Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA EL...

Page 2 of 17

Kontakt
Vesti
NARUI ME
KAKO POSTATI SARADNIK

Srpski / Arhiva brojeva / DEVETI BROJ / MILAN SRNDOVI, mr ELJKO URII, prof. dr
ZLATAN STOJKOVI, doc. dr JOVAN MIKULOVI, BOBAN PANAJOTOVI: Hibridni vetarsolar-dizel sistemi za napajanje opreme mobilne telefonije na izolovanim lokacijama
bigger font smaller font Print

Hibridni vetar-solar-dizel sistemi za napajanje opreme mobilne

telefonije na izolovanim lokacijama
Milan Srndovi*, eljko urii, Zlatan Stojkovi, Jovan Mikulovi, Univerzitet u Beogradu,
Elektrotehniki fakultet, Katedra za elektroenergetske sisteme
*srndovic.milan@gmail.com
Boban Panajotovi, Republika agencija za elektronske komunikacije
SADRAJ
Sistemi za napajanja koji se koriste u telekomunikacijama moraju da ispune zahteve
bezbednosti i dugotrajnosti, kao i da obezbede neprekidan napon za opremu koju napajaju.
Sistemi bazirani na obnovljivim izvorima energije, takoe moraju da zadovolje navedene
kriterijume. Efikasno i pouzdano reenje za napajanje telekomunikacione opreme predstavlja
sistem kombinovan od obnovljivih i tradicionalnih izvora energije. Hibridni sistemi
kombinuju najbolje od navedenih izvora energije i obezbeuju napajanje opreme na nivou
elektrodistributivne mree. Predmet rada je, hibridni vetar-solar-dizel sistem za napajanje
opreme mobilne telefonije na izolovanim lokacijama. U radu su dati modeli za analizu
potencijala energije sunca i energije vetra, kao i konkretni rezultati merenja. Predstavljeno je
idejno reenje hibridnih sistema za napajanje, sa fokusom na optimizaciju takvog sistema, a
takoe je data i analiza proizvedene energije konkretnog sistema u zavisnosti od realnih
podataka za lokaciju.
Kljune rei: hibridni sistemi, obnovljivi izvori energije, vetrogenerator, fotonaponski paneli
The hybrid wind-solar-diesel power systems for mobile equipment in isolated locations
Milan Srndovi*, eljko urii, Zlatan Stojkovi, Jovan Mikulovi, University of Belgrade,
School of Electrical Engineering, Power Systems Department
*srndovic.milan@gmail.com
Boban Panajotovi, Republic Agency for Electronic Communications
ABSTRACT

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deveti_broj/milan_srndovic,_mr_djeljko_z... 2/27/2015

Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA EL... Page 3 of 17

The basic requirements for telecommunication power systems are related to their safety, long
life and uninterruptible power (voltage). Power system based on renewable energy, design for
power feeding of telecommunication equipment has to fulfill same requirements. An efficient
and reliable solution in telecom application is to combine renewable and traditional energy
sources. Hybrid power systems capture the best features of each energy resource and provide
grid-quality electricity. Subject of this paper is hibrid wind solar diesel power system
design for power feeding of radio base station in rural area. This paper presents model of wind
and solar energy potencial analysis, and concrete measurement of these parameters. Paper also
presents general configuration of hibrid power system, with a focus on optimization of this
sistem, and analyzes of produced energy from proposed system depending onreal parameters
for particulary micro-location.
Keywords: hybrid power system, renewable energy sources, wind generator, photovoltaic panels
1. UVOD
Razvoj savremene telekomunikacione mree esto zahteva postavljanje antenskih stubova na
lokacijama koje mogu biti dosta udaljene od elektrodistributivne mree. U sluaju da na lokaciji nema
elektrodistributivne mree, energetsko napajanje takvih sistema se uglavnom vri pomou dizelelektrinog agregata. Takvo reenje je ekonomski neisplativo, a takoe je povezano sa dosta
tehnikih, logistikih i ekolokih problema. Ovo reenje podrazumeva veliku potronju goriva, kao i
njegovu estu dopremu, to je veliki troak, a u nekim sluajevima (planinske lokacije u toku zimskih
meseci) i znaajan problem. S druge strane, samo skladitenje i sagorevanje dizel goriva, rad (buka) i
servisiranje (redovno i vanredno) dizel-elektrinog agregata ine ovo reenje ekoloki i ekonomski
neprihvatljivim u postojeim trendovima proizvodnje elektrine energije.
U ovom radu je predloeno reenje za napajanje izolovanih lokacija mobilne telefonije pomou
vetrogeneratora i fotonaponskih panela, koji kao rezervni sistem napajanja mogu da imaju akubaterije i dizel-elektrini agregat. Ovaj pristup omoguava obezbeivanje potrebne elektrine energije
na ekoloki prihvatljiv nain jer se koriste obnovljivi resursi koji imaju minimalan negativan uticaj na
ivotnu sredinu. Predloeno reenje se oslanja na dva komplementarna obnovljiva izvora energije
sunce i vetar. Energija sunca i vetra se koristi za napajanje telekomunikacione opreme, kao i za
punjenje i dopunjavanje aku-baterija. Da bi se ovakvi sistemi u energetskom smislu korektno
projektovali i optimizovali neophodno je to bolje poznavanje resursa energije vetra i sunca na ciljnoj
mikrolokaciji.
Predloeni hibridni sistem napajanja mora da zadovolji zahteve za pouzdanou, a napon ka
potroaima mora biti kvalitetan i neprekidan.
Takoe je potrebno doneti i odgovarajui regulatorni okvir koji bi, sa jedne strane stimulisao
operatore da u veoj meri koriste obnovljive izvore energije, a sa druge strane je potrebno doneti
tehnike propise kojima e se definisati zahtevi za sisteme u celini, kao i za pojedinane elemente
sistema (fotonaponski paneli, vetrogeneratori, gorivne elije, itd.).
Osim upotrebe obnovljivih izvora energije u udaljenim oblastima gde je elektrodistributivna mrea
nedostupna, u sadanje vreme je potrebno da telekomunikacioni operatori i dravne institucije nau
nain kako bi se stvorili uslovi za njihovo korienje gde god je to mogue, kao to su na primer
veliki telekomunikacioni i data centri [1].
2. MODEL ZA ANALIZU RESURSA ENERGIJE VETRA NA CILJNOJ LOKACIJI

