Niven Lari

INENJERI PRSTENA
Prevod: ivkovi Mirjana
Niven Larry RINGWORLD ENGINEERS (THE), 1980.
Serija "Prsten"
(2)

POLARIS
1984.

Prvi deo

1. POD NAPONOM
Luis Vu bio je pod naponom kada su dvojica dola da narue njegovu osamu.
Bio je u punom poloaju lotosa na bujnom, utom tepihu od unutranje trave. Osmehivao se
blaeno, sanjivo. Stan je bio mali, samo jedna velika soba. Mogao je da vidi oboja vrata. Izgubljen u
radosti koju poznaju samo strujomani, nije ih uopte primetio kako dolaze. Odjednom, bili su tu: dva
bleda mladia, obojica preko dva metra visoki, promatrali su Luisa Vua, prezrivo se osmehujui.
Jedan dunu kroz nos i spusti u dep neto to je imalo oblik oruja. Dok je Luis ustajao, oni stadoe
da mu se pribliavaju.
Nije ih zavarao samo taj sreni osmeh, ve i draud veliine pesnice koji je poput nekog crnog,
plastinog ira trao iz temena Luisa Vua. Imali su posla sa strujomanom i znali su ta ih eka. Ovaj
ovek mora da godinama nije imao nikakvih misli, zato to je sve drugo potirao dotok struje do
sredita za zadovoljstva u njegovom mozgu. Gotovo je umirao od gladi zato to nije vodio rauna o
sebi. Bio je nizak, tridesetak centimetara nii od dvojice napadaa. On...
Kada su krenuli na njega, Luis se izvi daleko u stranu kako bi uspostavio ravnoteu i udari jednom,
dva puta, tri puta. Jedan od napadaa ostade oboren i sklupan, prestavi da die, pre no to se drugi
dosetio da se povue.
Luis krenu za njim.
Mladia je napola paralizovao izraz blaenstva s kojim je Luis krenuo da ga ubije. Prekasno je
izvukao oamuiva koji je odloio u dep. Luis mu ga izbi iz ruke. Izbegavi krupnu pesnicu on
zadade udarac u potkolenicu (bledi div prestade da se kree), prepone, srce (div se iroko presamiti
uz zvidei prasak), grlo (vrisak se iznenada prekide).
Drugi napada pridigao se na kolena i ake, dahui. Luis ga dvaput kratko lupi po vratu.
Napadai su nepomino leali na bujnoj travi.
Luis Vu ode da zakljua vrata. Za sve to vreme blaeni osmeh nije mu silazio sa lica, a to se nije
izmenilo ni kada je utvrdio da su vrata zakljuana i alarm ukljuen. On proveri vrata balkona: reza je
bila na mestu i alarm ukljuen.
Kako su, za ime sveta dospeli unutra?
Zbunjen, on se spusti tamo gde se naao, zauzevi poloaj lotosa, i ne pomeri se vie od jednog
sata.
Konano, mera vremena kljocnu i iskljui draud.
Uivanje struje najmlai je greh oveanstva. Veina kultura ljudskog svemira smatrala je, u
pojedinim razdobljima svojih istorija, ovu naviku za najveu poast. Ona je odvajala korisnike od
trita rada i ostavljala ih da umru zato to bi prestali da se staraju o sebi.
Vremena se menjaju. Pokolenjima kasnije, te iste kulture poele su da gledaju na zavisnost od
struje kao na svojevrsno meovito blaenstvo. Stariji gresi - alkoholizam, zavisnost od droge i
podlonost kockanju - nisu se mogli meriti s tim. Ljudi koji se mogu upecati na drogu sreniji su pod
naponom. Due traje dok ne umru, a i ne ostavljaju decu.
Postavljanje ne kota gotovo nita. Jedan postavlja naprave za ekstazu moe podii cenu
operacije, ali emu? Korisnik nije istinski strujoman sve dok ica nije smetena u centar za
zadovoljstva u njegovom mozgu. A tada postavlja vie nema nikakvu vlast nad njim, jer se korisnik
napaja kunom strujom.
Radost koju dobija je ista, bez prekomernosti i padova.
Tako su se, do vremena Luisa Vua, oni koji su mogli postati zarobljenici napona ili nekog nieg
sredstva samounitenja izroavali iz ljudske rase ve osam stotina godina.

Danas postoje ak i sredstva kojima se kod rtve moe da nadrauje centar zadovoljstva sa
udaljenosti. Taspovi su, dodue, protivzakoniti na veini svetova i njihova proizvodnja je skupa, ali
se ipak koriste. (Jedan smrknuti stranac prolazi, bes ili ubogost ispisani su mu u zlovoljnim crtama
lica. Iza nekog drveta zaas mu razvedri dan. Plink! Lice mu sine. Trenutak samo i vie nema
nikakvih briga...) Taspovi uglavnom nisu pogubni. Veina ljudi u stanju je da ih podnese.
Mera vremena kljocnu i iskljui draud.
Luis kao da se sav bio uvukao u sebe. On pree rukom preko glatkog temena do poetka dugake,
crne pletenice i izvue draud iz utinice ispod kose. Zadrao ga je u aci, razgledajui ga; zatim, kao i
uvek, spusti ga u ladicu i zakljua je. Ladice nestade. Pisai sto koji je delovao kao masivni, drveni
komad starine, bio je, u stvari, od trupnog metala, tankog poput hartije, sa beskrajnim prostorom za
tajne odeljke.
Uvek je dolazio u iskuenje da ponovo podesi mera vremena. U ranim danima zavisnosti inio je
to rutinski. Nevoenje rauna o sebi stvorilo je od njega kosturnu, dronjavu lutku, stalno prljavu.
Konano je prikupio ono to je preostalo od njegove drevne, nepopustljive odlunosti i napravio
mera vremena za koji mu je bilo potrebno dvadeset minuta cepidlake usredsreenosti da bi ga
ponovo podesio. Kako je sada podeen, pruie mu petnaest sati struje, dvanaest sati sna i neeg to
je nazivao uzdravanjem.
Leevi su jo bili tamo. Luis nije znao ta da preduzme u vezi s njima. ak da je smesta pozvao
policiju, to bi ipak privuklo neeljenu panju... Ali ta je sada mogao da im kae, sat i po kasnije? Da
je bio u nesvesti? Traili bi da mu dubinski snime glavu zbog moguih preloma!
Dobro je znao: u dubokoj potitenosti koja bi uvek usledila posle vremena provedenog pod
naponom, on jednostavno nije bio u stanju da donosi odluke. Rutinski je obavljao poslove vezane za
razdoblje uzdravanja, poput nekog robota. ak mu je i veera bila ranije programirana.
Popio je punu au vode. Zatim je sredio kuhinju, pa otiao u kupatilo. Deset minuta izvodio je
vebe, predano se trudei da iscrpljivanjem odagna potitenost. Izbegavao je da gleda u sve
ukoenije leeve. Kada je konano zavrio, veera je bila zgotovljena. Jeo je, ne oseajui ukus... i
prisetio se kako je jednom jeo, vebao i kretao se sa draudom u lobanji, putajui u centar za uivanje
samo desetinu normalne koliine struje. Izvesno vreme iveo je sa jednom enom koja je takoe bila
strujoman. Vodili su ljubav pod naponom... igrali se ratnih igara i nadmetali se u igrama rei... dok
ona nije prestala da se zanima za sve sem za samu struju. Luis je tog asa uspeo da povrati dovoljno
prirodne opreznosti i da utekne sa Zemlje.
Sada mu se inilo da bi bilo lake utei sa ovog sveta nego ukloniti dva velika, upadljiva lea. Ali
ako ga ve uhode? Nisu liili na agente ARM-a. Visoki, slabih miia, bledi usled sunca koje je bilo
vie narandasto nego uto, sigurno su pripadali tipovima naviknutim na nisku gravitaciju, verovatno
Kanjoncima. Nisu se borili kao armovci... Ali zaobili su njegove alarme. Ovi ljudi mogli su biti
plaenici ARM-a koje prijatelji oekuju da se vrate.
Luis Vu skide rezu sa vrata balkona i izie.
Kanjon nije u potpunosti bio saobrazan uobiajenim pravilima za planete.
Ova planeta nije bila mnogo vea od Marsa. Do pre nekoliko stotina godina njena atmosfera bila
je dovoljno gusta da omoguava rast fotosintetikih biljaka. Vazduh je sadrao kiseonik, ali bio je
suvie redak za ljudski ili kzinski ivot. Domorodaki ivot bio mu je na niskom stepenu i otporan,
kao to je, na primer, liaj. ivotinje se uopte nisu razvile.
Ali postojali su magnetni jednopoli u kometnom omotau oko Kanjonovog narandasto-utog
sunca i radioaktivi na samoj planeti. Kzinsko carstvo progutalo je planetu i uinilo je pogodnom za
ivot pomou kupola i kompresora. Zvali su je Bojeva Glava, zbog njene blizine nepokorenim

pierinskim svetovima.
Hiljadu godina kasnije kzinsko carstvo, neprestano se irei, susrelo se sa ljudskim svemirom.
Kada se Luis Vu rodio, ratovi izmeu ljudi i kzina bili su ve odavno okonani. Ljudi su iz svih
izali kao pobednici. Kzini su oduvek bili skloni da napadnu pre no to su potpuno spremni.
Civilizacija na Kanjonu predstavljala je ostavtinu treeg rata izmeu ljudi i kzina, tokom koga se na
ljudskom svetu udozemlju razvio ukus za ezoterina oruja.
Mirotvorac udozemlja bio je upotrebljen samo jednom. Bila je to dinovska verzija neeg to se
obino upotrebljavalo kao rudarsko orue: dezintegrator koji ispaljuje zrak za ponitavanje
elektronskog naboja. Tamo gde padne zrak dezintegratora, vrsta materija postaje iznenadno i estoko
pozitivna, rastaui se u maglu jednoatomskih estica.
udozemlje je izgradilo i prenelo u sistem Bojeve Glave ogroman dezintegrator koji je uporedo
ispaljivao jo jedan, slian zrak za ponitavanje protonskog naboja.
Ova dva zraka dodirnula su Kanjona na razdaljini od trideset milja. Steovito tle, kao i kzinske
fabrike i nastambe razvejani su poput praine, a izmeu te dve take iknula je vrsta ipka munje.
Oruje je zaoralo dvadeset kilometara duboko u planetu, pustivi magmu preko oblasti iji su
veliina i oblik odgovarali Kalifornijskom zalivu na Zemlji i koja se priblino prostirala u pravcu
istok-zapad. Kzinski industrijski kompleks je nestao. Nekoliko kupola zatienih poljima stazisa
progutala je magma-magma koja je iknula uvis u sreditu velike pukotine pre no to se stena ponovo
stvrdnula.
Krajnji ishod predstavljalo je more okrueno okomitim stenama visokim mnogo milja; more je, sa
svoje strane, okruavalo jedno dugako, usko ostrvo.
Ostali ljudski svetovi mogu sumnjati u to da je Mirotvorac udozemlja okonao rat. Kzinsku
patrijariju po pravilu ne uasavaju puke ogromnosti. itelji udozemlja nemaju, meutim, u tom
pogledu nikakvih sumnji.
Bojeva Glava bila je aneksirana posle treeg ljudsko-kzinskog rata i postala je Kanjon.
Domorodaki ivot na Kanjonu trpeo je, svakako, zbog gigatona praine koja je pala na povrinu, kao
i zbog gubitaka vode koja se sunovratila u sam kanjon, obrazujui more. U kanjonu postoji prikladan
vazduni pritisak i napredna, malena civilizacija.
Stan Luisa Vua nalazio se na dvanaestom spratu, uz severno proelje kanjona. No je ve
zaklonila dno kanjona kada je iziao, ali juno proelje jo je bilo obasjano dnevnom svetlou. Sa
ivice su se prelivale visee bate domorodakog liaja. Stari liftovi bili su nalik na srebrne niti,
stojei miljama visoko spram iseene stene. Prenosne kabine su ih izbacile iz upotrebe za putovanja,
ali turisti su ih jo koristili pri razgledanju.
Balkon se nadnosio nad pojasom parkova koji se protezao sreditem ostrva. Rastinje je imalo
divlji izgled kzinskog parka za lov, sa ruiastim i narandastim prelivima utkanim u uvezenu
zemaljsku biosferu. Kzinski ivot cvao je du itavog kanjona.
Tamo dole bilo je isto onoliko kzina-turista koliko i ljudi-turista. Mukarci kzina prilino su liili
na debele, narandaste make koje hodaju na stranjim nogama... gotovo. Ali ui su im se irile poput
ruiastih kineskih suncobrana; repovi su im bili goli i ruiasti, a prave noge i velike ake odavale
su da se bave izradom orua. Uspravljeni, bili su visoki oko dva i po metra i mada su uviavno
izbegavali da se meaju sa ljudima-turistima, briljivo negovane kande pojavljivale bi se iznad
crnih vrhova prstiju ako bi koje ljudsko bie prolo suvie blizu. Refleks. Moda.
Ponekad se Luis pitao kakav ih to poriv nagoni da se vraaju na svet koji je nekad bio njihov.
Poneki, moda, ovde imaju pretke, ive u zaleenom vremenu u kupolama zakopanim ispod ovog
ostrva od lave. Jednog dana morae da budu iskopani...

Bilo je toliko stvari koje nije uinio na Kanjonu, jer ga je napon stalno prizivao. Ljudi i kzini
uspinjali su se ovim okomitim stenama iz sporta, zahvaljujui niskoj gravitaciji.
Pa, sada mu se prua poslednja prilika da to isproba. Bio je to jedan od tri puta napolje. Drugi su
predstavljali liftovi; trei, prenosna kabina za Bate Liajeva. Jo ih nije video.
Zatim, preko kopna u skafandru dovoljno lakom da se smota u veliku aktovku.
Na povrini Kanjona nalazili su se rudnici i postojao je veliki, nemarno odravan rezervat za
preivele vrste kanjonskog liaja. Ali vei deo tog sveta predstavljao je goli meseev pejsa. Neki
obazriv ovek mogao bi neopaeno da spusti svemirsku letelicu i sakrije je na mesto gde bi je samo
dubinska radarska provera pronala. Ovaj obazrivi ovek je to i uinio. Tokom proteklih devetnaest
godina brod Luisa Vua ekao je sakriven u peini na planinskoj steni od slabe metalne rude,
okrenutoj prema severu; udubljenje sakriveno stalnom senkom na kanjonskoj bezvazdunoj povrini.
Prenosne kabine, liftovi ili uspinjanje uz stenu. im se Luis Vu doepa povrine, vie ga nita
nee sputavati. Ali ARM moda nadgleda sva tri izlaza.
Ili on to moda igra paranoidne igre sam sa sobom? Kako su mogle snage zemaljske policije da ga
pronau? Promenio je lice, frizuru, nain ivota. Odrekao se stvari koje je najvie voleo. Koristio je
krevet umesto ploa za spavanje, izbegavao je sir kao da je ukvareno mleko, a stan mu je bio
opremljen jevtinim nametajem za masovnu potronju. Jedina odea koju je posedovao bila je od
skupog prirodnog vlakna, bez ikakvih optikih efekata.
Zemlju je napustio kao istroeni ovek dremljiva pogleda i strujoman. Od tada je sebe podvrgao
racionalnoj dijeti; iznurivao se vebama i nedeljnim kursom ratnih vetina (pomalo protivzakonitih:
lokalna policija bi ga zapisala da ga je uhvatila, ali ne kao Luisa Vua!) sve dok nije postao slika i
prilika pucanja od zdravlja, sa ovrslim miiima kakve se Luis Vu iz mlaih dana nikada nije trudio
da zadobije. Kako je ARM mogao da ga prepozna?
Kako su samo prodrli unutra? Nijedan obian obija nije mogao da proe pored Luisovih alarma.
Leali su mrtvi u travi i uskoro e smrad nadjaati preistae vazduha. Sada, pomalo kasno,
oseao se posramljen to je postao evekoubica. Ali oni su upali na njegov prostor, a i krivica se
skida sa onoga ko je pod naponom. ak je i bol zain pridodat zadovoljstvu, a to zadovoljstvo poput uroenog ljudskog zadovoljstva koje ovek oseti ubijajui lopova na delu - postaje silno
pojaano. Oni su znali ta je on i to je istovremeno predstavljalo i dovoljno upozorenja i otvorenu
uvredu za Luisa Vua.
Kzinski i ljudski turisti, kao i domoroci koji su se kotrljali ulicom ispod njega, izgledali su sasvim
bezazleno i verovatno su takvi i bili. Ako ga je koji armovac sada posmatrao, onda je to inio
dogledom, sa prozora neke od onih crnookih zgrada. Nijedan turista nije gledao navie... ali oi Luisa
Vua pronaoe jednog kzina i zaustavie se na njemu.
Gotovo dva i po metra visok i preko jednog metra irok, gusto narandasto krzno mestimino
osedelo: bio je veoma nalik desetinama kzina kojima je bio okruen. Ono, meutim, to je privuklo
Luisov pogled bio je nain na koji je to krzno raslo. Bilo je u pramenovima, neujednaeno i izbelelo
preko vie od polovine tuinevog tela kao da je koa ispod njega bila sva u oiljcima. Oko oiju je
imao crne kolutove i one nisu osmatrale okolinu. Razgledala su lica ljudi u prolazu. Luis se odupre
porivu da netremice posmatra. Okrenuo se i uao unutra, bez oigledne urbe. Zabravio je balkonska
vrata i ponovo podesio alarme, a zatim izvadio draud iz skrovita u stolu. Ruke su mu se tresle.
Upravo je prvi put posle dvadeset godina video Govornika-ivotinjama.
Govornika-ivotinjama, nekadanjeg ambasadora u ljudskom svemiru; Govornika koji je sa
Luisom Vuom, Piersonovim lutkarom i jednom veoma starom ljudskom devojkom istraio siuan deo
ogromnog ustrojstva zvanog Prstenasti svet; onog koji je zasluio puno ime donevi blago patrijarhu

Kzina. oveka je sada, ako bi ga nazvao po njegovoj profesiji, mogla zadesiti smrt, ali kako ono bee
njegovo ime? Neto to je poinjalo kaljanjem, poput nemakog h - ili je, moda, bilo nalik na
upozoravajue lavlje iskaljavanje: Hmii, tako je. Ali ta li on radi ovde? Sa pravim imenom,
zemljom i haremom ve uglavnom zatrudnelih enki, Hmii nije nameravao da ikada vie napusti Kzin.
Zamisao da izigrava turistu na anektiranom svetu ljudi bila je smena.
Da li je mogue da je znao da se Luis Vu nalazi u kanjonu?
Morao je da izie, odmah. Uz kanjonski zid, do svog broda.
I zato se Luis Vu poigravao meraem vremena u svom draudu, kiljei dok je baratao siunim
alatkama po siunom ureaju. Ruke su mu se uzrujano tresle... Vremenski raspored ionako bi morao
da izmeni, sada kada naputa kanjonski dan od dvadeset sedam asova. Cilj mu je bio poznat.
Postojao je jo jedan svet u svemiru ljudi ija je povrina uglavnom nalikovala golom tlu Meseca.
Mogao je da neprimeeno spusti brod u vakuum na zapadnom kraju Dinksa... a vreme na draudu da
podesi sada... i da sada provede nekoliko asova pod naponom kako bi se osnaio. Sve je to imalo
savrenog smisla. Dao je sebi dva sata.
Prola su gotovo dva asa pre no to je stigao sledei napada. Zaokupljenog zadovoljstvom koje
mu je pruao napon, Luisa nita nije moglo da uznemiri. Napada mu je doao kao neko olakanje.
Stvorenje je stajalo vrsto oslonjeno na jednu stranju i dve iroko razmaknute prednje noge.
Izmeu ramena uzdizala se debela grba: kuite za mozak, prekriveno bogatom zlatastom grivom
kovrdavih uvojaka koji su svetlucali od dragulja. Dva dugaka, vijugava vrata uzdizala su se sa
svake strane kuita za mozak, zavravajui se pljosnatim glavama. Dvoja usta sa oputenim usnama
sluila su lutkarima kao ruke tokom itave njihove istorije. Jednim ustima stiskao je oamuiva
ljudske izrade, dok mu je dugaak, ravasti jezik stajao obavijen oko okidaa.
Luis Vu nije video nijednog Piersonovog lutkara ve itave dvadeset dve godine. Za trenutak je
pomislio kako je to upravo divno.
A pojavio se niodkuda. Ovog puta Luis ga je video kako se namah otelotvorio nasred njegovog
utog travnatog tepiha. Bezpotrebno se brinuo; ARM uopte nije bio umean u ovo. Problem
Kanjonaca-provalnika bio je reen.
"Prenosni diskovi!" uzviknu radosno Luis. Zatim se baci na tuinca. Ovo e biti lako, lutkari su
bili kukavice...
Oamuiva zablista narandastim sjajem. Luis Vu se oprui po tepihu, omlitavelih miia. Srce
mu je s naporom radilo. Pred oima mu se stvorie crne mrlje.
Lutkar paljivo obie dva mrtvaca. Pogledao ga je odozgo, iz dva pravca, a zatim posee za njim.
Dva niza zuba zaravnjenih vrhova sklopie se oko njegovih zglavaka, ali ne prejako, kako ga ne bi
povredili. Lutkar ga povue unazad preko ilima, a zatim ga spusti.
Stana nestade.
Ne bi se moglo rei da je Luis Vu bio zabrinut. Nije oseao nikakvu neprijatnost. Spokojno je (jer
jednoobrazno zadovoljstvo koje prua napon dozvoljava apstraktnost misli, po pravilu nedostupnu
obinim smrtnicima) preureivao svoju sliku sveta.
Sistem prenosnih diskova video je na matinom svetu Piersonovih lutkara. Bio je to otvoren
sistem za teleportaciju, daleko savreniji od zatvorenih prenosnih kabina koje su se koristile na
svetovima ljudi.
Kako izgleda, lutkar je imao prenosni disk ugraen u Luisov stan; poslao je dva Kanjonca da ga
epaju; kada je to propalo, doao je sam. Mora da su ga lutkari silno eleli.
To je bilo dvostruko ohrabrenje. ARM uopte nije bio umean. A lutkari su iza sebe imali
tradiciju dugu milion godina koja je podravala njihovu filosofiju prosveenog kukaviluka. Teko da

su eleli da mu oduzmu ivot; mogli su ga dobiti mnogo jeftinije, s mnogo manje rizika. Ne bi trebalo
da ima potekoa oko zaplaivanja.
Jo je leao na delu ute trave i povezane prostirke. Mora da je bila smetena na prenosnom disku.
Na drugom kraju sobe nalazio se jedan ogroman, narandasti, krznati jastuk... Ne, bio je to
presamieni kzin, otvorenih oiju, koji je spavao, bio paralizovan ili mrtav - a u stvari bio je to
Govornik. Luisu bee drago to ga vidi.
Nalazili su se u nekoj letelici, u jednom brodu Optih Proizvoda. S one strane providnih zidova
svemirski-blistava suneva svetlost odbijala se od lunarnih stena otrih ivica. Ali mrlja zelenog i
ljubiastog liaja stavila mu je do znanja da se jo nalazi na Kanjonu.
Nije, meutim, bio zabrinut.
Lutkar mu oslobodi zglobove. Ukrasi zasvetlucae u njegovoj grivi: nisu to bili prirodni dragulji,
ve neto to je nalikovalo crnim opalima. Jedna pljosnata glava bez mozga savi se i izvue draud iz
utinice u Luisovoj lobanji. Lutkar stupi na etvrtastu plou i istog trena nestade, odnevi i draud sa
sobom.

2. ODRED ZA VRBOVANJE
Oi kzina posmatrale su ga izvesno vreme. A onda paralizovani kzin proisti grlo, kao da proba
glas, i zagrme: "Luu-ii Vuu"
"Uh", ree Luis. Razmiljao je kako da se ubije, ali nije bilo naina. Jedva da je mogao pomerati
prste.
"Luise, jes'il' strujoman?"
"Angl", ree Luis, kako bi dobio na vremenu. Upalilo je. Kzin odustade. A Luisa - ija je jedina
briga bio oduzet draud - ponese stari nagon. Osvrnu se oko sebe da bi otkrio u koliko se gadnom
poloaju naao.
estougaonik unutranje trave pod njim oznaavao je prijemni prenosni disk. Jedan crni krug s
druge strane bie da je odailja. Pod je na drugim mestima bio providan, kao i leva strana trupa i
stranji zid.
Hiperpogonski odvod protezao se gotovo celom duinom broda, ispod poda. Luis je prepoznao
postrojenja prema osnovnom naelu funkcionisanja. Nisu bila ljudske izrade; imala su napola
istopljen izgled veine lutkarskih tvorevina. Znai: brod je bio u stanju da leti bre od svetlosti.
Izgleda da je stavljen na spisak putnika za jedno dugo putovanje.
Kroz stranji zid Luis je mogao da pogleda u spremite za teret sa zakrivljenim otvorima sa strane.
Spremite je gotovo u celosti ispunjavala jedna nakrivljena kupa visoka desetak metara i dvaput
toliko dugaka. Vrh je predstavljao toranj sa otvorima za oruje i/ili instrumentima za ispitivanje.
Ispod tornja stajao je jedan pokriven prozor. Jo nie, otvor koji se sputanjem pretvarao u ispust.
Bio je to Lender: letilica za sputanje na tle, vozilo za istraivanje. Ljudske izrade, pomisli Luis,
prema uobiajenim merilima. Na njemu nije bilo nieg to je izgledalo napola istopljeno. Iza letelice
za sputanje on ugleda srebrnasti zid, verovatno tank za gorivo.
Jo nije uoio vrata koja su vodila u njegovu kabinu.
Uz izvestan napor Luis pomeri glavu na drugu stranu. Sada mu je pred oima bio prednji deo gde
se nalazio brodski upravljaki pult. Veliki deo broda zauzimao je jedan neprozirni zeleni zid; mogao
je, meutim, da mimo njega vidi zakrivljeni niz ekrana, brojanike sa siunim, zbijenim ciframa i
prekidae oblikovane tako da odgovaraju lutkarskim eljustima. Leite pilota za kontrolnim pultom
nalikovalo je na kakvu postavljenu kupu; bilo je opremljeno naroitom mreom za sluaj pada i imalo
je udubljenja za grbu i ramena Piersonovog lutkara. U tom zidu nije bilo vrata.
Nadesno - pa, njihova elija bila je, bar, prilino velika. Ugledao je tu, dve ploe za spavanje i
veliki prostor bogato prekriven krznom koji je mogao predstavljati kzinski vodeni krevet, a meu
njima jedno masivno ustrojstvo koje je Luis prepoznao kao preraiva i prireiva hrane, izraen na
udozemlju. Iza kreveta protezao se jo jedan zeleni zid, ali bez vazdunih komora - i to ga zabrinu.
Nalazili su se u kutiji bez otvora. Brod je bio lutkarske izrade: trup broj tri Optih Proizvoda, jedan
cilindar zaravnjen s donje strane i zaobljen na krajevima. Lutkarsko trgovako carstvo prodalo je na
milione takvih brodova. Oglaavani su kao letelice otporne na svaku pretnju sem na gravitaciju i
vidljivu svetlost. Negde u vreme kada se Luis Vu rodio soj lutkara preleteo je sav poznati svemir na
potezu ka Magelanovim Oblacima. Sada, neto vie od dve stotine godina kasnije, jo se posvuda
mogu sresti trupovi Optih Proizvoda. Neki su promenili ak dvanaest pokolenja vlasnika.
Pre dvadeset tri godine svemirski brod Laov lutkarske proizvodnje udario je o povrinu
Prstenastog sveta pri brzini od hiljadu tri stotine kilometara u sekundi. Polje stazisa zatitilo je Luisa
i ostale putnike - a trup nije zadobio nijednu ogrebotinu.
"Ti si kzinski ratnik", ree Luis. Usne su mu bile naduvene i ukoene. "Moe li se probiti kroz

trup Optih Proizvoda?"

"Ne", uzvrati Govornik. (Ne Govornik. Hmii!)
"Ko pita ne skita. Hmii, ta e ti na Kanjonu?"
"Dobio sam poruku. Luis Vu nalazi se u pukotini na Bojevoj Glavi, ivi pod naponom. Kao dokaz
bili su priloeni hologrami. Zna li na ta lii kada si pod naponom? Na morsku biljku sa listovima
koji se pokreu u zavisnosti od hirova struje."
Luis oseti kako mu se suze slivaju niz nos. "Tanj. Do tanja i to muenje. Zato si doao?"
"eleo sam da ti kaem koliko si bezvredan."
"Ko je poslao poruku?"
"Ne znam. Mora da je to bio lutkar. eleo nas je obojicu. Luise, zar ti je mozak toliko oteen da
nisi primetio da lutkar..."
"Nije Nesus. Tano. Ali jesi li primetio kakva mu je griva? Na tu kitnjastu frizuru mora da utroi
bar sat dnevno. Da sam ga video na svetu lutkara, pomislio bih da je visokog ina."
"Pa?"
"Nijedan razuman lutkar ne bi stavljao svoj ivot na kocku zbog meuzvezdanog putovanja.
Lutkari za obraivanje; oni putuju stotinama hiljada godina brzinom manjom od svetlosne samo zato
to nemaju poverenje u hiper-svemirske brodove. Ko god da je ovaj, lud je, kao i svaki drugi lutkar
koga je ikada videlo ljudsko oko. Ne znam ta da oekujem od njega", izgovori gotovo u jednom dahu
Luis Vu. "Ali evo ga, vraa se."
Lutkar se nalazio na upravljakoj palubi, na estougaonom prenosnom disku, posmatrajui ih kroz
zid. Oglasio se enskim glasom, divnim kontraaltom. "ujete li me?"
Hmii se iznenada odvoji od zida, zadra se trenutak na nogama, a zatim se spusti na sve etiri i
krenu u napad. Snano je udario o zid. Svaki lutkar bi ustuknuo, ali ovaj nije. "Naa ekspedicija je
gotovo na okupu. Nedostaje nam samo jo jedan lan posade", ree on mirno.
Luis otkri da je u stanju da se okrene na stranu i uini to. Zatim ree: " Vrati se na poetak. Ima
nas u aci i ne mora nita da krije. Ko si ti?"
"Moete mi nadenuti bilo koje ime koje vam se dopada."
"ta si ti? ta trai od nas?"
Lutkar je za trenutak oklevao, a onda ree: "Bio sam Poslednji na mom svetu. Spario sam se sa
onim koga znate kao Nesusa. Sada nisam nita. Potrebni ste mi kao posada za povratnu ekspediciju na
Prstenasti svet da bih povratio svoj status."
Hmii dobaci: "Neemo ti sluiti."
"Da li je Nesus dobro?" upita Luis.
"Zahvaljujem se na naoj brizi. Nesus je zdrava uma i tela. Od oka koji je doiveo na
Prstenastom svetu povratio mu se zdrav razum. Kod kue je i vodi rauna o nae dvoje dece."
Ono to je Nesus podneo, pomisli Luis, izazvalo bi ok kod svakoga. Domoroci sa Prstenastog
sveta odsekli su mu jednu glavu. Da se Luis i Tila nisu dosetili da podveu krvne sudove na
tuinevom vratu, Nesus bi na smrt iskrvario. "Pretpostavljam da ste mu transplantirali novu glavu."
"Razume se."
"Ti ne bi bio ovde da nisi lud", primeti Hmii. "Zato bi bilion lutkara izabralo jedan razoreni um
da upravlja njima?"
"Ne smatram da sam lud." Lutkareva stranja noga nemirno se savijala. (Ako su njegova lica
uopte ita iskazivala, bila je to jedino mlohavousna slaboumnost.) "Molim vas, ne vraajmo se vie
na to. Sluio sam svojoj vrsti dobro i etiri Poslednja pre mene sluila su dobro, pre no to je
konzervativna stranka smogla snage da svrgne moju stranku. Oni gree. Dokazau to. Otii emo na

Prstenasti svet i pronai blago nepojmljivo za njih."

"Ugrabiti jednog kzina", zagrme kzin, "predstavlja ozbiljnu greku." Duge kande bile su mu
izvuene.
Lutkar je gledao u njih kroz zid. "Ne biste inae doli. Luis ne bi doao. Ti ima poloaj i ime.
Luis ima svoj draud. Na etvrti lan nalazio se u zatvoru. Moji agenti su me, meutim, obavestili da
je osloboena i da je na putu ka nama."
Luis se gorko nasmeja. Svaka ala bila je gorka bez drauda. "Stvarno nisi mnogo matovit, je li
tako? Sve je kao u prvoj ekspediciji. Ja, Hmii, jedan lutkar i jedna ena. Ko je ta ena? Neka druga
Tila Braun?"
"Ne! Nesus se uasavao Tile Braun - s razlogom, verujem. Ukrao sam Halrloprilalar iz eljusti
ARM-a. Za vodia emo, dakle, imati jednog domoroca sa Prstenastog sveta. A to se tie karaktera
nae ekspedicije, zato bih odbacio strategiju koja se pokazala tako uspena? Vi ste uspeli da odete
sa Prstenastog sveta."
"Svi sem Tile."
"Tila je ostala po vlastitom izboru."
"Bili smo plaeni za na trud", umea se kzin. "Doneli smo kui svemirski brod koji je u stanju da
prevali jednu svetlosnu godinu za osamdeset pet sekundi. Taj brod doneo mi je i ime i status. ta nam
moe sada ponuditi, to bi se moglo uporediti s tim?"
"Mnoge stvari. Moe li ve sada da ustane, Hmii?"
Kzin ustade. Izgledao je kao da se uglavnom oslobodio dejstva oamuivaa. Luis je jo bio
omamljen i ukoenih udova.
"Jesi li dobro? Osea li omamljenost, bol ili muninu?"
"Zato si tako zabrinut zbog mene, gutau korenja? Ostavio si me u autodoku vie od jednog sata.
Nisam jo uspostavio koordinaciju pokreta, a i gladan sam; to je sve."
"Dobro. Samo dotle smo dospeli u ispitivanju te supstance. Vrlo dobro, Hmii, eto ti plate.
Osnaujui zain je lek koji je Luisa Vua drao mladim i snanim dve stotine dvadeset tri godine.
Moj narod nainio je odgovarajui zain za kzine. Formulu moe poneti kui u Patrijariju Kzina
kada okonamo nau misiju."
Hmii kao da se premiljao. "Podmladiu se? To ubre je ve u meni?"
"Da."
"I sami smo mogli napraviti neto takvo. Nismo eleli."
"Potreban si mi mlad i snaan. Hmii, nema neke velike opasnosti u naoj misiji! Ne nameravam da
se spustim na sam Prstenasti svet, ve samo na ivicu svemirske luke! Moe uestvovati u podeli
sveg znanja do koga budemo doli, kao i ti, Luise. to se tie tvoje trenutne nagrade..."
Na prenosnom disku pojavi se draud Luisa Vua. Kuite je bilo otvoreno, pa ponovo zaptiveno.
Luisu zaigra srce.
"Ne uzimaj ga jo", dobaci mu Hmii i to je zvualo gotovo kao nareenje.
"U redu. Poslednji, koliko dugo si me posmatrao?"
"Pre petnaest godina pronaao sam te u kanjonu. Moji agenti su ve dejstvovali na Zemlji,
pokuavajui da oslobode Halrloprilalar. Bez nekog naroitog uspeha. Postavio sam prenosne
diskove u tvom stanu i ekao da kucne as. Idem sada da pridobijem naeg vodia-domoroca." Lutkar
ustima dodirnu neto na nizu komandi, krenu napred i nestade.
"Ne upotrebljavaj draud", ponovi Hmii.
"Kako ti kae." Luis mu okrete lea. Znae da je siao s uma kada ga potreba za naponom natera
da napadne jednog kzina. Bar jedna dobra stvar moe ispasti iz ovoga... i on se vrsto uhvati za tu

misao.
Nije bio u stanju nita da uini za Halrloprilalar.
Halrloprilalar je bila hiljadama godina stara kada se pridruila Luisu, Nesusu i Govornikuivotinjama u njihovoj potrazi za nainom da napuste Prstenasti svet. Domoroci koji su iveli ispod
njene lebdee policijske stanice odnosili su se prema njoj kao prema boginji sa neba. Cela grupa
igrala je tu igru - iveli su uz Halrloprilalarinu pomo, izigravajui bogove za domoroce - dok su ili
nazad ka sruenom Laovu. A ona i Luis su se voleli.
Domoroci sa Prstenastog sveta, tri oblika s kojima se grupa susrela, bili su svi u izvesnoj meri
nalik ljudima, ali ne i u potpunosti ljudska bia. Halrloprilalar je bila gotovo elava, a usne joj nisu
bile izraenije no u majmuna. Ponekad osobe u veoma poodmaklim godinama ne trae nita vie do
raznovrsnost u ljubavnim vezama. Luis se pitao nije li se to i sa njim dogaalo. Mogao je da uoi
nedostatke u Prilinom karakteru... ali, do tanja! Ima on i vlastitu zbirku.
Bio je Halrloprilalarin dunik. Bila im je potrebna njena pomo i Nesus je na nju dejstvovao
udnom lutkarskom vrstom moi. Nesus ju je uslovio taspom. A Luis mu je dopustio da to uini.
Vratila se sa Luisom u svemir ljudi. Otila je s njim u kancelarije UN u Berlinu i nikada nije
odatle izila. Ako je Poslednji mogao da je oslobodi i vrati kui, to je bez sumnje bilo vie od onoga
to je Luis Vu mogao da uini za nju.
"Mislim da lutkar sigurno lae", ree Hmii. "Obmane veliine. Zato bi lutkari dozvolili nekome s
ijim umom nije sve u redu da upravlja njima?"
"Ne ele sami da probaju. Rizik. Uvek deblji kraj izvue onaj ko je prvi. Za lutkare ima nekog
smisla u izboru najbistrijeg od malog postotka megalomanijaka... Ili gledaj na to iz drugog ugla: nain
na koji Poslednji usmerava ostali deo populacije da dri pognute glave - ne teite prevelikoj moi,
nije sigurno. I jedno i drugo moglo bi se pokazati ispravnim."
"Misli da je rekao istinu?"
"Ne znam dovoljno. ta i ako lae? Ima nas u aci."
"Ima tebe", odbrusi kzin. "Ima te zbog napona. Zar se ne stidi?"
Luis se stideo. Borio se da mu sram ne obogalji um, zavivi ga u crni oaj. Za njega nije bilo
izlaza iz te fizike kutije: zidovi, pod i tavanica bili su deo trupa Optih Proizvoda. Ali bilo je
delova...
"Ako jo razmilja o tome kako da provali napolje", odgovori on, "bolje da porazmisli i o
ovome. Podmlaivae se. Ne bi nas lagao o tako neem; ne bi imalo smisla. ta se dogaa kada
postane mlad?"
"Vei apetit. Vea snaga. Sklonost ka borbi - i bilo bi bolje da to pone da te brine, Luise."
Hmii je s godinama postajao sve krupniji. Crni 'naoarasti' kolutovi oko oiju bili su mu gotovo
potpuno sivi, a i na drugim mestima moglo se primetiti sivilo. Kada se kretao, isticali su mu se vrsti
miii; nijedan razuman mlai kzin ne bi se upustio u borbu s njim. Ali najvaniji su bili oiljci.
Poslednji put kada je Hmii video Prstenasti svet krzno i dobar deo koe bili su mu oprljeni na preko
pola tela. Dvadeset tri godine kasnije krzno je ponovo izraslo, ali izraslo je u krzavim pramenovima
iznad oiljaka.
"Osnaujui zain isceljuje oiljke", ree Luis. "Izrae ti glatko krzno. Bez belina."
"Pa, onda u biti lepi." Rep zviznu kroz vazduh. "Moram ubiti deraa lia. Oiljci su poput
seanja. Ne elimo da budu uklonjeni."
"Kako e dokazati da si ti Hmii?"
Rep se ukruti. Hmii se zagleda u njega.
"Mene dri u aci pomou napona." Luis je imao neke rezerve u vezi s tom primedbom, ali moda

je govorio u mikrofon. Lutkar ne bi prenebregao mogunost pobune. "Tebe dri u aci obeanjem
harema, poseda, povlastica i imena koje pripada Hmiiju, ostarelom heroju. Patrijarh moda ne bi
poverovao u tvoju priu, ako se ne domogne osnaujueg zaina i potvrde Poslednjeg koji e te
podrati."
"Uuti."
Iznenada, sve to postade previe za Luisa Vua. On posee za draudom, a kzin munjevito suknu.
Hmii okrenu crno plastino kuite u crno-narandastoj aci.
"Kako eli", ree Luis. On se spusti na lea. Ionako je premalo spavao.
"Kako si postao strujoman? Kako?"
"Ja...", odvrati Luis, "... ono to mora razumeti..." Zastao je opet, pa dodao: "Sea li se naeg
poslednjeg susreta?"
"Da. Nekoliko ljudi pozvano je na sam Kzin. I ti si tada zasluio tu ast."
"Moda. Moda i jesam. Sea li se da si mi pokazao kuu Patrijarhove Prolosti?"
"Seam se. Pokuao si da mi kae da smo mogli da poboljamo odnose meu vrstama. Sve to je
trebalo da uradimo jeste da dozvolimo grupi humanoidnih reportera sa holokamerama da obiu
muzej."
Luis se nasmei, seajui se. "Tako je."
"Gajio sam izvesne sumnje."
Kua Patrijarhove Prolosti bila je ogromna i veliajna: jedna neizmerna, neskladna zgrada od
debelih oplata od vulkanskih stena taljenih na krajevima. Sva je bila u uglovima, a na etiri visoke
kule bili su postavljeni laserski topovi. Odaje su se nizale jedna za drugom. Luisu i Hmiiju bila su
potrebna dva dana da je obiu.
Patrijarhova zvanina prolost protezala se daleko unazad. Luis je video bedrene kosti drevnih
stondata sa useenim hvataljkama, toljage koje su koristili primitivni kzini. Video je srebrom optoen
oklop debeo kao vrata nekog sefa i sekiru za dve ruke kojom bi se mogla iseckati odrasla sekvoja.
Upravo je govorio o putanju jednog ljudskog reportera da obie ovo mesto kada naioe na Harvija
Mosbauera.
Porodica Harvija Mosbauera bila je pobijena i pojedena za vreme etvrtog rata izmeu ljudi i
kzina. Mnogo godina posle primirja i posle velikih, ludakih priprema, Mosbauer se spustio sam i
naoruan na Kzin. Ubio je etiri kzina mujaka i postavio bombu u Patrijarhovom haremu pre no to
su straari uspeli da se domognu njegove neoteene koe.
"I ti to zove neoteenim?"
"Ali borio se. I te kako se borio! Postoje trake. Mi, Luise, znamo kako treba potovati hrabrog i
monog neprijatelja."
Utavljena koa bila je u takvim oiljcima da ju je trebalo dva puta pogledati pre no to se odredi
kojoj vrsti pripada; ali nalazila se na visokom postolju sa komemorativnom ploom od trupnog
metala i oko nje se prostirao samo pod. Proseni ljudski reporter moda bi to pogreno razumeo, ali
Luis je shvatio. "Pitam se mogu li ti uopte objasniti", ree on sada, dvadeset godina kasnije, kao
strujoman, otet i lien svog drauda, "kako mi je prijalo saznanje da je Harvi Mosbauer bio ljudsko
bie."
"Lepo je podseati se, ali razgovarali smo o zavisnosti od struje", podseti ga Hmii.
"Sreni ljudi ne postaju zavisni od struje. U stvari, treba otii da ti ugrade utika. Tog dana dobro
sam se oseao. Oseao sam se kao junak. Zna li gde je Halrloprilalar bila u to vreme?"
"Gde je bila?"
"Vlada ju je drala. ARM. Imali su sijaset pitanja i nije bilo nijedne tanj stvari koju sam ja mogao

da uinim u vezi s tim. Bila je pod mojom zatitom. Poveo sam je sa sobom nazad na Zemlju..."
"Vladala je tobom pomou lezda, Luise. Dobro je to ene kzina nisu oseajne. Ti bi za nju
uinio sve to bi od tebe zatraila. A zatraila je da vidi svemir ljudi."
"Svakako, sa mnom kao domorodakim vodiem. To se jednostavno nije ostvarilo. Hmii, doveli
smo Daleki Let i Halrloprilalar kui i predali ih savezu Kzina i Zemlje i to je bilo poslednji put kada
smo ih videli. Nismo ak smeli nikome ni da priamo o njima."
"Motor sa drugim kvantnim hiperpogonom postao je patrijarhova tajna."
"To je vrhovna tajna i Ujedinjenih Nacija. Mislim, ak, da je nisu otkrili ni drugim vladama iz
svemira ljudi, a i stavili su mi tanj dobro do znanja da bi bilo bolje da ne brbljam okolo o tome. I
Prstenasti svet je, razume se, deo tajne, jer kako bismo dospeli tamo bez Dalekog Leta? To me
podseti da se zapitam", nastavi Luis, "kako Poslednji oekuje da dospe do Prstenastog sveta. Dve
stotine svetlosnih godina od Zemlje - jo vie od Kanjona - a u stanju je da, ako upotrebi ovaj brod,
prevali tek jednu svetlosnu godinu za tri dana. Misli li da negde krije neki drugi Daleki Let?"
"Nee mi odvratiti panju. Zato si dao da ti ugrade ureaj za napon?" Hmii se zguri, ispruivi
kande. Moda je to bio nesvestan refleks - moda.
"Napustio sam Kzin i otiao kui", ree Luis. "Nisam mogao od ARM-a da dobijem dozvolu da
vidim Pril. Da sam mogao da okupim ekspediciju za Prstenasti svet, morala bi da poe kao
domorodaki vodi, ali do tanja! Nisam o tome ak mogao ni da razgovaram ni sa kim sem sa
vladom... i tobom. A ti nisi bio zainteresovan."
"Kako sam mogao da odem? Imam posed i ime, a i deca su mi bila na putu. enke kzina su veoma
zavisne. Potrebna im je nega i panja."
"ta je s njima sada?"
"Moj najstariji sin upravljae onim to posedujem. Ako ga ostavim samog suvie dugo, borie se
sa mnom kako bi sve zadrao. Ako... Luise! Zato si postao strujoman?"
"Neki klovn pogodio me taspom!"
"Urrr?"
"Lutao sam kroz jedan muzej u Riju kada mi je neko sakriven iza stuba usreio dan."
"Ali i Nesus je poneo tasp na Prstenasti svet kako bi obuzdavao svoju posadu. Upotrebio ga je na
nama obojici."
"Tano. To i prilii jednom Piersonovom lutkaru; da nam ini dobro tako to nas kontrolie!
Pogledaj, upravlja mojim draudom iz daljine, a tebi je podario venu mladost. I kakav je ishod?
Uiniemo sve to nam kae, eto takav!"
"Nesus je upotrebio tasp i na meni, ali ja ipak nisam postao strujoman."
"Ni ja tada nisam postao strujoman. Ali seao sam se. Oseao sam se poput vake dok sam
razmiljao o Pril... o odlasku na odsustvo. Imao sam obiaj da to inim, da poletim sam u brodu i
uputim se do ruba poznatog svemira dok ponovo ne budem u stanju da podnosim ljude. Dok ponovo
ne budem u stanju da podnesem sebe. Ali to bi znailo izneveriti Pril. I tada mi je neki klovn usreio
dan. Nije me jako uzdrmao, ali podsetio me je na tasp koji je Nesus nosio i koji je bio deset puta jai.
Ja... izdrao sam skoro godinu dana, a onda sam otiao da mi ugrade utika u glavu."
"Trebalo bi da ti iupam tu icu iz mozga."
"Pokazalo se da dolazi do neeljenih uzgrednih dejstava."
"Kako si dospeo do pukotine na Bojevoj Glavi?"
"Oh, to. Moda sam bio u panici, ali vidi: Halrloprilalar je nestala u zgradi ARM-a i nikada nije
odatle izila. Onda je Luis Vu postao strujoman i vie nije bilo izvesno da li bi tako zavisan mogao
nekom da oda tajne. Mislio sam stoga da bi najbolje bilo da pobegnem. Na Kanjon se sasvim lako

moe neopaeno spustiti brod."

"Pretpostavljam da se i Poslednji u to uverio."
"Hmii, daj mi draud, pusti me da spavam ili me ubij. Nedostaju mi pobude."
"Spavaj, onda."

3. UTVARA MEU POSADOM

Bilo je prijatno probuditi se lebdei meu ploama za spavanje... dok se Luis nije prisetio svega.
Hmii je komadao pare sirovog, crvenog mesa. udozemlje je esto proizvodilo preraivae
hrane namenjene veem broju vrsta. Kzin prekide s jelom samo da bi rekao: "Svaki deo opreme na
brodu izradili su ljudi, ili su, bar, mogli da ga izrade. ak je i trup mogao biti kupljen na bilo kom
svetu ljudi."
Kao neka beba u utrobi, Luis je lebdeo u slobodnom padu, zatvorenih oiju i privuenih kolena.
Ali nije bilo naina da zaboravi gde se nalazi. On ree: "ini mi se da veliki lender ima dinksijanski
izgled. Napravljen je po narudbini, ali ipak na Dinksu. A tvoj krevet? Je li kzinski?"
"Vetako vlakno. Napravljeno da podsea na krzno kzina i bez sumnje prodato ispod ruke
ljudima sa udnim smislom za humor. Ba bi mi prijalo da krenem u lov na proizvoaa."
Luis isprui ruku i okrenu kontrolni prekida polja. Polje za spavanje se iskljui, spustivi ga
blago na pod.
Napolju je bila no: jasne, bele zvezde iznad glave i predeo satkan od bezoblinog, barunastog
crnila. ak i da nekako pribave skafandre, kanjon se moda ve nalazi na pola puta oko planete. Ili
tik s druge strane tog crnog grebena koji se produava u zvezdani predeo; ali kako da to sazna?
Kuhinja za preradu hrane imala je dve tastature, jednu sa uputstvima na meunarodnom i jednu na
Junakovom jeziku. I dva toaleta na suprotnim stranama. Luisu bi se vie dopala manje naglaena
podela. On okrenu brojanik, poruivi doruak; kako bi ispitao jelovnik kuhinje.
Kzin zarea: "Da li te na poloaj zanima, Luise?"
"Pogledaj pod noge."
Kzin kleknu. "Urrr... da. Lutkari su izgradili hiperpogonski odvod. Ovo je brod u kome je
Poslednji doleteo sa Flote svetova."
"Zaboravio si, takoe, na prenosne diskove. Lutkari ih ne koriste nigde drugde do na vlastitom
svetu. A ovde imamo Poslednjeg koji alje po mene ljudske agente na prenosnim diskovima."
"Poslednji mora da ih je ukrao, ba kao i sam brod i jo poneto. Njegove zalihe moda pripadaju
Optim Proizvodima, koji nikada nisu traili njihov povraaj. Luise, ne verujem da Poslednji ima
podrku lutkara. Trebalo bi da pokuamo da se dokopamo flote lutkara."
"Hmii, ovde bi mogli biti ugraeni mikrofoni."
"Zar treba da pazim ta govorim pred tim deraem lia?"
"U redu, da razmotrimo itavu stvar." Potitenost koju je oseao ispolji se u obliku gorkog
sarkazma; a i zato da ne? Kod Hmiija je bio njegov draud. "Jedan lutkar udovoljio je svom hiru da
otima ljude i kzine. Prirodno, poteni lutkari bili bi uasnuti. Da li bi nas odista pustili da pobegnemo
kui i ispriamo to Patrijarhu, koji bi bez sumnje dao sve od sebe da sagradi jo Dalekih letova koji
bi bili u stanju da sustignu flotu lutkara za samo etiri sata, plus vreme ubrzanja potrebno za
izravnanje brzina... recimo, tri meseca pri tri gravitacije..."
"Dosta, Luise!"
"Do tanja, ako si eleo da zapone prepirku, sada je ima! Prema Nesusu, lutkari su se umeali u
Prvi rat izmeu ljudi i kzina, stavi na nau stranu. ekaj malo. Nemoj mi rei da si to nekome ve
pomenuo."
"Pusti sad to."
"Svakako. Samo, jednostavno, palo mi je na pamet..." Kako je postojala mogunost da se razgovor
snima, Luis je delimino govorio u prilog Poslednjeg. "Ti, ja i Poslednji smo jedini u poznatom
svemiru koji znaju ta su lutkari uinili, sem ako neko od nas nije progovorio."

"Ako bi trebalo da zauvek nestanemo na Prstenastom svetu, misli li da bi Poslednji doveka

tugovao? Vidim na ta cilja. Ali Poslednji moda ne zna da je Nesus bio nesmotren."
Saznae ako ovo odslua, pomisli Luis. Moja greka. Zar bi trebalo da zbog deraa lia pazim
ta govorim. On pomalo divlje nasrnu na svoj obrok.
Izabrao je i jednostavna i sloena jela: pola grejpfruta, sufle od okolade, peena prsa moe, kafu
Plava Planina Jamajka sa ulupanim lagom. Uglavnom je bilo dobro; jedino ulupani lag nije bio
ubedljiv. Ali ta da se kae za mou? Jedan genetiar iz dvadeset etvrtog veka ponovo je stvorio
mou, ili je bar tako tvrdio, a kuhinja-preraiva napravila je njenu imitaciju. Bila je dobrog kvaliteta
i imala je ukus pravog ptijeg mesa.
Ali sve to nije se moglo uporediti sa naponom.
Ve se bio saiveo s tom povremenom potitenou. Javljala se samo kao suprotnost trenucima
pod naponom; Luis je verovao da je to, zapravo, bilo ovekovoo prirodno stanje postojanja. To to ih
je neki tuinac drao zatoene zbog nekih svojih aavih razloga nije mnogo pogoravalo stvari. Crno
jutro bilo je tako uasno zato to e Luis Vu morati neumitno da se odrekne drauda.
Zavrivi s obedom, on isprazni prljavo posue u toalet. Zatim upita: "ta trai za draud?"
Hmii zafrkta: "ta ima za razmenu?"
"Obeanja zasnovana na mojoj asnoj rei. I nekoliko pari zgodnih pidama."
Hmiijev rep zviznu kroz vazduh. "Nekad si mi bio koristan sadrug. ta e biti ako ti dam draud?
Bedni Biljojed. Zadrau draud."
Luis poe da veba.
Pri upola manjoj gravitaciji bilo je lako izvoditi sklekove na jednoj ruci. Ali ne i po stotinu na
svakoj ruci. Bona zakrivljenost trupa bila je preniska za neke njegove uobiajene vebe. Dve stotine
razloki pri kojima se isprueni prsti ruku dodiruju sa ispruenim nonim prstima u skoku...
Hmii ga je izvesno vreme radoznalo posmatrao, a onda ponovo zapoe: "Pitam se zato je
Poslednji izgubio poasti koje je imao."
Luis nije odgovorio. Lebdei vodoravno sa nonim palevima ispod dna ploe za spavanje i
podmetaem pod listovima, lagano se pridizao u sedei poloaj.
"I ta oekuje da e pronai na obodu svemirske luke?" nastavi kzin. "ta smo mi pronali?
Prstenovi za smanjivanje brzine suvie su veliki da bi se pomerali. Da ne eli moda neto sa neke od
svemirskih letelica sa Prstenastog sveta?"
Luis okrenu brojanik i narui dva bataka moe. Potom skide sa njih salo i stade njima da onglira:
bili su nalik na prevelike indijanske palice. Znoj mu se skupljao u velikim kapima pre no to bi
nekako nerado poeo da se sliva niz lice i grudi.
Hmii ponovo zviznu repom. Velike, ruiaste ui smotae mu se unazad, ostajui van domaaja
bilo kog neprijatelja. Hmii je bio ljut. Ali to je bio njegov problem.
Lutkar se u magnovenju pojavi iza neprobojnog zida. Promenio je frizuru na grivi, zamenivi opale
takicama svetlosti... i bio je sam. Trenutak ili dva prouavao je situaciju, a onda ree: "Upotrebi
draud, Luise."
"Nisam u mogunosti da biram." Luis odloi tegove. "Gde je Pril?"
Lutkar ree: "Hmii, daj Luisu draud."
"Gde je Halrloprilalar?"
Jedna ogromna, krznata ruka obuhvati Luisov vrat. Luis upravi udarac iza sebe, unevi se u njega
svim svojim telom. Kzin zaguna, a onda, neverovatno paljivo, ubaci draud u utinicu.
"U redu", ree Luis. Kzin ga pusti i on sede. Ve je pogodio, kao i kzin, razume se. Luis poe da
shvata koliko je arko eleo da vidi Pril... da je vidi izbavljenu iz kandi ARM-a... da je vidi.

"Halrloprilalar je mrtva. Moji agenti su me prevarili", objasni lutkar. "Znali su da je domorotkinja

sa Prstenastog sveta mrtva ve osamnaest standardnih godina. Mogao sam ostati da ih isteram iz rupe
u koju su se sakrili, ali to bi mi moda odnelo osamnaest narednih godina. Ili sto osamdeset! Svemir
ljudi je suvie velik. Neka zadre svoj ukradeni novac."
Luis klimnu, smeei se, svestan da e ga ovo zaboleti kada ukloni draud. Istog asa zau Hmiija
kako pita: "Kako je umrla?"
"Nije mogla da podnese osnaujui zain. Ujedinjene Nacije sada veruju da nije bila u potpunosti
ljudsko bie. Starila je naglo. Godinu i pet meseci poto je stigla na Zemlju bila je ve mrtva."
"Ve mrtva", ponovi Luis. "Tada sam bio na Kzinu..." Ali tu neto nije bilo u redu. "Ona je imala
vlastitu zalihu droge za produetak ivota. Sredstvo bolje od osnaujueg zaina. Doneli smo jednu
bocu sa sobom."
"Bila je ukradena. Ne znam nita vie o tome."
Ukradena? Ali Pril nikada nije hodala ulicama Zemlje gde bi mogla da naie na obine lopove.
Naunici Ujedinjenih Nacija moda su otvorili bocu kako bi ispitali sadrinu, ali za to im nije bilo
potrebno vie od jednog mikrograma... Moda nikada nee saznati. A posle su je drali kako bi iz nje
izvukli sve to je znala pre no to umre.
Ovo e ga sigurno zaboleti. Ali ne jo.
"Nema vie potrebe da odugovlaimo." Lutkar se smesti na svoju jastuastu klupu. "Putovaete u
stazisu kako bismo sauvali zalihe. Imam jedan pomoni rezervoar goriva koji emo odbaciti pre no
to uemo u hipersvemir. Stii emo potpuno opskrbljeni gorivom. Hmii, da li bi hteo da nadene ime
naem brodu?"
"Znai li to da predlae istraivanje naslepo?" upita Hmii.
"Samo obod svemirske luke, nita dalje od njega. Hoe li, dakle, da nadene ime naem brodu?"
"Dajem mu ime Topla igla istrage."
Luis se nasmei, zapitavi se da li je lutkar prepoznao izraz. Brod je dobio ime po kzinskom
instrumentu za muenje. Lutkar dohvati ustima dve ruke i spoji ih.

4. IZ SREDITA
Luis se presamiti budui da mu se teina odjednom dvostruko poveala. Crni predeo Kanjona je
nestao. Mora da je sada nevidljiv na zvezdanom predelu, izmenjenom zvezdanom predelu u kome je
jedna zvezda, tano ispod njihovih nogu, sijala sjajnije od svih ostalih. Poslednji izie iz zatitne
mree i pilotskog sedita. I lutkar se izmenio. Kretao se kao da je umoran, a njegova griva - drugaije
oeljana - izgledala je kao da izvesno vreme nije bila doterivana.
Struja mu nije umrtvila mozak. Luis je bio u stanju da razabere ono to je bilo oigledno: da su on
i Hmii po svoj prilici proveli dve godine u stazisu, dok je lutkar sam upravljao Iglom kroz
hipersvemir; da se poznati svemir, mehur istraenih zvezdanih sistema nekih etrdeset svetlosnih
godina u preniku, nalazio daleko iza njih; da je Topla igla istrage bila sagraena da njome upravlja
Piersonov lutkar, dok su se svi ostali putnici nalazili u stazisu, kao i da ih samo lutkareva milost moe
jednog dana vratiti nazad. Da je poslednji put video neko ljudsko bie, da je Halrloprilalar mrtva
zbog njegovog nehata i da e se oseati strano usamljen kada izvadi draud iz glave - to e se uskoro
dogoditi. Ali nita od toga nije bilo vano dok mu je slaba struja jo priticala u mozak.
Nije primetio nikakav plamen pogona. Topla igla istrage mora da se kretala samo na
bezreakcionim potisnicima.
Tvorci Laova smestili su brodske motore na njegovo veliko delta-krilo. Neto nalik na strahovit
laserski top ispaljeno je na njih dok su prolazili iznad Prstenastog sveta i motori su izgoreli.
Poslednji ne bi ponovio tu greku, pomisli Luis. Iglini potisnici mora da su sada smeteni unutar
neprobojnog trupa.
"Koliko jo ima pre no to emo moi da se spustimo?" upita Hmii.
"Biemo spremni za pristajanje kroz pet dana. Nisam bio u mogunosti da uzmem najsavrenije
pogonske sisteme kojima raspolae Flota svetova. Sa mainerijom koju ljudi izrauju moemo da
usporavamo stopom od svega dvadeset gravitacija. Da li se prijatno oseate u kabini sa
gravitacijom?"
"Suvie je niska. Jedna zemaljska gravitacija?"
"Jedna gravitacija Prstenastog sveta, ili nula zarez devet devet dve zemaljske gravitacije."
"Neka ostane tako. Poslednji, nisi nam dao nikakve optike ureaje. eleo bih da malo osmotrim
Prstenasti svet."
Lutkar stade da razmilja o tome. "Va lender ima teleskop, ali on nije usmeren pravo nadole.
Saekajte nekoliko trenutaka." Lutkar se ponovo okrete ka ploi sa instrumentima. Jedna glava obrnu
se unazad i progovori itavim, pljuskavim, reeim naglaskom Junakovog jezika.
Hmii ree: "Koristi meunarodni. Dopusti Luisu bar da slua."
Lutkar poslua: "Lepo je ponovo razgovarati na bilo kom jeziku. Bio sam usamljen. Evo, dau
vam projekciju iz Iglinog teleskopa."
Slika se pojavi ispod stopala Luisa Vua: pravougaonik, bez graninih linija, u kome su sunce
Prstenastog sveta i zvezde oko njega iznenada izgledali znatno vei. Luis prekri sunce rukom i stade
da pretrauje prostor pod sobom. Konano, pred oi mu stade Prstenasti svet: jedna nit bebinje
plavog u obliku polukruga.
Zamislite pedeset stopa dugaku Boinu vrpcu, irine jednog ina, bebinje plave boje. Razvucite
je u krug, tako da stoji ivicom na podu i stavite sveu u sredinu. A onda uveajte razmere.
Prstenasti svet bio je traka od neverovatno vrstog materijala, milion milja iroka i est stotina
miliona milja dugaka, razvuena u krug prenika devedeset pet miliona milja, sa suncem u sreditu.
Taj prsten se vrteo brzinom od sedam stotina sedamdeset milja u sekundi, dovoljno brzo da

proizvede centrifugalne sile od jedne gravitacije. Nepoznati inenjeri Prstenastog sveta ispunili su
unutranju povrinu tlom, okeanima i atmosferom. Podigli su hiljadama milja visoke zidove na
svakom obodu kako bi zadrali vazduh unutra. Po svoj prilici vazduh je ipak oticao preko zidova
oboda, ali ne brzo. Jedan unutranji prsten od dvadeset pravougaonih senkovitih kvadrata, koji bi se u
Sunevom sistemu nalazio na orbiti Merkura, obezbeivao je Prstenastom svetu tridesetoasovni
ciklus dana i noi.
Prstenasti svet predstavljao je est stotina biliona kvadratnih milja nastanjive planete.
Prostranstvo tri miliona puta vee od Zemlje.
Luis, Govornik-ivotinjama, Nesus i Tila Braun putovali su preko Prstenastog sveta skoro godinu
dana: dve stotine hiljada milja uzdu, a zatim nazad do mesta gde se Laov sruio. inilo je to tek
petinu njegove irine. Teko da je to bilo dovoljno da postanu dobro upueni. Da li je ijedno razumno
bie ikada moglo tvrditi da je poznavalac Prstenastog sveta?
Ali ispitali su jednu od izboina svemirske luke na spoljanjem delu obodnog zida. Ako je
Poslednji govorio istinu, drugo im nee biti ni potrebno. Spustie se na izboinu svemirske luke,
pokupiti sve to je Poslednji oekivao da tu pronae i udaljiti se. I to brzo! Jer...
Jer ono to se videlo unutar pravougaone teleskopske slike koju je Poslednji postavio pred njih
bilo je bolno oigledno. Bebinje plavi luk Prstenastog sveta - boja tri miliona zemljolikih svetova
suvie udaljenih da bi se razabrale pojedinosti, ali proaranih pononim plavetnilom sa senkovitih
kvadrata - bio je poprilino decentriran u odnosu na lokalno sunce.
"Nismo to znali", ree Hmii. "Proveli smo jednu kzinsku godinu na tom ustrojstvu, a nismo to
znali. Kako je to mogue?"
"Prstenasti svet moda nije bio decentriran kada ste vi bili ovde", ree Lutkar. "To je bilo pre
dvadeset tri godine."
Luis klimnu. Govoriti znailo bi samo pojaati zbunjenost. Jedino je radost stvorena naponom
drala po strani uas zbog sudbine domorodaca na Prstenastom svetu, strah i krivicu zbog sebe
samog. Poslednji nastavi: "Ustrojstvo Prstenastog sveta nestabilno je u ravni njegove orbite. Sigurno
ste to znali?"
"Ne!"
Luis ree: "Ni sam nisam znao dok se nisam vratio na Zemlju. Tada sam preduzeo neka
istraivanja."
Oba tuinca zagledae se u njega. On nije ba eleo da mu toliko posveuju panju. Oh, dobro.
"Dosta se lako moe pokazati da je Prstenasti svet nestabilan. Stabilan du ose, ali nestabilan u ravni.
Mora da je postojalo neto to je odravalo sunce u osi."
"Ali sada je decentriran!"
"Ma ta da je bilo posredi, prestalo je da radi."
Hmii zari kande u nevidljiv pod. "Ali oni onda moraju umreti! Milijarde, desetine milijardi bilioni?" On se okrete ka Luisu. "Umorio sam se od tvog blesavaog osmeha. Da li bi bolje govorio
bez drauda?"
"Mogu sasvim dobro da govorim."
"Govori, onda. Zato je Prstenasti svet nestabilan? Zar nije na orbiti?"
"Ne, svakako da nije. Mora da bude krut. To strano okretanje oko ose uinilo bi ga krutim. Ako
jednom decentrirate Prstenasti svet, on e nastaviti da se sam sve vie decentrira. Ali jednaine su
dosta upave. Igrao sam se malo raunarom i dobio sam brojke u koje nisam siguran da mogu
poverovati."
"Izvesno vreme smatrali smo da moemo sagraditi vlastiti Prstenasti svet", ree Poslednji. "Ali

nestabilnost je suvie velika. ak i snani sunevi zraci bili bi u stanju da izvre dovoljan pritisak na
jedno takvo ustrojstvo i da ga izbace iz ravnotee. Pet godina kasnije ono bi se survalo na svoje
sunce."
"Tu brojku sam i ja dobio", ree Luis. "Mora da se upravo to i ovde dogaa."
Hmii ponovo zari kande u pod. "A ta je sa visinskim mlaznicima? Inenjeri Prstenastog sveta
mora da su postavili visinske mlaznike."
"Moda. Znamo da su imali Basardove sabirnice. Koristili su ih za pogon svemirskih brodova. U
redu, mnotvo velikih Basardovih sabirnica na obodnim zidovima bilo bi dovoljno za odravanje
Prstenastog sveta u ravnotenom poloaju. Motori bi fuzionisali vodonik iz solarnog vetra. Na taj
nain nikada im ne bi ponestalo goriva."
"Nita nismo videli. Pomisli samo kakve bi veliine ti motori morali biti!"
Luis se nasmeja. "ta ti naziva ogromnim? I to na Prstenastom svetu? Promakli su nam - i to je
sve." Ali teko da mu se mogao dopasti nain na koji je Hmii stajao nad njim sa ispruenim
kandama.
"I ti to sve tako olako prihvata? Na Prstenastom svetu moda ima toliko domorodaca da bi se sav
poznati svemir mogao viestruko naseliti. Oni su blii tvojoj vrsti nego mojoj."
"Ti si jedan okrutni, nemilosrdni mesoder. I pokuaj da zapamti", ree Luis kzinu. "Shvati,
dakle: to e me se ticati. Ticae me se veoma mnogo poto Poslednji iskljui moj draud. Ali nee me
i ubiti, jer u se do tada ve pomalo navii. Moe li smisliti bilo ta to bismo mogli uiniti da im
pomognemo? Bilo ta?"
Kzin se okrenu od njega. "Poslednji, koliko im je vremena preostalo?"
"Pokuau da saznam."
Sunce Prstenastog sveta bilo je dosta decentrirano. Luis je nagaao da se moglo nalaziti
sedamdesetak miliona milja od blie strane, to bi znailo da ga je od udaljenije delilo stotinu
dvadeset miliona milja. Blia strana mora da primi gotovo tri puta vie suneve svetlosti nego
udaljenija, a ustrojstvo se okretalo za sedam i po tridesetasovnih dana. Zatim, tu je bila klima.
Biljke koje ne budu mogle da podnesu promene izumree. I ivotinje. I ljudi.
Poslednji je zavrio rad sa teleskopom. Sada se bavio raunarom van domaaja pogleda, iza
stamenog zelenog zida. Luis se pitao ta je jo skrivao taj odvojeni deo broda.
Lutkar konano dokaska. "Kroz godinu dana i pet meseci Prstenasti svet e okrznuti svoje sunce.
Mislim da e se tada dezintegrisati. S obzirom na rotacionu brzinu, svi delovi e se razleteti po
meuzvezdanom prostoru."
"Senkoviti kvadrati", promrmlja Luis.
"ta? Da, prethodno e doi do sudara sa senkovitim kvadratima. Ipak, pred nama je bar itava
godina. To je dosta vremena", dodade Poslednji ivahno. "Uopte neemo dotai povrinu
Prstenastog sveta. Vaa ekspedicija ispitala je izboinu svemirske luke sa udaljenosti od nekoliko
desetina hiljada milja i meteorska odbrana Prstenastog sveta nije vas gaala. Verujem da je
svemirska luka bila naputena. Moemo se bezbedno spustiti."
Hmii upita: "ta oekuje da e pronai?"
"Iznenauje me to se nisi dosetio." Poslednji se okrenu ka svojoj kontrolnoj ploi. "Luise, imao
si dovoljno vremena."
"ekaj..."
Napon u njegovom umu splasnu.

5. SIMPTOMI POVLAENJA
Luis je kroz zid posmatrao kako lutkar obrauje njegov draud. Toliko je razmiljao o smrti da mu
se um gotovo pomutio; o smrti kao njegovom veoma linom iskustvu; o smrti koja bi snala tuince
to su nadzirali struju u njegovom mozgu.
Pljosnate glave su lebdele, pomerale se i njuile malo, crno kuite kao da probaju neko sumnjivo
jelo. Dugaki jezici i osetljive usne radili su predano unutar kuita. Za nekoliko minuta lutkar je
podesio mera vremena na tridesetoasovni dan i smanjio jainu struje na pola.
Sledeeg dana iskusio je isto zadovoljstvo, neproputeno kroz filter ljudskog razuma, i nita ga
se nije ticalo, sem... Luis se upirao da odredi vlastita oseanja. Kada je struja te veeri rano prestala
da dotie, njega je pritisnula potitenost poput tekog afranovog mirisa.
Hmii se uskoro zaustavio iznad Luisa Vua, izvukao draud iz njegove lobanje i postavio ga na
prenosni disk kako bi ga odaslao na upravljaku palubu, radi ponovnog podeavanja. Opet.
Luis vrisnu i skoi. Trenutak potom, uzvera se uz kzinova iroka lea, drei se za krzno, i pokua
da mu iupa ui. Kzin se naglo okrenu i Luis se nae prikljeten jednom ogromnom rukom, koja ga
hitnu preko sobe. Svom silinom tresnuo je o zid. Napola oamuen, dok mu je krv curila niz
povreenu ruku, Luis se okrete da doeka novi napad.
Okrenuo se na vreme da vidi Hmiija kako skae na prenosni disk, upravo u trenutku kada je
Poslednji posegao za kontrolama.
Hmii unu na crni disk; izgledao je istovremeno opasno i budalasto.
"Ovi diskovi nisu u stanju da podnesu toliki teret", ree Poslednji. "Misli li da sam idiot koji e
dozvoliti da se jedan kzin pojavi ovde, na upravljakoj palubi?"
"A koliko je pameti potrebno da se uspue uz list?" zarea kzin. On dobaci Luisu draud i odgega
se prema svom vodenom krevetu.
Odvraanje panje. Hmii je istrgnuo dugmad iz Luisove lobanje neposredno poto se ovaj
iskljuio, samo zato da bi kod Luisa Vua izazvao besomunu jarost i tako skrenuo lutkarevu panju.
"Kada sledei put budem prepravljao tvoj draud, uiniu to neposredno pre ukljuivanja", ree
Poslednji. "Usreuje li te to?"
"Zna ti tanj dobro ta me usreuje!" Luis je vrsto drao draud. Bio je, razume se, iskljuen iskljuen dok ga mera vremena ponovo ne oivi.
"Ti si gotovo podjednako dugovean kao i mi. Ovo je samo privremeno." Poslednji stade da mu se
ulaguje. "Ni u snu nisi pomislio da e biti toliko bogat! Svemirska letelica Prstenastog sveta
koristila je metod jeftinih, obimnih transmutacija, isti onaj koji mora da je upotrebljen i pri izradi
samog Prstenastog sveta!"
Luis zbunjeno podie pogled.
"Bilo bi dobro kada bismo znali masu i veliinu te maine", nastavi lutkar. "Svemirske letelice sa
Prstenastog sveta su goleme naprave. Ali nema potrebe da ih prevozimo. Jedan hologram koji e
napraviti radar za dubinsko snimanje, kao i hologrami mehanizma pri radu bie dovoljni da ubede
moje sunarodnike. A onda emo jednostavno poslati po tu letelicu jedan brod Optih Proizvoda broj
etiri."
Tuinac svakako nije mogao da oekuje da mu ovek duboko pogoen naglim prekidom struje
odgovori na svaku sitnu opasku. Razume se da nije. Ali ispod vea Luis je posmatrao Hmiija da bi
video kako e ovaj izii s tim na kraj.
Kzin je bio divan. Na trenutak se sledio. A onda upita: "Kako je dolo do toga da si izgubio svoje
povlastice?"

