia (gr.) znanje, uenje, nauka), bavi se razliitim aspektima stradanja ljudi, i to kako kroz
istraivanje samih pojavnih oblika stradanja, tako i vezano za pomo i zatitu
rtava i prevenciju primarne i sekundarne viktimizacije i reviktimizacije.
Viktimologija je relativno mlada nauka. Nastala je neposredno nakon II svetskog
rata, u velikoj meri pod uticajem stradanja ljudi u njemu. U Srbiji, viktimologija
poinje da se razvija tokom 1970-ih godina, da bi njen razvoj bio posebno
intenziviran tokom i nakon ratova 1990-ih, i to posebno nakon osnivanja
Viktimolokog drutva Srbije 1997. godine.
Meu viktimolozima postoje razlike u shvatanjima u pogledu odreenja
predmeta njenog izuavanja. Na jednoj strani, postoji ire shvatanje, po kome
viktimologija treba da sa bavi svim rtvama, nezavisno od toga ta je uzrok
njihovog stradanja (npr. rtvama kriminaliteta, ali i rtvama prirodnih katastrofa,
nesrea na radu i sl.), dok po pristalicama ueg shvatanja, koje dominira u naoj
zemlji, ona treba da se fokusira samo na rtve kriminaliteta (Konstantinovi-Vili,
Nikoli-Ristanovi, Kosti, 2009). Ovo shvatanje bie prihvaeno i u ovom radu.
Rad ima za cilj da ispita mogunosti primene joge u viktimologiji,
shvaenoj kao nauka o rtvama kriminaliteta, i to kako uopte, tako i posebno
vezano za konkretne aspekte bavljenja rtvama i to:

podrka i pomo
viktimizacije,

rtvama

161

tokom

procesa

oporavka

od

prevencija viktimizacije i reviktimizacije,

spreavanje pregorevanja:
- prualaca usluga rtvama
- istraivaa koji intervjuiu osetljive kategorije rtava
olakavanje procesa suoavanja s prolou i pomirenja u
postkonfliktnom drutvu.
Pre nego to ukaem na mogue oblike primene joge u viktimologiji, u
cilju boljeg razumevanja, definisau osnovne viktimoloke pojmove i dati osnovne
informacije vezano za razvoj viktimologije.
O viktimizaciji i viktimologiji
Viktimizacija podrazumeva proces putem kojeg neko postaje rtva, dok se
samo stanje kad je neko postao rtva naziva viktimiziranost. Primarna
viktimizacija odnosi se na postajanje rtve izvrenjem odreenog kriminalnog
ponaanja, dok se o ponovljenoj viktimizaciji ili reviktimizaciji govori onda kada
ista osoba postane rtva kriminalnog ponaanja dva ili vie puta. Pored primarne,
rtve esto trpe i sekundarnu viktimizaciju. Sekundarna viktimizacija predstavlja
pootravanje primarne viktimizacije kroz negativnu reakciju socijalne sredine i
kroz neadekvatnu ili ak pogrenu reakciju organa gonjenja (Schneider, 1975).
Sekundarnoj viktimizaciji su posebno izloene one kategorije rtava koje se, zbog
uzrasta, psihofizikih karakteristika ili prirode zloina kome su izloene, smatraju
posebno ranjivim (deca, stari, mentalno obolela i hendikepirana lica, rtve
seksualnih delikata, nasilja u porodici, trgovine ljudima i ratnih zloina).
U razvoju viktimologije, s obzirom na fokus njenih interesovanja, uoavaju se
dva perioda: period tzv. prve i period tzv. druge viktimologije (Gassin, 2007). Period
prve viktimologije je period od njenog nastanka do kraja sedamdesetih godina za koji
je karakteristino uglavnom bavljenje pitanjima vezanim za utvrivanje uloge rtve u
nastanku krivinog dela, dakle, bavljenje pitanjima rtve u cilju objanjenja
kriminalnog ponaanja. Sedamdesetih godina dolo je do deliminog okretanja od
pitanja uloge rtve uz koncentrisanje panje viktimologa ka problemima rtve
nezavisno od njene uloge u nastanku krivinog dela i nezavisno od delinkventa. Bavljenje rtvom postaje bavljenje njenom nesreom uz iznalaenje najboljih naina da joj
se pomogne. Ova, druga, viktimologija, preteno se bavi pitanjima pruanja pomoi
rtvi, njenim poloajem u krivinom postupku, naknadom tete i tretmanom, a u
novije vreme i poloajem rtve prilikom posredovanja izmeu izvrioca i rtve i u
procesima pomirenja u postkonfliktnim drutvima.
Mogui oblici primene joge u viktimologiji
Podrka i pomo rtvama
Savremena viktimologija, dakle, stavlja akcenat na podrku i pomo rtvi da
se oporavi od posledica viktimizacije, i ponovo uspostavi poremeenu kontrolu nad

162

sopstvenim ivotom. Posledice viktimizacije mogu biti kako fizike, tako i psihike,
materijalne i socijalne. Pri tome, psihike posledice, manjeg ili veeg intenziteta,
odnosno kraeg ili dueg trajanja, prate svaku viktimizaciju, bez obzira na to o kakvoj
vrsti kriminaliteta je re. Upravo tu se moe nazreti prva mogunost primene joge u
viktimologiji: korienje joge kao jednog od naina osnaivanja rtava u toku procesa
oporavka. U tom smislu, joga deluje kako na fiziku stabilnost i kondiciju, tako i na
psihiku stabilnost i samokontrolu, i ima efekat na jaanje oseanja sigurnosti i
zadovoljstva sobom pa tako omoguava i bri oporavak od posledica viktimizacije,
ukljuujui postraumatski stresni poremeaj14 . Nije zato neobino to se joga koristi u
terapiji veoma tekih traumatskih iskustava poput onih koji se javljaju kod rtava
torture (Franklin, 2001), rtava najsurovijih ratnih silovanja (npr. u Ruandi)15 ili u
okviru pruanja podrke rtavama trgovine ljudima.16 Takoe, iskustva primene joge u
radu sa zatvorenicima (koji su takoe na razliite naine viktimizirani) ukazuju na
njene veoma dobre efekte na njihovo emocionalno stanje, smanjivanje agresivnosti i
ukupno ponaanje (Saraswati, 1990; Rucker, 2005).17
Prevencija viktimizacije
Uspean oporavak rtve ima i preventivan uinak. Naime, reviktimizacija je
esto u tesnoj vezi sa odsustvom odgovarajue pomoi i podrke rtvi. Drugim
reima, odgovarajua zatita, pomo i podrka, koje deluju osnaujue i jaaju
samopotovanje i samokontrolu rtve, mogu spreiti njenu ponovnu viktimizaciju
istovrsnim ili razliitim kriminalnim ponaanjem. Takoe, poznato je i da osobe
koje su koncentrisane, stabilne i smirene imaju manje ansi da postanu rtve
kriminaliteta u poreenju sa osobama koje su uplaene, dekoncentrisane i koje pate
od oseanja bespomonosti. Samim tim, praktikovanje joge moe biti razmotreno
kao jedan od moguih naina indivudualne prevencije viktimizacije.
Prevencija pregorevanja
U tesnoj vezi sa pruanjem pomoi rtvi jeste i pitanje uticaja koji na
pruaoce usluga pomoi ima rad sa rtvama. Rad sa rtvama kriminaliteta spada u
potencijalne izazivae pregorevanja pa se tu joga pojavljuje kao mogui nain
spreavanja, odnosno otklanjanja posledica pregorevanja kod strunjaka i
volontera koji rade sa rtvama. Slinu funkciju joga moe imati i vezano za
14

Kersten Wills, D., http://www.yogajournal.com/health/2532, pristup obavljen 26.8.2010

Eksperiment sa primenom joge u tretmanu rtava silovanja u Ruandi koji je sproveden u poslednje
dve godine dobio je podrku Ujedinjenih nacija. Organizacija Project Air koja na tome radi nada se
da e jogu na isti nain moi da primeni i u ratom pogoenim oblastima Konga, Gaze i Avganistana.
- NELSON, S. Rape Victims Taught Yoga For Healing In Rwanda,
http://www.causecast.org/news_items/9358-rape-victims-taught-yoga-for-healing, pristupljeno
26.8.2010.
16
http://www.astra.org.rs/?page_id=29, pristup obavljen 1.8.2010.
15

17

Za neka novija iskustva videti i http://www.alternativesmagazine.com/47/marsh.html

163

istraivae koji istrauju razmere i posledice viktimizacije i potrebe rtava, i koji

su u situaciji da vode veliki broj intervjua sa traumiranim osobama, kao i da ta
iskustva kasnije analiziraju. Pri tome, treba imati u vidu i akcioni karakter veine
viktimolokih istraivanja, koja, s obzirom na prirodu predmeta istraivanja i
ranjivost ispitivane populacije, neminovno podrazumeva i pruanje makar
najosnovnijih oblika pomoi, poput aktivnog i empatikog sluanja i informacija.
Jedno od svojih mnogobrojnih iskustava te vrste, vezano za istraivanje u Srbiji
neposredno nakon NATO bombardovanja, opisala sam u svojoj knjizi Preiveti
tranziciju: svakodnevni ivot i nasilje u postkomunistikom i postratnom drutvu
(Nikoli-Ristanovi, 2008).
Na osnovu analize i poreenja svog linog iskustva istraivaice i
pruateljke podrke rtvama razliitih oblika nasilja i rtvama rata, iz perioda pre i
nakon otpoinjanja praktikovanja joge, mogu da uoim sledee pozitivne efekte:

lake suoavanje sa iskustavima rtava,

sposobnost lakeg uoavanja mesta koje traumatsko iskustvo ima u
kontekstu ireg ivotnog iskustva,
lake distanciranje sebe od iskustava rtava, uz istovremeno lake
uspostavljanje komunikacije i ispoljavanje empatije,
odsustvo znakova pregorevanja.

Joga, dakle, po svoj prilici, utie pozitivno na kvalitet ukupnog odnosa sa rtvama
i pruene podrke, istovremeno smanjujui negativne efekte na istraivae,
odnosno pruaoce pomoi.
Suoavanje s prolou i pomirenje
U postkonfliktnom drutvu, kakvo je nae, veliki deo populacije, ako ne i
svi, jesu na neki nain rtve rata. Samim tim, sve gore navedeno vezano za
podrku rtvama i prevenciju viktimizacije i moguu primenu joge moe biti
primenjeno mnogo ire, vezano za posledice rata. U procesu tzv. suoavanja s
prolou, joga bi, dakle, trebalo da ima vano mesto u bavljenju psihikim i
psihosomatskim posledicama rata, posebno kod onih koji su njime najneposrednije
pogoeni ili su u njemu uestvovali kao vojnici. No, pored toga, suoavanje s
prolou podrazumeva i pokuaje otvaranja tekih tema, otpoinjanja razgovora o
poinjenim zloinima i njihovim rtvama, kao i napore ka pomirenju strana u
sukobu.
Radei najneposrednije upravo na ovom drugom aspektu bavljenja
prolou, uoila sam negativni uticaj koji na razgovore o prolosti i mogunost
pomirenja ima nezavreni proces oporavka velikog broja ljudi koji su na razliite
naine pogoeni ratom, nedovoljno poklanjanje panje sopstvenom psihofizikom
zdravlju i duhovnosti, a moda ak i doivljavanje bavljenja sobom kao luksuza
ili sebinosti. Posledice ovakvog stava vidljive su svakodnevno i manifestuju se
kao iroko rasprostranjena netolerancija, posebno prema razliitim od sebe. One,

164

na alost, posebno dolaze do izraaja u razgovorima o prolosti, i, veoma esto,

umesto ka pomirenju, vode u produbljivanje postojeih ili ak i u nove sukobe.
Imajui u vidu sopstvena iskustva kao i iskustva kolega iz drugih zemalja
(npr. Severna Irska), smatram da joga treba da nae vano mesto u kontekstu
konstruktivnog otvaranja razgovora o prolosti i u procesima koji vode pomirenju.
Pri tome, ona moe biti od posebne vanosti u delu koji se odnosi na onaj aspekt
pomirenja koji podrazumeva obnavljanje samopotovanja, na jednoj, i obnavljanja
poverenja u druge, na drugoj strani (Srna, 2005). Savremenom oveku uopte, a
posebno onome koji je, poput graana nae zemlje, prolazio kroz dramatine
promene i akumulirao razna traumatska iskustva u relativno kratkom vremenskom
periodu, najtee pada mirovanje i suoavanje sa samim sobom. Ipak, kada prihvati
izazov, rezultati su neizbeni. U tom smislu, dobra ilustracija bi mogao da bude
primer kolege iz Severne Irske, nekadanjeg vojnika jedne od sukobljenih strana, a
danas instruktora joge i mirovnog aktiviste koji, priajui o svojoj transformaciji,
pomae drugima da upoznaju sebe, povrate izgubljeno samopotovanje i
meusobno se razumeju i pomire. 18 Takoe, smirujui efekat joge uoen je i u
radu sa nekadanjim vojnicima, ukljuujui i uesnike rata u Iraku, u SAD. 19
Zakljuak
Mogunosti primene joge u viktimologiji je evidentna. Ciljevi joge i
viktimologije su slini jer su obe okrenute podrci ljudima da ree probleme sa
kojima se suoavaju i uspostave kontrolu nad svojim ivotima. I joga i
viktimologija zainteresovane su za (psihiko, duhovno) ojaavanje ljudi da
uspostave balans izmeu svog unutranjeg i spoljanjeg ivota i tu zapravo i lei
najznaajnija povezanost izmeu joge i viktimologije. Upravo imajui to u vidu,
smatram da su mogunosti za saradnju ove dve discipline veoma iroke i znaajne.
Primena joge mogla bi znatno unaprediti razliite aspekte rada sa rtvama,
ali i doprineti prevenciji stradanja ljudi od razliitih vrsta nasilja i drugih
kriminalnih ponaanja. Pri tome, za prevenciju kriminaliteta od znaaja je i rad sa
ljudima koji imaju probleme sa agresivnou, kao i sa zatvorenicima. Uz to,
popularizacija i ire praktikovanje joge mogli bi povoljno delovati na oporavak
celokupnog drutva pogoenog ratom, kao i na procese pomirenja. Povezivanje
joge sa restorativnim pristupima bavljenju kriminalitetom i pomirenjem u
postratnom drutvu je posebno vredno razmatranja. 20 Ipak, za predlaganje
konkretnijih preporuka neophodna su detaljnija prouavanja i praenje efekata

18
Meunarodna letnja kola u institutu INCORE, u Derry-u (Severna Irska), trener na kursu o
interpersonalnom pomirenju.
19
Kersten Wills, D. http://www.yogajournal.com/health/2532, pristup obavljen 26.8.2010.
20
O vezi restorativne pravde i joge videti Rucker, L. 2005. O inicijativi Zajednika akcija za istinu i
pomirenje, kao obliku primene restorativne pravde na bavljenje prolou u Srbiji koji bi mogao biti
efektivniji ukoliko bi se povezao sa jogom, videti Nikoli-Ristanovi, Srna, 2010.

165

primene joge u razliitim oblastima viktimologije. Nadam se da e ovaj rad

posluiti kao inspiracija i putokaz takvim istraivanjima.
Literatura:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

Frankilin, C. (2001): Physiotherapy with torture survivors. Physioterapy, 87, 7, str.374-377

Gassin, R. (2007): Criminologie, Paris: Dalloz.
Konstantinovi-Vili, S., Nikoli-Ristanovi, V. i Kosti, M. (2009): Kriminologija,
Ni:Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Niu.
Nikoli-Ristanovi, V. (2008): Preiveti tranziciju: svakodnevni ivot i nasilje nad enama
u postkomunistikom i posleratnom drutvu, Beograd: Slubeni glasnik
Nikoli-Ristanovi, V., Srna, J. (2010): Pomirenje sa sobom i druguma:od pristupa ka
modelu, Temida, 1, str. 43-58
Rucker, L. (2005): Yoga and restorative justice in prison, Contemporary Justice Review,
1, str.107-112
Saraswati Satyananda Swami (1990): Joga nidra:relaksacija, meditacija, uvoenje u san,
Beograd: Partizan.
Schneider, H.J (1975): Victimologie, Tubingen.
Srna, J. (2005): Toward reconciling with ourselves and others. Psihologija, 2, str.117-132.