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deveti_broj/milan_srndovic,_mr_djeljko_z... 2/27/2015

Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA EL... Page 4 of 17

Mera energetske vrednosti vetra je gustina snage vetra P [W/m2], koja predstavlja snagu vetra koji
struji kroz povrinu od 1 m2 posmatranu normalno na njegov pravac duvanja.

, (1)
gde su:
- gustina vazduha,
V brzina vetra.
Snaga vetra je proporcionalna treem stepenu brzine vetra, to znai da se i male varijacije brzine
vetra bitno odraavaju na promenu njegove snage. Iz tog razloga, za pouzdano sagledavanje
potencijala energije vetra neophodno je meriti njegovu brzinu. Minimalni predloeni period merenja
je jedna godina, kako bi se obuhvatile sezonske varijacije klimatologije energije vetra na ciljnoj
mikrolokaciji. Standardni period usrednjavanja mernih veliina je 10 minuta, tako da jednogodinji
skup podataka sadri 52560 zapisa. Standardna merenja obuhvataju merenje brzine i smera vetra, kao
i temperature vazduha.
Brzina vetra se moe meriti na stubovima mobilne telefonije ili namenskim stubovima, pri emu je
vano da merna oprema bude postavljena tako da uticaj stuba na merenje brzine vetra bude
minimalan. Na Slici 1 prikazana je merna oprema postavljena na antenskom stubu mobilnog operatera
kompanije VIP. Mernu kampanju organizuje i sprovodi Elektrotehniki fakultet u Beogradu u okviru
studije istraivanja resursa energije vetra na iroj teritoriji Beograda [2].

Slika 1. Merna grupa i akvizicioni sistem montirani na antenskom telekomunikacionom stubu u

predgrau Beograda
Brzinu vetra, ukoliko je to mogue, treba meriti na visini postavljanja vetrogeneratora. Ukoliko se
merna visina i eljena visina postavljanja vetrogeneratora razlikuju, potrebno je izvriti ekstrapolaciju
mernih rezultata u skladu sa relacijom (2).

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deveti_broj/milan_srndovic,_mr_djeljko_z... 2/27/2015

Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA EL... Page 5 of 17

, (2)
gde su:
V1 brzina vetra na visini z1
V brzina vetra na visini z
z0 - duina hrapavosti terena.
Parametar z0 zavisi od stanja povrine tla. Prema standardima iz Evropskog atlasa vetrova [3], koji su
opte prihvaeni u naunim i profesionalnim analizama potencijala energije vetra, parametar z0 se
odreuje na osnovu klase hrapavosti terena na lokaciji na kojoj se analizira potencijal energije vetra.
Klase hrapavosti terena i odgovarajue duine hrapavosti date su u Tabeli 1.
Tabela 1. Klase hrapavosti terena i odgovarajue duine hrapavosti

Kad se izmeri brzina vetra, i podaci ekstrapoliraju na visinu osovine vetrogeneratora, moe se
proraunati snaga vetrogeneratora prema relaciji:

, (3)
gde su: Cp - faktor snage vetrogeneratora, D prenik vetrogeneratora, V brzina vetra na visini
osovine vetrogeneratora. Faktor snage se menja sa promenom brzine vetra i njega zadaje proizvoa
vetrogeneratora. Gustina vazduha promenljiva u vremenu i zavisi od vie meteorolokih
parametara, a pre svega od atmosferskog pritiska i temperature vazduha, koji se menjaju u vremenu.