"Pria je prilino sloena."

"Uli smo u sistem Prstenastog sveta na jedanaest milijardi milja iznad orbitne ravni i pri brzini
od pedeset dve hiljade milja u sekundi koju treba postepeno da smanjujemo. Proao je tek jedan dan.
Imamo vremena."
"Tano, a ne ekaju nas nikakvi naroiti poslovi. Kao prvo, treba da znate da Konzervativna
stranka i stranka Eksperimentalista ve odavno postoje kod nas. Obino vladaju konzervativci. Ali
kada je na svet snala nevolja zbog toplotnog zagaenja izazvanog prevelikim korienjem
industrijske moi, Eksperimentalisti su prebacili na svet u kometski oreol. Jedan reim
Eksperimentalista najpre je preobrazio, a potom i zasejao dva poljoprivredna sveta. Jedan kasniji
reim dovukao je jo dva sveta sa mesta gde su nastali kao pratioci udaljenih, ledenih dinova..."
Hmii je dobio dovoljno vremena da povrati pribranost i razmisli ta sledee da kae. Odlino!
Moda je kzin zasluivao poloaj koji je nekad imao: Govornik-ivotinjama, mlai ambasador kod
ljudske rase.
"...uinili smo ono to je bilo neophodno, a potom bili svrgnuti. Ali takva su pravila igre.
Eksperimentalisti su doli na vlast kada su nae sonde otkrile carstvo Kzina. Verujem da vam je
Nesus ispriao kako smo se poneli."
"Pomogli ste oveanstvu." Hmii je bio udno miran. Luis bi pre oekivao da e razdirati zidove.
"U etiri rata sa ljudima izginula su etiri pokolenja naih najboljih ratnika, a posledica toga bila je
da je znatno porastao broj popustljivih meu nama."
"Nadali smo se da ete razviti sposobnost da prijateljski optite sa ostalim vrstama. Moja stranka
je, sa svoje strane, osnovala veliko trgovako carstvo u ovoj oblasti. Ipak, uprkos svim svojim
uspesima gubili smo vlast. A onda se ustanovilo da je eksplodiralo jezgro nae galaksije. Udarni
talas trebalo je da stigne do nas za dvadeset hiljada godina. Naa stranka ostala je na vlasti kako bi
pripremila seobu Flote svetova."
"Kakva srea za vas. Ipak su vas na kraju svrgnuli."
"Da."
"Zato?"
Lutkar izvesno vreme ne ree nita. A onda nastavi: "Neke od mojih odluka nisu bile omiljene.
Umeao sam se u sudbinu i ljudi i kzina. Vi ste na neki nain saznali nau tajnu - da smo prekrili
zemaljske Zakone razmnoavanja, pokuavajui da odgajimo naroito srene pojedince kod ljudi, kao
i da smo uticali na tok vaeg Prvog rata sa ljudima, da bismo stvorili razumne kzine. Moj prethodnik
osnovao je Opte Proizvode, meuzvezdano trgovako carstvo. Reeno je, pri tom, da je on od
ludosti napravio vrlinu, jer samo ludi meu nama u stanju su da rizikuju ivote u svemiru. I mene su,
kada sam pripremao vau ekspediciju za istraivanje Prstenastog sveta, nazvali ludakom, zato to
rizikujem susret sa jednom tako razvijenom tehnologijom. Ali pred opasnou ne treba zavlaiti glavu
u pesak!"
"I tako su te svrgnuli."
"Moglo bi se rei da je to bio... prikladan izgovor." Poslednji je nemirno koraao: klopklopklop,
klopklopklop. "Poznato vam je da sam pristao da se sparim sa Nesusom, ako se vrati sa Prstenastog
sveta. Traio je tu povlasticu. Vratio se i mi smo se sparili. Zatim smo to ponovo uinili, iz ljubavi.
Nesus je bio lud, a i Poslednji je esto bivao lud i tako... svrgnuli su me."
Luis iznenada upita: "Koji je od vas mujak?"
"udim se da to niste pitali Nesusa. Ali on vam ne bi rekao, zar ne? Nesus je stidljiv kada su u
pitanju odreene teme. Imamo dve vrste mujaka, Luise. Moja vrsta usauje spermu u telo enke, a
Nesusova vrsta usauje jaje u enku veoma slinim organom."

"Imate, dakle, tri roda?" upita Hmii.

"Ne, samo dva. enke se ne raunaju. U stvari, enke se pare meusobno na drugi nain kako bi
stvorile nove enke. One ne pripadaju u potpunosti naoj vrsti, mada ive u simbiozi s nama kroz
itavu nau istoriju."
Luis se tre. Lutkari su se parili poput osa: njihov potomak jeo je telo bespomonog domaina.
Nesus je odbio da razgovara o seksu i bio je u pravu. Sve to je, zaista, bilo runo.
"Bio sam u pravu", nastavi Poslednji. "Bio sam u pravu to sam poslao misiju na Prstenasti svet i
mi emo to sada i dokazati. Pet dana unutra i ne vie od deset na izboini svemirske luke i jo pet da
stignemo do izravnog svemira odakle moemo pobei hiperpogonom. Uopte se ne moramo spustiti
na Prstenasti svet. Halrloprilalar je rekla Nesusu da su brodovi sa Prstenastog sveta nosili olovo,
zbog njegove gustoe, i pretvarali ga u vazduh i vodu za vreme putovanja. Konzervativna vlada ne bi
mogla da se nosi sa razgranjavanjem jedne takve tehnologije. Zato e morati da me vrate na moj
poloaj."
Oseanje potitenosti zbog naglog ukidanja struje nije doputalo Luisu da se nasmeje. Pa ipak, sve
je to bilo veoma smeno i jo smenije jer je od samog poetka to bila njegova vlastita greka.
Sledeeg jutra tuinci su struju u draudu ponovo sveli na polovinu i posle toga ga ostavili potpuno
samog. Ne bi trebalo da osea toliku razliku. Jo je bio zadovoljan pod naponom. Ali godinama je
patio od potitenosti kada bi se mera vremena zaustavio, zato to je znao ta e osetiti kada se struja
vrati. Potitenost koju je sada oseao bila je tea, a nedostajala mu je i preanja sigurnost. Tuinci
su mogli presei struju u svako doba... ali ak i da to ne uine, morae da je se odrekne. O
emu su tuinci razgovarali protekla etiri dana nije imao pojma. Pokuao je da se potpuno
usredsredi na ekstazu pod naponom. Nejasno se priseao da su izvlaili holograme iz raunara. Bila
su to lica domorodaca sa Prstenastog sveta: malenih stvorova prekrivenih zlatastom kosom (i jednog
obrijanog svetenika); neka golema iana skulptura u zamku na nebu (okrnjen nos, elava glava,
tanke usne)? Halrloprilalar (verovatno pripadnik iste rase); Traga, lutalica koji je uzeo Tilu pod
svoju zatitu (gotovo ljudsko bie, ali sa miiima kao u nekog Dinksijanca i bez brade). Bilo je tu
gradova koje je unitilo vreme i lebdeih zgrada koje su pale kada im je prekinut dovod energije.
Bilo je tu holograma koji su prikazivali pribliavanje Laova jednom senkovitom kvadratu i grada
smetenog u dimnom oblaku ice pale sa senkovitog kvadrata.
Sunce je raslo, pretvarajui se od takice u crnu mrlju sa sjajnim obodom unaokolo, ije je
blistavilo priguivao filterski tit Iglinog unutranjeg trupa. Plavi oreol oko sunca se irio.
Luis se u snovima vraao na Prstenasti svet. U velikom lebdeem zatvoru visio je naglavake iz
svog sagorelog letcikla, tridesetak metara iznad vrstog poda posutog kostima ranijih zatoenika.
Nesusov glas odzvanjao mu je u uima, obeavajui spas koji nikada nije stigao.
Kada je bio budan beao je u uobiajene poslove... dok s veeri etvrtog dana nije bolje osmotrio
svoju veeru, a onda je prosuo i naruio preko brojanika hleb sa vie vrsta sireva. Bilo mu je
potrebno etiri dana da shvati da se nalazi van domaaja ARM-a. Ponovo je mogao da jede sir!
ta bi jo moglo biti dobro sem napona? upita se Luis. Sir. Ploe za spavanje. Ljubav
(nepraktino). Divlje obojena koa. Sloboda, sigurnost, samopotovanje. Dobijanje kao suprotnost
gubljenju. Do tanja, gotovo sam zaboravio ovako da razmiljam i sve sam izgubio. Slobodu,
sigurnost, samopotovanje. Malo strpljenja i mogu napraviti prvi korak. ta je jo dobro? Rakija
sipana u kafu. Filmovi.
Pre dvadeset tri godine Govornik-ivotinjama doveo je svemirsku letelicu Laljivo kopile u
blizinu ruba Prstenastog sveta. Sada su Hmii i Poslednji razgledali video-zapise o tom dogaaju.
Vien tako izbliza, Prstenasti svet se preobrazi u prave linije koje su se spajale negde u

beskonanosti. Iz take gde je kockasto iarana, plava, unutranja povrina ponirala u susret gornjem
i donjem rubu obodnog zida izgledalo je da prstenovi sistema za usporavanje svemirske letelice lete
pravo u kameru, stalno iznova, zahvatajui itav spektar od infracrvenog, preko vidljivog i
ultraljubiastog dela, sve do slika iz dubokog radarskog podruja. Ili su promicali usporeno, ogromni
elektromagneti, svi istovetni.
Ali Luis Vu je punih osam asova gledao fantastini ep Prevrtljiva zemlja, ne prestajui pri tom
da pije. Rakija u kafi, zatim rakija sa sodom, pa ista rakija. Gledao je film, nije ulno uestvovao:
igrali su ivi glumci od kojih su samo dvoje posedovali ljudska ula. Bio je dvostruko izdvojen iz
stvarnosti.
U jednom trenutku pokuao je da uvue Hmiija u razgovor o nainu na koji Saberagen koristi
nemogue vizuelne efekte. Ostalo mu je jo dovoljno razuma da smesta odustane. Nije valjalo
razgovarati sa Hmiijem u pijanom stanju. Lutkari imaju skrivene ui, skrivene ui... Prstenasti svet
postade vei.
Dva dana prikazivao se kao tanano izgraviran plavi prsten, uzak, krhkog izgleda, decentriran u
odnosu na svoje sunce, rastui uporedo sa crnim sunevim krugom. Zatim se pojavie krupnije
pojedinosti. Unutranji prsten crnih pravougaonika, senkovitih kvadrata. Obodni zid, jedva hiljadu
milja visok, ali koji je i dalje rastao, zaklanjajui od njihovih pogleda unutranju povrinu
Prstenastog sveta. Do veeri petog dana Topla igla istrage izgubila je dosta na brzini, a obodni zid
predstavljao je sada veliki crni bedem preko zvezda.
Luis nije bio pod naponom. Danas je primorao sebe da ga preskoi; a tada mu je Poslednji rekao
da mu nee poslati nimalo struje dok se bezbedno ne spuste. Luis je samo slegao ramenima. Uskoro,
sada...
"Sunce se rasplamsava", ree Poslednji.
Luis podie pogled. Meteorski tit zaklonio je sunce.
Video je samo solarnu koronu, krug svetlosti kojim je bio optoen crni disk. "Daj nam sliku",
zatrai on.
Zatamnjeno i raireno u pravougaonom 'prozoru', sunce postade jedan ogroman, iarani disk. Ovo
sunce bilo je neznatno manje i hladnije od Sola. Na njemu nije bilo sunevih pega, mrlja, nieg sem
jednog jarkog mesta u sreditu. "Poloaj nam nije dobar", ree Poslednji. "Baklju vidimo odozgo."
"Moda je sunce nedavno postalo nestabilno", odvrati Hmii. "To bi moglo objasniti zbog ega je
Prstenasti svet decentriran."
"Moda. Video-zapisi sa Laljivog kopileta pokazuju, dodue, baklju i prilikom vaeg
pribliavanja Prstenastom svetu, ali tokom veeg dela te godine sunce je mirovalo." Glave
Poslednjeg lebdele su iznad njegove ploe sa instrumentima. "udno. Magnetska ustrojstva..."
Crni disk skliznu iza crne ivice obodnog zida.
"Magnetska ustrojstva te zvezde krajnje su neobina", nastavi Poslednji.
"Vratimo se da jo jednom pogledamo", ponovo zatrai Luis.
"Naa misija ne predvia prikupljanje nasuminih podataka."
"Znai, bez znatielje?"
"Bez znatielje."
Deset hiljada milja ispod njih crni zid izgledao je prav kao linija povuena lenjirom. Tama i
brzina zamaglili su sve pojedinosti. Poslednji je imao teleskopski ekran podeen za infracrvenu
svetlost, ali ni to nije mnogo pomoglo... ili moda jeste? Du dna obodnog zida primeivale su se
senke, trouglovi hladnoe trideset do etrdeset milja visoki, kao da je neto s unutranje strane zida
visokog hiljadu milja odbijalo sunevu svetlost. A onda primetie jednu tamniju, hladniju liniju du

dna, koja se kretala sleva nadesno.

"Da li pristajemo ili samo lebdimo?" upita Hmii utivo.
"Lebdimo, da bismo procenili situaciju."
"Blago pripada tebi. Moe i bez njega, ako ti se prohte."
Poslednji je bio uznemiren. Nogama je vrsto stezao pilotsku klupu. Miii na leima su mu se
grili. Hmii je, meutim, bio oputen; izgledao je zadovoljan sobom. "Nesus je imao jednog kzina za
pilota", ree on. "Bilo je trenutaka kada je potpuno mogao da se prepusti strahu. Ti se ne usuuje.
Moe li Igla automatski da se spusti dok se ti krije u stazisu?"
"A ta ako iskrsne neto nepredvieno? Ne. Nisam sa tim raunao."
"Mora nas sam spustiti. Uini to, Poslednji."
Igla se okrenu pramcem nanie i ubrza.
Bila su im potrebna gotovo dva asa da dostignu brzinu Prstenastog sveta od sedam stotina
sedamdeset milja u sekundi. Do tada, na stotine hiljada milja tamne linije promaklo je pokraj njih.
Poslednji stade da ih sputa - lagano, tako lagano da se Luis upita nee li odustati. Posmatrao ga je
krajnje strpljivo. Nije bio pod naponom; inio je to vlastitom voljom. Nita drugo nije moglo biti
toliko vano.
Ali odakle je Hmii crpeo svoje strpljenje? Da li je moda oseao kako se u njemu budi
novosteena mladost? Ljudsko bie koje se pribliava svom prvom stoleu moglo bi se oseati kao
da je pred njim svekoliko vreme ovog sveta, dovoljno za ispunjenje svih zamisli. Da li bi se i kzin
ponaao na taj nain? Ili... Hmii je bio kolovan diplomata. Moda je bio u stanju da prikrije svoja
oseanja.
Igla je odravala ravnoteu na trupnim potisnicima. Snaga potisnika od nula zarez devet stotina
devedeset dve gravitacije uputila je brod na putanju koja je pratila zakrivljenost Prstenastog sveta;
preputen sam sebi, brod bi se odbacio prema meuzvezdanom prostoru. Luis je posmatrao lutkareve
glave kako se bacakaju i njiu da bi proverile brojanike, brojila i ekrane oko njega. Luis nije bio u
stanju da ih oitava.
Tamna linija pretvorila se u niz prstenova postavljenih na primetnom rastojanju; svaki prsten imao
je u preniku stotinu milja; sve vreme su promicali kraj njih. Za vreme prve ekspedicije jedan stari
video-zapis pokazao im je kako su se brodovi nekad postavljali pedeset milja od obodnog zida i
ekali da ih prstenovi pokupe i ubrzaju od slobodnog pada do rotacione brzine Prstenastog sveta, a
zatim da ih istovare na suprotnom kraju, na izboini svemirske luke.
Sleva i zdesna crni zid spajao se negde u nevidljivoj taki. Sada je bio blizu, tek nekoliko hiljada
milja udaljen. Poslednji je nagnuo Iglu da plovi du linearnog akceleratora. Stotine hiljada milja
prstenova... Ali stanovnicima Prstenastog sveta nedostajali su gravitacioni generatori. Njihovi
brodovi i posada ne bi izdrali velika ubrzanja.
"Prstenovi su neaktivni. ak ne nalazim ni senzore za prispele brodove." Jedna od lutkarevih
glava okrenula se za trenutak da im to kae, a zatim se brzo vrati na posao.
Evo i izboine svemirske luke.
Imala je sedamdeset milja u preniku. Bilo je tu visokih dizalica, divnih zakrivljenih oblika,
okruglih zgrada i niskih, irokih teretnih kamiona. Bilo je i brodova: etiri cilindra sa zaravnjenim
nosevima od kojih su tri bila oteena; vijci na trupovima bili su im slomljeni.
"Nadam se da ima svetla", ree Hmii.
"Jo ne elim da budem primeen."
"Da li uoava bilo kakav znak neijeg prisustva? Zar e nas spustiti bez svetala?"
"Oba puta ne", odvrati Poslednji. Reflektor na pramcu Igle najednom blesnu snanom svetlou:

pomono oruje, razume se.

Brodovi su bili ogromni. Jedna otvorena vazduna komora predstavljala je tek puku crnu esticu.
Hiljade prozora svetlucalo je na cilindrima nalik na zrnca kristalnog eera posutog po kolau. inilo
se, ipak, da je jedan brod netaknut. Drugi su bili na silu otvoreni i u razliitoj meri opustoeni, a
njihova utroba izloena bezvazdunom prostoru i radoznalim tuinskim oima.
"Nita nas ne napada, nita nas ne upozorava", primeti lutkar. "Temperatura zgrada i postrojenja
ista je kao i temperatura same izboine i brodova, sto sedamdeset etiri stepena; apsolutna. Ovo
mesto je ve dugo naputeno."
Dva masivna toroida, bakarne boje, obuhvatala su srednji deo netaknutog broda. Mora da je na
njih otpadala treina mase samog broda ili ak i vie. Luis pokaza na njih. "Generatori sabirnica,
moda. Nekada sam prouavao istoriju svemirskih letova. Basardov usisni mlaznik stvara
elektromagnetsko polje kako bi prikupio meuzvezdani vodonik i sproveo ga u zonu sabijanja radi
fuzije. Beskonana zaliha goriva. Ali potreban je i rezervoar na brodu i raketni motor za veoma sporo
kretanje prilikom sabiranja. Eno tamo." Rezervoari su se videli u dva opljakana broda.
A na sva tri opljakana broda nedostajali su masivni toroidi. To je zbunilo Luisa. Meutim,
Basardove sabirnice obino su koristile magnetne jednopole, koji su mogli da se koriste i u druge
svrhe.
Poslednjeg je muilo neto drugo.
"Rezervoari za olovo? Ali zato jednostavno ne bi njime obloili brod kako bi posluio kao
zatitni omota pre no to se transmutira u gorivo?"
Luis je utao. Nije bilo nikakvog olova.
"Raspoloivost", ree Hmii. "Moda su morali da se bore. Olovo moe da se otopi sa trupa i brod
na taj nain ostaje bez goriva. Spusti nas, Poslednji, i potraiemo odgovore u neoteenom brodu."
Igla je lebdela.
"Lako je strugnuti", nagovesti Hmii. "Otpusti nas sa ispusta i iskljui potisnike. Paemo u
slobodni svemir, ukljuie hiperpogon i pouriti u sigurnost."
Igla se smesti na ispust svemirske luke. "Zauzmi mesto na prenosnom disku", ree Poslednji.
Hmii postupi kako mu je naloeno. On se... nije samo zadovoljno smejuljio ve je i preo od
zadovoljstva dok je nestajao. Luis stupi za njim na disk i nae se na nekom sasvim drugom mestu.

6. "EVO MOG PLANA..."

Prostorija je izgledala poznata. Nikada, dodue, nije video nijednu u dlaku istuu ovoj, ali
nalikovala je na upravljaku platformu u bilo kom malom meuplanetarnom svemirskom brodu. Uvek
bi vam bili potrebni kabinska gravitacija, brodski kompjuter, kontrole potisnika, visinski mlaznici,
detektor mase. Tri kontrolna sedita bila su fotelje s pokretnim naslonom, opremljene bezbedonosnim
mreama, kontrolnim ureajima na doruju, cevima za odvod mokrae, kao i prorezima za hranu i
pie. Jedno sedite bilo je znatno vee od ostala dva i to je bila jedina razlika meu njima. Luis je
osetio da bi vezanih oiju mogao da spusti lender.
Iznad polukruga ekrana i brojanika stajao je irok pojas zakrivljenih prozora. Kroz te prozore
Luis je stao da posmatra kako se jedan deo trupa Igle njie, udaljujui se navie. Henger je stajao
otvoren i izloen svemiru.
Hmii baci pogled na velike ruice i prekidae koji su stajali pred njegovim seditem. "Imamo
oruje", ree on blago.
Jedan ekran zasvetle i na njemu se pojavi jedna lutkareva glava, skraena zbog perspektive, koja
ree: "Siite stepenicama do opreme za vakuum."
Stepenice lendera bile su iroke i niske, nainjene za nain koraanja kzina. Ispod se nalazilo
jedno znatno vee podruje, prostor za ivot, sa vodenim krevetom, ploama za spavanje i kuhinjom
koja je predstavljala duplikat one iz njihove elije. Postojao je jedan autodok dovoljno veliki za
kzina, sa sloenom kontrolnom konzolom. Luis je svojevremeno bio eksperimentalni brodski lekar.
Moda je Poslednji to znao.
Hmii je pronaao opremu za vakuum iza jednih u nizu vrata vazdunih komora. Uao je u neto to
je nalikovalo na sklop providnih balona. Sav je treptao od nestrpljenja. "Luise! Oblai se!"
Luis navue fleksibilni, jednodelni skafander, koji je sasvim prianjao uz telo, zatim stavi na glavu
lem slian zdelastom akvarijumu, a na lea ranac. Posredi je bila standardna oprema; skafander e
proputati znoj, omoguujui telu da bude vlastiti sistem za rashlaivanje. Preko skafandra Luis
navue jedan labavi omota opervaen srebrom. Napolju e biti prilino hladno.
Vazduna komora bila je predviena za troje. Dobro: Luis je mogao da zamisli trenutke kada mu
se nee dopasti da eka napolju dok se vazduna komora preiava za nekog drugog. Ako Poslednji
i nije oekivao neprilike, ipak je bio pripravan na njih. Kada je vakuum zamenio vazduh, Luisova
plua se rairie. On zatee 'pojas', iroku elastinu traku oko pasa koja je trebalo da mu pomogne pri
izdisanju.
Hmii izie iz lendera, pa iz Igle, zakoraivi u no. Luis uze jednu kutiju sa alatom i krenu za njim
laganim hodom.
Oseanje slobode bilo je opojno, opasno. Luis se priseti da je u komunikacionu vezu skafandra
bio ukljuen i Poslednji. Neke stvari je trebalo rei, i to uskoro, ali tako da ih lutkar ne uje.
Razmere su ovde bile pogrene. Napola demontirani brodovi delovali su preveliko. Obzorje je
bilo suvie blizu i suvie otro. Beskrajni crni zid presecao je napola blistavi, polupoznati zvezdani
predeo. Viena kroz vakuum, oblija dalekih objekata ostajala su otra i jasna sve do razdaljine od
mnogo stotina hiljada milja.
Najblii brod Prstenastog sveta, onaj nedirnuti, kao da je bio udaljen pola milje. Ali bie da je do
njega bilo i vie od milje. Prilikom prolog putovanja neprekidno je pogreno procenjivao razmere
stvari, a taj nedostatak nisu ispravile ni minule dvadeset tri godine.
Sav zadihan stigao je podno ogromnog broda, ustanovivi tu da se u jednoj stajnoj nozi nalazi
ugraen lift. Stara mainerija nije dejstvovala, razume se. On stade da se s naporom uspinje.

Hmii je pokuavao da stavi u dejstvo kontrolne ureaje jedne velike vazdune komore. Kada mu
se Luis pridruio, on izvadi iz kutije koju je ovaj nosio jedan hvata. "Bolje da jo nasilno ne
probijamo vrata", ree on. "Ukljuena je struja." On skinu jedan poklopac i stade da barata neto
unutra.
Spoljna vrata se zatvorie. Trenutak potom unutranja vrata se otvorie ka vakuumu i tmini. Hmii
ukljui svoj laserski reflektor.
Luisa naas obuze strah. U brod je verovatno moglo stati dovoljno ljudi da se nastani kakva varo.
Tu se ovek lako mogao izgubiti. "Potrebne su nam pristupne cevi", ree on. "eleo bih da
uspostavim pritisak u brodu. Sa ovim velikim lemom ne moe se ui u pristupnu cev sazdanu prema
ovekovim razmerama."
Skrenue u jedan hodnik koji je pratio zakrivljenost trupa. Postojalo je mnotvo vrata ija je
visina tek neto malo premaila Luisovu glavu. Luis je otvorio nekoliko tih vrata. Bili su to ulazi u
male kabine sa leajevima i rasklopnim stolicama koje su koristili humanoidi njegove visine ili neto
nii.
"Rekao bih da su Halrloprilalarini sunarodnici sazdali ove brodove."
"To nam je poznato", uzvrati Hmii. "Njeni sunarodnici sazdali su i Prstenasti svet."
"Nisu to oni uinili", ree Luis. "Pitam se da li su oni nainili brodove ili su ih samo preuzeli od
nekog drugog."
U njihovim lemovima zau se glas Poslednjeg. "Luise? Halrloprilalar ti je kazala da su njeni
sunarodnici nainili Prstenasti svet. Zar misli da je lagala?"
"Da."
"Zato?"
Lagala je ona i oko drugih stvari. Luis to meutim nije kazao, ve samo ree: "Iz stila. Poznato
nam je da su oni sagradili gradove. Sva ona lebdea zdanja, sve su to stvari koje se prave samo da
biste pokazali svoje bogatstvo i mo. Sea se nebeskog zamka, onog lebdeeg zdanja u kome se
nalazila prostorija sa kartama? Nesus je poneo sa sobom trake."
"Prouio sam ih", ree lutkar.
"Tu je bio i jedan uzdignuti tron, kao i iana skulptura neije glave ije su razmere odgovarale
kakvoj kui! Ako bi bio kadar da sazda Prstenasti svet zar bi mario za jedan triavi nebeski zamak?
Ne verujem. Nikada nisam verovao."
"Hmii?"
"Moramo prihvatiti Luisov sud kada su u pitanju stvari ljudi", uzvrati kzin.
Skrenue desno u jedan zrakast hodnik. Tu se nalazilo jo spavaih kabina. Luis zastade da jednu
podrobnije ispita. Skafander je bio prilino zanimljiv. Stajao je postavljen uz jedan zid poput kakvog
lovakog trofeja: jednodelni, iaran rajsferlusima, potpuno otvoren. U njega se moglo hitro ui u
sluaju da nestane vakuum.
Kzin je nestrpljivo ekao dok je Luis zakopavao skafander, a zatim se odmakao u stranu da vidi
ta e biti.
Pregibni delovi nabubree. Kolena, ramena i laktovi nadue se poput kakvih dinja, a ake postae
sline pregrti oraha. Lice se izboi napred. Ispod vizirne ploe postojali su merai za energiju i
zalihe vazduha.
Kzin zabrunda: "Dakle?"
"Nita, potrebno mi je jo dokaza. Hajdemo dalje."
"Za ta jo dokaza?"
"ini mi se da znam ko je sazdao Prstenasti svet... kao i zato domoroci toliko lie na ljude. Ali

zato su podigli neto to nisu bili u stanju da brane? Stvar nema smisla."
"Pa kad ve razgovaramo o tome..."
"Ne, ne jo. Idemo dalje."
Kod brodske ose ekalo ih je iznenaenje. Tu se sticalo est zrakastih hodnika, a jedna cev sa
stepenicama vodila je gore i dole. Dijagrami su prekrivali etiri odeljka zida, puni natpisa koji su
predstavljali majune, podrobne piktograme.
"Ba zgodno", primeti Luis. "Gotovo kao da su nas imali u vidu."
"Jezici se menjaju", ree kzin. "Ovi ljudi kretali su se relativistikim brzinama; pojedine posade
mogle su biti roene u razmaku od itavog stolea. Sigurno je bila neophodna ovakva pomo. I mi
smo odravali nae carstvo na slian nain pre Ratova sa ljudima. Luise, ne mogu da pronaem
odeljak sa orujem."
"Nije bilo ni oruja kojim bi se uvao kosmodrom. U najmanju ruku nieg oiglednog." Luisov
prst krenu du jednog dijagrama. "Kuhinja, bolnica, prostor za boravak - ovde smo u prostoru za
boravak. Tri kontrolna sedita; prilino netedimino."
"Jedan je za Basardov sabirnik i meuzvezdani prostor. Drugi je za fuzioni pogon i manevrisanje u
ispunjenom sistemu, kao i za kontrolu oruja, ako ga uopte ima. Trei je za sistem za odravanje
ivota: ovaj koji pokazuje kako vetar duva kroz jedan hodnik."
"Uz transmutaciju", oglasi se Poslednji, "mogli su da koriste potpuni konverzioni pogon."
"Oh, ne nuno. Eksplozija tako monog zraenja ostavila bi za sobom pravu pusto u jednom
nastanjenom sistemu", ree Luis. "Ha! Evo naih pristupnih cevi koje vode do... sabirnih generatora
fuzionog motora, sistema za dovod goriva. Ali najpre idemo do kontrolnih ureaja za odravanje
ivota. Dva nivoa vie i u ovom pravcu."
Kontrolna prostorija bila je mala: jedna postavljena klupa koja je gledala prema tri zida
prekrivena brojanicima i prekidaima. Dodir na jednu taku u dovratniku prouzrokovao je da se
zidovi obliju uto-belim sjajem, a istovremeno zasijae i merni instrumenti. Razume se, bilo ih je
nemogue oitavati. Piktogrami su razdvajali kontrolne ureaje u odeljke koji su upravljali zabavom,
okretanjem, vodom, kanalizacionim sistemom, hranom, vazduhom.
Luis poe da okree prekidae. Oni koji su se najee nalazili u upotrebi trebalo je da budu
veliki i lako dostupni. Zastao je kada je zauo piskutavi zvuk.
Kazaljka na merau pritiska kod njegove brade poe postepeno da se penje.
Postojao je nizak pritisak pri etrdeset odsto kiseonika. Vlanost je takoe bila niska, ali prisutna.
Nisu se mogle otkriti nikakve tetne supstance.
Hmii je raskopao skafander i stao da ga skida. Luis podie lem, skide ranac i svue skafander,
sve to u iznenaujue urnom nizu pokreta. Vazduh je bio suv i pomalo ustajao.
Hmii ree: "Mislim da moemo da ponemo sa pristupnom cevi do dovoda za gorivo. Da ja
poem napred?"
"Odlino." Luis razabra u vlastitom glasu napetost i nestrpljenje koje je pokuao da potisne. Uz
malo sree, to je moglo promai Poslednjem. Ubrzo, sada. On krenu za kzinovim narandastim
leima.
Izili su kroz vrata, krenuli zavojitim hodnikom, pa se uputili ka brodskoj osi i konano niz
merdevine, kada jedna velika krznata aka uhvati Luisa za nadlakticu i povue ga u neki boni hodnik.
"Moramo da razgovaramo", zabrunda kzin.
"Bilo je krajnje vreme! Ako sad moe da nas uje, onda nam nema druge do da dignemo ruke od
svega. Sluaj..."
"Poslednji nas nee uti. Luise, moramo da zaposednemo Toplu iglu istrage. Jesi li razmiljao o

tome?"
"Jesam. Neizvodljivo je. Ti si ve pokuao, ali i da si uspeo ta bi mogao da uini? Ne ume da
upravlja Iglom. Video si kontrolne ureaje."
"Mogu da primoram Poslednjeg da upravlja."
Luis odmahnu glavom. "ak i kada bi uspeo da odrava nadzor nad njim dve godine, mislim da bi
otkazao sistem za odravanje ivota, koji bi bio preoptereen u nastojanju da nam obojici toliko
vremena prua okrilje. Sve je to deo njegovog plana."
"Ti bi se, znai, predao."
Luis uzdahnu. "U redu, razmotrimo stvar podrobnije. Mogli bismo Poslednjem da ponudimo
uverljivi mito ili da mu uverljivo zapretimo, a moemo i da ga ubijemo ako smatramo da posle
moemo sami da upravljamo Iglom."
"Tako je."
"Ne moemo, meutim, da ga podmitimo nikakvom udesnom napravom za transmutaciju zato to
takva ne postoji."
"Pribojavao sam se da e ti se to omai pred njim."
"Nikako nije moglo. Kada bi jednom saznao da mu nismo potrebni, sa nama bi bilo gotovo. A
nemamo nikakav drugi mito." Luis za trenutak zastade, a onda nastavi: "Ne moemo dospeti do
upravljake palube. Moda postoje prenosni diskovi kojima bismo mogli tamo stii, skriveni su
negde na Igli, ali gde se oni nalaze i kako da navedemo Poslednjeg da ih stavi u dejstvo? Ne moemo
ga ni napasti. Projektili ne mogu da probiju trup Optih Proizvoda. Trup je opremljen bakljastim
titnikom, a verovatno ima jo takvih titnika izmeu nae elije i upravljake palube. Jednom lutkaru
ne bi promaklo tako neto. Ne moemo, dakle, ispaliti laser prema njemu zato to bi se zidovi istog
asa pretvorili u ogledalo i odrazili snop natrag, ka nama. ta nam jo preostaje? Sonici? On
jednostavno moe da iskljui mikrofon. Jesam li neto izostavio?"
"Antimateriju. Ali ne mora me podseati da je nemamo."
"Prema tome, ne moemo da mu pretimo, ne moemo da ga napadnemo, pa ak ne moemo ni da se
domognemo upravljake palube."
Kzin zamiljeno zahvati kandama okovratnik.
"Neto mi je palo na pamet", ree Luis. "Moda se Igla uopte ne moe vratiti u poznati svemir."
"Ne shvatam ta ima na umu."
"Znamo previe. Predstavljamo rav publicitet za lutkare. Sva je prilika da Poslednji nije
planirao da nas vrati natrag. A i zato bi sam tamo poao? Mesto gde eli da stigne jeste Flota
svetova, od koje nas sada deli dvadeset ili trideset svetlosnih godina u suprotnom smeru. ak i kada
bismo umeli da upravljamo Iglom, sistem za odravanje ivota verovatno ne bi bio dovoljan da
stignemo do poznatog svemira."
"Da ukrademo onda jedan brod Prstenastog sveta? Ovaj?"
Luis odmahnu glavom. "Moemo da ga pregledamo. ak i ako je u dobrom stanju, verovatno ne
bismo umeli da upravljamo njime. Halrloprilalarini sunarodnici imali su posade od po hiljadu
lanova i ako je suditi prema onome to je rekla, nikada se nisu zapuivali tako daleko... premda
inenjeri Prstenastog sveta verovatno jesu."
Kzin je stajao neobino nepomian, kao da se bojao da oslobodi energiju koja se bila nagomilala
u njemu. Luis tog asa poe da shvata koliko je Hmii ljut. "Savetuje li mi to, znai, da se predam?
Zar nam nema ba nikakvog uzmaka?"
Luis je esto razmiljao o tome dok je bio pod naponom. Pokuao je sada da se priseti optimizma
koji ga je onda ispunjavao, ali od njega nije ostalo ni traga. "Sada smo ovde. Preduzeemo

istraivanje ispusta svemirske luke. Kada tu ne budemo nali nita, krenuemo u istraivanje samog
Prstenastog sveta. Opremljeni smo za to. Neemo dopustiti da Poslednji odustane sve dok ne
pronaemo reenje svog problema. Ma ta ono bilo."
"Jedino si ti kriv za ovu situaciju."
"Znam. Zato ona i jeste toliko smena."
"Pa smej se, onda."
"Daj mi moj draud i smejau se."
"Tvoje budalaste spekulacije uinile su nas robovima jednog ludog deraa korenja. Mora li se
uvek praviti pametniji no to jesi?"
Luis sede oslonivi se leima o zid koji se uto sjajio. "Izgledalo je tako razlono. Tanj, bilo je
razlono. Pazi: lutkari su izuavali Prstenasti svet godinama pre no to smo mi stupili na scenu. Oni
znaju sve o njegovom okretanju, veliini i masi, koja je neto malo vea od mase Jupitera. A u celom
sistemu nema nieg drugog. Sve planete, meseci, asteroidi, sve je nestalo. Izgledalo je tako
oigledno: inenjeri Prstenastog sveta uzeli su jednu planetu slinu Jupiteru i od nje sainili gradivni
materijal, a zatim su uzeli i preostali planetni otpad, pa su od svega toga nainili Prstenasti svet.
Masa, recimo, Solovog sistema bila bi priblino dovoljna."
"Bilo je to samo nagaanje."
"Obojicu sam vas uverio. Ne zaboravi to. A gasne dinovske planete", nastavi Luis uporno,
"poglavito se sastoje od vodonika. Inenjeri Prstenastog sveta morali su da pretvore vodonik u podni
materijal Prstenastog sveta - ma ta on predstavljao; a razlikuje se od svega to smo mi ikada
napravili. Trebalo je da transmutuju materijal stopom koja bi nadmaila ak i supernovu. Sluaj,
Hmii, ja sam video Prstenasti svet. Bio sam pripravan u sve da poverujem."
"Ba kao i Nesus." Kzin frknu smetnuvi s uma da je i on sam u to poverovao. "A Nesus je pitao
Halrloprilalar o transmutaciji. Ona je smatrala da je na dvoglavi sadrug ljupko lakoveran. Ispriala
mu je priu o zvezdanim brodovima Prstenastog sveta koji su prevozili olovo za transmutaciju u
gorivo. Olovo! Zato ne gvoe? Gvoe bi zapremalo vie prostora ali bi mu strukturalna snaga bila
vea."
Luis se nasmeja. "Nije joj to palo na pamet."
"Da li si joj ikada kazao da je transmutacija bila tvoja hipoteza?"
"Ma ta ti pada na pamet. Umrla bi od smeha. A bilo je prekasno da kaem Nesusu. Nesus je tada
ve bio u autodoku sa jednom glavom manje."
"Urrr."
Luis protrlja ramena koja su ga bolela. "Jedan od nas je to trebalo da zna. Kazao sam ti da sam se
malo pozabavio matematikom pri povratku. Da li zna koliko je energije potrebno da se masa
Prstenastog sveta ubrza do sedam stotina sedamdeset milja u sekundi?"
"Zato pita?"
"Mnogo je potrebno. Hiljadama puta vie nego to iznosi godinji energetski odliv ovakvog sunca.
Odakle inenjerima Prstenastog sveta tolika energija? Ono to su morali da urade bilo je da razgrade
dvanaest Jupitera ili jednu superjovijansku planetu sa dvanaest puta veom masom od Jupiterove. A
sve se one poglavito sastoje od vodonika, ne zaboravi. Morali bi da upotrebe jedan deo vodonika za
fuziju kojom bi se dobila energija za izvoenje projekta, dok bi se pretean deo uskladitio u
magnetske boce. Poto su napravili Prstenasti svet od vrstog materijala, trebalo je da opskrbe
gorivom fuzione rakete kako bi celo ustrojstvo poelo da se okree."
"Posle bitke svi su generali pametni." Hmii stade da koraa napred-nazad hodnikom, na stranjim
nogama poput oveka zadubljenog u misli. "I tako, mi smo robovi jednog ludog tuina koji traga za

maginom mainom to nikada nije postojala. ta se nada da e se dogoditi u godini to nam je

preostala?"
Bilo je teko biti optimista bez napona. "Vriemo istraivanja. Bilo transmutacije ili ne, mora da
postoji neto vredno na Prstenastom svetu. Moda emo to pronai. Moda ovde ve postoji neki
brod Ujedinjenih Nacija. Moda emo otkriti posadu nekog broda Prstenastog sveta staru hiljadu
godina. Moda e Poslednji postati usamljen i dozvolie da mu se pridruimo na upravljakoj
palubi."
Kzin je nemirno koraao ibajui repom napred-nazad. "Mogu li da ti verujem? Poslednji
kontrolie dotok struje u tvoj mozak."
"Odvii u se od toga."
Kzin frknu.
"Finejgelovih mu gnojnih testisa! Hmii, meni je dva i etvrt stolea. Bio sam sve. Bio sam glavni
kuvar. Pomogao sam u izgradnji i odravanju grada-toka iznad Zore. Nastanio sam se na Domu neko
vreme i tu iveo kao kolonista. Sada sam strujoman. Nita ne traje veno. Ne moe initi nita dve
stotine godina. Brak, karijera, hobi - sve to traje najvie dvadeset godina, pri emu se kroz jednu fazu
moe proi i vie puta. Bavio sam se eksperimentalnom medicinom. Napisao sam obimno
dokumentarno delo o trinokoj kulturi koje je dobilo..."
"Zavisnost od struje neposredno se odnosi na mozak. To je neto drugo, Luise."
"Da. Da, to je neto drugo." Luis je oseao potitenost kao zid od crnog elea koji se izvija ka
njemu, pritiskajui ga na tle. "Sve je crno ili sve je belo. Napon je ukljuen ili nije. Nema
raznovrsnosti. Sit sam toga. Bio sam sit toga jo pre no to je Poslednji preuzeo kontrolu nad mojim
dotokom struje."
"Ali nisi se odrekao drauda."
"eleo sam da Poslednji poveruje kako ne mogu."
"A sad eli da ja poverujem kako moe?"
"Aha."
"ta emo sa Poslednjim? Nikada nisam uo za nekog lutkara koji se tako neobino ponaa."
"Znam. To me je i navelo da se zapitam da li su svi ludi trgovci Nesusovog pola. Da li su... nazovi
mujaci koji nose spermu... preovlaujui."
"Ne mora da bude tako. Ona vrsta ludila koja je uputila jednog lutkara na Zemlju zato to nije
mogao izii na kraj sa ostalim lutkarima nije ista sa ludilom koje je stvorilo Josipa Staljina. ta eli
od mene, Hmii? Ne znam kako e postupiti. Ako priznamo da ima iole pameti onda bi trebalo da
koristi trgovake tehnike Optih Proizvoda. To je jedini nain na koji ume da opti sa nama."
Ustajali vazduh delovao je hladno i metalno. U ovom brodu ima premnogo metala, pomisli Luis.
Neobino je to Halrloprilalarini sunarodnici nisu koristili savrenije materijale. Pravljenje
Basardovih sabirnika nije bio zadatak za primitivne rase.
Vazduh je imao neobian miris, a i uto-beli sjaj u zidovima, zatamnjivao se i pojaavao u
nepravilnim razmacima. Bolje da se to pre vrate u skafandre.
Hmii ree: "Tu je lender. On moe da poslui kao svemirska letelica."
"ta je za tebe svemirska letelica? Mora da bude kadra za prevaljivanje meuplanetarnih
razdaljina. To je neophodno za putovanje oko Prstenastog sveta. Teko, meutim, da njime moemo
stii do neke druge zvezde."
"Mislio sam da se njime zaletimo u Iglu. Ako nam ve nema uzmaka, bar da se osvetimo."
"To bi ba bilo zgodno posmatrati: kako se ti zalee u trup Optih Proizvoda."
Kzin se nadnese nad njega. "Ne zbijaj ale, Luise. ta da radim na Prstenastom svetu bez parnjaka,

bez zemlje, bez imena i sa jo punom godinom pred sobom?"

"Nastojaemo da iskoristimo to vreme. Da moda smislimo neki izlaz. A u meuvremenu..." Luis
ustade, "... zvanino, mi jo tragamo za maginom transmutacionom mainom. Pretvarajmo se bar da
to inimo."

7. ODLUKA
Luis se probudio veoma gladan. Okrenuo je brojanik, poruivi sufle od edar-sira, irsku kafu,
crvene pomorande i uspeo sve to da potamani.
Hmii je spavao u sklupanom poloaju koji ga je najbolje titio. Izgledao je nekako drugaije.
Uredniji - da, uredniji, jer su oiljci ispod krzna nestali, a novo krzno ve je stalo da se pomalja.
Bio je zauujue izdrljiv. Pretraili su svaki od etiri broda Prstenastog sveta, a zatim su preli
u jedno dugako, usko zdanje na samom rubu beskonanosti, za koje se ispostavilo da je upravljako
sredite za sisteme ubrzanja svemirskih letelica. Luis se na kraju kretao kao kroz maglu od
iscrpljenosti. Znao je da bi trebalo da istrai Iglu kako bi otkrio pojedinosti njenog sklopa, slaba
mesta, puteve koji vode na upravljaku palubu. Umesto toga posmatrao je Hmiija s mrnjom. Kzin se
nijednom nije zaustavio da se odmori.
Odnekud se pojavi Poslednji. Stigao je otpozadi ili iz zeleno obojenog privatnog odeljka. Griva
mu je bila oeljana i natapirana, ukraena kristalima koji su prolazili kroz sve boje spektra dok se
kretao. Luisu ovo zagolica znatielju. Lutkar je bio neuredan dok je sam upravljao Iglom. Da li se
sada doterao samo zato da bi elegancijom ostavio utisak na svoje tuinske zatvorenike?
"Luise, eli li draud?" upita on.
Luis ga je, razume se, eleo, ali... "Ne jo."
"Spavao si jedanaest sati."
"Moda se privikavam na vreme Prstenastog sveta. Jesi li neto uradio?"
"Napravio sam laserske spektograme trupova brodova. Uglavnom su posredi legure gvoa.
Izvrio sam dubinsko radarsko osmatranje svakog od etiri broda iz po dva ugla; takoe, premestio
sam Iglu dok ste spavali. Postoje jo dva ispusta svemirskih luka na po sto dvadeset stepeni oko
Prstenastog sveta. Utvrdio sam poloaje jo jedanaest brodova, prema njihovom sastavu. Sa ove
udaljenosti, meutim, nisam mogao da ustanovim pojedinosti."
Hmii se probudi, protegnu i pridrui Luisu kod providnog zida. "to vie saznajemo, to vie novih
pitanja iskrsava", ree on. "Jedan brod je ostavljen nedirnut, tri su oerupana. Zato?"
"Moda je Halrloprilalar mogla to da nam kae", uzvrati Poslednji. "No, pozabavimo se jedinim
bitnim pitanjem u ovom asu. Gde je ureaj za transmutaciju?"
"Ovde nemamo nikakvih instrumenata. Prebaci nas u lender, Poslednji. Koristiemo ekrane na
upravljakoj palubi." Osam ekrana sjajilo je oko potkoviaste zakrivljenosti ploe sa ureajima na
lenderu. Hmii i Luis stadoe da prouavaju utvarne sklopove brodova sa Basardovim sabirnicima,
koje su sazdali raunari na osnovu dubinskog radarskog osmatranja.
"Izgleda mi", ree Luis, "kao da je samo jedna grupa obavila sve pljake. Trebalo je da se
pozabave sa samo tri broda i prvo su uzeli ono to im je bilo najpotrebnije. Nastavili su sa radom sve
dok ih neto nije prekinulo. Moda im je ponestalo vazduha ili neeg drugog. etvrti brod prispeo je
kasnije. Hmmm... Ali zbog ega etvrta posada nije opljakala vlastiti brod?"
"Sve je to sporedno. Traimo samo transmuter. Gde li je?"
"Nismo mogli da ga razaberemo", uzvrati Hmii.
Luis je nastavio da prouava utvarne sklopove etiri broda dobijene dubinskim radarskim
osmatranjem. "Budimo metodini. ta - nije sistem za transmutaciju?" Sledio je svetleim
pokazivaem linije na slici jedinog nedirnutog broda. "Evo, ova dva toroida koji obmotavaju trup
jamano su generatori sabirnog polja. Rezervoari sa gorivom su ovde. Pristupne cevi su ovde, ovde, i
ovde..." Kako je na koji deo broda pokazao, tako je Poslednji sa ekrana uklanjao te segmente.
"Fuzioni reakcioni motor, itav ovaj odseak. Motori stajnih nogu. Ukloni i noge. Visinske mlaznice

su ovde, ovde i ovde; sve se napaja preko ovih cevi, kroz koje protie plazma iz jednog malog
fuzionog generatora, evo ovde. Baterija. Ova stvar sa ralicom, koja viri iz sredine trupa... kako ju je
ono Pril nazivala?"
"iltang broun", frknu Hmii. "Ona nakratko omekava podni materijal Prstenastog sveta, radi
probijanja. Upotrebljavali su je umesto vazdunih komora."
"Tano." Luis nastavi poletno i sa pritajenom razdraganou. "Pa, arobni transmuter verovatno ne
bi uvali u kabinama, ali ... Spavae prostorije su ovde, kontrolne ovde, ovde i ovde, kuhinja..."
"Da nije to?"
"Ne, pomislili smo ve na to. Posredi je samo automatizovana hemijska laboratorija."
"Nastavi."
"Vrtno podruje je ovde. Organski otpaci slue kao gorivo. Vazdune komore..."
Kada je Luis konano zavrio, na ekranu vie nije bilo ni traga od broda. Poslednji ga strpljivo
vrati nazad. "Da li smo neto prevideli? ak i da je transmuter bio skinut i uklonjen, morao bi se
videti prostor predvien za njega."
Ovo je postajalo zabavno. "Hej, ako su zaista drali gorivo spolja... olovo, obavijeno oko trupa...
onda ovo zapravo nije rezervoar vodonika na brodu, je li tako? Moda su uvali magini transmuter
tu unutra. Bila mu je potrebna dobra obloga ili dobra izolacija... odnosno hlaenje tenim
vodonikom."
Hmii postavi pitanje pre no to je to Poslednjem polo za rukom: "Kako bi ga uklonili?"
"Moda uz pomo iltang brouna sa nekog drugog broda. Da li su svi rezervoari za gorivo bili
prazni?" On se zagleda u obrise drugih brodova. "Tako je. Dobro, na kraju emo pronai transmutere
na Prstenastom svetu... Ali oni nee raditi. Poast je i njih zahvatila."
"Halrloprilalarina pria o bakteriji koja jede superprovodnike nalazi se u naim zapisima", ree
Poslednji.
"Pa, ona ba nije mogla mnogo da nam kae", ree Luis. "Njen brod otiao je na dugo krstarenje.
Kada se vratio, civilizacije Prstenastog sveta vie nije bilo. Stalo je sve to je koristilo
superprovodnike." Zapitao se koliko je mogao da veruje u Prilinu priu o Padu gradova. Ali neto je
zaista unitilo vladajuu civilizaciju Prstenastog sveta. "Superprovodnu icu i predivo nai ete u
spremitu na lenderu. To nije isti superprovodnik kao onaj koji se koristio na Prstenastom svetu.
Bakterije ga nee dirati. Mislio sam da e nam moda biti potreban za razmenu."
Luisovo lice ostalo je neodgonetljivo, iako je Poslednji upravo izjavio neto to ga je zbunilo.
Kako su lutkari mogli toliko znati o mutantnoj poasti koja je unitila maine Prstenastog sveta?
Najednom, Luis vie uopte nije sumnjao u postojanje bakterija.
Hmii, meutim, nije shvatio stvar. "elimo da saznamo ta su lopovi koristili kao prevozno
sredstvo. Ali je transportni sistem na obodnom zidu otkazao, onda se nai transmuteri moda nalaze
tik sa druge strane obodnog zida, ostavljeni tamo jer su prestali da rade."
Luis klimnu. "Ako to nije sluaj, pred nama e se nai povelika oblast koju valja istraiti. Mislim
da bi trebalo da potraimo sredite za popravke."
"Luise?"
"Mora negde da postoji sredite za kontrolu i odravanje. Prstenasti svet ne bi mogao veno da
radi bez ikakve pomoi. Neophodna je meteorska odbrana, popravka oteenja koja nanesu meteori,
visinski mlaznici... ekologija moe da poaavi - sve to treba nadgledavati. Razume se, sredite za
popravke moe se nalaziti bilo gde. Ali moralo bi biti veliko. Njegovo pronalaenje ne bi, stoga,
trebalo da nam zada mnogo muka. Verovatno emo se uveriti da je naputeno; jer, da je postojao iko
ko je o svemu morao voditi rauna, taj zacelo ne bi dozvolio da se Prstenasti svet decentrira."

"Razmiljao si o tome", primeti Poslednji.

"Kada smo prvi put doli ovamo, nismo najmudrije postupali. Doli smo da istraujemo, sea li
se? Nekakvo lasersko oruje skinulo nas je sa neba i mi smo ostatak vremena proveli trudei se samo
da spasemo golu kou. Pokrili smo moda tek petinu irine Prstenastog sveta, i gotovo nita nismo
doznali. Trebalo je da tragamo za sreditem za popravke. Tamo se verovatno nalaze prava udesa."
"Nisam oekivao toliko priljenosti kod jednog strujomana."
"Krenuemo oprezno." Oprezno prema ljudskim merilima, ree Luis u sebi; ne i prema lutkarskim.
"Hmii je u pravu: maine su mogle biti odbaene im se prolo kroz obodni zid, poto su ih napale
bakterije."
"Ne bi trebalo da pokuavamo da proemo lenderom kroz obodni zid", uzvrati Hmii. "Nemam
poverenja u te tuinske maine stare hiljade godina. Moramo prei preko njega."
"A kako e izbei meteorsku zatitu?" upita Poslednji.
"Moramo pokuati da je nadmudrimo. Luise, da li jo veruje da je ono to nas je zasulo vatrom
bilo puko automatsko oruje za odbranu od meteora?"
"Nekad sam tako mislio. Sve se tako brzo dogodilo." Padali smo ka suncu, svi pomalo
razdraljivi, zaplaeni stvarnou Prstenastog sveta. Svi osim Tile, razume se. Potom, trenutni blesak
ljubiasto-belog; a onda se Laov naao optoen blistavim ljubiastim gasom. Tila je pogledala kroz
trup. "Krilo je nestalo", kazala je.
"Vatre nije bilo sve dok se nismo nali na putanji sudara sa povrinom Prstenastog sveta. Mora
biti da oruje deluje automatski. Kazao sam vam zbog ega smatram da u sreditu za popravke nema
nikoga."
"Dakle, nema nikoga ko bi namerno pucao na nas. Dobro, Luise. Automatsko oruje ne bi bilo
podeeno da puca na obodni transportni sistem, zar ne?"
"Hmii, mi ne znamo ko je sagradio obodni transportni sistem. Moda to nisu bili inenjeri
Prstenastog sveta; moda ga je kasnije pridodao Prilin narod..."
"I jeste", ree Poslednji.
lanovi lutkareve posade okrenue se ka njegovom liku na ekranu.
"Zar vam nisam rekao da sam izvesno vreme proveo za teleskopom? Saznao sam da je obodni
transportni sistem samo delimino zavren. Protee se du etrdeset procenata ovog obodnog zida i
ne obuhvata deo na kome se sada nalazimo. Na levoj strani obodnog zida zavreno je samo petnaest
odsto sistema. Inenjeri Prstenastog sveta ne bi ostavili tako neznatan podsistem napola izgraen, zar
ne? Za njihovo prebacivanje moda je sluila ona ista svemirska letelica kojom su nadgledali
izgradnju."
"Prilin narod doao je kasnije", ree Luis. "Moda mnogo kasnije. Moda je obodni transportni
sistem postao suvie skup. Moda nikada nisu stvarno pokorili itav Prstenasti svet... Ali zbog ega
su onda gradili svemirske brodove? Oh, tanja mu, moda nikada neemo saznati. Kuda nas sve ovo
vodi?"
"Vodi nas ka zakljuku da je neophodno da nekako izigramo meteorsku odbranu", ree Hmii.
"Tako je. Bio si u pravu. Ako je meteorska zatita trebalo da puca na obodni zid, niko tamo nita
ne bi gradio." Luis se premiljao jo nekoliko trenutaka. Bilo je pukotina u njegovim
pretpostavkama... ali alternativa je bila da prou kroz zid pomou jednog drevnog iltang brouna
nepoznate pouzdanosti. "U redu. Letimo iznad obodnog zida."
"Predlae da se izloimo silnom riziku", ree lutkar. "Pripremio sam se to sam bolje mogao, ali
bio sam primoran da koristim ljudsku tehnologiju. Pretpostavimo da lender otkae? Oklevam da
stavim na kocku bilo ta od onoga ime raspolaem. Postoji mogunost da se nasukate. A Prstenasti

svet osuen je na propast."

"Nisam to zaboravio", ree Luis.
"Kao prvo, moramo pretraiti sve ispuste svemirskih luka. Ima jo jedanaest brodova na ovom
zidu i ne znam koliko jo na levoj strani oboda..."
I protekle bi nedelje pre no to bi se Poslednji uverio da na tim brodovima nema nikakvog sistema
za transmutaciju. Oh, pa...
"Trebalo bi da krenemo", ree Hmii. "Tajna nam je moda nadohvat ruke!"
"Imamo goriva i zaliha. Moemo dopustiti sebi da ekamo."
Hmii isprui ruku i podesi kontrole. Mora da je do u tanine isplanirao te kretnje; jamano je
podrobno prouio lender dok je Luis bio ophrvan umorom. Mala, kupasta letelica podie se jednu
stopu od poda, okrenu se za devedeset stepeni i mlaz fuzionog motora ispuni pristajnu komoru belim
plamenom.
"Ponaate se budalasto", prekori ih vodenasti kontraalt Poslednjeg. "Mogu vam iskljuiti pogon."
Prizemljiva glatko skliznu kroz zakrivljeni pristajni otvor i stade da se die silovitim ubrzanjem
od etiri gravitacije. Kada Poslednji bude prestao da govori, pad e im ve doi glave. Luis stade da
preklinje sebe to nije ovo predvideo. Hmiijova krv kljuala je mladalakim poletom. Polovina kzina
nikada ne odraste - ve umire u borbama...
A Luis Vu, suvie zaokupljen sobom i svojom potitenou zbog liavanja uivanja u struji,
dozvolio je da mu promakne ta okolnost...
"Da li si moda odluio da sam krene u istraivanje, Poslednji?" upita on hladno.
Lutkareve glave neodluno su podrhtavale iznad kontrolne ploe.
"Nisi? Onda emo to mi uraditi na na nain. Veoma ti hvala." Luis se okrenu prema Hmiiju i
ree: "Pokuaj da se spusti na obodni zid." Istog asa opazio je kzinovo udno, ukrueno dranje,
prazan pogled i izvuene kande. Bes? Da li bi kzin stvarno pokuao da probode Toplu iglu istrage?
Kzin zaurla na Junakovom jeziku.
Lutkar odvrati kzinskim glasom, a onda se predomisli i ponovi na meunarodnom. "Dve fuzione
rakete, jedna pozadi i jedna ispod. Nema potisnika. Nikada ne sme paliti fuzione motore na tlu, sem
u odbrani. Moe se podii pomou odbojnika, koji se otiskuju o podni materijal Prstenastog sveta.
Moe leteti kao da koristi generator za negativnu gravitaciju, ali odbojnici su jednostavniji, a i
lake se popravljaju i odravaju. Nemoj ih sada upotrebiti. Otisnue se o odbojni zid i odbaciti te u
svemir."
To je objanjavalo Hmiijevu oiglednu paniku. Imao je potekoa u upravljanju lenderom. Nimalo
ohrabrujue. Ali ispust svemirske luke nalazio se daleko ispod, a obeshrabrujueg ljuljanja pri
poletanju gotovo da vie nije bilo. Ispod njega je dejstvovao postojani pogon od etiri gravitacije...
koji iznenada nestade. Luis samo uzviknu 'uf', i lender zapoe slobodni pad.
"Ne smemo se mnogo izdii iznad obodnog zida. Pretrai pretince, Luise. Vidi ime raspolaemo."
"Upozorie me pre nego to to ponovo uini?"
"Hou."
Luis se oslobodi zatitne mree i otplovi niz stepenini odvod.
Oko sredinje kabine lendera nalazili su se pretinci, a bila je tu i jedna vazduna komora. Luis
stade da otvara pretince. Najvei pretinac sadrao je otprilike jednu kvadratnu milju tananog,
svilastog, crnog materijala i na stotine milja crne niti na dvadesetmiljnim kalemima. U jednom
drugom pretincu nalazili su se preureeni pojasevi za letenje, sa odbojnicima preko ramena i malim
potisnikom. Bila su dva mala i jedan veliki. Jedan za Halrloprilalar, razume se. Luis pronae jo
laserske reflektore i rune sonine oamuivae, kao i jedan teak dvoruni dezintegrator. Takoe je

otkrio tri kutije veliine Hmiijeve pesnice, sa hvataljkom za koulju, mikrofonom i slualicama (dve
male i jedna velika) u istom odeljku. To bi trebalo da su prevodioci, sa ugraenim kompaktnim
raunarima. Da su bili povezani sa glavnim raunarom na brodu bili bi manje glomazni.
Postojale su velike pravougaone odbojne ploe - za tegljenje tereta kroz vazduh. Bilo je tu i
kalemova Sinklerovog molekularskog lanca, slinog veoma tankom, veoma jakom koncu, malenih
svetlosti. Zatitnih oklopa. "Na sve je mislio", Luis promrmlja.
"Hvala." Poslednji progovori sa ekrana koji Luis nije primetio. "Imao sam na raspolaganju mnogo
godina da se pripremim."
Luisa je poelo da umara to to se na svakom koraku spoticao o Poslednjeg. udno: odozdo sa
upravljake palube mogao je da razabere zvuke kao da se make bore. Poslednji mora da je vodio
dva razgovora odjednom, upuujui Hmiija u upravljanje lenderom. uo je izraz koji je oznaio
'visinske mlaznike'...
Hmiijev glas zaurla, ne sluei se mikrofonom: "Luise, vrati se na mesto!"
Luis skliznu uz stepenite. Tek to se naao na svom seditu, Hmii ukljui fuzione motore. Lender
uspori i ostade da lebdi na samoj ivici obodnog zida.
Vrh obodnog zida izgledao je dovoljno irok da se tu smesti prizemljiva, ali nije bio mnogo iri
od njega. Kako li je samo meteorska odbrana Prstenastog sveta primala sve ovo?
Nalazili su se unutar luka Prstenastog sveta, padajui prema unutranjem prstenu senkovitih
kvadrata, kada ljubiasta svetlost obli svemirsku letelicu Laljivo kopile. Trup Laova istog asa se
ogradio mehurom ne-vremena. Kada je vreme ponovo poteklo, trup i njegovi putnici ostali su
neozleeni. Ali Laovljevo delta krilo, sa potisnicima, fuzionim motorima i blokovima sa osetljivim
instrumentima, pretvorili su se u jonizovanu paru. A trup je stao da pada prema Prstenastom svetu.
Kasnije, izloili su pretpostavku da ljubiasti laser u stvari nije nita drugo do automatska
odbrana od meteora. Takoe je pala pretpostavka da je moda smeten na senkovitim kvadratima.
No, sve je to bilo samo puko nagaanje; nisu uspeli nita da saznaju o oruju Prstenastog sveta.
Obodni transportni sistem predstavljao je kasniji dodatak. Inenjeri Prstenastog sveta verovatno
nisu mislili na njega kada su programirali meteorsku odbranu. Ali Luis je video stare video-zapise
koji su ga prikazivali dok radi, u zgradi koju je napustila Halrloprilalarina vrsta. Dejstvovao je;
meteorska odbrana nije pucala na prstenove linearnog akceleratora ili na brodove koje bi oni
prihvatili. Luis vrsto stee doruja stolice, ekajui da se pojavi ljubiasti plamen dok je Hmii
sputao lender na obodni zid.
Ali nita se nije dogodilo.

8. PRSTENASTI SVET
Sa visine od hiljadu milja iznad Zemlje - sa, recimo, jedne svemirske stanice u dvoasovnoj orbiti
- Zemlja je velika lopta. Ispod se okreu kraljevstva sveta. Pojedinosti nestaju oko zakrivljenosti
obzorja; druga skrivena oblija ulaze u vidokrug. Nou, sjajni gradovi ocrtavaju kontinente.
Ali sa visine od hiljadu milja iznad Prstenastog sveta, svet je ravan, a kraljevstva su stoga
vidljiva sva odjednom.
Obodni zid bio je od istog materijala kao i pod Prstenastog sveta. Luis je koraao po njemu na
mestima gde se pomaljao kroz erodirani predeo. Bio je sivkast, providan i veoma klizav. Ovde je
povrina bila ogrubela od trenja. Ali skafander i ranac krajnje su opteretili Hmiija i Luisa. Kretali su
se paljivo. Prvi normalan korak bie pravo zadovoljstvo.
Na dnu hiljadu milja duboke staklaste litice nalazili su se isprekidani slojevi oblaka, kao i mora:
prostranstva vode od deset hiljada do nekoliko miliona kvadratnih milja irila su se manje-vie
jednolino preko tla, povezana mreama reka. Kada je Luis podigao pogled, mora stadoe da se
smanjuju s udaljenou... da postaju manja i pomalo maglovita... suvie mala da bi ih video, sve dok
se more, plodna zemlja, pustinja i oblaci nisu stopili u jednu plavu ivicu, otru poput noa, spram
crnog svemira.
Na levoj i desnoj strani bilo je isto sve dok oko ne bi pronalo jednu plavu traku koja se
obruavala iz beskonanosti s one strane obzorja. Luk se uzdie, suava i zakrivljuje preko i iznad
sebe, bebinje plavo ispresecano pononim plavim, sve do mesta gde se uska vrpca Luka gubi iza
smanjenog sunca.
Ovaj deo Prstenastog sveta upravo je proao kroz taku najvee udaljenosti od sunca, ali jedna
zvezda tipa Sol jo je bila u stanju da vam saee oi. Luis je mirkao i tresao glavom, zaslepljenih
oiju i uma. Ove udaljenosti bile su u stanju da epaju ovekov um i ovladaju njime, ostavljajui ga
da gleda u beskonanost asovima ili danima. ovek moe izgubiti duu na tim razmeama. ta je bio
jedan ovek u poreenju sa tako ogromnim artefaktom?
On je bio Luis Vu. Nije bilo nieg slinog njemu na celom Prstenastom svetu. Uhvatio se za to.
Zaboravi beskonanost: usredsredi se na pojedinosti.
Tamo, trideset pet stepeni uz Luk: jedna malo plavlja mrlja.
Luis stade da podeava uveanja na dogledu. Soiva bi ula u iu, ali glavu ste morali da drite
potpuno mirno. Mrlja je predstavljala okean, sa skupinama siunih ostrva koje su se pomaljale kroz
zastor oblaka.
Pronaao je jo jedan Veliki Okean vie na drugoj strani Luka. Bio je u obliku krzave
etvorokrake zvezde, sa takicama slinih skupina siunih ostrva - siunih sa ove udaljenosti, sa
koje bi se Zemlja jedva videla golim okom.
Ponovo je poelo da ga obuzima. On nemarno pogleda nadole, ispitujui oblinje pojedinosti.
Gotovo ispod njih, nekoliko stotina milja u pravcu okretanja Prstenastog sveta, jedna polukupasta
planina pijano se naslanjala na obodni zid. Izgledala je udno pravilna. Sastojala se od polukrunih
slojeva: ogoleo vrh prljave boje; daleko ispod, jedna traka belila, verovatno snega i leda; zatim
zelenilo koje se sputa nanie i pretae u podnoje.
Planina je bila potpuno osamljena. U smeru okretanja obodni zid predstavljao je ravnu, okomitu
liticu koja se pruala izvan domaaja dogleda... gotovo. Ako je to ispupenje na samoj ivici
vidljivosti predstavljalo jo jednu takvu planinu, onda se ona nalazila tanj daleko. Tamo, na toj
ogromnoj razdaljini, gotovo da se moglo videti kako Prstenasti svet poinje da zavija navie.
U smeru suprotnom od smera okretanja Prstenastog sveta nalazilo se jo jedno takvo ispupenje.

Luis se namrti. Dosje za budua izuavanja.

Daleko s leve strane (napred) i malo u smeru okretanja (desno) nalazila se sjajna, bela oblast
svetlija od tla, svetlija od mora. Ponono plavetnilo ivice noi primicalo se ka njoj. So, bila je
Luisova prva pomisao. Oblast je izgledala velika. Obuhvatala je tridesetak mora Prstenastog sveta, a
razmere tih vodenih povrina kretale su se od veliine jezera Haron do veliine Sredozemlja.
Svetlije take pojavljivale su se i nestajale poput valova...
Ah. "Mrlja suncokreta."
Hmii pogleda. "Ona koja je mene oprljila bila je vea."
Robovski suncokreti bili su stari kao i Robovsko carstvo, koje je skonalo pre vie od milijardu
godina. Trgovci robljem izgleda da su zasadili suncokrete oko svojih imanja, radi odbrane. Te biljke
se jo mogu nai na nekim svetovima u poznatom svemiru. Teko ih je bilo istrebiti. Ne moete ih
jednostavno sagoreti laserskim topom. Srebrnasti cvetovi naprosto bi odrazili snop nazad.
Kakva je bila svrha suncokreta na Prstenastom svetu - ostalo je nejasno. Ali pre mnogo godina
Govornik-ivotinjama leteo je jednom prilikom iznad nekog predela na Prstenastom svetu kada ga je
procep u oblacima izloio biljkama ispod njega. Oiljci su sada gotovo nestali...
Luis povea uveanja na dogledu. Lagano zakrivljena granina linija odvajala je plavo-zelenosmee boje jednog zemljolikog predela od srebrne mrlje suncokreta. Mea je skretala ka
unutranjosti, napola obuhvatajui jedno od veih mora.
"Luise? Uoi jednu kratku crnu liniju s druge strane suncokreta i malo u smeru suprotnom od smera
okretanja."
"Vidim je." Crna crta na beskonanom podnevnom predelu, moda itavih stotinu hiljada milja od
mesta na kome su stajali. ta bi to moglo biti? Ogromna jama katrana? Ne, petrohemikalije se nikada
ne bi stvorile na Prstenastom svetu. Senka? ta bi moglo da baci senku na veitom podnevu
Prstenastog sveta?
"Hmii, mislim da je to neki lebdei grad."
"Da... U najgorem sluaju bie sredite civilizacije. Trebalo bi da stupimo u vezu sa njima."
U nekim starim gradovima pronali su lebdee zgrade. Zato ne i ceo lebdei grad? Oni bi mu,
razume se, videli samo ivicu. "Najbolje da se spustimo podalje", ree Luis, "i da se raspitamo kod
domorodaca o njima. Ne bi mi se dopalo da naiem na njih nepripremljen. Ako su u stanju da
odravaju taj grad, mogu biti i jaki. Recimo da se spustimo blizu ivice mrlje suncokreta..."
"Zato tamo?"
"Suncokreti su zasigurno zaguili ekologiju. Moda je lokalnim iteljima tamo potrebna pomo. To
nam moe obezbediti dobrodolicu. Poslednji, ta ti misli?"
Odgovora nije bilo.
"Poslednji? Zovem Poslednjeg... Hmii, mislim da nas ne moe uti. Obodni zid zadrava njegove
signale."
Hmii ree: "Neemo dugo ostati slobodni. Video sam dve sonde postavljene u prostoru za teret, sa
stranje strane lendera. Lutkar e ih upotrebiti kao releje. eli li neto da kae za vreme ove
privremene slobode?"
"ini mi se da smo sve pretresli noas."
"Ne ba. Nae pobude nisu sasvim istovetne, Luise. Pretpostavljam da udi da spase ivot.
Pored toga eli i slobodan pristup struji. to se mene tie, elim svoj ivot i svoju slobodu, ali
takoe elim zadovoljenje. Poslednji je kidnapovao jednog kzina. Mora zaaliti zbog toga."
"Slaem se s tim. I mene je kidnapovao."
"ta jedna glava pod naponom zna o izigranoj asti? Nemoj mi se nai na putu, Luise."

"Samo u te plaljivo podsetiti", ree Luis, "da sam te ja izvukao sa Prstenastog sveta. Bez mene ti
nikada ne bi odveo Daleki let kui i zavredio ime."
"Tada nisi bio zavisan od napona."
"Nisam ni sada zavisan od napona. I nemoj me nazivati laovom."
"Ja nisam..."
"Stani." Luis upre prstom. Uglom oka uhvatio je kako se neto pokree spram zvezda. Trenutak
kasnije glas Poslednjeg razlee im se u uima.
"Molim vas oprostite zbog ove pauze. ta ste odluili da preduzmete?"
"Da istraujemo", ree Hmii kratko. On se ponovo okrete ka lenderu.
"Objasnite mi poblie. Nisam ba voljan da stavljam na kocku jednu od mojih sondi samo da bih
odravao vezu. Prvenstvena namena ovih sondi bila je da Iglu ponovo opskrbe gorivom."
"Vrati svoju sondu u bezbedno okrilje", ree Hmii lutkaru. "Kada se vratimo, podneemo ti
iscrpan izvetaj."
Sonda se spusti na obodni zid na nekoliko malih mlaznika. Bio je to jedan nezgrapan cilindar
dugaak dvadesetak stopa. Poslednji ree: "Govori lakomisleno. Rizikuje da uniti moj lender. Da
li nameravate da istraite osnovu obodnog zida?"
Taj uzbudljiv kontraalt, taj divni enski glas, bio je svojstvo koje se prenosilo sa kolena na koleno
kod lutkarskih trgovaca. Moda su druge uili kako da odgovarajuim mukim glasovima utiu na
ene. Za mukarce je ovo bio glas kome se teko moglo odoleti i Luisu se to nije dopadalo. On ree:
"Postoje kamere na lenderu, zar ne? Gledaj preko njih."
"Kod mene je tvoj draud. Objasni."
Ni Luis ni Hmii ne potrudie se da odgovore.
"Dobro. Ostavio sam otvorenu vezu prenosnim diskovima izmeu lendera i Igle. Sonda e
predstavljati relej i za to. to se tie tvog drauda, Luise, dobie ga kada postane posluan."
Ovo, pomisli Luis, ba lepo odreuje njegov problem.
Hmii ree: "Uteno je znati da moemo pobei od svojih pogreaka. Postoji li ogranienje dometa
prenosnih diskova?"
"Energetsko ogranienje. Sistem prenosnih diskova u stanju je da apsorbuje samo ogranienu
razliku u kinetikoj energiji. Igla i lender ne bi trebalo da poseduju nikakvu relativnu brzinu kada
budete prelazili. Savetujem vam da krenete pravo na levu stranu Igle."
"To odgovara i naim planovima."
"Ali ako napustite lender, znajte da ja i dalje gospodarim svim sredstvima kojima biste mogli
pobei sa Prstenastog sveta. Shvatate li me, Hmii, Luise? Prstenasti svet e naleteti na senkovite
kvadrate za neto vie od jedne zemaljske godine."
Hmii podie lender na odbojnicima koje su lutkari usavrili. Mlaz iz stranjeg fuzionog motora
potisnu letelicu napred i ona uskoro skliznu sa ivice.
Luis odmah primeti da nije isto koristiti antigravitaciju i leteti na odbojnicima povrh podnog
materijala Prstenastog sveta. Odbijan istovremeno od obodnog zida i vodoravnog podnoja, lender je
stao da zavojito ponire. Hmii zaustavi ovo sputanje na visini od etrdeset milja.
Luis prikaza sliku sa teleskopa na jednom od ekrana. Lebdei samo na odbojnicima, iznad
pretenog dela atmosfere, lender je izgledao veoma postojano i nepomino: izvrsno teleskopsko
postolje.
Stenovito tle tvorilo je svojevrsno podnoje osnove obodnog zida. Luis je lagano prelazio
teleskopom du te mee pri visokom stepenu uveanja. Gola smea povrina spram staklastog sivila.
Nepravilnosti tu nee biti teko otkriti.