***
POSSIBLE APPLICATION OF YOGA IN VICTIMOLOGY
Summary: The paper tends to explore possibilities of application of yoga in
victimology as a science on crime victims, in general, and in particular in relation
to the following aspects: support to crime victims, including victims of war, during
recovery process; prevention of burn-out of those who are delivering services to
victims as well as of researchers who conduct interviews with especially
vulnerable categories of victims; prevention of victimisation; in facilitating
processes of facing the past and reconciliation within postconflict societies.
Bearing in mind the scarce literature and research in this aspect of yoga
connection with science, the paper is primarily based on the analyses of my
personal experience of conducting victimological surveys, supporting victims and
on reconciliation, although, in the measure as it was possible, the experiences of
others are used as well.
Keywords: yoga, victimology, victims, support, reconciliation

166

Mr Danica Bulut - Jakovljevi

DOPRINOS JOGE RAZVOJU EMOCIONALNIH KOMPETENCIJA
Rezime: Devedesetih godina XX veka zapoinju znaajna istraivanja o uticaju
emocionalne inteligencije na razliite aspekte ovekovog ivota. U ovom radu je
teorijskim putem razmatran doprinos joge razvoju emocionalnih kompetencija.
Razmatrana su dva elementa emocionalne kompetencije - samosvesnost i
samokontrola. Samosvesnost ili emocionalna svesnost kao shvatanje naina kako
emocije utiu na radno ponaanje i efikasno donoenje odluka. Zakljuujemo da
samosvesnost predstavlja prvi korak ka samokontroli i empatiji prema drugima, te
da praktikovanje joge u znaajnoj meri utie na taj proces. U razvoju
samosvesnosti oslukuju se oseanja i ui od njih. Imajui u vidu da praktikovanje
joge pomae u poveanju stepena samokontrole, zakljuujemo da se odreene
tehnike joge mogu koristiti u razvoju emocionalnih kompetencija, te da su
potrebna dalja istraivanja kako bi se istraio ovaj fenomen.
Kljune rei: emocionalna inteligencija, joga, samosvesnost, samokontrola,
samorealizacija, emocije.
Uvod
Re joga znai jedinstvo i potie od sanskritske rei yuj, koja znai
ujediniti se. U duhovnom svetlu, ovo jedinstvo oznaava sjedinjenje individualne
svesti sa univerzalnom. Na praktinom nivou, joga podrazumeva nain za
balansiranje i harmonizovanje tela, uma i emocija.
Prema Patanalijevim joga sutrama, joga deluje na sva etiri aspekta naeg
uma (razum, intelekt, podsvest i ego), i pomou toga ini nekog samosvesnim,
empatinim, motivisanim ili samoprilagodljivim. Svi ovi kvaliteti su poznati i kao
elementi koncepta emocionalne inteligencije. Na znaaj emocionalne dimenzije u
ivotu pojedinca ukazivao je i sam Mahatma Gandhi. Ukazivao je da je ovek
uslovljen i voen srcem, a ne intelektom. Smatrao je da srce prihvata odluke za
koje intelekt zapravo trai promiljanje.
Joga je sastavni deo filozofije Istoka, nauke o oveku i njegovom
celovitom biu. Njen cilj je da sistematskim metodama prakse dovede do skladnog
razvoja svih ovekovih sposobnosti i potencijala. Praktikovanje joge utie na
uspostavljanje zdravlja, a to je ujedno i preduvslov za harmonino funkcionisanje
svih ovekovih fiziolokih, biolokih, psiholokih, mentalnih i duhovnih funkcija.
Svetska zdravstvena organizacija, 1977. godine ukazuje na delotvornost joge i
ajurvede tradicionalne indijske medicine, koja oveka sagledava celovito i koja
nikad ne lei telo, ve pojedinca sagledava u njegovoj sveukupnosti.
Joga se organizovano praktikuje i u Srbiji (u formi drutava i centara) jo
od 60-ih godina XX veka. Ipak, moglo bi se rei da je svoj procvat doivela u

167

poslednjih 10-ak godina formiranajem Joga Saveza Srbije pod vostvom prof. dr
Predraga Nikia. Jo uvek je mali broj istraivanja koja se bave uticajem i
doprinosom joge razliitim aspektima ivota, kao to su: duhovni, mentalni,
emocionalni. Stoga, istiem znaaj aktivnosti Joga Centra Srbije i Joga Saveza
Srbije, koji iniciraju nauno istraivaki rad u razliitim naunim oblastima jer
jogu sagledavaju kao nauku, kao iskustvo i filozofiju ivota.
U istraivanje se polo sa hipotezom da postoji povezanost izmeu
praktikovanja joge i razvoja nekih emocionalnih kompetencija. Rad se bazira na
teorijskom poreenju ve sprovedenih istraivanja sumiranjem i analizom
rezultata. Uzorak je inilo 30 uesnika od toga 15 ena prosenog uzrasta 27
godina. Rezultati nisu izdvojili nijednu razliku izmeu ena i mukaraca u
efektima koje joga praktikovanje ostvaruje. Rezultati praktikovanja joge u
znaajnoj meri utiu na poveavanje stepena samosvesnosti i samokontrole kod
vebaa joge ali ako se joga praktikuje due od 3 meseca u kontinuitetu. Prelomna
taka je 90 dana kontinuirane vebe. Dakle moemo zakljuiti da praktikovanje
joge zahteva konktinuitet, naravno, ako se ele rezultati. Postoji blaga korelacija i
sa ulogom u poboljanju saoseanja sa drugima (empatiji), kao i zdravijim
meuljudskim odnosima, ali to moe biti predmet nekog drugog istraivanja.
Joga je, zapravo, ponovno spajanje, tj. ostvarivanje unutranje harmonije.
Ona je ponovno spajanje tela, uma i duha. Pre mnogo hiljada godina, indijski riiji
(mudraci i sveci) istraivali su prirodu i svemir uronjeni u meditaciju. Tako su
otkrili zakone materijalnog i duhovnog sveta i stekli uvid u sprege unutar
univerzuma. Iz tih iskustava i uvida potekao je dalekosean i sveobuhvatan sistem
poznat kao joga. On nam je podario dragocena i praktina upustva za telo, duh,
koncentraciju, oputanje i meditaciju. U delu Bhagavad Giti (Boija pesma)
definiu se delovi joga prakse: vri aktivnosti, koje su tvoja prava priroda, to je
tvoja dunost. Ne dopusti da ti plodovi rada budu motiv. Deluj u skladu sa
Stvaraocem, osloboen materijalnih elja. Ne budi uznemiren uspehom ili
neuspehom. Takav nain delovanja se naziva joga. 21
Joga nije religija, ona je izvorite duhovnosti i mudrosti, i koren mnogih
religija. Prevazilazei verske granice, ona pokazuje put ka jedinstvu. Joga dolazi iz
Indije. Objedinjuje u sebi brojnu paletu metoda, vebi i ivotnih praktikovanja sa
ciljem samorealizacije. Frotz Blanke, u svojoj knjizi (Asiatishe religiosen
Stromungen in Europa) govori da joga ljude nesvesno uvodi u novi duhovni svet,
novu ivotnu filozofiju.
Poslednja istraivanja javnog mnjenja ukazuju da vie oko 110 miliona
ljudi u SAD-u praktikuju joga vebe. Da bi se zatitila autohtonost joge,
profesionalnost, kompetentnost uitelja, sertifikovanih instruktora, formiraju se
kljuni svetski i nacionalni joga savezi.
Mnogobrojna istraivanja ukazuju da praktikovanje joge ima celovit
uinak budui da pomae uravnoteenju telesnih i umnih funkcija. Na taj nain,
joga pomae u savladavanju svakodnevnih zadataka, tekoa, briga, postizanju
21

Bhagavad_Gita, 2004, prevod Swami Nirmalananda Giri

168

vieg stepena razumevanja sebe, smisla ivota i sopstvenog odnosa prema sebi u
okruenju.
Emocionalna inteligencija
Emocionalna inteligencija (EI) ima korene u konceptu socijalne
inteligencije, koju je prvi put identifikovao E. L. Torndike, 1920. godine. Salovey i
Mayer su emocionalnu inteligenciju definisali kao: oblik socijalne inteligencije
koji ukljuuje sposobnost spoznavanja svojih i tuih emocija, razlikovanja istih i
korienja datih informacija pri razmiljanju i delovanju. 22 Vodei strunjak u ovoj
oblasti, Daniel Goleman, definie EI kao kapacitet za prepoznavanje emocija kod
nas i drugih, za samomotivisanje, i za upravljanje emocijama u nama i odnosima
sa drugima. Emocionalna inteligencija odreuje potencijal za uenje delatnih
vetina koje se temelje na pet elemenata (sposobnosti). Prema Golemanovom
modelu, to su: samosvesnost, samokontrola, samomotivacija, empatija i uspeni
meuljudski odnosi; od kojih svaka podrazumeva skup razliitih sposobnosti.
Teoretiari socijalnog i emocionalnog uenja identifikovali su dugaku
listu razvojnih vrednosti na kojoj temelje svoje programe. Udruenje za
akademsko, socijalno i emocionalno uenje (The Collaborative for Academic,
Social, and Emotional Learning, CASEL) 2005. godine identifikovalo je 5 skupina
temeljnih, meusobno povezanih, socijalnih i emocionalnih kompetencija:
samosvest (self-awareness, tana procena vlastitih oseanja, interesa, vrednosti i
oseaj samopouzdanja); upravljanje sobom (self-management, izraavanje i
regulacija vlastitih emocija); socijalna svest (mogunost zauzimanja perspektive
drugih i empatiziranje s drugima); socijalne vetine (uspostavljanje i odravanje
zdravih odnosa s drugima, odupiranje neeljenom socijalnom pritisku,
konstruktivno reavanje konflikata); odgovorno donoenje odluka (razmatrajui
etike standarde i primerene drutvene norme, doprinosei dobrobiti cele
zajednice).
Prema Golemanu, emocionalna kompetentnost zavisi od EI, poveava
poslovni kapacitet i moe se nauiti. Za njega se emocionalna kompetencija sastoji
od linih i drutvenih kompetencija. Line kompetencije predstavljaju sposobnost
da se nosimo s vlastitim tekoama, a to su: samosvest, samokontrola i
samomotivacija, dok u drutvene kompetencije spadaju sposobnost ovladavanja
odnosima s drugima, empatija i meuljudski odnosi. Mnogi autori umesto termina
inteligencije pribegavaju korienju drugih termina kad govore o zapravo istom
sklopu vetina i sposobnosti, pa se tako u literaturi susreu pojmovi poput:
emocionalnog koeficijenta (npr. Goleman, 1995), emocionalne pismenosti (npr.
Goleman, 1995; Dulewic i Higgs, 2000), emocionalne kompetentnosti.
Emocionalna stabilnost i zrelost moe doprineti uspenijoj interakciji s
drugima i odravanju meuljudskih odnosa, veoj motivaciji, veim
22

Mayer, J. D., & Salovey, P. (1993). The intelligence of emotional intelligence. Intelligence, 17
(4), 433-442.

169

sposobnostima, veoj produktivnosti i efektivnosti, te nadasve, boljem voenju

komunikacije, dok naa emocionalna kompetencija govori zapravo o tome koliko
smo svoga potencijala preveli u delatne sposobnosti.
Doprinos joge razvoju emocionalnih kompetencija
ivimo u trenucima kada oveanstvo trai izlaz iz ovog modernog haosa,
izlaz iz moralne i duhovne bede, bolesti i unutranje praznine koja sve ljude
optereuje. Ljudi trae reenje, nain na koji mogu da pobede veliki stres ovog
modernog doba. Jedno od mnogih reenja za ovekove probleme nudi
praktikovanje joge, kao filozofije i prakse.
Moderne ideje u oblasti psihologije iznenaujue su sline idejama koje su
postavljene pre nekoliko hiljada godina u Samkhya i joga daranama.
Praktikovanje joge obuhvata fiziki, mentalni, emocionalni, psihiki i spiritualni
aspekt oveka. Vebanjem joge svi ovi aspekti se razvijaju, ili bolje reeno,
uspavane sposobnosti u svakom pojedincu se otkrivaju. Pomou razliitih metoda
ona budi i preobraava latentne snage oveka, usmerava na put istote i istine,
oslobaa od svih oblika neznanja. To je prava spiritualna staza gde su integrisani
svi aspekti kako bi ovek postao celovito bie.
Skica 1. 23

Emocionalne kompetencije odreuju koliko se uspeno moemo koristiti

drugim sposobnostima kojima raspolaemo da bismo savladali sve frustrirajue
situacije u koje nas esto dovodi ivot. One se odnose na uenje i postignue, na
ponaanje, na promociju zdravlja te na individualno, socijalno i zdravstveno
obrazovanje.
Interesantan je pokuaj Benetove (Bennet B.) da jedan stil joge nazove
Emocionalna joga, a upravo podstaknuta uvianjem da praktiari koji due vreme
vebajuju jogu poveavaju svoje emocionalne kompetencije. Razvoj emocionalnih
23

Dejstvo joge na latentne snage oveka.

170

kompetencija unapreuje i poboljava razvoj vetina sluanja i usmeravanja

panje, odgovornosti i predanosti u radu, naine kontrole impulsa i noenja s
dogaajima koji uznemiravaju.
Emocionalna inteligencija, joga i samosvesnost
EI ine pet elemenata: samosvesnost, samokontrola, samomotivacija,
empatija i uspeni meuljudski odnosi. Ako emocionalnu ravnoteu sagledamo
kao balans ili ravnotenu taku izmeu kognicija i emocija, onda iz ugla joge isto
moemo postii pravilnim preplitanjem nadija (energetskih tokova) u energetskom
omotau. Desni energetski kanal (sunani) korenspondira sa racionalnim
miljenjem, okrenut spoljanjem svetu. Levi kanal, (meseev) iskazuje
emocionalnu dimenziju bia, okrenut unutranjim stvarima. Centralni kanal
poseduje kvalitet spiritualne evolucije. Sagledavanjem emocionalne inteligencije
iz ugla rada tri nadija (nadis) i tri kvaliteta koja idu uz njih (gunama) ili kao
psiholoki fenomen, dolazimo do zakljuka da se prektikovanjem joge uspostavlja
ravnotena taka. Joga bi se onda mogla sagledati kao metoda koja podstie razvoj
emocionalnih kompetencija (a samim tim i EI). Pravo znaenje joge je proces
samorealizacije. Goleman je identifikovao samosvesnost kao najvaniji aspekt
emocionalne kompetencije jer doputa samokontrolu. Samosvesnost predstavlja
prvi korak ka samokontroli i empatiji prema drugima. Kada samosvesnost postane
samosvest, automatski rukovodi iskrenom empatijom videti sebe u drugima.
Samosvesnost, ili emocionalna svesnost, je shvatanje naina kako nae
emocije utiu na na rad i sposobnost da nae vrednosti usmeravaju nae odluke.
Oni koji tano procenjuju sami sebe, svesni su svoje snage i slabosti, refleksivni
su, ue iz iskustva, otvoreni su za iskrene reakcije, nove perspektive, neprekidno
uenje i razvoj sebe samih, pokazuju smisao za humor i perspektivu o sebi
samima. Skoro sve joga tehnike podstiu razvoj samosvesnosti a samim tim i
kapacitet samokontrole, kao kljunih determinanti emocionalne kompetencije.
Vrlo je mali broj istraivanja raenih na ovu temu. Rezultati istraivanja profesora
Nikia ukazuju na prisutnost vieg stepena emocionalne inteligencije kod uitelja i
instruktora u odnosu na kontrolnu grupu koja je bila sainjena od dugogodinjih
praktiara joge. Takoe, primeen je i vii stepen EI kod praktiara koji vebaju
jogu dui niz godina u odnosu na one koji su tek poeli da je praktikuju.
Samokontrola, kao deo emocionalne kompetencije, je sposobnost za
suzdravanje od remetilakih oseaja i impulsa. Dok, kao korak prema
samosvesnosti, sluamo naa oseanja i uimo od njih, samokontrola je kontrola i
upravljanje tim oseanjima tako da od njih bude vie dobra nego tete.
Samokontrola stvara racionalnu stranu i vreme da umirimo oseanja kad je to
potrebno. Takoe nam pomae da delujemo s namerom, a ne impulsivno. Joga
nam omoguava i da se lake nosimo s konfliktnim situacijama bez prevelikog
stresa, da budemo oputeniji, da lake kontroliemo svoje postupke. Tako ujedno
pomae i razvoju kompetencija.