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deveti_broj/milan_srndovic,_mr_djeljko_z... 2/27/2015

Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA EL... Page 6 of 17

Ove promene su relativno male, tako da se za procenu snage vetrogeneratora moe usvojiti prosena
vrednost gustine vazduha koja se moe proraunati prema relaciji:

, (4)
gde su:
p [Pa] srednja godinja vrednost pritiska vazduha na visini postavljanja vetrogeneratora,
Q [K] srednja godinja vrednost temperature vazduha na visini postavljanja vetrogeneratora,
R [J/kgK] specifina gasna konstanta za vazduh (287 J/kgK).
Maksimalna energija koju vetrogenerator moe da proizvede u nekom periodu vremena T (npr. jedan
dan, mesec ili godina) se formalno matematiki dobija integraljenjem relacije (3), odnosno:

, (5)
S obzirom na to da su merenja brzine vetra dostupna u ekvidistantnim desetominutnim intervalima
(DT=10 min), relacija (5) se moe reiti numeriki:

, (6)
gde je N broj desetominutnih intervala u periodu T.
Ukoliko su merna lokacija i lokacija na kojoj se eli postaviti vetrogenerator udaljene, neophodno je
napraviti regionalnu mapu potencijala vetra. Mapa potencijala energije vetra nekog regiona se
izrauje primenom namenskog softvera (WAsP). Za izradu mape potencijala neophodno je pripremiti
sledee podloge:
Merne podatke o brzini i smeru vetra na odreenoj visini za vremenski period od najmanje
jedne godine.
Model objekata (prepreka) ako oni postoje u blizini merne stanice ili mikrolokacije na kojoj se
planira gradnja vetrogeneratora.
Vektorsku topografsku mapu ciljnog regiona.
Vektorsku mapu hrapavosti ciljnog regiona.
Na Slici 2. prikazana je mapa srednjih godinjih brzina vetra na visini 60 m za iri ciljni region
Deliblatske peare (4040) km, [4]. Mapa je izraena u WAsP-u.

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deveti_broj/milan_srndovic,_mr_djeljko_z... 2/27/2015

Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA EL... Page 7 of 17

Slika 2. Mapa srednjih godinjih brzina vetra na visini 60 m za iri ciljni region Deliblatske peare
3. MODEL ZA ANALIZU RESURSA SOLARNOG ZRAENJA NA CILJNOJ LOKACIJI
Da bi se pouzdano sagledali resursi solarnog zraenja, iradijaciju je neophodno meriti u periodu od
najmanje jedne godine. Insolacija se moe meriti paralelno sa merenjem brzine vetra uzkorienje
istog akvizicionog sistema. Za merenje insolacije dovoljan je samo senzor iradijacije (piranometar).
Postoji vie tipova piranometara, a najee se u solarnoj energetici koristi Li-Cor pyranometer, iji
prikaz je dat na Slici 3.

Slika 3. Senzor za merenje solarnog zraenja (Li-Cor pyranometer)

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deveti_broj/milan_srndovic,_mr_djeljko_z... 2/27/2015

Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA EL... Page 8 of 17

Pomou piranometara se vri merenje ukupnog (difuzionog i direktnog) horizontalnog zraenja. Da bi

se merni rezultati o ukupnoj srednjoj horizontalnoj insolaciji
, koji su prikupljeni za odreeni
period (npr. jedan mesec), ekstrapolirali na proizvoljno orjentisan solarni modul, potrebno je u prvom
koraku dekomponovati ukupnu srednju horizontalnu insolaciju na odgovarajuu srednju direktnu
komponentu (
) i srednju difuzionu komponentu (
). Period usrednjavanja je obino 60 min.
Ukupna srednja horizontalna iradijacija je:
, (7)
Za proraun komponenti ukupne horizontalne iradijacije neophodno je prvo proraunati indeks
vedrosti KT koji se definie kao odnos horizontale insolacije na povrini zemlje (mernom mestu)
prema horizontalnoj ekstraterestrikoj insolaciji na povrini atmosfere (
duini koja odgovara mernom mestu na zemlji.