"ta oekuje da e nai?" upita Hmii.

Luis nije pomenuo lutkara koji je motrio na njih, mislei da tragaju za naputenim ureajem za
transmutaciju. "Posada neke svemirske letelice dospela bi otprilike dovde prolazei kroz ispust
svemirske luke. Ali ne vidim nita to bi po razmerama odgovaralo naputenoj maineriji. Nas, u
stvari, ne zanimaju sitni komadi, zar ne? Oni ne bi ostavili nita vredno, sem ako bi bilo suvie veliko
za noenje, a to onda znai da su morali da ostave gotovo sve to su imali."
On zaustavi teleskop. "Kako ti se ovo ini?"
Stvar je sezala do visine od trideset milja spram osnove obodnog zida: jedna polukupa,
pohabanog izgleda, kao da su je stotinu miliona godina glaali vetrovi. Led se svetlucao u jednom
irokom pojasu oko njenog donjeg dela. Bio je debeo i otkrivao je sklop izrastanja lednika.
"Prstenasti svet oponaa topografiju zemljolikih svetova", ree Hmii. "Iz onoga to znam o
zemljolikim svetovima, ova planina se ne uklapa u ustrojstvo."
"Tako je. Neobina je. Planine se javljaju u lancima i nisu ovako pravilne. Ali ima tu jo neto.
Na Prstenastom svetu sve je utisnuto odozdo. Sea li se kada smo u Laovu oplovili drugu stranu?
Ispupena morska dna, udubine za planine i klanci za planinske lance, korita reka poput vena na
miiavoj ruci nosaa? ak su i rene delte urezane u to ustrojstvo. Prstenasti svet nije dovoljno
debeo da bi dozvolio da se predeo sam uobliuje."
"A ne postoje ni tektonski procesi koji bi do toga doveli."
"Onda bi trebalo da smo ovu planinu videli i otpozadi, iz svemirske luke. Ja, meutim, nisam. A
ti?"
"Pribliiu nas."
Ispostavilo se da to nije lako izvesti. to se lender vie pribliavao obodnom zidu, bio je potreban
vei fuzioni potisak da ga tamo zadri... ili da podigne lender ako bi odbojnici bili iskljueni.
Pribliili su se na pedeset milja, to je bilo dovoljno da se razabere grad. Velike, sive stene
pomaljale su se kroz ledene povri, a na nekim se moglo videti mnotvo zasenenih vrata i prozora.
Pojaavi uveanja, ustanovili su da ulazi imaju balkone i platnene krovove, kao i da vitki, visei
mostovi vode nagore, nadole i bono. Stepenita su bila uklesana u stenu; protezala su se u udno
razgranatim okukama, visokim po pola milje, pa i vie. Jedno je poniralo itavim putem do podnoja
brda, do niza drvea.
Jedan neoekivano zaravljen prostor u sreditu grada, napola od kamena, a napola od leda, postao
je javni trg; horde koje su ga ispunjavale predstavljale su blede, zlataste mrlje jedva uoljive sa ove
razdaljine. Zlatasta odea ili zlatasto krzno? - pitao se Luis. Jedna velika gromada u pozadini trga
isklesana je u liku kosmatog, podebljeg, dobrodunog pavijana.
Luis ree: "Ne pokuavaj vie da se priblii. Razbeae se od straha ako probamo da se spustimo
na fuzioni pogon, a drugaije ne moemo."
Okomiti grad od deset hiljada stanovnika, koliko se moglo proceniti. Ispitivanje dubinskim
radarom pokazalo je da nisu kopali duboko u stenu. U stvari, te stene proarane prostorijama liile su
na svojevrstan prljavi ledenik.
"Zar ne elimo da ih ispitamo ta znaju o svojoj udnoj planini?"
"Voleo bih da popriam sa njima", ree Luis, a tako je i mislio. "Ali pogledaj spektograf i
dubinski radar. Oni ne koriste metale ili plastiku, ve samo jednokristalni materijal. Jeim se pri
pomisli na to od ega su napravljeni ti mostovi. Oni su primitivni. Sigurno da ive na nekoj planini."
"Slaem se. A i teko je dopreti do njih. Kuda sada? Ka lebdeem gradu?"
"Tako je. Pored mrlje suncokreta."
Jedan senkoviti kvadrat klizio je preko sunevog diska.

Hmii ponovo upali stranji motor i povea im brzinu na deset hiljada milja na as, upravivi
lender u odabranom pravcu. Ne suvie brzo da ne bi mogli uoavati pojedinosti, ali i dovoljno brzo
da stignu tamo gde su naumili za oko deset asova. Luis stade da prouava predeo koji je promicao.
U naelu, Prstenasti svet trebalo je da bude jedan beskrajni vrt. Uostalom, tu nije posredi nasumce
razvijen svet, ve vetaka tvorevina.
Ono to su videli za vreme svoje prve posete nije se moglo smatrati tipinim. Najvei deo
vremena proveli su izmeu dve velike meteorske rupe: izmeu oka oluje, koje je rigalo vazduh kroz
otvor u podu Prstenastog sveta, i predela koji se prostirao i uzdizao oko planine Boja Pesnica.
Razume se, ekologija je tu bila naruena. Ustrojstva vetrova, koja su inenjeri ovog sveta briljivo
isplanirali, zacelo su bila sasvim poremeena.
Ali ovde? Luis je uzalud tragao pogledom za formacijom nekog olujnog oka, za kakvim orkanom
koji bi stajao poloen i spljoten. Ovde nije bilo rupa od meteora. Pa ipak, postojale su mrlje
pustinja velike poput Sahare, pa i prostranije. Na prevojima planinskih lanaca uoio je biserni sjaj
ogolele osnove Prstenastog sveta. Vetrovi su razvejali stenovitu prekrivku.
Zar su se klimatska ustrojstva toliko pogorala, ovako brzo? Ili su inenjeri Prstenastog sveta
voleli pustinje? Luisu sinu da sredite za popravke mora da je ve veoma dugo naputeno.
Halrloprilalarin narod moda ga, zapravo, nikada nije ni pronaao, poto su inenjeri Prstenastog
sveta iezli. A nije bilo druge do da su iezli, ako su Luisove pretpostavke bile tane.
"Potrebno mi je da odspavam tri sata", ree Hmii. "Moe li upravljati lenderom ako se neto
dogodi?"
Luis slegnu ramenima. "Svakako, ali ta bi se moglo dogoditi? Suvie smo nisko za odbranu od
meteora. ak i da je smetena na obodnom zidu, ne bi pucala na naseljeno podruje. Jednostavno
emo izvesno vreme krstariti."
"Da. Probudi me za tri sata." Hmii obori sedite i uskoro zaspa.
Luis se usredsredi na prednje i zadnje teleskope, da bi se malo razonodio i poneto saznao. No je
prekrila oblast suncokreta. Pogledom je preao du Luka do najblieg Velikog Okeana.
Tamo, u smeru okretanja od okeana i gotovo na sredinjoj razmei Prstenastog sveta: taj nagnuti,
tobonji vulkan bio je planina Boja Pesnica, na pustinjskom povezu boje Marsa ija je veliina
znatno premaala Marsovu. Dalje nalevo, prostrani zaliv Velikog okeana, sam vei od mnogih
svetova.
Proli put su stigli do obale tog zaliva i vratili se nazad.
Ostrva su bila ratrkana u skupinama preko plave elipse. Jedno je bilo zasebno, u obliku diska,
boje pustinje. Drugo je takoe imalo diskoliki oblik, ali sa kanalima proseenim kroz sredinu. udno.
No, sva ostala su bila naprosto ostrva u jednom prostranom moru... eno, pronaao je kartu Zemlje:
Amerika, Grenland, Evroazijafrika, Australija, Antartik, razmeteni tako kao da su posmatrani sa
sjajnobelog Severnog pola: upravo takve ih je video i u nebeskom dvorcu pre mnogo vremena.
Da li su to sve bile karte stvarnih svetova? Pril to nije mogla znati. Karte mora da su napravljene
znatno pre no to se njen narod pojavio na popritu zbivanja.
Tilu i Tragaa ostavio je tamo negde. Mora da se jo nalaze u toj oblasti. S obzirom na razdaljine
Prstenastog sveta i na tehnologiju domorodaca, nisu mogli daleko da odu za dvadeset tri godine.
Nalazili su se trideset pet stepeni uz zakrivljenost Luka - na udaljenosti od pedeset osam miliona
milja.
Luis stvarno nije eleo da sretne Tilu.
Prola su tri asa. Luis isprui ruku i neno prodrma Hmiija za rame.
Jedna velika ruka zamahnu kroz vazduh. Luis se baci unazad, ali nedovoljno daleko.

Hmii mirnu na njega: "Luise, nikada me nemoj tako buditi. eli li u autodok?"
Tik iza ramena stekao je dve duboko brazde. Mogao je da oseti kako mu krv natapa koulju.
"Samo as. Pogledaj." On pokaza na kartu Zemlje, siuna ostrva prilino izdvojena od ostalih
skupina.
Hmii pogleda. "Kzin."
"ta?"
"Karta Kzina. Tamo. Luise, mislim da smo pogreili kada smo pretpostavili da su ovo minijaturne
karte. One su u prirodnoj veliini, u razmeri jedan prema jedan."
Pola miliona milja od karte Zemlje nalazila se jo jedna skupina. Ba kao i kod karte Zemlje,
okeani su bili izoblieni usled polarne projekcije, ali ne i kontinenti. "Ovo je Kzin", ree Luis. "Kako
da to nisam primetio? A taj disk sa useenim kanalom je - Dinks. Manja, crveno-narandasta
gromuljica mora da je Mars." Luis zamirka, odagnavajui vrtoglavicu. Koulja mu je ve sva bila
natopljena krvlju. "Kasnije emo se pozabaviti time. Pomozi mi da stignem do autodoka."

9. PASTIRI
Spavao je u autodoku.
etiri asa kasnije - oseajui jo samo blago peckanje u predelu ramena, to e ga uvek
podseati na to da ne dira nijednog kzina dok spava - Luis se vrati na svoje mesto.
Napolju je jo bila no. Na ekranu je stajao Veliki okean. Hmii upita: "Kako si?"
"Ponovo sam sasvim u redu, zahvaljujui modernoj medicini."
"Nisu te uznemirile rane. Ipak, mora da si bio izloen bolu i oku."
"Oh, pretpostavljam da bi pedesetogodinji Luis Vu pao u histeriju, ali do tanja, pa znao sam da
imamo autodok. Zato pita?"
"U prvi mah mi se uinilo da poseduje hrabrost jednog kzina. Zatim sam se zapitao nije li te
zavisnost od struje otupila za svaki slabiji nadraaj."
"Pretpostavimo da je u pitanju hrabrost. Vai? Kako napreduje?"
"Dosta dobro." Kzin pokaza prstom. "Zemlja. Kzin. Dinks; ona dva vrha izdiu se iznad
atmosfere, ba kao to je to sluaj sa istonim i zapadnim polom Dinksa. Isto je i sa kartom Marsa.
A ono je Kdat, planeta robova..."
"Nije vie."
"Kdatlini su bili nai robovi. Kao i Pierini, a ovo je, mislim njihov svet. Evo, ti e to znati: je li
to rodni svet Trinoksa?"
"Jeste. A naselili su se i na ovaj susedni, ini mi se. Moemo upitati Poslednjeg da li ima karte."
"Nema potrebe."
"Slaem se. U redu, a ta je ovo? Ovde nije posredi samo katalog zemljolikih svetova. Ima ih bar
jo pet-est koje uopte ne prepoznajem."
Hmii frknu. "I znatno gluplji bi ve shvatili, Luise. Ovo je katalog moguih neprijatelja, razumnih
ili gotovo razumnih bia koja bi jednog dana mogla ugroziti Prstenasti svet. Pierini, kzini, Marsovci,
ljudi, Trinoksi."
"Ali gde se tu uklapa Dinks? Oh! Hmii, nisu valjda mislili da bi ti bandersnei mogli krenuti na
njih ratnim brodovima? Veliki su poput dinosaurusa i nemaju ak ni ake. Na Zori takoe ima
razumnih domorodaca. Ali, gde je ona?"
"Tamo."
"Tako je. Ba upeatljivo. Grogi teko da su neka oigledna pretnja. Ceo ivot provode sedei na
istoj steni."
"Inenjeri Prstenastog sveta pronali su sve ove vrste i ostavili karte kao poruku svojim
potomcima. Slae se? Ali nisu otkrili svet lutkara."
"Oh?"
"A znamo da su se spustili na Dinks. Pronali smo kostur jednog bandersnea za vreme prvog
pohoda."
"I mi smo. Moda su posetili sve ove svetove."
Svetlost se promenila i Luis spazi senku noi kako se povlai u smeru suprotnom od smera
okretanja. On ree: "Jo malo pa e vreme za sputanje."
"Gde predlae da sletimo?"
Polje suncokreta pred njima postajalo je sve sjajnije sa nadolaenjem svetlosti. "Okreni levo.
Prati graninik. Nastavi dok ne ugleda pravu prljavtinu. Treba da se spustimo pre zore."
Hmii napravi veliki luk. Luis upre prst. "Vidi li mesto gde se mea sputa prema nama, gde se
suncokreti ire oko obe strane mora? Mislim da suncokretima zadaje muke prelaenje preko vode.

Spusti nas na udaljeniju obalu."

Lender zaroni u atmosferu. Plamen suknu ispred i oko letelice, zaklanjajui im vidik belom
prevlakom. Hmii je odravao lender visoko, smanjivao lagano brzinu i ponirao kada je mogao. More
je promicalo pod njima. Poput svih mora na Prstenastom svetu, i ovo je bilo prikladno sazdano:
veoma razuena obala, puna zatona i plaa; dno je najpre blago poniralo, a onda je, na odreenoj
dubini, postajalo ravno. Bilo je tu uma morskog korova, mnogih ostrva i plaa od istog, belog
peska. U smeru suprotnom od smera okretanja pruala se prostrana, travnata ravnica.
Poast suncokreta ila je u dva kraka, obuhvatajui more. Jedna reka je krivudala, pravei okuke u
obliku slova 'S', kroz suncokrete do delte gde se ulivala u more. S leve strane, suncokreti su lagano
napredovali, borei se sa movarnim odlivom reke. Luis je mogao da oseti njihovu sleenu kretnju,
sporu poput nastupanja ledenika.
Suncokreti najednom spazie lender.
Ispod lendera se rasprsnu svetlost. Prozor se istog asa zamrai, ali Hmii i Luis ipak ostae
zaslepljeni.
"Ne boj se", ree Hmii. "Na ovoj visini ne moemo ni u ta udariti."
"Glupave biljke verovatno su pomislile da smo neka ptiurina. Da li ti se povratio vid?"
"Mogu da razaberem ureaje."
"Spusti nas na visinu od pet milja. Ostavi ih iza nas."
Prozor se raistio posle nekoliko minuta. Obzorje je plamtelo iza njih; suncokreti jo nisu
odustajali. Ispred njih... tako je. "Selo."
Hmii ih spusti kako bi ga izbliza osmotrili. Selo se sastojalo od dva zatvorena prstena koliba. "Da
se spustimo u sredite?"
"Bolje ne. Spusti nas na ivicu; voleo bih da znam kakve useve uzgajaju."
"Nita neu spaliti."
Hmii spusti lender pomou fuzionog pogona jednu milju iznad sela. Zaustavili su se na visokoj,
travolikoj tvari koja je prekrivala ravnicu. U poslednjem trenutku Luis primeti da se trava pomera, a
onda spazi kako iz nje niu tri onia stvora nalik na kakve zelene, patuljaste slonove; zvuci
upozorenja razlegoe im se iz uspravljenih surli, a onda se dadoe u beg.
"Domoroci su zacelo stoari", ree Luis. "Izazvali smo stampedo." Sve vei broj zelenih ivotinja
pridruivao se glavnini krda u mahnitom trku. "Pa, ugodan let, kapetane."
Ureaji su ukazivali na postojanje zemljolike atmosfere. Nimalo iznenaujue. Luis i Hmii
obukoe neprobojne oklope: bili su to koni odevci, ne neprijatno kruti, koji bi se namah ukrutili
poput elika kada bi ih pogodili koplje, strela ili metak. Poneli su sa sobom sonine oamuivae,
ureaje za prevoenje i doglede. Rampom su se spustili do trave koja im je sezala do pasa.
Kolibe su bile zbijene i povezane ogradama. Sunce se nalazilo u samom zenitu... razume se. Bila
je, meutim, zora, to je znailo da su domoroci upravo ustajali. Sa spoljne strane koliba nije bilo
prozora - osim na jednoj koja je dvostruko bila via od ostalih, a i tu se nalazio balkon. Sva je prilika
da su ve vieni.
Kada se Hmii i Luis pribliie, domoroci se konano pojavie.
Stali su u buljuku da naviru preko ograde, podvriskujui falsetnim glasovima. Bili su niski, crveni
i ljudskog oblija, a trali su poput pravih demona. Nosili su sa sobom mree i koplja. Luis ugleda
Hmiija kako izvlai oamuiva, pa i on uini isto. Crveni humanoidi pojurie, meutim, pokraj Luisa
i Hmiija i produie dalje.
"Jesu li nas uvredili?" upita Hmii.
"Nisu. Samo su otili da obuzdaju stampedo, razume se. Ne mogu im ak zameriti to tome daju

prvenstvo. Hajdemo unutra. Moda je neko ostao."

Neko je doista ostao. Tridesetak maliana crvene koe posmatralo ih je iza ograda dok su
prilazili. Deca su bila mrava; ak su i bebe bile suve poput tenadi hrta. Luis se zaustavi kraj ograde
i uputi im osmeh. Malo je njih, meutim, obratilo panju na njega. Veina se sjatila oko Hmiija.
Prostor u krugu koliba predstavljao je golu zemlju. Kameni ivinjak obeleavao je mesto gde je
zgasla logorska vatra. Jedan jednonogi ovek crvene koe izie iz neke kolibe i zaputi se ka njima,
koristei taku, kreui se korakom koji je Luisu izgledao kao trkaranje. Nosio je kilt od tavljene
koe, opervaen ukrasima od ipke. Imao je velike ui koje su mu trale iz glave, a jedno je,
oigledno poodavno, bilo otkinuto. Zubi su mu bili istrugani... bar se tako inilo. Deca su se sva
osmehivala i smejala, tako da se videlo da su i njihovi zubi istrugani, pa ak ni bebe tu nisu bile
izuzetak. Ali ne. Mora da su takvi bili od roenja.
Starac se zaustavi kraj ograde. Osmehnuo se i neto upitao.
"Jo ne govorim tvoj jezik", ree Luis.
Starac klimnu. Zatim naini gest, podigavi ruku u irokom luku: poziv?
Jedno od starije dece skupi hrabrost da poskoi. On (ona; deca nisu nosila kiltove) se spusti na
Hmiijevo rame, smesti se tu udobno u krzno i dade se u istraivanje. Hmii je stajao sasvim mirno.
"ta da radim?" upita jedino.
"Nije naoruana. Nemoj joj rei koliko si, zapravo, opasan." Luis se pope preko ograde. Starac
mu napravi mesta. Hmii krenu za Luisom, paljivo, sa devojicom i dalje na ramenu; ona se vrsto
drala za gusto krzno oko njegovog vrata.
Smestili su se blizu ognjita, Luis, Hmii i jednonogi starac crvene koe, okrueni decom. Poeli su
da opskrbljuju prevodilaku napravu osnovnim podacima o domorodakom jeziku. Za Luisa je to bila
rutinska stvar. Neobino, ali kao da se i starac izvrsno snalazio; nisu ga iznenadili ak ni glasovi
'prevodilaca'.
Zvao se ivit huki-Furlari, ili tako nekako. Imao je visok i piskutav glas. Njegovo prvo pitanje
koje se moglo razabrati bilo je: "ta jedete? Ne morate da kaete."
"Ja jedem biljke, morsku hranu i meso zgotovljeno na vatri. Hmii jede presno meso", uzvrati Luis,
to je izgledalo dovoljno.
"I mi jedemo presno mesto. Hmii, ti si neobian posetilac." ivit zastade za trenutak. "Moram vam
rei sledee. Mi ne upranjavamo riatru. Nemojte se ljutiti zbog toga." 'Prevodilac' se oglasio samo
kratkim bipom na re riatra.
Hmii upita: "ta je riatra?"
Na starevom licu pojavi se izraz iznenaenja. "Mislili smo da je ta re svuda ista." Zatim stade
da objanjava. Hmii je bio neobino utihao dok su pretresali tu stvar, nosei se sa nepoznatim
reima:
Riatra je oznaavala seks izvan vlastite vrste.
Svi su znali za tu re. Mnoge vrste su upranjavale ruatru. Kod nekih je to moglo da bude
sredstvo za uzajamnu kontrolu raanja; kod drugih, pak, prvi potez u kakvom trgovakom sporazumu.
Za tree je to bio tabu. Ovom narodu nije bio potreban tabu. Oni naprosto nisu mogli da upranjavaju
riatru. Seksualni signali bili su pogreni; posredi su mogli biti izraziti feromoni. "Mora da stiete
izdaleka kad to ne znate", izjavi starac.
Luis stade da pria o sebi, o tome kako je doao sa zvezda, sa one strane Luka. Ne, ni on ni Hmii
nikada nisu upranjavali riatru, iako je bilo mnogo varijeteta u okviru njegove vrste. (Prisetio se
jedne devojke sa udozemlja, vie jednu stopu i lake petnaest funti od njega, pravo perce u
njegovim rukama.) Poeo je da pripoveda o raznovrsnosti svetova i inteligentnog ivota, ali je

izbegao da pomene ratove i oruja.

Plemena ovog naroda uzgajala su mnogo vrsta ivotinja. Dopadala im se raznovrsnost, ali ne i
gladovanje, a esto nije bilo mogue drati stada razliitih ivotinja u isto vreme. Plemena su bila
upuena u meusobna kretanja, okupljajui se na trgovakim svetkovinama. Ponekad su trgovali
itavim krdima. To je odgovaralo razmeni celokupnog naina ivota: mogli ste provesti pola falana u
uzajamnom upuivanju pre rastanka. (Jedan falan iznosio je deset okretaja, deset rotacija Prstenastog
sveta, sedamdeset pet tridesetoasovnih dana.)
Da li e stoare zabrinuti to to imaju strance u selu? ivit je uzvratio da nee. Dva stranca nisu
predstavljala pretnju.
Kada e se vratiti? U podne, odgovorio je ivit. Morali su da ure; dolo je do stampeda. Da toga
nije bilo, zastali bi i zapodeli razgovor.
Luis upita: "Morate li da jedete meso odmah poto je ivotinja ubijena?"
ivit se osmehnu. "Ne. Moe da proe i pola dana. Ali dan i no je ve predugo."
"Da li ikada..."
Hmii najednom ustade. Spustio je blago devojicu i iskljuio napravu za prevoenje. "Luise,
potrebni su mi vebanje i samoa. Ova zatvorenost potpuno e me pomesti! Da li sam ti potreban?"
"Nisi. Hej..."
Hmii je ve preao ogradu. Tu zastade o okrenu se.
"Nemoj skinuti to to ima na sebi. Iz daljine se ne moe odrediti da li spada u inteligentna
stvorenja. Takoe nemoj ubiti nijednog zelenog slona."
Hmii mahnu i trenutak potom zaputi se kroz zelenu travu.
"Prijatelj ti je hitar", ree ivit.
"I ja bi trebalo da poem. Imam na umu jedan plan."
Goli opstanak i bekstvo bili su jedine stvari koje su ih zanimale prilikom prve posete Prstenstom
svetu. Tek kasnije, u bezbednoj i poznatoj sredini Reta na Zemlji, Luisova svest postala je aktivna.
Tu se i prisetio da je unitio jedan grad.
Senkoviti kvadrati obrazovali su prsten, koncentrian u odnosu na Prstenasti svet. Dvanaest njih
stajalo je eomice okrenuto prema suncu, povezano nevidljivom tankom icom. ica je ostajala
zategnuta zato to su senkoviti kvadrati rotirali brzinom veom od orbitalne.
Ponirui slobodno, sa iskljuenim pogonskim motorima, Laov je naleteo na jednu icu senkovitih
kvadrata i prekinuo je. ica, koja je predstavljala jedinstvenu nit dugaku na desetine hiljada milja,
pala je poput oblaka dima na jedan nastanjeni grad.
Luis ju je iskoristio da bi njome vukao prizemljenog Laova.
Pronali su jedan kraj i vezali ga za svoj improvizovani brod - Halrloprilalarin lebdei zatvor - a
zatim stali da plovilo vuku za sobom. Luis nije tano znao ta se zbilo sa gradom, ali mogao je da
pretpostavi. ica je bila tanka poput niti pauine, ali i dovoljno jaka da presee trupni metal. Mora
da je potpuno iseckala zgrade kada su joj se ome stegle.
Ovoga puta domoroci nee imati samo tete od dolaske Luisa Vua. Bio je u stanju strujomanske
apstinencije; nije mu uz to bilo potrebno i oseanje krivice. Prvo to je uino prilikom ove posete
bilo je da izazove stampedo. Morae da se pobrine o tome.
Posredi je bio teak fiziki rad.
Napravio je pauzu u jednom trenutku i otiao do upravljake palube. Brinuo ga je kzin. ak je i
jedno ljudsko bie - jedan ravnozemac od pre pet stotina godina, recimo, kakav uspean sredoveni
ovek - moglo teko podneti da se odjednom pretvori u osamnaestogodinjaka, prekinutog sporog
napredovanja ka smrti, dok mu krvotokom teku moni i neznani ivotni sokovi, a i sam identitet biva

doveden u pitanje: kosa mu se zgunjava i menja boju, dok se stado kree du ivice; usmeravali su ga
mali crvenokoni humanoidi, a pozadi je ostajao utrti trag gotovo boje prljavtine.
Mali, zeleni slonovi oigledno su hitro i obilno pasli, to znai da su crveni ljudi morali da
prilino esto menjaju bivake.
Luis zapazi neku kretnju u oblinjoj travi. Stao je da pomno posmatra, sve dok se pomicanje nije
ponovilo... i najednom ukaza se jedna narandasta pruga. Luis nije uspeo da razabere ta je Hmii
ulovio. Sreom, u okolini nije bilo nijednog humanoida. On se vrati na posao.
Kada su se stoari vratili, ekala ih je svetkovina.
Doli su u grupi avrljajui meu sobom. Zastali su da osmotre lender, izbegavajui da mu se
previe priblie. Nekolicina njih okruivala je jednog zelenog slona. (Obed?) Moda je posredi bila
samo sluajnost to su kopljai vodili ostale prilikom ulaska u krug koliba.
Tu su iznenaeno zastali, susrevi se sa Luisom i Hmiijem, na ijem je ramenu ovoga puta
poivala jedna druga devojica; na istoj, prostrtoj koi kraj njihovih nogu stajalo je pola tone jo
neodranog mesa.
ivit predstavi tuince; bio je kratak i prilino verodostojan saetak njihovih tvrdnji. Luis je
oekivao da e ih prozvati laovima, ali to se ipak nije dogodilo. Upoznao se sa poglavicom: bila je
to jedna ena visoka etiri stope i nekoliko ina, po imenu Ginderofer, koja se klanjala i osmehivala,
otkrivajui uznemirujue otre zube. Lusi je pokuao da joj uzvrati istim naklonom.
"ivit nam je kazao da volite raznovrsno meso", ree Luis i pokaza ka gomili koju je doneo iz
kuhinje lendera. Troje domorodaca okrenue zelene slonove, poterae ih ka mestu gde je paslo stado,
a kako ovi nisu odmah poli, pobodoe ih tupim krajevima kopalja u slabine da ih ubrzaju. Pleme se
okupi na obed. Stadoe i drugi da im se pridruuju, izlazei iz koliba za koje je Luis drao da su
prazne: desetak veoma starih mukaraca i ena. Luis je u prvi mah smatrao da je i ivit starac. Nije
esto imao priliku da via ljude sa artritinim zglobovima, naboranom koom i mnotvom starih
oiljaka. Zapitao se zato su se skrivali, pretpostavivi odmah da su strele bile uperene u njih sve
vreme dok su razgovarali sa ivitom i decom.
Za samo nekoliko minuta domoroci su pojeli svo meso, ostavivi samo koske. Nisu razgovarali;
takoe, izgledalo je da kod njih nema nikakvih prvenstava. Jeli su, zapravo, poput kzina. Hmii je
prihvatio utiv poziv da im se pridrui. Pojeo je pretean deo moe, koja se nije dopala domorocima;
oni su vie voleli crveno meso.
Luis ga je doneo u nekoliko navrata na jednoj velikoj odbojnoj ploi. Miii su ga jo boleli od
napora uloenog u to. Posmatrao je kako domoroci uivaju u gozbi. Oseao se prijatno. U glavi mu
nije stajao draud, ali mu je ipak bilo prijatno.
Posle obeda, veina domorodaca otila je da uva stoku. Ostali su samo ivit, Ginderofer i
nekoliko starijih lanova plemena. Hmii upita Luisa: "Je li moe artefakt ili ptica? Patrijarh bi moda
poeleo takve ptice za svoje lovne parkove."
"Postoji prava ptica", uzvrati Luis. "Ginderofer, ovo bi trebalo da nas iskupi za stampedo."
"Zahvaljujem vam", ree ona. Na usnama i bradi jo je imala krv. Usne su joj bile pune i crvenije
od ostale koe. "Zaboravite krv. ivot je i neto vie od toga da samo ne budete gladni. Volimo da
sreemo ljude koji su drugaiji od nas. Jesu li vai svetovi uistinu znatno manji od naeg? I okrugli?
"Okrugli su poput kugle. Kada bi se moj nalazio visoko gore uz Luk, videli biste samo jednu belu
taku."
"Da li ete se vratiti na ta mala mesta da ispriate o nama?"
Naprave za prevoenje mora da su odailjale prema ureajima za snimanje na Igli. Luis ree:
"Jednoga dana."

"Zacelo imate neka pitanje."

"Tako je. Da li vam suncokreti unitavaju panjake?"
Morao je da pokae rukom da bi ona razumela ta je imao na umu. "Sjajnost u smeru okretanja?
Ne znamo nita o tome."
"Da li ste se ikada zapitali? Moda poslali izvidnike?"
Ona nabra vee. "Evo kako stoje stvari. Moji oevi i majke su mi kazali da se kreemo u smeru
suprotnom od smera okretanja jo od kad su oni bili mali. Pamtili su da su morali da obiu neko
veliko more, ali mu se nisu odve pribliili, zato to ivotinje nisu htele da se hrane biljkama koje su
rasle oko obale. Sjajnost se tada javljala u smeru okretanja, ali sada je snanija. to se izvidnika tie
- jedna skupina mlaih ljudi otila je da ustanovi u emu je stvar. Naili su na divove. Divovi su im
pobili ivotinje. Morali su tada brzo da se vrate. Nisu vie imali mesa.
"Kako izgleda, suncokreti se kreu bre od vas."
"Ne mari. Moemo mi da se kreemo i bre nego sada."
"ta znate o lebdeem gradu?"
Ginderofer ga je imala pred oima itav ivot. Bio je to svojevrstan orijentir, ba kao i sam Luk.
Ponekad, kada bi se nou naoblailo, i dalje se mogao razabrati uti sjaj grada, ali to je bilo sve to
je znala. Grad se nalazio predaleko da bi o njemu postojale makar glasine.
"Ali uli smo prie iz velikih daljina, ako su one uopte vredne pomena. Verovatno su prilino
iskrivljene. uli smo o ljudima sa prelivnih planina koji ive izmeu hladnog, belog nivoa i
podnoja, gde je vazduh pregust. U stanju su da lete izmeu prelivnih planina. Koriste nebeske sanke
kada mogu da ih se domognu, ali vie nema novih nebeskih sanki, tako da ve stotinama godina
moraju da koriste balone. Da li vae naprave za gledanje mogu da dosegnu donde?"
Luis joj prui dogled i pokaza joj kako se odreuje stepen uveanja. "Zato ih naziva prelivnim
planinama? Da li koristi istu re i za prelivanje vode?"
"Da. Ne znam zato ih tako nazivamo. Tvoje ogledalo pokazuje mi samo vee planine..." Ona se
okrenu ka smeru okretanja. Dogled joj je gotovo pokrivao malo lice. "Mogu da vidim obalu i neki
sjaj s druge strane."
"ta se jo moe uti od putnika?"
"Kada se sretnemo, poglavito priamo o opasnostima. U smeru suprotnom od smera okretanja ima
bezumnih mesodera koji ubijaju ljude. Donekle lie na nas, ali su manji, crne boje i love nou.
Takoe su..." Ona se namrgodi. "Ne znamo pravo stanje stvari. Ima neto suludo to nas goni na
riatru sa njima. Ali niko ne moe preiveti taj in."
"Pa vi niste kadri za riatru. Kako onda mogu biti opasni po vas?"
"Opasni su, kae predanje."
"A ta je sa bolestima? Parazitima?"
Niko ga od domorodaca nije shvatio! Buve, pijavice, komarci, boginje, gangrena: na Prstenastom
svetu nije bilo nieg od svega toga. Razume se, trebalo je da to pogodi. Inenjeri Prstenastog sveta to
naprosto nisu doneli. Pa ipak, on je bio zbunjen. Zapitao se da li je moda mogao da prvi donese
bolesti na Prstenasti svet... a onda je zakljuio da nije. Autodok bi ga izleio od svega opasnog.
Ali sve je to inilo domoroce slinim civilizovanim ljudskim biima. Oni su starili, ali se nisu
razboljevali.

10. BOANSKI GAMBIT

Do noi je preostalo jo mnogo asova, ali Luis je ve bio iscrpljen.
Ginderofer im je stavila na raspolaganje jednu kolibu, ali su Hmii i Luis ipak izabrali da spavaju
u lenderu. Luis se odmah skljokao izmeu ploa za spavanje, dok je Hmii ostao da se pozabavi
obezbeenjem odbrane.
Pre no to je i sam poao na poinak, Hmii je aktivirao pojaiva slika. Predeo je jednolino
svetleo, kao da je posredi kakav kini dan. Dnevni pravougaonici Luka nalikovali su na svetlee
plafonske panele: bili su suvie sjajni da bi se pogled na njima mogao zaustaviti. Ali pretean deo
oblinjeg Velikog okeana nalazio se u senci.
Veeliki okeani su ga mamili. Delovali su kitnjasto. Ali nije trebalo da budu takvi. Ako su Luisove
pretpostavke o inenjerima Prstenstog sveta bile tane, kitnjastost nije bila njihov stil. Naela
njihovog neimarstva bila su jednostavnost i delotvornost, planovi su im domaili veoma daleko, a i
vojevali su ratove.
Ali Prstenasti svet ipak je bio kitnjast na vlastiti nain, a i nije se mogao braniti. Zato umesto
ovoga nisu sazdali mnotvo malih prstenastih svetova? A i emu ovde Veliki okeani? Ni oni se
nikako nisu uklapali.
Moda je od poetka na pogrenom putu. To mu se dogaalo i ranije! Pa ipak, sve okolnosti...
Da li se to neto mie u travi?
Luis ukljui infracrveni skener.
Sjajili su vlastitom toplotom. Bili su vei od pasa, nalikujui na svojevrsnu meavinu oveka i
akala: grozni, natprirodni stvorovi pri ovom neprirodnom osvetljenju. Luisu je bio potreban samo
trenutak da pronae sonini oamuiva u kuli-oruarnici lendera, kao i da ga upravi ka uljezima.
Bilo ih je ukupno etvoro i kretali su se na sve etiri kroz travu.
Zaustavili su se nedaleko od koliba. Ostali su tu nekoliko minuta. Potom ponovo krenue, ovoga
puta poluispravljeni. Luis iskljui infracrveni skener.
Pri pojaanoj svetlosti Luka jasno se moglo videti: stvorovi su odnosili otpatke, ostatke sa
preanje gozbe. Leinari. Sirovo meso nije im po svoj prilici odgovaralo.
Pojavi se svetlost na rubu njegovog vidnog polja. Hmii se sasvim razbudio. Luis ree: "Prstenasti
svet je star. Bar stotinu hiljada godina."
"Zato ti je to palo na pamet."
"Inenjeri Prstenastog sveta ne bi ovde doveli akale. Bilo je dovoljno vremena da neki soj
hominida ispuni tu ekoloku niu."
"Teko da se to moglo dogoditi za samo sto hiljada godina", uzvrati Hmii.
"Moglo je. Pitam se ta jo inenjeri nisu doneli. Komarce, na primer."
"Ne bi oni doneli nikakve krvopije."
"Ne bi. Ajkule ili pume." Luis se nasmeja. "Ba kao ni tvorove. ta jo? Zmije otrovnice? Sisari
ne mogu iveti kao zmije. Osim toga, nijedan sisar ne skriva otrov u ustima."
"Luise, bili bi potrebni milioni godina da se hominidi razviju u toliko pravaca. Moramo pre
sveega razmotriti da li oni uopte potiu sa Prstenastog sveta!"
"Potiu, ili su moje pretpostavke potpuno pogrene. to se tie toga koliko je vremena potrebno,
valja se samo malo pozabaviti matematikom. Ako pretpostavimo da su poeli da se razvijaju pre
stotinu hiljada godina, kao i da je poetna popu..." Luis prekide reenicu na pola.
Na prilinoj udaljenosti - kreui se veoma brzo, s obzirom na teret koji su nosili - akalihominidi najednom se zaustavie, okrenue, ostae nepomini za trenutak, a zatim se ponovo spustie

u travu i nestadoe. Kratak prelaz infracrvenim senzorom pokazao je etiri sjajne take kako brzo
iezavaju.
"Imamo drutvo u smeru okretanja", ree mu Hmii tihim glasom.
Pridolice su bile velike. Izgleda Hmiijevih razmera i nisu pokuavale da se sakriju. etrdeset
bradatih divova stupalo je kroz no kao da je ona sasvim u njihovom posedu. Bili su naoruani i
oklopljeni. Kretali su se u klinastom poretku sa strelicima na prednjim kracima trougla, a
maevaocima unutra, dok je na vrhu stajao jedan potpuno oklopljen ovek. Ostali su imali ploe od
debele koe kojima su titili miice i torzoe, ali je onaj na elu, najvei meu divovima, nosio metal:
blistavi oklop koji je bio izboen na laktovima, kolenima, ramenima, zglobovima i bedrima. Maska
koja je trala napred stajala je otvorena, tako da su se unutra mogli videti bleda brada i iroki nos.
"Bio sam u pravu. Sve vreme sam bio u pravu. Ali zato Prstenasti svet? Zato su sazdali
Prstenasti svet? Kako su, Finejgelovog mu imena, oekivali da ga brane?"
Hmii veto okrenu oamuiva. "O emu to pria Luise?"
"Oklop. Pogledaj oklop. Da li si ikada bio u Smitsonovskom institutu? I tamo video skafander iz
svemirskog broda Prstenastog sveta?"
"Urrr ... da. Ali ovde nas ekaju prei problemi."
"Ne pucaj jo. Hou da vidim ... Da, bio sam u pravu. Proi e pokraj sela."
"Zar ti se ne ini da su mali crvenokoci nai saveznici? Bio je puki sluaj to smo njih prvo
sreli."
"Slaem se. Bar privremeno."
Mikrofon je registrovao jedan piskutav krik, koga prekide rika. Strelci istovremeno izvukoe
strele i zapee ih u lukovima. Dva mala crvena straara hitali su prema kolibama upeatljivom
brzinom. No, na njih niko nije obratio panju.
"Sad e da odapnu", ree Luis blago.
Strele suknue. Divovi se zanee. Dva ili tri zelena slona zarikae i pokuae da se pridignu,
zastae, pa se ponovo skljokae. Jedan je imao dve strele u slabinama.
"Ili su na stado", ree Hmii.
"Tako je. Ali ne elimo optu pogibiju, zar ne? Rei u ti ta da radi: ostani ovde kraj
oamuivaa, a ja u da odem na pregovore."
"Ja ne primam nareenja od tebe, Luise."
"Ima li neki bolji predlog?"
"Nemam. Potedi bar jednog diva da mu malo razveemo jezik."
Div je leao na leima. Ne samo to je imao bradu, ve je bio i sa grivom: samo su mu se oi i
nos pomaljali iz gustia zlatnog runa koje mu se razlivalo sa lica, glave i ramena. Ginderofer unu
kraj njega i svojim dvema malim akama otvori mu usta. Ratnik je imao masivnu vilicu. Zubi su mu
predstavljali zatupaste kutnjake, dobrano istroene. I to svi odreda.
"Vidi", ree Ginderofer, "biljojed. Hteli su da pobiju stado, kako bi se domogli trave."
Luis zavrte glavom. "Nikada ne bih pomislio da e takmatvo biti tako otro."
"Nismo ni mi znali. Ali oni su doli iz smera okretanja, gde su naa stada obrstila svu travu. Hvala
ti to si ih poubijao, Luise. Moraemo da upriliimo veliku svetkovinu."
Luisu se neto okrenu u stomaku. "Samo spavaju. A i imaju umove, kao ti ili ja."
Ona ga radoznalo pogleda. "Ali upravo su ih ti umovi nagnali da pokuaju da nas unite."
"Mi smo ih oborili. Molimo te stoga da ih potedi."
"Kako? ta e uiniti sa nama ako dopustimo da se probude?"

To je doista bio problem. Luis pokua da dobije na vremenu. "Ako to reim, da li e ih

potedeti? Ne zaboravi: mi smo upotrebili oruje za uspavljivanje." Ovo je trebalo da Ginderofer
stavi do znanja da je Hmii mogao ponovo da pribegne istom sredstvu.
"Raspraviemo o tome", uzvrati Ginderofer.
Luis stade da eka, zadubljen u misli. etrdeset divovskih travojeda nikako se nije moglo smestiti
u lender. Razume se, bilo je mogue razoruati ih... Luis se osmehnu najednom na prizor maa u
divovoj krupnoj aci sa irokim prstima. Dugako, zakrivljeno seivo, nalikovalo bi na kosu.
Ginderofer se vrati. "Potedeemo ih ako vie nikada ne budemo videli njihovo pleme. Moe li
to da obea?"
"Pametna si ti ena. Tako je, oni mogu da imaju srodnike sa osvetnikom tradicijom. Mislim da
mogu da ti obeam da vie nikada neemo videti ovo pleme."
Hmiijev glas progovori mu u uho. "Luise? Moda bi ih trebalo iskoreniti!"
"Ne. To bi nas samo stajalo vremena. A i, tanja mu, pogledaj ih! Seljaci. Oni nam se ne mogu
suprotstaviti. U najgorem sluaju, naloiu im da sagrade veliki splav, pa emo ih vui lenderom.
Suncokreti jo nisu preli reku. Ostaviemo ih podalje odavde, gde ima trave u izobilju."
"Ali zato? Pa na to emo straiti itave nedelje!"
"Radi obavetenja." Luis se okrenu prema Ginderofer. "elim onoga u oklopu, kao i sve njihovo
oruje. Ostavite im samo po no. Zadrite ta hoete, ali elim da pretean deo prenesete u lender."
Ona sumnjivo odmeri oklopljenog dina. "Kako da ga prenesemo?"
"Doneu odbojnu plou. Sveite ostale poto mi odemo. Oslobaajte ih u parovima. Objasnite im
situaciju. aljite ih u smeru okretanja po danu. Ako se vrate da vas napadnu bez oruja, vai su. Ali
nee. Gledae da to pre preu preko ravnice, bez oruja i uz travu koja je visoka samo jedan in."
Ona se zamisli. "Izgleda bezbedno. Postupiemo tako."
"Mi emo biti u njihovom bivaku, ma gde se nalazio, znatno pre no to oni stignu. ekaemo ih
tamo, Ginderofer."
"Neemo im nita uiniti. Moje obeanje vai za itav narod", uzvrati ona hladno.
Oklopljeni din probudio se nedugo posle svitanja.
On otvori oi, zamirka i usredsredi pogled na uznesen narandasti zid od krzna, ute oi i
dugake kande. Bio je sasvim nepomian dok su mu oi arale unaokolo... zapaajui oruje
tridesetorice sadrugova sakupljeno na jednu gomilu... vazdunu komoru sa dvoje otvorenih vrata...
obzorje koje je brzo promicalo... Takoe je mogao da oseti vetar izazvan hitrim letom lendera.
Pokuao je da se okrene.
Luis se isceri. Posmatrao ga je preko skenera na plafonu rekreacione kabine lendera, sedei za
upravljaima. Divov oklop bio je zalemljen za pult na mestima gde su se nalazila kolena, pete,
zglobovi i ramena. Malo toplote lako bi ga oslobodilo, ali ne i pokuaj da se okrene na stranu.
Div stade da postavlja zahteve i da preti. Nije molio. Luis nije mnogo obraao panju na to. Kada
prevodilaki program kompjutera bude poeo da se razabire u svemu tome, on e se ponovo
usredsrediti. U ovom trenutku vie ga je zanimao prizor bivaka divova.
Nalazio se na visini od jedne milje i pedeset milja od koliba crvenih mesojeda. On uspori. Trava
je ovde imala vremena da ponovo izraste, ali divovi su ponovo ogoleli jedno veliko podruje iza
njih, u pravcu mora i suncokretnog sjaja u pozadini. Nalazili su se u travi: na hiljade njih iroko
ratrkani po preriji. Luis uoi takice svetlosti: odblesci sa maeva-kosa.
Nijedan div nije bio blizu samog bivaka. Nedaleko od sredita logora nalazila su se smetena
kola, ali nije bilo ni traga od vunih ivotinja. Divovi mora da su sami vukli kola. Ili su moda

raspolagali motorima koje su stekli posle onog dogaaja to ga je Halrloprilalar nazvala Padom
Gradova, pre hiljadu godina.
Ono to je Luis mogao da vidi bila je sredinja zgrada. Razabrao je samo jednu crnu taku kroz
osmatraki prozor, crni pravougaonik preplavljen svetlou. Luis se osmehnu. Divovi su pridobili
neprijatelje.
Jedan ekran zasvetle. Oglasi se poznati, zavodljivi kontraalt: "Luise."
"Tu sam."
"Vraam ti draud", ree lutkar.
Luis se okrenu. Mala, crna naprava poivala je na prenosnom disku. Luis se ponovo okrenu, kao
neko ko okree lea neprijatelju, prisetivi se da je neprijatelj, u stvari, jo tu.
On ree: "elim da neto ispita. Postoje planine du osnove obodnog zida. Domoroci..."
"Tebe i Hmiija sam odabrao upravo zbog izlaganja rizicima pri istraivanju."
"Moe li da shvati da ja nastojim da svedem na najmanju meru te rizike?"
"Svakako."
"Onda me sasluaj. Mislim da bi trebalo da ispitamo prelivne planine. No, pre toga treba da se
upoznamo sa mnotvom stvari vezanih za obodni zid. Sve to valja da..."
"Luise, zato si ih nazvao prelivnim planinama?"
"Domoroci ih tako nazivaju. Ne znam zato, a ne znaju ni oni. Sugestivno je, zar ne? A i ne vide se
odozgo. Zato? Najvei deo Prstenastog sveta nalikuje na masku jednog sveta, sa ukalupljenim
morima i planinama. Ali prelivne planine nisu uplje, ve ispunjene: imaju zapreminu."
"Da, sugestivno je. Mora sam doi do eljenih odgovora. Ja se zovem Poslednji", ree lutkar, "a
to znai da upuujem ljude izvan bezbednosti, zato to je besbednost moj prerogativ i moja dunost,
zato to bi moja pogibija ili moje ranjavanje bili krah za sve. Luise, pa ve si ranije imao posla sa
mojom vrstom!"
"Tanj! Traim od tebe samo da izloi riziku jednu sondu, a ne tvoje vredno sklonite! Sve to nam
je potrebno jeste jedan operativni hologram nainjen du obodnog zida. Stavi sondu na obodne
transportne petlje i uspori je do solarne orbitalne brzine. Koristie sistem upravo na nain na koji je
to i predvieno. Meteorska odbrana nee pucati na obodni zid..."
"Luise, pokuava da nadmudri jedno oruje koje je, prema tvojoj sopstvenoj proceni,
programirano pre vie stotina hiljada godina. ta kao je neto blokiralo obodni transportni sistem?
ta ako se laserski sistem za gaanje pokvario?"
"Pa i u najgorem sluaju, ta bi izgubio?"
"Polovinu sistema za ponovnu opskrbu gorivom", uzvrati lutkar. "Postavio sam u sonde odailjae
prenosnih diskova, opremljene filtrom koji proputa samo deuterijum. Prijemnik se nalazi u
rezervoaru sa gorivom. Da bih ga ponovo napunio gorivom, dovoljno je samo da zaronim sondu u
neko more Prstenstog sveta? A i zato bih se izlagao tom riziku?"
Luis se s mukom upirao da obuzda bes. "Zapremina, Poslednji! ta je unutar prelivnih planina?
Mora da ima na stotine hiljada tih prelivnih polukupa visokih izmeu trideset i etrdeset milja, a
donji deo im nije upalj, ve ravan! Jedna od njih mogla bi da bude sredite za kontrolu i odravanje,
ili ak itav niz takvih centara. Ne mislim da je to posredi, ali voleo bih da budem siguran pre no to
reim da im se pribliim. Osim toga, mora da postoje visinski mlaznici za Prstenasti svet, a najbolje
mesto za njihovo montiranje jeste obodni zid. Gde se oni nalaze i zato ne rade?"
"Jesi li sasvim siguran da tu moraju biti posredi raketni motori? Postoje, naime, i druga reenja.
Generatori gravitacije takoe bi posluili za kontrolu visine."
"Ne verujem da je to posredi. Inenjeri Prstenastog sveta ne bi morali da okreu ovu kolosalnu

formaciju kada bi imali generatore gravitacije. Tada bi bili suoeni sa znatno jednostavnijim
inenjerskim problemom."
"Kontrola magnetskog dejstva, onda, u suncu i podu Prstenastog sveta."
"Hmmm... moda. Tanj, nisam siguran. elim da to ti ustanovi!"
"Kako se usuuje da se pogaa sa mnom?" Lutkar je izgledao vie iznenaen nego ljut. "Samo
od mog efa zavisi da li e ostati na Prstenastom svetu dok ovaj ne naleti na senkovite kvadrate.
Samo od mog efa zavisi da li e ikada vie osetiti slast napona."
Naprava za prevoenje konano se oglasi: "Pokoran? Zar zato to jedem biljke da budem
pokoran? Izvadi me ih oklopa i boriu se protiv tebe bez iega na sebi, ti lopto narandaste kosurine.
Mojim sunarodnicima u dugakoj kui ba je potrebna jedna fina, nova prostirka."
"A ta kae na ovo?" upita Hmii, pokazavi mu uglaane crne kande.
"Daj mi samo jedan tanak bode protiv tvojih osam. Ili mi nemoj dati nijedan, boriu se i bez
njih."
Luis se zakikota, a zatim ukljui mikrofon interkoma. "Hmii, zar nikada nisi video borbu sa
bikovima? A ovaj mora da je Patrijarh stada, kralj divova!"
Div upita: "Ko je ili ta je to bilo?"
"Bio je to Luis." Hmii spusti glas. "Suoen si sa opasnou. Predlaem ti da se ponaa uviavno.
Luis je... uasan."
Luis se tre. ta li sad ovo znai? Obrnuti boanski gambit, sa glavom Luisa Vua kao gostujue
zvezde? Moglo bi da upali, kada se ve i Hmii, opaki kzin, oigledno plaio nevidljivih glasova...
Luis ree: "Kralju biljojeda, reci mi zato si napao moje poklonike."
"Njihova stoka jede nau hranu", uzvrati div.
"Zar te hrane nije bilo i drugde, tako da ste mogli izbei izlaganje mojoj srdbi?"
Meu mujacima u stadu stoke ili krdu bizona postoji ili preovlaivanje ili pokoravanje. Nema
nikakve sredine. Div zakoluta oima, pokuavi da pronae neki uzmak, ali nije bilo nikakvog. Ako
ve nije mogao da uspostavi prevlast nad Hmiijem, kako je onda mogao da se nosi sa jednim
nevidljivim glasom?"
"Nismo imali izbora", ree on. "U smeru okretanja nalaze se plamene biljke. Levo su mainski
ljudi. Desno je visok greben golog skrita. Na skritu nita ne raste, a i suvie je sklisko za uspinjanje.
U smeru suprotnom od smera okretanja ima trave i tamo nas nita nije moglo zaustaviti do sitnih
divljaka, sve dok vi niste doli! Kakva je tvoja mo, Luise? Jesu li moji ljudi ivi?"
"Potedeu tvoje ljude. Kroz..." treba da prevale pedeset milja, goli i gladni, "... dva dana bie sa
tobom. Ali sve vas mogu poubijati samo pokretom jednog prsta."
Divove oi upree se ka plafonu i on zavapi. "Ako bude u stanju da satre plamene biljke, mi
emo te oboavati."
Luis zastade da razmisli. Najednom, stvar vie nije bila smena.
uo je kako div moli Hmiija da mu prui obavetenja o Luisu, a zatim i Hmiija kako neumorno
lae. Igrali su oni takve igre i ranije. Boanski gambit odrao ih je u ivotu prlikom dugog povratka
na Laova; ugled Govornika ivotinjama kao boga rata i ponude domorodaca pomogli su im da ne
skonaju od gladi. Luis, meutim, nije shvatio da Govornik/Hmii uiva u svemu tome.
Svakako, Hmii se zabavljao. Ali div je molio za pomo, a ta je Luis mogao da preduzme protiv
suncokreta? U stvari, to uopte i nije bio njegov problem. Divovi su ga uvredili, zar ne? A bogovi su,
naelno, poznati po tome to ne prataju. I tako, Luis zausti da neto kae, ali onda ponovo zatvori
usta, porazmisli jo malo, pa ree: "Ako ti je mio ivot, kao i ivot tvojih sunarodnike, reci mi istinu.
Da li biste mogli da jedete plamene biljke, ako vas one ne bi najpre sprile?"

Div vedro uzvrati: "Svakako, Luise. Mi pasemo du mee nou, kada nas glad sasvim skoli. Ali u
zoru moramo biti podalje odatle. Biljke nas mogu domaiti i miljama daleko, a sprie sve to se
kree! Sve se istovremeno okreu, upravljaju sjaj sunca ka nama i mi zaas buknemo!"
"Ali moete da ih jedete kada ne sija sunce."
"Da."
"Kako duvaju vetrovi u ovom podruju?"
"Vetrovi? ... U ovom kraju duvaju u smeru okretanja. U iroj okolnoj oblasti duvaju jedino na
podruju plamenih biljaka."
"Zato to biljke zagravaju vazduh?"
"Jesam li ja bog da to znam?"
Uostalom, suncokreti dobijaju samo izvesnu koliinu suneve svetlosti. Sudei po tome kako
dejstvuju, oni zagrevaju vazduh oko i iznad sebe, ali suneva svetlost uopte ne prolazi pokraj
srebrnih cvetova da bi stigla do korenova. Rosa se sigurno kondenzuje na hladnom tlu. Biljke zacelo
na taj nain dolaze do potrebne vlage. A podizanje toplog vazduha postojano bi stvaralo vetar sa
mea suncokretnog polja.
A biljke spaljuju sve to se kree, pretvarajui tako biljodere i ptice u ubrivo.
Moda bi moglo da uspe. Moda.
"Na tebi je da obavi pretean deo posla", ree Luis. "Pleme je tvoje i ti e ga spasti. Posle toga,
krenuete ka satrtim plamenim biljkama. Pojeete ih i iskoristiti kao ubrivo za neke druge biljke
koje vam vie prijaju za ishranu." Luis se nasmeja zbog izraza zbunjenosti na Hmiijevom licu, pa
nastavi: "Nikada vie nee dirati moje poklonike, crvene ljude."
Oklopljeni div sav je cvao od zadovoljstva. "Sve su to izvrsne novosti. Biemo tvoji poklonici.
Moramo pogodbu da zapeatimo riatrom."
"ali se."
"ta? Ne, govorio sam o tome i ranije, ali Hmii nije shvatio. Sporazumi se moraju zapeatiti
riatrom, ak i izmeu ljudi i bogova. Hmii, to nije problem. Vi ste ak prikladne veliine za moje
ene."
"Ja sam neobiniji nego to ti se ini", uzvrati Hmii.
Iz Luisove plafonske take vienja, izgledalo je kao da se Hmii pokazuje divu. Neto je svakako
izazvalo izraz zbunjenosti na licu diva. Luisu je jo samo to trebalo. Tanj i prokletstvo!, pomisli on.
Imao sam na umu samo to da dobijem odgovor! A sada ovo. Ono to mi valja initi...
Tako je. "Nainiu za tebe jednog slugu", ree Luis. "Budui da sam u urbi, on e biti patuljast,
kao i nem na tvom jeziku. Zvae ga Vu. Hmii, moramo se posavetovati."

11. DIVOVI TRAVE

Lender je dodirnuo tle pri zlokobnom sjaju bele svetlosti. Sjaj iz dugake kue potrajao je jo
minut poto je lender prestao da se kree, a onda je zgasnuo. Trenutak potom spusti se rampa. Kralj
divova, u punom oklopu, skliznu njome do tla. Tu podie glavu i riknu. Zvuk koji je ispustio mora da
je dosegnuo mnogo milja unaokolo.
Divovi stadoe da tre ka lenderu.
Iz letelice izie najre Hmii, pa Vu. Vu je bio onii, delimino lien kose i bezopasnog izgleda.
Silno se osmehivao; osvrtao se oko sebe uz armantnu oaranost, kao da vidi ovaj svet po prvi put...
Dugaka kua nalazila se na prilinoj udaljenosti. Bila je sazdana od blata i trave, ojaana
okomitim podupiraima. Niz suncokreta zasaenih na vrhu neprekidno se pomerao, as upravljajui
svoja konkavna ogledala na proeljima i zelena fotosintetika proelja ka suncu, a as odbleskujui
prema divovima koji su se okupljali sa svih strana.
"ta ako neprijatelj napadne preko dana?" upita Hmii. "Kako biste stigli do dugake kue? Ili
moda negde drugde drite oruje?"
Div je porazmislio pre no to je odluio da oda tajne odbrane. No, Hmii je sluio Luisu, tako da je
bilo mudro ne uvrediti ga... "Vidi li ono ipraje u smeru suprotnom od smera okretanja, iza dugake
kue? Ako zapreti opasnost, jedan ovek mora prii iza tog bunja i mahnuti aravom. Suncokreti e
tada upaliti suvo granje, a mi emo, pod okriljem dima, doi u priliku da uemo unutra i uzmemo
oruje. "On baci pogled prema lenderu o dodade: "Neprijatelj koji bi bio dovoljno brz da nas
sustigne pre no to mi stignemo do oruja u svakom sluaju bi bio prejak za nas. Moda bi ga
suncokreti iznenadili."
"Moe li Vu da izabere enu za sebe?"
"Zar mu se toliko uri? Pomislio sam da mu posudim svoju enu Ret, koja je ve upranjavala
riatru. Ona je niska a mainski ljudi se ne razlikuju mnogo od Vua."
"Prihvatljivo", ree Hmii, ne pogledavi uopte Vua.
Sada ih je okruivalo stotinu divova. Izgledalo je da ih vie ne pristie. Kzin upita: "Jesu li to
svi?"
"Ovi ovde i moji ratnici svi su iz istog plemena. U preriji ima ukupno dvadeset est plemena.
Drimo se zajedno kada moemo, ali niko ne govori u ime svih", uzvrati kralj divova.
Od stotinak okupljenih, osmorica su bili mukarci i svi odreda sa upadljivim oiljcima; trojica su
bili dobrano obogaljeni. Niko drugi osim kralja divova nije imao bore i prosedu kosu, kao znamenje
starosti.
Ostalo su bile enke... odnosno ene. Visina im se kretala izmeu est i po i sedam stopa, to je
bilo malo u poreenju sa mukarcima: imale su mrku kou, bile su nage i izgledale su dostojanstveno.
Kosa im je bila zlatna i obilno im se slivala niz lea; uglavnom je bila zamrena. Nijedna nije imala
nikakvih ukrasa. Noge su im bile debele, stopala velika i vrsta. Nekoliko ena bilo je sedokoso.
Njihove teke grudi bile su dobar pokazatelj o tome koliko su stare. Stale su da osmatraju goste uz
zadovoljstvo i uenje, dok je oklopljeni div priao ta zna o njima.
Jednog trenutka, iskljuivi napravu za prevoenje, Hmii ree: "Ako ti se neka vie dopada od
drugih, ja to sada moram da kaem."
"Ne, sve su uglavnom jednake... jednako privlane."
"I dalje moemo okonati ovu situaciju. Mora da si bio siao s uma kada si obeao ovako neto!"
"Izii u ja ve s tim na kraj. Hej, pa zar ne eli osvetu za spaljeno krzno?"
"Osvetu jednoj biljki? Sasvim si poludeo. Vreme nam je dragoceno, a kroz neto samo malo vie

od godinu dana svi e oni ionako biti mrtvi... suncokreti, divovi, mali crvenokoni mesoderi, svi
odreda!"
"Tako je..."
"Tvoja pomo im, zapravo, uopte nee pomoi, ali oni to ne znaju. Koliko e potrajati ovaj tvoj
projekat? Jedan dan? Mesec dana? Pa time samo teti naem vlastitom projektu."
"Moda sam lud. Hmii, moram ovo da obavim do kraja. Sve vreme od kako sam otiao sa
Prstenstog sveta nisam... imao razloga da se ponosim sobom. Moram dokazati da..."
Zau se glas kralja divova: "Luis e vam sam rei da je gotovo sa opasnou od plamenih biljaka.
Objasnie nam ta nam valja..."
Vu, uzdran, kako mu je to i inae novi karakter nalagao, povue se iza velikog kzina; nijedan od
divova nije primetio kako on podie aku i poinje da govori u nju. Pola minuta kasnije zadran
Luisov glas zagrme iz lendera: "Poujte me, jer doao je va dan da raskrite mesta plamenih biljaka
za sve sojeve ljudi. Moja tvorevina stupae pred vama poput oblaka. Morate sakupiti semenje onoga
to elite da raste na mestu gde plamene biljke sada rastu..."
U sam cik zore, kada sunce sija odozgo poput puke iskre svetlosti na rubu jednog senkovitog
kvadrata, divovi su ve bili ustali i krenuli.
Voleli su da spavaju, meusobno se dodirujui. Kralj divova nalazio se u sreditu kruga ena, na
ijem je rubu bio Vu, ija je sitna, poluelava glava poivala na ramenu jedne ene, dok je noge
drao prebaene preko dugakih, koatih nogu jednog oveka. Prljavi pod bio je sav prekriven
telesima i kosom.
Budei se, kretali su se skladno: oni najblii vratima prvi su s izdvajali iz mnotva, uzimali vree
i srpaste maeve i izlazili napolje, da bi to potom inili oni iza njih. Vu je iziao sa ovima.
Pred udaljenim lenderom jedan jednoruki div sa izoblienim licem kratko se pozdravio sa
Hmiijem, a onda laganim trkom krenuo ka dugakoj kui. Straari od prole noi spavaju preko dana
unutra, a sa njima su ostale i neke starije ene.
Divovi se okrenue i otvoreno upiljie kada Vu poe da se uspinje uza zid.
Povrina od trave i blata bila je trona, ali krov se nalazio na visini od samo dvanaest stopa. Luis
se uspravi izmeu dva suncokreta.
Biljke su stajale na visini od jedne stope na vornovatim, zelenim stabljikama. Svaka je imala po
jedan ovalni cvet, sa ogledalastom povrinom, izmeu devet i dvanaest ina u preniku. Jedna otra
stabljika trala je iz sredita ogledala i zavravala se tamnozelenim pupoljkom. Stranji deo cveta
bio je vlaknast, a svi cvetovi bacali su sunevu svetlost prema Luisu Vuu; ali ona jo nije bila
dovoljno snana da mu naudi.
Luis obuhvati akama jednu debelu stabljiku suncokreta i lagano je zaljulja. Ona, meutim, nije
poputala; korenje je duboko sezalo u krov. On skide koulju i postavi je izmeu cveta i sunca.
Ogledalski cvet zatreperi i namreka se neodluno, a onda se sakupi napred, obuhvatajui u svoje
okrilje zeleni pupoljak.
Imajui na umu da ga mnoge oi posmatraju, Vu sie niz zid naroito skladnim pokretima. Pratio
ga je beli sjaj dok je koraao u susret Hmiiju.
Kzin ree: "Deo noi proveo sam u razgovoru sa jednim straarom."
"Jesi li doznao neto?"
"Pokazao je krajnje poverenje u tebe, Luise. Prilino su lakoverni."
"Takvi su bili i mesojedi. Pitam se da li su tu posredi samo valjani maniri."
"Mislim da nisu. Mesojedi i travojedi oekuju da bilo ta moe doi sa obzorja u bilo kom
trenutku. Znaju da ima ljudi neobinih oblija i boanske moi. To me je navelo da se zapitam koga

sve jo moemo sresti. Uuurrr, a straar je znao da mi ne pripadamo rasi koja je sazdala Prstenasti
svet. Je li to sluajno?"
"Moda. ta ima jo?"
"Nee biti potekoa sa ostalim plemenima. Moda su stvarno stoka, ali imaju neto u glavi. Oni
koji ostanu u preriji sakupljae semenje za one koji odaberu da krenu u pohod na teritoriju
suncokreta. Dae ene mladim, odraslim mukarcima ako pou. Moda e ih krenuti treina kada ti
bude obavio svoju aroliju. Ostali e imati dovoljno trave. Nee morati da idu u pravcu crvenih
ljudi."
"U redu."
"Pitao sam i o dugoronim klimatskim prilikama."
"Odlino! I?"
"Straar je bio starac", uzvrati Hmii. "Kada je bio mlad i imao obe noge, pre no to ga je neto
smodilo - prevodilac kae 'neman' - sunce je uvek bilo istog sjaja i dani su uvek bili iste duine.
Sunce sada izgleda ponekad sjajnije, a ponekad manje sjajno; kada je sunce sjajno, dani izgledaju
prekratki - i obrnuto. Luise, on se sea kako je sve poelo. Pre dvanaest falana, to iznosi stotinu
dvadeset rotacija sazvea, postojalo je vreme tame. Zora nikako nije dolazila itava dva ili tri dana.
Videli su zvezde, kao i neki utvarni plamen koji se irio gore. A onda je ponovo sve bilo kao i ranije
tokom nekoliko falana. Kada su nejednaki dani doli, trebalo im je dugo da to uoe; oni naime,
nemaju asovnike..."
"Stvar izgleda predvidljiva. Izuzev..."
"Ali ona duga no, Luise. Kako ti to izgleda?"
Luis klimnu. "Sunce je blesnulo. Prsten senkovitih kvadrata nekako se zatvorio. Moda se ice
koje ga dre mogu automatski namotati."
"To znai da su baklje na suncu decentrirale Prstenasti svet. Dani su potom postajali sve
neravnomerniji. To je prestrailo sve rase sa kojima divovi trguju."
"Sa puno razloga."
"Kada bismo samo neto mogli da preduzmemo." Kzinov rep oinu kroz vazduh. "Ali mi se umesto
toga borimo protiv suncokreta. Jesi li uivao sino?"
"Jesam."
"Onda bi trebalo da se osmehuje."
"Ako si stvarno eleo da zna kako je bilo, mogao si da posmatra. Svi ostali su to inili. U
velikoj zgradi, naime, nema zidova; unutra su svi na gomili. U svakom sluaju, dopada im se da
posmatraju."
"Nisam mogao da podnesem smrad."
Luis se nasmeja. "Miris je stvarno jak. Nije rav, ali je jak. Morao sam, uz to, da stojim na stolici.
A i ene su bile... krotke."
"ene i treba da budu krotke."
"Ne ene ljudi! Ove nisu ak ni glupe. Nisam mogao da govorim, razume se, ali sam sluao." Luis
kucnu vrhom prsta po ureaju u uhu. "Sluao sam kako Ret organizuje skupinu za raiavanje. Ona
je dobra. Hej, bio si u pravu, organizuju se ba kao krdo stoke! Sve ene su supruge kralja divova.
Nijedan mujak nema pristupa do njih, osim kada kralj divova proglasi praznik i udalji se da bi
posmatrao. Zabava je gotova kada se on vrati, a zvanino se nita nije dogodilo. Svi su sada pomalo
zlovoljni, zato to smo ga vratili iz pohoda dva dana ranije."
"A kakve to treba da budu enke ljudi?"
"Oh... orgazam. Mujaci svih sisara doivljavaju orgazme. enke uglavnom ne. Ali ene ljudi ga

doivljavaju. enke divova, meutim, naprosto prihvataju sam in, one, ovaj, ne uestvuju u njemu."
"Ti nisi uivao?"
"Razume se da jesam. Na kraju krajeva, to je seks, zar ne. Ali potrebno je malo vremena da se
ovek na to navikne, da se pomiri sa tim da ja naprosto nikako nisam mogao pomoi da i Rit u tome
uiva koliko i ja, da ona jednostavno nije kadra za to."
"Sve to mogu da ti poklonim jeste moja naklonost", uzvrati Hmii, s obzirom na to da je moja
najblia ena udaljena dve stotine svetlosnih godina. ta nam sad valja initi?"
"Moramo saekati kralja divova. Moda je malo oamuen. Najvei deo noi proveo je u
ponovnom navikavanju na svoje ene. U stvari, jedini nain na koji me je mogao uputiti u stvar bila je
neposrednim pokazivanjem. Straan je", ree Luis. "On je... opsluio? Opsluio je dvanaest ena, a ja
sam se tanj upirao da odrim korak sa njim, ali moj ego nimalo nije bio osokoljen okolnou da... Ali
pustimo sad to."
Luis se isceri.
"Luise?"
"Moji rasplodni organi naprosto nisu tome dorasli."
"Straar mi je rekao da enke drugih vrsta gledaju sa strahopotovanjem mujake divova. Mujaci
upranjavaju riatru kad god mogu. Silno uivaju u mirovnim skupovima. Straara je naljutilo to to te
Luis nije uinio enom."
"Luis se oigledno urio", ree Vu i ue.
Prethodne noi sakupljai su iz velikih vrea izruili zamanu gomilu pokoene trave na izvesnoj
udaljenosti od dugake kue. Straari i kralj divova pojeli su pretean deo te kamare; sakupljai su
jamano jeli dok su radili. Luis je sada posmatrao kako kralj divova idui prema lenderu, zastaje da
dokraji gomilu.
Travojedi provode preveliki deo ivota u jedenju, promrmlja Luis sebi u bradu. Kako li ovi
humanoidi uspevaju da odre svoju inteligenciju? Hmii je bio u pravu - nije vam potrebna
inteligencija da biste gamizali po vlatima trave. Moda je inteligencija potrebna da izbegnete da
budete pojedeni. Ili... valja biti i te kako domiljat da bi se uzveralo uz jedan suncokret.
Luis oseti kako ga neko posmatra.
On se okrenu. Nita.
Bilo bi u najmanju ruku nezgodno ako bi kralj divova doznao da je prevaren. Pa ipak, Luis se
nalazio sasvim sam na upravljakoj palubi, ako se prenebregne 'pijunka' Poslednjeg. Odakle, onda,
oni marci na zadnjem delu vrata? On se ponovo okrenu - ali koga to, zapravo, obmanjuje? Bio je to
draud. Crno plastino kuite zurilo je u njega sa prenosnog diska.
Samo malo napona bilo bi dovoljno da se on uistinu oseti kao bog. A to bi ga odista i uzbudilo!
Prisetio se da ga je Hmii video pod naponom. "Poput bezumne morske biljke..." On se okrenu.
Kralj divova bio je danas bez oklopa. U asu kada su on i Hmii uli u kabinu za odmor, kzin
podie ruke prema tavanici, spojivi dlanove, i prozbori napevanim glasom: "Luise." Div stade da ga
oponaa.
"Nai mi jednu od odbojnih ploa", ree Luis bez uvoda. "Poloi je na pod. Dobro. Uzmi sad
malo oplate od superprovodnika. Troje vrata dole, do velikog spremita. Dobro. Obavi tkaninu oko
odbojne ploe. Potpuno je prekri, ali ostavi jedan nabor kako bi imao gde da uhvati. Hmii, koliko je
jaka tkanina?"
"Trenutak, Luise... Vidi, moe se sei noem. Mislim da je ne mogu pocepati."
"Dobro. Daj mi sada dvadeset milja superprovodljice ice. Obmotaj jedan kraj oko odbojne
ploe. Dobro vei; napravi vie vorova. Ne tedi. Dobro je tako. Smotaj sada ostatak ice, ali tako

da se ne zapetlja kada je pusti. Potreban mi je drugi kraj. Hmii, ti uini to. Kralju Travojeda,
potreban mi je najvei kamen koji moe da ponese. Poznaje ovu teritoriju. Pronai ga i donesi."
Kralj je za trenutak stajao nepomian, zurei... a onda obori pogled i izie. Hmii ree: "Prevre
mi se stomak kada moram tako pokorno da izvravam tvoja nareenja."
"Ali dobro si razmislio o svemu, a i umire od elje da dozna ta sam naumio. Ali..."
"Mogu te nagnati da mi to kae."
"A ja ti mogu ponuditi neto bolje. Doi malo ovamo, molim te."
Hmii se provue kroz otvor. Luis upita: "ta vidi na prenosnom disku?"
Hmii uze draud.
Luisu glas zastade u grlu dok je izgovarao: "Uniti ga."
Kzin naini kratak trzaj rukom i hitnu malu napravu o zid. Nije se ulubila. On uze kuite, otvori ga
i stade da bode unutra noem od trupnog metala koji je koristio. Konano ree: "Ne moe se vie
opraviti."
"Dobro."
"ekau dole."
"Ne, poi u i ja s tobom. Hou da nadlegdam kako radi. A elim i da dorukujem." Oseao se
kao na trncima. U stvari, uopte nije bio siguran kako se oseao. Riatra nije, zapravo, ispunila
njegova oekivanja, a ista radost koju je pruao napon sada je bila zauvek izgubljena. Ali... sir
fondi? Tako je. Kao i sloboda i ponos. Kroz nekoliko asova zbrisae invaziju suncokreta, a i
otarasie se, tanja mu, Hmiija. Luis Vu, bivi strujoman, iji se mozak, ipak, nije pretvorio u surutku.
Vratio se kralj divova, teglei jednu gromadu i kreui se sasvim polako. Hmii prie da je
preuzme, zastade za trenutak kada je video koliki je, a onda ipak zavri kretnju. Okrenuo se, drei
gromadu u rukama, i rekao glasom u kome se malo oseao napor: "ta da radim sa ovim, Luise?"
Bilo je primamljivo. Oh, ima toliko mogunosti... Daj mi minut da malo razmislim... Ali bogovi ne
podrhtavaju pod teretom, a on nije mogao da dopusti da Hmii ispusti kamen pred divovim oima.
"Stavi ga na tkaninu od superprovodnika i obmotaj ga njome. Svei onda sve
superprovovodljivom icom. Obavij vie puta kamen, a i ne tedi na vorovima. U redu, sada elim
neku jau icu koja e izdrati toplotu."
"Imamo Sinklerov molekulski lanac."
"Manje od dvadeset milja. Neka bude krai od superprovodljive ice." Luisu je bilo milo to je
nadzirao celu stvar. Prevideo je mogunost da superprovodljiva ica moda ne bi bila dovoljno
snana da izdri odbojnu plou obavijenu u tkaninu kada jednom ploa dostigne odgovarajuu visinu.
Ali Sinklerov lanac predstavljao je fantastinu stvar. Zacelo e izdrati.