171

U jednom delu svoje knjige i Goleman govori o tekoama samokontrole

uma: kreativni um je, prema svojoj iskonskoj prirodi, neposluan. U njemu postoji
prirodna tenzija izmeu svakodnevne samokontrole i inovativne pobude. Ne radi
se o tome da su kreativni ljudi izvan emocionalne samokontrole, pre je u pitanju
njihova sklonost da se susretnu sa irokim spektrom impulsa i akcija nego to je to
svojstveno manje avanturistikom duhu. 24
Emocionalna inteligencija je alat koji na mozak koristi da bismo se
samodefinisali i oblikovali znaenje glavnih pojmova kao to su ljubav, uspeh i
srea. Buenje sebe, samosvesti, to je uloga joge.
Zakljuak
Joga je razvila vrlo delotvornu praksu za sticanje i poboljanje ovekovog
mentalnog i telesnog zdravlja. Njene prednosti su mnogostruke. Ipak, osnovna se
krije u injenici da je mogu primjenjivati gotovo svi ljudi, bez obzira na pol,
godine i kondiciju. Joga se sastoji od vie hiljada nenapornih telesnih vebi,
stavova (asana) i tehnika disanja (pranajama tehnika upravljanja ivotnom
energijom, takozvanom pranom), mudri i meditacija Praktikovanjem joge se
postie psiholoka i emocionalna stabilnost, to vodi do poveanja stepena
samosvesnosti i samokontrole emocija, to pojedinca ponovo pribliava viem
nivou (samo)svesti, to potvruju rezultati naeg istraivanja. Hipoteza da joga
doprinosi podizanju nivoa samosvesnosti i samokontrole kao bitnim indikatrima
emocionalne inteligencije, potvrdila se. Moemo zakljuiti da joga utie na neke
od elemenata emocionalne kompetencije.
Samosvesnost prati svaki korak u samorazvoju praktiara joge.
Samorealizacija je primarni cilj praktiara. Praktikovanjem joge svesnost samog
sebe i sebe u drugima, vodi praktiara kroz neto to je vie od ega, beskonano,
univerzalno postojanje. Praktikovanje joge podstie i razvoj saoseanja sa drugima
(empatije), to je jo jedna komponenta koncepta emocionalne inteligencije. Ako
elimo iveti sreniji, strasniji, inteligentniji i svesniji ivot koji je ispunjen
dubokom svrhom ili znaenjem, onda je joga svakako za nas. Kada nauimo kako
treba da praktikujemo jogu, ona postaje moan instrument naeg ivota. Joga
deluje na sve nivoe naeg bia istovremeno, tj. holistiki.
Literatura:
1.
2.
3.
4.

Basham, A.L., (Ed.). (1999): A Cultural History of India, Oxford University Press.
Bennett, B.(2002): Emotional Yoga: How the Body Can Heal the Mind, New York: Simon
and Schuster.
Bhaskarananda, S. (1994): The Essentials of Hinduism, Viveka Press.
Bradberry, T. & Greaves, J. (2005): The Emotional Intelligence Quick Book. New York:
Simon and Schuster.

24

Goleman, D. (1998). Working with emotional intelligence. New York: Bantam Books,
str. 100

172

5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.

Gardner, H. (1983): Frames of mind: The theory of multiplr intelligences. New York: Basic
Books.
Gibbs, N. (1995): The EQ Factor. Time magazine, (1995, October 2).
Goleman, D. (1998): Working with emotional intelligence. New York: Bantam. CPI
manual (3rd ed.). palo Alto, CA: Consulting Pszchologist Press.
Goleman, D.(1995): Emotional Intelligence, Bantam Books, New York.
Griffith R, The Hymns of the Atharvaveda 1895-6, full text, (online at sacred-texts.com).
Niki, P. (2010): Emocionalna inteligencija u menadmentu i organizacionom ponaanju,
monografija, Zadubina Andrejevi, Beograd.
Radhakrishnan, S.; Moore, CA, (1967): A Sourcebook in Indian Philosophy. Princeton.
Salovey P. and Grewal D.(2005): The Science of Emotional Intelligence. Current directions
in psychological science, Volume 14 -6.
Salovey, P., Mayer, J. D., Caruso, D.(2000): The positive psychology of emotional
intelligence. U: C. R. Snyder i S. J. Lopez (ur.), The handbook of positive psychology.
New York: Oxford University Press.
www.emocionalnainteligencija.com
www.yogacentarsrbije.com
www.yogasavezsrbije.com

***
CONTRIBUTION OF YOGA TO THE DEVELOPMENT OF EMOTIONAL
COMPETENCES
Summary: During 1990s, there have been started substantial researches on the
impact of emotional intelligence on various aspects of human life. In this paper,
we considered contribution of yoga to the development of emotional competences
through theoretical approach. Two elements of emotional competence were
considered self-awareness and self-control. Self-awareness or emotional
awareness as the way of understanding of the manner that emotions influence
working behavior and efficient decision making. We concluded that self-awareness
represents the first step toward self-control and empathy with other people and
that yogra practice may significantly influence that process. In the self-awareness
development we listen to emotions and learn from them. Since yoga practice helps
to increase self-control, the paper concludes that specific yoga techniques may be
used in development of emotional competences and that there are needed further
researches in order to examine this phenomenon.
Key words: emotional intelligence, yoga, self-awareness, self-control, selfrealization, emotions.

173

Pratibha Gramann, Ed.M.

Univerzitet Takshila
Kalifornija, SAD
PET STANJA UMA IZ PATANALIJEVIH JOGA
SUTRI I NJIHOVE SAVREMENE IMPLIKACIJE
Rezime: Cilj ove studije je da se istrae slinosti i razlike sagledavanja naunika
pet stanja uma opisanih u Joga Sutrama, koja, prema Patanaliju, predstavljaju
kljune obrasce nae psiholoke prirode i vode transformaciji i odstranjenju
patnje, imajui u vidu relevantnu literaturu iz oblasti psihologije u svetlu novog
naina sagledavanja psiholoko-fiziolokih fenomena. Ovo istraivanje iznosi
razliita stanovita, kako savremenih stunjaka, tako i drevnih naunika, tragajui
za adekvatnim zakljucima. Zakljuci ovog razmatranja mogu inicirati budua
istraivanja na polju sagledavanja Umnog procesuiranja..
Kljune rei: stanje uma, sutre, panja, nemir, jednolinost, rasprenost,
usredsreenost, um bez misli, patnja..
Uvod
U savremeno doba, mnogi sistemi i kulture nestaju, a porodica i zajednica
ne pruaju dovoljno potrebne psiholoke podrke. Pustoenja koja uzrokuju
priroda i ratovi ostavljaju sve vei broj ljudi bez osnovnih uslova za ivot. Sve je
vie ljudi koji se pitaju o smislu ivljenja. Vojnici koji se vraaju sa zastraujuim
iskustvima imaju potekoa sa prilagoavanjem normalnom ivotu. Psihologija
ima ograniena sredstva koja koristi da umove ljudi koji pate dovede u stanje
harmonije i normalnog funkcionisanja. Potrebno je vie intervencija. Novije
terapije za transformaciju i medicinske tehnike koje se odnose na um i telo su se
pokazale korisnim, ali jo nisu u potpunosti istraene niti prihvaene.
Joga psihologija predstavlja nauku iji je cilj razumevanje funkcionisanja
Uma, prouavajui metode ostvarenja promena, dostizanja mira, poboljanja
koncentracije i usmerenosti panje. Izuavanje ovog predmeta zahteva temeljno
istraivanje obrazaca psiholoke prirode, obrazaca koje je Patanali izneo u
drevnom sanskritskom tekstu poznatom kao Joga Sutra. Patanali istie da se
Um uvek nalazi u jednom od pet stanja (Aranya 1981; Leggett 1990; Yati 2009;
Prasada 1912/1988; Rao 2002; Woods 1927). Ta stanja su: ksipta nemir
(nespokojstvo, lutanje) mudha jednolinost (otupljenost), viksipta rasprenost
panje, ekagra usredsreenost, pojedinana intencionalna usmerenost, niroda
um bez misli.

174

Izvori
Patanalijev sanskritski tekst Joga Sutra, nudi niz obrazaca, tj. kljunih
struktura koje obuhvataju nuni uslov funkcionisanja ljudskog uma. Um se uvek
nalazi u nekom od pet pomenutih stanja. Moemo zakljuiti da pet stanja panje
predstavljaju nosioce svih umnih sadraja. Sama stanja ne odnose se na sadraj,
ve pre na bazini princip, nain na koji se sadraj kognitivno zahvata i procesuira.
Ova istraivaka studija teorijski i istorijski uporeuje i preispituje
(ne)postojanje povezanosti u tumaenju umnog procesuiranja, pet stanja uma
opisanih u Joga Sutrama, od strane nekoliko kljunih istraivaa ove oblasti. Umni
obrasci jasno su oznaeni kao psiholoki principi. Ipak, u vreme kada su Joga
Sutre napisane, psihologija nije postojala kao disciplina. Originalnost ovog rada
ogleda se u tome da do sada nije bilo tvrdnji da obrasci psiholoke prirode mogu
predstavljati paralelu obrascima koje nudi zapadna psihologija.
Znaaj Patanalijevih stanja uma
Psihologija, kao drutvena nauka, i dalje istrauje dublja razumevanja
principa uma. Kroz istoriju, pisani tragovi govore da su ljudi stalno tragali za
upoznavanjem sebe, kao to kae grka izreka Upoznaj sebe, tragalo se za
harmonijom i mirom uma u procesu upoznavanja sebe. Patanalijeve Joga sutre su
predstavljene u etiri dela. Prvi deo se zove koncentracija ili Samadi. Drugi deo se
zove prakse ili Sadhana. Trei deo se zove moi uma ili Vibhuti i etvrti deo se
zove Osloboenje ili Kaivalya. Patanali govori o karakteristikama i dimenzijama
ljudskog uma i o sredstvima za dostizanje stanja osloboenja. U prvom delu
Patanali predstavlja pet stanja uma, pet kognitivnih funkcija i vrste koncentracija.
U drugom delu, Patanali navodi smetnje, preduslove i metode praktikovanja ili
Sadhane za transformaciju. U treem delu, Patanali govori o moima i zamkama
ili Vibhuti koje mogu da se dogode na putu otklanjanja bola i nesree i dostizanja
stanja osloboenja. U etvrtom delu, Patanali govori o trajnom osloboenju i
savrenoj harmoniji uma. U ovom stanju uma bez misli, kod osobe dolaze do
izraaja kvaliteti uravnoteenosti i dubine. Tada je um u trajnom stanju
osloboenja ili Kaivalya, to oznaava samu svesnost. Kljuna re ovde je sama.
To ne znai usamljenost. To znai stanje u kojem je um bez misli ispunjen mirom,
inspiracijom, svetlou i svesnou.
Iako je ovaj stari spis napisao pre oko 2.300 godina Patanali, nije prva
osoba koja je pisala sutre kojima se karakteriu umni procesi. On je sistematizovao
znanja mnogih ve postojeih sutri koje su pisane vekovima ranije. Patanali je
izabrao, uredio i sistematizovao sutre da bi objasnio stanja uma, kognitivne
procese, dimenzije i naine funkcionisanja uma, naine transformisanja uma a radi
dostizanja trajnog osloboenja.

175

Dimenzije umnog funkcionisanja

Osim Patanalijevih sagledavanja pet stanja uma kao: nemir, jednolinost,
rasprenost, usredsreenost i um bez misli, on definie i patnju, svesnost, svest,
panju i meditaciju, na sledei nain:
Patnja: U Sutri II.16, Jati (2009) tumai termin dukham kao bol, nesreu,
nevolju, duboku tugu i patnju. Ovakva definicija bola i patnje ostavlja otvorenu
mogunost ubrajanja brojnih situacija i emocija kakve su anksioznost, strah, stres,
ljubomora, opsesije i ostale neeljene misli i oseanja u istu grupu. Jati zavrava
svoje tumaenje ove sutre izjavom: Bol koji se jo nije odigrao treba izbei (str.
95). Na taj nain, javlja se pitanje: kako izbei bol i patnju u momentu njihovog
javljanja? Kljuni odgovor lei u razumevanju i prihvatanju patnje, a zatim na
uspostavljanju stanja usredsreenosti kojom se transformiu ivotne situacije koje
bi vodile patnji.

1
2
i
3
4
5

Pet uzroka nesree uma prema Joga Sutrama

(Jatijevo tumaenje)
Nedostatak znanja ili zaborav o odvojenosti od seanja, misli i iskustava
zabeleenih u umu.
Dejstvo principa suprotnosti unutar uma: ljubav/mrnja,
svianje/nesvianje, prihvatanje/averzija. Odnosi se smenjuju na isti nain
na koji se menja elektrino naelektrisanje
Profinjavanje ega donosi sreu; nedostatak negovanja ega moe odvesti ka
nesrei.
Princip da je ivot kratak i da je smrt izvesna; princip: raamo se, ivimo,
umiremo.

Svesnost: Svesnost ili primarna svesnost, po Dejmsu, podrazumeva svest

o sopstvenom umu. U Principima svesnosti (The principles of Consciousness),
Vilijam Dejms je najveim delom pisao o primarnoj svesti, koja bi obuhvatala
svu uobiajenu, eksplicitnu svesnost o sopstvenim mislima, opaajima,
oseanjima, mislima ili verovanjima. Ista definicija koristi se i u ovoj studiji. Ipak,
svesnost ovde znai i istu samosvest (Rao 2002, str. 32).
Svest: Prema Raou (2002), Dejms razdvaja pet primarnih osobina svesti:
(1) svest je lina i subjektivna; (2) ona je promenljiva i (3) kontinuirana; (4) svest
ima saznajnu (noetiku) funkciju; i (5) tie se selektivne panje. Rao dalje tvrdi da
Dejms smatra svaku misao vlasnitvom osobe, delom njenog/njegovog
unutranjeg ivota. Na primer, kada osoba doivljava bol, to je deo linog iskustva
osobe, ili, kada osoba doivljava crvenu boju rue, to je iskustvo samo te osobe
(str. 33).