) na geografskoj irini i

(8)
Vei indeks znai da nebo nije oblano i da je atmosfera ista i obrnuto.
Kada se prorauna indeks KT onda se moe primeniti Liu-Jourdanova relacija za dekompoziciju
ukupnog horizontalnog zraenja na direktnu i difuzionu komponentu:

(9)
Ukupno difuzno (
i reflektovano zraenje (
) koje padne na solarni modul postavljen pod
uglom Su odnosu na horizontalu, moe se odrediti prema sledeim relacijama:

, (10)

, (11)
gde je r koeficijent refleksije terena u okolini fotonaponskog panela.
Direktna komponenta zraenja koja pada na modul (
) zavisi od incidentnog ugla q koji, pored
orjentacije i nagiba modula, zavisi i od azimuta i altitudnog ugla :

(12)
Ukupna srednja iradijacija na povrini solarnog panela

odreuje se iz izraza:

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deveti_broj/milan_srndovic,_mr_djeljko_z... 2/27/2015

Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA EL... Page 9 of 17

(13)
Proraun srednje satne elektrine snage na prikljucima PV panela je data relacijom:
, (14)
gde su:
faktor iskorienja PV panela,
A aktivna povrina PV panela.
Svaki proizvoa fotonaponskih modula daje osnovne karakteristike modula koje se odnose na
standardne uslove (STC Standard Test Conditions). Standardni uslovi testiranja su:

Modul je ist (bez praine i drugih neistoa koje se javljaju u realnim uslovima),
Temperatura modula je 250C,
Solarna iradijacija na povrini modula je 1000 W/m2 (jedno sunce),
Solarni spektar odgovara vazdunoj masi AM=1,5.

Realni uslovi rada odstupaju od standardnih tako da se efikasnost modula i ostali tehniki parametri u
realnim eksploatacionim uslovima u manjoj ili veoj meri razlikuju od standardnih.
Jedan od bitnih parametara koji utie na efikasnost modula jeste temperatura modula. Poveanje
temperature modula iznad standardne vrednosti (250C) uzrokuje pad efikasnosti modula jer se
smanjuju napon otvorenog kola VOC i struja kratkog spoja modula ISC. Tipina promena ovih veliina
za kristalne silicijumske module je: DVOC= -0,37 %/0C, DISC= -0,05 %/0C i DPDCmax= -0,5 %/0C [4].
Dakle, za procenu efikasnosti solarnih modula potrebno je proceniti temperaturu modula. Proraun
temperature modula pri razliitoj insolaciji i ambijentalnoj temperaturi se moe proraunati pomou
sledee jednaine:

(15)
gde su:
TPV temperatura solarnog panela ( 0C)
Tamb ambijentalna temperatura ( 0C)
IPV solarna iradijacija na povrini modula ( W/m2)
NOCT - temperatura modula pri normalnim uslovima ( 0C); ovaj podatak daje proizvoa.

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deveti_broj/milan_srndovic,_mr_djeljko_z... 2/27/2015

Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ...

Page 10 of 17

Analiza optimalne pozicije panela (azimut i nagibni ugao) i proraun proizvodnje elektrine energije
se obino vri primenom nekog od namenskih softvera. Takav softver je razvijen na Elektrotehnikom
fakultetu u Beogradu [5].
4. IDEJNO REENJE HIBRIDNOG SISTEMA ZA NAPAJANJE IZOLOVANIH LOKACIJA
MOBILNE TELEFONIJE
U ovom radu je dato idejno reenje hibridnog sistema za napajanje izolovanih lokacija mobilne
telefonije. Predloeni hibridni sistem sadri sledee osnovne elemente:
solarne panele i vetrogenerator, kao primarne izvore energije,
aku-baterije, kao sekundarni izvor energije (storage system) i
dizel-elektrini agregat, kao tercijalni izvor energije (back-up system).
Principska ema predloenog hibridnog sistema je prikazana na Slici 4. Kompletan rad sistema je
automatizovan.

Slika 4. Principska ema predloenog hibridnog sistem

Princip rada hibridnog sistema za napajanje je takav da se energija iz obnovljivih izvora (sunca i
vetra) koristi za napajanje telekomunikacione opreme i punjenje i odravanje aku-baterija, ako je
mogue. U sluaju da energija iz obnovljivih izvora nije dovoljna za punjenje baterija, ona e se
koristiti samo za napajanje opreme [6].
Ako energija iz obnovljivih izvora nije dovoljna za napajanje telekomunikacione opreme, razlika u
energiji se obezbeuje iz aku-baterija ili iz dizel-elektrinog agregata, ukoliko su baterije ispranjene.
Baterije takoe moraju da budu zatiene od dubokog pranjenja pomou podnaponske zatite [6].
Uloga aku-baterija jeste da vre napajanje opreme u sluaju da energija iz obnovljivih izvora nije
dovoljna. Potreban kapacitet akumulatorskih baterija se odreuje na osnovu razlike energije dobijene
iz obnovljivih izvora i energije potrebne za napajanje opreme na lokaciji. Da bi se kapacitet precizno
odredio, neophodna je analiza i dugorono sagledavanje profila proizvodnje energije i potronje
opreme.

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deveti_broj/milan_srndovic,_mr_djeljko_z... 2/27/2015

Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ...