12. SUNCOKRETI
Luis je leteo visoko i brzo u smeru okretanja. U preriji se videlo suvie smeih mesta: trava koju
su prvo obrstili zeleni slonovi, a zatim divovi, s naporom je ponovo rasla. Ispred njega, bela pruga
suncokreta bletala je preko mora.
Kralj divova promatrao je kroz providna vrata vazdune komore. "Moda je trebalo da ponesem
oklop", ree on.
Hmii frknu. "Za borbu protiv suncokreta? Metal se zagreva."
"Odakle ti taj oklop?" zapita Luis.
"Gradili smo put za mainski narod. Liili su nas travnatih predela kroz koje je trebalo da proe
put, a posle svega napravili su oklope za kraljeve plamena. Nastavili smo dalje. Nije nam se dopao
njihov vazduh."
"ta mu nedostaje?"
"Ima grozan ukus i miris, Luise. Mirie na ono to ponekad piju. Istu stvar sipaju i u svoje maine,
ali je onda ne meaju ni sa im."
Hmii upita: "Zaudio me je oblik tvog oklopa. Nije raen po tvojoj meri. Pitam se zato?"
"Oblik treba da uliva strahopotovanje i da deluje zastraujue. Zar na tebe nije tako delovao?"
"Ne", ree Hmii. "Je li to oblik onih koji su sagradili Prstenasti svet?"
"Ko zna?"
"Ja znam", ree Luis. Divove oi se nervozno podigoe i zatreptae.
Trava, ponovo visoko izrasla, odjednom je ustupila mesto umi. Suncokreti su postali sjajni. Luis
spusti lender na stotinu stopa i dosta ga uspori.
uma se zavravala na dugakoj beloj obali. Luis je i dalje usporavao i sputao lender sve nie,
nie, dok nije gotovo dodirnuo vodu. Suncokretima vie nisu bili zanimljivi.
On nastavi let prema oslabljenom sjaju. More je bilo mirno, samo ga je mrekao povetarac koji je
duvao otpozadi. Nebo je bilo plavo i bez oblaka. Ostrva su se primicala, mala i srednje veliine, sa
plaama, vijugavim obalama i ugljenisanim, crnim vrhovima. Suncokreti su zaposeli dva ostrva.
Kada su dospeli na pedeset milja od obale ponovo su probudili zanimanje suncokreta. Luis
zaustavi lender. "Valjda se ne nadaju da nas mogu upotrebiti kao ubrivo", ree on. "Nalazimo se
predaleko i letimo suvie nisko."
"Bezumne biljke", Hmii se prezrivo iskalja.
Kralj divova ree: "Pametne su one. Prvo zapale vatre. Kada ostane samo pepeo, plamene biljke
poseju svoje seme."
Ali prele su vodu! ... Pusti to. "Kralju divova trave, kucnuo je tvoj as. Izbaci kamen. Nemoj
prekinuti icu." Luis otvori vazdunu komoru i spusti rampu. Kralj divova stupi napred ka preteem
sjaju. Veliki kamen pade dvadeset stopa u vodu vukui za sobom i srebnaste ice.
Take svetlosti kao da su treptale na njih sa udaljene obale dok su gomile biljaka pokuavale da
spale lender, a zatim prestale da se zanimaju za njega. Tragale su za kretanjem, ali sigurno ne bi
otvorile vatru na vodu koja protie, zar ne? Na primer, na vodopad? Te biljke najbolje uspevaju na
polujalovim svetovima... "Hmii, iznesi odbojnu plou. Podesi je na, recimo, osamnaest milja. Pazi da
se ice ne zapletu."
Crni pravougaonik se podie. Za njim su se vukle crne i srebrne ice. Nit Sinklerovog lanca
trebalo bi da je nevidljivo tanka, ali sada se srebrnasto sjajila dok je oko sve udaljenije odbojne
ploe svetleo jarki nimbus. Ploa je ubrzo postala samo jedna crna taka koju je tee bilo razabrati
od svetlog oreola oko nje. Na toj visini predstavljala je pravu metu za horde cvetova suncokreta.

Superprovodnik e sprovesti elektrinu struju bez bilo kakvog otpora. Upravo ga zbog tog
svojstva toliko cene u industriji. Ali superprovodnici imaju jo jedno svojstvo. Superprovodnik se
uvek nalazi na istoj temperaturi.
Vazduh, estice praine i Sinklerova ica sjajili su na svetlosti suncokreta. Ali superprovodna
tkanina i ica ostae crni. Dobro. Luis treptanjem odagna zaslepljenost i pogleda u vodu. "Kralju
naroda trave", ree on, "ui pre no to bude povreen."
Na mestu gde su dve ice ulazile u vodu, ona je kljuala. Traka pare krenu meu beli sjaj u smeru
okretanja. Luis podesi lender da se kree nadesno. Ve je kljuala dobra koliina vode.
Inenjeri Prstenastog sveta sagradili su samo dva duboka okeana, Velike okeane, na razliitim
stranama zbog ravnotee. Ostala mora na Prstenastom svetu bila su svuda po dvadeset pet stopa
duboka. To je ilo Luisu u prilog. Bilo mu je olakano da izazove kljuanje mora.
Oblak pare stie do obale.
Bogovi ne likuju. teta. "Posmatraamo dok ne bude zadovoljan", ree on kralju divova.
"Uuurrr", oglasi se Hmii.
"Poinjem da shvatam", ree kralj divova, "ali..."
"Govori."
"Plamene biljke mogu da progore oblake."
Luis proguta knedlu. "Videemo. Hmii, moe naem gostu ponuditi salatu. Moda eli da jede
iza zatvorenih vrata."
Nalazili su se na pedeset milja desno od usidrene ice, na levoj strani jednog visokog, golog
ostrva. Ostrvo je zaklonilo pola sjaja onih suncokreta koje je jo zanimalo da spre lender... ali
veina suncokreta ionako je imala prea posla. Deo njihovog sjaja bio je usredsreen na lebdei crni
pravougaonik a deo na oblak pare.
Voda je isputala paru na nekoliko kvadratnih milja oko ice i potopljenog velikog kamena. Para
je prelazila preko mora u obliku oblaka koji se irio; kada bi stigla do obale, udaljene pedeset milja,
tu bi je zahvatila vatra. Zadirala je pet milja u kopno, buktei poput vatrene oluje, a zatim je
nestajala.
Luis usredsredi teleskop na trag pare. Mogao je da vidi vodu kako kljua. Biljke e poeti da
venu. Na potezu od pet milja biljke nisu dobijale sunevu svetlost; okolne biljke troile su svoju
svetlost na oblak pare umesto da su uz njenu pomo spravljale eer. Ali potez od pet milja nije
predstavljao nita, nita. Prostranstvo suncokreta zauzimalo je povrinu koja bi odgovarala polovini
nekog sveta.
Ugledao je neto to ga je nateralo da upravi teleskop navie.
Srebrnasta ica je padala, noena vetrom u smeru okretanja.
Suncokreti su progoreli Sinklerov molekularni lanac. Luis neujno izgovori jednoslonu re koja
je oznaavala nemo. Ali nit superprovodnika jo je bila crna.
Izdrae. Sigurno hoe.
Nee biti toplija od kljuale vode i svuda e imati istu temperaturu. Pojaana svetlost biljaka nee
to promeniti; samo e jo bre zagrevati vodu. A i ovo je jedno veliko more. Ni vodena para ne
nestaje tek tako. Zagrejana, ona se podie.
"Bog dobro jede", ree kralj divova. vakao je glavicu bostonske puterice: dvadesete ili moda
tridesete. Stajao je pored Hmiija i posmatrao; ba kao ni Hmii, on takoe nije mozgao o onome to se
napolju deavalo.
Morska voda veselo je kljuala. Suncokreti su bili tanj odluni da obore tu mrvicu mogueg
ubriva, tu pticu koja verovatno jede suncokrete. Nisu bili u stanju da procene visinu ili udaljenost.

Evolucija im nee dozvoliti da razviju te sposobnosti dok ne ponu da izumiru. Svaki cvet imao je
vremena da se usredsredi na zelenu lukovicu za fotosintezu, dok bi drugi otvarali vatru.
Hmii tiho ree: "Luise, ostrvo."
Neto veliko i crno stajalo je do pojasa u vodi blizu obale. To nije bilo ljudsko bie ni vidra, ve
pomalo i jedno i drugo. Strpljivo je ekalo, posmatrajui lender velikim, smeim oima.
Luis progovori mirno, ali s naporom: "Da li je ovo more naseljeno?"
"Nismo to znali", uzvrati kralj divova.
Luis skliznu lenderom prema obali. Humanoid je ekao bez straha. Bio je prekriven kratkim,
nauljenim, crnim krznom i imao je lep aerodinamian oblik: debeo vrat, izrazito sputena ramena,
iroki nos spljoten uz lice bez brade.
Luis ukljui mikrofone. "Poznaje li govor divova trave?"
"Poznajem, Govori sporo. ta to tamo radite?"
Luis uzdahnu. "Grejemo more."
Hladnokrvnost stvorenja bila je zadivljujua. Ideja da se greje more nije ga uznemirila. On upita
zdanje to se kree: "Koliko je zagrejano?"
"Veoma na ovom kraju. Koliko vas je?"
"Sada nas je trideset i etvoro", ree vodozemac. "Bilo nas je osamnaest kada smo pre pedeset i
jednog falana doli ovamo. Da li e i deo mora u smeru okretanja postati topao?"
Luis se opusti sa olakanjem. Poele su da mu se priinjavaju stotine hiljada skuvanih stvorenja
zato to je on poeo da izigrava boga. On zakreta: "Reci ti meni. Na toj strani se uliva reka. Koliko
toplote moete da podnesete?"
"Pa onako. Bolje emo jesti; ribe vole toplotu. Utivo je pitati za dozvolu pre no to se uniti
makar i deli neijeg doma. Zato to inite?"
"Da bismo istrebili plamene biljke."
Vodozemac se zamisli. "Dobro. Ako plamene biljke uginu, moi emo da poaljemo glasnika
uzvodno do mora Fubobiovog sina. Mora da misle kako smo ve odavno mrtvi." On dodade:
"Zaboravljam na utivo ponaanje. Prihvatamo riatru ako objavite svoj pol i ako moete da je
upranjavate ispod vode."
Luisu je bio potreban trenutak da povrati glas. "Niko se od nas ne pari u vodi."
"Malo ko to ini", ree vodozemac, ne pokazujui da je naroito razoaran.
"Kako ste dospeli ovamo?"
"Istraivali smo nizvodno. Brzaci su nas doneli do podruja plamenih biljaka. Nismo mogli ii
obalom, hodati. Morali smo se prepustiti reci da nas donese do ovog mesta koje sam po sebi prozvao
Tupugopovo more. Dobro je ovo mesto, mada se mora voditi rauna o plamenim biljkama. Moete li
ih stvarno satrti maglom?"
"Mislim da moemo."
"Moram pokrenuti svoj narod", ree vodozemac. On nestade, nimalo ne uzburkavi vodu.
"Mislio sam da e ga ubiti", ree Hmii u pravcu tavanice, "zbog njegove drskosti."
"Ovo je njegov dom", odvrati Luis. On iskljui interkom. Umorila ga je ve ova igra. Kuvam
neiji dom, mislio je, a jo ni ne znam da li e uspeti ono to sam naumio! Prieljkivao je draud.
Nita drugo mu ne bi moglo pomoi, nita do biljna srea koju donosi struja dok utie u mozak; nita
drugo ne bi moglo da zaustavi crnu pomamu koja ga je terala da pritiska doruja sedita i isputa
ivotinjske zvuke, a oi dri vrsto zatvorene.
To i vreme. Vreme je prolo i arolija je prola, te on otvori oi.
Sada nije mogao da vidi ni crnu icu ni kljualu vodu. Sve je prekrivao jedan ogroman bedem

magle koji se kretao u smeru okretanja, buknuvi kada bi stigao do obale, da bi potom nastavio jo
deset milja u kopno i iezao. Potom se pruao samo blesak suncokreta... i dve uporedne prave na
obzorju.
Gore je bila bela linija, a dole crne, i protezale su se du luka obzorja od pedeset stepeni.
Vodena para nije jednostavno nestajala. Zagrejana, pela se uvis i ponovo se kondenzovala u
stratosferi. Bela ivica oblaka plamtela je pod napadom suncokreta. Mora da je udaljen pet stotina do
itavu hiljadu milja, kada se vidi tako blizu vlastite senke, kao i da u promeru ima vie stotina milja.
A i irio se - tegobno sporo, ali ipak se irio.
U stratosferi vazduh e biti potisnut izvan sredita prostranstva suncokreta. Iz pojedinih delova
oblaka padae kia, ali jedan deo vodenog isparenja susree se sa parom iz kljualog mora i ponovo
potei u unutranjost, dovevi do kruenja.
Ruke su ga bolele. Luis shvati da je samrtniki stezao doruja sedita. On odvoji ake i ukljui
interkom.
"Luis je odrao obeanje", govorio je kralj divova, "ali umirue biljke mogu biti van naeg
domaaja. Ne znam..."
"Proveemo ovde no", ree mu Luis. "Ujutro emo vie znati."
On spusti lender na stranu ostrva u smeru suprotnom od smera okretanja. Na obali je bilo velikih
gomila morske trave. Hmii i kralj divova provedoe jedan as punei otvor na lenderovom trupu
morskom travom, opskrbljujui kuhinju za pretvaranje hrane neophodnim sirovinama. Luis iskoristi
priliku da pozove Toplu iglu istrage.
Poslednji se nije nalazio na upravljakoj palubi. Mora da je bio u skrivenom delu Igle. "Slomio si
svoj draud", ree on.
"Znam. Da li si ita uinio..."
"Imam zamenu."
"Ba me briga ako ih ima i deset. Odustajem. Da li jo eli transmuter inenjera Prstenastog
sveta?"
"Svakako."
"Saraujmo, onda, bar malo. Kontrolno sredite Prstenastog sveta mora da se nalazi negde. Ako je
bilo ugraeno u neku od prelivnih planina, onda transmuteri sa brodova na ispustu svemirske luke
mora tamo da se nalazi. Hou da imam celovit uvid u stanje pre no to se u bilo ta upustim."
Poslednji stade da razmilja.
Iza njegovih pljosnatih, ustalasalih aka, glomazna zdanja bila su obasjana svetlou. Jedna iroka
ulica sa prenosnim diskovima na raskrsnicama, gubila se u daljini. Ulica je vrvela od lutkara.
Njihove oeljane grive svetlucale su u velianstvenoj raznovrsnosti; izgleda da su se uvek kretali u
skupinama. Na komadiu neba izmeu zdanja lebdela su dva poljoprivredna sveta, oba okruena
orbitalnim takama svetlosti. U pozadini se uo zvuk nalik na kakvu tuinsku muziku lutkara negde u
daljini tako da se nije mogao jasno razabrati.
Lutkar je ovde imao deo svoje izgubljene civilizacije: trake, holo-zid i verovatno miris svoje
vrste stalno u vazduhu. Ceo nametaj bio je u blagim oblinama, bez otrih uglova o koje bi se moglo
udariti koleno. Jedan udno oblikovani usek u podu predstavljao je verovatno krevet.
"Pozadina obodnog zida potpuno je ravna", iznenada ree Poslednji. "Moj radar za dubinsko
snimanje ne moe da prodre kroz njega. Mogu dopustiti sebi da rizikujem jednu sondu. I dalje e
koristiti kao relej izmeu Igle i lendera; u stvari, sluie jo bolje kada se podigne na veu visinu.
Prema tome smestiu sondu u transportni sistem obodnog zida."
"Sasvim dobro."

"Da li stvarno misli da je sredite za popravke..."

"Ne, ne stvarno, ali naii emo na dovoljno iznenaenja koja e nas za due vreme zabaviti. Treba
proveriti."
"Jednog dana moraemo odluiti ko vodi ovu ekspediciju", ree lutkar i nestade sa ekrana.
Te noi nije bilo zvezda.
Jutarnja svetlost obasjala je haos. Sa upravljake palube nita se nije videlo sem bezoblinog
bisernog sjaja: ni nebo, ni more, ni obala. Luis je bio u iskuenju da ponovo stvori Vua, kako bi sam
mogao da izie i utvrdi da li svet jo postoji.
Umesto toga on podie lender. Na tri stotine stopa bilo je sunca. Ispod nije bilo niega sem belog
oblaka koji je postajao sve svetliji ka obzorju u smeru okretanja. Magla se irila duboko u
unutranjost kopna.
Odbojna ploa jo se nalazila na svom mestu, jedna crna taka pravo iznad glave. Dva asa posle
svitanja vetar raznese maglu. Luis stade da sputa lender do nivoa mora sve dok mu ivica nije
dosegnula obalu. Nekoliko minuta kasnije jedan svetao nimbus stvori se oko odbojne ploe.
Kralj divova proveo je celo jutro kod vrata vazdune komore, osmatrajui i odsutno se gostei
salatom. I Hmii je bio gotovo tih. Kada Luis progovori oni se okrenue prema tavanici.
"Uspee", ree on konano, i sam poverovavi u to. "Uskoro ete pronai prolaz prekriven
suncokretima koji e voditi ka mnogo veem prostranstvu pod stalnim pokrovom oblaka. Posejte tu
svoje seme. Ako vie volite da jedete ive plamene biljke, pasite nou sa obe strane pojasa magle.
Moda ete eleti da imate bazu na nekom od ostrva u moru. eleete amce."
"Od sada moemo praviti vlastite planove", ree kralj divova. "Bie nam od koristi da imamo u
blizini morski narod, iako tako malobrojan. Njihove usluge moemo platiti metalnim oruem. Mogu
nam graditi amce. Hoe li trava rasti na tolikoj kii?"
"Ne znam. Bolje da zasejete i sprena ostrva."
"Dobro... Likove zaslunih junaka urezujemo u kamen uz nekoliko rei. Nomadi smo; ne moemo
sa sobom nositi velike statue. Hoe li to biti dovoljno?"
"Svakako."
"Kako izgleda?"
"Neto sam vii od Hmiija, kosmatiji po ramenima, a kosa mi je vae boje. Zubi mesojeda sa
onjacima. Bez vidljivih uiju. Nemojte se suvie truditi. Gde sada da te prebacimo?"
"U na logor. ini mi se da u morati povesti nekoliko ena da istraimo obale mora."
"To moemo sada uiniti."
Kralj divova se nasmeja. "Zahvaljujemo, Luise, ali moji ratnici nee biti ba dobro raspoloeni
kada se vrate. Goli, gladni, poraeni. Bie im bolje ako saznaju da sam otiao na nekoliko dana. Ja
nisam bog. Junak mora pod sobom imati ratnike koji su zadovoljni njegovom vladavinom. On se ne
moe boriti sve vreme dok je budan."

Drugi deo

13. POREKLO
Lender je krstario na visini od pet milja brzinom neto manjom od zvune.
Trinaest hiljada milja nije predstavljalo nikakvu razdaljinu za ovu letelicu. Luisova obazrivost
naljutila je kzina. "Za samo dva sata ve bismo se mogli ili sputati odozgo na lebdei grad ili
uspinjati odozdo ka njemu! ak i za jedan sat, bez ozbiljnih nezgoda."
"Svakako. Samo, morali bismo da iziemo iz atmosfere sa fuzionim pogonom koji bi plamteo
poput zvezde. A sea li se kako smo stigli do Halrloprilalarinog lebdeeg zatvora? Naglavake kroz
vazduh, sa spaljenim motorima na letciklima."
Hmiijev rep lupi po naslonu sedita. Setio se.
"Ne elimo da nas primeti nikakva stara mainerija. Izgleda da poast superprovodnika nije svuda
prodrla."
Prerija je ustupila mesto obraenim poljima, a ova, pak, vodenoj dungli. Uspravna suneva
svetlost odbijala se ka njima izmeu stabala rascvetalog drvea.
Luis se oseao predivno. Nije eleo sebi da prizna kako je rat protiv prostranstva suncokreta bio
uzaludan. Uspeo je. Postavio je sebi zadatak; izvrio ga je pametno i sa oruima koja su mu se nala
pri ruci.
Movara kao da se protezala u nedogled. Jednom je Hmii pokazao na neki mali grad. Bilo ga je
teko razabrati, jer je voda napola preplavila kue, a puzavice i drvee pokuavali su da ih jo vie
povuku nadole. Arhitektonski stil bio je udan. Svaki zid, krov i vrata strili su malo napolje,
suavajui ulice po sredini. Ovo nije sagradio Halroprilalarin narod.
Do podneva lender je preao veu razdaljinu nego to e Ginderofer ili kralj divova prei u
celom ivotu. Luis je bio budala to je ispitivao divljake. Oni su bili podjednako udaljeni od
lebdeeg grada kao i bilo koje dve take na zemlji.
Poslednji ih pozva.
Danas je njegova griva predstavljala uskovitlanu dugu: bila je proarana prugama osnovnih boja.
Iza njega lutkari su svetlucali du linija prenosnih diskova, stajali u skupinama ispred izloga radnji,
eali se jedni o druge u prolazu bez izvinjenja ili ljutnje, a sve to bilo je praeno mrmljajuom
muzikom u kojoj su flaute i klarineti vodili glavnu re: jezik lutkara. Poslednji upita: "ta ste
saznali?"
"Malo ta", ree Hmii. "Traili smo vreme. Sasvim je izvesno da je dolo do velikog bleska na
suncu pre sedamnaest falana - odnosno pre oko tri i po godine - ali to smo i sami pretpostavili.
Senkoviti kvadrati su se zbili da zatite povrinu. Sistem koji njima upravlja mora da radi nezavisno
od sistema Prstenastog sveta."
"I to smo mogli da pretpostavimo. Nita vie?"
"Luisovo hipotetiko sredite za opravke zacelo vie ne radi. Ova movara ispod nas sigurno nije
bila predviena. Pretpostavljam da se neka velika reka ispunila muljem, to je spreilo njeno
oticanje u more. Naili smo na razliite vrste hominida, neke razumne, neke ne. Nismo uli u trag
onima koji su sagradili Prstenasti svet, sem ako nisu bili Halroprilalarini preci. Sklon sam da mislim
da jesu."
Luis otvori usta... i baci pogled na mesto odakle mu se irio bol u nozi. Video je etiri nokta
kzinove kande kako mu samo poivaju na bedru. On zatvori usta. Hmii nastavi: "Nismo sreli
nijednog pripadnika Halroprilalarine vrste. Moda ih nikada nije bilo mnogo. uli smo glasine o
jednoj drugoj vrsti, mainskom narodu, koji ih je moda nasledio. Idemo da ga potraimo."
"Sredite za opravke ne radi, to je tano", ree ustro Poslednji. "Mnogo toga sam saznao. Pustio

sam jednu sondu u pogon ..."

"Ima dve sonde", ree Hmii. "Upotrebi obe."
"Jednu uvam u rezervi da Iglu ponovo snabdem gorivom. Pomou druge otkrio sam tajnu
prelivnih planina. Pogledajte..."
Na udaljenom ekranu s desne strane pojavi se prizor iz perspektive sonde. Kretala se du obodnog
zida; prola je pored neeg, ali suvie brzo da bi se dobro videlo; zatim je usporila, okrenula se i
vratila.
"Luis mi je savetovao da ispitam obodni zid. Sonda tek to je poela da usporava kada je naila
na ovo. Smatrao sam da stvar treba ispitati."
Na obodnom zidu nalazilo se jedno ispupenje - cev koja je trala preko ivice. Bila je
privrena, spljotena uz obodni zid i naprevljena od istog providnog, sivog skrita. Sonda je
usporavala prema njoj sve dok se kamera nije nala ispod cevi prenika etvrt milje.
"Dobar deo ustrojstva Prstenastog sveta ispoljava odsustvo istananosti", ree Poslednji. Sonda
krenu du cevi, zatim preko ivice, pa niz spoljanje proelje obodnog zida do mesta na kome je cev
nestajala u penastom materijalu to je sainjavao meteorsku zatitu za donju stranu Prstenastog sveta.
"Shvatam", ree Luis. "I ne radi?"
"Ne. Pokuao sam da sledim cev i imao sam izvesnog uspeha."
Prizor se izmeni. Sada se video taman trag brzog kretanja dok se sonda udaljavala od Prstenastog
sveta. Iznad nje prolazio je preokrenuti predeo vien pri infracrvenoj svetlosti. Sonda uspori,
zaustavi se, krenu navie.
Ako bi meteor pogodio Prstenasti svet, to bi znailo da je doao iz meuzvezdanog prostora;
udario bi brzinom kojom je stigao, a njoj bi bila pridodata jo i brzina Prstenastog sveta od sedam
stotina sedamdeset milja u sekundi. Jedan meteor je udario ovde. Oblak plazme napravio je
udubljenje u duini od nekoliko stotina milja preko morskog dna, pri emu je dolo do isparavanja
zatitne pene. Tamo, u tom udubljenju, pruala se izvesnom duinom i cev prenika nekoliko stotina
stopa. Vodila je navie u morsko dno.
"Sistem za recikliranje", promrmlja Luis.
Lutkar ree: "Ako se erozija na neki nain ne uravnotei, povrinski sloj Prstenastog sveta za
nekoliko hiljada godina sav e biti pretvoren u morska dna. Pretpostavljam da se cevi proteu sa
morskog dna du spoljanje strane, a zatim navie preko obodnog zida. One taloe mulj sa morskog
dna na prelivne planine. Vei deo vode isparava na vrhu gde je gotovo vakuum, na visini od trideset
milja. Planina se postepeno slee pod sopstvenom teinom. Materijal se sa obodnih zidova premeta
u unutranjost, noen vetrovima i rekama."
Hmii ree: "Puka pretpostavka, ali uverljiva. Poslednji, gde se sada nalazi tvoja sonda?"
"Nameravam da je izvuem ispod Prstenastog sveta i ponovo uvedem u transportni sistem na
obodu."
"Uini tako. Ima li sonda radar za dubinsko snimanje?"
"Ima, ali malog dometa."
"Izvri dubinsko snimanje prelivnih planina. Prelivne planine su ... razdvojene moda dvadeset do
trideset hiljada milja jedna od druge du obodnog zida. Zbijene u venac predstavljale bi odlino
mesto za prikrivanje sredita za opravke."
"Ali zato bi sredite za opravke trebalo da bude skriveno?"
Hmii ispusti jedan grub zvuk. "ta ako se podanike rase pobune? ta ako doe do invazije?
Razume se da je sredite za opravke sakriveno, a i utvreno. Pretrai svaku prelivnu planinu."
"Dobro. Pregledau obodni zid s desne strane za vreme jednog okretanja Prstenastog sveta."

"Zatim pregledaj i drugi obod."

Luis ree: "Neka ti rade i kamere. Jo tragamo za visinskim mlaznicama... mada poinjem da
mislim kako imaju jo neto to je u pokretu."
Poslednji se iskljui. Luis se okrenu prema prozoru. Sve vreme mu je neto privlailo panju:
jedna bleda nit zavijala je du ivice movare, pravilnijeg toka od neke reke. On pokaza prema dve
jedva vidljive take koje su se kretale njome. "Mislim da bi trebalo izbliza da pogledamo. Spusti nas
malo."
Bio je to put. Sa stotinu stopa visine videlo se da mu je povrina gruba, kamena: beli kamen nasut
u potok. Luis ree: Mainski narod, pretpostavljam. Hoemo li slediti ova vozila?"
"Saekajmo dok ne stignemo blie lebdeem gradu."
Propustiti sadanju priliku izgledalo je ludo, ali Luis se plaio da protivurei. Kzin je bio toliko
napet da se to moglo omirisati u vazduhu.
Put je izbegavao niske, vlane oblasti. inilo se da je u dobrom stanju. Hmii ga je sledio malom
brzinom, na visini od stotinu stopa.
Jednom su proli pored gomile zgrada od kojih je najvea liila na hemijsko postrojenje.
Nekoliko puta videli su vozila u obliku kutija kako prolaze ispod njih. Bili su primeeni samo
jednom. Jedna kutija se iznenada zaustavila, iz nje su pokuljali humanoidi i stali da tre ukrug,
uperivi neke tapove u lender. Trenutak kasnije nestali su sa vidika.
U vlanoj dungli bilo je velikih, bledih oblija. To nisu mogle biti krstaree gromade lednika; ne
ovde. Luis se pitao nisu li to ogromne gljive. Prestao je da se pita kada je video jednu kako se
pomera. Pokuao je da je pokae Hmiiju. Kzin nije obratio panju na nju.
Put je zaokrenuo u smeru suprotnom od smera okretanja im je stigao u blizinu venca goletnih
planina; provlaio se kroz jedan lanac u vencu, umesto da se probija pravo kroz njega, a zatim je
skretao desno, ponovo nastavivi du movare.
Ali Hmii se uputi nalevo i ubrza. Lender pohita du leve strane venca, vukui za sobom pramen
vatre. Iznenada kzin okrenu lender, ukoi ga i spusti se u podnoje jedne granitne stene.
On ree: "Hajdemo napolje."
Planinska koljka od skrita blokirae mikrofone Poslednjeg, ali oseae se jo sigurnije van
lendera. Luis poe za kzinom.
Dan je bio sjajan i sunan - suvie sjajan budui da se Prstenasti svet na ovom delu Luka nalazio
najblie suncu. Duvao je jak, topao vetar. Kzin upita: "Luise, da li si imao nameru da kae
Poslednjem o inenjerima Prstenastog sveta?"
"Verovatno. Zato da ne?"
"Pretpostavljam da smo doli do istog zakljuka."
"Sumnjam. ta jedan kzin zna o Pak zatitnicima?"
"Znam sve to se nalazi u dokumentima Smitsonovog instituta, iako je to verovatno malo.
Prouavao sam svedoenje rudara Deka Brenana, sa asterodiskog pojasa, kao i holoe mumificiranih
ostataka tuinca Phssthpoka i tereta sa njegovog broda."
"Kako si se domogao toga, Hmii?"
"Zar je to vano? Bio sam diplomata. Postojanje Paka bila je pokolenjima Patrijarhova tajna, ali
od svakog kzina koji je primoran da dolazi u dodir sa ljudima trai se da proita ta dokumenta. Uimo
da bismo prepoznali neprijatelja. Ja moda znam vie o tvojim precima nego ti. I pretpostavljam da
su Paki sagradili Prstenasti svet."
est stotina godina pre roenja Luisa Vua, jedan Pak zatitnik stigao je u Sunev sistem, u misiju
milosra. Posredstvom tog Phssthpoka, preko Deka Brenana sa pojasa, istoriari su saznali ostatak

prie.
Paki su poticali sa jednog sveta u galaktikom jezgru. iveli su svoje ivote u tri stadijuma: dete,
rasplodnik, zatitinik. Odrasli ili rasplodnici bili su tek toliko razumni da vitlaju toljagom ili bace
kamen.
U srednjem dobu, ako bi dovoljno dugo poiveli, Pak rasplodnici prisiljavali su sebe da jedu
biljku koja se naziva drvo-ivota. Jedan simbiotiki virus iz biljke izazivao je promenu. Rasplodnik
je gubio gonade i zube. Lobanja i mozak su se irili. Usne i desni su im se topili u vrst, nezgrapan
kljun. Koa im se borala, debljala, stvrdnjavala. Zglobovi su im se uveavali, omoguavajui
miiima da ojaaju. U grudima im se razvijalo dodatno srce sa dve komore.
Phssthpok je doao tragom jednog kolonijskog broda Paka koji je stigao na Zemlju pre vie od dva
miliona godina.
Paki su bili u neprekidnom ratu. Preanje kolonije na oblinjim svetovima u galaktikom svetu
preplavljivali su stalno novi talasi brodova. Moda je to bio razlog to je ovaj brod dospeo tako
daleko.
Kolonija je bila velika i dobro opremljena, a vodila su je bia izdrljivija i bistrija od ljudi.
Uprkos svemu tome propala je. Drvo-ivota uspevalo je na tlu Zemlje, ali ne i virus. Zatitnici su
izumrli, ostavivi za sobom jedan izgubljeni narataj Pak rasplodnika da se sam brine o sebi... kao i
zapis o vapaju za pomo koji je preao trideset hiljada godina do matinog sveta Paka.
Phssthpok je pronaao taj zapis u jednoj drevnoj biblioteci Paka. Preao je trideset hiljada
svetlosnih godina, sam samcit u letelici koja se kretala sporije od svetlosti, u potrazi za sistemom
Sol. Sve to je bilo potrebno da se sagradi ta letelica, znanje, umovi i materijal, Phssthpok je osvojio
i zadrao ratom. Odeljenje za teret bilo je prenatrpano ogromnom koliinom korenja i semenja
drveta-ivota, kao i vreama talijum-oksida. Vlastitim istraivanjem otkrio je da je Zemlji nedostajao
taj neobini dodatak.
Moda mu je palo na pamet da e rasplodnici mutirati.
Meu Pakima jedan mutant nije imao nikakve anse. Ako su deca svojim precima-zatitnicima
pogreno mirisala, oni su ih ubijali. Na Zemlji - moda je Phssthpok raunao na niu stopu mutacije,
zbog udaljenosti od velike gustine kosmikih zraka koja je vladala meu suncima jezgra. Moda je
rizikovao.
Rasplodnici su uistinu mutirali. Do Phssthpokovog vremena imali su vrlo malo slinosti sa Pak
rasplodnicima - u srednjem dobu preivljavali su izvesne promene, enke su prestajale da stvaraju
jajaca za oplodnju, kod oba pola uoavalo se smeuravanje koe, gubitak zuba, oticanje zglobova,
uoavali su se nemir i nezadovoljstvo koji su predstavljali jedine zaostatke gladi za drvetom ivota.
Kasnije u ivotu, doivljavali bi srane napade kao posledicu nedostatka drugog srca.
Phssthpok nije znao nita od ovoga. Spasilac je umro gotovo bezbolno, sa nepotvrenom sumnjom
da su oni koje je nameravao da spase postali udovita i da im on uopte nije bio potreban.
To je bila pria koju je Dek Brenan ispriao predstavnicima Ujedinjenih Nacija pre no to je
nestao. Ali u to vreme Phssthpok je ve bio mrtav i svedoenje Deka Brenana bilo je sumnjivo. On
je jeo od drveta-ivota. Postao je udovite, posebno mu se lobanja uveala i izobliila. Moda je i
poludeo.
inilo se kao da je preko ove stenovite oblasti bio preliven tovar iseckanog spanaa. Pruge
zelenila, pahuljaste pri dodiru, prianjale su uz tlo na mestima gde je bila nagomilana prljavtina
izmeu velikog kamenja. Oko njihovih lanaka zujali su oblaci insekata, zadravajui se na svega
nekoliko ina od tla.
"Pak zatitnici", ree Luis. "Na njih sam mislio, ali nikako nisam mogao sebe da uverim u to."

Hmii ree: "Skafanderi i oklop diva trave pokazuju njihova oblija: humanoidna, ali sa uveanim
zglobovima i licem isturenim napred. Ima jo dokaza. Sreli smo toliko humanoida, ali svi su razliiti.
Mora da vode poreklo od jednog zajednilkog pretka: tvog vlastitog pretka, Paka rasplodnika."
"Svakako. To nam takoe otkriva kako je umrla Pril."
"Stvarno?"
"Osnaujui zain spravljen je po meri metabolizma homo sapiensa. Halroprilalar ga nije mogla
upotrebljavati. Ona je posedovala vlastitu drogu za dugovenost koju moe koristiti vei broj vrsta.
Palo mi je na um da ga je Prilin narod moda napravio od drveta-ivota."
"Zato?"
"Pa, zatitnici su iveli hiljadama godina. Neki sastojak drveta ivota ili njegova podkritina
doza, mogli bi izazvati u jednom hominidu upravo takvu promenu. A Poslednji kae da je Prilina
zaliha bila ukradena."
Hmii klimnu. "Seam se. Jedna od vaih rudarskih letelica sa asteroida ukrcala je naputenu
svemirsku letelicu Paka. Najstariji iz posade omirisao je drvo-ivota i poludeo. Prejeo se i umro.
Njegovi sadruzi nisu mogli da ga zaustave."
"Tako je. Zar se ne bi moglo pretpostaviti da se ista stvar dogodila nekom laboratorijskom
pomoniku Ujedinjenih Nacija? Pril ulazi u zgradu Ujedinjenih Nacija nosei bocu sa drogom za
dugovenost sa Prstenastog sveta. Ujedinjene Nacije ele uzorak. Neki utokljunac, premlad i za prvu
dozu osnaujueg zaina - oko etrdeset, etrdeset pet godina - otvara bocu. Ima spremnu pipetu.
Zapahnjuje ga miris. Ispija sve."
Hmiijev rep zapara vazduh. "Ne bi se ba moglo rei da mi se dopadala Halroprilalar. Ipak, bila
je saveznik."
"Meni se dopadala."
Oko njih je duvao topao vazduh, ispunjen prainom. Luis je oseao da im istie vreme. Nee im se
ukazati druga prilika da nasamo razgovaraju. Sonda koja odrava vezu da Iglom uskoro e im,
uspinjui se uz Luk, onemoguiti ovakve trikove.
"Moe li razmiljati malo kao jedan Pak, Hmii?"
"Mogu pokuati."
"Postavili su karte svuda po Velikim okeanima. Umesto to su pravili karte Kzina, Zore, Marsa i
Dinksa, moe li mi rei zato Pak zatitnici nisu jednostavno istrebili kzine, groge, marsovce i
bandersneije?"
"Uuurr. Dobro pitanje. Prema Brenanu, Paki se ne bi ustezali da istrebe tuinske vrste."
Hmii stade da koraa razmiljajui o tome. Posle nekoliko trenutaka on ree: "Moda su oekivali
da e ih neko slediti. ta ako su izgubili rat; ta ako su oekivali da pobednici krenu u hajku za njima?
Jednom Paku deset spaljenih svetova na meusobnoj razdaljini od deset svetlosnih godina moe
ukazati na prisustvo drugog Paka."
"Hmmm... moda. Reci mi sada zato bi oni uopte sagradili Prstenasti svet. Kako su, tanj,
oekivali da ga brane?"
"Ja se ne bih okuao u pokuaju da branim jedno tako ranjivo ustrojstvo. Moda emo saznati.
Takoe sam se pitao zato bi Paki uopte doli u ovu oblast svemira. Sluajnost?"
"Ne. Suvie je daleko."
"Pa?"
"Oh... moe nagaati. Pretpostavimo da je mnogo Paka elelo da pobegne to bre i to dalje.
Recimo, ponovo, da su moda izgubili rat. Bili izbaeni sa sveta Paka. Postojao je jedan siguran
uzmak u galaktike krake i bio je ucrtan u karti. Prva ekspedicija, ona koja je naselila Zemlju, stigla

je u sistem Sola, ne upavi pri tom ni u kakvu nesavladivu nevolju. Odaslali su nazad uputstva. Tako
su gubitnici krenuli za njima. Zatim su se ukotvili na sigurnoj udaljenosti od sistema Sol."
Hmii se zamisli, a onda ree: "Meutim, doli su ovamo; Paki su bili razumni i ratniki
raspoloeni ksenofobi. To ima dublji smisao. Oruje koje je isparilo pola Laova, oruje koje ste ti i
Tila uporno nazivali meteorska odbrana, bilo je gotovo pouzdano programirano da puca na osvajake
brodove. Pucalo bi na Toplu iglu istrage ili na lender ako bi mu se ukazala prilika. Zato Poslednji ne
sme saznati ko je sagradio Prstenasti svet."
Luis zatrese glavom. "Njih ve odavno nema. Prema Brenanu, jedina pobuda jednog zatitnika
jeste da zatiti svoje potomke. Oni ne bi dozvolili da se razviju mutacije. Oni nikada ne bi dopustili
da Prstenasti svet sklizne ka suncu."
"Luise..."
"U stvari, njih sigurno nema ve stotinama hiljada godina. Pogledaj samo kolike smo raznovrsne
hominide pronali."
"Rekao bih vie miliona godina. Mora da su krenuli uskoro poto je prvi brod poslao poziv za
pomo i izumrli ubrzo poto su zavrili ovo ustrojstvo. Kako bi inae ovoliko raznovrsnih oblika
imalo vremena da se razvije? Ali..."
"Hmii, pogledaj: pretpostavimo da su zavrili Prstenasti svet jedva pre pola miliona godina.
Dajmo rasplodnicima etvrt miliona da se raire, uz zatitnike koji nisu vodili ratove jer je teritorija
doslovce neograniena. Recimo da su onda zatitnici izumrli."
"Zbog ega?"
"Nepotpuni podaci."
"Prihvaeno. Pa?"
"Recimo da su zatitnici izumrli pre etvrt miliona godina. Dajmo rasplodnicima desetinu onog
vremena koje je bilo potrebno ljudima da se razviju na Zemlji. Desetinu vremena i mnogo lepih
pukotina u ekologiji jer zatitnici nisu doneli nita to bi osujeivalo rasplodnike ija je osnovna
populacija brojala na bilione.
Shvata? Na Zemlji je bilo moda pola miliona rasplodnika kada su zatitnici izumrli. Na
Prstenastom svetu koji je tri miliona puta prostraniji i uz dovoljno vremena za irenje pre no to su
zatitnici izumrli, mutanti bi sve podredili sebi."
"Ne prihvatam da si u pravu", ree tiho Hmii. "Oseam da ti je promaklo neto vano. Doputam
da su zatitnici gotovo sigurno nestali. Gotovo sigurno. ta ako Poslednji sazna da je ovo bilo
njihovo vlasnitvo, njihov dom?"
"Uuups. Pobegao bi. Sa nama ili bez nas."
"Zvanino mi nismo odgonetnuli tajnu gradnje Prstenastog sveta. Slae se?"
"Da."
"Da li jo tragamo za sreditem za opravke? Miris drveta-ivota mogao bi biti smrtonosan za tebe.
Suvie si star da postane zatitnik."
"Ne bih to ni eleo. Ima li u lenderu neki spektroskop?"
"Da."
"Drvo ivota ne razvija se kako treba bez odreenog dodatka u tlu: talijum-oksida. Talijum mora
da je rasprostranjeniji u galaktikom jezgru nego ovde. Na svim mestima na kojima su se zatitnici
due zadravali, pronai emo talijum-oksid za biljke. Tako emo otkriti i sredite za opravke. Ui
emo unutra u skafanderima, ako nam se za to uopte ukae prilika."

14. MIRIS SMRTI

Glas Poslednjeg rasprsnuo se kada su stigli do puta. "LENDER! HMII? LUISE? TA
SKRIVATE? POSLEDNJI ZOVE LEND..."
"Dosta! Tanj, do avola, utiaj, raznee nam ui!"
"Da li me jo moete uti?"
"Odlino te ujemo", ree Luis. Hmiijeve ui se savie u depove krzna. Luis poele da i sam
moe to da uini. "Mora da su nas planine zaklonile."
"A o emu ste razgovarali dok ste bili odseeni?"
"O pobuni. Odbacili smo tu mogunost."
Usledila je kratka pauza, a zatim Poslednji ree: "Vrlo mudro. Zanima me vae tumaenje ovog
holograma."
Na jednom od ekrana pojavio se svojevrstan nosa koji je trao sa obodnog zida. Slika je bila
blago zamuena i udno osvetljena: pravljena u vakuumu, pri svetlosti sunca i svetlosti odbijenoj od
predela Prstenastog sveta sa desne strane. inilo se da je nosa deo samog obodnog zida, kao da je
skrit na tom mestu bio malo razvuen. Nosa je drao dva brtvena prstena ili koluta razdvojena
duinom vlastitog prenika. Nita drugo nije se videlo sem vrha obodnog zida. Bilo je nemogue
razabrati razmere.
"Ovo je snimila sonda", ree lutkar. "Uveo sam sondu u obodni transportni sistem, kao to mi je
bilo savetovano. Upravo ubrzava u smeru suprotnom od smera okretanja."
"Dobro. ta misli, Hmii?"
"Mogao bi biti visinski mlaznik Prstenastog sveta. Jo nee pripucati."
"Moda. Postoji mnogo naina da se oblikuje jedan Basardov sabirni mlaznjak. Poslednji, da li
registruje bilo kakva magnetska dejstva?"
"Ne, Luise, izgleda da je maina neaktivna."
"Poast superprovodnika ne bi je napala u vakuumu. Ne izgleda oteena. Mada se kontrole mogu
nalaziti i negde drugde. Na povrini. Moda se mogu popraviti."
"Prvo ih mora pronai."
"Tako je."
Put je prolazio izmeu movara i kamenitih visoravni. Prooe pored neega to je liilo na jo
jedno hemijsko postrojenje. Mora da su bili primeeni; zauo se dubokogrleni zvuk sirene za maglu i
utanje pare iz neega to je moglo biti dimnjak. Hmii nije usporio.
Vie nisu viali kutijasta vozila.
Duboko u movari Luis je primetio neka bleda svetlucanja kako lagano promiu izmeu drvea.
Kretala su se usporeno poput magle na vodi ili poput prekookeanskih brodova dok pristaju.
Odjednom, daleko napred, jedno belo oblije napusti drvee i krenu prema putu.
Iz ogromnog belog trupa uzdie se na vitkom vratu skup ulnih receptora stvorenja. eljust mu se
nalazila na nivou tla; sputala se poput lopate zahvatajui muljnu vodu i rastinje dok se zver
krivudavo kretala nabiranjem stomanih miia. Bila je vea od najveeg dinosaurusa.
"Bandersne", ree Luis. ta oni rade ovde? Bandersnei potiu sa Dinksa. "Uspori, Hmii, eli
da razgovara sa nama."
"Pa ta?"
"Njihova seanja seu daleko u prolost."
"ega bi oni mogli da se seaju? Ti stanovnici movara, blatoderci bez aka kojima bi pravili
oruje. Ne."

"Zato da ne? Moda nam mogu rei ta bandersnei uopte rade na Prstenastom svetu."
"To bar nije tajna. Zatitnici mora da su naselili svoje karte u Velikom okeanu primercima vrsta za
koje su smatrali da mogu postati opasne."
Hmii se igrao predvodnika i Luisu se to nije dopalo. "ta je to s tobom? Bar smo mogli da
pitamo!"
Bandersne je nestao iza njih. Hmii frknu: "Izbegava sueljavanje poput nekog Piersonovog
lutkara. Ispituje blatoderce i divljake! Ubija suncokrete! Poslednji nas je doveo na ovo prokleto
ustrojstvo protiv nae volje, a ti odlae osvetu da bi ubijao suncokrete. Da li e za domoroce
Prstenastog sveta za godinu dana od sada neto znaiti to to se Luis-bog zaustavio pri prolasku da bi
poupao korov?"
"Spasao bih ih da mogu."
"Ne moemo nita uiniti. Potrebni su nam graditelji puta. Suvie su primitivni da nas ugroze, ali
dovoljno napredni da znaju odgovore na pitanja. Pronai emo neko osamljeno vozilo i obruiti se na
njega."
Sredinom poslepodneva Luis preuze upravljanje letelicom.
Movara se pretvorila u reku koja se luno udaljavala nadesno, ira od svog prvobitnog korita.
Grubi put sledio je novu reku. Prvobitno korito protezalo se vie nalevo, u pravilnim sinusoidnim
krivinama, sa povremenim tragovima nekadanjih brzaka ili vodopada. Bilo je suvo poput koske i
udaljavalo se u pustinju suvu kao koska. Movara mora da je bila neko more pre no to se ono
zaepilo muljem.
Luis na trenutak nije mogao da se odlui, ali onda ipak krenu putem prvobitnog korita.
"Mislim da smo pravilno prosudili redosled", ree on Hmiiju. "Prilin narod razvio se dugo poto
su inenjeri nestali. Od svih ovdanjih razumnih vrsta oni su bili najpreduzimljiviji. Sagradili su
velike, velelepne gradove. Tada je ta udna poast unitila vei deo njihove mainerije. Sada imamo
mainski narod, a oni bi mogli biti od iste vrste. Mainski narod sagradio je put. Napravili su ga
poto je carstvo Prilinog naroda propalo.
Stoga sam krenuo u potragu za nekim starim gradom Prilinog naroda. Moda emo imati sreu da
pronaemo kakvu staru biblioteku sa kartama."
Za vreme prve ekspedicije retko su nailazili na gradove. Danas su putovali ve nekoliko asova
ne videvi nita sem dva puta gomilu atora i jednom peanu oluju kontinentalnih razmera.
Lebdei grad jo se nalazio ispred njih, postrance, skrivajui pojedinosti. Mnotvo kula uzdizalo
se oko ivice; izokrenute kule visile su iz podruja blieg sreditu.
Suva reka zavravala se u suvom moru. Luis je krstario du obale, na visini od dvadeset milja.
Morsko dno bilo je udno. Bilo je potpuno ravno, sem to su se sa dna uzdizala skladno razmetena
ostrva sa uljebljenim ivicama.
Hmii ga pozva: "Luise! Ukljui automatskog pilota!"
"ta si pronaao?"
"Bager."
Luis se pridrui Hmiiju kod teleskopa.
Pomislio je da je to deo jednog od veih ostrva. Bio je ogroman i ravan, u obliku diska, boje blata
sa morskog dna. Njegov vrh ranije se verovatno nalazio ispod povrine mora. Neiljebljena ivica
bila mu je reckava poput otrice sekaa za drvo. Maina se zaglibila uz ostrvo koje je istila od
mulja sa morskog dna.
Znai, ovako su inenjeri Prstenastog sveta obezbeivali da mulj otie u odlivne kanale. Sam od
sebe ne bi oticao; morska dna bila su suvie plitka. "Kanal se zapuio", razmiljao je Luis. "Bager je

nastavio da radi dok se nije slomio ili dok mu neto nije prekinulo dovod energije - neto poput
poasti superprovodnika. Da pozovem Poslednjeg?"
"Da. Treba da i dalje bude zlovoljan..."
Ali Poslednji je imao vane novosti.
"Pogledajte", ree on. Na jednom ekranu pustio je da se brzo niu hologrami. Iz obodnog zida
trao je jedan nosa sa dva toroida na vrhu. Na neto veoj udaljenosti nalazio se jo jedan nosa;
na istoj slici jedna prelivna planina ukazala se u podnoju obodnog zida. Prelivna planina bila je
upola manja od nosaa. Pojavio se i trei nosa. etvrti, sa izvesnim ustrojstvima pored sebe. Pa
peti... "Stani!" uzvkinu Luis. "Vrati se!"
Peti nosa zaustavio se na trenutak na ekranu. Na njegovom vrhu nije bilo niega. Zatim se
Poslednji vrati na etvrti hologram.
Bio je pomalo nejasan zbog brzine kretanja sonde. Pored nosaa nalazila se privrena za obodni
zid teka podizna mainerija: jedan primitivan fizioni generator; jedna elektrina dizalica; jedan
valjak i jedna kuka koja je slobodno lebdela ispod njega. Kabl koji je visio iz valjka mora da je bio
nevidljivo tanak, pomisli Luis. Moda ica senkovitog kvadrata.
"Ekipa za popravke ve na radu?" Uuurr. Da li oni to postavljaju ili skidaju mlaznike? Koliko ih
je postavljeno?"
"Sonda e nam rei", uzvrati Poslednji. "Skreem vam panju na jedan drugi problem. Prisetite se
onih toroida koji opasuju netaknutu svemirsku letelicu sa Prstenastog sveta. Pretpostavili smo da
predstavljaju generatore za elektromagnetska sakupljaka polja za Basardove sabirne mlaznike."
Hmii je prouavao ekran. "Brodovi Prstenastog sveta imali su svi isti oblik. Pitam se zato.
Moda si u pravu."
Luis ree: "Ne razumem. ta ima..."
Dve jednooke zmije pogledae ga sa ekrana. "Halroprilalarina vrsta sagradila je deo transportnog
sistema koji bi im pruio beskrajan prostor za naseljavanje i istraivanje. Zato nisu nastavili? Ceo
Prstenasti svet im je pripadao, zahvaljujui obodnom transportnom sistemu. Zato bi se muili da
dosegnu zvezde?"
Pomaljao se jedan neprilian mozaik. Luis nije eleo da u njega poveruje, ali sve se suvie dobro
uklapalo. "Imali su spremne motore. Skinuli su nekoliko visinskih mlaznika Prstenastog sveta, oko
njih sagradili brodove i dosegli zvezde. Nita uoljivo nije krenulo naopako. Stoga su skinuli jo
nekoliko. Pitam se koliko su ih upotrebili."
"Sonda e nam to rei na vreme", uzvrati lutkar. "Izgleda da su ostavili nekoliko nedirnutih
motora. Zato nisu vratili Prstenasti svet u prvobitan poloaj pre no to je postao u ovolikoj meri
nestabilan? Hmii je postavio dobro pitanje. Da li sada motore skidaju sa brodova ili ponovo
postavljaju na brodove, kako bi ove upotrebili za beg izvesnog broja pripadnika Halroprilalarine
vrste?"
Luisov smeh bio je gorak. "Kako vam ovo zvui? Ostavili su nekoliko mlaznika na svojim
mestima. Zatim je dola poast i unitila vei deo njihove mainerije. Neke od njih zahvatila je
panika. Sakupili su sve brodove koje su imali, sagradili jo nekoliko na brzinu i poskidali veinu
visinskih mlaznika da bi osposobili letelice, prepustivi Prstenasti svet njegovoj sudbini."
Hmii ree: "Budale. Sami su sebe prepustili sudbini."
"Da li su? Pitam se."
"Ali ovo je upravo mogunost koju smatram kobnom", ree lutkar. "Ne bi li oni poneli onoliko od
civilizacije koliko bi mogli da pokrenu? Sigurno bi poneli transmutacijsku maineriju."
udno, Luis nije oseao potrebu da se nasmeje. Ali ta da odgovori?"

Odgovor je pronaao kzin. "Poneli bi sve do ega bi mogli da dou. Sve to se nalazilo u blizini
ispusta svemirske luke. Sve to je bilo u blizini obodnog zida, gde su mogli da koriste obodni
transportni sistem. Moramo istraivati ka unutranjosti i moramo pronai sredite za opravke. Ako
tamo naemo nekog od Prilinog naroda, taj e pokuati da spase Prstenasti svet, a ne da ga napusti."
"Moda."
Luis ree: "Pomoglo bi nam da saznamo kada je poast poela da izjeda superprovodnike."
Ako je mislio da e Poslednji ustuknuti, prevario se. Lutkar ree: "Vi ete to verovatno pre saznati
od mene."
"Ja mislim da ti to ve zna."
"Pozovite me ako neto saznate." Zmijolike glave nestadoe.
Hmii ga je udno posmatrao, ali nita nije rekao. Luis se vrati za kontrolne ureaje letelice.
Graninik je bio jedna prostrana senka koja je prodirala zdesna, kada je Hmii ugledao grad.
Sledili su peskom ispunjeno reno korito levo od isuenog mora. Ovde se reka ravala i grad
ugnezdio u raljama.
Prilin narod gradio je u visinu, iako nije bilo neke naroite potrebe za tim. Grad nije bio irok ve
visok, dok se lebdee zgrade nisu razbile o manja zdanja ispod. Jedna vitka kula jo je stajala, ali
bila je nakrivljena. Liila je na koplje zabodeno u nie slojeve. Put se protezao s leva, du
spoljaenje ivice jednog kraka isuene reke, a zatim je vodio preko mosta tako masivno poduprtog da
je verovatno pripadao mainskom narodu. Halroprilalarin narod upotrebio bi jae materijale ili bi
napravio lebdei most.
Hmii ree: "Grad je sigurno opljakan."
"Pa, sigurno, ako je neko gradio put samo zato da bi ga opljakali. Predlaem da nas spusti dole."
"Tvoja majmunska znatielja?"
"Moda. Krui malo oko te tanj stvari da je poblie pogledamo."
Hmii stade da sputa lender tako brzo da su se nali u slobodnom padu. Kzinovo krzno gotovo da
je svo ponovo izraslo; bio je to gladak i dopadljiv narandasti ogrta, kao i podsetnik na Hmiijevu
novu mladost. Mladost mu nije promenila narav. etiri rata izmeu ljudi i kzina i jo nekoliko
'incidenata'... Luis ne ree nita.
Lender se njihao pod njima. Luis saeka da izgubi svu teinu, a zatim stade da podeava spoljane
kamere. Ugledao ga je gotovo istog asa.
Jedno kutijasto vozilo bilo je parkirano pored nagnute kule. Moglo je da primi do dvanaest
putnika. Skladie za motor na stranjem delu po veliini je trebalo da bude dovoljno za podizanje
neke svemirske letelice... ali ovo je bio primitivan narod. Nije mogao da pretpostavi ta su koristili
za pokretanje vozila. On pokaza rukom i ree: "Kada naiemo na usamljeno vozilo, obruiemo se na
njega. Tako si rekao, zar ne?"
"Jesam", ree Hmii i poe da usporava lender. Luis je za to vreme osmatrao situaciju.
Kula se zarila u jednu etvrtastu zgradu; probila je krov, tri sprata i verovatno stigla do prizemlja.
U uspravnom poloaju drala ju je osnova donje zgrade. Beli pramenovi pare ili dima izlazili su u
nepravilnim razmacima kroz dva prozora na kuli. Bledolika ljudska oblija igrala su ispred velikog
prednjeg ulaza u niu zgradu - igrala su ili odravala trke - a dva su leala potrbuke, mada njihov
poloaj nije izgledao pogodan za odmaranje...
Trenutak pre no to je jedini preostali zid sruene zgrade zaklonio Luisu vidik, on shvati ta se
dogaa. Bledunjavi su pokuavali da stignu do ulaza preko jedne ulice zakrene utom. Neko iz kule
je pucao na njih.
Lender se spustio. Hmii ustade i protegnu se. "Kao da te stalno prati srea, Luise. Moemo

pretpostaviti da su oni sa pukama mainski narod. Strategija e nam biti da im priteknemo u pomo."
To je izgledalo razumno. "Zna li ita o projektilskom oruju?"
"Ako je posredi hemijski eksploziv, runo oruje nee prodreti kroz zaitini oklop. U kulu
moemo ui pomou leteih pojaseva. Ponesi oamuiva. Ne bi ba bilo poeljno da ubijemo
budue saveznike."
Uronili su u potpunu tamu. Oblaci su se nagomilali preko neba. ak i tako Luk se prosijavao kroz
nju u obliku slabane iroke trake, a lebdei grad predstavljao je gusti roj zvezda s leve strane. Bilo
je nemogue izgubiti se.
Luis Vu se nije oseao ba udobno. Zatitni oklop bio je suvie krut; vizir mu je prekirvao vei
deo lica. Postavljeni kaievi leteeg pojasa oteavali su mu disanje, a noge su mu visile. Ali nikada
vie nita nee biti kao jedan sat proveden pod naponom i s tim se morao pomiriti. Bar se oseao
relativno sigurno.
Poivao je u vazduhu i koristio je dogled sa pojaivaem svetlosti.
Napadai nisu izgledali ba opasni. Bili su potpuno goli i bez oruja. Kosa im je bila srebrnasta;
koa veoma bela. Bili su mravi i zgodni; ak su i mukarci bili vie zgodni nego muevni i bili su
osavi.
Drali su se senki i zatite koju su im pruali delovi sruenih zgrada, sem kada bi jedan ili dvojica
pojurili ka velikom ulazu, trei u cik-cak. Luis ih izbroja dvadeset, od ega jedanaest ena. Petoro je
lealo mrtvo na ulici. Neki su moda ve bili u zgradi.
Branioci su prestali s paljbom. Moda im je ponestalo municije. Koristili su dva prozora na
proelju kule nagnutom nadole, otprilike na estom spratu. Svi prozori na kuli bili su razbijeni.
On se primae krupnijoj prilici Hmiija koji je lebdeo u blizini. "Ui emo s druge strane, sa
irokim snopom priguene svetlosti. Idem prvi, jer sam ljudsko bie. U redu?"
"U redu", ree Hmii.
Pojasevi su se dizali odbijanjem o skrit, isto kao i lender. Pozadi su se nalazili mali potisnici.
Luis zaobie iza zgrade, zastade da proveri da li ga Hmii sledi, a zatim uplovi kroz jedan od prozora
za koji se nadao da se nalazi na traenom nivou.
Bila je to jedna velika, prazna odaja. Miris izazva u njemu nagon za kijanjem. U njoj se nalazio
tapacirani nametaj sa koga je tapacirung istruleo i jedan dugaak stakleni sto sav razmrskan. U dnu
iskoenog poda pokazalo se da je jedan bezoblini predmet, u stvari, ranac sa remenjem. Znai: bili
su ovde. A miris...
"Kordit", ree Hmii. "Hemijski eksploziv. Ako pripucaju na nas, pokri oi." On krenu prema
vratima. Priljubio se uza zid i iznenada ih otvorio. Toalet, prazan.
Jedna vea vrata stajala su otvorena usled nagnutosti poda. Sa oamuivaem u jednoj, a
reflektorskim laserom u drugoj ruci, Luis krenu ka njima. Oseao je kako privlanost uzbuenja gui u
njemu strah.
Iza kitnjasto izrezbarenih drvenih vrata, jedno iroko kruno stepenite zavijalo je nanie u tamu.
Luis je arao lampom du petlji ograde do mesta gde su se spiralna stepenita i dno zgrade stapali u
jedno. Snop osvetli neko oruje za dve ruke sa kundakom za rame, kao i jednu kutiju iz koje su se
rasuli siuni zlatasti cilindri; dalje dole jo jedno takvo oruje; ogrta opremljen kaievima; na
donjem stepenitu jo ostataka odee; jedno ljudsko oblije sklupano na dnu polomljenog stepenita
- jedan nag mukarac, reklo bi se tamniji i miiaviji od napadaa.
Luisovo uzbuenje nepodnoljivo je raslo. Zar mu je zaista ovo bilo potrebno sve vreme? Ne
draud i napon, ve ivot ispunjen rizikom koji ga ini vrednim! Luis podesi svoj pojas za letenje i
prebaci se preko ograde.

Padao je lagano. Na stepenitu nije bilo nikakvih ljudskih znamenja, ali su se zato na njemu
nalazile odbaene stvari: nepoznata odea, izme, jo jedan ranac za ramena. Luis nastavi da se
sputa... i odjednom shvati da je pronaao pravi nivo. Brzo je podesio pojas za letenje i silovito
proao kroz vrata traei miris koji se dosta razlikovao od onoga koji je Hmii nazvao kordit.
Obreo se van kule. Jedva je uspeo da izbegne jedan zid; jo se nalazio unutar nie, sruene zgrade.
Nekako mu se dogodilo da je ispustio lampu. On pojaa dogled i skrenu nadesno, prema svetlosti.
Na velikim vratima nalazila se jedna mrtva ena: jedna od napadaa. Krv je isticala ispod rane od
projektila na njenim grudima. Luis oseti veliko saaljenje prema njoj... i neodoljivu hitnju koja ga
pokrenu da preleti preko nje, kroz vrata, napolje.
ak i kroz pokriva od oblaka blistala je pojaana svetlost Luka. Pronaao je napadae, a i
branioce. Bili su u parovima: bleda, vitka oblija sa niim, tamnijim, na kojima je jo bio po koji deo
odee, izma, pokrov za glavu ili razdrljena koulja. U jarosti parenja nisu obraali panju na leteeg
oveka.
Ali jedna prilika nije bila sparena ni sa kim. Kada je Luis prekinuo svoj let, ona isprui ruku i
uhvati ga za lanak, bez navaljivanja i bez straha. Bila je srebrnokosa, vrlo bleda, a njeno savreno
isklesano lice bilo je toliko divno da se reima nije moglo opisati.
Luis iskljui pojas za letenje i spusti se pored nje. Uze je u naruje. Ruke su joj ispitivaki
prelazile preko njegove udne odee. Luis ispusti oamuiva, skinu odeu i pojas za letenje zatitni oklop, donju odeu. Uzeo ju je bez mnogo nenosti. Njegova hitnja bila je vea od bilo
kakvog obzira prema njoj. Ali ona je oseala istu udnju kao i on.
Nije bio svestan nieg drugog sem sebe i nje. Nije ni znao da im se Hmii pridruio. Otkrio je to na
osnovu trzaja koji je usledio kada je kzin raspalio njegovu novu ljubav po glavi laserom. Krznata
tuinska ruka zavukla je svoje kande u njenu srebrnstu kosu i povukla joj glavu unazad, oslobodivi
na taj nain vrat Luisa Vua njenih zuba.

15. MAINSKI NAROD

Vetar je nanosio prainu Luisu Vuu u nozdrve; kosu mu je obavio oko lica. Luis je zabaci unazad i
otvori oi. Svetlost je bila zaslepljujue sjajna. Rukama napipa flaster na vratu, a zatim i dogled koji
mu je prekrivao lice. On ga ukloni.
Otkotrlja se od ene i sede.
Sada je okolo bilo mrano. Jo samo malo pa e svanuti: graninik je podelio svet na svetlost i
tamu. Luisa je boleo svaki mii. Oseao se kao da je pretuen. Paradoksalno, ali to mu je prijalo.
Suvie mnogo godina bavio se seksom veoma retko i to samo zato da bi mu posluio kao paravan, jer
strujomane obino nisu zanimale takve stvari. Sino se u to uneo svom duom.
ena? Bila je otprilike Luisove visine i zgodno punaka. Nije bila bez grudi, ali ni preterano
prsata. Crna kosa bila joj je vezana u jednu dugaku pletenicu, a du vilice imala je neobinu
bradicu. Spavala je snom iscrpljene osobe, a i zasluila je odmor. Oboje su ga zasluili. Sada je
poinjao da se prisea. Ali seanja mu nisu imala ba mnogo smisla.
Vodio je ljubav - ne, sav se uneo u ljubavnu pomamu sa bledom, vitkom enom crvenih usana. To
to je ugledao svoju krv na njenim usnama i osetio ubod u vrat ispunilo ga je jedino uasnim
oseanjem gubitka. Urliknuo je kada je Hmii stao da joj izvija glavu dok joj nije slomio vrat. Otimao
se dok ga je Hmii odvlaio od mrtve ene. Kzin ga je nosio ispod mike; jo je besneo i otimao se
dok je Hmii izvlaio medicinski pribor iz Luisovog ogrtaa, lepio mu flaster na vrat, a zatim ponovo
vratio medicinski pribor na njegovo mesto.
Tada ih je Hmii pobio, sve lepe srebrnokose mukarce i ene, pogaajui ih besprekorno tano u
glavu briljantnom rubinskom iglom svog reflektorskog lasera. Luis se seao da je pokuao da ga
zaustavi i da je bio odgurnut tako da se otkotrljao preko izvornog plonika. Teturavo se podigao na
noge i ugledao jo jednu priliku kako se kree; poao je prema njoj: njoj, tamnokosoj eni, jedinom
preivelom braniocu. Pali su jedno drugom u zagrljaj.
Zato je to uinio? Hmii je pokuao da mu privue panju... zar ne? Luis se prisetio urlika slinog
rici razjarenog tigra.
"Feromoni", ree on. "A izgledali su tako bezopasni!" On ustade i osvrnu se oko sebe obuzet
istim uasom. Svuda oko njega nalazili su se mrtvi: tamnoputi sa izujedanim vratovima, bledoliki sa
krvlju na usnama i crnim ugljenisanim tragovima na srebrnastoj kosi.
Puke nisu bile dovoljne. Ono to su vampiri posedovali bilo je gore od taspa. Luili su
superstimulativan oblak feromona, ljudske mirisne signale seksualne spremnosti. Jedan od vampira
ili jedan par, mora da je stigao do kule. A branioci su pohrlili napolje, trei, odbacujui puke i
odeu u urbi zbog koje je jedan preleteo preko ograde pravo u smrt.
Ali zato su, kada su vampiri ve bili mrtvi, on i tamnokosa ena ...
Vetar je mrsio Luisu kosu. Tako je. Vampiri su bili mrtvi, ali on i tamnokosa ena jo su bili
obavijeni oblakom feromona. Mahnito su stali da se pare..." Da se nije podigao vetar, mi bismo jo to
radili. Tako je. Dobro, gde sam tanja mu, sve ... ostavio?"
Naao je zatitni oklop i pojas za letenje. Donja odea bila mu je u dronjcima. ta je sa ogrtaem?
On primeti da je ena otvorila oi. Iznenada je sela sa uasom u oima koji je Luis mogao dobro da
razume. On joj ree: "Moram pronai ogrta jer mi je unutra prevodilac. Nadam se da te Hmii nije
preplaio pre no to sam mogao..."
Hmii. Kako li je ovo njemu izgledalo?"
Hmiijeva velika ruka obujmila je Luisovu lobanju i povukla je unazad. Luis je prianjao uz enu
svojim telom, umom, pritiskom, pritiskom; ali oi su mu videle samo to narandasto zversko lice, a u

uima su mu odjekivale gromoglasne uvrede. Bilo je tako runo...

