THE DAILY NEWS

www.dailynews.com

THE WORLDS FAVOURITE NEWSPAPER

- Since 1879

Masovni mediji i komunikacije

soc

Doc. dr Violeta Zubanov

https://www.youtube.com/watch?v=w
OGkRSaK_QU

Uvod
Meusobno povezan svet jedinstvenim
informacijskim poretkom i meunarodni karakter
modernih komunikacija; globalizacija i mo
interneta;
Informacija kao jedna od vodeih drutvenih,
kulturnih i poslovnih sila, ija se proizvodnja,
distribucija i upotreba znaajno promenila u
poslednjih nekoliko decenija;
Transformacija svih poznatih medija zahvaljujui
napretku tehnologije i irenju interneta koji ima
tendenciju da postane jedini posrednik u prenosu
informacija, zabave i u trgovini.

Masovni mediji
Masovni mediji obuhvataju razliite forme (radio,
televizija, film, muzika i tampani mediji, CD-i,
reklame, video-igre i dr.), a masovnost se
ogleda u tome to dopiru do izuzetno velikog
broja ljudi (publika). Medijska kultura po
Daglasu Kelneru predstavlja tehno kulturu kao
to su radio, televizija, film, muzika i tampani
mediji.
Sinonimi masovne komunikacije, sredstva
masovnog optenja.
Nisu vezani samo za zabavu, ve znaajno utiu
na kreiranje javnog mnenja (oblikovanje
miljenja i ponaanja savremenika).

Novine
Vode poreklo od letaka i pamfleta
tampanih u 18. veku, a dnevni karakter i
masovnost su stekle krajem 19. veka;
New York Times i Times postaju primeri za
ugled;
Njihov uticaj se smanjuje pojavom radija,
filma i televizije, a od poetka 80-ih godina
20. veka broj ljudi koji itaju dnevne novine
je u stalnom opadanju!
Vesti onlajn sve vie utiu na tira novina;

Televizija
Pojava televizije (a kasnije i interneta)
predstavlja najvaniji dogaaj u razvoju
medija u poslednjih pola veka.
Proseno vreme provedeno ispred
televizora je izmeu 5 i 6h dnevno!
BBC, ABC, CBS, NBC vodee svetske tv
organizacije;
Satelitska i kablovska televizija i stvaranje
televizijskih kanala za globalno gledanje;

Uticaj medija
Istraivanje uticaja medija, neki autori nazivaju
gaanjem pokretne mete;
Posledice uticaja se ne mogu uvek odmah
izmeriti, ve esto imaju odloeno dejstvo.
Izloenost medijima je sve vea, proseno
vreme izlaganja je oko 3 sata dnevno, a zavisi
od stepena razvijenosti drutva i raznolikosti
sadraja koji se nude;
Nova uloga medija oputanje, pravo na izbor
sadraja, promovisanje aktivnog ivotnog stila,
druenje, zdravstvena preventiva, dalje
obrazovanje, hobiji...
https://www.youtube.com/watch?v=ToCFVUJFWaE

Neki rezultati istraivanja (2008.)

Istraivai sa univerziteta Yale, Nacionalnog instituta za
zdravlje i Medicinskog centra California Pacific analizirali
su rezultate 173 istraivanja iz oblasti uticaja medija na
zdravlje i zakljuili da izloenost televiziji, filmovima,
muzici, internetu i drugim medijima dugorono negativno
utie na zdravlje dece i adolescenata.
88% od 24 studije koje su prouavale povezanost medija
i pojave puenja kod mladih, nalo je statistiki znaajnu
vezu, dok je povezanost korienja droga i izloenosti
medijima potvrdilo 75% od 8 studija.
Prema rezultatima ove studije, proseno ameriko dete
provede 45 sati nedeljno uz medije, 17 sa roditeljima, a
30 u koli.
Istraivai su roditeljima i nastavnicima preporuili da
ogranie izloenost dece medijima, da osiguraju
programe primerene uzrastu deteta, i da podstaknu decu
da vie vremena provode u igri napolju (2008).