Page 11 of 17

Uloga dizel elektrinog agregata je da obezbedi rezervno napajanje, odnosno da obezbedi zahtevanu
pouzdanost napajanja. U sluajevima dugotrajnih nepovoljnih uslova u pogledu energije vetra i sunca,
kada se akumulatorske baterije isprazne ulogu napajanja preuzima dizel-elektrini agregat koji mora
po snazi da bude dimenzionisan tako da pokriva celokupnu vrnu potronju opreme i puni akubaterije. Kada je energija iz obnovljivih izvora (sunca i vetra) vea od energije potrebne za napajanje
opreme na lokaciji i za punjenje aku-baterija, efikasnost vetrogeneratora i solarnih panela se podeava
(smanjuje) tako da se dobije zahtevana snaga.
5. PTIMIZACIJA HIBRIDNOG SISTEMA SA PRIMEROM PRORAUNA
Optimizacija hibridnog sistema predstavlja kljunu taku. Optimizacija sistema opisanog u ovom radu
znai da je sistem projektovan i dizajniran ekonomski isplativo i da su trokovi eksploatacije,
odravanja i zamene elemenata sistema minimalni u periodu ivotnog veka sistema [7].
Da bi se izvrio pravilan izbor snage vetrogeneratora i solarnih panela, kao i optimizacija kapacitata
aku-baterija neophodno je poznavati sledee parametre:
dnevni i godinji profil potronje opreme na lokaciji,
profil proizvodnje energije vetrogeneratora, po jedinici povrine vetrogeneratora,
profil proizvodnje fotonaponskih panela po jedinici aktivne povrine panela.
Dijagram potronje opreme na lokaciji je uglavnom mogue pouzdano utvrditi na osnovu merenja na
slinim baznim stanicama. Profil specifine proizvodnje vetrogeneratora i solarnih panela mogue je
utvrditi na osnovu raspoloivih mernih podataka i proizvoakih izlaznih karakteristika
vetrogeneratora i solarnih modula.
Optimizacija sistema se moe izvriti nekom od numerikih metoda, kao to je genetiki algoritam.
Da bi se dolo do optimalnog reenja, potrebno je definisati i precizirati puno zahteva: inicijalno
ulaganje u hibridni sistem, trokove nastale radom sistema u njegovom ivotnom veku (CAPEX i
OPEX), eljeni uticaj na ivotnu sredinu, zahteve za pouzdanost sistema i besprekidno napajanje, itd.
U ovom radu izvrena je analiza uslova proizvodnje energije jednog sistema vetarsolar, lociranog u
junom Banatu. Za ovu lokaciju su raspoloivi rezultati merenja brzine vetra i insolacije za period od
jedne godine.
Na Slici 5 su prikazane srednje satne vrednosti insolacije za prosean dan, proraunate za povrinu
. Pretpostavljeno je da je
juno orijentisanog solarnog panela sa fiksnim nagibnim uglom od
panel postavljen na homogenom terenu, okruen livadom (koeficijentom refleksije r=0,2) i bez
prepreka koje bi stvarale senku. Optimizacija prostorne orijentacije panela i proraun insolacije su
obavljeni korienjem modela opisanog u poglavlju 3 ovog rada, a na osnovu jednogodinjih merenja
horizontalne insolacije. Srednja dnevna insolacija na povrini panela je 4,2 kWh/m2.

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deveti_broj/milan_srndovic,_mr_djeljko_z... 2/27/2015

Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ...

Page 12 of 17

Slika 5. Komponente solarnog zraenja na jedininoj povrini fiksno montiranog solarnog panela
(juno orijentisan,
) za prosean dan na lokaciji u junom Banatu
Na Slici 6 su prikazane promena brzine vetra za prosean dan (na nivou godine), merene na visinama
20 m, 30 m i 40 m iznad tla na analiziranoj lokaciji u junom Banatu [8]. Analizom dijagrama datih
na Slici 6 se moe zakljuiti da je u toku noi, kada je atmosfera najee stabilna, prirataj brzine
vetra sa visinom znaajno vei nego u toku dana, kada je atmosfera najee nestabilna [9]. Shodno
tome, proizvodnja energije vetrogeneratora u proseku vea nou. Uporeujui Slike 5 i 6 moe se
zakljuiti da su solarni paneli i vetrogenerator u odgovarajuoj meri komplementarni u pogledu
proizvodnje primarne energije, to je jako bitno za optimizaciju i minimizaciju kapaciteta akubaterija.

Slika 6. Dnevna varijacija brzine vetra na lokaciji u junom Banatu za prosean dan na visinama 20
m, 30 m i 40 m iznad tla
U daljoj analizi prikazani su rezultati prorauna za hibridni sistem koji napaja hipotetiki potroa
jednosmernog nazivnog napona -48V, konstantne snage PP=2 kW.
Pri proraunu i izboru elemenata hibridnog sistema u obzir nije uzet stepen iskorienja opreme
energetske elektronike (npr. ispravljai).
Hibridni sistem se sastoji od:

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deveti_broj/milan_srndovic,_mr_djeljko_z... 2/27/2015

Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ...