Hmiija nije bilo nigde na vidiku. Luis pronae ogrta dosta daleko odatle; jedan mrtvi vampir jo
ga je stezao u aci. Nije mogao da pronae oamuiva. Ali onda ga neto stvarno zabrinu. Neto
runo izbijalo mu je iz seanja. Ve je trao dok se primicao mestu gde su spustili lender.
Jedna gromada, suvie velika da bi je i tri oveka mogli podii, pridravala je na tlu izdanu
gomilu supeprovodne tkanine. Hmiijev poklon za rastanak. Lendera nije bilo.
Moram ovo prebroditi ranije ili kasnije. Pomisli Luis. Zato ne sada? Jedan prijatelj ga je nauio
ovoj vradbini, ovoj jednostavnoj aroliji za oporavak od oka ili bola. Ponekad je uspevalo.
Sedeo je na nekadanjoj ogradi trema, mada je trem sada stajao zasebno na peskom zasutom
prolazu. Stavio je zatitni oklop i navukao ogrta sa mnogobrojnim depovima. Postavio je odeu
izmeu sebe i ogromnog usamljenog sveta. Ne iz skromnosti, ve iz straha.
To mu je iscrpelo svu preduzimljivost. Sada je sedeo. Misli su mu besciljno lutale. Razmiljao je
kako je svaki ispravni draud udaljen od njega kao Zemlja od svog meseca kao i o dvoglavom tuincu
koji se ne bi odvaio na sputanje ovamo ak ni da spase Luisa Vua. Razmiljao je o inenjerima
Prstenastog sveta i njihovoj idealizovanoj ekologiji u kojoj nije bilo mesta za komarce i imie
vampire; usne mu se iskrivie u zaetak nekog osmeha, a zatim postae bezizraajne kao u mrtvaca.
Znao je kuda je Hmii otiao. Opet se nasmeio pri pomisli kako se nita bolje ne osea zbog toga.
Da li mu je Hmii to rekao? Nije vano. Nagon za preivljavanjem, poriv za parenjem ili osveta nad
Poslednjim, sve bi to Hmiija odvelo u istom pravcu. Ali da li bi ga ijedna od ovih pobuda dovela
nazad da spase Luisa Vua?
Razmiljao je i o tome koliko je nevana jedna smrt prema bilionima stanovnika Prstenastog sveta
ija je sudbina bila da se izbliza upoznaju sa svojim suncem.
Pa, Hmii e se moda vratiti. Luisu sada nije preostalo nita drugo nego da se okane mranih misli
i uini neto kako bi stigao do lebdeeg grada. Oni su se bili uputili tamo; Hmii e oekivati da ga
tamo nae, ako neki kapric vrati kzina nazad po tuinca koga je u toj meri izneverio. Ili bi Luis mogao
da sazna neto zaista vredno. Ili... morao je negde da preivi godinu dana ili dve koje su mu
preostale. Morau ovo jednom da prebrodim. Zato ne sada?
Neko povika.
Crnokosa ena obukla je orc, koulju i namestila ranac. Na boku je drala projektilsko oruje
upereno u Luisa Vua. Drugom rukom mu je davala neke znake, a potom je ponovo zavikala.
Odmor je bio zavren. Luis postade svestan da mu se vizir nalazi oko vrata. Ako pokua da mu
puca u glavu - pa, moda e mu pruiti dovoljno vremena da navue vizir preko lica, a tada vie nee
biti vano da li e opaliti ili ne. Zatitni oklop zaustavie projektile dok bude beao. Ono to mu je
odista bilo potrebno, bio je pojas za letenje. Ili, da li je?
"U redu", ree Luis, nasmei se i postrance podie ruke. Ono to mu je odista bilo potrebno bio je
saveznik. Jednu ruku lagano zavue u ogrta, izvue prevodioca i privrsti ga neposredno ispod grla.
"Ovo e govoriti za nas, im naui kako."
Ona pokaza pitoljem: Idi ispred mene.
Luis je iao sve do pojasa za letenje, zatim se zaustavio i podigao ga bez naglih pokreta. Zau se
grmljavina. Jedan kamen odskoi na est ina od stopala Luisa Vua. On ispusti pojas i koraknu
unazad.
Tanj, ona ne govori! Zakljuila je da on ne moe da razume njen jezik. Kako e onda prevodilac
ita nauiti?
Sa rukama podignutim u vazduh, posmatrao ju je kako jednom rukom prebira po pojasu za letenje
dok drugom dri pitolj manje-vie uperen u njega. Ako bude dodirnula pogrene kontrole, on e

izgubiti i pojas i tkaninu. Ali ona ispusti pojas, zagleda se na trenutak u Luisovo lice, zatim koraknu
nazad i napravi pokret rukom.
Luis podie pojas za letenje. Kada mu je pokazala da krene prema vozilu, on odmahnu glavom.
Uputi se ka mestu gde je Hmii ostavio otprilike jedno jutro superprovodne tkanine koju je pritiskao
ogroman kamen suvie teak da bi ga on mogao pomeriti.
Pitolj je sve vreme bio uperen u njega dok je privrivao kaieve oko stene i aktivirao pojas za
letenje. On obujmi rukama stenu - zajedno sa kaievima iz straha da ovi ne skliznu - i podie je. Stena
krenu navie. On se pomae u stranu i odmae ruke. Gromada se lagano spusti na tle.
Da li je to u njenim oima video potovanje? Da li se ono odnosilo na tehnologiju ili na njegovu
snagu? On iskljui pojas, podie ga zajedno sa superprovodnom tkaninom i krenu ispred nje ka
vozilu. Ona razmae dvostruka vrata. On ispusti teret i osvrnu se unaokolo.
Sa tri strane nalazila su se sedita; jedna mala pe ispunjavala je sredite, a na krovu je bio otvor
kroz koji je prolazio dim. Gomile prtljaga bile su smetene iza zadnjeg sedita. Ispred ovog stajalo je
jo jedno, okrenuto napred.
On natrake izie. Okrenu se prema kuli, napravi jedan korak napred, pa pogleda u nju. Shvatila
je. Malo se kolebala, zatim mu dade znak da nastavi.
Mrtvi su poinjali da zaudaraju. Pitao se hoe li ih pokopati ili spaliti. Ali ona je ila izmeu tela,
ne zaustavljajui se. Luis je bio taj koji je zastao da prstima opipa srebrnastu kosu jedne ene.
Imala je suvie kose, a premalu lobanju. On uzdahnu i krenu dalje.
ena ga je sledila kroz osnovu donje zgrade, do spiralnog stepenita kule, pa niz njega. Jedan
mrtvi pripadnik njene vrste leao je razmrskan u razorenom prizemlju, a pored njega se nalazio
reflektorski laser. Kada se okrenuo da pogleda u enu, u njenim oima primetio je suze.
On posegnu za reflektorskim laserom, a ona pripuca pored njega. Odbijeni metak pogodi ga u
bedro i on se estoko tre unutar iznenada ovrslog oklopa. Stajao je leima oslonjen o raspukli zid
dok je ona podizala oruje.
Pronala je prekida i svetlost poe da poskakuje oko njih u irokom snopu. Trenutak potom
pronala je dugme za dovoenje u iu. Ona klimnu i spusti oruje u dep.
Na putu ka vozilu Luis toboe nehajno navue vizir preko lica kao da mu smeta sunce. Moda je
ve dobila sve to je htela od Luisa Vua, ili je moda oskudevala u vodi ili moda nije elela njegovo
drutvo.
Nije pucala u njega. Popela se u kola i zakljuala vrata. Na trenutak Luis vide sebe ostavljenog
bez vode i orua. Ali ona mu pokaza na prozor sa desne strane gde su se nalazile upravljake
kontrole. Poe da mu objanjava kako se vozi.
Luis je samo to i ekao. On stade da ponavlja rei koje mu je dovikivala kroz prozor dodajui uz
njih i vlastite. "Prstenasti upravlja. Okretanje. Aktivator. Klju. Punom brzinom napred. Punom
brzinom nazad." Bila je dosta veta u pokazivanju. Pokret ake kroz vazduh uz prst koji sledi iglu
predstavljao je 'mera brzine vazduha'.
Trgla se kada je prevodilac poeo da joj odgovara. Dopustila je da as jezika potraje jo malo.
Zatim otkljua vrata, povue se unazad na seditu sa uperenim revolverom i ree: "Ui. Vozi."
Maina je bila buna i jogunasta. Svaki i najmanji udar prenosila je direktno do vozaevog
sedita, sve dok Luis nije nauio kako da zaobilazi pukotine u putu, kr ili nanose peska. ena ga je
posmatrala bez rei. Zar nije bila radoznala? Tada se prisetio da je izgubila dvanaest sadruga u borbi
sa vampririma. Pod datim okolnostima dosta dobro se i drala.
No, konano, ree: "Ja sam Valavirgilin."
"Ja sam Luis Vu."

"Tvoja orua su udna. Govornik, diza, raznovrsna svetlost - ta jo ima?

"Tanja mu! Ostavio sam ureaj za gledanje."
Ona izvue dogled iz depa. "Ovo sam pronala."
Moda je pronala i oamuiva. Luis je nije pitao. "Dobro. Stavi ga i pokazau ti kako radi."
Ona se osmehnu i odmahnu glavom. Mora da se bojala da e se baciti na nju. Upita: ta si traio u
starom gradu? Gde si pronaao ove stvari?"
"Moje su. Doneo sam ih sa jedne daleke zvezde."
"Ne podsmevaj mi se, Luise Vu."
Luis je pogleda. "Da li su ljudi koji su izgradili gradove imali ovakve stvari?"
"Imali su stvari koje govore. Mogli su da podignu zgradu u vazduh; zato ne i sebe?"
"ta je sa mojim sadrugom? Da li si na Prstenastom svetu srela nekog njemu nalik?"
"Izgleda udovino", planu ona. "Nije mi se ukazala prilika da ga prouim."
Ne, bila je pometena. On upita: "Zato dri uperen pitolj u mene? Pustinja nam je zajedniki
neprijatelj. Treba da pomaemo jedno drugome."
"Nemam razloga da ti verujem. Sada se pitam nisi li lud. Samo su graditelji gradova putovali
izmeu zvezda."
"Grei."
Ona slegnu ramenima. "Mora li da vozi tako sporo?"
"Nemam iskustva."
Ali Luis je polako sticao vetinu. Put je bio prav, ne suvie neravan i nita mu nije dolazilo u
susret. Povremeno bi se na putu ispreili nanosi peska. Valavirgilin mu je rekla da ne usporava zbog
njih.
Uskoro je poeo da se kree prilino brzo prema odreditu. Jednog trenutka on je upita: "ta mi
moe rei o lebdeem gradu?"
"Nikada nisam bila tamo. Koristila su ga deca graditelja gradova. Oni vie ne grade, niti vladaju,
ali prema naem obiaju i dalje poseduju grad. Zato eli da zna te stvari?"
"Moram stii do lebdeeg grada. Dokle mogu da se vozim s tobom?"
Sada se nasmejala. "Mislim da te nee pozvati tamo. Nisi ni poznat ni moan."
"Smisliu neto."
"Idem do kole u Povratku Reke. Tamo moram objasniti ta se dogodilo."
"ta se dogodilo? ta ste radili tamo u pustinji?"
Ona mu ispria. Nije bilo lako. Bilo je praznina u reniku prevodioca. Zaobilazili su ih i
popunjavali.
Mainski narod vladao je monim carstvom.
Obino se pod carstvom podrazumeva zbir gotovo nezavisnih kraljevstava. Pojedinana
kraljevstva moraju plaati poreze i izvravati careva nareenja u vezi sa ratom, suzbijanjem
razbojnitva, odravanjem veza i ponekad sa zvaninom religijom. U svemu drugom dre se vlastitih
obiaja.
A to je dvostruko vailo u sluaju mainskog carstva, gde je, na primer, nain ivota mesojedauvara stada bio u nesuglasju sa stilom ivota naroda trave; to je bilo korisno za trgovce koji su od
mesojeda kupovali stvari od obraene koe; a sve to nije vailo za goule. U nekim oblastima mnoge
vrste su saraivale sa goulima, a sve su im dozvoljavale slobodan prolaz. Razliite vrste sledile su
vlastite obiaje jer su tako bile naviknute.
Goula, demon, utvara, re Luisa Vua. Valavirgilin ih je zvala otprilike narod noi. Skupljali su
otpatke i bili su pogrebnici. Zato Valavirgilin nije pokopala svoje mrtve. Gouli su imali dar govora.

Bili su u stanju da naue kako se odaje poslednja poast u lokalnim hominidnim religijama.
Predstavljali su za mainski narod izvor obavetenja. Predanja su govorila da su to isto radili i za
Graditelje gradova kada su ovi vladali.
Prema Valavirgilin, mainsko carstvo bilo je trgovako carstvo i oporezivalo je samo vlastite
trgovce. to je vie govorila, to je Luis nalazio vie izuzetaka. Kraljevstva su odravala puteve koji
su povezivali carstvo, ako su im itelji bili sposobni za to, to, na primer, nije bio sluaj sa viseim
narodom sa drvea. Putevi su oznaavali granice izmeu oblasti koje su drale razliite vrste
hominida. Osvajaki ratovi preko puteva bili su zabranjeni; i tako su putevi spreavali ratove, bar
ponekad, samim svojim postojanjem.
Carstvo je posedovalo mo da poalje vojsku u borbu protiv razbojnika i lopova. Velika
prostranstva zemlje koja je carstvo smatralo za trgovake pokrajine teila su da postanu prave
kolonije. Budui da su putevi i vozila povezivali carstvo, od kraljevstava je zahtevano da destiliu
hemijska goriva i dre ih na raspolaganju. Carstvo je kupovalo rudnike (prinudnom prodajom?),
vadilo vlastite kovine i ustupalo prava za proizvodnju maina prema odredbama carstva.
Bilo je trgovakih kola. Valavirgilin i njeni sadruzi bili su studenti, a sa njima je bio i jedan
uitelj iz kole u Povratku Reke. Krenuli su na studijsko putovanje do jednog trgovakog odredita
koje se nalazilo na rubu praume gde je poinjala teritorija viseeg naroda - brahijatora, shvati Luis,
koji su trgovali kotunjavim plodovima i suenim voem - i pastira-mesojeda koji su trgovali
stvarima i rukotvorinama od koe. "Ne, oni nisu bili mali i crveni." Drugaija vrsta. Skrenuli su na
sporedni put prema jednom drevnom pustinjskom gradu.
Nisu oekivali da naiu na vampire. Gde bi vampiri nali vodu ovde u pustinji? Kako bi dospeli
tamo? Vampiri su gotovo izumrli sem...
"Sem ta? Neto sam propustio."
Valavirgilin pocrvene. "Neki stariji ljudi dre bezube vampire zbog - zbog riatre. Tako se to
moda dogodilo. Pripitomljeni par uspeo je nekako da pobegne ili moda neka trudna enka.
"Vala, pa to je odvratno."
"Jeste", sloi se ona hladno. "Nikada nisam ula kako neko priznaje da dri vampire. Zar tamo
odakle dolazi niko ne ini nita to drugi smatraju sramotnim?"
Pun pogodak. "Jednom u ti ispriati o strujomanima. Ne sada."
Posmatrala ga je preko metalne cevi svog oruja. I uprkos crne bradice du vilice, izgledala je
dovoljno ljudski... ali u uveanom izdanju. Lice joj je bilo gotovo pravilan kvadrat. Luis je imao
muke da ga odgonetne. To se moglo predvideti; ljudsko lice razvilo se kao sredstvo za slanje
znakova, ali Valina evolucija razlikovala se od njegove.
On upita: "ta e preduzeti?"
"Moram prijaviti pogibije... i predati artefakta iz pustinjskog grada. Dodeljuje se nagrada, ali
carstvo polae pravo na artefakte Graditelja gradova."
"Ponovo ti kaem da su moji."
"Vozi."
Kroz pustinju je ve mestimino promicalo zelenilo, a jedan senkoviti kvadrat zaklonio je deo
sunca kada mu je Valavirgilin naloila da stane. Bilo mu je drago. Oseao se iscrpljenim od truckanja
po putu i stalne neophodnosti da odrava vozilo pravilno usmereno.
Vala ree: "Hoe li... veeru."
Ve su se navikli na praznine u prevodu. "Nedostaje jedna re."
"Obiavate li da grejete hranu dok ne postane dobra za jelo? Luise ume li da...?"
"Kuvam." Ona verovatno nije imala teflonske tiganje i mikrotalasnu penicu, zar ne? Ili olje-

merice, preien eer, maslac, bilo kakav zain koji bi mogao prepoznati... "Ne."
"Ja u kuvati. Potpali vatru. ta jede?"
"Meso, neke biljke, voe, jaja, ribu. Voe mogu da jedem nekuvano."
"Isto kao i moj narod, sem ribe. Dobro. Izii i ekaj."
Zakljuala se kad je iziao, a zatim otila u stranji deo. Luis isprui bolne miie. Sunce je
postalo srebrnasto, ali jo je bilo opasno ako bi u njega pogledao, iako se na pustinju sputao mrak.
Jedna iroka traka Prstenastog sveta blistala je u smeru suprotnom od smera okretanja. Oko Luisa
bilo je neto smee ikaraste trave i jedna gomila visokog, suvog drvea. Jedno drvo bilo je belo i
izgledalo je mrtvo.
Ona izie iz vozila. Baci Luisu pred noge jedan predmet. "Iseci drva i potpali vatru."
Luis ga podie: jedno podue drvo sa klinastim seivom od neobraenog gvoa privrenim na
jednom kraju. "Ne volim da ispadam glup, ali ta je ovo?"
Ona ree naziv. "Udara otrim krajem po deblu dok drvo ne padne. Shvata?"
"Sekira." Luis se priseti raznih sekira iz muzeja na Kzinu. On pogleda u sekiru, pa u mrtvo drvo...
odjednom mu je svega bilo dosta. On ree: "Smrkava se."
"Ima li problema sa vidom nou? Evo." Ona mu dobavi reflektorski laser.
"Da li je ono mrtvo drvo dobro za to?"
Ona se okrenu, pokazavi mu lep profil, a sa njom se okrenu i pitolj. Luis podesi svetlost na uzak
snop i veliku jainu. Otkoi ga. Jedna jarka nit svetlosti suknu pored nje. Luis je gaao njeno oruje.
Ono buknu i raspade se.
Stajala je otvorenih usta drei u rukama dva dela raspadnutog oruja.
"Sasvim sam voljan da primam savete od prijatelja i saveznika", ree joj on. "Ali dosta mi je
nareenja. Dovoljno mi je nareivao moj krznati sadrug. Budimo prijatelji."
Ona ispusti ono to je drala i podie ruke.
"Ima jo metaka i pitolja u stranjem delu vozila. Naoruaj se." Luis se okrenu. Stao je da
krivudavim snopom ara po mrtvom drvetu. Desetak trupaca gorei pade na zemlju. Luis prie i
nogom skupi trupce na gomilu oko panja. Zatim upravi laser usred gomile i zagleda se u vatru koja
poe da se razbuktava.
Neto ga pogodi meu lopatice. Zatitni oklop se na trenutak ukruti. U uima mu se razlee pucanj
groma.
Luis saeka trenutak, ali do drugog pucnja ne doe. On se okrenu i uputi prema vozilu pred kojim
je stajala Vala. Ree joj: "Nikada, nikada, nikada vie da to nisi uinila."
Izgledala je bleda i uplaena. "Ne, neu."
"Da ti pomognem da donese stvari za kuvanje?"
"Ne, mogu... Da li sam te promaila?"
"Ne."
"Pa, kako onda?"
"Spasla me je jedna od mojih naprava. Doneo sam je sa udaljenosti hiljadu puta vee od one to
svetlost pree u toku jednog falana i ona je moja."
Ona pljesnu rukama na neobian nain i okrenu se.

16. STRATEGIJA TRGOVINE

Postojala je jedna biljka koja je rasla po tlu slina mnotvu povezanih kobasica sa zeleno-utim
prugama; izmeu pojedinih delova nicalo je sitno korenje. Valavirgilin isecka nekoliko komada i
stavi ih u lonac. Dodade vode, a zatim i neke mahune sa semenkama iz vree u vozilu. Potom stavi
lonac na zapaljene trupce.
Tanj, Luis je i sam mogao to uiniti. Veera e biti krajnje mrava.
Sunce je sada bilo ve potpuno nestalo. Zbijeni roj zvezda s leve strane mora da je bio lebdei
grad. Luk je grabio uz crno nebo u vodoravnim trakama svetlee plavog i belog. Luis se oseao kao
da se nalazi na nekoj ogromnoj igraki.
"Volela bih da imam malo mesa", ree Vala.
Luis ree: "Daj mi dogled."
On se okrete od vatre pre no to je namestio dogled. Ukljuio je pojaiva svetlosti. Parovi oiju
koji su ih posmatrali van dometa svetlosti vatre stekoe oblija. Luis bi drago to nije nasumino
opalio. Dva velika oblija i jedno manje pripadala su porodici goula.
Ali jedna svetlooka senka bila je mala i krznata. Luis joj u magnovenju odsee glavu jednom
dugom svetlom niti iz svog reflektorskog lasera. Gouli ustuknue, pa stadoe da se doaptavaju meu
sobom. enka krenu prema ubijenoj ivotinji, ali zastade, priznavi Luisu prvenstvo. Luis pokupi telo
i isprati je pogledom.
Gouli su izgledali dosta nepoverljivo. Ali njihovo mesto u ekologiji bilo je krajnje bezbedno.
Vala mu je ispriala ta se dogaalo kada su se ljudi nekada izlagali velikim naporima oko
sahranjivanja i spaljivanja mrtvih. Gouli su napadali ive. Bili su vlasnici noi. Lokalne religije
pripisale su im mnoga arolijska svojstva, pa se tako prialo da su sposobni da postanu nevidljivi.
ak je i Vala napola u to verovala.
Ali oni nisu uznemiravali Luisa. A i zato bi? Luis e pojesti krznatu zver, a jednog dana e i on
sam umreti i gouli e dobiti ono to im pripada.
Dok su ga posmatrali, on je pregledao stvorenje; slino zecu, ali sa dugakim repom koji se
pljosnato zavravao i bez prednjih apa. Nije bilo hominid. Dobro.
Kada je podigao pogled, spazio je slabi sjaj ljubiastog plamena daleko s leve strane.
Zadravi dah i stojei veoma mirno, Luis pojaa svetlost i stepen uveanja na dogledu. Iako mu
je sada ak i bilo na slepoonicama zamuivalo sliku, ipak je znao ta je video. Ljubiasta boja
plamena bila je bolna za oi; plamen se lepezasto irio poput rakete koja izbacuje svoj mlaz. Dno joj
je bilo odrezano ravnom crnom prugom: ivicom obodnog zida na levoj strani.
On podie dogled. ak i poto su mu se oi privikle, ljubiasti plamen bio je jedva vidljiv, ali jo
nije nestao s vidika. Tanak ... i straan.
Luis se vrati ka vatri i ispusti zver pred Valine noge. Potom ode desno u tamu i ponovo podie
dogled.
Plamen je s desne strane bio mnogo vei, ali i taj obodni zid bio je mnogo blii.
Vala odra malu krznastu zver i spusti je u lonac ne izvadivi iznutrice. Kada je zavrila, Luis je
uhvati za ruku i povede u tamu. "Saekaj malo, a onda mi reci da li vidi neki plavi plamen u daljini."
"Da, vidim."
"Zna li ta je to?"
"Ne, ali mislim da moj otac zna. Poslednji put kada je doao iz grada neto je preutao. Eno ih
jo. Pogledaj u dno Luka s desne strane."
Vodoravno plavo-bela pruga osvetljena dnevnom svetlou bila je dovoljno bletava da ga natera

da zamirka. Luis je prekri bridom ake... i tada, uz pomo dogleda, uspeo je da razazna dva mala
plamena na obodima Luka i dva iznad njih koji su bili jo tanji.
Valavirgilin ree: "Prvi se pojavio pre sedam falana u blizini osnove Luka u smeru okretanja.
Zatim ih se pojavilo jo u istom smeru, kao i ovi veliki plamenovi levo i desno, pa jo nekoliko
manjih na delu Luka u smeru suprotnom od smera okretanja. Sada ih je dvadeset i jedan. Pojavljuju se
samo na dva dana u jednom navratu kada je sunce najbletavije."
Luis ispusti uzdah olakanja.
"Luise, ne znam ta ti to znai. Da li si ljut, uplaen ili osea olakanje?"
"Ni sam ne znam. Recimo da oseam olakanje. Imamo vie vremena nego to sam mislio."
"Za ta?"
Luis se nasmeja. "Zar ti jo nije dosta mog ludila?"
Ona uvreeno zabaci glavu. "Ipak mogu da biram da li u ti verovati ili ne!"
Luis pobesne. Nije mrzeo Valavirgilin, ali imala je preku narav, a ve je jednom pokuala i da ga
ubije. "Dobro. Da je ovo ustrojstvo u obliku prstena na kome ivi preputeno samo sebi, oealo bi
se o senkovite kvadrate - predmete koji nou zaklanjaju sunce - za pet ili est falana. To bi donelu
sveoptu propast. Nita ne bi ostalo u ivotu kada biste naleteli na samo sunce..."
Ona uzviknu: "A ti sa olakanjem uzdie?"
"Polako, samo polako. Prstenasti svet nije preputen sam sebi. Oni plamenovi su motori koji ga
pokreu. Nalazimo se na gotovo najblioj taki u odnosu na sunce i tu je posredi koioni potisak motori isputaju mlaz prema unutra, u pravcu sunca. Ovako." On joj nacrta prizor zailjenim tapiem
na tlu. "Shvata? Vuku nas unazad."
"Sada kae da neemo umreti?"
"Motori moda nisu dovoljno jaki za to. Ali povui e nas unazad. Moda nam predstoji deset ili
petnaest falana."
"Stvarno se nadam da si lud, Luise. Suvie zna. Zna da je svet prsten, a to je tajna." Ona slegnu
ramenima kao neko ko podie neki teak teret. "Da, dosta mi je toga. Hoe li mi rei zato nisi
predloio riatru?"
Bio je iznenaen. "Mislio sam da ti je dosta riatre do kraja ivota."
"Nije to smeno. Riatra je nain da se zapeati primirje!"
"Oh. U redu. Hajdemo do vatre?"
"Svakako, potrebna nam je svetlost."
Ona smaknu malo lonac sa plamena kako bi se hrana sporije kuvala. "Moramo razjasniti uslove.
Obeava li da mi nee nauditi?" Ona sede preko puta njega.
"Obeavam da ti neu nauditi dok ne budem napadnut."
"I ja tebi dajem isto obeanje. ta jo trai od mene?"
Bila je otvorena i neposredna i Luis joj uzvrati na isti nain. "Prebacie me dokle bude mogla, u
zavisnosti od vlastitih potreba. Pretpostavljam da je to do Povratka Reke. Odnosie se prema
artefaktima kao da su moji. Nee predati ni njih ni mene nikakvim vlastima. Posavetovae me to
najbolje zna i ume kako da dospem u lebdei grad."
"ta mi moe ponuditi za uzvrat?"
Pa, zar ova ena nije bila preputena potpuno na milost i nemilost Luisu Vuu? Nije vano.
"Pokuau da pronaem da li mogu da spasem Prstenasti svet", ree on; pomalo ga je zbunilo kada je
shvatio da je to upravo ono to je najvie eleo. "Ako mogu, ja u to i uiniti, bez obzira na cenu. Ako
zakljuim da se Prstenasti svet ne moe spasti, pokuau da spasem sebe i tebe ako ti to odgovara."
Ona ustade. "Besmislena obeanja. Nudi mi svoje ludilo kao da poseduje neku pravu vrednost!"

"Vala, zar ranije nisi imala posla sa ludacima?" Luis se zabavljao.

"Nikada nisam imala posla ni sa razumnim tuincima! Ja sam samo student!"
"Smiri se. ta jo mogu da ti ponudim? Znanje? Deliu s tobom znanje koje posedujem sasvim
slobodno. Poznato mi je kako su zakazale maine Graditelja gradova i ko je za to kriv." Izgledala mu
je sasvim opravdana pretpostavka da su Graditelji gradova Halroprilalarine vrste.
"Takoe ludilo?"
"O tome mora sama odluiti. A... mogu ti dati i svoj pojas za letenje i napravu za gledanje kada
mi vie ne budu potrebni."
"Kada se to moe oekivati?"
"Kada i ako se moj sadrug vrati." U lenderu su se nalazili jo jedan pojas za letenje i dogled
namenjeni Halroprilalar. "Ili neka postanu tvoji kada umrem. Sada mogu da ti dam pola od ove
tkanine. Trake te tkanine omoguie ti da popravi neke od starih maina Graditelja gradova."
Vala stade da razmilja o tome. "Volela bih da sam obuenija za ovo. Pa, dobro, pristajem na sve
tvoje zahteve."
"I ja na tvoje."
Ona stade da skida odeu i nakit. Lagano, naizgled uzbudljivo... dok Luis ne shvati ta to ona
zapravo radi: liava se sveg mogueg oruja. ekao je dok nije ostala sasvim naga, a zatim krenu
njenim stopama, odbacujui reflektorski laser, dogled i delove zatitnog oklopa podalje od nje,
dodavi tome ak i hronometar.
Potom su poeli da vode ljubav, ali to nije bila ljubav. Sinonje ludilo nestalo je s vampirima.
Raspitivala se o tehnici koju najvie voli, zatim je navaljivala, te on izabra misionarski poloaj. Sve
se svelo na zadovoljavanje forme. Moda je tako i trebalo da bude. Kasnije kada je otila da
promea lonac, on je pazio da se ne nae izmeu njega i njegovog oruja. Sve je nekako na to
mirisalo.
Ona mu se vrati i on joj objasni da njegova vrsta moe voditi ljubav vie puta uzastopce.
Sedeo je prekretnih nogu sa Valom u krilu dok su mu njene noge vrsto stezale bedra. Milovali su
jedno drugo, uzbuivali jedno drugo, uili jedno drugo. Dopadalo joj se da joj eka lea. Lea su
joj bila miiava, torzo iri od njegovog. Malje su joj se protezale du cele kime. Umela je odlino
da vlada miiima vagine. Bradica joj je bila veoma meka, veoma fina.
A Luis Vu je imao plastini disk ispod kose na zatiljku.
Leali su jedno drugome na ruci i ona je ekala.
"ak i ako nemate struju morate znati za nju", ree Luis. "Graditelji gradova su je koristili za
pokretanje maina."
"Da. Moemo napraviti struju uz pomo renog toka. Prie kazuju da je beskrajna struja stizala sa
neba pre pada Graditelja gradova."
To je bilo sasvim tano. Na senkovitim kvadratima nalazili su se solarni generatori struje koji su
snopom slali energiju do kolektora na Prstenastom svetu. Prirodno, kolektori su koristili
superprovodne kablove, te je, stoga, takoe bilo prirodno to su zakazali.
"Pa, ovako. Ako stavim vrlo tananu icu u svoj mozak na pravo mesto - to sam i inio - onda e
vrlo mala koliina struje nadraivati nerve koji belee zadovoljstvo."
"Kako to izgleda?"
"Kao kada se napije, ali bez mamurluka i vrtoglavice. Poput riatre ili pravog parenja, bez
potrebe da bilo koga voli sem samoga sebe i bez potrebe da prestane. Ali ja sam prestao."
"Zato?"
"Jedan tuinac doepao se mog elektrinog izvora. eleo je da mi izdaje nareenja. Ali pre toga

sam se postideo."
"Graditelji gradova nikada nisu imali ice u svojim lobanjama. Pronali bismo ih kada smo
pretraivali unitene gradove. Gde vlada taj obiaj?" upita ona. Zatim se otkotrlja od njega i sa
uasom ga pogleda.
Bio je to greh zbog koga se najee kajao: to ne dri jezik za zubima. On ree: "ao mi je."
"Rekao si da bi trake te tkanine - Kakva je to tkanina?"
"Provodi elektrinu struju i magnetna polja bez gubitka. Nazivamo je superprovodnik."
"Da, to je ono to je izdalo Graditelje gradova. Taj... superprovodnik se raspao. I tvoja tkanina e
se raspasti, zar ne? Za koliko?"
"Nee. Druge je vrste."
Ona povika na njega. "Otkud to zna, Luise Vue?"
"Rekao mi je Poslednji. Poslednji je tuinac koji nas je doveo ovamo bez nae saglasnosti.
Ostavio nas je bez mogunosti da se vratimo kui."
"Taj Poslednji, poveo vas je kao robove?"
"Pokuao je. Ljudi i kzini nisu ba najbolji robovi."
"Da li je njegova re asna?"
Luis napravi grimasu. "Ne. A superprovodnu tkaninu i icu uzeo je kada je beao sa svog sveta.
Nije imao vremena da ih napravi. Mora da je znao gde su uskladitene. Kao i ostale stvari koje je
doneo, prenosne diskove: mora da su mu bili na dohvat ruke." Istog asa je osetio da neto nije u
redu, ali bio mu je potreban trenutak da shvati ta.
Prevodilac je prerano prestao da govori.
Zatim je prozborio sasvim razliitim glasom. "Luise, zar je mudro otkrivati joj sve te stvari?"
"Deo toga je i sama naslutila", ree Luis. "Upravo je imala na umu da mene optui za pad gradova.
Vrati mi mog prevodioca."
"Mogu li ti dozvoliti da nas tako runo sumnjii? Zato bi moj narod izveo jedan tako pakostan
in?"
"Sumnjienje? Ti kukin sine." Vala je kleala posmatrajui ga rairenih oiju kako sam sa sobom
razgovara na nekom nerazumljivom jeziku. Nije mogla da uje glas Poslednjeg u njegovim
slualicama. Luis ree: "Izbacili su te sa mesta Poslednjeg i ti si pobegao. Pokupio si ta si mogao i
umakao. Prenosne diskove, superprovodnu tkaninu, kao i jedan brod. to se diskova tie, bilo je lako.
Mora da ih proizvodite na milione. Ali gde si mogao da nae superprovodnu tkaninu koja eka ba
na tebe? A i znao si da se nee raspasti na Prstenastom svetu!"
"Luise, zato bismo uinili jednu takvu stvar?"
"Trgovaka prevlast. Vrati mi mog prevodioca!"
Valavirgilin ustade. Ona odmae lonac malo s vatre, promea ga i proba. Nestade u pravcu vozila
i vrati se sa dve drvene zdele koje napuni kutlaom.
Luis je sa nelagodnou ekao. Poslednji je mogao da ga ostavi u kripcu, bez prevodioca. Luis
nije ba bio dobar kada su u pitanju bili jezici...
"Ubili hladna, krhka bia koja su lutala galaksijom u letelicama sporijim od svetlosti. Trgovali su
znanjem. Mogli su saznati za Prstenasti svet i prodati obavetenje lutkarima, ali..." Samo as. Lutkari
se boje svemirskih letova."
"Ja sam prevaziao taj strah. Da se Prstenasti svet pokazao pogodnim, onda jedan svemirski let u
toku neijeg ivotnog veka i nije neki veliki rizik. Leteli bismo u stazisu, razume se. Prema onome to
su nam rekli Autsajderi i prema onome to smo saznali putem teleskopa i automatskih sondi,
Prstenasti svet se inio idealnim. Morali smo to da ispitamo."

"Stranka ekspreimentalista?"
"Svakako. Ipak, oklevali smo da stupimo u vezu sa jednom tako monom civilizacijom. Pomou
laserske spektroskopije ispitali smo superprovodnike na Prstenastom svetu. Stvorili smo bakteriju
koja je mogla njima da se hrani. Sonde su raznele poast superprovodnika Prstenastim svetom. Toliko
si i sam pogodio?"
"Toliko, da."
"Tada je trebalo mi da se pojavimo sa trgovakim brodovima. Nai trgovci bi stigli u pravi as,
nudei spas. Saznali bi sve to nam je bilo potrebno i stekli saveznike." U lutkarevom jasnom i
melodinom glasu nije bilo ni traga oseanju krivice ili bar nelagodnosti. Vala postavi inije i sede
preko puta njega. Lice joj je bilo u senci. S njene take gledanja prevoenje se nije moglo prekinuti u
gorem trenutku.
Luis ree: "Tada su, pretpostavljam, konzervativci pobedili na izborima."
"Neizbeno. Jedna sonda otkrila je visinske mlaznike. Znali smo za nestabilnost Prstenastog sveta,
razume se, ali nadali smo se da emo to prebroditi upotrebom nekih boljih sredstava. Kada su slike
obelodanjene, vlada je pala. Nismo imali prilike da se vratimo na Prstenasti svet sve do..."
"Kada? Kada ste rairili poast?"
"Pre hiljadu sto etrdeset godina prema zemaljskom vremenu. Konzervativci su vladali est stotina
godina. Tada je opasnost od kzina vratila eksperimentaliste na vlast. Kada je izgledalo da je doao
pogodan trenutak, poslao sam Nesusa i njegovu druinu na Prstenasti svet. Ako je ustrojstvo
preivelo hiljadu sto godina posle pada kulture koja ga je odravala, onda je imalo smisla istraiti ga.
Mogao sam poslati jednu trgovaku i spasilaku ekipu. Na nesreu..."
Valavirgilin je drala reflektorski laser u krilu uperen u Luisa Vua.
"...na nesreu ustrojstvo je bilo oteeno. Pronali ste rupe od meteora i predele ogoljene do
skrita. Sada se ini..."
"Opasnost. Opasnost." Luis se trudio da mu glas ostane miran. Kako li je to uspela? Posmatrao ju
je kako klei sa po inijom kae koja se puila u svakoj ruci. Da li je mogue da joj je bio na leima?
Dosta s tim. Bar jo nije opalila.
"ujem te", ree Poslednji.
"Moe li iskljuiti reflektorske lasere pomou daljinskog upravljaa?"
"Mogu neto bolje od toga. Mogu uiniti da eksplodiraju i ubiju onog ko ih dri."
"Zar ga ne moe samo iskljuiti?"
"Ne."
"Onda mi tanj, brzo vrati mog prevodioca. Proba..."
Kutija progovori jezikom mainskog naroda. Vala istog asa odgovori. "Kome ili emu si
govorio?"
"Poslednjem, biu koje me je dovelo ovamo. Smem li pretpostaviti da jo nisam napadnut?"
Trenutak je oklevala pre no to mu je odgovorila: "Da."
"Onda je na dogovor jo na snazi i ja jo sakupljam podatke sa namerom da spasem ovaj svet.
Ima li razloga da u to sumnja?" No je bila topla, ali Luis se oseao sasvim nag.
Mrtvo oko reflektorskog lasera ostade mrtvo. Vala upita: "Da li je vrsta Poslednjeg prouzrokovala
pad gradova?"
"Da."
"Prekid pregovora", naredi Vala.
"Kod njega je vei deo naih instrumenata za prikupljanje podataka."
Vala stade da razmilja o tome, a Luis ostade miran. Dva para oiju sijala su iza nje u mraku. Luis

se pitao koliko su guoli uli svojim goblinskim uima i koliko su razumeli.

"Dobro, koristi ih. Ali elim da ujem ono to govori", ree Vala. "Nisam ak ula ni njegov glas.
Moda si ga izmislio."
"Poslednji, da li si uo?"
"Jesam." Kroz Luisove slualice dopirao je meunarodni jezik, a iz kutije na njegovom vratu
Valavirgilin. Pa dobro onda. "uo sam tvoje obeanje dato toj eni. Ako moe da pronae nain da
stabilizuje ovo ustrojstvo, uini to."
"Svakako, tvom narodu bi dobro doao prostor."
"Ako Prstenasti svet bude stabilizovao pomou moje opreme, elim priznanje. Moda u poeleti
da traim nagradu."
Valavirgilin frknu i prigovori u znak neslaganja. Luis brzo ree: "Dobie priznanje koje
zasluuje."
"U pitanju je bila moja vlada, pod mojim vostvom, koja je pokuala da dovede pomo na
Prstenasti svet hiljadu sto godina poto je teta poinjena. Posvedoie to."
"Hou, uz odreene nagrade." Luis je govorio u Valinu korist. On joj ree: "Prema naem
dogovoru, ti smatra to to dri u ruci mojim vlasnitvom."
Ona mu dobaci reflektorski laser. On ga odloi na stranu i oseti kako polako klone od olakanja,
umora ili gladi. Nema se vremena. "Poslednji, ispriaj nam o visinskim mlaznicima."
"Basardovi sabirni mlaznici postavljeni su na nosaima na obodnom zidu; ravnomerno su
rasporeeni na razdaljini od tri miliona milja. Trebalo bi da ih naemo dve stotine na svakom
obodnom zidu. Ukljueni, svaki bi sakupljao solarni vetar u polupreniku izmeu etiri i pet hiljada
milja, elektromagnetski ga sabijao dok ne doe do fuzije, a zatim ga izbacivao kao raketa, izazivajui
koenje."
"Moemo da vidimo neke od njih kako rade. Vala kae da ih ima... dvadeset jedan u radnom
stanju?" Vala klimnu. "Znai nedostaje ih devedeset pet posto. Tanj."
"Verovatno. Napravio sam holoe etrdeset nosaa od kada smo se proli put uli i svi su prazni.
Da li da sraunam potisak do koga bi dolo da svi mlaznici rade?"
"Moe."
"Pretpostavljam da nije ostalo dovoljno mlaznika na nosaima da se spase ustrojstvo."
"Tako je."
"Da li bi inenjeri Prstenastog sveta postavili i jedan nezavisan stabilizacioni sistem?"
Pak zatitnici nisu razmiljali na taj nain, zar ne? Imali su obiaj da polau preveliko poverenje u
svoju sposobnost improvizovanja. "Ne bih rekao, ali nastaviemo da tragamo. Poslednji, gladan sam
i pospan."
"Ima li jo ta da se kae?"
"Pazi na visinske mlaznike. Saznaj ta je u ispravnom stanju i izraunaj koliki im je potisak."
"Hou."
"Pokuaj da stupi u vezu sa lebdeim gradom. Kai..."
"Luise, ne mogu poslati nikakvu poruku kroz obodni zid."
Razume se da ne, bio je od istog skrita. "Pomeri brod."
"Ne bi bilo sigurno."
"ta je sa sondom?"
"Sonda u orbiti suvie je udaljena da emituje na nasuminim frekvencijama." Krajnje nevoljno
Poslednji dodade: "Mogu poslati poruke preko druge sonde. U svakom sluaju prebaciu je preko
obodnog zida, zbog goriva."

"Dobro. Prvo je postavi na obodni zid kao relejnu stanicu. Probaj da dobije lebdei grad."
"Luise, imao sam nevolja dok sam pronaao tvog prevodioca. Pratim lender koji je gotovo
dvadeset pet stepeni u smeru suprotnom od smera okretanja od tvog poloaja. Zato?"
"Hmii i ja smo se podelili. Ja se kreem ka lebdeem gradu. On ka Velikom okeanu." Toliko je
mogao da kae.
"Hmii ne odgovara na moje emitovanje."
"Kzini su slabi robovi. Poslednji, umoran sam. Zovi me za dvanaest sati."
Luis podie iniju i poe da jede. Valavirgilin nije upotrebila nikakve zaine. Kuvano meso i
korenje mu nisu zadovoljili ulo ukusa. Bilo mu je svejedno. Ispraznio je iniju i pre no to ga je
umor sasvim skolio uzeo je jednu pilulu protiv alergije. A onda su se nekako odvukli do vozila i
utonuli u san.

17. POKRETNO SUNCE

Tapacirana klupa bila je loa zamena za ploe za spavanje, a Luis se i truckao leei na njoj. Bio
je jo umoran. Zaspao bi, pa bi se uz trzaj budio, zaspao bi, pa bi se uz trzaj budio...
Ali ovoga puta je Valavirgilin bila ta koja ga je cimanjem za ramena budila. Glas joj je bio
svilasto sarkastian. "Tvoj sluga se usuuje da ti prekida zaslueni odmor, Luise."
"Oh. U redu. Zato?"
"Preli smo dobar komad puta, ali ovde ima razbojnika iz soja Trkaa. Jedan od nas mora da bude
artiljerac."
"Da li mainski narod jede kada ustane?"
Ovo ju je zbunilo. "Nema niega za jelo. ao mi je. Mi jedemo jedanput dnevno, a onda
spavamo."
Luis navue zatitno odelo i ostalu odeu. Zajedno, on i Vala namestie metalnu prekrivku preko
pei. Luis stade na nju tako da su mu glava i ruke virili kroz otvor za dim. On doviknu dole: "Kako
izgledaju Trkai?"
"Imaju due noge od mene, iroka prsa, dugake prste. Mogu nositi puke koje su od nas ukrali.
Vozilo krenu.
Vozili su se kroz brdoviti predeo, kroz sasuenu ikaru, aparal. Luk je bio vidljiv i na dnevnoj
svetlosti, ako bi nekom palo na pamet da ga potrai; inae je bledeo u plavetnilu neba. U izmaglici
usled udaljenosti Luis je bio u stanju da razazna grad koji je lebdeo u vazduhu kao da je iz neke
bajke.
Sve izgleda tako stvarno, pomisli on. Dve do tri godine od sada moda e sve ovo samo
predstavljati matariju nekog ludaka.
On izvue prevodioca iz depa. "Pozivam Poslednjeg. Pozivam Poslednjeg..."
"Ovde sam, Luise. U glasu ti se osea udno podrhtavanje."
"Truckava vonja. Ima li vesti za mene?"
"Hmii jo ne odgovara na pozive, kao ni graani lebdeeg grada. Spustio sam drugu sondu u jedno
malo more, bez ikakvih nezgoda. Sumnjam da e je tamo na dnu iko otkriti. Za nekoliko dana
rezervoari na Toploj igli istrage bie puni."
Luis se premiljao da kae lutkaru za morski narod. to se lutkar sigurnije bude oseao, manje je
verovatno da e ostaviti na cedilu projekat, Prstenasti svet i svoje putnike. "Hteo sam neto da pitam.
Na sondama ima prenosne diskove. Ako bi po mene poslao sondu, mogao bi jednostavno da preem
na Iglu. Je li tako?"
"Nije, Luise. Ti prenosni diskovi spojeni su jedino sa rezervoarom za gorivo na Igli, preko filtera
koji proputa samo atome deuterijuma."
"Ako skine filter, da li bi propustili jednog oveka?"
"Ipak bi zavrio u rezervoaru za gorivo. Zato pita? U najboljem sluaju moe Hmiiju utedeti
sedam dana putovanja?"
"Moglo bi se isplatiti. Neto moe iskrsnuti." Zato je Luis Vu prikrivao kzinovu lopovsku izdaju?
Luis je morao da prizna da mu je zbog tog incidenta bilo neprijatno. On zaista nije eleo da razgovara
o njemu... a i lutkar bi mogao da postane nervozan. "Vidi da li moe da uini neto u sluaju
opasnosti, moda nam zatreba."
"Hou. Luise, pronaao saam lender na dan vonje od Velikog okeana. ta Hmii oekuje da e
tamo pronai?"
"Znake i uda. Stvari nove i razliite. Tanj, nije morao da ide da smo znali ta ima tamo."

"Ali svakako", ree lutkar skeptino. On se iskljui, a Luis vrati prevodioca u dep, iscerivi se.
ta je Hmii oekivao da e pronai u velikom okeanu? Ljubav i vojsku! Ako je karta Dinksa bila
prenatrpana bandersneijima, ta je onda sa kartom Kzina?"
Potreba za seksom, samoodbranom ili osveta - sve je to moglo privui Hmiija karti Kzina. Za
Hmiija su sigurnost i osveta bili povezani. Sve dok Hmii ne bude ovladao Poslednjim, nikako nee
moi da se vrati u poznati svemir.
Ali ak i sa itavom vojskom kzina, ta Hmii moe uraditi protiv Poslednjeg? Da nije pomislio
kako ovi moda imaju svemirsku letelicu? Luisu pade na um razoaranje koje e doiveti.
Ali tamo e sigurno biti enki kzina.
Postojalo je neto to je Hmii mogao da preduzme u vezi sa Poslednjim. Ali Hmii verovatno nee
o tome razmiljati, a Luis sada nije mogao nita da mu kae. ak nije bio siguran ni da to eli.
Situacija je bila suvie drastina.
Luis nabra obrve. Lutkarev skeptian ton bio je zabrinjavajui. Koliko je samo nagaao? Tuinac
je bio prvoklasan lingvista; ali sama injenica da je tuinac nije mogla da opravda nijansu koja se
provlaila kroz njegov glas. Mora da je bila umetnuta.
Vreme e otkriti. U meuvremenu, patuljasta uma postala je dovoljno gusta da se u njoj sakriju
ljudi koji ue. Luis je arao pogledom, pretraujui izboine i nabore brda ispred njih. Njegovo
zatitno odelo zadrae zrno iz snajpera, ali ta ako neki razbojnik pogodi vozaa? Luis bi mogao da
se nae zatrpan raskomadanim metalom i zapaljenim gorivom.
S punom panjom motrio je na predeo.
Uskoro je poeo da shvata kako je predivan. Uspravna debla visoka pet stopa terala su ogromne
svetove na vrhovima. Luis je posamtrao jednu ogromnu pticu koja je sletala na cvet, pticu koja je
nalikovala velikom orlu sem to je imala dugaak kljun u obliku vitkog koplja. Laktasti koren, neke
vee vrste od one koju je video za vreme prve posete, otprilike dvadeset miliona milja odavde.
Rastao je u prepletima tvorei nepravilnu ivicu. Ovde je uspevala i kobasiasta biljka koju su sino
jeli. Ispred njih pojavio se iznenadni oblak leptirova koji su sa ove udaljenosti veoma liili na
zemaljske leptirove.
Sve je izgledalo tako stvarno. Pak zatitnici ne bi sagradili nita povrno, zar ne? Ali Paki su
neogranieno verovali u svoj rad i u svoju sposobnost da bilo ta poprave ili ak da iz niega stvore
neto.
A sve njegove spekulacije zasnivale su se na reima jednog oveka koji je ve sedam stotina
godina mrtav: Deka Brenana sa Pojasa, koji je upoznao Pake preko samo jedne jedinke. Drvo-ivota
preobrazilo je i samog Brenana u ljudsko bie u stadijumu zatitnika - ovrsla koa, drugo srce,
uveana lobanja i tako dalje. Moda je od toga poludeo. Ili moda Phssthpok nije bio tipian Pak. A
Luis Vu, oslanjajui se na milenje Deka Brenana o Paku Phssthpoku, pokuavao je da razmilja kao
neko ko je nesumnjivo inteligentniji od njega.
Ali morao je postojati nain da se sve ovo spase.
aparal je ustupio mesto poljima kobasiastih biljaka u smeru okretanja i valovitim brdima u
smeru suprotnom od smera okretanja. Luis uskoro ugleda ispred njih prvu stanicu sa gorivom. Bila je
to velika postaja, hemijsko postrojenje sa gradom koji je poinjao da nie oko njega.
Vala ga pozva da sie sa svog mesta. Ona ree: "Zatvori otvor za dim. Ostani u kolima i ne
pojavljuj se."
"Da li sam ja to ilegalac?"
"Nisi svakodnevan. Postoje izuzeci, ali trebalo bi da objanjavam zato te vozim. Nemam
razlono objanjenje."

Prooe pored zida postrojenja bez prozora. Kroz prozor kola Luis je promatrao Valu kako se
cenka sa dugonogim ljudima irokih prsa. ene su bile upeatljive, sa velikim dojkama na poirim
grudnim koevima, ali Luis ih ne bi nazvao lepim. Svaka ena imala je dugaku, tamnu kosu koja joj
je prekrivala elo i obraze, uokvirujui siuno lice u obliku slova T.
Luis unu iza prednjeg sedita dok je Vala unosila pakete kroz vrata za putnike. Uskoro opet
krenue.
as kasnije, daleko od bilo kakvog naselja, Vala skrenu s puta. Luis se izvue iz svoje
artiljerijske rupe. Bio je gladan. Vala je kupila hranu: veliku dimljenu pticu i nektar iz dinovskih
cvetova. Luis se baci na pticu. Uskoro upita: "Ti ne jede?"
Vala se nasmei. "Ne do veeri. Ali piu s tobom." Ona odnese obojenu staklenu bocu do
stranjeg dela vozila i u nektar usu bistru tenost. Otpi iz boce, a zatim mu je dodade. Luis stade da
pije.
Alkohol, razume se. Na Prstenstom svetu ne mogu se nai izvori nafte, zar ne? Ali mogu se
sagraditi destilerije alkohola svuda gde ima biljaka za fermentaciju. "Vala, zar neke od podanikih
rasa ne zavole ovo ponekad suvie?"
"Ponekad."
"ta onda preduzimate?"
Pitanje ju je iznenadilo. "Takvi ue. Poneki postanu beskorisni usled pijanstva. Jedni druge
nadgledaju ako postoji potreba za tim."
Bio je to problem strujomana u malom, sa istovetnim reenjem: vreme i prirodno odabiranje.
Izgledalo je kao da to ne uzbuuje Valu... a Luis nije smeo dopustiti da uzbudi njega. On upita:
"Koliko ima do grada?"
"Tri do etiri sata do vazdunog puta, ali tamo e nas zaustaviti. Luise, razmiljala sam o tvom
problemu. Zato jednostavno ne odleti gore?"
"To ti meni reci. Ja sam za, ako niko ne bude pucao u mene. ta misli - da li e prvo pucati na
oveka koji leti ili e mu dati priliku da kae ono to ima?"
Ona srknu iz boce sa gorivom i nektarom. "Pravila su stroga. Niko sem pripadnika vrste Graditelja
gradova ne sme doi ako nije pozvan. Ali niko jo nije pokuao da doleti u grad!"
Ona mu dodade bocu. Nektar je bio sladak: poput razblaenog sirupa grenadina, sa strahovitim
dodatkom dve stotine procentnog alkohola. On je spusti i usmeri dogled prema gradu.
Bio je to skup uspravnih kula koje su nicale iz osnove sline lejama ljiljana u nesaglasju
raznovrsnosti i stilova: blokovi, igle zaotrene i pri vrhu i pri dnu, providne ploe, cilindri poliedri,
kao i jedna vitka kupa usidrena sa vrhom nadole. Poneke zgrade bile su cele u prozorima; poneke u
balkonima. Ljupki lukovi mostova ili iroke, prave rampe povezivali su ih na nepredvidivim
nivoima. ak i pod pretpostavkom da graditelji nisu bili ljudska bia, Luis ipak nije mogao da
poveruje da bi bilo ko mogao sagraditi jednu takvu stvar namerno. Grad je izgledao groteskno.
"Mora da su se tu sakupilesa vie hiljada milja unaokolo", ree on. "Kada je nestalo struje, bilo je
zgrada sa nezavisnim zalihama energije. Sve su se skupile na jednom mestu.
Prilin narod sve ih je pomeao u jedan grad. Tako je to bilo, zar ne?"
"Niko to ne zna. Ali, Luise, govori kao da si bio prisutan dok se to dogaalo!"
"Ti si sa tim ivela celog ivota. Ne gleda na stvari isto kao ja." On nastavi da osmatra.
Tamo se nalazio i jedan most. Od niske zgrade bez prozora na vrhu oblinjeg brda, uzdizao se u
gracioznom luku kako bi dodirnuo dno jednog ogromnog iljebljenog stuba. Izliven kameni put
zavojito je vodio uzbrdo do zgrade na vrhu brda.
"Pretpostavljam da pozvani gosti moraju proi kroz to mesto na vrhu, pa uz lebdei most."

"Razume se."
"ta se dogaa unutra?"
"Preteresaju ih traei zabranjene predmete. Ispituju ih. Ako su Graditelji gradova izbirljivi u
pogledu delenja propusnica, pa i mi smo! Disidenti su ponekad pokuavali da prokrijumare bombe.
Plaenici koje su unajmili Graditelji gradova pokuali su jednom da im poalju delove za popravku
njihovih arobnih sakupljaa vode.
"ta?"
Vala se nasmeja. "Neki jo rade. Oni sakupljaju vodu iz vazduha. Ali ne dovoljno. Mi pumpamo
vodu iz reke u grad. Ako neto zapne meu nama, oni ostaju edni, a mi bez obavetenja koja
skupljaju, sve dok se ne postigne sporazum."
"Obavetenja? ta imaju, teleskope?"
"Otac mi je jednom priao o tome. Imaju sobu koja pokazuje ta se dogaa u svetu, bolje od tvoga
dogleda. Uostalom, Luise, oni su na visini."
"Trebalo bi da o svemu tome pitam tvog oca. Kako..."
"To nije dobra zamisao. On je vrlo... on ne bi shvatio..."
"Nemam odgovarajui oblik i boju?"
"Da, on ne bi poverovao da moe napraviti stvari kao to su one koje poseduje. Oduzeo bi ti ih."
Tanj do avola. "ta se dogaa kada dopuste turistima da prou?"
"Moj otac dolazi kui sa zapisom na levoj ruci na jeziku koji poznaju samo Graditelji gradova.
Zapis svetluca poput srebrne ice. Ne moe se oprati, ali izbledi u toku jednog ili dva falana."
To je manje zvualo kao tetoviranje, a vie kao utisnuto strujno kolo. Graditelji gradova
verovatno bolje paze na svoje goste nego to su gosti toga svesni... "Dobro. ta gosti rade tamo
gore?"
"Pregovaraju. Predaju poklone: velike koliine hrane i neka orua. Graditelji gradova im
pokazuju udesa i upranjavaju riatru sa njima." Vala iznenada zastade. "Trebalo bi da krenemo."
Za sobom su ostavili oblast razbojnika. Luis je sedeo napred, pored Vale. Buka je predstavljala
isto tako veliku nevolju kao i truckanje; morali su da povise glasove. Luis povika: "Riatra?"
"Ne sada, vozim." Valini zubi blesnue u irokom osmehu. "Graditelji gradova su veoma dobri u
riatri. Mogu da je upranjavaju sa gotovo svim rasama. To im je pomagalo da ouvaju svoje drevno
carstvo. Mi upranjavamo riatru u trgovini i kao obezbeenje da ne dobijemo decu sve dok ne
poelimo da se parimo i skrasimo, ali Graditeljima gradova nikada nije dosta."
"Zna li bilo koga ko bi mogao da mi izdejstvuje gostinski poziv. Recimo, zbog mojih maina."
"Samo moj otac. A on nee."
"Onda u morati da odletim gore. U redu, ta se nalazi ispod grada? Mogu li se jednostavno
proeteti ispod njega, a zatim uzleteti?"
"Ispod se nalazi senkovito brdo. Mogao bi da proe kao seljak, ako ostavi svoje orue. Seljaka
ima svih vrsta. To je prljav posao. Iznad se nalaze odvodni kanali grada, a gnojivo iz kanala mora se
rasporediti svim biljkama. Sve biljke su peinske, biljke koje rastu u tami."
"Ali... Oh, svakako, sada shvatam. Sunce se nikada ne pomera, tako da je ispod grada uvek tama.
Peinski ivot, ha? Peurke?"
Zurila je u njega. "Luise, kako moe oekivati da se sunce pomera?"
"Zaboravio sam gde se nalazim." On napravi grimasu. "Izvini."
"Kako sunce moe da se pomera?"
"Pa, razume se, planeta je ta koja se pomera. Nai svetovi su lopte koje se okreu, shvata? Ako
ivi na jednoj taki, ini se kao da se sunce s jedne strane neba uspinje, a na drugoj zalazi; tada

vlada no dok se opet ne uzdigne. ta misli zato su inenjeri Prstenastog sveta postavili senkovite
kvadrate?"
Kola poee da se ljuljaju. Vala se tresla, lice joj je bilo bledo. Luis je neno upita: "To je za tebe
bilo suvie udnovato?"
"Nije to u pitanju." Ona ispusti jedan udan zvuk nalik na lajanje. Smeh u agoniji? "Senkoviti
kvadrati. To bi bilo jasno i najveem glupaku. Senkoviti kvadrati oponaaju ciklus dana i noi sa
loptastih svetova. Luise, stvarno sam se nadala da si lud. Luise, ta moemo da uinimo?"
Morao je neto da joj odgovori. On ree. "Razmiljao sam o tome da probuim rupu ispod jednog
od Velikih okeana, neposredno pre nego to dospe u taku najbliu suncu. Neka nekoliko zemaljskih
masa vode istee u svemir. Reakcija bi gurnula Prstenasti svet u prvobitan poloaj. Poslednji, slua
li?"
Suvie savren kontraalt ree: "Ne izgleda izvodljivo."
"Razume se da nije izvodljivo. A i kako bismo zatvorili tu rupu? Kao drugo, Prstenasti svet bi
poeo da se talasa. Jedno tako veliko talasanje verovatno bi pobilo sve na Prstenastom svetu, a
nestala bi i atmosfera. Ali ja pokuavam. Vala, pokuavam."
Ona ponovo ispusti onaj udni zvuk nalik na lajanje i snano zatrese glavom. "Bar ne misli u
malim razmerama!"
"ta bi uradili inenjeri Prstenastog sveta? ta da je neki neprijatelj poskidao veinu visinskih
mlaznika? Ne bi oni sagradili Prstenasti svet previdevi tako neto. Moram saznati vie o njima.
Odvedi me u lebdei grad, Vala!"

18. SENKOVITO BRDO

Poeli su da sreu i druga vozila: velike ili male kutije sa prozorima i sa manjim kutijama na
stranjem delu. Put postade iri i ravniji. Sada su se stanice za snabdevanje gorivom nalazile na
manjim razdaljinama; bile su izgraene u nezgrapnom, etvrstastom stilu mainskog naroda. Kutijastih
vozila bilo je sve vie pa je Vala morala da uspori. Luis se oseao kao da svima upada u oi.
Put je iao navie, a iza uspona nalazio se grad. Vala se ponaala kao turistiki vodi dok su se
vozili nizbrdo kroz sve gui saobraaj.
Povratak Reke prvobitno je poeo da se razvija u obliku niza dokova du obale iroke, smee
Zmijske reke u smeru okretanja. Sredinja oblast sada je imala izgled movare. Grad je preskoio
reku preko nekoliko mostova i rairio se u obliku kruga kome je odgrien jedan deo. Taj deo koji je
nedostajao bila je senka lebdeeg grada Graditelja gradova.
Sada su ih kutije u pokretu okruivale. Vazduh je mirisao na alkohol. Vala je morala toliko da
uspori da se vozilo kretalo gotovo milei. Luis se pogrbio. Ostali vozai mogli su natenane da
osmotre udno sazdanog oveka sa zvezda.
Ali to nisu inili. Nisu primeivali ni Luisa ni jedni druge; izgledalo je da primeuju jedino druga
vozila. Vala je nastavljaja da vozi, kreui se ka centru grada.
Ovde su zgrade bile gusto zbijene. Tri do etiri sprata visoke kue bile su uske, bez meuprostora.
Uzdizale su se iznad ulica izbijajui na dnevnu svetlost. Upadljivo suprotno tome javne zgrade su sve
bile niske, protezale su se u irinu i bile glomazne, sa obiljem praznog prostora okolo. One su se
utrkivale koja e vie zemljita zauzeti, a ne visine: nikada se nisu borile da osvoje visinu budui da
su nad sobom imale lebdei grad.
Vala mu pokaza trgovaku kolu, jedan iroki kompleks kitnjastih kamenih zgrada. Blok kasnije
upre prstom niz jednu poprenu ulicu. "Eno, tamo je moja kua, u ruiastom kamenu. Vidi?"
"Ima li smisla ii tamo?"
Ona odmahnu glavom. "Dugo sam o tome razmiljala. Ne. Moj otac ti nikada ne bi poverovao. On
ak misli i da su tvrdnje Graditelja gradova uglavnom hvalisanje i lai. Jednom sam i ja tako mislila,
ali iz onoga to si mi priao o toj... Halroprilalar..."
Luis se nasmeja. "Ona je bila laov. Ali njen narod jeste upravljao Prstenastim svetom."
Oni napustie Povratak Reke i nastavie levo. Vala je vozila jo nekoliko milja dok nije prela i
poslednji od mostova. Na udaljenoj levoj strani velike senke ona sie sa gotovo nevidljivog
sporednog puta i stade.
Izioe na suvie sjajnu sunevu svetlost. Radili su gotovo u tiini. Luis je upotrebio pojas za
letenje kako bi podigao jedan poprilian kamen. Valavirgilin iskopa jamu ispod njega. U jamu
smestie najvei deo Luisovog dela tanke, crne tkanine. Vratie zemlju u jamu i Luis je poklopi
kamenom.
Pojas za letenje smesti u Valin ranac, a zatim ovaj stavi na lea. U rancu su se ve nalazili
njegovo zatitno odelo, ogrta, dogled, reflektorski laser i boca nektara. Bio je nezgrapan i teak.
Luis skide ranac, pa podesi pojas za letenje da ga malo podigne. Prevodioca je smestio odmah ispod
zaklopca i ponovo podigao ranac na ramena.
Na sebi je imao Valin orc privezan paretom konopca da mu ne bi spao. Bio mu je suvie veliki.
Njegovo depilirano lice smatrae kao prirodno za njegovu rasu. Na njemu nita vie nije
nagovetavalo putnika sa zvezda, sem slualice za prevodioca. Toliko je rizikovao.
Gotovo da nije mogao da razabere kuda idu. Dan je bio suvie svetao; senka suvie prostrana i
suvie tamna.

Preli su sa dana u no.

inilo se da Vala sa lakoom pronalazi put. Luis ju je pratio. Oi mu se prilagodie i on primeti
da meu rastinjem postoje neke staze.
Veliina gljiva kretala se u rasponu od dugmeta do nesimetrinih oblika to su sezali do visine
Luisove glave, sa stabljikama debelim poput njegovog struka. Neke su imale oblik peurke, neke nisu
imale uopte nikakav oblik. U vazduhu se oseao prisenak truljenja. Kroz razmake u spletu zgrada
iznad njih prodirali su uspravni stubovi suneve svetlosti, toliko svetli da su izgledali opipljivi.
Smeurane peurke obrubljene grimizom napola su priguivale izbijanje sivog kriljca.
Sredovene kopljarke stajale su uspravno, bele sa mrljama krvi. Narandasto, uto i crno krzno
prekrivalo je jedan mrtvi panj.
Ljudi su bili gotovo isto tako raznovrsni kao i gljive. Bilo je tu Trkaa koji su koristili testere za
dve ruke za seenje jedne velike eliptine gljive obrubljene narandastim. Malo dalje, niski ljudi
irokih lica i velikih aka punili su korpe belim dugmiima. Divovi trave odnosili su velike korpe.
Vala je neprestano apatom objanjavala. "Veina vrsta vie voli da se zapoljava u skupinama, kako
bi se zatitili od kulturnog oka. Imamo zasebna domainstva."
Tamo opet, izvestan broj ljudi raznosio je gnojivo i staro ubre; Luis je mogao da ga namirie iz
povee udaljenosti. Da li su oni bili Valina vrsta? Da, to je bio mainski narod, ali dvojica su stajala
sa strane i nadgledala ih sa orujem u rukama. "Ko su ovi? Zatvorenici?"
"Zatvorenici osueni zbog manjih prekraja. Od dvadeset do pedeset falana slue drutvu na
ovakav..." Ona zastade. Jedan od straara dolazio im je u susret.
On pozdravi Valu. "Gospo, ne bi trebalo da ste ovde. Ovi raznosai dreka mogli bi pomisliti da
ste dobar talac."
Vala uzvrati toboe iscrpljeno. "Auto mi se pokvario. Moram do kole da im kaem ta se
dogodilo. Molim vas, mogu li da preem preko senkovitog brda? Svi su pobijeni. Vampiri. Moraju
da saznaju. Molim vas."
uvar je oklevao. "Poite, ali dozvolite da vam dodelim pratnju." On zviznu kratko, a zatim se
okrenu ka Luisu. "ta je s tobom?"
Vala odgovori za Luisa. "Iznajmila sam ga da mi nosi ranac."
Straar izgovori lagano i razgovetno. "Ti. Poi sa gospom dokle god to bude traila, ali ne van
senkovitog brda. Zatim se vrati svom poslu. ta radi?"
Luis je bio nem bez prevodioca. Mislio je na reflektorski laser koji je bio zatrpan negde u rancu.
Pomalo nasumice on poloi ruku na jednu gljivu sa bledoljubiastim obodom, a zatim pokaza ka
sankama natovarenim slinim gljivama.
"U redu." Straar pogleda pored Luisovog ramena. "Ah."
Luis je po mirisu otkrio ko je posredi pre no to se i okrenuo. ekao je, pokorno, dok je straar
izdavao uputstva paru goula: "Odvedite gospu i njenog nosaa na suprotni kraj senkovitog dobra.
Pazite da im se neto ne dogodi."
Koraali su jedan iza drugoga du staze, napredujui ka sreditu senkovitog dobra. Predvodio ih
je mujak goula, a enka je ila na zaelju. Smrad trulei postajao je sve izrazitiji. Po drugim stazama
prolazile su pored njih saonice sa gnojivom.
Krv i tanj! Kako e se osloboditi goula?
Luis se osvrnu. enka goula se isceri na njega. Njoj sigurno nije smetao miris. Zubi su joj bili
veliki trouglovi, pogodno oblikovani za kidanje, a goblinske ui uspravljene, na oprezu. Poput svoga
mujaka, nosila je veliku kesu za novac na kaiu preko ramena i nita sem toga; gusta dlaka prekrivala
im je gotovo celo telo.

Stigoe do irokog luka oiene zemlje. S druge strane nalazila se jama. Iznad jame polegla je
magla koja je zaklanjala drugu stranu. Jedna cev je u jamu izlivala gnojivo. Luis pogledom stade da
prati cev navie, navie ka crnom, gustom nebu.
enka goula progovori mu u uho i Luis poskoi. Koristila je jezik mainskog naroda. "ta bi div
kralj mislio kada bi saznao da su Luis i Vu isti ovek?"
Luis se upilji.
"Jesi li nem bez svoje male kutije? Nema veze. Tebi smo na usluzi."
Mukarac goula razgovarao je sa Valavirgilin. Ona je klimala. Skrenue sa staze. Luis i enka
pooe za njima oko jedne velike bele gljive; zastali su ispod njenog prostranog oboda.
Vala je bila razdraljiva. Moda je poeo da joj smeta smrad; Luisu je ve odavno smetao.
"Kieref kae da je ono svee gnojivo. Kroz jedan falan bie zrelo, te e pomeriti cev i poeti da ga
razbacuje kao ubrivo. U meuvremenu niko nee dolaziti ovamo."
Ona skide ranac sa Luisovih lea i prosu sadrinu. Luis posegnu za prevodiocem (ui goula se
uiljie im se njegova ruka pribliila reflektorskom laseru) i ukljui ga. On upita: "Koliko zna noni
narod?"
"Vie no to smo ikada i pomislili." inilo se da je Vala htela jo neto da kae, ali se uzdrala.
Mujak odvrati: "Usud je sveta da doivi estoko unitenje za nekoliko falana. Samo nas Luis Vu
moe spasti."
On se osmehnu pokazavi zastraujui niz belih, klinastih zuba. Imao je dah baziliska.
"Ne mogu da procenim da li si sarkastian", ree Luis. "Veruje li mi?"
"udni dogaaji mogu da podstaknu poriv za proricanjem kod bezumnika. Poznato nam je da nosi
orua koja drugde nisu znana. Kao ni tvoja vrsta. Ali svet je veliki, a mi ga celog ne poznajemo.
Vrsta tvog krznatog prijatelja jo je udnija."
"To nije odgovor."
"Spasi nas! Ne usuujemo se da se meamo." Goul se nije vie onoliko cerio, mada mu se usne jo
nisu spojile. (Za to je izgleda bio potreban svestan napor. Ti veliki zubi...) "Zato da se brinemo da li
si bezuman? Delatnosti drugih retko se meaju u nae ivote. Na kraju svi nama pripadnu."
"Pitam se da niste vi pravi vladari sveta." Luis je to rekao zbog diplomatskih odnosa, ali se potom
se nalagodnou upitao nije li to tano.
enka odvrati: "Mnoge vrste mogu tvrditi da vladaju svetom ili njihovim delom sveta. Da li bi
trebalo da polaemo pravo na vrhove drvea viseeg naroda? Ili na bezvazdune visine naroda
Prelivnih planina? A koja bi to vrsta elela nau vlast?" Podsmevala mu se, to je bilo oigledno.
Luis ree: "Negde se nalazi sredite za opravke Prstenastog sveta. Znate li gde je?"
"Bez sumnje si u pravu", ree mujak, "ali ne znamo gde bi moglo da se nalazi."
"ta znate o obodnom zidu? I Velikom okeanima?"
"Ima isuvie mora. Ne znam na koje misli. Du obodnog zida bilo je aktivnosti pre no to su se
vai veliki plamenovi prvi put pojavili."
"Bilo je! Kakvih aktivnosti?"
"Mnotvo naprava za podizanje unosilo je opremu ak i iznad onog nivoa na kome ivi narod
Prelivnih planina. Bilo je tu Graditelja gradova i naroda Prelivnih planina u velikom broju, kao i
mnogih drugih vrsta u manjem broju. Radili su samo na gornjoj ivici sveta. Moda nam ti moe rei
znaenje svega toga."
Luis je bio zbunjen. "Tanj! Mora da su..." Ponovo postavljali visinske mlaznike, ali on to
verovatno nije eleo da kae. Toliko moi i ambicije, i to u takvoj blizini, moglo bi nakoditi
lutkarevim ivcima. "To je za vas strvinare bio dug put za prenoenje poruka."

"Svetlost putuje i dalje od toga. Da li te vesti imaju uticaja na tvoje predvianje propasti?"
"Bojim se da nemaju." Moda negde i posluje ekipa za opravke, ali gotovo da im je ponestalo
Basardovih sabirnica koje bi mogli ponovo postaviti. "Ali uz pomo velikih plamenova, trebalo bi da
nam preostaje vie od sedam ili osam falana koliko sam prvobitno procenio."
"Dobre vesti. ta e sada?"
Za trenutak Luis pade u iskuenje da se mane lebdeeg grada i nastavi saradnju iskljuivo sa
goulima. Ali dospeo je ve nadomak cilja, a uostalom, goula je bilo posvuda. "Saekau no, a onda
idem gore. Vala, tvoj deo tkanine je u vozilu. Bio bih ti zahvalan kada ga ne bi nikome pokazivala i
kada nikome ne bi priala o meni... Nekoliko okretaja Prstenastog sveta bilo bi dovoljno. Moj deo
moe otkopati kroz jedan falan ako niko ne doe po njega. Meni ostaje ovo. "On se potapa po depu
u kome je jedan kvadratni metar superprovodnika bio presavijen poput maramice.
"Volela bih kada to ne bi nosio u grad", ree Vala.
"Mislie da je to obina tkanina dok im ne budem rekao drugaije", ree Luis. Bila je to gotovo
la. Luis je nameravao da upotrebi superprovodnik.
Gouli su ga netremice posmatrali dok je skidao orc - uoavajui pojedinosti, nema sumnje, kako
bi lake odredili postojbinu njegove vrste na Prstenastom svetu. On navue zatitni oklop.
enka iznenada upita: "Kako si ubedio enu mainskog naroda da si pri zdravoj pameti?"
Vala joj odgovori na to pitanje dok je Luis navlaio ogrta, stavljao dogled i odlagao u dep
reflektorski laser. Sa lica goula osmeh je gotovo nestao. enka upita. "Moe li spasti svet?"
"Ne raunajte sa mnom. Pokuajte da pronaete bandersnee - ogromne bele zveri koje ive u
velikoj movari u smeru okretanja."
"Znamo za njih."
"Dobro. Vala..."
"Idem sada da saoptim kako su umrli moji sadruzi. Moda se vie neemo sresti, Luise."
Valavirgilin podie prazan ranac i brzo se udalji.
"Trebalo bi da je ispratimo", ree enka goula. I njih dvoje pooe.
Nisu rekli sreno. Zato? Nain na koji su iveli... moda su svi bili fatalisti. Srea im nita ne bi
znaila.
Luis pretrai gusto nebo. Bio je u iskuenju da krene odmah, istog asa. Ali bolje da saeka no.
On progovori u prevodioca: "Poslednji, jesi li tamo?"
Kako je izgledalo, lutkara nije bilo.
Luis se isprui ispod jedne gljive. Vazduh se inio istijim pri dnu. On zamiljeno otpi iz boce sa
gorivom i nektarom koji mu je Vala ostavila.
ta su bili gouli? Njihov poloaj u ekologiji izgledao je veoma siguran. Kako su zadrali razum?
Zato im je bio potreban razum? Moda su ponekad morali da brane svoje povlastice. Ili zbog
potovanja. Udovoljiti hiljadama lokalnih religija takoe je verovatno zahtevalo odreene govorne
spobnosti.
Sasvim konkretno: kako bi mogli da mu pomognu? Da li je negde postojala enklava goula koja se
seala izvora droge besmrtnosti? Koja je, prema hipotezi, spravljana od korena drveta-ivota Paka...
Sve po redu. Prvo grad.
Stubovi svetla se istanjie, a zatim iilee. Na postojanom nebu pojavie se druga svetla.
Nijedno pravo iznad njega. Ko bi mogao da naseljava prizemlje iznad skladite ubreta? (Neko ko ne
moe da podnese svetlost)
Senkovito dobro izgledalo je naputeno. Luis je uo samo vetar. Kada se popeo na gljivu razabrao
je treperenje udaljenih prozora kao da su obasjani svetlou vatre: domovi obraivaa oko

perimetra.
Luis dodirnu dugme za podizanje na pojasu za letenje i vinu se uvis.