176

Panja: Rao smatra da je panja za Dejmsa glavni proces u svim

kognitivnim aktivnostima u kojima se um pokree, ili ostaje miran u odreenom
stanju, odreeni vremenski period. (str.44-45). To je u bliskoj vezi sa pomeranjem
uma iz stanja u stanje a opisuju ga Joga Sutre. Pomeranje od nemira ka
jednolinosti, rasprenosti, pojedinanoj usredsreenosti sa namerom,
intencionalnoj usmerenosti i obustavljenosti = stanja bez misli. U svakoj od ovih
etapa, neophodno je produavati trajanje panje; bez toga je nemogue postepeno
ulaenje u dublja stanja koncentracije. Panja i koncentracija su u tesnoj vezi sa
svakim obrascem koji nalazimo u Joga Sutrama. Pet upravo pomenutih mentalnih
stanja, zajedno sa pet kognitivnih procesa, rasvetljuju razliite stepene panje i
koncentracije (Aranya, 1981; Leggett, 1990; Yeti, 2009 & 1987/2004; Rao, 2002;
Woods, 1927).
Meditacija: Termin meditacija danas ima najrazlitija znaenja u
zapadnom svetu. Moe da znai usredsreenost i usmerenost panje na neki rad,
na bilo koju aktivnost. Moe da oznaava transcendenciju, ili transformaciju iz
jednog mentalnog stanja u drugo, iz nemira u otupljenost, ili iz rasprenosti panje
u usredsreenost, to je ujedno i znaenje koje je zastupljeno u ovoj studiji. Glavno
usmerenje ove komparativne studije bilo je predstavljanje pet mentalnih stanja iz
Joga Sutri i njihovih postepenih nivoa panje, koji zapravo ine etape
koncentracije. U drugom delu, zajedno sa meditativnim metodama i praksama,
Patanali predstavlja principe disanja koji pomau uspostavljanje umne
koncentracije. Pranajam doprinosi miru i bistrini uma.
Zablude o Joga Sutrama
U literaturi se javljaju dve zablude o jogi u koje je do skora verovao
nauni svet. Tehnike iz Joga Sutri smatrale su se pogreno metodama za
potiskivanje misli. Ovo je vrlo daleko od istine. Nikakav oblik koncentracije nije
mogu pre nego to se nepovezane misli ne uklone iz trenutnog polja svesnosti. U
jogi se to ne radi potiskivanjem misli. Druga zabluda o joga sutrama odnosi se na
to da se taj spis smatra udbenikom za vebanjem joga asana. Patandjali govori o
jogi ali kao integralnom sistemu koji je sredstvo postignua samorealizacije. U
radu tragamo za povezanou koja postoji izmeu drevne mudrosti joge i moderne
nauke i nain na koji one mogu da se dopunjuju.
Pet stanja uma
Prvi skup konstrukata koji karakteriu um prema Patanalijevim Joga
sutrama naveden je u Sutri 1.2. To su ksipta = nemir; mudha = jednolinost;
viksipta = rasprenost panje; ekagrata = usredsreenost; nirodha = obustavljenost
misli (Aranya, 1981; Leggett, 1990; Yeti, 2009; Woods, 1927).

177

JOGA SUTRE, PET STANJA UMA I NJIHOVI KVALITETI

Ksipta
NEMIR
impulsivnost
lutanje
panje

Mudha
JEDNOLINOST

Vikshipta
Ekagrata
USREDSRERASPREENOST
NOST
PANJE
bezoseajnost promenljivost Koncentrisanost

odsustvo
razlikovanja
konfuzija
zaboravnost
dosada
nepaljivost
mamurluk,
pospanost

nedostatak
smirenosti
privremena
panja i
udubljenost

prisutnost
panje

Nirodha
OBUSTAVLJENOST
MISLI
povlaenje
misli /
mentalnih
funkcija
um ispranjen
od misli
ista svesnost

Treba primetiti da u Joga Sutrama postoji pozadina koja u kontinuitetu

vodi itaoca ka cilju oslobaanju i spreavanju, smanjenju i otklanjanju patnje
obnavljanjem unutranje harmonije.
Aranya (1981) istie da nemirno, ksipta stanje uma onemoguava osobu
da ima dovoljno strpljenja ili inteligencije da razume suptilne, duboke principe
neophodne za ujedinjenje uma. Transliteraciju komentara Patanalijevih Joga Sutri
koje je dao stari indijski mudrac ankara u prvom veku pre nove ere izveo je
Leggett (1990). U Leggett-ovom prevodu ankarinog vienja prvo stanje ksipta se
navodi kao impulsivnost. Woods (1927) istie da prvo stanje nemira, ksipta i
drugo stanje jednolinosti, mudha nikada ne mogu da dovedu do jedinstva uma, pa
prema tome, ni dugoronog otklanjanja patnje. (Aranya, 1981, str. 3; Legget, 1990,
str.51; Woods, 1927, str.3). Nemir uma esto menja sadraj ili kontekst. Baers
(1997) navodi da kontekst vodi um od jednog svesnog dogaaja do drugog
(str.126). Ovaj okidajui kontekst moe po svojoj prirodi da bude spoljanji svet
ili moe da bude seanje ili unutranji svet osobe.
Tart (1986) je pisao o stanjima identiteta koja opisuje kao jedinstvenu
strukturu ili sistem psiholoke strukture (str.118). Priroda obrasca odreuje ta
neko moe ili ne moe da uradi u odreenom stanju. Izgleda da je ovo slino
onome to Patanali naziva stanje uma. Drugim reima, stanje uma u kojem se
neko nalazi odreuje vrstu i kvalitet razumevanja, jedinstva uma i interakcija koje
osoba ima sa drugima. Ono utie i na vrstu i kvalitet interpretacije informacija i
materijala. Psihologija, prema Tartovim stanjima identiteta je vrlo slina
Patanalijevim stanjima uma (str.123).

178

Yati (2009) je imao holistiki pristup kada je komentarisao pet stanja uma
nabrojanih u Joga Sutrama. On navodi da je prvo stanje ksipta sr funkcionisanja
svesti osobe, i da je promenljivo. Ovo vienje moe da se uporedi sa ankarinim
vienjem impulsivnosti koja je gore pomenuta. Yati opisuje sanskritski naziv
ksipta kao funkcionalnu sr nemira koji uzrokuje proces destrukcije i
restrukturisanja unutranjih promena u obrascu funkcionisanja jedne osobe
(str.2). Yati je govorio da svako od pet stanja ima mesto u prirodnoj smeni pet
stanja uma. Postoji prirodno grupisanje dva nia stanja, nemir ksipta i
jednolinost mudha, i prirodno grupisanje preostala tri stanja rasutost panje
vikshipta, usredreenost ekagrata i obustavljenost misli nirodha (str.2-3).
Nauka o harmoninom jedinstvu
Yati je primetio i to da je obrazac panje promenljiv, da moe da bude
trenutan ili moe da traje neki vremenski period. Istovremeno, stanja uma ne
funkcioniu samostalno jer postoji tok svesti. Sva stanja uma funkcioniu zajedno
smenjujui se. Kada se um nalazi u harmoniji, bez obzira na to u kojem je stanju,
svako od tih stanja se, prema Yati-ju, moe smatrati Samadhi-jem jer se ostvario
princip odravanja odreenog stanja uma. Odravanje odreenog stanja uma
podrazumeva obuzdavanje drugih stanja uma (str.4-5).
Yati (2009) navodi da aspekt uma koji se dri pod kontrolom radi
automatski kao agent koji onemoguava izbijanje konflikata u prvi plan sve dok se
dominantan interes ne odivi u potpunosti. Kada se ovo ne bi dogodilo, ne bi bilo
panje ili koncentracije da se bilo ta izvede. Nakon ispunjenja dominantnog
stanja, um postaje zadovoljan, miran, bez misli, a panja je centrirana (str.3-4).
Ekagrata, stanje usredsreenosti ili koncentrisanosti, prema Yatiju (2009)
je trenutak harmonizovanog jedinstva i on ga vrlo visoko vrednuje (sre.3-4).
Kranji cilj Joga Sutri je da objasne kako doi u stanje osloboenja uz
ostvarenje harmonije i mira u svom ivotu. Govorei o temi dugoronog
uklanjanja patnje iz uma, Aeanya (1981) navodi da je um prirodno nemiran, a da
se kratkotrajna stanja besa, udnje ili jednolinosti javljaju zbog potisnutih strasti i
elja. On dalje navodi da, kada se koncentracija na gore pomenute emocije ili
objekte panje prekine, ponovo e se javiti nemir. O ovoj vrsti koncentrisanog uma
se ponovo govori u drugom delu Joga sutri gde se predstavljaju metode i sredstva
za ostvarivanje i odravanje stanja koncentrisanog ivljenja u sadanjem trenutku.
U sutini, um ne sme da bude u konfliktu sa sobom; unutranji konflikti moraju da
budu razreeni. Aranya objanjava da je dugotrajno koncentrisano stanje, stanje
usredsreenosti, jedino stanje koje vodi znanju, harmoniji i trajnom otklanjanju
patnje (str. 4).
Rao (2002) govori o Patanalijevim stanjima uma kao o pet nivoa
aktivnosti i panje. Prvi nivo je ksipta gde panja luta. Drugi nivo je mudha, stanje
nepanje ili stanje zaborava kao u mamurluku ili u snu. Trei nivo je vikshipta,
stanje ometene smirenosti, kao kada se um privremeno apsorbuje u objekat svoje
panje. Um na etvrtom nivou, ekagrata, se potpuno apsorbuje u objekat panje do

179

te mere da se drugo ne primeuje. Na petom i poslednjem nivou, nirodha ili

niruddha, sve mentalne funkcije su zaustavljene i osoba ima iskustvo svesti kao
takve, neometene bilo kojom mentalnom funkcijom (str.204).
Leggett (1990) navodi u svojoj transliteraciji komentara drevnog mudraca
ankare da je bol koji je iskustvo uma bolest, a znanje je osloboenje od bola
(str.51). Drugim reima, sticanje znanja omoguava smireno gledanje na stvari. Na
primer, majka koja je zabrinuta za bezbednost svog deteta, ima puno anksioznih
misli. Poto je shvatila da je dete na sigurnom, ona vie nema bolne misli. Znanje
joj omoguava da ih se oslobodi. Leggett (1990), navodei ankarino gledite,
kae da u svakom od pet stanja uma postoji kvalitet koncentracije koji se nalazi
unutar uma. Impulsivnost, prvo mentalno stanje, se dogaa samo od sebe, na isti
nain na koji se prepuna itnica rasprsne. Impulsivno stanje ostaje mirno sve dok
ne naie na suprotnost. Za jednolinost, drugo mentalno stanje, karakteristina je
zbunjenost i odsustvo diskriminacije. Rasutost panje, tree mentalno stanje, kree
se u razliitim pravcima i kada i doe do koncentracije, ne traje dugo zbog
nedostatka smirenosti. Usredsreenost, etvrto mentalno stanje, predstavlja tok
slinih misli kao kada osoba pokuava da rei sloen problem. Inhibicija ili
obustavljenost misli, peto mentalno stanje, jeste stanje u kojem je um ispranjen
od misli (str.55-56).
U navoenju prevoda ankare, Leggett (1990) dalje navodi da, zbog
zajednike osobine istrajnosti, sva mentalna stanja predstavljaju Samadhi jer svako
stanje ima osobinu koncentracije i smirenosti u tom periodu u kojem postoji.
Stanja panje, koncentracije i samadija predstavljaju grupu karakteristika koje
dovode do svesnosti, a smatraju se i metodama za tranformaciju.
Woods (1972) sa Harvarda smatra da dva stanja uma poznata kao stanje
nemira i stanje jednolinosti nemaju nita zajedniko sa jogom uma, a ak je i
stanje rasprenosti panje potisnuto interveniuim sadrajem, tako da i ono ne
moe da se smatra stanjem jedinstva uma. Woods je smatrao da stanje
usredsreenosti predstavlja jogu ili stanje jedinstva jer se odlikuje koncentracijom
koja razjanjava ili omoguava razumevanje vrednosti objekta ili mentalnog
sadraja. Usredsreen um dovodi do toga da nestaju prepreke i smetnje.
Koncentrisanost je praena meditacijom na objekat ili mentalni sadraj i zato se
smatra stanjem Samadhi-ja. Kada se dogodi suptilnije stanje meditacije, ostvaruju
se dublji nivoi Samadhi-ja. Woods smatra da je razumevanje Samdhi koncentracije
potrebno da se shvate principi funkcionisanja uma. On kae da, kada su svi pokreti
uma zaustavljeni, ne postoji svesnost ni o jednom objektu ili sadraju uma, a to je
jedno od stanja Samadhi-ja (str.3-4). Nivoi i stanja Samdhi-ja predstavljeni su
kasnije.
Levine (1979/1989) istie da su stanja uma koja priznaje savremena
psihologija stavovi, dominantne emocije ili raspoloenja koja slue kao filteri koji
boje misli i utiske u umu. Drugim reima, stanja uma u modernoj psihologiji
predstavljaju naine vienja i interpretacije iskustava. Ovo je potpuno u skladu sa
stanjima uma koje je predstavio Patanali. Autorka ima utisak da su razliiti
stavovi i raspoloenja koje prepoznaje zapadna psihologija u skladu sa

180

Patanalijevim stanjima uma, a dalja istraivanja ovog fenomena bi mogla da budu

vrlo interesantna. Svako od pet stanja uma, koji bi mogli da se nazovu i nivoi
panje, sadre odreene stavove, raspoloenja i interpretacije koje boje misli i
utiske o aktivnosti, fenomenu ili znanju. Ovo se odnosi i na sve vrste mentalnih
stavova koji su povezani sa korisnim i beskorisnim razmiljanjem (str 26-27; 4142).
Ajaya (1997) je dao vrlo znaajan primer kako hrana moe uticati na
stanje uma. Nemir i jednolinost nastaju uzimanjem hrane koja uznemirava i telo i
um. Stanje nemira ili ksipte uzrokovano je stimulansima i aditivima (radasina
hrana) koja se zadrava u telu i uzrokuje hiperaktivnost. Stanje jednolinosti,
mudha, nastaje uzimanjem ustajale, stare hrane (tamasina hrana) koja uveava
apatiju. I hiperaktivnost i apatija predstavljaju hemijski disbalans (str.189-190).
Ove teme su relevantne za medicinu koja se bavi umom i telom.
Stanja svesti i savremena praksa
Ova prezentacija stanja uma iz Patanalijevih Joga Sutri dopunjuje ovaj
sadraj i ini ga relevantnijim za savremenu psihologiju. Ovo je dodatni materijal
slian zapadnjakom nainu posmatranja uma, i upravo to ga ini relevantnim za
novije uvide o ljudskom umu. Posmatrati um kroz nain na koji se on vidi u
istonoj psihologiji Joga Sutri moe da omogui razvoj celovitijih intervencija i
terapija za leenje u ovom milenijumu medicine uma i tela.
Imajui u vidu sve veu potrebu drutva za psiholokim intervencijama,
vrlo je prikladno istaivati stare sisteme razumevanja uma, posebno onih koji
sadre sposobnosti i metode za otklanjanje bola i patnje. Joga Sutre sadre
metodologiju koja obuhvata psiholoke koncepte i predloge. Ovo istraivanje
dodiruje samo vrh ledenog brega jer se irina i dubina psiholokih principa
progresivno razvija u Joga sutrama.
Poremeaj hiperaktivnosti i deficita panje predstavljaju prave primeri
prva dva stanja uma, nemira i jednolinosti. Ako se ova stanja posmatraju kao
nivoi u toku svesti, to e moda napraviti prostor za nove vrste terapijskih
intervencija. Pod ovim mislimo na nain na koji se posmatra um u odnosu na
sposobnost da se koncentrie, a to obuhvata i kontrolu ishrane to ve ljudi na
zapadu poinju da primenjuju. Ako osoba sa poremeajem panje moe iz stanja
nemira i jednolinoti da doe do stanja rasprenosti panje, u terminima nivoa
panje koji se koriste u Joga Sutrama, to bi se moglo smatrati velikim uspehom. U
sluaju shizofrenije, pet stanja uma mogu da budu vrlo relevantni u razvijanju
metoda za obnavljanje panje i fokusiranosti uma.
Primenljivost i dobiti
Skoro svako moe da odredi svoje stanje uma prema kategorijama Joga
Sutri, a to su nemir, jednolinost, rasprenost panje, usredsreenost i
obustavljenost misli. Svest o ovome moe da pomogne osobi da vie prihvata sebe,