Page 13 of 17

Vetrogeneratora nazivne snage 6 kW koju postie pri nazivnoj brzini vetra od 11 m/s.
Minimalna radna brzina vetra je 3 m/s dok je maksimalna brzina 25 m/s. Visina stuba iznosi 30
m.
Solarnog panela instalisane snage 3 kWp.
Dizel elektrinog agregata nazivne snage 8kVA (cos = 0,8), koji je dimenzionisan tako da u
isto vreme moe da napaja potroa i puni aku-baterije, kao i da zadovolji zahteve dinamike u
sluaju varijacije optereenja na lokaciji.
Dve aku-baterije nazivnog napona -48V, kapaciteta 250Ah (ukupno 500Ah), sa minimalnim
dozvoljenim naponom pranjenja 1,80 V/eliji.
Na Slikama 7 i 9 prikazani su vremenski dijagrami snaga generisanja PV panela i vetrogeneratora
dobijeni na osnovu realnih merenja brzine vetra i iradijacije na ciljnoj lokaciji za prvu nedelju
februara 2010. godine i jula 2010. godine, respektivno. Na Slikama 8 i 10 prikazani su odgovarajui
dijagrami raspoloive energije aku-baterije.

Slika 7. Dijagrami snaga generisanja PV panela i vetroagregata dobijeni na ciljnoj lokaciji za prvu
nedelju februara 2010. godine

Slika 8. Dijagram raspoloive energije aku-baterija za prvu nedelju februara 2010. godine

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deveti_broj/milan_srndovic,_mr_djeljko_z... 2/27/2015

Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ...

Page 14 of 17

Slika 9. Dijagrami snaga generisanja PV panela i vetroagregata dobijeni na ciljnoj lokaciji za prvu
nedelju jula 2010. godine

Slika 10. Dijagram raspoloive energije aku-baterija za prvu nedelju jula 2010. godine
Kontrolno-upravljaki sistem je projektovan tako da se dizel-elektrini agregat ukljuuje kada su akubaterije skoro ispranjenje, tj. kad je napon aku-baterija blizak naponu reagovanja podnaponske
zatite koja bi ih iskljuila iz rada. Dizel-elektrini agregat je ukljuen sve dok energija iz obnovljivih
izvora (sunca i vetra) nije dovoljna za napajanje opreme na lokaciji, a aku-baterije dovoljno
napunjene da mogu da preuzmu napajanje opreme u sluaju potrebe. Za analiziran vremenski period,
dizel-elektrini agregat je u prvoj nedelji februara imao ukupno 3 ukljuenja i radio je 64 h, odnosno
potronja je 38% vremena bila snabdevana iz dizel-elektrinog agregata. U toku prve nedelje jula
dizel-elektrini agregat je imao 7 ukljuenja i ukupno vreme rada od 66 h ili 39% vremena. Na
godinjem nivou (proraunato na osnovu mernih podataka za period 01. 10. 2009. do 30. 09. 2010.)
dizel-elektrini agregat bi imao 209 ukljuenja i ukupno bi radio 3690 h, odnosno 42% vremena. Broj
ukljuenja i ukupno trajanje rada dizel-elektrinog agregata se moe smanjiti poveanjem kapaciteta
aku-baterija i snage vetroagregata i solarnog panela [10].
6. ZAKLJUAK
Kao to je u radu izneto, od izuzetnog znaaja za pravilan izbor elemenata hibridnog sistema i
njegovo optimalno projektovanje jeste detaljna studija lokacije gde e se sistem postaviti. To znai da
je potrebno izmeriti potencijalne energije vetra i sunca u periodu od najmanje jedne godine, kako bi se
dobili relevantni podaci. Kako u Srbiji ovoj oblasti do sada nije posveeno dovoljno panje i nema

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deveti_broj/milan_srndovic,_mr_djeljko_z... 2/27/2015

Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ...