19. LEBDEI GRAD

Na neto vie od hiljadu stopa visine znatno izrazitije se oseao miris sveeg vazduha, a oko Luisa
se stvorio lebdei grad. Stao je da krui oko tupog vrha jedne izokrenute kule: etiri nivoa
zatamnjenih prozora, a ispod njih garaa. Velika vrata garae bila su zatvorena i zakljuana. Luis je
kruio, traei neki razbijeni prozor. Nije naao nijedan.
Ovi prozori mora da su stari ve hiljadu i sto godina. Verovatno ne bi uspeo da ih razbije kada bi
to i pokuao. U svakom sluaju nije eleo da ue u grad kao provalnik.
Umesto toga, stao je da se die du cevi odvodnog kanala, nadajui se da e na taj nain proi
nezapaen. Oko njega su se sada nalazile rampe, ali nigde nije bilo ulinih svetiljki. Odvezao se do
plonika i spustio na njega. Sada se oseao manje upadljivim.
Nikoga nije bilo unaokolo. iroka trava izlivenog kamena nestajala je vijugajui izmeu zgrada, s
leve i desne strane, nagore i nadole, a iz nje su se na nepravilnim razmacima izdvajali ogranci. Iako
je ispod zjapilo hiljadu stopa praznog prostora nije bilo nikakve zatitne ograde. Halroprilalarin
narod mora da je blii svojoj ptijoj prolosti od ljudi sa Zemlje. Luis teturavo krenu prema svetlosti
drei se nervozno sredine plonika.
Gde su itelji? Grad je imao izgled ostrva, pomisli Luis. Bilo je mnotvo stambenih zgrada, kao i
rampi izmeu stambenih oblasti, ali gde su bila trgovaka sredita, zgrade za razonodu, barovi, pote,
parkovi, kafei? Nije bilo reklama, a sve se nalazilo iza zidova.
Mogao je ili da pronae nekoga kome bi se predstavio ili je mogao da se krije. ta je sa onom
staklenom ploom sa tamnim prozorima? Ako bi uao odozgo mogao bi da se uveri da je naputena.
Neko je dolazio niz plonik prema njemu.
Luis pozva: "Moete li me razumeti?" i u svoje rei prevedene na jezik mainskog naroda.
Stranac odvrati na istom jeziku. "Ne bi trebalo da hodi gradom, po tami. Mogao bi pasti." Sada je
bio blie. Imao je ogromne oi; nije pripadao vrsti Graditelja gradova. Nosio je neku tanku stvar
dugaku kao to je i sam bio. Poto mu je svetlost dolazila s lea, Luis nije mogao da razazna nita
vie na njemu. "Pokai ruku", ree on.
Luis ogoli levu ruku. Razume se, na njoj nije bilo nita ispisano. On ree ono to je imao na umu
da kae od samog poetka. "Umem da popravim vae kondenzatore za vodu."
Ona stvar krenu ka njemu.
Glatko bi mu odsekla glavu da se Luis nije bacio unazad. Otkotrljao se i ve je bio unuo;
izvebani refleksi su ga odlino sluili, ali je ipak za dlaku prekasno podigao ruke da sprei udarac.
Ona stvar mu se sruila na lobanju. Pred oima ugleda svice, a potom ih nestade.
Bio je u slobodnom padu. Vetar je huao oko njega. ak je i oveku gotovo bez svesti veza bila
oigledna. Luis se panino otimao u mraku. Izbaen u svemiskoj letelici? Gde se nalazim? Gde su
tragovi meteora? Moj skafander? Alarmni prekida?
Prekida... on se napola priseti. Ruke mu krenue ka grudima, pronaoe kontrole pojasa za
letenje i okrenue do kraja dugme za podizanje.
Pojas ga silovito tre, okrenu ga za sto osamdeset stepeni sa stopalima nanie. Luis pokua da
rastera maglu u glavi, a zatim pogleda navie. Kroz pukotinu u mraku ugleda sunevu koronu kako sija
oko jednog senkovitog kvadrata; video je kako se teka tama sputa da ga razbije. On pritisne jedno
dugme kako bi zaustavio svoje uzdizanje.
Spasen.
Stomak mu se preokretao, glava ga je bolela. Bilo mu je potrebno vreme za razmiljanje. Prilaz
mu je oigledno bio pogrean. Ali ako ga je straar bacio sa plonika... Luis opipa depove; sve je

bilo na mestu. Zato ga straar prvo nije opljakao?

Luis se napola priseti odgovora: bacio se, promaio straara, otkotrljao i poeo da pada. To je na
celu stvar bacalo drugaiju svetlost. Moda bi najbolje bilo da je priekao. Sada je za to bilo suvie
kasno.
Probajmo onda da priemo na drugaiji nain.
Plovio je ispod grada, prema njegovoj ivici. Ne suvie daleko. Du perimetra bilo je mnogo
svetala. Ali blizu sredita nalazila se jedna neosvetljena dvostruka kupa. Nii vrh bio je zaravnjen:
sletalite za letea kola sa ispustom od izlivenog kamena. Luis ulete u otvor.
Poveao je jainu dogleda. Zabrinulo ga je to to nije ranije uinio. Zar ga je udarac u glavu
pretvorio u glupaka?
Prilin narod. Graditelji gradova, imalu su letea kola, priseti se on. Ovde nije bilo kola. On
pronae zarale metalne ine du poda, jednu tvrdu stolicu bez doruja na udaljenom kraju prostorije
i nenatkrivene tribine: tri reda uzdignutih klupa sa obe strane traga. Drvo je bilo vremeno, metal
zarao.
Morao je da ispita stolicu pre no to je shvatio. Bila je tako napravljena da se kree po inama i
na njihovom kraju nagne unapred. Luis je pronaao odaju za izvravanje smrtne kazne, sa mestima za
publiku.
Da li e gore pronai sudnice? I zatvor? Luis je upravo odluio da sreu potrai na drugom mestu
kada jedan ozbiljan glas prozbori iz tame, jezikom koji nije uo dvadeset tri godine. "Uljezu, pokai
ruku. Samo polako."
Luis ponovo ree: "Umem da popravim vae kondenzatore za vodu", i zau prevodioca kako
govori Halroprilalarinim jezikom. Taj jezik mora da je ve bio uskladiten u prevodiocu.
Sabesednik je stajao na vratima pri vrhu stepenita. Bio je Luisove visine i oi su mu sijale. Imao
je oruje slino Valavirgilinom. "Ruka ti je prazna. Kako si uao? Mora da si doleteo."
"Jesam."
"Upeatljivo. Je li to oruje?"
Mora da si mislio na reflektorski laser. "Da. Dobro vidi u mraku. ta si ti?"
"Ja sam Mar Korsil, enka nonih lovaca. Spusti oruje."
"Neu."
"Nisam rada da te ubijem. Tvoja tvrdnja moda je istinita..."
"Jeste."
"Nisam rada ni da probudim svoga gospodara, a neu ni dozvoliti da proe kroz ova vrata. Spusti
oruje."
"Ne. Noas sam ve jednom bio napadnut. Moe li zakljuati vrata tako da nijedno od nas ne
moe da ih otvori?"
Mar Korsil gurnu neto kroz vrata; zazvecaklo je kada je udarilo. Ona zatvori vrata za sobom.
"Poleti da vidim kako to radi", ree ona. Glas joj je bio hrapavi bas.
Luis se podie nekoliko stopa, zatim se spusti.
"Upeatljivo." Mar Korsil sie stepenicama sa uperenim orujem. "Imamo vremena za razgovor.
Ujutro e nas pronai. ta nudi i ta eli?"
"Da li sam bio u pravu kada sam rekao da vam ne rade kondenzatori za vodu? Da li su se
zaustavili za vreme Pada gradova?"
"Koliko ja znam nisu nikada ni radili. Ko si ti?"
"Ja sam Luis Vu. Mukarac. Nazovi moju vrstu zvezdanim narodom. Dolazim izvan ovog sveta, sa
zvezde koja je suvie tamna da bi se videla. Imam neto ime bih mogao da popravim bar neke

kondenzatore za vodu u gradu, a na skrovitom mestu drim toga jo. Moe se desiti da vam podarim i
osvetljenje."
Mar Korsil ga je prouavala plavim oima velikim kao dogled. Imala je neverovatne kande na
prstima i isturene zube nalik na seiva sekire. ta je ona bila, glodar-lovac, mesojed? Ona ree: "Ako
moe da nam popravi maine, to je dobro. to se tie popravke maina po drugim zgradama, o tome
e odluiti moj gospodar. ta eli?"
"Mnogo znanja. Pristup svemu to grad poseduje, a u vezi je sa uskladitenim znanjem, kartama,
istorijom, priama..."
"Ne moe oekivati od nas da te poaljemo u Biblioteku. Ako je ono to tvrdi tano, suvie si
vredan. Naa zgrada nije imuna, ali moemo kupiti znanje od Biblioteke, ako ima neka odreena
pitanja."
Postajalo je jasno: Lebdei grad nije bio nita vie grad nego to je Periklova Grka bila nacija.
Zgrade su bile meusobno nezavisne, a on se nalazio u pogrenoj zgradi. "Koja zgrada je
Biblioteka?" upita on.
"Na perimetru levo u smeru okretanja, jedna kupa privrena vrhom nadole... Zato pita?"
Luis dodirnu grudi, uzdie se i krenu u no.
Mar Korsil opali. Luis se oprui na tlu. Plamenovi su mu poigravali na grudnom kou. On zavika i
jednim trzajem baci oklop, a potom se otkotrlja. Kontrole pojasa za letenje su gorele, dimnim utim
plamenom sa plavo-belim odblescima.
Reflektorski laser nae mu se u ruci uperen u Mar Korsil. Noni lovac izgleda da ga nije
primetila. "Ne teraj me da to ponovim", ree ona. "Jesi li ranjen?"
Ove rei spasle su joj ivot; ali Luis je morao neto da ubije. "Odbaci oruje ili u te
prepoloviti", ree on. "Ovako." On pree laserskim snopom preko stolice za pogubljenje; ova se
zapali i raspade.
Mar Korsil se ne pomeri.
"Samo elim da napustim vau zgradu", ree Luis. "Nasukala si me. Morau da uem u vau
zgradu, ali otii u prvom rampom koju pronaem. Odbaci oruje ili umri."
Sa stepenita se zau glas neke ene. "Baci pitolj Mar Korsil."
Noni lovac poslua.
ena sie niz stepenice. Bila je via od Luisa i vitkija. Imala je mali nos i nevidljivo tanke usne.
Teme joj je bilo elavo, ali joj se gusta bela kosa slivala niz potiljak iza uiju pa niz lea. Luis
pretpostavi da je bela kosa bila znak starosti. Nije pokazivala da ga se plai. On upita: "Da li ti
vlada ovde?"
"Ja i moj zakoniti parnjak. Ja sam Laliskarerilar. Da li ti sebe naziva Luvevu?"
"Otprilike."
Ona se osmehnu. "Tamo je pijunka. Mar Korsil je poslala znake iz garae: neobian in. Dola
sam da vidim i ujem. ao mi je zbog tvoje naprave za letenje. U celom gradu nije ostala nijedna."
"Ako vam popravim kondenzator za vodu, hoete li me osloboditi? Potreban mi je i jedan savet."
"Razmisli malo o svom poloaju kada postavlja uslove. Moe li se suprotstaviti mojim
straarima koji napolju ekaju?"
Luis je gotovo ve odluio da se probije ubijajui sve oko sebe, ali je ipak pokuao jo jednom.
Izgledalo je da je pod od obinog izlivenog kamena. On lagano napravi krug laserskim snopom i
komad kamena prenika jednog jarda pade u no. Sa lica Laliskarerilar nestade osmeha. "Moda i
moe. Bie kako kae. Mar Korsil, poi sa nama. Zaustavi svakog ko pokua da se umea. Ostavi
pitolj tamo gde lei."

Peli su se zavojitim pokretnim stepenitem koje vie nije radilo. Luis izbroja etrnaeest okretaja,
etrnaest spratova. Pitao se da nije moda loe procenio Laliskarerilarinu starost. Pripadnica
Graditelja gradova pela se ivahno i ak je imala daha za razgovor. Ali ake i lice bili su izborani
kao da je iza njih ve veliki broj godina.
Uznemirujui prizor. Luis nije bio naviknut na to. Razum mu je govorio ta je u pitanju: znak
starosti i znak porekla od Pak zatitnika.
Peli su se voeni svetlou iz Luisovog reflektorskog lasera. Na vratima su se pojavljivali ljudi;
Mar Korsil ih je upozoravala da se ne pribliavaju. Uglavnom su to bili Graditelji gradova, ali bilo
je i drugih vrsta.
Te sluge bile su kod porodice Liar mnogo pokolenja, objasni Laliskarerilar. Porodica Mar - noni
uvari bili su policajci kod Liara sudije. Kuvari mainskog naroda sluili su im gotovo isto tako
dugo. Sluge i gospodari Graditelja gradova smatrali su sebe kao jednu porodicu, povezanu
povremenim upranjvanjem riatre i starom odanou. Sve u svemu, zgrada Liara imala je hiljadu
ljudi, od kojih su polovina bili meusobno roaki povezani Graditelji gradova.
Luis se na pola puta zaustavi da pogleda kroz prozor. Prozor u stepeninom oknu koje prolazi kroz
sredite zgrade? Bio je to hologram, pogled du jednog od obodnih zidova, koji je prikazivao jedan
povei deo predela Prstenastog sveta. Jedno od poslednjih bogatstava Liara, rekla mu je
Laliskarerilar sa ponosom i aljenjem. Ostala su rasprodata pre mnogo stotina falana da bi se platile
takse za vodu.
Luis shvati da i sam govori. Bio je oprezan, ljut i umoran, ali bilo je neeg u staroj pripadnici
Graditelja gradova to ga je podstaklo. Znala je za planete. Toliko je liila na Halroprilalar da je
Luis poeo da pria o njoj: o drevnoj, besmrtnoj brodskoj kurvi koja je ivela kao poluluda boginja
dok Luis Vu i njegova arolika druina nisu stigli; o tome kako im je pomogla, kako je sa njima
napustila svoju unitenu civilizaciju, kako je umrla.
Laliskarerilar upita: "Je l' zato nisi ubio Mar Korsil?"
enka noni lovac ga je posmatrala velikim plavim oima.
Luis se nasmeja: "Moda." Ispriao im je o svom osvajanju prostranstva suncokreta. Obilazio je
oko opasne teme, jer nije video nikakvog smisla u tome da kae Laliskarerilar da e se svet sudariti
sa svojim suncem. "elim da napustim ovaj svet sa saznanjem da nisam poinio nikakvu tetu. Imam
jo te tkanine zakopane u blizini... tanj! Sada ne mogu da smislim nijedan nain da dospem do nje."
Stigoe do vrha spirale. Luis se zadihao. Mar Korsil otkljua jedna vrata; iza njih se nalazilo jo
stepenica. Laliskarerilar upita: "Da li si nonik?"
"ta? Ne."
"Najbolje da saekamo dan. Mar Korsil, idi i poalji nam doruak. Poalji i Vila sa alatom. Zatim
poi na spavanje."
Kada je Mar Korsil posluno otkasala niz stepenice, starica sede prekrstivi noge na starinski
tepih. "Pretpostavljam da moramo raditi napolju", ree ona. "Ne razumem zato preuzima na sebe
toliki rizik? Zbog ega? Znanja? Kakvog znanja?"
Bilo je teko lagati je, ali Poslednji je moda sluao. "Zna li ita o nekoj maini koja je u stanju
da jednu stvar pretvori u drugu? Vazduh u zemlju, olovo u zlato?"
To ju je zanimalo. "Pria se da su drevni arobnjaci bili u stanju da pretvore staklo u dijamante.
Ali to su prie za decu."
Toliko to se toga tie. "ta je sa sreditem za opravke Prstenastog sveta? Postoje li legende o
tome? Da li se u njima govori o mestu gde se ono nalazi?"
Ona ga je netremice posmatrala. "Kao da Prstenasti svet nije nita drugo do jedan artefakt, jedna

vea verzija ovog grada?"

Luis se nasmeja. "Mnogo vea. Mnogo, mnogo, mnogo vea. Ne?"
"ta je sa drogom besmrtnosti? Znam da ona postoji. Halroprilalar ju je upotrebljavala."
"Svakako da je postojala. Nema je vie u gradu niti na bilo kom drugom mestu koje je meni znano.
To je omiljena pria - prevodilac je upotrebio meunarodnu frazu - varalica."
"Da li pria govori o tome odakle ona moda potie?"
Jedna mlada ena Graditeljka gradova stie zaduvana stepenicama nosei plitku zdelu. Luisovog
straha od otrova istog asa nestade. Jelo je bilo mlako, nalik na zobenu kau i oni su jeli rukama iz
iste zdele.
"Droga mladosti dolazi iz smera okretanja", ree starica, "ali ne znam sa koje udaljenosti. Da li si
zbog toga doao ovamo?" U sreditu za popravke sigurno e biti drvea-ivota, pomisli Luis. Pitam
se ta bi radili s njim? Sigurno je da nijedno ljudsko bie ne bi elelo da postane zatitnik? Ali
moda ima hominida koji bi... No, te nedoumice mogu priekati.
Vil je bio kran hominid majmunskog lica, odeven u arav ija se prvobitna boja izgubila tokom
vremena. Sada je bila poput duge kakvog ludog boga. Vil nije mnogo govorio. Ruke su mu bile
kratke, debele i izgledale su veoma snane. Poveo ih je uz poslednje stepenite, nosei svoju kutiju sa
alatom. Na kraju izioe u zoru.
Nalazili su se na ivici levka, na okrnjenom vrhu dvostruke kupe. Obod je bio irok jedva jednu
stopu. Luisu zastade knedla u grlu. Poto mu je pojas za letenje bio pokvaren imao je razloga da se
plai visina. Vetar je hujao pored njega, pravei od Vilovog arava lelujavu zastavu svih boja.
Laliskarerilar upita: "Pa? Moe li ga popraviti?"
"Ne odavde. Ispod mora da se nalazi pogon."
Nalazio se, ali nije bio lako dostupan. Prostor kojim se moglo dopreti do njega bio je svega
nekoliko ini iri od Luisa Vua. Vil je puzao ispred njega, otvarajui ploe, kako mu je bilo naloeno.
Pristupni prostor imao je oblik cilindrinog prstena i obilazio je oko pogona koji, pak, mora da je
okruivao levak. A voda se nesumnjivo slivala u levak. Pomou hlaenja? Ili su imali neto
istananije?
Mali ureaj skriven ploama bio je pomno zatien i predstavljao je potpunu tajnu za Luisa Vua.
Bio je iskriavo ist, sem... tako je. Pogledao je poblie, zadravi dah. Jedan poput ice tanak
crvoliki trag praine pao je kroz ureaj. Luis pokua da odgonetne odakle je pao. Morao je
pretpostaviti da je ostali deo pogona bio jo upotrebljiv.
Natrake je izaao napolje. Do Vila je pozajmio debele rukavice i makaze za icu sa zailjenim
vrhovima. Odsekao je komad sa ruba crne tkanine iz ogrtaa i savio ga. Zatim ga je uvukao izmeu
dva kontakta i privrstio.
Nita na prvi pogled vidljivo nije se dogodilo. On nastavi da krui, pratei Vila. Sve u svemu
pronaao je est crvolikih tragova praine. Privrstio je est savijenih traka superprovodnika tamo
gde je mislio da im je mesto.
Uvijajui se izaao je iz tog pristupnog prostora. "Va izvor energije moda je odavno mrtav",
ree on.
"Moramo pogledati", ree starica. Ona ode stepenicama na krov. Luis i Vil su je sledili.
Glatko proelje izgledalo je kao da je prekriveno maglom. Luis kleknu i posegnu da je dodirne.
Vlano. Voda je bila topla. Ve se taloila i oticala niz kosinu do slavina. Luis zamiljeno klimnu.
Jo jedno dobro delo koje za petnaestak falana nee imati smisla.

20. EKONOMIJA KOD LIARA

Neposredno ispod debelog opsega zgrade Liar nalazilo se neto to je predstavljalo kombinaciju
odaje za audijenciju i spavae sobe. Jedan ogromni, kruni krevet sa baldahinom i zavesama, kauevi
i stolice oko malih i velikih stolova, jedan zid sav u prozoru koji je gledao prema blioj ivici
senkovitog dobra, bar napravljen da primi mnogo raznovrsnog pia. Te raznovrsnosti vie nije bilo.
Laliskarerilar nasu iz jedne kristalne boce sa epom u pehar sa dve drke, srknu i prui ga Luisu.
On upita: "Da li ovde prireujete audijencije?"
Ona se nasmei: "Otprilike. Porodina okupljanja."
Orgije? Vrlo verovatno, ako je riatra bila ta koja je odravala porodicu Liar na okupu. Porodicu
koju su zadesila teka vremena. Luis srknu iz pehara, probajui nektar i gorivo. Piti iz iste olje i jesti
iz iste inije - da se iza toga nije krio strah od otrova? Ali ona je to inila tako neusiljeno. A na
Prstenastom svetu nije bilo bolesti.
"Ono to si uinio za nas povisie nam poloaj i uveati prihode", ree Laliskarerilar. "Trai."
"Potrebno mi je da stignem do Biblioteke, uem u nju i ubedim ljude koji tamo vladaju da mi
dozvole da neometano koristim svo tamonje znanje."
"To e biti veoma skupo."
"Ne i nemogue? Dobro."
Ona se osmehnu. "Suvie skupo. Uspostavljanje odnosa izmeu zgrada je sloeno. Deset ih
upravlja turistikim prometom..."
"ega deset?"
"Deset velikih zgrada, Luvevu, najmonijih meu nama. Devet ih jo poseduje svetlost i
kondenzatore za vodu. Zajedniki su izgradili most do Nebeskog brda. Oni upravljaju turistikim
prometom, plaaju manjim zgradama naknade za gostoprimstvo za svoje goste-tuince, za upotrebu
svih javnih mesta kao i posebne naknade za dogaanje u privatnim kuama. Oni sklapaju sve
dogovore sa ostalim vrstama, kao to je dogovor sa mainskim narodom oko pumpanja vode. Mi
plaamo toj Desetorici naknade za vodu i za naroite povlastice. Tvoja e biti krajnje izuzetna
povlastica... mada ve plaamo Biblioteci opte trokove obrazovanja."
"Biblioteka je jedna od tih Deset zgrada?"
"Da. Luvevu, mi nemamo novaca. Postoji li mogunost da biblioteci uini neku uslugu? Moda bi
im tvoje istraivanje moglo pomoi."
"Mogue je."
"Oni bi vratili deo naknade za uzvratne usluge. Moda ak i vie nego to bismo mi dali. Ali mi
nemamo nita da damo. Da li bi im prodao tvoje svetlosno oruje ili mainu koja govori umesto
tebe?"
"Mislim da ne bih."
"Moe li popraviti jo neke kondenzatore za vodu?"
"Moda. Nisi li rekla da jednoj od Deset zgrada ne radi kondenzator za vodu? Zato onda spadaju
u tih deset?"
"Zgrada Orlri bila je meu Deset od Pada gradova. Tradicija."
"ta su oni bili kada su gradovi pali?"
"Vojno postrojenje, skladite oruja." Nije obratila panju na Luisov zadovoljan smeak. "Imaju
naklonost ka oruju. Tvoj projektor svetlosti..."
"Plaio bih se da ga izgubim. Ali moda bi voleli da im popravim kondenzator za vodu."
"Saznau koliko trae da bi te pustili u zgradu Orlri."

"ali se."
"Ne. Mora biti pod straom kako ne bi mogao odneti neko oruje. Plaa posebnu naknadu da bi
video drevno oruje, kao i dodatak, ako eli da vidi kako ono radi. Ako osmotri ureaje za
odravanje moe otkriti koje su im slabe take. Pitau." On ustade. "Hoemo li upranjavati
riatru?"
Luis je to pomalo i oekivao; ono to ga je nagnalo da okleva nije bio udan Laliskarerilarin
izgled. Uasavao se da skine oklop i odvoji se od pomagala. Prisetio se starog crtea kralja koji
razmilja na svom prestolu. Ja sam paranoik. Ali da li sam dovoljno veliki paranoik?
Vreme za spavanje ve mu je odavno bilo prolo! Jednostavno je morao verovati Liarima.
"Dobro", ree on i stade da skida oklop.
Starost se udno poigrala sa Laliskarerilar. Luisu je bila poznata drevna literatura, drame i romani
iz vremena pre osnaujueg zaina. Starost je bila bolest koja stvara nesposobne ... ali ova ena nije
bila nesposobna. Koa joj je, dodue bila mlohava, a udovi joj nisu bili gipki kao Luisovi, ali ljubav
ju je beskrajno zanimala, ako i neobinost Luisovog tela i njegovih refleksa.
Prolo je dosta vremena pre no to je zaspao. Izvukao se poevi da joj pria o plastici ispod
kose. alio je to ga je na to podsetila. Kod Poslednjeg je bio jedan ispravan draud... a on je mrzeo
sebe jer ga je eleo.
Probudio se neto pre no to je pao mrak. Krevet se dva puta zatrese, on zatrepta i otkotrlja se
preko njega. Nae se licem u lice sa Laliskarerilar i jednim mukarcem Graditeljem gradova koga je
starost takoe dodirnula.
Laliskarerilar ga predstavi kao Fortaralispliara, svog zakonitog parnjaka i Luisovog domaina. On
zahvali Luisu na osposobljavanju stare mainerije zgrade. Veera je ve bila postavljena na jednom
od stolova i oni pozvae Luisa da je podeli s njima: jedna velika zdela kae, suvie bljutave za
Luisov ukus. On ipak stade da jede.
"Zgrada Orlri trai vie no to imamo", Fortaralispliar ree Luisu. "Kupili smo ti pravo da ue u
tri zgrade u naem susedstvu. Ako uspe da tamo popravi samo jedan kondenzator za vodu moi
emo da te uvedemo u zgradu Orlri. Jesi li zadovoljan time?"
"Odlino. Potrebne su mi maine koje nisu radile hiljadu sto godina i koje niko nije dirao."
"Moj parnjak mi je rekla."
Luis ih ostavi da sami spavaju dok se sputao mrak. Pozvali su ga da im se pridrui jer je ogroman
krevet bio dovoljno prostran, ali Luis se naspavao, a i oseao je neki nemir.
Velika zgrada liila je na grobnicu. Sa gornjih spratova Luis je tragao za bilo kakvim kretnjama na
lavirintu mostova. Nije nikoga primetio sem, povremeno, nekog okatog nonog lovca. Uklapalo se.
Ako su Graditelji gradova spavali deset asova od trideset, mogli su to da ine i dok je tama. Pitao
se da li svi spavaju i u osvetljenim zgradama.
"Pozivam Poslednjeg", ree on.
"Da, Luise. Moramo li da prevodimo?"
"Nema potrebe, sami smo. Nalazim se u lebdeem gradu. Bie mi potrebno dan dva da dospem u
Biblioteku. Mislim da sam se nasukao ovde. Uniten mi je pojas za letenje."
"Hmii jo ne odgovara."
Luis uzdahnu. "ta jo ima novo?"
"Za dva dana moja prva sonda zavrie obilazak obodnog zida. Mogu je dovesti do lebdeeg
grada. Hoe li da neposredno pregovaram sa stanovnicima? Dobri smo u tome. Bar mogu da
podrim tvoju priu."
"Javiu ti. ta je sa visinskim mlaznicima Prstenastog sveta? Da li si pronaao jo koji montiran?"

"Ne. Svih dvadeset jedan za koje zna rade. Moe li ih videti?"

"Ne odavde. Poslednji? Moe li saznati ita o fizikim svojstvima skrita, podnog materijala
Prstenastog sveta? Jainu, savitljivost, magnetska svojstva?"
"Ve sam radio na tome. Moji ureaji mogu dopreti do obodnog zida. Skrit je mnogo gui od
olova. Pod od skrita na Prstenastom svetu verovatno je debeo manje od stotinu stopa. Pokazau ti
podatke kada se vrati."
"Dobro."
"Luise, mogu ti obezbediti prevoz, ako bude potrebe. Bilo bi lake kada bih mogao da poaljem
Hmiija."
"Odlino! Kakav prevoz?"
"Morae da saeka moju sondu. Tada u ti dati daljnja uputstva."
Poto se Poslednji iskljuio on je izvesno vreme posmatrao gotovo prazan grad. Bio je potiten.
Sam u jednoj otrcanoj zgradi u jednom otrcanom gradu, bez drauda...
Jedan glas iza njegovog ramena ree: "Rekao si mojoj gospodarici da nisi nonik."
"Zdravo, Mar Korsil. Koristimo elektrino osvetljenje. Neki od nas imaju neobine satnice. U
svakom sluaju navikao sam na krai dan." Luis se okrenu.
Okati humanoid nije drala oruje upravljeno neposredno u njega. Ona ree: "Poslednjih falana,
dan je menjao duinu. To je muno."
"Da."
"S kim si razgovarao?"
"S jednim dvoglavim udovitem."
Mar Korsil ode. Moda se uvredila. Luis Vu ostade na prozoru, slobodno lutajui kroz seanja na
svoj dugi i dogaajima ispunjeni ivot. Izgubio je nadu da e se vratiti u poznati svemir. Odrekao se
drauda. Moda je dolo vreme da napusti... jo neto.
Zgrada kar bila je jedna ploa od izlivenog kamena prekrivena balkonima. Eksplozije su otetile
jednu stranu zgrade otkrivi mestimino metalni skelet. Kondenzator za vodu bio je u obliku korita
du vrha, blago iskoen. Neka stara eksplozija rasprila je krhotine u pogon koji se nalazio ispod.
Luis se nije nadao da e njegove popravke uroditi plodom kao to i nisu.
"Krivica je do mene", ree Laliskarerliar. "Zaboravila sam da se zgrada kar borila sa zgradom
Orlri pre dve hiljade falana."
Zgrada Pant bila je sagraena u obliku glavice crnog luka okrenutog naopako. Luis je pretpostavio
da je ova zgrada u poetku bila rekreacioni centar; prepoznao je bazene, lekovita kupatila, saune,
stolove za masau, vebaonicu. inilo se da na tom mestu ima dosta vode. A i jedan delimino
poznati miris zagolicao mu je seanje...
Pant se takoe borila sa zgradom Orlri. Videli su se krateri. Jedan elavi mladi po imenu
Ariverkompant i njegovi eleli su da ponude riatru i obeanja. (A tada Luis prepoznade miris koji
mu je golicao nozdrve i mali mozak. Bio je u kui na loem glasu i negde u blizini nalazili su se
vampiri.) Laliskarerliar je traila gotovinu odmah. Luis pokua da je podri u raspravi. Bilo mu je
jasno da e Deset zgrada biti nesrene kada Pant prestane da kupuje vodu. Opravku je brzo zavrio i
to uspeno. Giski su smesta platili. Pali su Laliskarerliar pred noge iskazujui joj zahvalnost... ne
obraajui panju na njenog slugu koji je rukovao alatom. Oh, pa dobro.
Fortarlispliar je bio oduevljen. On spusti dve ake metalnih novia u Luisov ogrta i objasni
zapetljanu etikeciju podmiivanja. Jezik ograniene mimike, naterao je njegovog prevodioca da se
napregne do krajnjih granica. "Kada nisi siguran, nemoj", rekao mu je Fortarlispliar. "Sutra u poi s
tobom u zgradu Orlri. Pusti mene da se cenkam."

Zgrada Orlri nalazila se na levoj strani grada. Luis i Fortarlispliar koristili su vreme da razgledaju
okolinu i hodaju po najviim rampama kako bi imali bolji preegled. Fortarlispliar je bio ponosan na
svoj grad. "Neto civilizacije preostalo je i posle Pada gradova", ree on. Pokazao mi je Rilo, zgradu
koja je jednom bila carski dvorac. Bila je divna, ali oteena. Car je pokuao da se proglasi
vlasnikom grada negde u vreme kada je stigla zgrada Orlri. Zgrada ank, nekadanji trgovaki centar,
nalikovala je na jedan iljebljeni stub po obliku slian kakvom grkom stubu koji nije podupirao nita
sem sebe samog. Bez zaliha sa anka - sa pijaca, iz restorana, radnji sa odeom i posteljinom, ak i
iz radnji sa igrakama - za trgovinu sa mainskim narodom, grad ne bi dugo preiveo. Iz prizemlja
anka vazduni put zavojito se sputao do Nebeskog brda.
Zgrada Orlri bila je u obliku diska etrdeset stopa debelog i deset puta toliko irokog. Glomazna
kula na jednoj ivici iskiena topovskim postoljima, platformama sa ogradom, kao i jednom
dizalicom, podseti Luisa na most nekog velikog broda - bojnog broda. Plonik ka Orlriju bio je irok,
ali postojao je samo jedan plonik i jedan ulaz. Du gornjeg oboda nalazilo se na stotine malih
ispupenja. Luis je pretpostavio da su u pitanju bile kamere ili neki drugi senzori koji vie nisu
radili. Prozori su bili useeni u strane Orlrija poto je zgrada ve bila podignuta. Staklo u njima nije
bilo dobro nameteno.
Fortarlispliar je imao na sebi uto-grimiznu odeu najverovatnije od neeg to je liilo na biljno
vlakno: prosto, prema merilima Luisa Vua, ali velianstveno gledano iz daljine. Luis poe za njim u
Orlri, u jednu veliku prijemnu prostoriju. Bila je osvetljena, ali treperavo: bezbroj lampi na alkohol
gorelo je blizu tavanice.
Doekalo ih je jedanaest razliitih tipova Graditelja gradova oba pola. Svi su bili odeveni gotovo
na isti nain, u iroke pantalone sa stisnutim manetnama i ivo obojene kratke ogrtae. Ivice ogrtaa
bile su pomno obraene i to nesimetrino. Oznake ina? Sedokosi mukarac koji je smeei se priao
da ih pozdravi imao je ogrta sa najkitnjastijim ivicama i pitolj o ramenu.
On se obrati Fortarlispliaru: "Morao sam doi da pogledam to bie koje moe da nam podari vodu
iz pogona mrtvog ve pet hiljada falana."
Pitolj u izlizanoj plastinoj futroli o ramenu bio je mali, ist i delotvoran; ali ak ni pitolj nije
mogao da od Filistranorlrija napravi vojnika. Njegove sitne crte lica iskazivale su srenu radoznalost
dok je ispitivao Luisa Vua. "Izgleda dovoljno Neobino, ali, pa... dobro. Platili ste. Videemo." On
dade vojnicima znak rukom.
Oni pretraie Fortarlispliara, a zatim i Luisa. Pronaoe njegov reflektorski laser, isprobae ga,
vratie. Zbunio ih je prevodilac dok Luis ne ree: "To govori umesto mene."
Filistranorlri poskoi: "Zaista! Hoe li prodati ovo?" Obratio se Fortarlispliaru koji odvrati:
"Nije moje."
Luis ree: "Bio bih nem bez toga." Gospodar Orlrija kao da se zadovoljio ovim objanjenjem.
Kondenzator za vodu predstavljao je jedno udubljenje u sreditu prostranog krova Orlrija.
Prilazne cevi ispod njega bile su suvie male za Luisa. ak i kada bi skinuo oklop ne bi mogao da
proe, a to nije ni imao nameru da uradi. "Koga koristite da obavlja popravke? Mieve?"
"Visei narod", ree Filistranorlri. "Moramo iznajmljivati njihove usluge. Trebalo je da ih zgrada
Cilb do sada ve poalje. Predvia li i neke druge nevolje?"
"Da." Do sada je ve dobro upoznao pogone; Luis je popravio tri zgrade, a samo sa jednom nije
imao uspeha. Bio je u stanju da razabere ta su kontakti. Potraio je prainu ispod njih i nije je
pronaao. "Da li je bilo ranijih pokuaja da se ovo popravi?"
"Pretpostavljam. Kako da znamo posle pet hiljada falana?"
"Saekajmo popravljae. Nadam se da su u stanju da izvravaju nareenja." Tanj. Neko ve

odavno mrtav udesio je stvar tako to je oduvao tragove praine. Ali Luis je bio siguran da moe izii
na kraj i s tom potekoom...
Fortarlispliar upita: "Zanima li te na muzej? Platio si da ga vidi."
Luis nikada nije bio oboavalac oruja. Prepoznao je neka od naela, ali ne i oblike, iza
ubistvenih orua u staklenim kovezima i iza staklenih zidova. Veina ih je koristila projektile ili
eksplozive ili pak i jedno i drugo. Poneki bi izbacivali nizove siunih metaka koji su eksplodirali
poput malih prskalica u telu neprijatelja. Nekoliko lasera bilo je glomazno i nezgrapno. Nekada mora
da su bili postavljeni na traktore ili lebdee platforme, ali ti su bili odneti negde drugde na
korienje.
Jedan Graditelj gradova stie sa pet-est radnika. U punoj visini pripadnici viseeg naroda
dosezali su Luisu do rebara. Glave su im izgledale prevelike za tela; palevi su im bili dugaki i
okretni, a prstima su gotovo dodirivali pod. "Verovatno gubimo vreme", ree jedan.
"Radite dobro, a u svakom sluaju biete plaeni", ree mu Luis. oveuljak frknu.
Nosili su ogrtae bez rukava prekrivene depovima otealim od alata. Kada su vojnici hteli da ih
pretresu, oni skidoe ogrtae i predadoe im ih. Moda nisu voleli da ih iko dodiruje.
Tako su mali. Luis proaputa Fortarlispliaru: "Da li tvoja vrsta upranjava riatru sa ovima?"
Graditelj gradova se zakikota: "Da, ali paljivo."
Pripadnici viseeg naroda okupie se oko ramena Luisa Vua, zurei dok je on posezao u prilaznu
cev. Imao je na rukama izolovane rukavice koje je pozajmio od Mar Korsil. "Ovako izgledaju
kontakti. Privrstite traku tkanine ovako... i ovako. Trebalo bi da pronaete est pari kontakata.
Moda naiete i na crvoliki trag praine ispod njih."
Poto su nestali iza okuke prilazne cevi on se obrati gospodarima Orlrija i Liara: "Nikada neemo
saznati da li su poinili greku. Voleo bih da moemo nadgledati njihov rad." Ali nije pomenuo svoju
drugu bojazan.
Pripadnici viseeg naroda ubrzo se pojavie. Zatim svi odoe na krov: radnici, vojnici, gospodari
i Luis Vu. Tamo su posmatrali kako se oblikuje magla, kako se kondenzuje i kako voda otie ka
sreditu udubljenja.
estoro pripadnika viseeg naroda sada je znalo kako da popravi kondenzatore za vodu pomou
traka crne tkanine.
"elim da kupim tu crnu tkaninu", ree Filistranorlri.
Pripadnici viseeg naroda i njihov gospodar Graditelj gradova ve su nestajali niz stepenite.
Filistranorlri i deset vojnika presekoe Luisu i Fortarlispliaru odstupnicu.
"Nemam nameru da je prodajem", ree Luis.
Srebrnokosi vojnik uzvrati: "Nadam se da u te zadrati ovde dok te ne ubedim da je proda. Ako
bude uporan traiu da proda i kutiju koja pria."
Luis je bio napola pripravan na ovo: "Fortarlispliare, da li e i tebe itelji zgrade Orlri zadrati
ovde silom?"
Liarov gospodar gledao je Orlrijevog gospodara u oi dok je odgovarao: "Ne, Luise. Nevolje bi
bile neprijatne. Manje zgrade bi se udruile da me oslobode. Deset zgrada pre bi postale devet nego
da se suoe sa bojkotom gostiju."
Filistranorlri se nasmeja. "Manje zgrade e oedneti..." Osmeh mu je ileo sa lica dok je
Fortarlispliarov postajao jai. Zgrada Liar je sada imala vodu koju je mogla i deliti unaokolo.
"Ne moe me zadrati. Gosti e leteti sa rampi. Bie ti uskraeni igrokazi u karu i povlastice u
Pantu..."
"Idi, onda."

"Vodim i Luisa."
"Ne vodi."
Luis ree: "Uzmi novac i idi. Tako e za sve biti najbolje." Ruka mu je poivala u depu na
reflektorskom laseru.
Filistranorlri prui malu torbu. Fortarlispliar ju je uzeo i prebrojao novac. Proao je izmeu
vojnika i uputio se niz stepenice. Kada je nestao s vidika, Luis navue vizir zatitnog oklopa.
"Nudim visoku cenu. Dvanaest..." ostalo je neprevedeno ega. "Neu te prevariti", govorio je
Filistranorlri. Ali Luis je iao unatrake prema ivici krova. Video je kako Filistranorlri daje znak
vojnicima i potra.
Ivica krova bila je ograena do visine grudi: krivudave gvozdene ipke, prepletene tako da
podseaju na laktasti koren. Senkovito dobro nalazilo se daleko ispod. Luis je trao du ograde
prema ploniku. Vojnici su mu se pribliavali, a Filistranorlri je ostao pozadi pucajui iz pitolja.
Metak udari Luisa u lanak; oklop se ukruti i on se otkotrlja kao oboreni kip, a onda se podie i
ponovo potra. Kada su se dva vojnika bacila na njega on se vinu preko ograde i stade da pada.
Fortarlispliar je bio na ploniku. On se okrenu, zbunjen.
Luis pade pljotimice, zatvoren u zatitni oklop koji se ukrutio poput elika. U kovegu koji je
odgovarao njegovom obliku i koji ga je spasao. Ipak je bio oamuen. Ruke mu pomogoe da ustane
pre no to je to stvarno eleo. Fortarlispliar mu podmetnu rame pod pazuh i krenu s njim odatle.
"Bei. Mogu pripucati", zadahta Luis.
"Nee se usuditi. Jesi li povreen. Nos ti krvari."
"Isplatilo se."

21. BIBLIOTEKA
Uli su u Biblioteku kroz jedno malo predvorje u dnu kupe, iljak.
Iza irokog, masivnog stola dva bibliotekara itala su sa ekrana: glomazne maine, rasporeene
poput niza kutija koje koriste knjine trake to prolaze kroz oitava. Bibliotekari su liili na
svetenika i svetenicu u istovetnim plavim odorama sa zupasto iseenim kragnama. Prolo je
nekoliko minuta pre nego to je ena podigla glavu.
Kosa joj je bila bela kao sneg. Moda je bila roena sa sedom kosom, jer inae nije izgledala
stara. Jedna ena na Zemlji njenih godina tek bi trebalo da uzme prvu dozu osnaujueg zaina. Imala
je uspravno dranje, bila je vitka i lepa, pomisli Luis. Ravnih grudi, razume se, ali skladno graena.
Halroprilalar je nauila Luisa da mu elava glava i lepo oblikovana lobanja izgledaju seksi. Kada bi
se samo nasmeila... ali ak i prema Fortarlispliaru bila je gruba i nadmena. "Da?"
"Ja sam Fortarlispliar. Imate li moj ugovor?"
Ona otkuca neto na tastaturi za itanje. "Da. Je li to taj ovek?"
"Jeste."
Sada je pogledala u Luisa. "Luvevu, moe li me razumeti?"
"Mogu, uz pomo ovoga."
Kada je prevodilac progovorio, nestade njene staloenosti, ali samo na trenutak. Ona ree: "Ja
sam Harkabiparolin. Tvoj gospodar je zakupio za tebe pravo da tokom tri dana vri neograniena
istraivanja, kao i mogunost da zakupi jo tri dana. Moe se slobodno kretati po Biblioteci, sem po
stambenim odeljcima na ijim vratima stoji zlatan znak. Takoe moe koristiti svaku mainu sem ako
je ovako oznaena." Ona mu pokaza narandastu reetku. "Da bi ono koristio, potrebna ti je pomo.
Doi k meni ili bilo kome ija je kragna iseena poput moje. Moe koristiti i trpezariju, ali na
spavanje i kupanje mora se vratiti u zgradu Liar."
"Dobro."
Na licu bibliotekarke pojavi se izraz zbunjenosti. I sam Luis bio je pomalo pometen. Zato je to
rekao tako odreito? Pogodilo ga je saznanje da se u zgradi Liar oseao vie kao kod kue nego to se
ikada oseao u stanu na Kanjonu.
Fortarlispliar plati srebrnim noviima, pokloni se Luisu i ode. Bibliotekarka se vrati oitavanju
ekrana. (Harkabiparolin. Ve se zamorio od imena sa po est suglasnika, ali bolje da ovo upamti.)
Harkabiparolin se okrenu kada Luis ree: "Ima jedno mesto koje bih voleo da pronaem."
"U Biblioteci?"
"Nadam se. Video sam davno neto slino. ovek stane u sredie kruga, a krug je ceo svet. Ekran
u sreditu se okree i ovek moe uveati bilo koji deo sveta..."
"Imamo odaju sa kartama. Popni se stepenicama sve do kraja." Rekavi to, ona se okrenu od njega.
Jedna uska spirala metalnih stepenica pruala se uz osu Biblioteke. Bile su privrene samo na
vrhu i na dnu i prugasto su se povijale pod njegovom teinom dok se penjao. Proao je pored vrata
oznaenih zlatom; sva su bila zatvorena. Na viem nivou luni otvori vodili su do nizova ekrana za
oitavanje i stolica. Luis je nabrojao etrdeset i est Graditelja gradova koji su koristili ekrane za
oitavanje, dva postarija pripadnika mainskog naroda, jednog vrstog, veoma kosmatog mukarca ko
zna od kog soja i enu goula sasvim samu u jednoj odaji.
Na poslednjem spratu nalazila se soba sa kartama. Shvatio je to im je stigao do nje.
Prvu prostoriju sa kartama pronali su u jednom naputenom lebdeem zamku. Njen zid
predstavljao je prsten plavetnila iaran belim. Tamo su se nalazile kugle deset svetova sa
kiseonikom atmosferom, kao i ekran koji je prikazivao uveliane prizore. Ali ono to je prikazivao

bilo je staro vie hiljada godina. Prikazivao je ivu civilizaciju Prstenastog sveta: sjajne gradove;
letelicu kako prolee kroz etvrtaste petlje du obodnog zida; vazduhoplov velik kao ova biblioteka:
jo vei svemirski brod.
Tada nisu tragali za sreditem za popravke. Traili su mogunost da napuste Prstenasti svet.
Razume se, stare trake bile su gotovo beskorisne.
Suvie su urili. Dobro: dvadeset tri godine kasnije, obuzeti drugaijim oajanjem, pokuavamo
ponovo...
Luis Vu je stajao na vrhu stepenita dok se oko njega sjajio Prstenasti svet. Tamo gde je trebalo da
se nalazi sunce stajala je glava Luisa Vua. Karta je bila dve stope visoka i imala je gotovo etiri
stotine stopa u preniku. Senkoviti kvadrati bili su iste visine, ali znatno blie sreditu, lebdei iznad
hiljadu kvadratnih stopa jantarno crnog poda poprskanog hiljadama zvezda. I tavanica je bila crna,
poprskana zvezdama. Luis se uputi ka jednom od senkovitih kvadrata i proe kroz njega. Hologrami,
upravo kao i u preanjoj sobi s kartama. Ali ovog puta nije bilo kugli zemljolikih svetova.
On se okrenu kako bi ispitao stranji deo senkovitog kvadrata. Nita se nije naziralo: nita sem
samrtnog crnila, neznatno zakrivljenog kvadrata.
Ekran za uveanje je radio.
Pravougaoni ekran razmera tri sa dve stope, ije su se kontrole nalazile u donjem delu, bio je
postavljen na krune ine koje su vodile izmeu senkovitih kvadrata i Prstenastog sveta. Deak je
gledao u uveani prizor jednog od postavljenih Basardovih sabirnika. Pojavljivao se poput sjaja
plaviaste svetlosti. Deak je pokuavao da nazre neto pored njega.
Mora da je tek zakoraio u momako doba. Celu lobanju prekrivala mu je vrlo lepa smea kosa,
koja je pozadi bila gua. Bio je odeven u plavu odoru bibliotekara. Kragna mu je bila iroka i
etvrtasta, gotovo poput pelerine sa jednim jedinim zarezom.
Luis upita: "Mogu li pogledati preko tvog ramena?"
Deak se okrenu. Crte lica bile su mu sitne i gotovo nedokuive, kao i kod ostalih Graditelja
gradova. Zbog toga je izgledao stariji. "Da li ti je dozvoljen pristup ovolikom znanju?"
"Zgrada Liar mi je kupila sva prava."
"Oh." Deak se ponovo okrete. "Ionako nita ne moemo videti. Za dva dana e iskljuiti
plamenove."
"ta to posmatra?"
"Ekipu za popravke."
Luis se mirkajui zagleda u sjaj. Oluja plavo-bele svetlosti ispuni ekran; u sreditu je bila tama.
A u sreditu tame video se visinski mlaznik u obliku jedne ruiaste take.
Elektromagnetske linije sile sakupljale su topao vodonik iz solarnog vetra, usmeravale ga i
sabijale do temperature za fuziju i ispaljivale ga unazad prema suncu. Postrojenje je imalo samo
jedan cilj - da dri Prstenasti svet van domaaja privlane sile njegovog sunca. Ali sve to se moglo
videti bilo je ovo: plavo-bela svetlost i ruiasta taka na liniji obodnog zida.
"Gotovo su zavrili", ree deak. "Mislili smo da e nas pozvati upomo, ali nikada se nisu
pojavili." Glas mu je bio pun enje.
"Moda ne posedujete sprave kojima biste uli njihove pozive." Luis je pokuavao da zvui
staloeno. Ekipa za popravke! "Ionako mora da su zavrili sa poslom. Nema vie motora."
"Nisu. Pogledaj!" Deak podesi da na ekranu promie obodni zid. Prizor se podrhtavajui
zaustavi, podalje od plavog sjaja. Luis ugleda komadie metala kako padaju du obodnog zida.
Prouavao ih je dok se nije uverio. Metalne ipke, jedan veliki cilindar u obliku kalema - bili su
to skinuti delovi onoga to je video kroz teleskop na Igli. Bile su to skele za demontiranje visinskih

mlaznika Prstenastog sveta.

Ekipa za popravke mora da je usporila ovu opremu do solarne orbitalne brzine koristei za to deo
obodnog transportnog sistema. Ali kako su nameravali da obrnu postupak? Postrojenja bi na
odreditu trebalo ubrzati do rotacijske brzine Prstenastog sveta.
Pomou trenja sa atmosferom? Ti materijali mogli bi biti isto onako postojani kao i skrit. Ako je
to sluaj, zagrevanje ne bi predstavljalo problem.
"I ovde." Prizor ponovo skliznu u smeru okretanja du obodnog zida do ispusta svemirske luke.
Jasno su se videla etiri velika broda Graditelja gradova. Topla igla istrage predstavljala je tek
mrlju. Luis je ne bi ni primetio da nije znao ta treba da pogleda: milju od jedinog broda koji je na
bokovima nosio Basardov sabirni mlaznik.
"Vidite, tamo?" Deak pokaza na dva toroida boje bakra. "Ostao je jo samo jedan motor. Kada
ekipa za popravke postavi i taj, posao e biti zavren."
Niz obodni zid padale su megatone konstrukcione opreme, bez sumnje praene hordama
postavljaa nepoznatih vrsta, iji je cilj bilo mesto gde se parkirala Igla. Poslednji ovim nee biti
oduevljen.
"Zavren, da", ree Luis. "Nee biti dovoljno."
"Za ta dovoljno?"
"Nema veze. Koliko dugo radi ta ekipa za popravke? Odakle dolazi?"
"Niko ne eli nita da mi kae", ree deak. "Glib. Smrdljivi glib. Zbog ega se svi uzbuuju?
Zato to tebe pitam? Ni ti ne zna."
Luis se ne obazre na tu primedbu. "Ko su oni? Kako su saznali za tu opasnost?"
"Niko ne zna. Nismo znali za njih dok nisu poeli da postavljaju maine."
"Pre koliko vremena?"
"Osam falana."
Brzo obavljen posao , pomisli Luis. Tek neto vie od godinu i po, plus vreme koje im je bilo
potrebno za pripreme. Ko su bili oni? Razumni, brzi, odluni, bez zazora od velikih projekata i
velikih razmera - gotovo da bi to mogli biti... ali zatitnici su odavno nestali. Mora da je tako."
"Da li su vrili i druge popravke?"
"Uitelj Vilp smatra da su otepljivali cevi za prelivanje. Viali smo maglu oko pojedinih
prelivnih planina. Zar to ne bi bila velika stvar, otepljivanje cevi za prelivanje?"
Luis stade da razmilja o tome. "Velika, nema sumnje. Ako biste uspeli da opet osposobite bagere
sa morskog dna... a morali biste da zagrejete i cevi. One se proteu ispod sveta. ini mi se da bi se
mulj sa morskog dna smrznuo u zaepljenoj cevi.
"Glib", ree deak.
"ta?"
"Smea stvar koja izlazi iz cevi za prelivanje zove se glib."
"Oh."
"Odakle si?"
Luis se osmehnu. "Doao sam sa zvezda, u ovome." On prui ruku pored deakovog ramena kako
bi mu pokazao mrlju koja je predstavljala Toplu iglu istrage. Deakove oi se rairie.
Nespretnije nego to je to deak inio, Luis stade da pomera vidno polje du puta koji je lender
preao napustivi obodni zid. Pronaao je beli oblak veliine nekog kontinenta na mestu gde se
nekada nalazilo prostranstvo suncokreta. Dalje nalevo nalazila se iroka zelena movara, zatim reka
koja je sebi usekla novo korito, ostavivi staro poput nekog izuvijanog smeeg traga kroz utosmeu
pustinju. On krenu suvim koritom reke. Pokaza deaku grad vampira; deak klimnu.

Deak je eleo da poveruje. Ljudi sa zvezda dolaze da nam pomognu! Ipak bojao se da ne ispadne
lakoveran. Luis mu se osmehnu i nastavi.
Zemlja ponovo ozelene. Put mainskog naroda bilo je lako slediti; na mnogim mestima zemljite s
obe strane bilo je upadljivo razliito. Ovde je reka ponovo zaokretala kad bi se ulila u staro korito.
On uvea razmere i prizor je sada prikazivao lebdei grad odozgo. "Mi", ree on.
"To sam ve video. Priaj mi o vampirima."
Luis je oklevao. Ali vrsta ovog deaka vaila je, uostalom, za najboljeg poznavaoca seksa meu
svim vrstama na ovom svetu. "Mogu da te nagnaju da poeli da se upusti u riatru sa njima. U jeku
toga ugrizu te za vrat." On pokaza deaku zaceljenu ranu na vratu. "Hmii je ubio vampiruu koja me je
napala."
"Kako to da se vampiri nisu i njega doepali?"
"Hmii nije nalik niemu na ovom svetu. Pre bi se moglo oekivati da ga zavede neka kobasiasta
biljka."
"Pravimo parfem od vampira", ree deak.
"ta?" Zar neto nije u redu sa prevodiocem?
Deak se zagonetno osmehnu. "Videe jednog dana. Moram da idem. Hoe li biti ovde kasnije?"
Luis klimnu.
"Kako se zove. Ja sam Kavaresksenjajok."
"Luvevu."
Deak se udalji niz stepenice. Luis je stajao mrtei se na ekran.
Parfem? Miris vampira u zgradi Pant... a onda se Luis prisetio noi kada je Halroprilalar dola u
njegov krevet, pre dvadeset tri godine. Pokuavala je da ovlada njime. Tako je rekla. Da li je na
njemu oprobavala miris vampira?
Sada to nije bilo vano. "Pozivam Poslednjeg", ree on. "Pozivam Poslednjeg."
Nita.
Ekran nije mogao da se okree oko ose. Uvek je stajao upravljen prema spolja, od senkovitih
kvadrata. Neprijatno, ali pouno: to je moglo znaiti da su se slike emitovale sa samih senkovitih
kvadrata. On smanji razmere na ekranu. Podesio je da vidno polje klizi u smeru okretanja
neverovatnom brzinom dok odozgo nije ugledao svet vode. Obruio se kao pali aneo. Ovo je bilo
ono pravo. Pogodnosti Biblioteke bile su neuporedivo bolje od teleskopa na Igli.
Karta Zemlje bila je stara. Pola miliona godina izobliilo je kontinente. Ili moda vie? Milion?
Dva? To bi geolozi mogli rei.
Luis napravi pomak nadesno sve dok mu Karta Kzina ne ispuni ekran: ostrva grupisana oko ploe
sjajnog leda. Koliko li je stara bila topografija ove karte? Hmii bi to mogao znati.
Luis proiri vidno polje. Pevuio je dok je radio. Nisko je preleteo preko uto-narandaste
dungle. Vidno polje mu pree preko jedne iroke, srebrnaste okuke i on krenu za njom prema moru.
Na uu reka trebalo bi da se nalaze gradovi.
Gotovo da mu je promakao. Delta gde su se sticale dve reke; jedno bledo reetkasto ustrojstvo
utisnuto u bojama dungle. Poneki gradovi ljudi imali su 'zelene pojaseve', ali u ovom gradu kzina oni
mora da su prekrivali veu oblast nego same zgrade. Pri najveem uveanju Luis je jedva mogao da
razazna nain na koji su se presecale ulice.
Kzini nikada nisu voleli velike gradove. ulo mirisa bilo im je suvie izotreno. Ovaj grad bio je
gotovo iste veliine kao Patrijarhovo sedite vlade na Kzinu.
Imali su gradove. ta jo? Ako imaju bilo kakvu industriju, onda su im potrebne... morske luke?
Rudarski gradovi? Nastavimo dalje.

Ova je dungla bila proreena. uto-smea boja ogolelog tla pomaljala se kroz jedno ustrojstvo
koje uopte nije imalo oblik grada. Pre je liilo na otopljenu metu za gaanje iz luka. Na prvi pogled,
bio je to veoma veliki stari dnevni kop.
Pre pola miliona godina ili vie, primerci kzina bili su sputeni ovde. Luis nije oekivao da naie
na rudarske gradove. Trebalo bi da su bili sreni ako im je ita preostalo za vaenje. Pola miliona
godina bili su ogranieni na jedan svet, svet ija se povrina zavravala na nekoliko stotina milja
dubine. Ali inilo se da su kzini sauvali svoju civilizaciju.
Imali su mozga, ta makasta stvorenja. Vladala su meuzvezdanom civilizacijom dostojnom
potovanja. Tanj, pa kzini su bili ti koji su nauili ljude kako da koriste gravitacione generatore! A
Hmii mora da je ve pre dosta asova stigao do Karte Kzina u svojoj potrazi za saveznicima protiv
Poslednjeg.
Luis je sledio reku do mora. Sada je klizio svojim boanskim okom 'juno' du obale najveeg
kontinenta Karte. Oekivao je da naie na luke, mada kzini nisu mnogo koristili brodove. Nisu voleli
more. Njihove morske luke bile su industrijski gradovi; niko tamo nije iveo iz zadovoljstva.
Ali tako je to bilo u Carstvu Kzina, gde su se gravitacioni generatori koristili ve milenijumima.
Luis se zagleda u jednu morsku luku koja bi mogla da se takmii sa njujorkom. Vrvela je od brazdi
jedva vidljivih brodova. Luka je imala gotovo kruan oblik meteorskog kratera.
Luis smanji uveanje, vrativi vidno polje na nebo, kako bi dobio pogled odozgo.
On zamirka. Da li ga je to njegov bedan oseaj za razmere ponovo izdao? Ili je pogreno rukovao
kontrolama?
Preko luke bio je usidren jedan brod. U odnosu na njega inilo se da luka nije vea od kakve kade.
Jo su se videle brazde manjih brodova. Znai, bio je stvaran. Gledao je u brod veliine nekog
grada. Gotovo da je zatvarao luk prirodne luke.
Sigurno ga esto ne pokreu, razmiljao je Luis. Matori bi estoko uzdrmali morsko dno. Bez
broda promenila bi se ustrojstva talasa u luci. A i kako bi kzini snabdevali gorivom neto tako
veliko? Kako su ga snabdeli prvi put? Gde su pronali metale?
Zato?
Luis se nikada nije ozbiljno zapitao da li e Hmii pronai ono za im je tragao na Karti Kzina. Sve
do sada.
On okrenu dugme za uveavanje. Njegovo vidno polje stade da se iri u svemir dok Karta Kzina
ne postade skup estica na prostranom plavom moru. Ostale Karte pomaljale su se pri ivicama
ekrana.
Najblia karta Karti Kzina bila je u obliku jedne okrugle ruiaste take. Mars... nalazio se
udaljen od Kzina kao Mesec od Zemlje.
Kako su se tolike razdaljine mogle savladati? ak ni teleskop ne bi prodro kroz vie od dve
stotine hiljada milja atmosfere. Ideja da se ta razdaljina pree u pomorskom brodu - ak i ako je on
veliine nekog manjeg grada - tanj!
"Pozivam Poslednjeg. Luis Vu zove Poslednjeg." Vreme je isticalo za Luisa Vua kako su se
popravljai pribliavali Igli, a Hmii poeo da odabire ratnike na Karti Kzina. Luis nije imao nameru
da ita od ovoga pominje Poslednjem. To bi lutkara samo uznemirilo.
ta li je Poslednji radio kada nije mogao da odgovori na poziv?
Da li je ijedno ljudsko bie moglo da nasluti odgovor?
Nastavimo onda sa posmatranjem.
Luis je suavao vidno polje sve dok nije bio u stanju da razabere oba obodna zida odjednom.
Potraio je planinu Boju pesnicu blizu sredinjika Prstenastog sveta, levo od velikog okeana. Nije je

bilo. On proiri vidno polje. Prostranstvo pustinje vee od Zemlje bilo je jo malo u odnosu na
Prstenasti svet, ali nalazilo se tamo, crvenkasto i ogolelo, sa bledom takom u blizini sredita...
Boja pesnica, hiljadu milja visoka, sa vrhom od ogolelog skrita.
On skliznu vidnim poljem ulevo, pratei put kojim su ili posle pada Laova. Mnogo pre no to je
na to bio spreman, stigao je do vode, jednog irokog rukavca Velikog okeana. Zaustavili su se
nadomak tog zaliva. Luis suzi vidik, traei neto nalik na postojan, izduen oblak, vien odozgo.
Ali olujnog oka nije bilo.
"Pozivam Poslednjeg! U ime Kdapta i Finejgela i Alaha pozivam te, tanja mu! Pozivam..."
"Ovde sam, Luise."
"Najzad! Nalazim se u Biblioteci u lebdeem gradu. Imaju sobu sa kartama. Pogledaj Nesusove
zapise o sobi sa kartama koju smo..."
"Seam se", ree hladno lutkar.
"Pa, ta soba je prikazivala stare trake. Ova prikazuje sadanje!"
"Jesi li siguran?"
"Siguran? Oh, siguran sam. Koristio sam superprovodnu tkaninu da uspostavim prijateljstvo i
izvrim uticaj na ljude. Ali ovde sam u zamci. ak i kada bih mogao da se probijem iz grada, uz
pomo mita, opet bi mi preostalo da proem pored stanice mainskog naroda na Nebeskom brdu.
Vie bih voleo da ne krim put orujem."
"Mudro."
"ta ima novo kod tebe?"
"Dva podatka. Prvo, imam holograme preostale dve svemirske luke. Svih jedanaest svemirskih
brodova je opljakano."
"Basardovi sabrini mlaznici su nestali? Svi?"
"Da, svi."
"ta jo?"
"Od Hmiija se nadaj spasenju. Lender se spustio na Kartu Kzina u Velikom okeanu", izvesti ga
lutkar. "Trebalo je da pogodim. Kzin je dezertirao, odnevi i lender sa sobom."
Luis tiho opsova. Trebalo je da prepozna taj hladan, bezoseajan ton. Lutkar je bio strano
uznemiren; gubio je kontrolu nad istananim nijansama ljudskog govora, "Gde je on? ta radi?"
"Gledao sam kroz kamere na lenderu dok je kruio oko Karte Kzina. Pronaao je jedan ogroman
pomorski brod..."
"I ja sam ga pronaao."
"Kakve zakljuke izvodi?"
"Pokuali su da istrae ili kolonizuju ostale Karte."
"Da. U poznatom svemiru kzini su konano porobili ostale zvezdane sisteme. Na Karti Kzina bili
su primorani da gledaju preko okeana. Razume se, nije bilo verovatno da e postati kadri za
svemirska putovanja."
"Ne." Prvi korak da se savlada putovanje kroz svemir podrazumeva postavljanje neega na orbitu.
Na Kzinu, niska orbitalna brzina bila je oko est milja u sekundi. "Nisu mogli sagraditi ni veliki broj
tih brodova. Odakle im metal? Za putovanja bi bilo potrebno bar nekoliko desetina godina. Pitam se
kako su uopte saznali za druge Karte."
"Moemo samo pretpostavljati da su na raketama lansirali teleskopske kamere. Ureaji bi morali
da dejstvuju veoma brzo. Projektil nije mogao da ode u orbitu. Uzdigao bi se, a zatim sunovratio
nazad."
"Pitam se da li su stigli do Karte Zemlje? To je jo stotinu hiljada milja dalje od Marsa... A Mars

ne bi bio ba pogodan za pristajanje." ta bi Kzini pronali na Karti Zemlje? Samo homo habilisa ili
i Pak zatitnike? "Eno tamo, s desne strane Karte Zore, ali svet u smeru suprotnom od smera okretanja
ne prepoznajem."
"Mi ga poznajemo. Domoroci imaju zajedniku inteligenciju. Ne oekujemo da e ikada biti kadri
za svemirska putovanja. Njihovi brodovi trebalo bi da odravaju itavu jednu konicu."
"Gostoljubivi?"
"Ne, suprotstavili bi se kzinima. Jasno je da su kzini odustali od osvajanja Velikog okeana.
Izgleda da veliki brod koriste za odsecanje luke."
"Tako je. Pretpostavljam da je tu i sredite vlade. Priao si mi o Hmiiju."
"Poto je saznao ono to je mogao, kruei iznad Karte Kzina, stao je da lebdi povrh velikog
broda. Uzdigao se jedan vazduhoplov i napao ga eksplozivnim projektilima. Hmii je to dopustio, a
projektili mu nisu naneli nikakvu tetu. Tada je unitio etiri vazduhoplova. Ostali su nastavili sa
napadom dok nisu utroili municiju i gorivo. Kada su krenuli ka brodu, Hmii ih je sledio. Lender
trenutno poiva na platformi za sletanje na kupastoj kuli velikog broda. Napad se nastavlja. Luise,
traga li on to za saveznicima protiv mene?"
"Ako ti je to neka uteha, nee nai nita to bi se moglo suprotstaviti trupu Optih Proizvoda. Ne
mogu nita ak ni lenderu."
Usledila je duga pauza, a onda lutkar ree: "Moda si u pravu. Vazduhoplov koristi mlaznike na
sagorevanje vodonika i projektile koji bivaju izbaeni hemijskim eksplozivom. U svakom sluaju,
moram te sam spasavati. Oekuj sondu u sumrak."
"ta onda? Tu je jo obodni zid. Rekao si mi da se prenosni diskovi ne mogu odailjati kroz skrit."
"Upotrebio sam drugu sondu da postavim dva prenosna diska na obodni zid kao releje."
"Kad ti tako kae. Nalazim se u zgradi u obliku igre, na perimetru levo u smeru okretanja. Ostavi
sondu da lebdi dok ne odluim ta emo s njom. Nisam siguran da ve elim da odem."
"Mora."
"Ali svi odgovori koji su nam potrebni moda se nalaze upravo ovde u Biblioteci."
"Da li si ita saznao?"
"Tu i tamo poneto. Sve to je Halroprilalarin narod znao nalazi se negde u ovoj zgradi. Takoe
elim da ispitam goule. Oni su strvinari, a ini se da ih ima posvuda."
"Jedino to si nauio jeste da postavlja sve vie pitanja. U redu, Luise. Ima na raspolaganju
nekoliko asova. Doveu ti lender u sumrak."

22. VELIKA KRAA

Ekspres restoran nalazio se na pola puta do prizemlja zgrade. Luis je zadovoljno zakljuio da ima
sree: Graditelji gradova bili su svatojedi. Jelo od mesa i peurki moglo je biti posoljeno, ali ipak
mu je ispunilo prazninu u stomaku.
Niko nije koristio mnogo soli. Sva su mora sadrala vodu za pie, sem Velikih okeana. Moda je
on bio jedini hominid na Prstenastom svetu kome je bila potrebna so i koji nije mogao bez nje veno
da ivi.
Jeo je u urbi. Vreme ga je pritiskalo. Lutkar je ve bio uzbuen. Iznenaujue je bilo ve i to to
jo nije odleteo prepustivi Luisa, odmetnika Hmiija i Prstenasti svet njihovim slinim sudbinama.
Luis se gotovo divio lutkaru to ga je ekao da bi spasao lana posade koji se naao u neprilici.
Ali lutkar bi mogao da se predomisli kada ugleda ekipu za popravke kako mu se pribliava. Luis
je imao nameru da se vrati na Iglu pre no to Poslednji okrene teleskop na tu stranu.
On se vrati u gornje odaje.
Ekrani za oitavanje koje je ukljuio davali su mu neitljive tekstove, bez slika i zvuka. Konano,
za jednim ekranom on primeti poznatu kragnu.
"Harkabiparolin?"
Bibliotekarka se okrenu. Mali pljosnati nos; usta u obliku crte; elav skalp i lepo oblikovana
lobanja; dugaka, talasasta bela kosa... dopadljivo proireni kukovi i dobre noge. Prema ljudskim
merilima imala je oko etrdeset godina. Graditelji gradova moda su starili sporije od ljudskih bia
ili bre. Luis nije znao.
"Da?"
Glas joj je bio otar. Luis se trgnu. On ree: "Potreban mi je ekran programiran za glas i traka koja
e me obavestiti o svojstvima skrita."
Ona se namrti. "Ne znam o emu govori. Programiran za glas?"
"elim da mi se traka ita naglas."
Harkabiparolin se upilji u njega, a zatim stade da se smeje. Pokuala je da obuzda smeh, ali nije
uspela; ionako je bilo suvie kasno. Postali su predmet opte panje. "Takva stvar ne postoji. Nikada
nije ni postojala", pokuala je da apue, ali se ponovo zakikotala usled ega joj je glas zazvuao
jae nego to je to elela. "Pa, zar ne ume da ita?"
Krv i tanj! Luis oseti kako mu gore ui i vrat. Pismenost je bila stvar dostojna divljenja, razume
se, i svako bi pre ili kasnije nauio da ita, bar na meunarodnom. Ali to nije bilo pitanje ivota ili
smrti. Svaki svet imao je glasovne kutije. Pa, bez glasovne kutije, njegov prevodilac ostae
besposlen!
"Potrebna mi je vea pomo nego to sam mislio. Potreban mi je neko ko e da mi ita."
"Potrebno ti je vie no to si platio. Neka tvoj gospodar stupi u nove pregovore."
Luis nije bio spreman da se upusti u rizik podmiivanja ove zbunjene i odbojne ene. "Hoe li mi
pomoi da pronaem trake koje su mi potrebne?"
"Za to si platio. ak si kupio pravo da prekida moja vlastita istraivanja. Reci mi tano ta
eli", dodade ona otro. Zatim otkuca neto na tastaturi i stranice udnog pisma pojavie se na
ekranu. "Osobine skrita? Evo bloka iz fizike. U njemu ima poglavlja o strukturi i dinamici sveta,
ukljuujui i jedno o skritu. Moda je to za tebe suvie teko."
"Hou taj deo kao i opti uvod u fiziku."
Ona ga sumnjiavo pogleda. "U redu." Ponovo se posluila tastaturom. "Evo jedne stare trake za
studente, budue inenjere, o konstrukciji obodnog transportnog sistema. To jo ima samo istorijsku

vrednost, ali moda moe neto iz toga saznati."