181

a istovremeno da upozna i druga mentalna stanja koja su deo toka svesti. Na

primer, Kako se dostie stanje usredsreenosti?. Naravno, postoji mnogo naina
da se um fokusira i da se usredsredi na jednu taku, a svakoj osobi odgovara
drugaiji nain. Neki oigledni primeri su fokusiranje na rad, na igranje odbojke,
samoposmatranje, vebe disanja i veliki broj unutranjih meditacija i svi oni
pripremaju um za usredsreenost na druge stvari u ivotu. Svi oni zahtevaju panju
i fokusiranost uma. Smetanje pet osnovih stanja uma u savremenu psihologiju
uinilo bi pet kljunih psiholokih konstrukata dostupnijim zapadnom
psiholokom umu i praksi. To daje bogatu grau za dalja istraivanja naunika iz
drutvenih nauka, osoba koje se bave samo-prouavanjem i prouavanjem drugih
osoba. Naravno, Joga Sutre se doivljavaju kao duhovni tekst, ali izuavanjem
konstrukata u svetlu psihologije, one dobijaju novu korisnu dimenziju.
Humanistika i pedagoka psihologija su u velikoj meri povezane sa principima
sadranim u Joga Sutrama jer su njihove teme svesnost, stanja svesti i dimenzije
uma. Prema tome, ima dovoljno prostora za ukljuivanje Patanalijevih pet stanja
uma u humanistiku psihologiju i u transpersonalnu i transformacionu psihologiju
koje su u razvoju.
Zakljuak
Da bi se ukazalo na nove naine posmatranja nekih od narastajuih
psihofiziolokih zdravstvenih problema, obrasci pod nazivom pet stanja uma
lako se mogu dovesti u vezu sa nekim od savremenih psihikih poremeaja.
Shodno tome, korisni koraci ka promeni i transformaciji mogu se izvesti iz ovog
drevnog saznajnog modela o psiholokom zdravlju i blagostanju. Teoretiari
drutvenih nauka i mnogi drugi mogu koristiti ovo znanje za razvijanje strategija
pomoi osobama sa poremeajima panje, traumama i drugim mentalnim
bolovima, u cilju njihovog normalnog funkcionisanja. Psihologija kao drutvena
nauka nastavlja svoje istraivanje dubljih razumevanja principa uma. Neurologija
napreduje u ovom pravcu, ali je potrebno mnogo vie istraivanja. Kroz
zabeleenu istoriju, pisana svedoanstva govore ne samo o tome da je ljudski rod u
potrazi za ostvarenjem samorefleksije, kako to predstavlja drevna grka poslovica:
Spoznaj samoga sebe, ve takoe i o traganju za nainima dostizanja harmonije
i sopstvenog umnog mira kroz proces usavravanja znanja o samom sebi. Joga
Sutre ini niz od oko 200 progresivno nadovezujuih sutri, koje se mogu
posmatrati kao obrasci nae psiholoke prirode. One ine okvir na osnovu iz koje
se mogu razvijati pojmovi i intervencije koje e ii u pravcu prouavanja sebe i
leenja koje nee jednostavno zatakati simptome, ve e pomoi vraanju
harmonije bia.
Literatura:
1.
2.

Ajaya, S. (1997): Psychotherapy east and west. Pennsylvania: Himalayan Institute

Aranya, S.H. (1981): Yoga philosophy of Patanjali. Albany: State University
NewYork Press.

182

3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.

12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.

Bentz, V.M. & Shapiro, J.J. (1998): Comparative historical inquiry and theoretical
inquiry. In Mindful inquiry in social research. Thousand Oaks, CA: Sage.
Bharati, S.V. (2001/2004): Yoga Sutras of Patanjali, vol 2, Sadhana-Pada. Delhi:
Motilal Banarsidass.
Creswell, J. (2003): Research Design. Thousand Oaks, CA: Sage.
Creswell, J.W. (2007): Five qualitative approaches to inquiry. In Qualitative
inquiry & research design: Choosing among five approaches. Thousand Oaks,
CA: Sage Publications.
Ingleby, D. (1995): Problems in the study of interplay between science and
culture. In N.R. Golderberger & J.B. Veroff (Eds), The culture and psychology
reader. New York: NY University Press.
Larson, G.J. & Bhattacharya, R.S. (Eds.) (1987): Samkhya: A dualist tradition in
Indian philosophy. Princeton, NJ: Princeton University Press.
Leggett, T. (1990): Sankara on the Yoga Sutras: A full translation of the newly
discovered text. Delhi, India: Motilal Banarsidass.
Locke, L.F., Spirduso, W.W., & Silverman, S.J. (2000): Proposals that work:
Guide for planning dissertations and grant proposals (4th Ed.) Thousand Oaks,
CA: Sage.
Marecek, J. (2003): Dancing through minefields: Toward a qualitative stance in
psychology. In P.M. Camic, J.E. Rhodes, & L. Yardley (Eds.) Qualitative research
in psychology: Expanding perspectives in methodology and design. Washington,
D.C.: American Psychological Association.
Rao, K. (2002/1932): Consciousness studies: Cross-cultural perspectives.
Jefferson, NC: McFarland.
Robson, C. (2002): Real world research (2nd Ed.). Malden, MA: Blackwell.
Tart, C.T. (1986): Waking up: Overcoming the obstacles to human potential.
Boston: Shambala.
Taylor, E.I. (l999): Archival investigation. In M.A. Runco & S.R. Pritzker (Eds.),
Encyclopedia of Creativity. (Vol. 1, pp. 91-97). New York: Academic Press.
Whicher, I. (2002): Integrity of the yoga darsana. New York: NY State
University.
Wilber, K. (2004): The simple feeling of simple being. Boston: Shambala.
Woods, J.H. (1927): The Yoga Sutras of Patanjali. Mineola, NY: Dover. (Original
work published 1914.).
Yati, N.C. (2009): Living the science of harmonious union. New Delhi:
Printworks.

***
FIVE STATES-OF- MIND IN PATANJALIS YOGASUTRA
WITH CONTEMPORARY IMPLICATIONS
Summary: The aim of this study is to research similarities and differences in
scholarly experts overview of the five states of mind described in Yogasutras
which, according to Patanjali, represent the key set of constructs of our
psychological nature and lead to transformation and removal of suffering, taking

183

into consideration relevant literature in the field of psychology, in the light of new
approach to psycho-physiological phenomena.
This research gives different perspectives of the contemporary and ancient
scientists, searching for appropriate conclusions. Conclusions of this study may
initiate future researches in the filed of understanding the mental processing.
Key words: state of mind, sutra, attention, restless, dullness, distraction, focus,
mind-without-thoughts, suffering.

184

Dvm Tamara Tomi, 2dvm Ana Avramovi, 1dvm Jelena Smiljani

1
Veterinarska stanica abac, A.D., abac
2
Vojnomedicinska akademija, Beograd

EFEKTI KOJI SE POSTIU PRAKTIKOVANJEM JOGA ASANA I

PRANAJAME KOD OSOBA SA BRONHIJALNOM ASTMOM
I UTICAJ NA NJIHOVE PULMONALNE FUNKCIJE
Rezime: U radu se potvrdila hipoteza da kontinuirano praktikovanje joge, osoba
koje boluju od bronhijalne astme, dovodi do poboljanja stanja pulmonalnih
funkcija, samog kvaliteta ivota, to podrazumeva redukciju uestalosti napada ,
kao i smanjenu primenu lekova. U istraivanju nismo utvrivali imunoloke
mehanizme na osnovu kojih joga poboljava stanje kod bronhijalne astme.
Istraivanjem je obuhvaeno 37 osoba sa blagim ili umerenim oblikom
bronhijalne astme. U grupi tretiranoj joga praksom, dolo je do stabilnog i
konstantnog poboljanja u pulmonalnim funkcijama. Ovo istraivanje je pokazalo
da je pristup usaglaavanja duha i tela, kao i kontrole disanja u jogi, dovelo do
poboljanja pulmonalne funkcije kod osoba sa bronhijalnom astmom. Efikasnost
joge u kontroli ove bolesti je znaajna. to se tie imunolokih mehanizama, nije
se dolo do znaajnijih rezultata u ovom istraivanju.
Kljune rei: joga asane, joga disanje, bronhijalna astma, AQOL
Uvod
elja svakog oveka je da ivi u skladu sa sobom i sa okolinom.
Dananje vreme postavlja pred nas u svim podrujima ivota sve vee fizike i
psiholoke zahteve, zbog ega sve vie ljudi pati od telesnih i psihikih smetnji
kao to su jednostrano fiziko optereenje, posledice nedovoljnog kretanja, stres,
nervoza, nesanica i depresija. Zato su danas od velikog znaaja metode i tehnike za
poboljanje zdravlja i fizike i mentalne harmonije.
Joga je postupna i sistematska metoda, koja obuhvata sva podruja
ljudske egzistencije i koja u svakom razdoblju ivota nudi neto vredno. Tako je
svakome, bez obzira na godine ili fiziku konstituciju, omoguen pristup
klasinom putu joge. Moderni joga sistemi su bliski potrebama modernog oveka,
a da pritom ne gube izvornost i delotvornost drevnih uenja.
Re joga potie iz sanskrita i znai povezati, sjediniti. Vebe joge imaju
potpuni uinak budui da uravnoteuju telo, um, svest i duu. Na taj nain, joga
pomae u savladavanju svakodnevnih zadataka, tekoa, briga, postizanju vieg
stepena razumevanja i smisla ivota.
Na duhovnom putu joga vodi do najvieg znanja i trajnog blaenstva u
jedinjenju individualnog sopstva sa univerzalnim sopstvom. Joga je najvie

185

kosmiko naelo. Ona je svetlo ivota, univerzalna, kreativna, uvek budna svest,
koja je oduvek postojala, koja uvek postoji i koja e uvek postojati.
Pre mnogo hiljada godina, indijski riiji (mudraci i sveci), istraivali su
prirodu i svemir uronjeni u meditaciju. Tako su otkrili zakone materijalnog i
duhovnog sveta i stekli uvid u sprege unutar univerzuma. Prouili su kosmike
zakone, zakone prirode i bazinih elemenata, ivot na zemlji, kao i sile i energije
koje deluju u univezumu kako u spoljnem svetu, tako i na duhovnom planu. U
Vedama je opisano i objanjeno jedinstvo materije i energije, ishod univezuma i
delovanje elementarnih sila. Neke od ovih spoznaja ponovo je otkrila i potvrdila
savremena nauka.
Iz tih iskustava i uvida potekao je dalekosean i sveobuhvatan sistem
poznat kao joga. On nam je podario dragocena i praktina uputstva za telo, dah,
koncetraciju, oputanje i meditaciju. Hata joga se poduava irom sveta u joga
centrima, kolama, centrima za obrazovanje odraslih, bolnicama, banjama,
rehabilitacionim centrima, fitnes i sportskim klubovima, odgovara svim starosnim
grupama, ne zahteva akrobatske sposobnosti i prua mogucnost vebanja joge i
fiziki nespremnima, invalidima i rekovalescentima.
Glavni ciljevi joge su: fiziko, mentalno, duhovno i socioloko zdravlje.
Postojalo je nekoliko znaajnih i loginih razloga da se uzme ova tema za
istraivanje,a najvaniji je fiziko zdravlje. Kao to ree Paracelzijus: Zdravlje
nije sve, ali bez zdravlja sve je nita.Za odravanje i ponovo sticanje zdravlja
pomau nam asane, pranajame i tehnike relaksacije.
Bronhijalna astma, kao tema ove studije, predstavlja hronino
opstruktivno oboljenje plua. Sutinski je u pitanju poremeaj disajnih puteva i
plunog parenhima koji se karakterie ogranienjem protoka vazduha u disajnim
putevima. Ono je progresivno i udrueno sa upalnom reakcijom
bronhovaskularnog stabla i plua na tetne agense i nije u potpunosti reverzibilno
na terapiju. Disajni putevi su sueni zbog zadebljanja i otoka zidova koji nastaju
usled edema sluznice, fibroze koja je posledica stvaranja kolagena, kao i pritiska
od strane muskulature koja ih okruuje. Upalni proces dovodi do destrukcije
plunog tkiva u smislu gubitka veza na nivou alveola i kapilara, to ima za
posledicu smanjenje retraktilnosti plua. Stvara se sluz koju bolesnik iskaljava i
koji dodatno oteava prohodnost.
Zavisno od uestalosti, astma moe biti u kategorisana u 4 kategorije.
I intermitentna astma napadi jedanput nedeljno ili noni 2 puta meseno
II blaga perzistentna astma- napadi svaki dan, noni vie od jednom nedeljno
III srednje teka perzistentna astma, stalno prisutni simptomi ,ograniena fizika
aktivnost
IV teka perzistentna astma
Kliniku sliku karakterie guenje, tahipnea, isprekidan govor, hvatanje vazduha,
kaalj, cijanoza, rad pomone disajne muskulature. Ako se stanje ne popravi nakon

186

nekoliko sati i dana i nakon sprovodjenja terapije, tada govorimo o Status

astmaticus koji dovodi do ozbiljnih komplikacija, kome pa i smrti.
Dosta studija u razliitim institucijama irom sveta je predstavilo impresivne
rezultate vezane za poboljanje stanja kod osoba sa bronhijalnom astmom.
Dokazano je ak i da su se redovnim vebanjem spreili astma napadi bez
upotrebe lekova. Jedinstvena kombinacija asana, joga disanja i tehnika relaksacije
potpomau disajnim putevima i poboljavaju rad plua. Cilj ovih studija je da se
utvrde imunoloki mehanizmi na osnovu kojih joga utie na poboljanje stanja kod
osoba sa bronhijalnom astmom.
Metode
Ovo istraivanje je zapoeto u martu 2010. godine. Ispitivanjem je
obuhvaceno 37 osoba sa blagim ili umerenim oblikom bronhijalne astme, pri emu
su nasumice podeljeni u joga grupu od 19 osoba, i kontrolnu grupu od 18 osoba.
Sve osobe koje su pripale joga grupi, imale su licenciranog instruktora joge.
Kontrolna grupa je primala uobiajenu negu, dok se tretman joga grupe pored
nege, sastojao u joga asanama i pranayamama.
Tretman je trajao deset nedelja, kontinuirano, etiri puta nedeljno, pod
nadzorom instruktora joge i predstavljao je izmenu u dotadanjem nainu ivota
uesnika, to je rezultiralo redukcijom stresa.
U zavisnosti od oblika bronhijalne astme prethodno je izvrena analiza
kod svakog uesnika pojedinano koju vrstu lekova i koliko uestalo koriste.
Najea je upotreba bronhodilatatora (beta agonisti koji stimuliu beta receptore u
pluima i vre dilataciju bronhijalnih cevica), koji deluju tako da nakon udisanja
simptomi astme se smire u roku od nekoliko minuta.
Parametri i metode
FEV1 I PEFR Koriena je spirometrija- metoda za merenje plune
funkcije, u ovom sluaju merio se forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi
(FEV1) i vrni ekspiratorni protok (PEFR).
PGD2 Za dokazivanje urinarnog prostaglandina D2, glavnog proizvoda
metabolizma arahidonske kiseline u mastocitima plua, korien je komercijalni
enzim koji je osetljiv i specifian na ovaj medijator u nepreienom urinu.
ECP Aktivisani eozinofilni leukocit u astmi sekretuje brojne medijatore
meu kojima i ECP, koji se meri direktno iz pljuvake ili indirektno iz krvi.
Mereno je Mann Whitney u testovima, koji su specifini i osetljivi na ovaj protein.
Rezultati
U joga grupi, dolo je do stabilnog i konstantnog poboljanja u
pulmonalnim funkcijama. Naroito je statistiki znaajna promena u sluaju
forsiranog ekspirijumskog volumena u prvoj sekundi (FEV1), u 8. nedelji i vrnog