Istraivanja Univerziteta u Haifi su pokazala da se poveava

opasnost od razvoja poremeaja u ishrani kao to su anoreksija i
bulimija kod tinejderki koje su previe vezane za drutvenu mreu
Facebook.
Profesori Jael Lecer, Rut Kac i Zohar Spivak sa Fakulteta za socijalnu
pomo i zdravstvene nauke ispitivali su dva faktora koja imaju veze
sa poremeajima ishrane na uzorku od 248 djevojica
adolescentkinja starosti od 12 do 18 godina: izloenost medijima i
lino osposobljenost. Devojice su ispitivane o gledanju televizijskog
programa i navikama da itaju magazine i koriste internet.
Istraivai su pronali da postoji direktna veza izmeu vremena koje
devojice posveuju Facebooku i broja poremeaja u ishrani i
nagovestili da stalna vezanost za Facebook promovie jednostrano
fokusiranje na izgled, navike i ponaanje.
Izloenost modi i muzici preko interneta pokazala je isti trend ali ne
tako jaku vezu kao kod korienja Facebooka.
U sluaju da su roditelji bili svesni ta njihove erke vide i rade na
internetu i razgovaraju o tome sa njima, o sadraju i broju
posveenih sati, opasnosti od razvoja poremeaja je bila manja.

https://www.youtube.com/watch?v=GgUE4BeWM-g

Teorije o medijima
Maral Mekluan medij kao poruka priroda
medija unutar drutva utie na njegovu
strukturu vie nego sama poruka ili njen
sadraj; elektronski medji stvaraju globalno
selo;
Jirgen Habermas postojanje javne sfere;
publika je samo pasivan primalac poruka;
an Bodrijar snaan uticaj modernih
masovnih medija; ne samo prikazivanje nego i
definisanje sveta u kome ivimo; hiperrealnost u kojoj se prepliu ponaanje ljudi i medijske
slike, bez istinskog uporita u realnosti.

Teorije o medijima
Don Tompson savremeni mediji ipak nisu toliko
negativni, ve nam omoguavaju pristup ranije
nedostupnim informacijama; u svojoj medijskoj
teoriji Tompson razlikuje tri tipa interakcije:
Interakcija licem-u-lice;
Posredovana interakcija medijske tehnologije, prostire
se u vremenu i prostoru;
Posredovana kvazi interakcija drutveni odnosi koje
kreiraju mediji, monolokog je tipa, pojedinci se ne
povezuju direktno.
Masovni mediji omoguavaju irenje ideolokih sadraja,
a publika, po Tompsonu nije u stanju da direktno
odgovori zbog kvazi interakcije.

Nove tehnologije
Upotreba novih tehnologija u komunikacijama
utie na promene u svim oblastima poslovanja;
Uzroci: stalni napredak kompjuterskih
performansi uz smanjenje trokova; digitalizacija
podataka; razvoj satelitskih komunikacija i
optikih vlakana.
Nikolas Negroponte Biti digitalan (1995)
digitalizacija kao uzrok razvoja interaktivnih
medija; kontinuirani porast korisnika interneta;
mobilni telefoni 4. generacija i beini
internet; ali stalna dostupnost i ukidanje
privatnosti.

Internet
Poeci Pentagon 1969. a ira primena u periodu hladnog
rata i 1989. nakon pada Berlinskog zida;
Primena - vojska i univerziteti, a krajem 90-ih godina 20.
veka sve vie kunih raunara, pa se i broj privatnih
korisnika uveava; upotreba i u poslovne svrhe; porast broja
provajdera i dostupnost razliitih usluga;
1992. - World Wide Web (www) mogunost skidanja
razliitih dokumenata, e-trgovina...
Uticaj interneta proirivanje mree socijalnih veza meu
ljudima, ali i drutvena izolacija i atomizacija, sve manje
kvalitetnog vremena i rei kontakti meu ljudima.

Globalni mediji
veliki broj umreenih medijskih organizacija i
porast uzajamne povezanosti;

informacija kao orijentir u socijalnom ivotu;

medijska podrka u stvaranju jedinstvenog
svetskog sistema;
protok i raspoloivost informacija;

 Dejvid Held (1999) razlozi za uspostavljanje

novog medijskog poretka:
Poveana koncentracija vlasnitva nekoliko
medijskih magnata;
Prelazak na privatnu svojinu;
Transnacionalna struktura kompanija;
Diversifikacija medijskih proizvoda;
Merdovanje u medijskim kuama.

Jo?
Pojava medijskih superkompanija;
Medijski imperijalizam uspostavljanje
kulturne imperije, dominacija nad manje
razvijenim zemljama;
Kontrola nad vestima mogunost medijske
manipulacije;
Globalni mediji i irenje demokratije;
Regulacija medija mogunost iskazivanja
razliitih stavova, ali i potreba za
postavljanjem ogranienja.

Za kraj
Pojava novog, meusobno povezanog
sveta, umreenog informacijskim
superautoputem;
Decentralizacija i afirmisanje razliitosti i
graanskih prava i sloboda;
Nije i ne smatra se da e nestati knjige
i ostali stariji mediji.
https://www.youtube.com/watch?v=ImaH51F4HBw