"Hou i to. Da li je tvoj narod ikada iao ispod sveta?"
Harkabiparolin se uspravi. "Ubeena sam da jeste. Gospodarili smo svetom i zvezdama,
mainama zbog kojih bi nas mainski narod danas tovao da ih jo posedujemo." Ponovo se poigrala
tastaturom. "Ali ne posedujemo zapis o tom dogaaju. ta e ti sve to?"
"Zapravo jo ne znam. Moe li mi pomoi da otkrijem izvor droge besmrtnosti?"
Harkabiparolin se nasmeja, ali ovog puta blago. "Ne verujem da moe poneti toliko kalemova
knjiga. Oni koji su napravili drogu nikada nisu odali svoju tajnu. Oni koji su pisali knjige nikada je
nisu otkrili. Mogu ti dati religijske kalemove, policijsku arhivu, tajne poduhvate, zapise o
ekspedicijama upuenim u razne delove sveta. Postoje prie o besmrtnom vampiru koji je lovio
divove trave tokom hiljadu falana, postajui s godinama neprijatno prepreden, sve dok..."
"Ne."
"Njegova zaliha droge nikada nije pronaena. Ne? Da vidimo... zgrada Ktistek pridruila se skupu
od Deset jer su druge zgrade ostale bez droge pre nje. Zadivljujua lekcija iz politike..."
"Ne, zaboravi i to. Zna li ita o Velikom okeanu?"
"Postoje dva Velika okeana", obavesti ga ona. "Lako ih je razabrati na Luku nou. Neke od pria
iz davnina kau da je droga besmrtnosti dola iz okeana suprotno od smera okretanja."
"Uh-huh."
Harkabiparolin se zlobno nasmei. Mala usta mogla su da izgledaju i cepidlaki. "Naivan si.
Golim okom se na Luku mogu razabrati samo dva oblija. Ako je ita vredno dolo izdaleka i vie ne
dolazi, neko e rei da je dolazilo iz jednog od Velikih okeana. Ko to moe porei ili ponuditi neko
drugo reenje?"
Luis uzdahnu. "Verovatno si u pravu."
"Luvevu, zar postoji mogunost da su ta pitanja meusobno povezana?"
"Moda ne postoji."
Ona donese kalemove koje je traio i jo jedan pride: knjigu za decu, prie o Velikom okeanu.
"Ne mogu da dokuim ta e s ovim. Ukrasti ih nee. Pretraie te kada bude odlazio, a mainu za
oitavanje ne moe poneti sa sobom."
"Hvala na pomoi."
Bio mu je potreban neko ko e da mu ita.
Nije imao ivaca da trai pomo od nasumino izabranih stranaca. A moda da zamoli nekog koga
nee nasumino izabrati? U jednoj od ovih soba nalazila se jedna ena goula. Ako su gouli na
senkovitom brdu znale za Luisa Vua, moda je znala i ova ovde.
Ali ene goula nije bilo, ostao je samo njen miris.
Luis se spusti u stolicu ispred jednog ekrana za oitavanje i zatvori oi. Bekorisni kalemovi
nabubrili su dva depa njegovog ogrtaa. Jo nisam pobeen, pomisli on. Moda mogu ponovo
pronai deaka. Moda mogu nagovoriti Fortarlispliara da mi ita ili da poalje nekog. To e, razume
se, morati da se doplati. Uvek sve mora da se doplati. I due traje.
Maina za oitavanje bila je velika i nezgrapna, privrena za zid jednim debelim kablom.
Proizvoa sigurno nije imao superprovodnu icu. Luis udenu kalem u nju i zagleda se u besmisleni
tekst. Razluna mo ekrana nije bila ba velika, a nije bilo ni dovoljno mesta za zvunike.
Harkabiparolin mu je rekla istinu.
Nemam vremena za ovo.
Luis ustade. Nije imao drugog izbora.
Krov biblioteke bio je pretvoren u prostran vrt. Staze su se zavojito udaljavale iz sredita na vrhu

spiralnog stepenita. Izmeu staza, u bogatom crnom tlu, rasli su ogromni cvetovi koji su proizvodili
nektar. Bilo je tu malih tamnozelenih rogova izobilja sa siunim plavim cvetovima u otvorima kao i
jedna leja kobasiastih biljaka u kojoj se veina 'kobasica' raspolutila raajui zlataste cvetove, kao i
drvea koje je isputalo vence zeleno-utih rezanaca.
Parovi na ratrkanim klupama nisu ometali Luisa u njegovoj osami. Video je dosta bibliotekara
odevenih u plavo i jednog visokog bibliotekara koji je pratio bunu skupinu turista, pripadnika
viseeg naroda. Niko mu nije liio na straara. Nijedna rampa nije vodila sa krova Biblioteke: nije
bilo nieg to bi trebalo uvati, sem ako lopov ne bi mogao da leti.
Luis je nameravao runo da uzvrati za gostoprimstvo na koje je naiao. Istina, kupio je to
gostoprimstvo... ali ipak je oseao griu savesti.
Kondenzator za vodu uzdizao se sa ivice krova poput izvajanog trouglastog jedra. S njega je
tenost kapala u jedan bazen u obliku meseevog srpa. Bazen je bio prepun dece Graditelja gradova.
Luis zau svoje ime: "Luvevu!" i okrenu se upravo na vreme da uhvati na grudi jednu naduvanu loptu.
Smeokosi deak koga je sreo u sobi sa kartama pljesnu rukama i doviknu mu da je vrati.
Luis se uznemiri. Da ga upozori da napusti krov? Krov e uskoro postati opasno mesto. Ali deak
je bio bistar. Moda dovoljno bistar da shvati ta to podrazumeva i pozove straare.
Luis mu vrati mokru loptu, mahnu i udalji se.
Kada bi samo mogao da smisli nain da potpuno isprazni krov!
Na ivici krova nije bilo zatitne ograde. Luis je paljivo koraao. Obiao je oko malog gaja ija
debla kao da su bila izuvijana poput vea koji se cedi i naao se na mestu za koje se moglo rei da je
dovoljno osamljeno. Tu upotrebi svog prevodioca.
"Poslednji?"
"Ovde sam. Hmiija jo napadaju. Jednom ih je dobro uzdrmao istopivi jedan od velikih, obrtnih
bacaa projektila na velikom brodu. Ne razumem njegove pobude."
"Verovatno im pokazuje mogunosti svoje odbrane. Zatim e pregovarati."
"Oko ega e pregovarati?"
"ak ni on to jo ne zna. Sumnjam da oni mogu bilo ta za njega uiniti sem da mu podvedu jednu
ili tri enke. Poslednji, ne postoji mogunost da ovde izvrim bilo kakva istraivanja. Ne mogu da
itam sa ekrana. Ionako imam suvie materijala. Bila bi mi potrebna itava nedelja."
"ta bi Hmii mogao da postigne za nedelju dana? Ne usuujem se da ekam da bih to otkrio."
"Dobro. Doao sam u posed nekih kalemova za itanje. Otkrie nam uglavnom sve to nas zanima,
ako uspemo da ih proitamo. Moe li ita uiniti s njima?"
"Ne bih rekao. Moe li me snabdeti jednom od njihovih maina za oitavanje? Mogao bih ih
pomou nje prikazati na ekranu i snimiti ih za Iglin kompjuter."
"Teke su. Debelim kablovima su..."
"Preseci kablove."
Luis uzdahnu. "U redu. ta potom?"
"Kroz kameru na sondi ve mogu da vidim lebdei grad. Doveu sondu do tebe. Mora ukloniti
filter za deuterijum kako bi otkrio prenosni disk. Ima li kleta?"
"Nemam nikakav alat. Imam samo reflektorski laser. Kai mi gde da seem."
"Nadam se da zbog toga vredi izgubiti pola mojih izvora goriva. Dobro. Ako si u stanju da
obezbedi mainu za oitavanje i ako ona bude mogla da proe kroz otvor do prenosnog diska,
slaem se. Ako ne, donesi trake. Moda u moi neto da uinim."
Luis je stajao na ivici krova Biblioteke zagledan u gusti sumrak senkovitog dobra ispod njegovih
nogu. Na ivici senke videla se podnevna svetlost. etvorouglasto ustrojstvo obradive zemlje

udaljavalo se od njega. Zmijska reka zavijala je nalevo i nestajala meu niskim planinama. S one
strane planina nalazila su se mora, ravnice, jedan siuan venac planina, jo siunija mora - sve to
plavilo je sa udaljenou... i konano Luk koji se bez prestanka uzdizao. Napola hipnotisan, Luis je
ekao pod vedrim nebom. Nita se vie nije moglo uiniti. Jedva da je bio svestan proticanja
vremena.
Sonda se pojavi sa neba na dahu plavog kamena. Na mestu gde je gotovo nevidljiva vatra dotakla
krov, biljke i tle pretvorie se u narandasti pakao. Mali predstavnici viseeg naroda, bibliotekari u
plavim odorama i mokra deca trali su vritei ka stepenitu.
Sonda se spustila u plamenu i nakrivila na jednu stranu usporena dejstvom visinskih mlaznika.
Svuda oko gornjeg oboda nalazili su se siuni mlaznici, a jedan veliki mlaznik bio je smeten ispod
nje. Bila je dvadeset stopa dugaka i deset stopa debela, cilindar naikan kamerama i drugim
ureajima.
Luis saeka dok se plamen nije gotovo ugasio. Zatim koraknu kroz ugljenisane ostatke sonde. Krov
je bio prazan, bar se njemu tako inilo - nije bilo ak ni tela. Nema leeva. Dobro.
Glas prevodioca vodio ga je dok je isecao debelo molekularno sito na vrhu sonde. Uskoro se
ukaza prenosni disk. On upita: "ta sada?"
"Promenio sam smer dejstva prenosnog diska na drugoj sondi i uklonio filter. Moe li dobaviti
mainu za oitavanje?"
"Pokuau. Nita mi se ovo ne svia."
"Za dve godine ionako nee biti vano. Dajem ti trideset minuta. Onda doi i ponesi sve to
nae."
Izvestan broj bibliotekara odevenih u plavo gotovo je odluio da poe na njega kada se Luis
pojavio na stepenitu. Vizir mu je bio navuen preko lica. Komadii tekog metala koji su oni
ispaljivali na njega odbijali su mu se o zatitni oklop i on nastavi da se kree trzajui se i
zastajkujui.
Pukaranje se proredi, a potom prestade. Povlaili su se pred njim.
Kada su se dovoljno udaljili, Luis skliznu kroz otvor stepenita ispod njega. Zavojito stepenite
bilo je privreno samo na vrhu i na dnu. Sada je bilo sabijeno poput opruge i kidalo je bone
rampe iz dovrataka. Bibliotekari su visili spasavajui drage im ivote. Luis je zadobio cela dva
gornja sprata za sebe.
Kada se okrenuo prema najblioj odaji za oitavanje, susreo se sa Harkabiparolin koja mu je
prepreila put sa sekirom u rukama.
"Jo jednom mi je potrebna tvoja pomo", ree Luis.
Ona zamahnu. Luis uhvati sekiru koja mu se odbila od mesta gde se spajaju vrat i ramena. Ona
stade da je cima, popkuavajui da mu je istrgne.
"Pazi", ree on. Zatim pree laserskim snopom kroz kabl koji je napajao mainu za oitavanje. Iz
kabla suknu plamen i on se raspade uz mnogo varnica.
Harkabiparolin zavrita: "Zgrada Liar e za ovo dobro platiti!"
"Tu se nita ne moe. elim da mi pomogne da odnesem mainu za oitavanje na krov. Mislio
sam da u morati da se probijem kroz zid. Ovako je bolje."
"Neu!"
Luis pree snopom svetlosti preko maine za oitavanje. Ona buknu poto se prvo raspala. Smrad
je bio uasan. "Kai kada."
"Vampirski ljubavnie!"
Maina je bila teka, a Luis nije imao nameru da se lii lasera. Povlaio se unatrake stepenitem;

glavni deo tereta nalazio se u Harkabiparolinim rukama. On joj ree: "Ako je ispusti moraemo da
se vratimo po drugu."
"Idiote!... ve si... unitio kabl!"
On nita ne odvrati.
"Zato ovo ini?"
"Pokuavam da spasem ovaj svet da ne padne na svoje sunce."
Malo je nedostajalo da u tom trenutku ispusti mainu. "Ali... ali motori! Svi su vraeni na svoja
mesta!"
"Znai ve ste toliko saznali! Suvie kasno bojim se. Veina vaih svemirskih brodova nikada se
nije vratila. Nema dovoljno motora. Nastavi."
Kada stigoe na krov sonda se podie i spusti pored njih na visinskim mlaznicima. Oni odloie
mainu. Nee moi. Luis zakrguta zubima i oslobodi ekran ostalog dela maine. Sada e moi da
proe.
Harkabiparolin ga je samo gledala. Bila je suvie iscrpljena da ita kae.
Ekran ue u rupu gde se nalazio molekularni filter i nestade ga. Ono to je ostalo, glavni deo
maine, bilo je mnogo tee. Luis uspe da ubaci jedan kraj u otvor. Zatim lee na lea i nogama ga
gurnu unutra te i on nestade.
"Zgrada Liar nema nita sa ovim", ree on bibliotekarki. "Oni nisu znali ta imam na umu. Evo."
On ispusti uzorak potpuno crne tkanine pored nje. "Zgrada Liar vam moe rei kako da popravite
kondenzatore za vodu i ostale stare maine pomou ovoga. Ceo grad moe postati nezavisan od
mainskog naroda."
Gledala ga je uasnuto. Teko je bilo rei da li ga je ula.
On se odbaci s nogama napred u sondu.
I stie naglavake u Iglino skladite.

Tre deo

23. POSLEDNJA PONUDA

Nalazio se u velikoj staklenoj boci koja je odzvanjala i u kojoj je vladala potpuna tama. Kroz
providne zidove videla se napola rastavljena svemirska letelica obavijena sumrakom. Sonda se
vratila na nosae na stranjem zidu skladita, zadrai se na visini od osam stopa iznad tla. Luis se
nalazio na mestu gde je ranije bio filter za deuterijum, smeten poput jajeta u aici za jaje.
Oslonivi se na ake pridigao se i skoio napolje. Bolela ga je svaka kost. Jo mu je predstojala
jedna neprijatnost i onda e moi da se odmori. Sigurnost se nalazila tik s druge strane neprobojnog
zida. Mogao je da vidi ploe za spavanje...
"Dobro." Glas Poslednjeg prozbori odnekud blizu tavanice. "Je li to ekran za oitavanje?" Nisam
oekivao neto tako glomazno. Jesi li to morao da prepolovi?"
"Da." Sa visine od osam stopa bacio je na pod i delove. Sreom lutkari su bili veti sa alatkama...
"Nadam se da ovde ima postavljene prenosne diskove."
"Raunao sam na neprilike. Pogledaj napred s leve strane... Luise!"
Iza njega se razlee jecaj nezemaljskog uasa. Luis se munjevito okrenu.
U sondi gde se prethodnog trenutka on nalazio poivala je Harkabiparolin. U rukama je stezala
kundak nekog projektilskog oruja. Kroz razmaknute usne videli su joj se zubi. Oi nisu mogle da joj
se smire. Sevale su gore, dole, levo, desno i nigde nisu mogle da nau spokoj.
Poslednji progovori svojim jednolinim glasom. "Luise, ko je ovo upao na moju svemirsku
letelicu? Je li opasna?"
"Nije, smiri se. To je samo jedna zbunjena bibliotekarka. Harkabiparolin, vrati se."
Njen pokli postade jo prodorniji. Ona iznenada poe da cvili: "Poznato mi je ovo mesto. Viala
sam ga u sobi sa kartama! To je nebeski zvezdani brod, van ovog sveta! Luvevu, ta si ti?"
Luis uperi reflektorski laser u nju. "Nazad!"
"Ne! Unitio si ukradeno vlasnitvo Biblioteke. Ali ako... ako je svet u opasnosti, elim da
pomognem!"
"Kako da pomogne, luda eno? Hajde: vrati se u Biblioteku. Otkrij odakle je stizala droga
besmrtnosti pre Pada gradova. To je mesto za kojim tragamo. Ako postoji bilo koji drugi nain da se
pokrene svet bez velikih motora, tamo emo pronai kontrole."
Ona odmahnu glavom: "Ja ne... Otkud to zna?"
"To je njihov prvobitan dom. Za-inenjeri Prstenastog sveta mora da su imali negde u blizini
posaene odreene biljke... Tanj... pretpostavljam. Samo pretpostavljam. Tanj, do avola!" Luis se
uhvati za glavu. U njoj je dobovalo kao da je re o nekom velikom bubnju. "Ja nita od ovoga nisam
traio. Bio sam kidnapovan!"
Harkabiparolin se izvi iz sonde i spusti. Njena gruba, plava odora bila je natopljena znojem.
Dosta je liila na Halroprilalar. "Mogu biti od pomoi. Mogu vam itati."
"Imamo mainu koja to radi."
Ona prie blie. Oruje je drala sputeno kao da je zaboravila na njega. "Sami smo to sebi
priredili, zar ne? Moj narod je poskidao upravljake motore sveta za nae zvezdane brodove. Mogu
li pomoi da se to ispravi?"
Poslednji ree: "Luise, ena ne moe da se vrati. Prenosni disk na prvoj sondi je transmiter. Da li
je to neko oruje to dri u rukama?"
"Harkabiparolin, daj mi to."
Ona mu ga prui. Luis nespretno uhvati projektilsko oruje. Liilo je na proizvod mainskog
naroda.

Poslednji mu ree: "Odnesi ga napred u levi ugao skladita. Tamo se nalazi transmiter."
"Ne vidim ga."
"Prefarbao sam ga. Spusti oruje u ugao i odstupi. eno, ostani gde si!"
Luis poslua. Pitolj nestade. Luisu gotovo promae hitri pokret s one strane trupa kada se oruje
spusti na ispust svemirske luke. Poslednji je postavio prijemnik prenosnog diska van trupa.
Luis se zaudi. U lutkarevoj paranoji bilo je elemenata renesansne Italije.
"Dobro. Sledee... Luise! Jo jedan!"
Jedna smea, trava glava proviri iz sonde. Bio je to deak iz sobe sa kartama, potpuno go, mokar,
koji umalo nije ispao kada se protegnuo da pogleda oko sebe. Oi mu se rairie u udu. Upravo se
nalazio u dobu kada je trebalo da se uhvati ukotac sa magijom.
Luis urliknu: "Poslednji! Iskljui smesta te prenosne diskove!"
"Iskljuio sam. Trebalo je to da uinim. Ko je ovo?"
"Jedno dete-bibliotekar. Ime mu je estoslono i ne mogu da ga se setim."
"Kavaresksenjajok", uzviknu deak, smeei se. "Gde se nalazimo, Luvevu? ta emo ovde?"
"Samo Finejgl to zna."
"Luise! Ne elim ove tuince na svom brodu!"
"Ako ima na umu da ih izbaci u svemir, zaboravi na to. Neu ti dozvoliti."
"Onda moraju ostati u spremitu za teret, a i ti s njima. Mislim da ste ovo smislili ti i Hmii. Nije
trebalo da poverujem nijednom od vas dvojice."
"Nikada to nisi ni uinio."
"Ponovi, molim te?"
"Umreemo od gladi ovde unutra."
Nastupila je podua pauza. Kavaresksenjajok gipko iskoi iz sonde. On i Harkabiparolin stadoe
ustro neto da apuu.
"Moe se vratiti u svoju odaju", iznenada ree Poslednji. "Oni neka ostanu ovde. Ostaviu
otvorenu vezu izmeu prenosnih diskova kako bi mogao da ih hrani. Ovo jo moe ispasti na dobro."
"Kako?"
"Luise, bie dobro ako neki domoroci sa Prstenastog sveta preive."
Ono dvoje sa Prstenastog sveta nisu bili dovoljno blizu da bi uli Luisovog prevodioca. On ree:
"Ne misli valjda sada da odustane, zar ne? Ono to se nalazi na ovim trakama moe nas odvesti
pravo do maginog ureaja za transmutaciju."
"Da, Luise. A bogatstvo sa Karata nekoliko svetova moda se upravo steklo u Hmiijevim rukama.
Moemo raunati da e nas udaljenost tititi dva do tri dana, ne vie. Uskoro moramo poi."
Domoroci su gledali unaokolo dok im se Luis pribliavao. On ree: "Harkabiparolin, pomozi mi
da ponesem mainu za oitavanje."
Deset minuta kasnije kalemovi, maina za oitavanje i istrgnut ekran nalazili su se kod Poslednjeg
na upravljakoj palubi. Harkabiparolin i Kavaresksenjajok su ekali na daljnja nareenja.
"Moraete malo ovde da ostanete", ree im Luis. "Ne znam zapravo ta e se dogoditi. Poslau
vam hranu i neto od ega ete moi da napravite postelju. Imajte poverenja u mene." Mogao je da
oseti krivicu kako mu se oitava na licu kada se urno okretao i nestajao u uglu.
Trenutak kasnije naao se u svojoj odaji - sa skafanderom, ogrtaem i svim ostalim.
Luis se skinu i narui par obinih pidama. Ve se oseao bolje. Bio je umoran, ali morao je da
opskrbi Harkabiparolin i Kavaresksenjajoka. Kuhinja mu nee dati ebad. On narui etiri velika
pona sa kapuljaama i posla ih preko prenosnih diskova.
Zatim poe da prebira po seanju. ta je Halroprilalar volela da jede? Bila je svatojed, ali vie

je volela sveu hranu. On izabra sledovanje za njih. Kroz zid je posmatrao njihove ozbiljne izraze
lica dok su prouavali dobijenu hranu.
Za sebe je naruio orahe i jednu bocu poznatog burgundca. Grickajui i pijuckajui, on ukljui
polje za spavanje, srui se u njega i isprui u slobodnom padu kako bi razmiljao.
Zgrada Liara e platiti za njegovo razbojnitvo. Da li je Harkabiparolin ostavila superprovodnu
tkaninu za sobom u Biblioteci kao izvesnu naknadu za poinjenu tetu? ak ni to nije znao.
ta li je Valavirgilin sada radila? Bila je uplaena za celu svoju vrstu, za ceo svoj svet i bez
ikakve mogunosti da bilo ta izmeni, zahvaljujui Luisu Vuu. ena i deak u spremitu za teret mora
da su bili isto tako uplaeni... ako bi Luis Vu umro u roku od nekoliko narednih asova, ni oni ga ne
bi mnogo nadiveli.
Sve je to bilo uraunato u cenu. I njegov vlastiti ivot bio je u opasnosti.
Prvi korak: doneti reflektorski laser na Iglu. Uinjeno.
Drugi korak: moe li se Prstenasti svet vratiti u prvobitan poloaj? Tokom narednih nekoliko
asova mogao bi dokazati da to nije mogue. Sve e zavisiti od magnetskih svojstava skrita.
Ako se Prstenasti svet ne moe spasiti, treba beati.
Ako se Prstenasti svet moe spasiti, onda...
Trei korak: doneti odluku. Da li je izvodljivo da se Hmii i Luis Vu vrate u poznati svemir? Ako
nije, onda...
etvrti korak: pobuna.
Trebalo je da ostavi komad superprovodne tkanine u samoj zgradi Liara. Trebalo je da podseti
Poslednjeg da iskljui prenosne diskove na sondama. Nije se moglo porei da je Luis Vu u poslednje
vreme donosio vrlo nezadovoljavajue odluke. To ga je muilo. Sledei njegovi poduhvati bie
izuzetno vani.
Ali za sada e ukrasti nekoliko asova sna... da upotpuni svoje preanje krae.
Glasovi nejasni. Luis se promekolji i okrenu u slobodnom padu, a zatim pogleda oko sebe.
S druge strane prednjeg zida Harkabiparolin i Kavaresksenjajok jo su vodili iv razgovor sa
tavanicom. Za Luisa je to bilo potpuno nerazumljivo. Nije imao pri sebi prevodioca. Ali Graditelji
gradova pokazivali su u etvrtasti hologram koji je lebdeo van trupa, zaklanjajui deo ispusta
svemirske luke.
Kroz taj 'prozor' Luis je mogao da vidi suncem obasjano dvorite nekog zamka od sivog kamena.
Grubo istesano kamenje u velikim koliinama; mnotvo pravih uglova. Jedine prozore predstavljali
su vertikalni prorezi za strelce. Uz jedan od zidova uspinjala se neka vrsta brljana. Bujan bledouti
brljan sa grimiznim ilicama.
Luis napusti polje.
Lutkar se nalazio za pultom na upravljakoj palubi. Danas je njegova griva podseala na oblak
fosforescentnog sjaja. On okrenu jednu glavu kada Luis stade da mu se primie. "Luise, verujem da si
se odmorio?"
"Da, a bilo mi je i potrebno. Kako napreduje?"
"Uspeo sam da popravim mainu za oitavanje. Iglin kompjuter ne zna dovljno dobro jezik
Graditelja gradova da bi mogao itati trake iz fizike. Nadam se da u dopuniti renik kroz razgovor
sa domorocima."
"Koliko jo? Imam neka pitanja u vezi sa optim sklopom Prstenastog sveta." Da li bi mogao pod
Prstenastog sveta, svih est stotina miliona kvadratnih milja, posluiti za elektromagnetsko
manipulisanje poloajem ovog ustrojstva? Kada bih samo bio siguran u to!
"Mislim izmeu deset i dvadeset asova. Svima nam je povremeno potreban odmor."

Suvie dugo, pomisli Luis, jer e im se ekipa za popravke uskoro nai na grbai. Ravo. "Odakle
dolazi ta slika? Sa lendera?"
"Da."
"Moemo li Hmiiju uputiti poruku?"
"Ne."
"Zato ne? Mora da uz sebe ima prevodioca."
"Napravio sam greku; iskljuio sam prevodioca prinudno. On ga ne nosi."
"ta se dogodilo?" upita Luis. "ta e on u srednjevekovnom zamku?"
Poslednji ree. "Prolo je dvadeset asova od kada je Hmii stigao do Karte Kzina. Ispriao sam ti
kako je izveo izviaki let, kako je dozvolio jednom kzinskom vazduhoplovu da ga napadne, kako se
spustio na veliki brod i ekao dok su oni nastavljali sa napadom. Napadi su trajali nekih est asova
pre no to ih je Hmii sam prekinuo odletevi na neko drugo mesto. Voleo bih da mogu shvatiti ta se
nada da e postii, Luise."
"Ni ja ne znam, stvarno. Nastavi."
"Vazduhoplov ga je sledio izvesno vreme, a zatim se vratio. Hmii je nastavio da istrauje. Naiao
je na pojas divljine sa malim, kamenim zamkom, opasanim zidinama, na najviem vrhu. Spustio se u
dvorite. Bio je napadnut, razume se, ali branioci su imali samo maeve, lukove i tome slino. Kada
su se okupili oko lendera, gaao ih je iz topa za oamuivanje. Zatim je..."
"Stani."
Jedan kzin izjuri ispod lunog prolaza, pa pohita preko sivih kamenih ploa, pribliavajui se
hologramskom prozoru; trao je etvoronoke, oigledno beei od neeg. To mora da je bio Hmii;
nosio je zatitni oklop. Iz oka mu je virila strela, jedna dugaka, drvena strela sa papirnatim liem
umesto pera.
Iza njega su trali drugi kzini maui maevima i buzdovanima. Strele su dolazile iz prorezaprozora, i odbijale se o njegovo zatitno odelo. U asu kada je Hmii stigao do vazdune komore na
lenderu, jedna nit svetlosti suknu sa jednog od prozora. Laserski snop obavio je plamenom nekoliko
kamenih ploa, a zatim se usredsredio na lender. Hmii je nestao. Snop je i dalje sukljao... a onda
zgasnu kada se prorez-prozor raspue u crvenom i belom plamenu.
"Nebriljiv je", promrmlja Poslednji. "Prepustiti neprijatelji takvo oruje." Drugim ustima
prebirao je po kontrolama. Ukljuio je jednu unutranju kameru. Luis je promatrao Hmiija kako
zatvara vazdunu komoru, a zatim se tetura prema autodoku, upinjui se da skine zatitni oklop i
razbacujui usput njegove delove. Jedna kzinova noga ispod oklopa bila je u dubokim ranama. On
podie poklopac autodoka i srui se unutra.
Tanj! Nije ukljuio monitore! Poslednji, moramo mu pomoi."
"Kako, Luise? Ako pokua da stigne do njega pomou prenosnih diskova bie zagrejan do
temperature potrebne za fuziju. Izmeu tvoje brzine i brzine lendera..."
"Tako je." Veliki okean nalazio se trideset pet stepeni oko zavoja Prstenastog sveta. Razlika
kinetike energije bila je dovoljna ra razori itav jedan grad. Nije bilo naina da mu se pomogne.
Hmii je leao krvarei.
Iznenada on vrisnu. Napola se okrenu. Njegovi debeli prsti stadoe da dodiruju tastaturu autodoka.
Kada je zavrio, bacio se na lea, ispruio ruku i zatvorio poklopac.
"Dosta dobro", ree Luis. Strela je ula u onu duplju pri otrom uglu. Moda nije unitila
modano tkivo... a moda i jeste. "Bio je nepaljiv, slaem se. U redu, nastavi."
"Hmii je upotrebio top za oamuivanje kako bi ozraio ceo zamak. Zatim je proveo tri asa
gomilajui kzine bez svesti na platforme za podizanje tereta i izbacujui ih napolje. Zaboravio je na

kapije. Zatim je otiao u zamak. Devet asova ga nisam video. Zato se ceri?"
"Nije izneo nijednu enku, zar ne?"
"Ne. Mislim da shvatam."
"Imao je tanj sree to je uspeo dovljno brzo da navue zatitni oklop. Ranu na nozi je zadobio pre
no to je zavrio oblaenje."
"Izgleda da Hmii ne predstavlja pretnju po mene."
Bie u 'doku dvadeset do etrdeset asova, proceni Luis. Sada je Luis Vu morao sam da donosi
odluke. "Ima neto o emu bismo morali sa njim da porazgovaramo, ali bojim se da je to
neizvodljivo. Poslednji, molim te snimi predstojei razgovor. alji ga lenderu na beskonanoj traci.
elim da ga Hmii uje im se probudi."
Lutkar je neto dohvatio iza sebe; inilo se da ustima prebira po kontrolnoj tabli. "Izvreno. O
emu to treba da razgovaramo?"
"Hmii i ja nikako nismo mogli poverovati da e nas vratiti u poznati svemir. ak ni da to moe
uiniti."
Lutkar se upilji u njega iz dva pravca. Pljosnate glave se razmakoe najvie to su mogle,
pruajui mu maksimalno binakularno dejstvo kako bi to bolje mogao da proui svog nepouzdanog
saveznika i mogueg neprijatelja. On upita: "Zato to ne bih uinio, Luise?"
"Prvo, suvie znamo. Drugo, ti nema razloga da se vraa na bilo koji svet u poznatom svemiru.
Sa maginim transmuterom ili bez njega, mesto na kome eli da se nae jeste Flota svetova."
Miii na lutkarevom zadnjem delu nemirno su se grili. (To je bila noga koja je lutkarima sluila
za borbu: okrenuti neprijatelju lea, nanianiti iroko razmaknutim oima, klik!) On ree: "Zar bi to
bilo, tako loe?"
"Bolje nego da ostanemo ovde", priznade Luis. "ta si imao na umu?"
"Moemo vam ivot uiniti veoma udobnim. Zna da posedujemo drogu za dugovenost kzina.
Moemo se snabdeti i osnaujuim zainom. Na Igli ima mesta i za enke hominida i za enke kzina.
Pa na brodu ve imamo jednu enku Graditelja gradova. Putovali biste u stazisu, tako da prostor nije
problem. Ti i tvoja pratnja moete se smestiti na jednom od poljoprivrednih svetova Flote. Praktino,
vi biste ga posedovali."
"ta ako nam dosadi seljaki ivot?"
"Gluposti. Imali biste pristup u biblioteke matinog sveta. Pristup k znanju kome se oveanstvo
udilo od kada smo se prvi put otkrili! Flota se kree kroz svemir gotovo brzinom svetlosti, kako bi
konano stigla do Magelanovih oblaka. Sa nama e izbei eksploziju galaktikog jezgra. Verovatno
e nam biti potreban za istraivanja... zanimljivih oblasti koje nas ekaju na putu."
"Misli opasnih."
"ta drugo bih mogao da mislim?"
Luis se naao u veem iskuenju nego to je oekivao. Kako bi Hmii primio jednu takvu ponudu?
Odloena osveta? Prilika da uniti matini svet lutkara u nekoj neodreenoj budunosti? Ili
jednostavno kukaviluk?
On upita: "Da li ova ponuda zavisi od toga da li emo pronai arobni transmuter?"
"Ne. Tvoje umee nam je potrebno bez obzira na to. Meutim... bilo kakvo obeanje koje sada
dam bie mnogo lake ostvariti pod vladavinom Eksperimentalista. Konzervativci bi mogli da ne
uvide tvoju vrednost, a da ne govorimo o Hmiiju."
To je bilo lepo reeno, prizna Luis. "Kad ve govorimo o Hmiiju ..."
"Kzin je dezertirao, ali moja ponuda vai i za njega. Pronaao je enke kzina koje moe da spase.
Moda ga ti moe ubediti."

"Sumnjam."
"Konano, moete ponovo videti i svoje svetove. Za hiljadu godina poznati svemir moda e
zaboraviti lutkare. Za vas e protei svega nekoliko desetina godina ako se pridruite Floti svetova
koja putuje gotovo brzinom svetlosti."
"Potrebno mi je vreme da o tome razmislim. Ispriau to Hmiiju kada budem u prilici." Luis
pogleda pored njega. Graditelji gradova su ga posmatrali. teta to nije mogao s njima da se
posavetuje, jer odluivao je i o njihovoj sudbini.
Ali on je ve odluio. "Sledee to bih voleo da uradim", ree on, "jeste da stignemo do Velikog
okeana. Moemo proi kroz planinu Boju pesnicu i ii dovoljno sporo..."
"Uopte nemam nameru da pomeram Iglu. Moda postoje i neke druge pretnje pored meteorske
odbrane, a i ona mi je ve dovoljna!"
"Siguran sam da mogu da te nagnam da se predomisli. Sea li se da smo pronali opremu za
podizanje Basardovih sabirnih mlaznika na obodni zid? Osmotri malo bolje tu opremu sada."
Lutkar je jedan trenutak ostao sleen. Zatim se okrenuo i nestao s vidika iza neprovidnog zida
svojih odaja.
To bi trebalo da ga dovoljno dugo zaposli.
Dobivi malo slobodnog vremena Luis Vu krenu prema gomili odloene odee i opreme. Iz
ogrtaa izvadi reflektorski laser. etvrti korak: akcija. teta to se njegov autodok nalazio u lenderu,
sto miliona milja van domaaja. Moda e mu uskoro biti potreban.
Na spoljnoj strani trupa Igle sigurno se nalazio titnik od baklji. Svaki brod ga je imao, bar na
prozorima. Pod dejstvom prejake svetlosti, titnik protiv baklji postajao bi ogledalo i moda spasao
vid pilota.
Zaustavljao je solarne baklje i zaustavljao je lasere. Ako je Poslednji postavio neprovidne zidove
izmeu sebe i svoje zarobljene posade, sigurno je titnikom obloio i celu upravljaku palubu.
Ali ta je sa podom?
Luis kleknu. Hiperpogonski motor protezao se celom duinom broda; imao je bronzanu boju sa
neto bakra i trup od metala. Lutkarska mainerija, s svim onim zaobljenim uglovima, ve je sama po
sebi izgledala napola istopljena. Luis uperi reflektorski laser pod uglom u njega i opali kroz providni
pod.
Svetlost se odbi od povrine. Suknu metalna para. Potee teni metal. Luis pusti snop da prodre
duboko, zatim stade njime da krui, palei ili topei sve to mu je izgledalo zanimljivo. teta to
nikada nije prouio inenjering hiperpogonskog sistema.
Laser mu se ugreja u aci. Drao ga je ukljuenog ve nekoliko minuta. On pomeri snop ka jednom
od est postolja na kojima je poivao motor u vakuumskoj odaji. Nije se istopilo; omekalo je i
sleglo se. On napade drugi. Velika masa motora ulegnu se i iskrivi.
Uski snop zatreperi, poput blica i ugasi se. Baterija se istroila. Luis odbaci reflektorski laser od
sebe, setivi se da lutkar moe uiniti da mu ovaj eksplodira u aci.
Zatim ode do prednjeg zida svog kaveza. Lutkar nije bio na vidiku, ali Luis uskoro zau agonijski
zvuk orgulja na paru.
Lutkar je dokaskao oko neprovidnog zelenog odeljka i stao pred njega. Miii su mu se grili
ispod koe.
"Doi", ree Luis Vu, "hajde da razmiljamo zajedno."
Bez urbe lutkar zavue obe glave izmeu prednjih nogu te noge smota ispod sebe.

24. PROTIVPREDLOG
Luis Vu se probudio bistra uma i gladan. Nekoliko trenutaka poivao je nepomino, uivajui u
slobodnom padu; zatim je ispruio ruku i iskljuio polje. Sat mu je pokazivao da je spavao sedam
asova.
Gosti Igle spavali su ispod jedne od velikih spona koje su uvrivale lender tokom leta.
Sedokosa ena spavala je nemirno, umotana u pono iz koga joj je virila jedna gola noga. Smeokosi
deak spavao je poput bebe.
Nije bilo naina da ih probudi, kao ni smisla. Zid ne bi preneo zvuk, a prevodilac nije radio.
Prenosni diskovi koji su ih povezivali ne bi preneli nita tee od nekoliko funti. Da li je lutkar odista
oekivao nekakvu sloenu zaveru? Luis se nasmei. Njegova pobuna bila je samo njegova.
On narui lak obrok od tosta i sira i poe da ga jede dok je koraao prema prednjem zidu elije.
Dok se odmarao Poslednji je imao pravilan jajoliki oblik; bio je sav sklupan sa ubastim
oblakom bele kose na irem kraju. Noge i glave bile su skrivene ispod njega. Sedam asova se nije ni
pomerio.
Luis je video Nesusa kako to ini. Lutkari su na taj nain reagovali na ok: smotati se u vlastiti
pupak, pa neka i vaseljene nestane. Dobro, ali devet asova bilo je previe. Ako je lutkar zapao u
katatoniju zato to ga je Luis okirao, onda bi to mogao biti kraj sveta.
Lutkareve ui nalazile su se u njegovim glavama. Luisove rei morale bi proi kroz meso i kosti.
On povika: "Dozvoli da ti ponudim nekoliko stvari za razmiljanje!"
Lutkar nije odgovorio. Luis podie glas zapoevi monolog. "Ova struktura klizi ka svom suncu. U
stanju smo da uinimo neto s tim u vezi, ali ne moemo nita dok ti prouava svoj pupak. Niko sem
tebe ne moe da upravlja ureajima na Igli, senzorima, pogonima, itd, a sam si to tako zamislio.
Stoga: svaki minut koji provede izigravajui hoklicu, ti, ja i Hmii smo za minut blii jednoj prilici
kojoj nijedan astrofiziar ne bi mogao da odoli."
On zavri svoj laki obrok dok je ekao. Lutkari su bili odlini lingvisti u velikom broju tuinskih
jezika. Hoe li se ovaj lutkar upecati na jeziku udicu?
Poslednji izvue jednu glavu taman dovoljno da upita: "Kakvoj prilici?"
"ansi da prouava suneve pege odozdo."
Lutkar ponovo zavue glavu pod stomak.
Luis urliknu: "Ekipa za popravke dolazi!"
Glava i vrat se ponovo pojavie i on viknu u znak odgovora: "ta se nam uinio? ta si uinio
meni, sebi, domorocima koji su mogli da izbegnu vatru? Da li si mislio o bilo emu drugom do o
pukom divljatvu?"
"Jesam. Sam si jednom rekao. Jednog dana moraemo da odluimo ko vodi ovu ekspediciju. Ovo
je taj dan", ree Luis Vu. "Dozvoli da ti kaem zato bi trebalo da slua moja nareenja."
"Nisam mogao ni da pretpostavim da bi jedan strujoman mogao da udi za pukom vlau."
"Neka ti to bude prvo. Bolji sam u pogaanju od tebe."
"Nastavi."
"Odavde neemo otii. ak je i Flota svetova van naeg domaaja iako se kree brzinom manjom
od svetlosne. Ako Prstenasti svet strada, stradaemo i mi. Moramo nekako da ga vratimo u prvobitan
poloaj.
Tree: inenjeri Prstenastog sveta mrtvi su bar etvrt miliona godina", ree paljivo Luis. "Hmii
bi rekao nekoliko miliona godina. Hominidi nisu mogli mutirati ni razviti se za ivota inenjera
Prstenastog sveta. Ovi to ne bi dozvolili. Bili su Pak zatitnici."

Luis je oekivao uas, stravu ili iznenanje. Lutkar kao da se pomirio sa sudbinom. "Ksenofobi",
ree on. "Opasni, odvani i vrlo pametni."
Mora da je podozrevao.
"Moji preci", ree Luis. "Oni su sagradili Prstenasti svet kao i sve sisteme neophodne da on
ostane na svom mestu. Koji od nas ima bolje izglede da razmilja kao Pak zatitnik? Jedan od nas
mora da proba."
"Ti argumenti ne bi nita vredeli da si nam pruio priliku da umaknemo. Luise, verovao sam ti."
"Ne bi mi se svidelo da si bio toliko glup. Mi se nismo dobrovoljno prijavili za ovu ekspediciju.
Kzini i ljudi su ravi robovi."
"A ta bi bilo etvrto?"
Luis napravi grimasu. "Hmii se razoarao u mene. eli da te potini svojoj vlasti. Ako bih bio u
stanju da mu kaem da prima od mene nareenja, bio bi zadivljen. A i potreban nam je."
"Da, potreban nam je. On je u stanju da razmilja kao Pak zatitnik bolje od tebe."
"Pa?"
"Kakva su tvoja nareenja?"
Luis mu ree.
Harkabiparolin se pridie i ve je bila na nogama pre no to je ugledala Luisa kako odlazi iz ugla.
Zatim je zadahtala, unula i nestala u ponoima. Jedan vornovat pono skliznu ka odloenoj plavoj
odori.
udno ponaanje. Graditelji gradova sa tabuom golotinje? Da li je Luis trebalo da nosi odeu? On
uini ono to je smatrao za primereno: okrenu joj lea i pridrui se deaku.
Deak se nalazio kod zida posmatrajui velike, raskomadane zvezdane brodove. Pono koji je
nosio bio mu je prevelik. "Luvevu", upita on, "da li su to bili nai brodovi?"
"Da."
Deak se osmehnu. "Da li je tvoj narod gradio tako velike brodove?"
Luis pokua da se priseti. "Sporoamci su bili gotovo toliki. Bili su nam potrebni veoma veliki
brodovi pre no to smo probili barijeru brzine svetlosti."
"Je li ovo jedan od vaih brodova? Moe li putovati bre od svetlosti?"
"Nekada je mogao. Sada vie ne. ini mi se da su trupovi broj etiri Optih proizvoda bili ak
vei od vaih brodova, ali nismo ih mi sagradili. To su bili brodovi lutkara."
"To smo mi jue razgovarali sa jednim lutkarem, zar ne? Raspitivao se o tebi. Nismo mogli bog
zna ta da mu kaemo."
Harkabiparolin im se pridrui. Povratila je svoju pribranost navukavi plavu bibliotekarsku
odoru. Ona upita: "Da li se na poloaj promenio, Luvevu? Reeno nam je da ti nee biti dozvoljeno
da nas poseuje." S naporom je prisilila sebe da ga pogleda u lice.
"Preuzeo sam vostvo."
"Tako lako?"
"Platio sam..."
Deakov glas se umea: "Luvevu? Kreemo se!"
"Sve je u redu."
"Moe li ovde da bude tamnije?"
Luis doviknu da se pogase svetla. Istog asa oseti se prijatnije. Tama je skrivala njegovu nagost.
Harkabiparolinin stav bio je zarazan.
Topla igla istrage podie se dvanaest stopa iznad ispusta svemirske luke. Hitro, gotovo skrivajui
se, bez razmetanja i pirotehnike, brod polako ode do ivice sveta i otisnu se u njega.

"Kuda emo?" upita ena.

"Ispod sveta. Staemo kod Velikog okeana."
Nisu iskusili oseaj pada, a ispust svemirske luke ve je tiho nestajao u visini. Poslednji je pustio
da propadnu nekoliko milja pre no to je ukljuio potisnike: Igla uspori i stade da se kree ivicom
ispod Prstenastog sveta.
Rub tame skliznu i pretvori se u nebo. Ispod se nalazilo more zvezda, sjajnije od bilo ega to je
jedan domorodac sa Prstenastog sveta mogao da vidi kroz dubine vazduha i rasprene svetlosti Luka.
Ali nebo je bilo potpuno crno. Oplata Prstenastog sveta od penastog skrita nije odbijala nikakvu
svetlost zvezda.
Luisu je jo bilo neprijatno zbog nagosti. "Vraam se u svoju odaju", ree on. "Hoete li sa
mnom? Tamo ima hrane, odee i boljih kreveta ako elite."
Harkabiparolin se poslednja pojavila na prenosnom disku silno se zateturavi. Luis se glasno
nasmeja. Pokuala je da gleda u njega, ali oi joj same skrenue.
Luis narui radni kombinezon i obue ga. "Bolje?"
"Da, bolje je. Misli li da sam budala?"
"Ne, mislim da nemate kontrolu nad klimom. Na veini mesta ne moe se pojaviti naga, zato ti to
izgleda udno. Moda se i varam."
"Moda si u pravu", ree ona iznenaeno.
"Noas ste spavali na tvrdoj palubi. Isprobajte vodeni krevet. Dovoljno je velik za oboje, a stalo
bi i jo nekoliko osoba; Hmii ga za sada ne koristi."
Kavaresksenjajok se baci na krznom prekriven vodeni krevet. On odskoi, a talasi pokuljae ispod
krzna. "Luvevu, dopada mi se! Lii na plivanje, ali na suvom!"
Ukruenih lea usled nepoverenja Harkabiparolin sede na nepostojanu povrinu. Neodluno upita:
"Hmii?"
"Osam stopa visok i prekriven narandastim krznom. On je... u misiji na Velikom okeanu. Sada
idemo po njega. Moe ga nagovoriti da krevet podeli s vama."
Deak se nasmeja. ena ree: "Tvoj prijatelj e morati da pronae drugu druicu. Ja ne
upranjavam riatru."
Luis se zakikota. (Pa ipak negde u podsvesti pomisli: tanj!) "Hmii je udniji nego to ti to misli.
Verovatno bi vie voleo riatru sa kobasiastom biljkom. Bila bi sasvim sigurna pored njega, sem
ako ne poeli ceo krevet samo za sebe, to nije iskljueno. Pazi samo da ga nikad ne budi cimanjem.
Ili, pak, moete isprobati ploe za spavanje."
"Da li ti koristi ploe za spavanje?"
"Da." Pretpostavio je ta je time htela da kae. "Polje se moe podesiti tako da odrava tela
razdvojena." (Tanj! Da li je prisustvo deaka sputava?)
Ona ree: "Luvevu, utrpali smo ti se usred tvog zadatka. Da li si doao samo da pokrade znanje?"
Taan odgovor bio bi da. Luisov odgovor bio je bar istinit. "Ovde smo da spasemo Prstenasti
svet."
On zamiljeno ree: "Ali kako mogu...?" Ona se tada zagleda negde pored Luisovog ramena.
Poslednji je ekao s one strane prednjeg zida; bio je velianstven. Kande su mu bile posrebrene,
a griva ureena da lii na zlatne i srebrne strukove. Kratka, bleda dlaka koja je prekrivala ostali deo
njegovog tela bila je oetkana do blistavila. "Harkabiparolin, Kavaresksenjajok, dobro doli",
otpeva on. "Hitno nam je potrebna vaa pomo. Proputovali smo veliko prostranstvo izmeu zvezda u
nadi da emo spasti vae narode i va svet od vatrene smrti."
Luis se ustee od smeha. Sreom, njegovi gosti gledali su samo u Piersonovog lutkara.

"Odakle si?" zapita deak lutkara. "Kako tamo izgleda?"

Lutkar pokua da mu ispria. Govorio je o svetovima koji hitaju kroz svemir gotovo svetlostnom
brzinom, o pet svetova rasporeenih u obliku petougla, u Kemplerovu rozetu. Oko etiri od njih krue
vetaka sunca kako bi sazrevala hrana potrebna petom svetu. Peti svet sija jedino svetlou svojih
ulica i zgrada. Kontinenti blete uto-belo, okeani su tamni. Usamljene sjajne zvezde okruene
izmaglicom predstavljaju plutajue fabrike na moru ija suvina toplota zagreva vodu do take
kljuanja. Samo suvina industrijska toplota spreava da se svet ne zamrzne.
Deak je zaboravio da die dok je sluao. Ali bibliotekarka je tiho govorila sama sa sobom: "On
mora da dolazi sa zvezda. Ima oblik razliit od svih poznatih ivih bia."
Lutkar je govorio o zakrenim ulicama, ogromnim zgradama, parkovima koji su predstavljali
poslednje pribeite domorodakog ivota jednog sveta. Govorio je o rasporedu prenosnih diskova
pomou kojih se moe obii ceo svet za nekoliko minuta.
Harkabiparolin ustro odmahnu glavom. Glas joj postade prodorniji. "Molim te, nemamo
vremena. ao mi je, Kava! elimo da ujemo jo, potrebno nam je da znamo vie, ali... svet, sunce!
Luise, nije trebalo da sumnjam u tebe. Kako moemo pomoi?"
Poslednji ree: "itajte mi."
Kavaresksenjajok je leao na leima posmatrajui kako pored njega promie stranja strana sveta.
Igla je prolazila ispod bezoblinog crnog krova u koji je Poslednji postavio dva hologramska
'prozora'. Jedan prostrani etvorougao prikazivao je osvetljeni prizor; drugi je prouavao donji deo
Prstenastog sveta pomou infracrvene svetlosti. Pri infracrvenoj svetlosti donja strana dnevnog
podruja jo je sijala jasnije od zemlje prekrivene nonom tamom; reke i mora bili su tamni danju, a
svetli nou.
"Vidi, poput nalija maske?" Luis je tie govorio kako ne bi prekidao Harkabiparolin. "Taj
razgranat lanac reka: vidi kako je ispupen? I mora su izboena. A taj niz zuba... to je itav jedan
lanac planina."
"Da li su i vai svetovi nalik na ovaj?"
"Oh, ne. Na jednom od mojih svetova sve ovo ispod bilo bi vrsto, a povrina nastala igrom
sluaja. Ovde je svet bio izvajan. Pogledaj, mora su sva iste dubine i tako rasporeena da svuda ima
dovoljno vode."
"Neko je izrezbario taj svet kao plitki reljef?"
"Upravo tako."
"Luvevu, od toga ovek mora da se uplai. Kako su izgledali?"
"Bili su mudri, voleli su svoju decu i liili na oklopna odela." Luis odlui da ne kae nita vie o
zatitnicima.
Deak upre prstom. "ta je ono?"
"Ne znam." Bila je to rupica u donjoj strani Prstenastog sveta... ispunjena maglom. "Mislim da je
to rupa od meteora. Iznad nje se sigurno nalazi olujno oko."
Ekran za oitavanje nalazio se na upravljakoj palubi okrenut prema Harkabiparolin sa one strane
zida. Poslednji ga je opravio i dodao mu upleteni kabl koji je vodio do kontrolne table. Dok je
Harkabiparolin naglas itala, brodski kompjuter oitavao je traku i uporeivao je sa njenim glasom
kao i sa svojim uskladitenim znanjem Halroprilalarinog jezika. Taj jezik se sigurno izmenio tokom
vekova, ali ne suvie, ne u jednom pismenom drutvu. Po svoj prilici kompjuter e uskoro moi da
preuzme stvar.
to se tie Poslednjeg, on se sklonio u skriveni odeljak. Tuinac je doivljavao ok za okom.
Luis mu nije dao vremena da ga uhvati histerija.

Igla je nastavila da ubrzava. Uskoro je obrnuti predeo promicao gotovo suvie brzo da bi se
mogle razabrati pojedinosti. A Harkabiparolinin glas postajao je sve promukliji. Vreme za ruak,
odlui Luis.
Iskrsnu jedan problem. Luis narui file minjon, prene krompirie sa brijem i francuskim hlebom
kao dodacima. Deak je zurio uasnut. Isto tako i ena, ali u Luisa Vua.
"ao mi je. Zaboravio sam. Stalno mislim da ste svatojedi."
"Jesmo svatojedi. Jedemo i biljke i meso", ree bibliotekarka. "Ali ne i natrulu hranu!"
"Nemoj se toliko uzbuivati. Nema ovde nikakvih bakterija." nicla koja je odstajala uporavo
onoliko koliko treba, mleko koje je napala bu... Luis isprazni njihove tanjire u toalet i narui
ponovo. Voe, crudites sa posebnim umakom od kisele pavlake koji je bacio, zatim morsku hranu,
ukljuujui saimi. Njegovi gosti nikada ranije nisu videli ribu iz slanih voda. Dopala im se, ali su od
nje i oedneli.
Posmatrajui Luisa kako jede oni se rastuie. ta je on to naumio: da umre od gladi?
Oni su mogli da umru od gladi. Gde da nae svee crveno meso za njih? Pa razume se, u
Hmiijevom delu autokuhinje. Moe ga ispei laserom podeenim na iroki snop i veliku jainu. To
moda nee biti lako imajui u vidu na koji nain ga je poslednji put upotrebio.
Jo jedan problem: oni sada sigurno unose u organizam suvie soli. Luis nije znao ta da preduzme
s tim u vezi. Moda bi Poslednji mogao da preuredi komande autokuhinje.
Posle ruka Harkabiparolin se vrati itanju. Tada je Prstenasti svet ve suvie brzo promicao da
bi se mogle videti pojedinosti. Kavaresksenjajok se neumorno prebacivao iz elije u spremite i
nazad.
I Luis je bio nervozan. Trebalo je da vri prouavanja: ponovo pregleda zapise sa prvog
putovanja ili Hmiijeve dosadanje pustolovine na Karti Kzina. Ali nije mogao dopreti do Poslednjeg.
Postepeno postade svestan jo jednog izvora nelagodnosti.
udeo je za bibliotekarkom.
Voleo je njen glas. Govorila je ve satima, pa ipak glas joj nije izgubio napevno svojstvo. Rekla
mu je da ponekad ita slepoj deci: deci bez vida. Luis postade uznemiren od same pomisli na to.
Dopadalo mu se njeno dostojanstvo i njena hrabrost. Dopadao mu se nain na koji je odora isticala
njene obline; a na trenutak ju je video i nagu.
Prole su godine od kada je Luis Vu voleo neku enu ljudi. Harkabiparolin je bila isuvie blizu
tome. A ona nije nikoga imala. Kada im se lutkar konano ponovo pridruio, Luisu bi milo zbog ove
promene situacije.
Tiho su razgovarali na meunarodnom, tie no to je Harkabiparolin itala kompjuteru.
"Odakle su ti amateri popravljai?" pitao se Luis. "Ko bi na Prstenastom svetu mogao da poseduje
dovoljno znanja da ponovo postavi visinske mlaznike? Pa ipak ini mi se da ne znaju da to nije
dovoljno."
"Ostavi ih na miru", ree Poslednji.
"Moda i znaju da nije dovoljno? Moda jadni bledunjavci jednostavno ne mogu da smisle nita
drugo. A postavlja se i pitanje odakle im oprema. Moda potie iz sredita za opravke."
"Suoeni smo sa dosta nevolja ovde. Manimo se jo i njih."
"Bar jednom se slaem s tobom. Ali ne mogu prestati da postavljam sebi pitanja. Tila Braun je
pohaala kole u ljudskom svemiru. Velike strukture izgraene u svemiru nisu za njih nita novo. Ona
bi znala ta moe da znai ako jedno sunce pone da klizi unaokolo."
"Da li bi Tila Braun mogla da organizuje neto tako veliko?"
"Moda ne bi. Ali trebalo bi da je sa njom Traga. Ima li Tragaa na svojim trakama? On je bio

domorodac sa Prstenastog sveta i moda besmrtan. Tila ga je pronala. Pomalo lud, ali on je mogao
da obavi organizaciju. Bio je kralj vie puta, tako je bar rekao."
"Tila Braun je predstavljala jedan promaeni eksperiment. Pokuali smo da odgajimo ljudsko bie
koje e pratiti srea tako da i lutkari kada se nau u njihovom drutvu dele tu sreu. Tilu je moda
pratila srea, a moda i nije, ali sigurno je da njena srea nije bila prenosna. Ne elimo ponovo da
sretnemo Tilu Braun."
Luis zadrhta. "Ne."
"Stoga moramo izbegavati da privuemo panju ekipe za popravke."
"Dodaj postskriptum traci koju aljem Hmiiju", ree Luis. "Luis Vu odbija tvoju ponudu da mu
utoite bude na Floti svetova. Luis Vu je preuzeo upravljanje Toplom iglom istrage i unitio motor
za hiperpogon. To bi trebalo da ga uzdrma."
"Ima jedan problem, Luise, moji senzori ne mogu da probiju skrit. Tvoja poruka e morati da
prieka."
"Koliko nam jo treba da stignemo do njega?"
"Oko etrdeset asova. Ubrzao sam do hiljadu milja u sekundi. Pri ovoj brzini potrebno nam je
vie od pet gravitacija ubrzanja da ostanemo na svojoj putanji."
"Moemo podneti trideset gravitacija. Previe si obazriv."
"Poznato mi je ta misli o meni."
"Ali ipak ne dri mnogo do mojih nareenja", ree Luis.

25. SEMENJA CARSTVA

S druge strane zaobljene tavanice promicao je pod Prstenastog sveta.
Nije imalo bog zna ta da se vidi sa udaljenosti od trideset hiljada milja, pri brzini od hiljadu
milja u sekundi i kroz oplatu od penaste naslage. Deak uskoro zaspa u narandastim krznima. Luis
nastavi da posmatra. Druga mogunost bila je da ode na poinak i razmilja da li ih je sve osudio na
propast.
Konano Poslednji ree eni Graditelja gradova: "Dosta."
Luis sie sa pokretne povrine.
Harkabiparolin stade da masira vrat. Posmatrali su Poslednjeg kako proputa etiri kalema
ukradenih traka kroz mainu za oitavanje.
Bilo mu je potrebno svega nekoliko minuta. "Od sada je ovo problem kompjutera", ree lutkar.
"Uprogramirao sam pitanja. Ako se odgovori mogu nai na trakama dobiemo ih najkasnije za
nekoliko asova. Luise, ta e biti ako nam se i ti odgovori ne dopadnu?"
"Da ujemo pitanja."
"Postoji li istorijat popravki na Prstenastom svetu? Ako postoji, da li postrojenja za popravke
dolaze iz nekog odreenog izvora? Da li su popravke uestalije na nekom odreenom mestu? Da li je
bilo koja oblast Prstenastog sveta u boljem stanju od ostalih? Pronai sva mesta koja govore o biima
slinim Pakima. Da li se izgled oklopa menja sa udaljenou u odnosu na neku sredinju taku?
Kakva su magntska svojstva poda Prstenastog sveta i skrita uopte?"
"Dobro."
"Da li sam neto propustio?"
"...Da. Potrebno nam je da saznamo odakle najverovatnije potie droga besmrtnosti. Bie da je to
Veliki okean, ali u svakom sluaju treba da pitamo."
"Hou. Zato Veliki okean?"
"Oh, delimino zato to je toliko upadljiv. A delimino zato to smo tamo pronali jedan jedini
preostali uzorak droge besmrtnosti. Imala ga je Halroprilalar. Na nju smo naili u blizini Velikog
okeana." A delimino zato to smo se tamo sruili, pomisli Luis. Srea Tile Braun izobliuje
verovatnost. Tilina srea mogla nas je pravo odvesti do sredita za opravke jo prvog puta.
"Harkabiparolin? Moe li se setiti neeg to smo izostavili?"
Glas joj je bio kripav. "Ne razumem ta radite."
Kako da joj objasnim? "Naa maina pamti ono to se nalo na vaim trakama. Mi joj dajemo u
zadatak da pretrai svoja seanja u potrazi za odgovorima na postavljena pitanja."
"Upitaj je kako da spasemo Prstenasti svet."
"Moramo biti odreeniji. Maina je u stanju da se sea, povezuje i rezimira, ali nije u stanju
samostalno da razmilja. Nije dovoljno velika."
Ona odmahnu glavom.
"ta ako su odgovori pogreni?" bio je uporan Poslednji. "Ne moemo pobei."
"Probaemo neto drugo."
"Razmiljao sam o tome. Moramo ui na polarnu orbitu oko sunca, kako bismo to vie smanjili
rizik da e nas deo raznetog Prstenastog sveta udariti. Staviu Iglu u stazis da eka na spas. Spas nee
stii, ali i to je bolje rizikovati nego ovo s ime smo sada suoeni."
Moglo bi doi do toga, pomisli Luis. "Lepo. Ostaje nam koja godina da potraimo neki drugi
izlaz."
"Manje od toga. Ako..."

"Umukni."
Iscrpljena bibliotekarka sede na vodeni krevet. Imitacija kzinskog krzna talasala se i mrekala
ispod nje. Trenutak je bila ukruena, a zatim se oprezno opruila. Krzno je nastavilo da se mreka.
Uskoro je ukoenost napusti i ona se prepusti tom talasanju. Kavaresksenjajok promrmlja neto
pospano u znak protivljenja i prevrnu se.
Bibliotekarka je izgledala krajnje privlano. Luis ipak odole porivu da joj se pridrui na krevetu.
"Kako se osea?"
"Umorno. Jadno. Da li u ikada ponovo videti svoj dom? Ako doe kraj... kada doe... elela bih
da ga saekam na krovu Biblioteke. Ali cvee e to tada ve svenuti, zar ne? Spreno i smrznuto."
"Da." Ovo je delovalo na Luisa. Oni sigurno vie nikada nee videti svoj dom. "Pokuau da te
vratim. Sada ti je potreban san. I masaa lea."
"Ne."
udno. Zar ta Harkabiparolin nije bila jedna od Graditelja gradova, pripadnica Halroprilalarinog
naroda koji je vladao Prstenastim svetom uglavnom putem seksualne privlanosti? Ponekada je bilo
teko prisetiti se da se pojedinci unutar jedne tuinske vrste mogu razlikovati u istoj meri kao i
ljudska bia.
On ree: "Osoblje Biblioteke vie lii na svetenike nego na profesionalce. Da li se vi navikavate
na uzdravanje?"
"Dok radimo u Biblioteci, uzdrani smo. Ali ja sam to dobrovoljno izabrala." Ona se podie na
lakat da bi ga pogledala. "Nauili smo da sve druge vrste ude da upranjavaju riatru sa
Graditeljima gradova. Da li je to i sa tobom sluaj?"
On priznade.
"Nadam se da si u stanju da vlada sobom."
On uzdahnu. "Oh, tanj, da. Meni je hiljadu falana. Nauio sam kako da odvratim panju od
neega."
"Kako?"
"Obino odem da potraim neku drugu enu."
Bibliotekarka se nije nasmejala. "ta biva ako nema na raspolaganju drugu enu?"
"Oh... vebam do iscrpeljenosti. Napijem se 'goriva'. Odem na odsustvo u meuzvezdani prostor u
brodu za jednu osobu. Naem neko drugo zadovoljstvo. Predam se poslu."
"Ne bi trebalo da pije", ree ona i bila je u pravu. "Kakvo zadovljstvo moe sebi da priuti?"
Draud! Dodir struje i bilo bi mu svejedno i da se Harkabiparolin, njemu naoigled, pretvori u
zeleni mulj. Zato mu je i sad stalo? Nije joj se divio... pa, moda i jeste, malo. Ali odigrala je svoju
ulogu. Moe da spase Prstenasti svet ili da ga izgubi, bez njene daljnje pomoi.
"U svakom sluaju dobie svoju masau", ree on. Obie je u irokom luku i dodirnu kontrole na
vodenom krevetu. Harkabiparolin ga je zbunjeno pogledala, zatim se nasmejala i potpuno opustila
kada su je obgrlile sonine vibracije u vodi. Za nekoliko trenutaka je zaspala. On podesi da se
jedinica iskljui za dvadeset minuta.
Zatim stade da razmilja.
Da nije proveo godinu dana sa Halroprilalar, mislio bi da je Harkabiparolin runa, sa tom svojom
elavom glavom, usnama nalik na ivicu noa i malim ravnim nosiem. Ali proveo je...
Bio je dlakav na mestima gde to nije bio nijedan Graditelj gradova. Je li to bilo u pitanju? Ili
miris hrane u njegovom dahu? Ili drutveni signal koji mu je bio poznat?
ovek koji je kidnapovao zvezdani brod, ovek koji se kladio u svoj ivot da e spasiti bilione
drugih ivota, ovek koji je savladao ogrezlost u drogiranju - takav ovek ne bi trebalo da se obazire

na sitnice kao to je udnja za ljupkom saputnicom. Dodir struje bio bi mu dovoljan da to

nepristrasno jasno sagleda.
Tako je.
Luis ode do prednjeg zida. "Poslednji!"
Lutkar dokaska u vidno polje.
"Pusti mi zapise o Pakima. Razgovore i medicinske izvetaje o Deku Brenanu, studije o
tuinevom leu, sve to ima."
Pokuae s poslom.
Luis Vu lebdeo je usred vazduha, u poloaju lotosa, odeven u komotnu odeu koja je leprala oko
njega. Na ekranu koji je poivao nepomino van trupa Igle jedan odavno mrtav ovek drao je
predavanje o poreklu oveanstva.
"Zatitnici poseduju veoma malo slobodne volje", govorio je. "Dovoljno smo inteligentni da
sagledamo prave odgovore. Pored toga, tu su i instinkti. Ako Pak zatitnik nema ive dece, on
uglavnom umire. Prestaje da jede. Neki zatitnici mogu da se uopte; u stanju su da pronau nain da
uine neto za celu svoju vrstu i to ih odrava u ivotu. Mislim da je meni to bilo lake nego
Phssthpoku."
"ta si pronaao? ta te to i dalje tera da jede?"
"Potreba da vas upozorim na Pak zatitnike."
Luis klimnu, priseajui se podataka o autopsiji tuinaca. Phssthpokov mozak bio je vei od
ovekovog, ali u ispupenje nisu ulazili prednji renjevi. Glava Deka Brenana izgledala je ulubljena
u sredini zbog toga to se prvo razvila po uzoru na ljudsku lobanju sa postojeim prednjim delom i
gornjim ispupenjem na stranjem delu lobanje.
Brenanova koa bila je veoma naborana, nalik na koni oklop. Zglobovi su mu bili nenormalno
otekli. Usne i desni su se stopili u tvrdi kljun. Nita od toga kao da nije smetalo strano izmenjenom
rudaru sa Pojasa.
"Svi simptomi starenja predstavljaju posledicu promene od rasplodnika ka zatitniku", priao je
ve odavno mrtvom ispitivau ARM-a. "Koa postaje deblja i bora se; treba da izgleda ovako, toliko
tvrda da savije no. Zubi se gube kako bi se napravio prostor za stvrdnjavanje desni. Srce moe da
oslabi jer treba da izraste drugo srce, s dve komore, meu rebrima."
Brenanov glas bio je kretav. "Potrebno je da se zglobovi proire, kako bi omoguili vee
rastezanje miia. Poveanu snagu. Ali nita od ovoga ne izlazi na dobro bez drveta-ivota, a na
Zemlji nije bilo drveta-ivota tri miliona..."
Luis poskoi kada ga neiji prsti povukoe za radni kombinezon. "Luvevu? Gladan sam."
"Dobro." Ionako je bio umoran od prouavanja; nije saznao nita to bi mogao upotrebiti.
Harkabiparolin je jo spavala. Probudio ju je miris mesa koje se peklo na snopu reflektorskog
lasera. Luis narui voe i kuvano povre za njih i pokaza im gde da bace sve to im se ne bude
dopadalo.
On svoju veeru ponese u spremite.
Smetalo mu je to neko zavisi od njega. Ali s druge strane, oboje su bili njegove rtve. A on ak
nije mogao ni da ih naui da sami naruuju sebi obroke! Objanjenja su bila na meunarodnom i
Junakovom jeziku.
Da li je postojao neki nain da ih zaposli?
Sutra. Smislie ve neto.
Kompjuter je poeo da izbacuje rezultate. Poslednji je bio zaposlen. Kada je Luis uspeo na
trenutak da privue lutkarevu panju zatraio mu je zapise o Hmiijevom napadu na zamak.

Zamak je bio smeten na vrhu jednog stenovitog brda. Stada ivotinja nalik na svinje, utih, sa po
jednom narandastom prugom, pasla su utu travu na panjaku ispod brda. Lender je kruio oko
zamka, a zatim se spustio u dvorite doekan oblakom strela.
Nekoliko minuta nita se nije dogodilo.
Zatim je iz nekoliko lunih prolaza nahrupila nejasna narandasta mrlja tako brzo da se nita nije
moglo razaznati.
Zaustavili su se, polegli po tlu i prigrlili oruje, naspram osnove lendera. Bili su to Kzini, ali
izgledali su nekako drugaiji. Dolo je do odstupanja tokom etvrt miliona godina.
Harkabiparolin progovori kod Luisovog ramena. "Da li je to vrsta tvog sadruga?"
"Priblino. Izgleda da su neto nii, malo tamniji i... donja vilica im je nekako masivnija."
"Napustio te je. Zato ga ne ostavi?"
Luis se nasmeja. "Da bih tebi obezbedio krevet? Bili smo u aru bitke kada sam dopustio da me
jedna vampirua zavede. To mu se smuilo. Hmii smatra da sam je bio taj koji je njega napustio."
"Nijedan mukarac ni ena ne mogu se odupreti vampiru."
"Hmii nije ovek. On ne bi ni mogao da poeli riatru sa vampiruom ili bilo kojim hominidom."
Sve vei broj krupnih narandastih maaka trao je da se smesti ispod lendera. Dve su nosile
zarali metalni cilindar. Desetak maaka otpuzalo je do naspramne strane lendera.
Cilindar je nestao u eksploziji uto-belog plamena. Lender skliznu za jardu ili dve. Kzini su
ekali, a zatim dopuzae unazad da vide ta su postigli.
Harkabiparolin se strese. "Ovi bi sigurno mogli da me pojedu."
Luis je bio sve napetiji. "Moda. Ali seam se vremena kada je Hmii gotovo umirao od gladi, ali
me nikada nije ni dodirnuo. U emu je tvoj problem? Zar u gradu nemate mesojede?"
"Imamo."
"A Biblioteka?"
Pomislio je da nee odgovoriti. (Ljutita lica ukazae se na mnogim prorezima-prozorima.
Eksplozija nije priinila nikakvu vidljivu tetu.) "Izvesno vreme provela sam u zgradi Pant." Nije ga
pogledala u oi.
Za trenutak nije mogao da se seti. Onda mu sinu: zgrada Pant. Sagraena u obliku glavice crnog
luka sa vrhom okrenutim nadole. Popravak kondenzatora za vodu. Vladar je eleo da plati seksom.
Miris vampira u hodnicima.
"Upranjavala si riatru sa mesojedima?"
"Sa pastirima, narodom trave, viseim narodom i nonim narodom. To se ne zaboravlja."
Luis se malo odmae. "Sa nonim narodom? Goulima?"
"Noni narod nam je veoma vaan. Donose nama i mainskom narodu obavetenja. Oni uvaju od
raspadanja ono to je ostalo od civilizacije i za nas je bolje da ih ne uvredimo."
"Uh-huh."
"Ali... Luvevu, noni lovci imaju veoma otar njuh. Miris vampira tera ih u beg. Reeno mi je da
moram upranjavati riatru sa jednim nonim lovcem. Bez mirisa vampira. Zatraila sam da me
prebace u Biblioteku."
Luis se priseti Mar Korsil. "Ne izgledaju oni ba tako odvratno."
"Ali za riatru? Mi koji nemamo roditelje moramo platiti dug drutvu pre no to dobijemo priliku
da se sparimo i osnujemo domainstvo. Izgubila sam ono to sam sakupila kada su me premestili. Ali
do toga nije dolo odmah." Ona ga pogleda u oi. "Nije bilo zabavno. Ali i ostalih puta bilo je isto
tako loe. Kada nestane vampirskog mirisa, ostaje seanje. Seanje na miris. Miris krvi u dahu
nonog lovca. Miris trulenja kod nonog naroda."

"Sada si daleko od toga", ree Luis.

Neki od kzina pokuae da ustanu. Zatim svi zapadoe u san. Dedset minuta kasnije spusti se
poklopac. Hmii izie da preuzme upravu.
Bilo je ve kasno kada se Poslednji ponovo pojavio. Izgledao je raupan i umoran. "ini se da su
tvoje pretpostavke bile ispravne", ree on. "Ne samo da e skrit blokirati magnetsko polje, ve je i
ustrojstvo Prstenastog sveta proarano superprovodnim kablovima."
"To je dobro", ree Luis. Oslobodio se tekog tereta. "Ba dobro! Ali otkuda su Graditelji
gradova mogli to da znaju? Ne mogu da zamislim da su kopali u skritu da bi to saznali."
"Ne. Pravili su magnete za kompase. Pratili su mreu superprovodnih linija koja se u vidu
estougaonika protee osnovom Prstenastog sveta u duini od pedeset hiljada milja. To im je
pomoglo da izrade karte. Vekovi su proli pre no to su Graditelji gradova dovoljno savladali fiziku i
pogodili ta je to to prate, a to otkrie omoguilo im je da i sami naprave superprovodnik."
"Bakterija koju ste posejali..."
"Ne bi nagrizla superprovodnik zakopan u skritu. Svestan sam toga da je pod Prstenastog sveta
osetljiv na meteore. Moramo se nadati da nijedan nikada nije prodro kroz superprovodnu mreu."
"To je prilino verovatno."
Lutkar se prenu iz razmiljanja. "Luise, da li mi jo tragamo za tajnom obimne tranmutacije?"
"Ne."
"To bi veoma lepo reilo na problem", ree Poslednji. "Taj ureaj je nesumnjivo dejstvovao u
zastraujuim razmerama. Pretvaranje materije u energiju mora da je mnogo lake od pretvaranja
jedne materije u drugu. Pretpostavimo da jednostavno opalimo iz... nazovimo to transmutacijskim
topom... u donju stranu Prstenastog sveta u taki koja je najudaljenija od sunca. Reakcija bi vratila
strukturu na njeno mesto. Razume se, bilo bi i problema. Udarni talas pobio bi mnogo domorodaca,
ali mnogo bi ih i preivelo. Spaljeni zatitnik od meteora mogao bi se kasnije zameniti. Zato se
smeje?"
"Ti si divan. Nevolja je u tome to nemamo razloga da verujemo kako je ikada postojao
transmutacijski top."
"Ne razumem."
"Halroprilalar je izmiljala prie. To nam je kasnije priznala. A pre svega, kako je ona mogla da
zna ita o nainu na koji je sagraen Prstenasti svet? Njeni preci nisu bili odmakli daleko od
majmuna kada se to dogodilo." Luis vide da glave uranjaju i zasikta: "Ne umotavaj se sada. Nemamo
vremena za to."
"Aj, aj."
"ta jo ima?"
"Gotovo nita. Analize ustrojstva jo nisu upotpunjene. Fantazije o Velikom okeanu meni nita ne
znae. Pokuaj ti."
"Sutra."
Odravali su ga budnim zvuci suvie tihi da bi se mogli razabrati. Luis se okrenu u tami i
slobodnom padu.
Bilo je dovoljno svetlosti za raspoznavanje okoline. Kavaresksenjajok i Harkabiparolin leali su
zagrljeni, apuui jedno drugom u uvo. Luisov prevodilac nije mogao da razabere o emu govore.
Zvualo je kao ljubav. Iznenadna plima zavisti natera ga da se sam sebi nasmeje. Mislio je da je
deak suvie mlad; mislio je da se ena zakletvom odrekla toga. Ali ovo nije bila riatra. Pripadali su
istoj vrsti.
Luis im okrenu lea i zatvori oi. Ui su mu iekivale ritmiko talasanje; ali do njega ne doe i

on uskoro zaspa.
Sanjao je da je na odsustvu.
Padao je, padao je izmeu zvezda. Kada svet postane suvie bogat, suvie raznovrstan, kada ima
suvie zahteva onda nastupa vreme da se svi svetovi ostave za sobom. Luis je to i ranije inio. Sam, u
maloj svemirskoj letelici, odlazio je u neistraene pukotine s one strane poznatog svemira, kako bi
video ono to je tamo imalo da se vidi i kako bi saznao da li jo voli samoga sebe. Sada je Luis
lebdeo izmeu ploa za spavanje i snevao srene snove o padanju izmeu zvezda. Nikakvih zavisnika
od njega, nikakvih obeanja koja je morao da ispuni.
A onda mu jedna ena panino zaurla kraj uha. Peta ga snano pogodi upravo ispod rebara i Luis
se presamiti i zajauka borei se za vazduh. Ruke su stale da udaraju po njemu, a zatim mu se obavile
oko vrata u samrtnom zagrljaju. Vritanje se nastavi.
Luis vrsto stee ruke pokuavajui da se oslobodi stiska. Zatim zaurla: "Iskljuenje polja za
spavanje!"
Ponovo zavlada gravitacija. Luis i njegov napada sruie se na donju plou. Harkabiparolin
prestade da vriti. Dozvolila je da joj ukloni ruke.
Deak Kavaresksenjajok kleao je pored nje, zbunjen i uplaen. Postavljao je uurbana pitanja na
jeziku Graditelja gradova. ena frknu.
Deak ponovo progovori. Harkabiparolin mu konano odgovori. Deak nerado klimnu. Bilo ta da
je uo nije mu se dopalo. On odstupi u ugao; na licu mu se pojavi izraz koji Luis uopte nije mogao
da protumai. Trenutak kasnije nestade ga."
Luis posee za prevodiocem. "Dobro, ta je bilo?"
"Padala sam!" zajeca ona.
"Nema ega da se plai", ree joj Luis. "Neki od nas vole ovako da spavaju."
Ona ga pogleda u lice. "Padajui?"
"Da."
Lako je bilo protumaiti njen izraz lica. Lud. Potpuno lud ... kao i sleganje ramena. Bilo je
oigledno da se pribrala. Ona ree: "Shvatila sam da vam vie nisam od koristi sada kada vae
maine mogu da itaju bre od mene. Mogu uiniti samo jednu stvar za ovu misiju; da ti olakam
patnju zbog neutaene udnje."
"Kakvo olakanje", ree Luis. eleo je da to zvui sarkastino; hoe li to ona tako i shvatiti? Luis
bi prezreo sebe kada bi prihvatio takvo milosre.
"Ako se okupa i veoma pomno oisti usta..."
"Stani. Tvoje rtvovanje vlastite udobnosti zbog viih ciljeva je vredno hvale, ali od mene bi bilo
veoma runo da ga prihvatim."
Bila je zbunjena. "Luvevu? Zar ne eli riatru sa mnom?"
"Hvala, ne. Ukljuenje polja za spavanje." Luis odlebde od nje. Iz prethodnog iskustva znao je da
e uslediti nadmetanje u vikanju i to se nije moglo izbei. Ali ako pokua da mu se fiziki suprotstavi,
opet e poeti da pada.
Iznenadila ga je. Ona ree: "Luvevu, za mene bi bilo strano da sada dobijem decu."
On se zagleda u njeno lice: ne ljutito ve vrlo ozbiljno. Ona ree: "Ako se sada sparim sa
Kavaresksenjajokom mogu roditi dete koje e umreti u vatri sunca."
"Onda nemoj. On je ionako mlad."
"Ne, nije."
"Oh. Dobro. Zar nema... Ne, ti sigurno ne nosi sa sobom kontraceptivna sredstva. Dobro, ne
moe li utvrditi kada ti je plodno razdoblje i izbei ga?"