187

ekspiratornog protoka (PEFR) u 2.,4.,6.,8. i 10. nedelji u odnosu na odgovarajue

poetne vrednosti.
Dolo je do smanjenja bronhokonstrikcija prouzrokovanih vebanjem, ali
nije dolo do smanjena nivoa urinarnog prostaglandina D2 metabolita, kao ni
znaajne promene u nivou eozinofilnog katjonskog proteina koji je iznosio kod
tezih oblika astme 7,5 mg/L.
Na osnovu nedeljnog upitnika zakljueno je da je postignut napredak u
kvalitetu ivota (AQOL-asthma quality of life) u obe grupe, ali je u joga grupi
poboljanje nastalo ranije i rezultati su kompletniji. Frekventnost upotrebe lekova
je smanjena u obe grupe, s tim da se u joga u odnosu na kontrolnu grupu do
rezultata dolo ranije.
Zakljuak
Treba imati u vidu da dosta ljudi (koji nisu asmatiari) diu
disfunkcionalno. Poboljavanjem njihovog naina disanja moe se poveati
snabdevanje tkiva kiseonikom, smanjiti nivo stresa, indukovati miina relaksacija.
Ovo je generalno dobro za sve, ali spaava ivot asmatiarima.
Veina asmatiara ima vei problem sa izdahom, nego sa udahom. U jogi
uimo da poveemo abdominalne miie prilikom izdisanja, izbacujui preostali
vazduh iz plua. Dokazano je da kroz jogu moe da se poveca kapacitet plua i
volumen i efikasnost izdaha. Osveivanjem disanja, uimo da snizimo nesvesno
zadravanje daha.
Ovo istraivanje je pokazalo da je pristup usaglaavanja duha i tela, kao i
kontrole disanja u jogi dovelo do poboljanja pulmonalne funkcije kod osoba sa
bronhijalnom astmom. Efikasnost joge u kontroli ove bolesti je znaajna. Disanje
je blisko povezano sa emocijama i duhom.
Pored svega navedenog postignuto je poboljanje u kvalitetu ivota osoba obolelih
od brionhijalne astme (AQOL), to ima znaaja u redukciji stresa kao bitnog
faktora u nastajanju napada.
Na Sanskrtu, re prana znaci isto, disanje i ivotna snaga. Unoenjem svesnosti u
nae disanje, tokom vebanja joge i u svakodnevnom ivotu, joga nas ui da
budemo blie izvoru mudrosti koji je u nama.
Literatura:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Andrijaevi, G. (1976): Upaniade: sveti spisi starih Indijaca. Osijek, Glas Slavonije.
Bahadur, R., Vasu, S.C. (1914-15): The Gheranda Samhita
Coulter, H.D. (2010): Anatomy of Hatha Yoga: A Manual for Students, Teachers and
Practitioners, Body and Breath, Indianapolis, IN, USA.
Griffith, Ralph T. H. (1893): The Smaveda Sahit.
McCall, Timothy, M.D. (2007): Yoga as Medicine, Bantam Dell, A Division of Random
House, Inc., New York, New York, USA.
Patanali (1977): Izreke o jogi. Beograd, BIGZ.
Sivananda, Swami (1995), The Bhagavad Gita, The Divine Life Society.
Svami Vinu Devananda (2005): Hata joga pradipika. Beograd, Babun.

188

9.

Van Nooten, B., Holland, G. (1994): Rig Veda, a metrically restored text, Department of
Sanskrit and Indian Studies, Harvard University, Harvard University Press, Cambridge,
Massachusetts and London, England.
10. www.yogacentarsrbije.com (pristup: 23.04.2010.)
11. www.yogasavezsrbije.com (pristup: 22.03.2010.)

***
EFFECT OF ASANAS AND PRANAYAMAS
ON PULMONARY FUNCTION AT PATIENTS WITH BRONCHIAL
ASTHMA
Summary: This paper confirms hypothesis that continual yoga practice brings
significant improvements in pulmonary functions, quality of life and reduction in
frequency of attacks and medication use in people with bronchial asthma.
However, none of these studies has investigated any immunological mechanisms
by which yoga improves these variables in bronchial asthma. The trial was
conducted on 37 adult subjects with mild or moderate bronchial asthma. In the
yoga group, there was a steady and progressive improvement in pulmonary
functions. The research has demonstrated that adding the mind-body approach of
yoga, as well as control of breathing in yoga, results in improvement of pulmonary
functions in individuals with bronchial asthma. Efficacy of yoga in control of this
disorder is significant. Regarding immunological mechanism, this research didnt
find any significant results.
Key words: yoga asana, yoga breathing, bronchial asthma, AQOL.

189

Rada Petrovi, dipl. istoriar umetnosti

PRISUTNOST JOGE U UMETNOSTI
Rezime: Joga je filozofski sitem koji je svoj trag ostavljao kroz vekove u razliitim
oblastima ivota. Ni umetnost nije izuzetak. Umetnike skulpture, crtei, grafike
govore o umetnikim tendencijama trentuka iz kojeg proizilaze obojeni ivotnom
filozofijom podneblja iz kojeg se raala joga. Na seksualnost, tantra joga gleda
kao mogunost za postignue prosvetljenja. U radu razmatramo pojavu
prikazivanja ljubavnih parova na reljefima i skulpturama indijskih hramova u
Kaurahu, Konaraku, Puriju. Plastika (skulpture) na tim hramovima odslikava
jednu znaajnu fazu u razvoju umetnosti Indije, koja ukazuje na istorijski
trenutak i kulturoloki fenomen u sagledavanju seksualnosti koja proistie iz joge.
U radu se istrauje dublji smisao erotskih skulptura svestranije izraenih na
indijskim hramovima nego bilo gde u svetu. Ukazuje se na prisutnost
metafizinosti u indijskoj kulturi koja je dala veliki prostor za izraavanje
polarnosti izmeu mukog i enskog principa u njihovoj veitoj igri i tenji ka
jedinstvu i dostizanju dubljeg duhovnog iskustva koje joga nudi. U tom kontekstu
se seksualni odnos ne posmatra kao snaan akt udnje nego ima dublji nivo
kosmoloke koncepcije a to je podseanje na kosmiki stvaralaki in.
Kljune rei: umetnost, joga, seksualnost, tantra joga
Uvod
Paralelnost seksualnosti, filozofskog sagledavanja Univerzuma i
religijskih dogmi kljuno je obeleje iskustva Indije. U indijskoj mitologiji i
kosmogoniji, se teilo da sa ta prisutnost predstavi kao simbol boanske
manifestacije ili kao in prerastanja te prakse u meditativnu praksu. U iskustvu
tantre, koja je proistekla iz joge, tei se dubljem smislu seksualnog simbolizma i
iskustva koje za cilj ima preobraaj oveka. Tantra ne negira, ne potire najsnaniju
primarnu seksualnu energiju ve je prihvata kao snanu kreativnu snagu koja ima
mo da transformie i tom transformacijom usmeri ljudsko bie ka viem iskustvu
postojanja. Integriui snano prisutnu seksualnost koja je ve bila prisutna u
narodnoj tradiciji, tantrika praksa tei da tu jaku bazinu energiju koja pokree
sve i samo postojanje usmeri ka mistinom iskustvu. Postavlja se pitanje koji su
ideali bili motivi za dekorisanje itavih hramova reljefima i plastikom sa vrlo
eksplicitnim scenama ljubavnih parova u najrazliitijim poloajima.
Sve to postoji u kosmikom poretku se shvata kao manifestacija koja
proistie iz zagrljaja boanskih parova, tako da vrlo esto u ikonografiji raznih
kola moemo videti kao redovni prikaz boanstva u pratnji svojih akti i u

190

zagrljaju sa njima. U spevu Vamadevya, jednom od najstarijih tekstova, ritualni

napevi su predstavljeni odgovarajuim brojem poloaja u koitusu.
Tako joni i lingam postaju simboli stvaranja sveta. Izmeu lingama i joni postoji
korelacija, oni jedno bez drugog ne mogu. Tajnom delu boginje (joni) odgovara
muki organ (lingam). Kroz transcendentalno tumaenje lingam gubi svoje
bukvalno znaenje i postaje simbol boanske potpunosti, odnosno delotvornosti, iz
koga sve izvire i u koga se sve vraa. Kroz in oboavanja lingama tei se
spoznavanju boanskog principa stvaranja. U kontekstu snane simbolike koja je
povezana sa lingamom postojali su redovni obredi (npr. pranja, mazanja puterom)
sa ciljem da se simboliki in posveenosti pretvori u meditaciju. Lingam se esto
u nekim kolama prikazuje kao iva i kao simbol njegove stvaralake moi.
Prikazujui ga kao penis erektus, istie se prisustvo vladanja nad ulima to je pre
svega boanski aspekt.
Razvojem simbolizma, seksualnost joni se karakterie kao talasasto
kretanje kosmikih voda sa neogranienim mogunostima postojanja.
Na plastinoj dekoraciji indijskih hramova moemo da vidimo skulpture bogova i
boginja u naglaeno senzualnim seksualnim pozama gde se istie bujnost oblina
kojom se izraava prisustvo pulsirajue ivotne energije. Figure koje su sa toliko
otvorenosti i iskrenosti prikazane, kao nigde do tada, sigurno pokretale matu
posmatraa i budile razliite senzacije kod njega. Tako su razliite kole u okviru
tantrizma razliito tumaile te prikaze, tu simboliku, kao npr. u nekim kolama
levog puta gde se sve doslovno shvata i tu se alegorija i stvarna praksa vrlo
esto prepliu.
Bez obzira koja se vrsta tumaenja prisvaja, slike boanskih parova su
uvek jasne u svom prikazivanju. Nedvosmisleno se doarava nagonska ljudska
strast koja se ne negira ve se njena snaga prisvaja, koristi i preusmerava u procesu
transformacije u pravcu rasta i razvoja kao smisla ivota. ivopisnost figura na
indijskim hramovima je snaan okida za pokretanje mate posmatraa, bilo da se
ti prikazi tumae kao bukvalno predstavljanje kroz koje sledi transformacija, bilo
da upuuju na meditativno prolaenje kroz to iskustvo tada se figure tumae kao
simboli doivljavanja mistinog iskustva transformacije.
Znaajna je injenica da je seksualnost, kao izrazito snaan ivotni nagon
nala svoj izraz i integrisala se u duhovno iskustvo Indije, to se teko moe rei za
duhovnu praksu bilo gde u svetu. Nagonska ivotna energija se ovde ne potire, ne
negira, ve se tei njenom ovladavanju i preusmeravanju ka viim sferama
postojanja. Prolazei kroz ljubavno iskustvo, ljubavni par odaje poast i tei
iskustvu boanskog ljubavnog para (ive i akti, Krine i Rade), gde je ivot izraz
njihove veite ljubavne igre po tumaenju indijske kosmogonije. Jedan nivo
tumaenja skulptura prikazanih u svoj svojoj neposrednosti i otvorenosti bi bio
sigurno taj da je ivot stvaranje, pokret, veita igra, ali sigurno postoji i dublji,
skriveni nivo tumaenja koji nije bio lako dostupan i nije bio za svakog. Slino kao
u zapadnoj gnozi, alhemiji, gde iskljuivo pravilnim tumaenjem renika simbola
moemo doi do razreenja, i ovde je bio potreban klju za pravilno tumaenje.
Skriveni jezik izraavanja, kao to moemo da vidimo u upaniadama, govori o

191

duhu vremena, i sigurno je uticao na nain izraavanja koji je bio prisutan u

tantrama. Dakle, simbolian nain izraavanja je imao za cilj da se istinsko znanje
zatiti i uini teko dostupnim za radoznalce i one koji nisu dorasli tom putu.
Tantre su u svom zanosu strasnih prikaza ljubavnih parova dale mogunost takvog
tumaenja koji je lako mogao da sklizne u jednu praksu koja ima samo erotski
pristup, prazno orgijanje, u odsustvu pravilnog gnostikog tumaenja i
odgonetanja skrivenog jezika. I ovde je vailo pravilo, kao u veini istinskih
gnostikih kola, da uenik koji pretenduje da bude iniciran, prolazi dug put
posveenosti uitelju, iskuenitvo, posveenost praksi, meditaciji i time prolazi
putanju kroz koju potvruje svoje kvalitete i dostojnost da bude uveden u istinsko
znanje. Klju za tumaenje tantrikih tekstova koji opisuje odreene radnje
(praksu) koje uenik sprovodi je poznavanje jezika i tehnika joge. itanje tekstova
koji upuuju u tantriku praksu moe da bude okantno neupuenom itaocu.
Tantra, kao praksa proistekla iz joge, koristi se istim izrazima kao sto je re
poloaj (asana) prilikom opisivanja ljubavnog poloaja. U praksi joge imamo
asane kao poloaje tela. U oba sluaja telo je orue procesa transformacije.
ivopisnost prikaza i umetnika lepota dekoracije, kao i tekstovi tantrikih
kola, nisu mogli da ostanu imuni na doslovno tumaenje prikazanih i opisanih
scena, tako da je stalno prisutno susretanje profanog i ezoterinog. Svaki put
prirodna nagonska snaga koja inicira spajanje ljubavnog para postaje za trenutak
mesto proivljavanja boanskog iskustva, blaenstva vraanja u jedno. Iskustvo
blaenstva rastapanja granica, u zavisnosti kako se pristupa inu, moe biti samo
posledica nagonske snage u oveku ili svesno ikustvo podignuto na nivo
transcendentalnog, sa eljom da se stanje mistinog iskustva produi do take
totalne transformacije, do stanja anande.
Na plastici tantrikih umetnikih prikaza indijskih hramova dominiraju
tela ljubavnih parova, bogova i boginja, koji pulsiraju ivotnom snagom sa
tenjom da se prenese religiska, duhovna poruka jezikom koji ima snanu erotsku
osnovu u sebi. Autori slobodno, otvoreno nadahnjuju svoje skulpture bujnim
prikazima i kombinacijama parova.
U umetnosti tantre i tantrikoj praksi ena je aktivni inilac, to se ne
moe rei za duhovnu praksu u oblastima koje su van duhovnog iskustva Indije. U
jogiskoj praksi ena nema zabranu praktikovanja poloaja, meditacije, duhovne
prakse uopte. ena tako postaje neodvojivi deo procesa transformacije kroz tantru
kao jogisku disciplinu. Princip postojanja ivih bia i svega kroz dvopolnost nosi u
svojoj osnovi veitu tenju ka sjedinjavanju u jedno, kroz dinamiku koja ne negira
tu dvopolnost. Joga nudi mogunost transformacije nagonske ivotne snage u
sredstvo transcendencije.
Posebnost indijskog duhovnog i religijskog doprinosa svetskoj kulturnoj
batini je to je na jedinstven nain integrisala snagu ivota, snagu libida i
seksualnosti u procesu veitog ivotnog ciklusa stvaranja. Seksualni naboj u
duhovnoj praksi Indije se integrie kroz simboliku lingama i joni, kroz simboliku
ljubavnog para u simbol venosti ivota. Tek sa razvojem pojavom i razvojem
psihoanalize na zapadu uvodi se u polje svesti znaaj libida kao pokretake ivotne

192

snage, za razliku od Indije gde je ona nala svoj izraz vekovima unazad u
duhovnoj umetnikoj praksi, prevazilazei nivo osnovnog nagona, uzdiui se na
nivo kosmikog kreativnog ina. Savremeno doba nudi dilemu pravilnog
razumevanja tekstova Kama sutre a da se ne uplovi u pornografsko doivljavanje
seksualnosti.
Oblast umetnikog iskazivanja, istorijski posmatrano, bez obzira kojoj
geografskoj oblasti ili vremenskom periodu pripadala, je vrlo esto ukljuivala
elemente stvarnog ivota u zavisnosti od perioda kojem pripada i od duha samog
vremena. Stalni energetski naboj izmedju mukog i enskog principa, prisutan kao
snaan izraz u ivotu svakog ljudskog bica, biva integrisan kroz umetniki izraz
skulptura na pojedinim indijskim hramovima. Ovde erotinost prikazivanja nije
sama sebi svrha, ve odslikava elemente snane ivotne pulsacije, oblast ivotnog
delovanja i interesovanja, podignute na umetniki nivo izraavanja. Umetniki
izraz je uvek imao elemente proimanja sa aktuelnom stvarnocu bez obzira o
kojoj epohi je re. Tako, i ovde imamo integraciju ivotne injenice sa eljom da
se podstakne tenja ka viem duhovnom i estetskom doivljaju.
Zakljuak
Tantra joga nas ui da u procesu traganja i tenji za izbavljenjem ne treba
da ostane nikakva skrivena udnja, jer sve to je oveku dato kao aspekt postojanja
moe postati mogunost za spoznavanje boanskog. ivot i seksualnost su
nerazdvojivi. Seksualnost daje i fiziki ivot a i mogunost raanja na vioj
duhovnoj ravni kroz transformaciju iste bazine energije. S kolikom god
otvorenou i slobodom odiu skulpturalne scene na indijskim hramovima,
pravilno tumaenje i razumevanje trai upuenost i poznavanje tantrikog
ezoterijskog znanja kroz jogu, iz ijih je tehnika kontrole daha, meditacije,
praktikovanja poloaja tela proistekla i sama tantra. Dakle, u radu se na plastiku
(tantrike figure) gleda kao na simbole u kojima je iskazana tantrika kosmologija,
stvaralaka energija predstavljena u preplitanju muke i enske seksualnosti. Ti
simboli nam govore o venom stvaralakom principu. Na zadatak je da itamo te
veite poruke mudrosti joge.
Literatura:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Mulk Raj Ananda (1968): Kama Kala, Otokar Kerovani, Rijeka.