Page 15 of 17

potrebnih podataka koji bi omoguili optimalan izbor i masovniju upotrebu ovakvih sistema, predlog
autora je da se pokrene opsean projekat koji bi za cilj imao prikupljanje relevantnih podataka na
irem podruju Srbije. Takav projekat bi trebalo da podre dravne institucije, usvajanjem
regulatornog okvira i tehnikih propisa relevantnih za upotrebu obnovljivih izvora energije.
Osim toga, u radu je predstavljeno reenje za napajanje opreme mobilne telefonije na izolovanim
lokacijama. Pokazano je da se upotrebom solarnih panela i vetrogeneratora za primarno napajanje
ostvaruju znaajne utede u odnosu na primarno napajanje iz dizel-elektrinog agregata, kako u
ekonomskom, tako i u ekolokom smislu. Dalji rad autora e biti usmeren na optimizaciju ovakvih
sistema, kao i na razvoj algoritama za kontrolu i upravljanje radom istih, a u cilju postizanja
maksimalnih pozitivnih efekata, u ekonomskom i ekolokom smislu.
Zahvalnica
Autori zahvaljuju Ministarstvu za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije koje je omoguilo
izradu ovog rada u okviru Projekta III 45003 Optoelektronski nanodimenzioni sistemi put ka
primeni, Podprojekat: Nanostrukturni opto-elektronski senzorski sistemi i Projekta III 42009
Inteligentne energetske mree.
Trei autor zahvaljuje Fondaciji Alexander von Humboldt, Bon, SR Nemaka, na celokupnoj
podrci njegovom nauno-istraivakom radu.
Peti autor zahvaljuje rukovodstvu Republike agencije za elektronske komunikacije koje je podralo i
omoguilo njegov nauno-struni rad.
Literatura
[1] B. Panajotovic and B. Odadzic, Design and Inteligent Control of Hybrid Power System in
Telecommunication, IEEE Conference Melecon 2010, Valleta, April 2010,
[2] Elaborat o istraivanju potencijala energije vetra i identifikaciji najpovoljnijih lokacija za
izgradnju vetroelektrana na teritoriji grada Beograda, Rukovodioci izrade Studije J. Trifunovi, .
urii, Elektrotehniki fakultet u Beogradu, 2011.
[3] I. Troen, E. L. Petersen, European Wind Atlas, Riso National Laboratory, Roskilde, Denmark,
1989.
[4] . urii, M. Bubnjevi, D. Mikii, N. Rajakovi, Wind Atlas of Serbian Region Vojvodina,
Proc. of European Wind Energy Conference (EWEC 2007) Milano, Italy, May 2007 (www.
ewec2007proceedings.info/allpapers2/249_Ewec2007fullpaper.pdf).
[5] G. Dobri, . urii, Z. Stojkovi, Software tool for evaluation of electrical energy produced by
photovoltaic systems, Accepted for publication in the International Journal of Electrical Engineering
Education (IJEEE), 2012, ISSN 0020-7209.
[6] B. Odadzic, B. Panajotovic and M. Jankovic, Energy Efficiency and Renewable Energy Solution
in Telecommunication, ICREPQ11, Las Palmas de Gran Canarian, ISBN: 978-84-614-7527-8,
[7] B. Odadzic, B. Panajotovic and M. Jankovic, Telecommunication Hybrid Power system in Smart
Grid, InfoTeh, Jahorina, Vol.10,Ref. D-5, p. 297-301, March 2011,

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deveti_broj/milan_srndovic,_mr_djeljko_z... 2/27/2015

Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ...

Page 16 of 17

[8] . urii, N. Rajakovi, I. Neni, S. Pejii, Hybrid wind-diesel system for electricity supply of
isolated consumers in South-Banat region (Serbia), Proc. of European Wind Energy Conference
(EWEC 2009), Marseille, France, Marth 2009
(www.ewec2009proceedings.info/allfiles2/409_EWEC2009presentation.pdf).
[9] . urii, J. Mikulovi, A model for vertical wind speed data extrapolation for improving wind
resource assessment using WAsP, Renewable Energy 41 (2012), pp. 407-411, ISSN 0960-1481.
[10] M. Srndovi, Hibridni vetar - solar sistem za napajanje izolovanih antenskih stubova mobilne
telefonije, Diplomski rad (Mentori: J. Mikulovi, . urii), Elektrotehniki fakultet u Beogradu,
2011.
Autori
Milan M. Srndovi je roen 1987. godine u Foi, Republika Srpska. Zavrio je osnovnu i srednju
tehniku kolu sa odlinim uspehom. Elektrotehniki fakultet Univerziteta u Beogradu je upisao 2006.
godine, gde je 2011. god odbranio diplomski rad na temu ,, Hibridni vetar solar sistem za napajanje
izolovanih antenskih stubova mobilne telefonije, pod mentorstvom dr Jovana Mikulovia i mr eljka
uriia. Trenutno je student master akademskih studija na Elektrotehnikom fakultetu Univerziteta u
Beogradu na smeru Elektroenergetski sistemi sa prosenom ocenom 10,00.
eljko R. urii je roen 1972. u selu Babino, Berane. Diplomirao je i magistrirao na
Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu (1999. i 2006.). Radi kao asistent na Katedri za
elektroenergetske sisteme Elektrotehnikog fakulteteta u Beogradu, gde dri raunske vebe iz
predmeta: Mehanika, Elementi elektroenergetskih sistema, Elektrane, Razvodna postrojenja,
Obnovljivi izvori energije, Kvalitet elektrine energije i Digitalne relejne zatite. U toku oktobra
2008. boravio je na RISO institutu - Danish Technical University, gde je zavrio kurs za
projektovanje vetroelektrana korienjem Wind Atlas Analysis and Application Program (WAsP).
Koautor je dve knjige i autor/koautor oko 100 strunih i naunih radova iz oblasti energetike i plazma
tehnologija tankih prevlaka, od kojih je sedam publikovano u meunarodnim asopisima sa SCI liste.
Bio je rukovodilac i autor veeg broja studija iz oblasti vetroenergetike. Recenzent je vodeeg
meunarodnog i domaih asopisa za oblast vetroenergetike, kao i studija za potrebe Elektroprivrede
Srbije.
Zlatan Stojkovi (1960) diplomirao je 1984, magistrirao 1991. i doktorirao 1995. godine na
Elektrotehnikom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U periodu od 1984. godine do 1993. godine
radio je kao projektant u Energoprojektu Hidroinenjering A.D. Od 1993. godine radi na
Elektrotehnikom fakultetu Univerziteta u Beogradu pri Katedri za elektroenergetske sisteme, iji je
ef od 2006. godine. Kao redovni profesor izvodi nastavu iz predmeta Projektovanje pomou
raunara u elektroenergetici, Monitoring i dijagnostika visokonaponskih postrojenja, Primena
programskih alata u elektroenergetici i Visokonaponska merenja u elektroenergetici. Kao stipendista
Fondacije Alexander von Humboldt, Bon, SR Nemaka, boravio je na posledoktorskom
usavravanju u Institutima za elektroenergetske sisteme i visok napon Univerziteta u Karlsrueu,
tutgartu i Rostoku, SR Nemaka. Poseduje licence Inenjerske komore Srbije za odgovornog
projektanta elektroenergetskih instalacija visokog i srednjeg napona razvodna postrojenja i prenos
elektrine energije, kao i elektroenergetskih instalacija niskog i srednjeg napona. Autor i koautor je 3
monografije nacionalnog znaaja i jednog praktikuma, 70 radova u meunarodnim i domaim
asopisima i konferencijama. Uestvovao je u realizaciji 70 projekata i 6 programskih alata.
Recenzent je 12 knjiga i monografija, kao i meunarodnih i domaih asopisa, odnosno konferencija.
Nagraen je za 7 radova objavljenih na domaim konferencijama.