Giuseppe Tucci (1970): Rati Lila, Otokar Kerovani, Rijeka.
Robert A. Yelle (2003): Explaining mantras: Ritual, Retoric, and the Dream of a Natural
Language in Hindu Tantra (Religion in Historz, Societz and Culture), Routlege, Lomdon
and New York.
Shobita Punja (2000): Khajuraho: The frst thousand years, Penguin Books India, New
Delhi.
Philip Rawson (1978): The art of tantra, Oxford universitz press, UK.
www.yogasavezsrbije.com (pristup: 28.05.2010.)

***

193

PRESENCE OF YOGA IN ART

Summary: Yoga is a philosophical system that left its traces in different areas of
life through the centuries. Art is not an exception. Art sculptures, drawings,
graphics show art tendencies of the period that they came from colored with the
life philosophy of the environment that yoga came from. Tantra yoga perceives
sexuality as a possibility to attain enlightenment. In this paper we observe
phenomenon of the presentation of pairs in love on relief and sculptures in the
Indian temples in Khajuraho, Konark, Puri. Plastic (sculptures) on that temples
show one significant phase in the development of art in India, which mark a
historical moment and cultural phenomenon in perception of sexuality that derives
from yoga. In this paper we search for the deeper meaning of erotic sculptures
more comprehensively expressed on Indian temples than anywhere in the world.
We point on the presence of metaphysical in the Indian culture that gave a great
space for expressing polarities between male and female principal in their eternal
play and aspiration toward unity and achievement of the deeper spiritual
experience that yoga offers. In that context, sexual intercourse is not perceived as
a strong act of passion, but it has deeper level on cosmological conception, which
is reminding on cosmic act of creation.
Key words: art, yoga, sexuality, tantra yoga.

194

Yogacharya dr Ananda Balayogi Bhavanani

Meunarodni centar za joga obrazovanje i istraivanje u Ananda aramu
Pondieri, Indija
NORMALIZACIJA KRVNOG PRITISKA JOGOM
Rezime: Jedan od najeih zdravstvenih poremeaja, koji danas preovladava, je
hipertenzija ili visoki krvni pritisak. To se dogaa onda kada je pritisak u krvnim
sudovima vii od normalnih oekivanih vrednosti za godine i pol. U radu se traga
da li joga moe biti efikasna metoda za normalizaciju krvnog pritiska. Razne
studije, koje su sproveli Datey, Madanmohan, Vijayalakshmi, Patel, Murugesan
and Selvamurthy, pokazale su potencijal joge kao efikasne preventivne metode i
kao pomone terapije u normalizaciji visokog pritiska.
Kljune rei: krvni pritisak, joga, stres, hipertenzija
Uvod
Hipertenzija se moe pravilno dijagnostikovati tek posle nekoliko merenja
krvnog pritiska. Lekari dobro znaju da se krvni pritisak meri najmanje dva puta i
svako merenje mora biti u dva razliita dana. Ukoliko je prosek tih merenja vii od
140/90, moe se dijagnostikovati hipertenzija. Jedno merenje krvnog pritiska u
kom je krvni pritisak vii od 140/90, ne mora nuno potvrditi hipertenziju, ali treba
dalje da se posmatra.
Primarni uzrok hipertenzije se moe identifikovati kod 90% pacijenata,
tako da je poznat pod imenom primarna ili esencijalna hipertenzija. Veina
pacijenata ne zna kakvo im je zdravstveno stanje, jer esto izostaju bilo kakvi
simptomi - zbog ega se hipertenzija i zove tihi ubica. ak i kada se simptomi
mogu primetiti, oni su nejasni - zamagljeni vid, vrtoglavica, glavobolja i munina.
Naalost, do vremena otkrivanja simptoma, ve se moe dogoditi ozbiljno
oteenje krvnih sudova srca, oiju, mozga ili bubrega.
U manje od 10% sluajeva, poznat je uzrok hipertenzije, pa se to onda
zove sekundarna hipertenzija. Stanja koja mogu prouzrokovati sekundarnu
hipertenziju su, izmeu ostalih, preeklampsija (trudnika hipertenzija), poremeaji
u funkcionisanju endokrinog sistema, koarktacija aorte, bolesti bubrega, apneje pri
spavanju i lekovi, kao to su pilule za kontrolu raanja.
Faktori rizika kod hipertenzije su i prekomerna teina, eerna bolest,
starost preko 45 godina za mukarce (ili preko 55 za ene), biti Afro-Amerikanac
ili upotreba dosta zasoljene hrane u ishrani. Hipertenzija se pogorava puenjem,
preteranim konzumiranjem alkohola, odloenim ili loe reenim stresom, ishranom
u kojoj se koristi mnogo masti i/ili soli, i malom koliinom fizike aktivnosti.
Iznenauje je to se u praksi vrlo esto pacijentima prepisuju lekovi protiv visokog
pritiska posle samo jednog merenja. To je prilino obeshrabrujue jer, kada se

195

jednom pone sa uzimanjem lekova protiv visokog pritiska, to je obino za ceo

ivot. Osnovno to treba shvatiti je da se moraju izvriti najmanje dva pregleda pre
nego to se pone sa uzimanjem lekova.
Rizici povezani sa hipertenzijom
Zdravstveni problemi kod hipertenzije se ne dogaaju danima, nedeljama
ili ak mesecima, ve je otkriveno da se dogaaju tokom mnogo godina i da utiu
na skoro svaki deo ljudskog tela. Naprezanjem zidova krvnih sudova, hipertenzija
ini verovatnijom pojavu arterioskleroze, sa pojaavanjem masti i holesterola i
stvrdnjavanjem arterija, to zauzvrat dodatno napree srce, jer ono pumpa krv kroz
suene arterije. Tokom vremena, to pojaava rizik od sranih bolesti, modanog
udara, infarkta, kao i do oteenja oiju i bubrega.
Postupanje sa pacijentom, koji ima hipertenziju
Poetna strategija u postupanju sa hipertenzijom treba uvek da ukljuuje
snano zastupanje promene stila ivota. Ipak, kod pacijenata sa visokim krvnim
pritiskom, lekovi treba da se koriste zajedno sa ostalim sredstvima, dok se stanje
ne stabilizuje. Cilj bi trebalo da bude sniavanje krvnog pritiska to blie
normalnom rasponu. Izgleda da mnogi terapeuti zaboravljaju da su promene
naina ivota prvi korak u leenju hipertenzije. Takoe, ove promene mogu da
pomognu da se promeni kvalitet pacijentovog ivota. Ne treba biti nestrpljiv, zato
to moe biti potrebno da proe tri do est meseci pre nego to pone da se
pokazuje potpuna korist od promene naina ivota. Ove promene u nainu ivota
ukljujuju redovno vebanje joge, gubljenje telesne teine, smanjenje unosa soli,
promenu naina ishrane u dijetu koja je zdrava za srce i pijenje manje alkohola.
Moramo uvek imati na umu da kontrola hipertenzije zahteva obavezu za ceo ivot,
nezavisno od toga da li se upotrebljavaju lekovi ili ne. Najvanije promene u
nainu ivota za leenje hipertenzije su definisane u Sedmom izvetaju komiteta za
prevenciju, otkrivanje, procenu i leenje visokog krvnog pritiska (JNC7) i SZO
Meunarodno udruenje Hipertenzija. Joga, na hipertenziju gleda detaljnije, utie
na njeno spreavanje i pomae u izboru strategije u postupanju kada je prisutna.
Usvajanje joga naina ivota
Tiruvalluvar je, u svom delu u stihu Tirukkural iz 1330.godine, traktatu
o ispravnom ivotu, rekao: Ako traite bolest, potraite njen primarni uzrok i
onda je leite (noinaadi noimudhal naadi athuthanikkum vaai naadi vaippach
cheyal - Tirukkural 948).
Joga omoguava pojedincu da dostigne i odri dinamini sukha sthanam,
koji se moe definisati kao dinamini oseaj fizikog, mentalnog i duhovnog
blagostanja. Bhagavad Gita definie jogu kao samatvam, mislei time da je joga
spokojstvo na svim nivoima (yogasthah kurukarmani sangam tyaktva dhananjaya

196

siddiyasidhyoh samobutva samatvam yoga uchyate Bhagavad Gita II: 48). To se

takoe moe shvatiti kao savreno zdravstveno stanje, u kom se deavaju fizika
ravnotea i mentalni spokoj u uravnoteenoj i zdravoj harmoniji.
Usvajanje ispravnih vrednosti i stavova
Najvaniji deo reavanja problema visokog pritiska je transformisanje
starih usvajanjem novih, pravih stavova pomou joge, u svakom delu ivota.
Vano je umanjiti stres, koji ee predstavlja unutranju nespremnost pojedinca
(preterane reakcije) nego odgovor na spoljne stimulanse. Dostizanje istote uma
(chitta prasadhanam), koje je isticao Patanali (maitri, karuna, mudita,
upekshanam), moraju usvojiti terapeuti. Vano je postati neprijemiv za negativne
misli a to se postie ako u nama dominiraju pozitivne misli i dela (pratipaksha
bhavanam). Terapeuti svesrdno pomau u procesu usvajanja naela Karma Yoge,
Raja Yoge i Bhakti Yoge u svakodnevnom ivotu.
Dijeta za zdravo srce
Pacijentima treba sugerisati da se obroci trebaju uzimati u malim
koliinama uz prisustvo zelenih salata, sveih vonih sokova i klica. U dijeti treba
da se koristi najmanja mogua koliina soli, poto so dovodi do zadravanja vode i
porasta krvnog pritiska. Dijeta treba da sadri adekvatnu koliinu kalijuma i
kalcijuma, kojih ima u vou i mlenim proizvodima sa malom koliinom masti.
Osim to pomau smanjenju krvnog pritiska, takoe su odlian laksativ. Vrlo je
vano da se odrava dobra hidratacija, i terapeuti treba da naglase injenicu da
gubitak nekoliko kilograma takoe pomae smanjenju krvnog pritiska.
Vebe koordinacije pokreta tela i disanja
Treba istai da joga asane (poloaji) poveavaju harmoniju uma i tela,
kroz upotrebu pokreta usklaenih sa disanjem. Sukshma Vyayama i
Sheetalikarana Vyayama joga asane (poloaji), kao i Jathis iz Gitananda tradicije,
meditativno izvoenje Surya mantri takoe su korisne u ovom pogledu. Navedene
asane kada se izvode lagano, usklaene sa disajnim tokom i sabranom panjom na
stratekim mestima i meditativnom svesnou proizvode psihosomatsku
harmoniju.
Joga asane
Predloene asane (poloaji tela) mogu se koristiti blago modifikovane, a u
skladu sa psihikim stanjem i zdravstvenim problemima pacijenta. U
prevazilaenju hipertenzije blagotvorni uinak su pokazale sledee asane koje se
izvode stojei: Tadasana, Trikona Asana, Padottana Asana, Hasthapada Asana,
Padangushta Asana i Mehru Asana. Od asana koje se izvode leei pokazale su se

197

korisne: Bhujanga Asana i Ardha Shalaba Asana kao i Vakra Asana, Gomuka
Asana, Ushtra Asana, Shashaha Asana i Yoga Mudra Asana. Istiu se
blagotvornou i Matsya Asana (varijante I i II), Pavana Mukta Asana i Eka i
Dwipada Uttanpada Asana. Topsy Turvy (obrnuti) poloaji mogu biti od pomoi u
ponovnom uspostavljanju mehanizama refleksa baroreceptora, koji reguliu krvni
pritisak. To se takoe moe postii glava ispod srca poloajima, ukoliko pacijent
nije u mogunosti da uradi obrnute poloaje kao to su Sarvanga Asana i
Sethubanda Sarvanga Asana.
Joga pranajame
Vibhaga i Pranava pranajame, sa naglaskom na Madhyam pranajamu su
takoe blagotvorne, kao i pranajame Chandra Bhedana i Chandra Nadi, koje mogu
pomoi u smanjenju preterane aktivnosti simpatikog nervnog sistema. Chan
Savitri, Nadi Shuddhi (Aloma-Viloma u Gitananda tradiciji) i Bhramari pranajame
su odline za smanjenje stresa. Smirujue pranajame, kao to su Sheetali i Sitkari
takoe oputaju.
Shat Kriy-e: Za pacijente koji mogu da ih rade, vebe ienja kao to su
Jala Neti i Trataka, proitavaju energetski region glave i vrata. Proizvode oseaj
olakanja smanjenjem akumulacije otrova u tom regionu.
Mudre: Viparita Karani, Shanmuki Mudra i Brahma Mudra pokazuju
blagotvorno dejstvo. Viparita Karani pomae na osnovu toga to je glava ispod
srca i to ima duboki efekat na psiho-neuro-endokrinu osu. Shanmuki Mudra
proizvodi oseaj unutranje smirenosti, dok Brahma Mudra, samim tim to se radi
disanjem i vibracijama (Nada), proizvodi oseaj oputenosti i osnaenja u regionu
glave i tela, to smanjuje stres i normalizuje mehanizme refleksa.
Joga oputanje
Vebe Hata joge za oputanje, koje se mogu raditi iz avasane, ukljuuju
Spandha Nishpandha Kriya (smenjivanje tenzije i oputanja), Marmanasthanam
Kriya (oputanje deo po deo) i Kaya Kriya (dinamino oputanje tela). Jnana Yoga
vebe za oputanje kao to su Anuloma/Viloma Kriya i Yoga Nidra mogu pomoi
da se smanji nivo stresa i stvori psihosomatska harmonija. ak i prosta Makara
asana nudi efekat protivotrova i godi pacijentima sa svim psihosomatskim
poremeajima.
Dharana i Dhyana
Vebe za koncentraciju, koje pripremaju pojedinca za stanje meditacije,
ukljuuju popularne Om Japa i Agapa Japa. akra Dhyana je jo jedna korisna
veba, dok se Mandala Dharana moe raditi na svim akrama, sa posebnim
naglaskom na Anahata akru, da bi se Prana Vayu, koja se nalazi u regionu srca,
dovela u saglasje.

198

Joga savetovanje
Ovo je izuzetno vana komponenta Yoga Chikitsa-e, kada se reavaju
problemi sa poremeajima u nainu ivota. Joga je u osnovi preventivna nauka o
ivotu (heyam dukhkam anagatham - Yoga Darshan II: 16). Proces savetovanja
nije jednokratan, ve predstavlja proces, koji poinje od prve posete i nastavlja se
na svakoj seansi na drugaijim nivoima.
Zakljuak
Pomaganje pacijentu da razume svoje stanje, nalaenje korena problema i
stvaranje zdrave prilike za promenu je Dharma svakog terapeuta. Yogacharini
Meenakshi Devi Bhavanani definisala je Dharmu kao pravu stvar za pravu osobu
na pravom mestu u pravo vreme na pravi nain. Mogu biti potrebni meseci dok ne
ponu da se vide koristi joga naina ivota i Yoga Chikitsa vebi. Moramo
nastaviti sa motivisanjem pacijenta kako bi nastavili da rade na svojoj umnoj,
emocionalnoj i telesnoj usaglaenosti. To sve moe liiti na veliki zahtev, ali je
sve to potrebno uraditi ukoliko elimo unutranju promenu koja e pomoi
prevazilaenju hipertenzije i pomoi pojedincu da ivi u saglasju sa svojim
unutranjim potencijalima.
Literatura:
1.
2.
3.
4.
5.

Bhavanani Ananda Balayogi. A Primer of Yoga Theory. Dhivyananda Creations, Iyyanar

Nagar, Pondicherry. 2008.
Bhavanani Ananda Balayogi. Yoga Therapy Notes. Dhivyananda Creations, Iyyanar
Nagar, Pondicherry. 2007
Kastarinen MJ, Puska PM, Korhonen MH, et al. Non-pharmacological treatment of
hypertension in primary health care: A 2-year open randomized controlled trial of lifestyle
intervention against hypertension in eastern Finland. J Hypertens. 2002;20:2505-2512.
Murugesan R, Govindarajulu N, Bera TK. Effect of selected yogic practices on the
management of hypertension. Indian J Physiol Pharmacol 2000; 44(2): 207210.
Norman M. Kaplan. Lifestyle modifications for prevention and treatment of hypertension.J
Clin Hypertens 6(12):716-719, 2004.

***
NORMALIZATION OF THE BLOOD PRESSURE WITH YOGA
Summary: One of the most common health disorders today is hypertension or high
blood pressure. It happens when the pressure in blood vessels is higher than
normal expected values for age and sex. In this paper we search if yoga can be
efficient method for normalization of the blood pressure. Different studies
conducted by ... has shown that potential of yoga is efficient preventive method
and supporting therapy in normalization of the high blood pressure.
Key words: blood pressure, yoga, stress, hypertension.

199

Yogacharya dr Ananda Balayogi Bhavanani

Meunarodni centar za joga obrazovanje i istraivanje u Ananda aramu
Pondieri, Indija
PRIMENA JOGA KONCEPATA U UNAPREENJU ZDRAVLJA
Rezime: Razne joga tehnike se mogu koristiti kao pomo u leenju od bolesti tj.
vraanju zdravlja, u regeneraciji, oporavku i rehabilitaciji. U radu se istrauju
efekti usvajanja joge kao ivotne filozovije ali i efekti joga prakse. Rezultati
ukazuju da se joga moe prepoznati kao efikasna metoda u medicinskoj prevenciji,
u prevazilaenju razliitih obolenja kao i u rehabilitaciji. Spoj savremene
medicinske prakse i joga prakse daje izvanredne rezultate i moe se smatrati
ozbiljnim predlogom za dalju medicinsku orijentaciju.
Kljune rei: joga, joga koncept, unapreenje zdravlja, joga sutre.
Joga je duhovna nauka o integrisanom i celokupnom razvoju naih
fizikih, mentalnih i moralno-duhovnih dimenzija postojanja. Filozofija joge je
praktina i primenljiva u svakodnevnom ivotu. Joga normalizuje fizioloke
funkcije to se sprovedenim savremenim naunim istraivanjima i dokazuje. Joga
je, prvo i najvanije, moksha shastra, iji je smisao da olaka pojedincu da
dostigne vrhunski stepen slobode, osloboenje. Jedan od najvanijih prateih
dobrobiti joga naina ivota je postizanje zdravlja i blagostanja. To je
prouzrokovano ispravnim odnosom prema telu, emocijama i umu. To se mora
shvatiti kao zdravo dinamino stanje, koje se moe postii uprkos sabija karmi
(genetska dispozicija) i uticaju okoline u kojoj smo roeni. Joga i indijski
medicinski sistemi hiljadama godina zdravlje smatraju vanim preduslovom
duhovnog izrastanja. Definicija asane, data u Yoga Sutri kao sthira sukham,
podrazumeva stanje stalnog blagostanja na svim nivoima postojanja (sthira
sukham asanam - Yoga Darshan II:46).
Praktikovanjem asana moemo dostii stanje koje je izvan dualiteta, koje vodi do
mirnog stanja blagostanja (tato dvandva anabhighata - Yoga Darshan II: 48). Joga
podrazumeva da se mnoga fizika oboljenja, osim poznatih savremenih
medicinskih metoda, mogu reiti joga praksom i usvajanjem joga naina ivota
Praktikovanje joge moe pomoi u razliitim stanjima bolesti. Zdravsteni
poremeaji se mogu posmatrati u fazama kako nastaju:
1) Faza psihike manifestacije i doprinos joga prakse
Ovu fazu karakteriu blagi, ali uporni poremeaji u ponaanju, kao to su
sklonost ka nerviranju, smetnje u spavanju... Ovi poremeaji se odraavaju na

200

vijnanamaya i manomaya koama. Praktikovanje joga tehnika (asana, pranajama,

darana, djana, krija, mudre, bande) u ovoj fazi je vrlo delotvorno. Zdravstveno
stanje se normalizuje a san ponovo biva redovit, dubok i okrepljujui.
2) Psihosomatska faza
Ako se poremeaj ne otkloni, simptomi se pojaavaju. Psiholoki
simptomi karakteriu ovu fazu. Pojava napetosti ili razdraljivosti direktno
korespondira sa manomaya i pranamaya koama. U ovaj fazi izuzetno su
delotvorne tehnike pranajame (kontrole energije putem disanja).
3) Somatska faza
Ovu fazu karakterie poremeaj funkcija organa. Ovo je faza u kojoj se
moe dijagnostikovati bolest. Ova faza je povezana sa pranamaya and annamaya
koama. Joga u ovoj fazi ispoljava manju efikasnost, pa se koristi u kombinaciji sa
drugim nainima leenja.
4) Organska faza
Ovu fazu karakterie puna manifestacija bolesti sa patolokim promenama,
kao to su ir na elucu ili hronina hipertenzija, anksioznost, depresivna stanja,
pokazujui se u svojoj potpunosti sa svojim krajnjim komplikacijama. Poremeaji
nastali u ovoj fazi ostavljaju svoj trag u annamaya koi. Joga u ovoj fazi, u saradnji
sa lekarom moe imati umirujue dejstvo, olakavajui kvalitet ivota pacijentu.
Praktikovanje joge moe ostvariti pozitivne emocionalne i psiholoke efekte ak i
u terminalnoj fazi bolesti.
Na alost, u dijagnostikovanju i terapiji zvanini medicinari esto previaju rane
faze bolesti, ne primeujui vezu bolesti sa ivotnim navikama i kognitivnoafektivnim obrascima bolesnika. Ovo se deava zato to moderna medicina gleda
samo na fizike aspekte bolesti, zanemarujui uticaje panakoe i trierire na
zdravlje i bolest.
Da bi se formiralo okruenje pogodno za razvoj zdravog i srenog oveka
i da bi se spreili poremeaji naina ivota koji prete oveanstvu, treba razmotriti
tehnologiju i metodologiju koju nam joga nudi kroz mnoge svakodnevne metode
delovanja. Metodu joge sagledaemo stepenovanjem sledeih postignua:
Svesnost tela, emocija i uma
Razvoj svesnosti je polazite joga filozofije i prakse. Svesnost donosi
direktne uvide, unosi svetlost znanja (vidya) i zdravlje. Svesnost je prisutna u
svakoj aktivnosti. U izvoenju asana (vebi) sinhronizuje se disanje sa pokretom i
sabranom panjom. Razvoj svesnosti je proces. Ova joga tehnika je danas prisutna

201

u svim psihoterapeutskim kolama a prisutna je u skoro svakom novijem konceptu

inteligencije.
Uvoenje ispravnih navika u ishrani
Mnogi poremeaji se direktno ili indirektno povezuju sa nepravilnom
ishranom. Od velikog znaaja je prisutnost svesnosti u izboru naina ishrane
usklaujui je sa nainom ivota. Pravilan reim ishrane ukazuje da je pojedinac
svestan vanosti svog zdravstvenog stanja i da usvajanjem novih navika iskazuje
elju da aktivno uestvuje u kreiranju svoga zdravlja.
Telesna i umna oputenost
Vrlo esto je oputanje ono to je veini pacijenata potrebno da bi se
poboljalo njihovo fiziko stanje. Stres moe biti uzroni faktor, faktor pogoranja
i prenagljivanja u mnogim psihosomatskim poremeajima. Lekari vrlo esto
govore svojim pacijentima da se opuste, ali im nikada ne kau kako to da urade.
Joga oputanje najvaniji je deo joga seanse, zato to se tokom njega izvri
energetsko obnavljanje svake telesne elije i umnih procesa. Energetsko
obnavljanje, kako ga jo stari riiji zovu, regenerie svaku eliju, proizvodei
stanje dubokog okrepljujueg psihikog i telesnog odmora.
Joga pranajama tehnike
Brzo, plitko i nepravilno disanje je znak bolesti. Sporo, duboko disanje
znak je zdravlja. Disanje predstavlja vezu izmeu tela i uma i inilac je fizikog,
fiziolokog i mentalnog integriteta. Kada se disanje uspori, usporavaju se
metaboliki procesi. To je trenutak za obnavljanje, leenje i oporavak. Ako je
disanje duboko, um je miran i ivot je dug.
Pratjahara (svesnost i odvajanje od ulnih utisaka)
Da bi se nekontrolisani um doveo pod kontrolu i da bi poao na unutranje
putovanje, najvanije je nai izlaz iz lavirinta bolesti, u kom je pacijent
zarobljen kao muva u paukovoj mrei. Disanje i upravljanje ulnim utiscima su
osnova joga treninga uma. Izvodi se uz vostvo uitelja joge. Sedenje i
razmiljanje o neemu nije joga meditacija.
Joga i vidovi prane
Joga sagledava da je stvarnost sainjena od energija. Prana je ivot i bez
nje ne moe biti ni leenja. Postoje razliiti vidovi prane (energije) i svaka je
odgovorna za ispravno funkcionisanje odreenih fiziolokih funkcija i regija.
Poremeaji kod pacijenta u digestivnom traktu, odraavaju se na samana vayu, dok

202

se poremeaji u karlinoj regiji manifestuju u radu apana vayu. Peto poglavlje

Hathayoga Pradipika daje detaljnu analizu razliitih disfunkcija vayu i njihovih
popravki.
Poveati amortizovanost na stres
Praktiari joge primeuju da im se razvojem svesnosti poveava otpornost
na razliite izazivae stresa. Joga praksa je pragmatina. Kada se naete u umi
okrueni otrim trnjem, moete lomiti jedan po jedan trn ili pronai par cipela i
debele pantalone. Razlika je u stavu. Izbor prave odluke moe promeniti sve i
dovesti do reenja problema leei sr.
Joga praksa jaa samopouzdanje
ivot je pun izazova koji su tu samo da bi nas uinili boljim i jaim. Oni
treba da se shvate kao ansa za pozitivnu promenu i sticanje samopouzdanja. Joga
praktiari ue da posedujemo unutranju snagu koja nam omoguava da
prevaziemo svaki izazov. Nikada nam ne stiu izazovi van naih mogunosti.
Joga krija tehnike
Vrlo je vano prirodno izlivanje otpada iz tela koje se postie vebanjem
shuddi kriya, kao to su dhauti, basti i neti. Akumulacija i stagnacija materijala u
unutranjoj ili spoljanjoj sredini uvek uzrokuju probleme. Joga vebe ienja
pomau spiranje prljavtine (mala shodhana), tako pomaui postupak regeneracije
i olakavajui leenje.
Preuzimanje odgovornosti za svoje zdravlje
Pacijent treba da uvidi da je na kraju on taj koji je odgovoran za svoje
zdravlje i blagostanje i da mora da preuzme inicijativu u razvijanju zdravlja. Joga
vraa odgovornost za zdravlje pacijentu pruajui mu tako ansu da se aktivno
zauzme za svoje zdravlje. Ako radimo zdrave stvari zdravi smo, a ako ne radimo,
razboljevamo se. Nema koristi da se alimo zbog bolesti, ako smo mi uzrok
problema. Kao to bi rekao Swamiji Gitananda Giri: Nemate problem - Vi ste
problem.
Zdravlje i srea su pravo steeno roenjem
Zdravlje i srea su pravo steeno pri roenju, treba ih razvijajti do najviih
potencijala. Joga pomae u sticanju prava po roenju i postizanju cilja ljudskog
ivota. Joga kao vetina i nauka ima neograniene mogunosti za pruanje
odgovora za veinu zdravstenih problema koji mue savremenog oveka. Ipak, mi

203

esto ne razumemo ovu nauku i elimo da ona bude udesna pilula. Pilula koju
uzmemo samo jednom i elimo da problem nestane.
Zakljuak
Joga je holistika nauka i mora se uiti i vebati holistiki. Posveeno
vebanje joge, kao nain ivota, je bez sumnje dobar predlog medicinskoj
prevenciji ali i joga terapiji. Vrlo vano je uz vebanje asana ukljuiti usvajanje
navedenih naela joge, pomaui pacijentima da ih razumeju i integriu u njihove
ivote. Joga ne treba da bude metoda za reavanje simptoma ve ozbiljan predlog
za prevenciju kao i valjana metoda u procesima leenja i rehabilitacije.
Literatura:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

A Primer of Yoga Theory. Dr. Ananda Balayogi Bhavanani. Dhivyananda Creations,

Iyyanar Nagar, Pondicherry. 2008.
Yoga Therapy Notes. Dr Ananda Balayogi Bhavanani. Dhivyananda Creations, Iyyanar
Nagar, Pondicherry. 2007
Four Chapters on Freedom. Commentary on Yoga Sutras of Patanjali by Swami
Satyananda Saraswathi, Bihar School of Yoga, Munger, India. 1999
Back issues of International Journal of Yoga Therapy. Journal of the International
Association of Yoga Therapists, USA. www.iayt.org
Back issues of Yoga Life, Monthly Journal of ICYER at Ananda Ashram, Pondicherry.
www.icyer.com
Back issues of Yoga Mimamsa. Journal of Kaivalyadhama, Lonavla, Maharashtra.

***
APPLICATION OF YOGA CONCEPT IN THE HEALTH
IMPROVEMENT
Summary: Different yoga techniques can be used as a support in healing
disorders, i.e. in bringing health back, in regeneration, recovering and
rehabilitation. In this paper we research effects of accepting yoga as a life
philosophy, but also effects of yoga practice. Results show that yoga can be
recognized as efficient method in medical prevention, in overcoming different
disorders, as well as in rehabilitation. Connection of modern medical praxis and
yoga practice give extraordinary results and can be perceived as a serious
proposal for the further medical orientation.
Key words: yoga, yoga concept, health improvement, yoga sutras.

204

CIP
,
233-852.5Y(082)(0.034.2)
JOGA svetlost mikrouniverzuma
[Elektronski izvor]: zbornik radova sa
Meunarodne interdisciplinarne naune
konferencije Joga u nauci budunost i perspektive, 23-24.09.2010., Beograd /
[urednik Predrag Niki;
prevodioci Aleksandra Jaki... [et al.]].
Beograd: Joga Savez Srbije, 2011
(Beograd: Joga Savez Srbije). 1 elektronski optiki disk (CD-ROM): ilustr.; 12 cm
Minimalni sistematski zahtevi. Nasl. sa naslovnog ekrana.
ISBN 978-86-88569-02-6
a) -
COBISS.SR-ID 181953292

205

www.yoga savez srbije.com

www.yoga centar srbije.com

064/12-44-336
www.joga-akademija.com
www.yoga-science.rs
206

207