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deveti_broj/milan_srndovic,_mr_djeljko_z... 2/27/2015

Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ...

Page 17 of 17

Jovan Mikulovi je diplomirao, magistrirao i doktorirao na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu.

Zaposlen je kao docent na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu, na Katedri za elektroenergetske
sisteme. Na osnovnim i master studijama angaovan je u nastavi na predmetima: Visokonaponska
oprema, Obnovljivi izvori energije i Elektromagnetna kompatibilnost. Na doktorskim studijama
zaduen je za predmet Vetroenergetika i solarna energetika. Koautor je udbenika "Praktikum iz
softverskih alata u elektroenergetici". Uestvovao je u realizaciji pet studija i jedanaest projekata.
Oblasti nauno-istraivakog rada kojima se bavi su: tehnika visokog napona, snage u
elektroenergetici i obnovljivi izvori energije. Autor je, odnosno koautor 7 radova u meunarodnim
asopisima sa SCI liste, 4 rada na meunarodnim konferencijama, 3 rada u asopisima nacionalnog
znaaja i 36 radova na konferencijama nacionalnog znaaja. Uestvovao je u izradi recenzija za
meunarodne asopise.
Boban Panajotovi je diplomirao na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu 1999. godine. Od 2000.
do 2006. godine bio je zaposlen u Zajednici Jugoslovenskih PTT, gde je radio na poslovima vezanim
za energetiku i napajanje u oblasti telekomunikacija. Od 2006. godine zaposlen je u Republikoj
agenciji za telekomunikacije (sada Republika agencija za elektronske komunikacije) gde takoe radi
na poslovima vezanim za infrastrukturu, napajanje, energetiku i elektromagnetsku kompatibilnost u
oblasti elektronskih komunikacija. Oblasti nauno-strunog rada kojima se bavi su: pouzdanost i
specifina reenja infrastrukture i napajanja, optimizacija sistema, obnovljivi izvori energije i smart
grid mree. Osim toga aktivan je u radu meunarodnih tela za standardizaciju u oblasti elektronskih
komunikacija (ITU i ETSI). Lino je bio autor i vodio izradu 4 meunarodna standarda, a aktivno
uestvovao u izradi veeg broja istih. U studijskoj grupi 5, ITU-a je takoe angaovan kao odgovorno
lice (rapporteur) za studijsku oblast EMC telecommunication recommendation (Q 12/5). Autor je,
odnosno koautor 3 rada u meunarodnim asopisima sa SCI liste i 6 radova na meunarodnim
konferencijama.
OFFICE@TELEKOMUNIKACIJE.RS - COPYRIGHT:RATEL 2008

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deveti_broj/milan_srndovic,_mr_djeljko_z... 2/27/2015