"Ne razumem. Ne, ekaj, razumem. Luvevu, naa vrsta vladala je najveim delom sveta zato to
smo umeli da gospodarimo nijansama i varijacijama riatre. Zna li kako smo nauili toliko o
riatri?"
"Puka srea, pretpostavljam?"
"Luvevu, neke vrste su plodnije od ostalih."
"Oh."
"Pre no to je istorija zapoela, nauili smo da je riatra nain da se izbegnu deca. Ako se
sparimo, etiri falana kasnije eto deteta. Luvevu, moe li se svet spasti? Zna li da se svet moe
spasti?"
Oh, biti na odsustvu. Sam u brodu jednosedu, mnogo svetlosnih godina od svih odgovornosti
prema bilo kome sem prema samom sebi. Oh, biti pod naponom... "Ne mogu da jemim ba nita."
"Upranjavaj onda sa mnom riatru kako bih mogla da prestanem da mislim na
Kavaresksenjajoka!"
To nije bio ba najlaskiviji predlog koji je Luis Vu dobio u svom mladom ivotu. On upita: "Kako
njemu da pomognemo?"
"Nema naina. Jadni deak, mora da pati."
Onda moete oboje da patite, pomisli Luis. Ali nije mogao sebe naterati da to i kae. ena je bila
ozbiljna, zadavala je bol i bila je u pravu. Ovo nije bilo vreme za raanje bebe Graditelja gradova.
A i eleo ju je.
On izie iz slobodnog pada i odvede je do vodenog kreveta. Bilo mu je drago to se
Kavaresksenjajok smestio u spremitu. ta e deak imati da kae sutra ujutro?"

26. ISPOD VODA

Luis se probudio pri sili tee, sa osmehom na licu, prijatnim bolom u svakom miiu i odlunou
u oima. Prole noi veoma je malo spavao. Harkabiparolin nije preterivala kada je govorila o
svojoj hitnji. Nije upote znao (uprkos vremenu provedenom sa Halroprilalar) da se Graditelji
gradova mogu uspaliti.
On se pomeri, a veliki krevet se zatalasa pod njim. Jedno telo pribi se uz njegovo:
Kavaresksenjajok, na stomaku, pruen poput morske zvezde, tiho je hrkao.
Harkabiparolin, umotana u narandasto krzno u podnoju kreveta, promekolji se i pridie. Ona
ree, moda elei da se izvini to ga je napustila: "Stalno sam se budila ne znajui gde sam, jer se
krevet poda mnom valjao."
Kulturni ok, pomisli on. Priseti se da je Halroprilalar volela polje za spavanje, ali ne za
spavanje." Ima dosta prostora na podu. Kako se osea?"
"Mnogo bolje, za sada. Hvala."
"Hvala tebi. Jesi li gladna?"
"Jo ne."
Vebao je. Miii su mu bili vrsti, ali bio je van forme. Graditelji gradova zbunjeno su ga
posmatrali. Posle toga on narui doruak: dinju, sufle veliki Marni, ajne kolaie, kafu. Njegovi
gosti odbie kafu, to se moglo i naslutiti, a isto tako i kolaie.
Kada se Poslednji pojavio izgledao je raupan i umoran. "Stvari koje smo traili nalaze se u
zapisima lebdeeg grada", ree on. "Sve vrste prave svoje oklope po obliku Pak zatitnika. Oklop
nije svuda isti, ne potpuno isti, ali mu je stil istovetan. Moda bi se to moglo pripisati irenju kulture
Graditelja gradova. Njihovo carstvo izmealo je ideje i pronalaske tako da nikada neemo ui u trag
njihovom poreklu."
"ta je sa drogom besmrtnosti?"
"Bio si u pravu. Na Veliki okean gleda se kao na izvor uasa i uivanja, ukljuujui tu i
besmrtnost. Poklon nije uvek droga. Ponekada nailazi bez upozorenja, kao dar hirovitih bogova.
Luise, predanja za mene nemaju mnogo smisla, ja nisam ljudsko bie."
"Pusti nam traku. Doveu i nae goste da je gledaju. Moda oni mogu objsaniti ono to ja ne
mogu."
"Aj, aj."
"ta je sa popravkama?"
"Na Prstenastom svetu nije bilo popravki tokom pisane istorije."
"ali se!"
"Koliku oblast obuhvataju gradske arhive? Koliko vremena? Malu i kratko. Pored toga, prouio
sam stare razgovore sa Dekom Brenanom. Razabrao sam da zatitnici dugo ive i da veoma dugo
obraaju panju na neto. Vie vole da sami obave posao nego da upotrebe servomehanizme. Na
primer, na brodu Phsstpoka nije bilo automatskog pilota."
"To se ne slae. Sistem kanala za prelivanje sigurno je automatski."
"Ali tu je posredi samo obina gruba sila. Mi ne znamo zato su zatitnici izumrli ili napustili
Prstenasti svet. Zar je mogue da im je bila poznata njihova sudbina, da su imali vremena da
automatizuju sistem kanala za prelivanje? Luise, nama nije potrebno da ita od toga znamo."
"Oh, je li? Meteorska odbrana je verovatno takoe automatska. Zar ne bi eleo da sazna poblie
o meteorskoj odbrani?"
"eleo bih."

"I visinski mlaznici bili su automatski. Moda su za sve to postojale rune kontrole. Ali hiljadu
hominidnih vrsta razvilo se od kada su Paki nestali, a automati jo rade. Ili su zatitnici od samog
poetka nameravali da odu... u ta ne verujem..."
"Ili im je bilo potrebno mnogo godina da izumru", ree Poslednji. "Imam ja neke ideje o tome."
Nita vie nije eleo da kae.
Luis tog jutra pronae odlinu zabavu. Prie o Velikom okeanu su bile dobre, pune junaka,
kraljevstava, junakih otkrovenja, arolija, stranih udovita i arome drugaije od one koju su
posedovale bajke bilo koje kulture ljudi. Ljubav nije bila vena. Sadruzi junaka (ili junakinja)
Graditelja gradova uvek su pripadali suprotnom polu, njihova odanost potkrepljivana je matovito
opisanim riatrama, a njihove obino udne moi uzimane su zdravo za gotovo. arobnjaci nisu bili
sami po sebi zli; predstavljali su sluajne opasnosti koje je trebalo izbegavati, a ne boriti se protiv
njih.
Luis pronae zajednike imenitelje za kojima je tragao. Uvek su se pominjala prostranstva mora,
uasi uluja i morska udovita.
Neka od njih bile su ajkule, glavate uljarke, kitovi ubice, Gamidi-unitivai, senkovite ribe sa
udozemlja ili dugle pune korenja-zamki. Bilo je tu i inteligentnih stvorova. Morske zmije miljama
dugake sa nozdrvama iz kojih je izbijala para (podrazumeva li to i plua?) i velikim ustima sa
otrim zubima. Bila je tu i jedna zemlja koja je spaljivala svaki brod koji bi joj se pribliio,
ostavljajui uvek samo po jednog preivelog. (Mata ili suncokreti?) Odreena ostrva predstavljala
su morska udovita koja su imala sklonost ka mirovanju i to u toj meri da je celokupna ekologija
mogla da se smesti na leima zveri, sve dok brod pun mornara ne bi uznemirio stvorenje. Tada bi ono
zaronilo. Luis je jo mogao i da poveruje u tako neto da isto predanje nije sreo i u literaturi Zemlje.
A sasvim je poverovao u pomamne oluje. Na tom dugom potezu mogle su nastati uasne oluje ak
i bez efekta koriolis koji podie orkane na svakom normalnom svetu. Na Karti Kzina video je brod
veliki kao grad. Brdo tolike veliine moglo bi izazvati oluje na Velikom okeanu.
Nije sasvim odbacio ni prie o arobnjacima. Oni su (u tri predanja) izgleda pripadali rasi
Graditelja gradova. Ali za razliku od arobnjaka iz predanja sa Zemlje bili su veliki borci. U sva tri
nosili su oklope.
"Kavaresksenjajok? Da li arobnjaci uvek nose oklope?"
Deak ga udno pogleda. "Misli na prie, zar ne? Ne. Mada pretpostavljam da to uvek ine oko
Velikog okeana. Zato?"
"Da li se arobnjaci bore? Jesu li oni veliki borci?"
"Nije nuno da to budu." Deak poe neprijatno da se osea zbog ovog ispitivanja.
Harkabiparolin im upade u razgovor. "Luvevu, moda ja vie znam o deijim priama nego Kava.
ta to ppkuava da sazna?"
"Tragam za domom inenjera Prstenastog sveta. Ti arobnjaci u oklopima mogli bi da budu oni,
sem to se oni javljaju suvie kasno u istoriji."
"Onda to nisu oni."
"Ali ta je podstaklo predanja? Kipovi? Munje izvuene iz pustinje? Rasna seanja?"
Ona razmisli: "arobnjaci obino pripadaju vrsti koja pria priu. Opisi se razlikuju: visina,
teina, nain ishrane. Ipak imaju i zajednika obeleja. Strasni su borci. Ne zauzimaju moralni stav.
Njih ne treba poraavati, ve izbegavati."
Poput neke podmornice ispod polarnog leda, Topla igla istrage krstarila je ispod Velikog okeana.
Poslednji je usporio brod. Imali su dobar pogled na dugaku, zamreno izuvijanu traku
kontinentalne ploe koja se sputala iza njih. Inae je dno Velikog okeana bilo isto tako raznovrsno

kao i kopno: planine dovoljno visoke da se izdignu iznad vode; podvodni kanjoni koji su se
pokazivali kao grebeni visoki pet do est milja.
ta se sada iznad njih nalazilo... poljunen krov, taman ak i pod pojaanom svetlou, koji je
izgledao nametljivo blizak iako je bio tri hiljade milja povrh njih... zar to ne bi trebalo da je Karta
Kzina. Kompjuter potvrdi da jeste. Kzin mora da je bio tektonski aktivan kada je Karta vajana.
Morska dna bila su izrazito ispupena; planinski lanci duboki i otro oivieni.
Luis nije mogao nita da raspozna. Penom ublaeni obrisi nisu bili dovoljni. "Ne, Luise, skrit ga
blokira. Vidi li gotovo kruan zaliv gde se zavrava velika reka? Ogroman brod ukotvljen je preko
njenog ua. Gotovo s druge strane Karte, tamo gde se dve reke ulivaju jedna u drugu u obliku slova
Y - tamo je zamak gde sada poiva lender."
"U redu. Spusti se nekoliko hiljada milja. Daj mi da pogledam odozgo... ili odozdo."
Igla zaroni ispod svog izrezbarenog krova. Poslednji ree: "Ovaj isti put preao si u Laljivom
kopiletu. Zar oekuje da e naii na neke izmene?"
"Ne. Postaje nestrpljiv?"
"Razume se da ne, Luise."
"Sada znam vie nego to sam onda znao. Moda u zapaziti neku sitnicu koja mi je onda
promakla. Kao... ta je to, ta to viri blizu junog pola?"
Poslednji proiri vidno polje. Jedan dugaak, uzak i potpuno crn trougao rapave povrine izlazio
je iz sredita Karte Kzina.
"Rebro radijatora", ree lutkar. "Antarktik treba stalno rashlaivati, razume se."
Stanovnici Prstenastog sveta bili su potpuno zbunjeni. "Ne razumem", ree Harkabiparolin.
"Mislila sam da znam neto malo o nauci, ali... ta je ovo?"
"Suvie je zamreno. Poslednji..."
"Luvevu, ja nisam ni budala ni dete!"
Nije imala mnogo vie od etrdeset godina, pomisli Luis. "U redu. Cela stvar je u tome to se
oponaa planeta. Lopta koja se okree, shvata? Sunevi zraci padaju gotovo vodoravno na polove
kod lopti koje se okreu, tako da je tamo hladno. Stoga ovaj svet koji oponaa loptasti model mora da
se hladi na polovima. Poslednji, uveaj nam to jo vie."
Rapava povrina rebra pretvori se u bezbroj pominih vodoravnih kapaka, s gornje strane
srebrnastih, a sa donje crnih. Leto i zima, pomisli on; i zau sebe kako kae: "Ne mogu da
poverujem."
"Luvevu?"
On bespomono rairi ruke. "Svaki as to izgubim iz vida. Mislim da sam sve prihvatio, a onda
iznenada neto se pokae suvie veliko. Ba tanj veliko."
Suze napunie Harkabiparolinine oi. "Sada verujem. Moj svet samo oponaa neki pravi svet."
Luis je obgrli. "Stvaran je. Osea li ovo? Ti si isto toliko stvarna kao i ja. Udari nogom. Svet je
isto onoliko stvaran kao i ovaj brod. Samo je vei. Mnogo, mnogo vei."
Poslednji ree: "Luise?"
Radei malo za teleskopom pronaao je jo poklopaca, ali manjih, oko perimetra Karte. "I oblasti
oko arktika moraju se hladiti, razume se."
"Da. Bie mi dobro za koji minut. Povedi nas prema Bojoj pesnici, ali ne uri. Moe li je
kompjuter pronai?"
"Da. Moda je zaepljena? Rekao si da je Olujno oko ili zaepljeno ili popravljeno."
"Zaepiti Boju pesnicu ne bi bilo ba lako. Rupa je vea od Australije i dosta iznad atmosfere."

On snano protrlja zatvorene oi.

Ne mogu dozvoliti da mi se to dogaa, pomisli on. Ono to se dogaa je stvarnost. Ono to je
stvarno s tim mogu da se nosim pomou mozga. Tanj, nije trebalo nikada da koristim napon.
Upropastio mi je smisao za stvarnost. Ali... rebra za hlaenje ispod polova?
Izali su ispod Karte Kzina. Radar za dubinsko snimanje nije pokazivao cevi ispod uoblienog
dna mora. to znai da je meteorski zatitnik predstavljao penasti skrit. Cevi mora da su bile tu ili bi
glib punio dno okeana.
Ali grebeni na donjoj povrini Prstenastog sveta - ti dugaki, dugaki podmorski kanjoni. U
svakom od dubokih kanjona po bager, kao i ispust na jednom kraju: tako se moglo odravati celo
morsko dno bez muljnih naslaga.
"Skreni malo, Poslednji. Odvedi nas pod Kartu Marsa. Zatim pod Kartu Zemlje. Neemo se
mnogo udaljiti s naeg puta."
"Gotovo dva asa."
"Rizikuj ih."
Dva asa, Luis je dremao u polju za spavanje. Znao je da pustolov spava kada moe. Probudio se
dosta pre vremena dok je morsko dno jo klizilo iznad krova Igle. Posmatrao je dok su usporavali i
zaustavljali se.
Poslednji ree: "Nema Marsa."
Luis estoko zatrese glavom. Probudi se! "ta?"
"Mars je jedan hladan, suv, gotovo bezvazduan svet, zar ne? Cela Karta trebalo bi da je hladna i
isuena na neki nain i trebalo bi da se uzdie gotovo iznad atmosfere."
"Da. Tako nekako."
"Pogledaj onda navie. Trebalo bi da se nalazimo ispod Karte Marsa. Vidi li bilo kakvo rebro
mnogo vee od onoga ispod Karte Kzina? Vidi li neko gotovo kruno udubljenje dvadeset milja
uvueno unutra?"
Iznad njihovih glava nije bilo niega sem obrnutih obrisa morskog dna.
"Luise, ovo je opasno. Ako nas je izdala memorija kompjutera..." Noge Poslednjega se smotae.
Glave mu zaronie nadole, unutra.
"Memorija kompjutera je odlina", ree Luis. "Smiri se. Sa kompjuterom je sve u redu. Proveri da
li je temperatura okeana via iznad nas?"
Poslednji je oklevao, napola smotan u poloaju fetusa. "Aj, aj", promrmlja samo, a zatim se
uurba oko kontrola.
Harkabiparolin upita: "Da li vas dobro razumem? Jedan od vaih svetova nedostaje?"
"Jedan od manjih. Puka nebriljivost, draga moja."
"Ovo nisu lopte", ree ona zamiljeno.
"Ne. Kao kada oljuti neki okrugli plod, pa koru izravna."
Poslednji ih pozva: "Temperatura u okolini nije izjednaena. Zanemarujui oblasti oko rebara
kree se od etrdeset do osamdeset stepeni Farenhajta."
"Voda bi trebalo da je toplija oko Karte Marsa."
"Karta Marsa ne postoji i voda nije toplija."
"ta? Ali to je udno."
"Ako te razumem... da, to je problem." Lutkarevi vratovi se izvie i napravie polukrug svaki na
svoju stranu sve dok nije gledao sam sebe u oi. Luis nije video Nesusa kako to radi i pitao se nije li
to nain na koji se lutkari smeju. Moglo je da znai i da se usredsredio na neto. Harkabiparolin oseti
nelagodnost, ali nije mogla da odvoji pogled.

Luis je koraao. Mars se mora hladiti. Gde je onda?"

Lutkar poe da zvidue neku udnu melodiju. "Reetka?"
Luis stade u pola koraka. "Reetka. Tano. A to bi znailo... tanj! Tako prosto?"
"Malo smo napredovali. Na sledei potez?"
Dosta su nauili posmatrajui donju povrinu svetova. Znai... "Odvedi nas na Kartu Zemlje, u
podzemni nivo, molim te."
"Aj, aj", ree Poslednji. Igla nastavi da se kree u smeru okretanja.
Toliki okean, pomisli Luis. Tako malo kopna. Zato je inenjerima Prstena bilo potrebno toliko
slane vode samo na dva mesta? Dva zbog ravnotee, razume se, ali zato toliko velika?
Rezervoari? Delimino. rezervati morskog ivota na naputenom svetu Paka? Za jednog
konzervativca to bi bilo vredno nagrade; ali to su bili Paki zatitnici. Sve to bi oni uinili bilo je sa
ciljem da zatite sebe i svoje krvne potomke.
Karte, pomisli Luis, predstavljale su vrhunski vid skretanja od tog naela.
Uprkos tome to se okeansko dno javljalo samo u obrisima, Zemlju je bilo lako prepoznati. Luis
upre prst u ravne obline kontinentalnih ploa dok su prolazili ispod Afrike, Australije, Amerike,
Grenlanda... rebara ispod Antarktika i Arktikog okeana ... stanovnici Prstenastog sveta gledali su
utivo i klimali. Zato bi oni marili? To nije bio njihov dom.
Da, uinie sve to je u njegovoj moi da vrati Harkabiparolin i Kavaresksenjajoka kui, ako nita
drugo ne bude u stanju da uradi za njih. Luis Vu je sada bio blie Zemlji nego to e ikada biti.
Iznad njih nastavi da promie morsko dno.
Zatim linija obale: pljosnata zaobljenost kontinentalne ploe iji je granini deo predstavljao
lavirint zatona, zaliva, renih delti, poluostrva, arhipelaga i neravnih pojedinosti suvie tananih za
ljudsko oko. Igla je napredovala na levu stranu u smeru okretanja. Prooe ispod upljih planinskih
venaca i ravnih mora. Jedna pravilno iscrtana linija protezala se pravo u smeru okretanja; a na
njenom bliem kraju, zrak svetlosti...
Boja pesnica.
Neto ogromno pogodilo je Prstenasti svet pre dosta vremena. Plamena lopta potisnula je pod
Prstenastog sveta navie davi mu oblik iskoene kupe, a zatim se probila napolje. Pruajui se
gotovo u suprotnom smeru od velikog levkastog oblija nalazio se trag jednog mnogo kasnije
prispelog meteorita: jedna obogaljena svemirska letelica Optih Proizvoda, sa putnicima smrznutim u
stazisu dodirnula je tlo u vodoravnom poloaju pri brzini od sedam stotina sedamdeset milja u
sekundi. Tanj, oni su u stvari iskrivili skrit!
Topla igla istrage stade da se die uz snop svetlosti: krvava suneva svetlost prodirala je
uspravno kroz krater u planinu Boje pesnice. Krhotine skrita istanjene kada se probila stara plamena
lopta, stajale su poput manjih vrhova oko vulkanske kupe. Brod se izdie iznad njih.
Pustinja se pruala niz padine i daleko u daljinu. Udarac kojim je stvorena Boja pesnica spalio je
celokupni ivot na povrini dosta veoj od Zemlje. Daleko, daleko u daljini, stotinu hiljada milja
daleko, plavetnilo daljine pretopilo se u plavetnilo mora; samo im je visina od hiljadu milja na kojoj
se Igla nalazila omoguavala da vide tako daleko.
"Krenimo", ree Luis. "Zatim nam daj pregled onoga to hvataju kamere na lenderu. Da vidimo
kako je, Hmii."
"Aj, aj."

27. VELIKI OKEAN

est pravougaonih prozora lebdelo je s druge strane trupa. est kamera prikazivalo je upravljaku
palubu lendera, donju palubu i etiri spoljna prizora.
Upravljaka paluba bila je prazna. Luis potrai svetla za sluaj opasnosti, ali ne nae nijedno
upaljeno.
Autodok je jo liio na ogroman, zatvoren koveg.
Neto nije bilo u redu sa spoljnim kamerama. Prizor se ljuljao, pomerao i promicao u sjajnim
bojama. Luis je razabirao dvorite, otvore za strelce, nekoliko kzina u konim oklopima koji su uvali
strau. Ostali kzini trali su tamo-amo etvoronoke: nejasne pruge.
Plamenovi! Branioci su podigli lomau oko lendera!
"Poslednji? Moe li odavde podii lender? Rekao si da ima daljinske upravljae."
"Mogao bih ga podii", ree Poslednji, "ali to bi bilo opasno. Mi smo... udaljeni smo dvanaest
minuta od Luka u smeru okretanja i malo ulevo od Karte Kzina... tri stotine trideset miliona milja. Da
li bi oekivao od mene da upravljam lenderom sa zaostatkom zbog brzine svetlosti od tri i po
sekunde? Sistem za odravanje ivota dobro radi."
etiri kzina jurnue preko dvorita da irom otvore masivnu kapiju. Unutra uvukoe vozilo na
tokovima i stadoe. Bilo je vee od vozila mainskog naroda koje je Luisa Vua dovezlo do lebdeeg
grada. Na etiri branika bilo je postavljeno projektilsko oruje. Kzini se pojavie i poee da
prouavaju lender.
Da li je gospodar zamka zvao nekog komiju u pomo. Ili je komija doao da trai svoje pravo na
neosvojivu leteu tvravu?
Topovi na vozilu okrenue se prema kamerama i suknue. Plamen se rascveta; kamere zadrhtae.
Velike narandaste make se pognue, zatim pridigoe da vide ta su postigle.
Na upravljakoj palubi nije se upalilo nijedno svetlo za sluaj opasnosti.
"Ti divljaci ne poseduju sredstva koja bi mogla naneti tetu lenderu", ree Poslednji.
Eksplozivni projektili ponovo poletoe na lender.
"Verujem ti na re", ree Luis. "Nastavi da osmatra. Da li smo dovoljno blizu da mogu dopreti do
lendera pomou prenosnih diskova?"
Lutkar pogleda sam sebe u oi. Nekoliko trenutaka ostade u tom poloaju.
Zatim progovori. "Nalazimo se dve stotine hiljada milja u smeru okretanja od Karte Kzina i
stotinu dvadeset milja ulevo. Skretanje ulevo je zanemarljivo. Udaljenost u smeru okretanja bila bi
pogubna. Ona prua Igli i lenderu relativnu brzinu od osam desetina milja u sekundi."
"Suvie?"
"Naa tehnologija nije udotvorna, Luise! Prenosni diskovi mogu upiti kinetku energiju do dve
stotine stopa u sekundi, ne vie."
Eksplozije su rasprile lomau. Straari kzina u oklopima ponovo su je podizali.
Luis nije eleo da odustane. "U redu. Najbri nain na koji me moe prebaciti tamo jeste da
krenemo pravo u smeru suprotnom od smera okretanja sve dok ne budem u stanju da upotrebim
prenosne diskove. Zatim moemo polako nastaviti nadesno."
"Aj, aj. Kojom brzinom?"
Luis otvori usta koja mu i ostadoe otvorena dok je razmiljao. "A sada, evo jednog zadivljujueg
pitanja", ree on. "ta odbrana od meteora na Prstenastom svetu smatra za meteor? Ili za osvajaku
svemirsku letelicu?"
Lutkar mu prie s lea i stade ustima da prebira po kontrolama. "Smanjio sam ubrzanje. Trebalo

bi da porazgovaramo o ovome. Luise, ne razumem kako su Graditelji gradova znali da slobodno

mogu izgraditi obodni transportni sistem. Bili su u pravu, ali kako su znali?"
Luis zatrese glavom. Mogao je da shvati zato su zatitniici sa Prstenastog sveta morali da
programiraju meteorsku odbranu tako da ne puca na obodni zid. Siguran pronalazak za njihove
vlastite brodove... ili su moda pronali da kompjuter puca na visinske mlaznike uvek kada oni
izbacuju perjanicu gasa pri velikoj brzini. "Rekao bih da su Graditelji gradova poeli od malih
brodova pokuavajui potom sa sve veim. Pokuaj se isplatio."
"Glupo. Opasno."
"Ve znamo da su inili sline stvari."
"Ima moje miljenje. Na zapovest, Luise: kojom brzinom?"
Visoka pustinja postepeno se sputala: spaljena i beivotna zemlja; ekologija unitena i zagrejana
do usijanja pre mnogo hiljada falana. ta je to odozdo udarilo Prstenasti svet? Kometa obino nije
toliko velika. Asteroida i planeta nije bilo; oni su oieni iz sistema za vreme graenja Prstenastog
sveta.
Igla je ve postigla zavidnu brzinu. Tle pred njima poinjalo je da se zeleni. Bilo je i srebrnastih
niti reka.
"Za vreme prve ekspedicije leteli smo brzinom od dva maha, koristei letcikle", ree Luis. "Sada
e nam biti potrebno... osam dana pre no to budem mogao da upotrebim prenosne diskove. Suvie
tanj dugo. Pretpostavljam da odbrana od meteora puca na stvari koje se brzo kreu u odnosu na
povrinu. Koliko brzo?"
"Najlaki nain da to saznamo jeste da ubrzavamo dok se neto ne dogodi."
"Da ovek ne poveruje da tako neto kae jedan Piersonov lutkar."
"Imaj poverenja u inenjerstvo lutkara, Luise. Delovae stazisno polje. Nijedno oruje ne moe
nam nauditi u stazisu. U najgorem sluaju vratiemo se u normalno stanje poto udarimo o povrinu, a
onda emo nastaviti da se kreemo smanjenom brzinom. Postoji hijerarhija rizika, Luise. Najopasnija
stvar koju sledee dve godine moemo da inimo jeste da se krijemo."
"Ja ne... da je to Hmii rekao... ali Piersonov... daj mi minut da razmislim." Luis zatvori oi i
pokua da misli. Zatim: "Sluaj kako ti ovo zvui. Prvo smo odbacili upropatenu sondu, onu koju
smo ostavili u Biblioteci..."
"Ja sam je prebacio."
"Kuda?"
"Na najbliu visoku planinu sa ogoljenim vrhom od skrita. Najsigurnije mesto koga sam mogao da
se setim. Sonda je jo korisna iako vie ne moe da proizvodi gorivo."
"To je dobro mesto. Ne pokuavaj da je pomeri. Samo ukljui svaki senzor na sondi, kao i svaki
senzor na Igli i lenderu. Upravi veinu njih u pravcu senkovitih kvadrata. Dobro, gde bi jo postavio
odbranu od meteora? Imaj na umu da ne moe pucati ni na ta to se nalazi ispod poda Prstenastog
sveta."
"Nemam pojma."
"U redu. Upravimo kamere po celom Luku. Kamere na senkovite kvadrate. Kamere na sunce.
Kamere na Kartu Kzina i Kartu Marsa."
"Jasno."
"Ostaemo na visini od hiljadu milja. Da skinemo sondu iz spremita? Podesimo je da nas prati?"
"Na jedini izvor goriva? Ne."
"Onda poni da ubrzava dok se neto ne desi. Kako ti to zvui?"
"Aj, aj", ree Poslednji i okrenu se ka kontrolama. A Luis, kome bi dobro dolo jo razgovora, jo

vremena da se ohrabri, on je utao.

Kamere su zabeleile, ali nijedan od putnika sa Igle nije nita primetio. ak i da su gledali uvis,
ne bi uspeli da spaze. Videli bi sjajne zvezde i proarani plavi Luk koji je sjajio naspram crnog
svemira i jedan crni krug na vrhu Luka gde je bletavi zatitnik Igle zaklanjao golo sunce.
Ali oni ak nisu ni gledali uvis.
Ispod unitenog motora hiperpogona tle je bilo zeleno od ivota. Preovladavale su dungla,
movara i divljina sa mestiminim potezima obraenog zemljita nepravilnog oblika. Od hominida
Prstenastog sveta koje su do sada sreli veina ih nije liila na seljake.
Na mirnom moru bilo je malih skupina brodova. Jednom su preli preko pauinaste mree puteva
iroke pola sata leta, sedam hiljda milja. Teleskop im je pokazivao atove koji su nosili jahae ili
vukli mala kola. Nije bilo vozila koja se sama kreu. Kultura Graditelja gradova mora da je ovde
opala i ostala na niskom nivou.
"Oseam se kao boginja", ree Harkabiparolin. "Niko drugi ne moe ovo da vidi."
"Poznavao sam jednu boginju", ree Luis. "Bar je mislila da to jeste. I ona je bila Graditelj
gradova. Pripadala je posadi svemirske letelice; ona je verovatno videla ono to ti sada gleda."
"Ah."
"Ne dopusti da ti to udari u glavu."
Planina Boije pesnice lagano se smanjivala. Zemljin mesec mogao se ugnezditi u toj prostranoj
ljusci. Planina se morala gledati iz takve udaljenosti, posmatrati iza predela prostranijeg od
nastanjivih povrina svih svetova poznatog svemira, da bi se mogla oceniti njena veliina. Luis se
nije oseao kao bog. Oseao se siunim. Ranjivim.
Poklopac autodoka na lenderu nije se pomerio. Luis upita: "Poslednji, da li je Hmii mogao
zadobiti i druge povrede?"
Lutkar nije bio na vidiku, ali njegov jasan glas dopre do njih. "Svakako."
"On moda umire tamo unutra."
"Ne. Luise, imamo posla. Ne gnjavi me!"
Pogled iz teleskopa postade nejasan. Sjajno tlo hiljadu milja ispod njih sada se naoigled kretalo;
brzina Igle prela je pet milja u sekundi. Orbitalna brzina Zemlje.
Pokrov oblaka sijao je tako jako da su oi bolele. Daleko napred, ahovska panorama obraenih
polja postojano se smanjivala. Pravo ispod njih, tle se najpre udubilo da bi potom prelo u ravni
travnjak dugaak stotinama milja. Ravnica se protezala desno i levo dokle god je pogled sezao. Reke
koje su navodnjavale ravnicu pretvorile su se najednom u zelene movare.
Lako je bilo slediti izlomljenu liniju obrisa zaliva, uvala, ostrva, poluostrva: obala Prstenastog
sveta predviena za lako korienje amaca i brodova. Ali to je bila mea u smeru okretanja. Zatim
je nastupilo nekoliko stotina milja ravne, solju zatrovane zemlje. A onda plava linija okeana. Luis
oseti kako mu se dlake kostree na vratu od ovog novog saznanja o posledicama nastajanja Boje
pesnice. ak i na ovolikoj udaljenosti, obala Velikog okeana bila je izdignuta; more se povuklo
sedam ili osam stotina milja.
Luis protrlja zaslepljene oi. Tamo dole bilo je suvie svetlo. Ljubiasta jarka svetlost...
Zatim tama.
Luis vrsto sklopi oi. Kada ih je otvorio ne primeti nikakvu razliku: tama kao sama unutranjost
stomaka.
Harkabiparolin zavrita. Kavaresksenjajok zamlatara rukama. Jednom udari Luisa po ramenu, a
zatim ga obema akama stee za miicu i obesi se o nju. enin vrisak iznenada prestade. Ona zatim
ree stegnutih zuba: "Luvevu, gde se nalazimo?"

Luis ree: "Prema mojoj slobodnoj proceni - na dnu okeana."

"U pravu si", ree Poslednji kontraaltom. "Imam dobar pregled okoline posredstvom radara za
dubinsko snimanje. Da upalim reflektore?"
"Svakako."
Voda je bila tamna. Igla se nije nalazila onoliko duboko koliko je mogla da potone. Bilo je riba
koje su njukale unaokolo; ak se u blizini nala ukotvljena i uma morskog korova.
Deak oslobodi Luisa i priljubi nos uza zid. Harkabiparolin je takoe zurila, ali i drhtala. Ona
upita: "Luvevu, moe li mi objasniti ta se dogodilo? Ali tako da ima smisla?"
"Utvrdiemo", ree Luis. "Poslednji, podigni nas. Nazad na visinu od hiljadu milja."
"Aj, aj."
"Koliko dugo smo bili u stazisu?"
"Ne mogu da kaem. Iglin mera vremena se zaustavio, razume se. Poslau znak sondi traei
podatke, ali zakanjenje zbog ogranienosti brzine svetlosti iznosi esnaest minuta."
"Kojom smo se brzinom kretali?"
"Pet zarez osamdeset jednu milju u sekundi."
"Onda nas ubrzaj do pet i zadri nas na tome dok ne vidimo na emu smo."
Signali sa lendera ponovo se javie kada se Igla priblii povrini. Vatra je jo okruivala lender.
Autodok je i dalje bio zatvoren. Hmii je ve trebalo da se do sada pojavi, pomisli Luis.
Oko njih granu plava svetlost. Igla se oslobodi okeana i suknu navie ka sunevoj svetlosti.
Komandni most jedva da je zadrhtao kada su se vinuli iz okeana pri brzini od dvadeset gravitacija.
Pogled unared bio je pouan.
etrdeset ili pedeset milja iza njih ogromni talasi kotrljali su se preko ravne obale koja je nekada
bila podmorska kontinentalna ploa. Jedna izdubljena linija protezala se pravo unazad sa obale. Igla
nije udarila u vodu. Plamena lopta udarila je u zemlju i nastavila da se kree po njoj.
U pozadini obala se pretvarala u travnatu ravnicu. Jo dalje, u umu. Sve je to gorelo. Hiljade
kvadratnih milja plamene oluje, ognja koji je kuljao sa svih strana, stremei pravo uvis u sreditu,
poput pare koja se uzdizala iznad prostranstva suncokreta daleko, daleko odatle. Udar Igle nije
mogao sve to da izazove.
"Sada znamo", ree Poslednji. "Odbrana od meteora programirana je da puca na naseljene oblasti.
Luise, uplaen sam. Utroena energija ravna je onoj koja je pokrenula Flotu svetova. A automati mora
da ovo stalno ponavljaju."
"Znamo da su Paki bili veoma pametni. Kako je to izvedeno?"
"Ne smetaj mi izvesno vreme. Obavestiu te." Poslednji nestade.
To je slutilo na nepriliku. Lutkar je bio u posedu svih ureaja. Mogao je da zagnjuri glave, a da
Luis to ne zna? U ovom asu lutkar moda ni za ta nije bio kadar...
Harkabiparolin ga povue za ruku. On odbrusi: "ta je?"
"Luvevu, nije mi lako da te ovo pitam. Zdrav razum mi poputa. Saletaju me razne sile, a ja ak ne
mogu ni da ih opiem. Molim te, ta nam se dogodilo?"
Luis uzdahnu. "Trebalo bi da ti ispriam o poljima stazisa i odbrani od meteora Prstenastog sveta.
Takoe, o Piersonovim lutkarima, trupovima Optih Proizvoda i Pakima."
"Spremna sam."
On je priao, a ona je klimala i postavljala pitanja na koja je on odgovarao. Nije mogao biti
siguran koliko je razumela, a i on sam je znao mnogo manje nego to je to eleo. Uglavnom se pravio
kao da Luis Vu zna o emu govori. Kada ju je ubedio u to, postala je smirenija, a to je bilo upravo
ono emu je teio.

Uskoro ga ona povede ka vodenom krevetu... uopte nije obratila panju na Kavaresksenjajoka
koji im se jednom osmehnuo preko ramena, a zatim nastavio da promatra Veliki okean koji je
promicao.
Riatra je donela spokoj. Laan, moda. Ali ta mari.
Tamo dole sigurno je bilo mnogo vode.
Sa visine od hiljadu milja videlo se nadaleko pre no to bi vazduni pokrov zaklonio pogled. A na
pretenom delu tog prostranstva nije bilo nijednog jedinog ostrva! Videli su se obrisi morskog dna
koje je mestimino bilo dovoljno plitko. Ali jedina ostrva nalazila su se daleko iza njih, a i ta su
verovatno predstavljala tek podvodne vrhove pre no to je Boja pesnica izobliila tle.
Bilo je oluja. Uzalud bi neko tragao za spiralnim ustrojstvima koja su oznaavala orkane i tajfune.
Ali postojala su ustrojstva oblaka koja su nalikovala na reke u vazduhu. Moglo se videti kako se
kreu: ak i sa ove visine gledano, oni su se kretali.
Kzini koji su prkosili tom prostranstvu nisu bili kukavice, a oni koji su se vratili nisu bili budale.
Ustrojstvo ostrva na obzorju s leve strane... mora da je Karta Zemlje. Bila je izgubljena u svom tom
plavetnilu.
Jedan hladan, odmeren kontraalt prodro mu je u misli. "Luise? Smanjio sam nau maksimalnu
brzinu na etiri milje u sekundi."
"U redu." etiri, pet... ta mari?
"Luise, ta si rekao, gde je smetena odbrana od meteora?"
Neto u lutkarevom tonu... "Nisam rekao, Ne znam."
"Na senkovitim kvadratima, rekao si. Snimljeno je. Mora da se nalazi na senkovitim kvadratima
ako odbrana od meteora ne moe da titi Prstenasti svet odozdo." Nikakva oseanja, nikakvo
naglaavanje nije se naziralo u tom glasu.
"Treba li to da znai da nisam bio u pravu?"
"Obrati panju na ovo, Luise. Kada smo prekoraili etiri zarez etiri milje u sekundi, sunce je
buknulo. Imam to na optikom snimku. Nismo nita primetili zbog zatitnika od buktinja. Sunce je
izbacilo mlaz plazme dugaak nekoliko miliona milja. Teko ga je bilo pratiti jer je iao pravo na
nas. Nije napravio luk du linije sunevog magnetskog polja kao to to buktinje obino ine."
"Nas nije pogodila solarna buktinja."
"Buktinja je suknula nekoliko miliona milja u razdoblju od dvadeset minuta. Zatim je iz nje izleteo
ljubiasti snop."
"Oh, moj boe."
"Gasni laser veoma velikog dometa. Zemlja jo sija tamo gde je pao snop. Procenjujem da
pokriva oblast deset kilometara u preniku: nije to neki naroito uzak snop, ali on to normalno ne bi
ni trebalo da bude. ak i uz skromnu delotvornost tako velika buktinja opskrbljivala bi snop gasnog
lasera energijom od tri puta deset na dvadeset sedmi erga u sekundi i to pun as."
Tiina.
"Luise?"
"Daj mi minut da razmislim. Poslednji, to oruje je fantastino." Tada mu sinu: tajna inenjera
Prstenastog sveta. "Zato su se oseali sigurnim. Zato su mogli da sagrade Prstenasti svet. Mogli su da
odbiju bilo kakvu vrstu najezde. Posedovali su lasersko oruje vee od svetova, a vee od sistema
Zemlja-Mesec, vee od ... Poslednji? Mislim da u se onesvestiti."
"Luise, nemamo vremena za to."
"ta je to izazvalo? Neto je izazvalo sunce da izbacuje plazmu. Magnetsko, mora da je
magnetsko. Da to nije moda jedan od zadataka senkovitih kvadrata?"

"Ne, mislim da nije. Kamere su zabeleile da se prsten senkovitih kvadrata razmakao kako bi
propustio snop, a skupio na nekom drugom mestu kako bi, po svoj prilici, zatitio zemlju od
prevelikog izlaganja sunevim zracima. Ne moemo pretpostaviti da je taj isti prsten senkovitih
kvadrata takoe magnetski upravljao fotosferom. Jedan inteligentni inenjer napravio bi dva odvojena
sistema."
"U pravu si. Potpuno si u pravu. Ipak proveri. Zabeleili smo sva mogua magnetska dejstva iz tri
razliita ugla. Pronai ta je to izizvalo sunce da se razbukti." U ime Alaha, Kdapta, Brame,
Finejgela, neka to budu senkoviti kvadrati! "Poslednji, bilo ta da otkrije nemoj da se smota."
Nastupila je udna pauza. Zatim: "Pod ovim okolnostima to bi bila propast za sve nas. Ja to ne bih
uinio sem u sluaju da ne preostaje nikakva nada. O emu razmilja?"
"Uvek ima nade. Ne zaboravi."
Konano su ugledali Kartu Marsa. Bila je udaljenija od Karte Zemlje... sto hiljada milja pravo s
desne strane... ali za razliku od Karte Zemlje predstavljala je kompaktnu masu. Iz ovog ugla videla se
u obliku crne linije: devedeset milja iznad mora kao to je Poslednji i predvideo.
Jedna crvena lampica zatreperi na ploi sa ureajima u lenderu. Temperatura: sto deset
Farenhajta, prava temperatura za saunu. Nijedna svetiljka nije zatreperila na velikom kovegu u kome
je bio Hmii. Autodok je posedovao vlastito podeavanje temperature.
Kzini-branioci izgleda da su ostali bez eksploziva. Ali njihova zaliha drva za potpalu inila se
beskonana.
Jo dvadeset hiljada milja pri brzini od etiri milje u sekundi.
"Luise?"
Luis izie iz polja za spavanje. Poslednji je, pomisli on, izgledao uasno. Griva mu je bila
raupana, a granati su mu visili s jedne strane. Koraao je kao da su mu kolena od drveta.
"Smisliemo neto drugo", ree mu Luis. Poeleo je da nekako proe kroz zid, da epa lutkarevu
grivu i da ga na neki nain umiri. "Moda u tom zamku postoji neka biblioteka. Moda Hmii ve zna
neto to mi ne znamo. Tanj, moda ekipa za popravke ve zna odgovor."
"I mi znamo odgovor. Prilika da prouavamo suneve pege odozdo." Lutkarev glas bio je studen,
glas kompjutera. "Ti si gaao, zar ne? estougaono ustrojstvo superprovodnika umetnuto u pod
Prstenastog sveta. Skrit se moe namagnetisati tako da se time upravlja mlazevima plazme u solarnoj
fotosferi."
"Tako je."
"Moda je upravo jedan takav dogaaj decentrisao Prstenasti svet. Mlaz plazme ispaljen na neki
meteorit, zalutalu kometu, pa ak i na flotu sa Zemlje ili Kzina. Plazma je udarila o Prstenasti svet.
Nije bilo visinskih mlaznika koji bi ga vratili na mesto. Bez mlaza plazme i sam meteor mogao bi za
to biti dovoljan. Ekipa za popravke dola je kasnije: suvie kasno."
"Nadajmo se da nije."
"Reetka nije rezervni deo za visinske mlaznike."
"Nije. Je li to dobro?"
"Ne."
"ta e preduzeti?"
"Ispunjavau nareenja."
"Dobro."
"Da sam jo Poslednji u ovoj ekspediciji ja bih sada odustao."
"Verujem ti."
"Zna li koja je najgora mogunost? Utvrdio sam pomou kompjutera da se sunce moda moe

pomeriti. Sunce se moe nagnati da se ponaa kao gasni laser, obrazujui fotonski pogon za samo
sunce. Prstenasti svet bio bi takoe pokretan sunevom gravitacijom. Ali ak i najvei potisak bio bi
nedovoljan, suvie mali da nam pomogne. Pri svakoj vrednosti iznad dva puta deset na minus etvrti
gracitacije ubrzanja Prstenasti svet ostao bi pozadi. U svakom sluaju zraenje iz plazme unitilo bi
ekologiju. Luise, da li se ti to smeje?"
Luis se smejao. "Nikada nisam razmiljao o tome da pomerim sunce. Tako neto uopte mi ne bi
palo na pamet. Ti si, meutim, isprednjaio i izvrio proraune?"
Studen i menhniki glas mu uzvrati: "Jesam. To nam ne moe pomoi. ta jo preostaje?"
"Izvravaj nareenja. Odravaj brzinu od etiri milje u sekundi u smeru suprotnom od smera
okretanja. Obavesti me o tome kada u moi da se prebacim na lender."
"Aj, aj." Lutkar se okrete od njega.
"Poslednji?"
Jedna glava ga pogleda.
"Ponekad nema smisla predati se."

28. KARTA KZINA

Sve lampice sijale su zelenim sjajem. Ma kakvo bilo medicinsko stanje, autodok je ipak nekako
obavljao svoj posao. Hmii je tamo unutra bio iv... iv, ako ve ne i zdrav.
Ali termometar na upravljakoj palubi pokazivao je temperaturu od sto ezdeset stepeni
Farenhajta.
Poslednji ree: "Luise, da li si spreman da pree?"
Karta Marsa predstavljala je crnu povlaku ispod linije hologramskih 'prozora' pravo s desne
strane. Kartu Kzina bilo je mnogo tee videti. Nekoliko lunih stepeni pored Marsa i pedeset hiljada
milja dalje, Luis razazna plavo-sive linije naspram plavo-sivog mora.
On ree: "Jo nismo tano naspram."
"Ne. Okretanje Prstenastog sveta i dalje e stvarati brzinsku razliku izmeu Igle i lendera. Ali
vektor je vertikalan. Moemo to dovoljno dugo nadoknaivati."
Luisu je bio potreban trenutak da te rei prevede u dijagram. "Zaronie u okean sa visine od
hiljadu milja."
"Da. Sada nijedan rizik nije nerazuman s obzirom na stanje u kome smo se nali zahvaljujui
tvojoj nerazumnosti."
Luis prasnu u smeh (jedan lutkar ui Luisa Vua hrabrosti?) i isto tako brzo prestade. Na koji drugi
nain bi jedan bivi Poslednji inae mogao da povrati makar i deo svog autoriteta? On ree: "Dosta
dobro. Poni da ponire."
On okrenu brojanik naruivi par drvenih cokula. Skide radni kombinezon i obmota ga oko
zatitnog odela i ogrtaa, ali reflektorski laser zadra u ruci. Prazan morski predeo stade da se
proiruje.
"Spreman."
"Kreni."
Luis napravi jedan dinovski korak i pree sto dvadeset hiljada milja.
Kzin, pre dvadeset godina:
Luis Vu leao je opruen na jednom izlizanom kamenom fou i razmiljao o sebi.
Ove udno oblikovane kamene lealjke zvane foeti bile su isto toliko zastupljene svuda po
parkovima za lov na Kzinu, kao i klupe po parkovima ljudi. Bile su oblikovane gotovo poput bubrega
da bi odgovarale kzinu-mujaku koji lei napola sklupan. Kzinski parkovi za lov bili su poludivlji i
u njima su se nalazile kako grabljivice tako i ivotinje koje se love zbog mesa: narandasto-uta
dungla sa foetima kao jedinom primesom civilizacije. Sa populacijom koja je brojala na stotine
miliona lanova planeta je, prema merilima kzina, bila prenatrpana. Isti je sluaj bio i sa parkovima.
Luis je krstario dunglom od jutra. Bio je umoran. Klatei nogama posmatrao je stanovnitvo kako
prolazi pored njega.
Unutar dungle narandasti kzini bili su gotovo nevidljivi. Jednog trenutka ne bi se videlo nita. U
sledeem, tu je odjednom etvrt tone inteligentnog mesojeda na sveem tragu neeg brzog i
uplaenog. Kzin-mujak bi iznenada zastao i zagledao se - u Luisov osmeh na stisnutim usnama (jer
kzin pokazuje zube u znak izazova) i u znak Patrijarhove zatite na njegovom ramenu (Luis se
postarao da se taj znak dobro vidi). Kzin bi zakljuio sa se to njega ne tie i odlazio.
udno, kako se toliko mnotvo grabljivica tek neupadljivo pomaljalo u gustom, utom ipraju.
Oi koje posmatraju i razigrani ubica u nekom kutku. A onda se pred njim pojavie jedan krupan
odrastao mujak i krznati mladi upola nii i stadoe da posmatraju uljeza.
Luis se neto malo razabirao u Junakovom jeziku. Razumeo je kada je mlai kzin pogledao svog

roditelja i upitao: "Da li je ovaj dobar za jelo?"

Oi odrasloga kzina sretoe se sa Luisovim. Luis razvue usta u osmeh kako bi mu se videli zubi.
Odrasli ree: "Ne."
Uzdajui se u etiri rata izmeu ljudi i kzina i jo poneke 'incidente' - tokom prolih vekova, a u
kojima su uvek pobeivali ljudi - Luis se isceri i klimnu. Recite mu, tatice! Sigurnije je jesti beli
arsenik nego ljudsko meso!
Prstenasti svet, dvadeset godina kasnije:
Zidovi ga zapahnue toplotom. Luis poe da se znoji. To ga nije zabrinjavalo. Iao je u saune. Sto
ezdeset stepeni Farenhajta nije mnogo za saunu.
Snimljeni glas Poslednjeg frktao je i pljuvao na Junakovom jeziku, nudei pribeite na Floti
svetova. "Prekini s tim emitovanjem!" naredi Luis i naredba bi izvrena.
Plamenovi koji su strujali u visinu zaklanjali su prozore. Vozilo koje je donelo top bilo je
uklonjeno. Dva kzina koja su kroz plamen izgledali izoblieni pretrae preko dvorita, postavie
neku limenku pod lender i otrae nazad do ulaza.
Ovo nisu bili pravi kzini: ne toliko civilizovani kao Hmii. Ako im Luis Vu samo padne apa... ali
trebalo bi da ovde unutra bude dovoljno zatien.
Luis mirkajui pogleda nanie kroz plamenove. Oko osnove lendera bilo je poreano est
limenki. Bez sumnje bombe. Raspuknue se svakog trenutka ak i pre no to ih plamenovi
pojedinano zapale.
Luis se isceri. ake su mu poivale iznad kontrolne ploe dok se borio sa iskuenjem. A onda brzo
otkuca uputstva. Dugmad su bila neprijatno topla. On zatim skupi noge i zgrabi naslon sedita
posluivi se radnim kombinezonom kako bi zatitio ake.
Lender se uzdie iz vatre. Prsten plamenih lopti rascveta se ispod njega, a ve naredni trenutak
zamak je bio samo siuna igraka. Luis se jo cerio. Divio se svom karakteru; uspeo je da odoli
iskuenju. Da je uzleteo pomou fuzionog pogona umesto pomou potisnika kzini bi bili zadivljeni
snagom svojih eksploziva.
Neto stade da dobuje po trupu i prozorima. Luis podie pogled i zbunjeno ugleda desetak
igraaka sa krilima kako zaokreu nadole ka njemu. Zatim vazduhoplovi zaostadoe za njim. Luis
napui usne, pa preprogramira automatskog pilota da zaustavi uspinjanje na pet milja. Jo nije bio
siguran da li eli da sasvim umakne tim letelicama.
On ustade i krenu ka stepenicama.
Luis frknu kada proita brojanike. Pozvao je Poslednjeg: "Hmii je potpuno izleen i mirno spava
u 'doku'. Dok ga nee probuditi i pustiti da izie, jer spoljni uslovi nisu povoljni."
"Nisu povoljni?"
"Suvie je toplo. Autodok nije podeen da dozvoli pacijentu da iskorai u vatru. Stvari bi trebalo
da se ohlade sada kada smo napustili plamen." Luis pree akom preko ela; znoj mu potee do lakta.
"Ako Hmii izie, hoe li mu ti objasniti stanje? Potreban mi je hladan tu."
Nalazio se pod tuem kada najednom izgubi tle pod nogama. Luis posegnu za pekirom i stade da
ga obmotava oko struka dok je trao uz stepenice. Kroz trup je ponovo dopiralo dobovanje.
Lagano i paljivo, kao da je jo povreen, Hmii se okrenu sa svog mesta za kontrolama. udno je
kiljio. Oko jedinog oka dlaka mu je bila obrijana. Lana koa prekrivala je obrijanu prugu koja se
protezala uz bedro do prepona. On ree: "Zdravo, Luise, vidim da si preiveo."
"Da. ta to radi?"
"U tvravi sam ostavio trudne enke."
"Da li e ih neko ovog asa ubiti? Ili moemo lebdeti nekoliko minuta?"

"Zar bi trebalo o neem da razgovaramo? I sam zna da nije mudro nai mi se na putu."
"Kako sada stvari stoje tvoje enke bie mrtve za dve godine."
"Mogu odleteti kui u stazisu na Toploj Igli istrage. Jo se nadam da u ubediti Poslednjeg..."
"Ubedi mene. Preuzeo sam komandu nad Iglom."
Hmiijeve ake se pomerie. Pod se divlje zaljulja. Luis epa naslon sedita i odra se na nogama.
Jedan pogled na plou kaza mu da se Iglino obruavanje zavrilo. Takoe je prestala i kia projektila,
mada je desetak vazduhoplova jo kruilo s druge strane prozora. Tvrava je bila na pola milje ispod
njih.
Hmii upita: "Kako ti je uspelo?"
"Pretvorio sam u ljaku motor za hiperpogon."
Kzin se pokrenu neverovatno brzo. Pre no to je Luis uspeo bilo ta da uini sem da ustukne bio je
umotan u narandasto krzno. Kzin je stezao Luisa na prsima jednom rukom dok mu je druga sa etiri
ispruene kande bila u neposrednoj blizini Luisovih obrva.
"Mudro", ree Luis. "Vrlo mudro. I ta si sada naumio?"
Kzin se nije micao. Luisu je pred oima kapala krv. Oseao je kako mu lea pucaju. Luis ree:
"Izgleda da u ponovo morati da te spasavam."
Kzin ga oslobodi i paljivo koraknu unazad kao da se bojao da ne uini neku nagonsku kretnju. On
upita: "Jesi li nas sve osudio na propast? Ili ima neku zamisao kako da ceo Prstenasti svet vrati u
prvobitan poloaj?"
"Ovo drugo."
"Kako?"
"Pre nekoliko asova mogao sam ti to rei. Sada emo morati da pronaemo neki drugi odgovor."
"Zato si to uinio?"
"eleo sam da spasem Prstenasti svet. Postojao je samo jedan nain da nateram Poslednjeg na
saradnju. Sada je i njegov ivot u pitanju. Kako stoji sa zadobijanjem tvoje saradnje?"
"Budalo. Odista nameravam da otkrijem kako da pokrenem Prstenasti svet, ako ni zbog ega
drugog a ono da spasem svoju decu. Tvoj problem se sastoji u tome da me ubedi da si mi ti odista
potreban."
"Paki koji su sagradili Prstenasti svet bili su moji preci. Pokuavamo da razmiljamo poput njih,
zar ne? ta su to oni ugradili to obavlja posao? Pored toga, imam dva Graditelja gradova bibliotekare koji dobro poznaju istoriju Prstenastog sveta. Oni ne bi saraivali s tobom. Ve te vide
kao neko udovite, a jo me nisi ni ubio."
Hmii razmisli. "Ako me se plae, sluae. Njihov svet je u pitanju. I njihovi preci bili su Paki."
Temperatura u lenderu postala je neprijatno niska za jednog nagog oveka, ali Luis je ponovo
poeo da se znoji. "Ve sam ustanovio gde se nalazi sredite za opravke."
"Gde?"
Luis kratko razmisli da li da zadri za sebe to obavetenje. "Na Karti Marsa."
Hmii sede. "Ba zgodno. Ovi premeteni kzini nauili su dosta o karti Marsa tokom razdoblja
istraivanja, ali to nikada nisu saznali."
"Kladim se da su neki brodovi nestali u okolini Karte Marsa."
"Pilot vazduhoplova rekao mi je da su nestali mnogi brodovi i da nita vredno nikada nije doneto
sa Karte Marsa. Istraivai su donosili kui vrednosti sa jedne Karte koja se nalazi dalje u smeru
okretanja, ali nikada dovoljno da se pokriju trokovi izrade brodova. Da li ti je potreban autodok?"
Luis otra krv sa lica radnim kombinezonom. "Jo ne. Ta Karta u smeru okretanja lii mi na Zemlju.
Znai, ipak nije bila poraena."

"Izgleda da nije. Ali postoji jedna Karta s leve strane i brodovi koji su tamo otili nikada se nisu
vratili. Da se moda sredite za opravke tamo ne nalazi?"
"Ne, to je Karta Zore. Oni su sreli Groge." Luis ponovo obrisa lice. Kande nisu duboko zasekle,
pomisli on, ali posekotine na licu dugo krvare. "Hajde da preduzmemo neto oko tvojih trudnih enki.
Koliko ih je?"
"Ne znam. est ih je bilo u razdoblju za parenje."
"Pa, neemo imati mesta za njih. Morae da ostanu u zamku. Sem ako ne misli da bi ih lokalni
gospodar mogao ubiti?"
"Ne, ali bi vrlo lako mogao pobiti moju muku decu. Ima jo jedna opasnost... No, s njom mogu
izii na kraj." Hmii se okrenu ka kontrolama. "Najmonija civilizacija podignuta oko starog
istraivakog broda, Behemota. Ako me budu sledili dovde moglo bi da doe do rata protiv tvrave."
Vazduhoplovi su goreli poput baklji dok su padali. Hmii je pretraio nebo radarom, radarom za
dubinsko snimanje i infracrvenim detektorom. Prazno. "Luise, da li ih je bilo jo? Da li se neki
spustio?"
"ini mi se da nije. Ako i jeste nestalo mu je goriva i nema naina da pobegne... Putevi? Pretrai
puteve. Ne sme im dozvoliti da uspostave radio vezu sa velikim brodom." Radio talasi mogli su
dopirati samo u liniji vidljivosti budui da atmosfera Prstenastog sveta verovatno sadri odbojni sloj.
Postojao je samo jedan put i svega nekoliko pravih deonica na njemu. Bilo je i ravnih polja...
Prolo je nekoliko minuta pre no to je Hmii bio zadovoljan. Vazduhoplova vie nije bilo.
"Sledei korak", ree Luis. "Ne moe jednostavno zbrisati sve u tvravi. Koliko mi je poznato
enke kzina nisu u stanju same da se o sebi staraju."
"Ne... Luise, to je udno. enke u zamku su mnogo pametnije od onih u Patrijariji."
"Pametne kao i ti?"
"Ne! Ali ak imaju i skroman renik."
"Zar je mogue da je tvoj vlastiti narod odgajao pokorne enke? Odbijajui da se pari sa
pametnim tokom stotina hiljada godina? Vi ionako odabirate vrste za robovanje."
Hmii se nemirno promekolji. "Moda je tako. I mukarci su ovde drugaiji. Pokuao sam da
porazgovaram sa vladarima istraivakog broda. Prikazao sam svoju mo, a zatim ekao da probaju
sa pregovorima. Oni nisu nita slino uinili. Ponaali su se kao da ne postoji nita drugo sem borbe
do konanog unitenja, njihovog ili mog. Morao sam da ismevam jarla, da vream pretke kojima se
ponosi, pre no to mi je ita rekao."
Ali lutkari nikada ove kzine nisu odgajali da budu pokorni, pomisli Luis. "Pa, ako ne moe da
izvede enke iz tvrave i ne moe da pobije mujake, onda e morati tanj dobro da pregovara sa
njima. Boji gambit?"
"Moda. Uinio to ovako..."
Lender je ostao da lebdi dosta iznad dometa strela, a neto malo iznad dometa topa na
napadakom vozilu. Njegova senka prekrila je pepeo od vatre u dvoritu. Luis je sluao glasove iz
Hmiijevog prevodioca i ekao na njegov znak.
Hmii poziva strelce da odapnu na njega. Hmii preti, obeava, preti. Isprekidana grmljavina iz
laserskog snopa koji see stenu, praena survavanjem. itanje, frktanje, pljuvanje.
Ni rei o Hmiijevom stvarno opasnom gospodaru.
etiri asa proveo je tamo dole. Zatim Hmii zakorai kroz jedan od uskih prozora i stade da se
penje uvis. Luis saeka da se ukrca, a zatim krenu navie.
Uskoro se Hmii pojavi iza njega, bez pojasa za letenje i zatitnog oklopa. Luis ree: "Nisi dao

znak za Boji gambit."

"Jesi li uvreen?"
"Ne, razume se da nisam."
"To bi ispalo loe. A... nisam mogao to da uinim. Ovo je moja vlastita vrsta. Nisam mogao da im
pretim ovekom."
"U redu."
"Katakt e podii moju decu kao junake. Poduavae ih vojevanju i dobro e ih naoruati, a kada
budu dovoljno stari oslobodie ih da sami osvoje zemlje za sebe. Tako, vidi, nee predstavljati
pretnju glavnom podruju, a imae dobru priliku da preive ako se ja ne vratim. Ostavio sam Kataktu
svoj reflektorski laser."
"Nije loe."
"Nadam se."
"Jesmo li zavrili sa Kartom Kzina?"
Hmii se duboko zamisli. "Zarobio sam jednog pilota vazduhoplova. Svi su oni plemii, sa
imenima i opsenim obrazovanjem. jarl mi je mnogo ta rekao o dobu istraivanja poto sam se
prvo narugao preduzetnitvu njegovih predaka. Moemo stoga pretpostaviti da se na Behemotu nalazi
velika istorijska biblioteka. Da je zaposednemo?"
"Ispriaj mi ta ti je sve jarl rekao. Koliko daleko su dospeli na Marsu?"
"Pronali su jedan zid padajue vode. Kasnija pokolenja izmislila su skafandre i vazduhoplove za
velike visine. Ispitali su ivice Karte, a jedna ekipa je stigla do sredita gde se nalazio zid."
"Mislim da emo onda jednostavno preskoiti Biblioteku na Behemotu. Nikada nisu prodrli
unutra. Poslednji, jesi li tamo?
Iz mikrofona se zau: "Da, Luise."
"Idemo ka Karti Marsa. Uini i ti tako, ali ostani s nae leve strane u sluaju da budemo morali da
se prebacujemo."
"Aj, aj. Ima li neto da mi prijavi?"
"Hmii je pokupio neka obavetenja. Kzini su istraivali povrinu Karte Marsa i nisu pronali nita
to ne bi bilo marsovsko. Tako jo ne znamo gde da traimo prolaz."
"Moda odozdo."
"Da, moda. To bi bilo zabrinjavajue. Kako se dre nai gosti?"
"Trebalo bi uskoro da im se pridrui."
"Onda, im budem mogao. Ti pogledaj postoje li podaci o Marsu u Iglinom kompjuteru, kao i o
Marsovcima. Gotovo." On se okrenu. "Hmii, eli li malo da upravlja? Nemoj prei etiri milje u
sekundi."
Lender jurnu uvis i napred odgovarajui na kzinove komande. Sivi zid oblaka se rascepi da ih
propusti; pred njima je bilo samo plavo nebo koje je postajalo sve tamnije kako su se peli u visinu.
Ispod njih promicala je Karta Kzina. Potom je ostavie za sobom.
Hmii ree: "Lutkar izgleda da je dosta pokoran."
"Da."
"Izgleda da si prilino siguran u Kartu Marsa."
"Da." Luis se isceri. "To je vrlo primamljiva mogunost da se neko navede na pogrean trag, ali ni
ona ne moe biti savrena, je li tako? Trebalo je toliko toga da sakriju, mislim na obimnost. Proli
smo ispod Velikog okeana na putu ovamo. Pogodi ta smo otkrili kada smo prolazili ispod Karte
Marsa?"
"Ne igraj se sa mnom."

"Nita. Nita sem morskog dna. ak ni rebra radijatora. Veina ostalih Karata ima radijatorska
rebra za hlaenje polova. Pasivan sistem za hlaenje. Mora postojati i sistem za hlaenje Karte
Marsa. Kuda odlazi toplota? Mislio sam da moda odlazi u morsku vodu, ali nije tako. Smatramo da
se toplota direktno isputa u superprovodnu reetku u podu Prstenastog sveta.
"Superprovodnu reetku?"
"Velika mrea, ali ona upravlja magnetskim dejstvima u temeljima Prstenastog sveta. Upotrebljava
se za upravljanje desjstvima na suncu. Ako je Karta Marsa ukljuena u reetku, onda mora da je
kontrolno sredite Prstenastog sveta."
Hmii stade da razmilja. A zatim ree: "Nisu mogli da isputaju toplotu u morsku vodu. Topao,
vlaan vazduh bi se podigao. Oblane mase pokuljale bi iz velike udaljenosti. Iz svemira bi se Karta
Marsa videla kao jedna velika meta. Moe li zamisliti da Pak zatitnici naprave jednu takvu
greku?"
"Ne." Mada bi je Luis poinio.
"Ne seam se ba mnogo stvari o Marsu. Ta planeta nikada nije bila od velike vanosti za tvoj
narod, zar ne? Nije predstavljala nita vie do izvor predanja. Znam da je Karta dvadeset milja
visoka, kako bi se oponaao razreeni vazduh planete."
"Dvadeset milja visoka i prostire se na povrini od pedeset i est miliona kvadratnih milja. To je
milijardu stotinu dvadeset miliona kubnih milja pogodnih za skrivanje."
"Urrr", ree Hmii. "Mogao bi biti u pravu. Karta Marsa jeste sredite za opravke i Paki su uinili
sve to su mogli da ga prikriju. jarl mi je priao o udovitima, olujama i udaljenostima Velikog
okeana. Oni bi bili odlino pasivni uvari. Flota osvajaa ne bi otkrila tajnu."
Luis je odsutno trljao etiri mesta preko obrva koja su ga svrbela. "Jedan zarez dvanaest na deveti
kubnih milja. Moram priznati, od tog broja mi se vrti u glavi. ta su uvali tamo unutra? Prostranstva
dovoljno velika da zaepe planinu Boje pesnice? Postrojenja dovoljno velika da ponesu ta
prostranstva, umetnu i vrsto zavare? Onu opremu za podizanje koju smo videli na obodnom zidu, za
visinske mlaznike? Rezervne visinske mlaznike? Tanj, voleo bih da pronaem rezervne visinske
mlaznike. Ali jo bi im preostalo slobodnog prostora."
"Ratne flote."
"Da. Poznato nam je njihovo veliko oruje, ali... ratne flote, razume se, kao i brodovi koji bi nosili
izbeglice. Moda je cela Karta jedan veliki izbegliki brod. Morao bi biti dovoljno velik da evakuie
Prstenasti svet pre no to populacija pone da ispunjava sve nie u ekologiji."
"Svemirska letelica? Moda je ta svemirska letelica dovoljno velika da moe povui Prstenasti
svet nazad na njegovo mesto? Teko mi je da razmiljam u tim razmerama, Luise."
"I meni. Mislim da ipak ne bi bio dovoljno velik."
"ta si onda imao na umu kada si unitio na motor za hiperpogon?" Kzin odjednom poe da rei.
Luis nije eleo da ustukne. "Mislio sam da Prstenasti svet moe tako da se podesi da magnetski
reaguje u odnosu na sunce. Gotovo da sam bio u pravu. Nevolja je..."
Glas Poslednjeg pokulja iz zvunika. "Luise! Hmii! Ukljuite automatskog pilota na lenderu i
smesta se prebacite ovamo!"

29. KARTA MARSA

Hmii stie do diska pre Luisa jednim dinovskim skokom. I kzinu se moglo nareivati, pomisli
Luis. On zadra za sebe tu opasku.
Graditelji gradova gledali su kroz trup, ali ne u predeo koji je promicao... i predstavljao neto
drugo do plavo more i plavo nebo proarano oblacima koji su se stapali na beskrajnom obzorju ...
ve u hologram veliine bioskopskog platna. Kada se Hmii pojavio na prijemnom disku oni se
okrenue, ustuknue, a zatim pokuae da se sakriju.
Luis ree: "Hmii, upoznaj se sa Harkabiparolin i Kavaresksenjajokom, bibliotekarima iz lebdeeg
grada. Oni su nam mnogo pomogli pri dobavljanju obavetenja."
Kzin ree: "Dobro. Poslednji, u emu je problem?"
Luis povue kzina za krzno i upre prst.
"Da", ree lutkar. "Sunce."
Sunce je na hologramskom pravougaoniku izgledalo zatamnjeno i uveano. Jedna sjajna mrlja u
blizini sredita pomicala se, uvijala, menjala oblik njima naoigled.
Hmii ree: "Zar se sunce nije isto tako ponaalo neto malo pre no to smo se spustili na ispust
svemirske luke?"
"Tano. upravo posmatra odbranu od meteora Prstenastog sveta. Poslednji, ta emo sada?
Moemo usporiti, ali ne vidim nain da spasemo lender."
"Moja prva misao bila je da spasem vae vredne koe", ree lutkar.
More odbi jaku svetlost sa mesta tano ispod Igle. inilo se da postaje sve sjajnija, dobijajui
ljubiaste nijanse. Iznenada, u trenu postala je nepodnoljivo sjajna. A potom je od nje ostala samo
crna taka na trupu ispod njihovih nogu.
Jedna nit crnog mlaza oiviena ljubiasto-belim stajala je iznad obzorja u smeru okretanja.
Uspravan stub koji se protezao od tla do neba. Iznad atmosfere nije se video.
Kzin izgovori neto na junakovom jeziku.
"Sve je u redu", ree Poslednji na meunarodnom. "Ali na ta puca? Pretpostavljam da smo meta
bili mi."
Luis upita: "Ne nalazi li se Karta Zemlje u tom pravcu?"
"Da. Isto tako i velika koliina vode i uobiajeni predeo Prstenastog sveta."
Tamo gde je snop dotakao tle obzorje je bletalo belilom. Hmii proaputa na Junakovom jeziku,
ali Luis uhvati smisao. "S jednim takvim orujem mogao bih da isparim Zemlju."
"Zavei."
"Bila je to prirodna misao, Luise."
"Da."
Snop se iznenada prekide. Zatim ponovo dodirnu tle, nekoliko stepeni ulevo.
"Tanj! U redu, Poslednji, podigni nas. Podigni nas dovoljno visoko da moemo upotrebiti
teleskop."
Na Karti Zemlje nalazila se jedna bletava uto-bela taka. Liila je na trag udara nekog velikog
asteroida.
Slino bletavilo videlo se malo dalje, na naspramnoj obali Velikog okeana.
Solarna buktinja postajala je sve priguenija i gubila je postojanost.
Hmii upita: "Da li su se u tim pravcima nalazile neke vazdune ili svemirske letelice? Predmeti
koji se brzo kreu?"
"Ureaji su moda neto uhvatili", ree Poslednji.

"Izvidi to. I spusti nas na milju visine. elim da se pribliimo Karti Marsa ispod povrine."
"Luise?"
"Uini tako."
Hmii upita: "Da li znate kako je nastao taj laserski snop?"
"Luis ti to moe rei", odvrati lutkar. "Ja u biti zaposlen."
Igla i lender stekoe se na Karti Marsa iz dva pravca. Poslednji je odravao dva vozila jedno uz
drugo tako da je bilo mogue prelaziti.
Luis i Hmii prebacie se na lender da bi ruali. Hmii je bio gladan. Pojeo je nekoliko funti
crvenog mesa, jednog lososa, galon vode. To je nepovoljno uticalo na Luisov apetit. Bilo mu je drago
da gosti nisu videli ovo.
"Ne razumem zato si pokupio te putnike", ree Hmii. "Sem ako nisi eleo da se pari sa enom.
Ali emu deak?"
"Oni su Graditelji gradova", ree Luis. "Njihova vrsta vladala je pretenim delom Prstenastog
sveta. Doveo sam ih oboje iz Biblioteke. Upoznaj ih, Hmii. Postavljaj im pitanja."
"Boje me se."
"Ti si slatkoreivi diplomata, sea se? Pozvau deaka da vidi lender. Priaj mu prie. Ispriaj
mu o Kzinu, parkovima za lov i kui Patrijarhove prolosti. Ispriaj mu kako se kzini pare."
Luis se prebacio na Iglu, porazgovarao sa Kavaresksenjajokom i vratio se s njim na lender pre no
to je Harkabiparolin uopte shvatila ta se deava.
Hmii mu je pokazao kako se upravlja letelicom. Lender se obruavao, okretao i jurio ka nebu pod
njegovom kontrolom. Deak je bio opinjen. Hmii mu pokaza aroliju dogleda, superprovodne
tkanine i zatitnog oklopa.
Deak ga upita o nainu parenja kod kzina.
Hmii se pario sa enkom koja je mogla da govori! To mu je otvorilo nove vidike. On ispria
Kavaresksenjajoku ono to ga je zanimalo... to je Luisu bilo krajnje dosadno... a zatim je podstakao
deaka da pria o sparivanju i riatri.
Kavaresksenjajok je dobro poznavao teoriju, ali je bio slab u praksi. "Pravimo zapise ako nam
druge vrste to dozvole. Posedujemo arhive traka. Neke vrste imaju odreene stvari koje mogu da im
zamene riatru ili vie vole da gledaju, odnosno da govore o njoj. Neke se sparuju samo u jednom
poloaju, druge samo u odreenom godinjem dobu i to se prenosi. Sve ovo utie na trgovake
odnose. Postoje pomagala raznih vrsta. Da li ti je Luvevu priao o vampirskom mirisu?"
Jedva da su i primetili kada se Luis vratio na Iglu.
Harkabiparolin je bila uznemirena. "Luvevu, on bi mogao povrediti Kavu!"
"Odlino se slau", ree joj Luis. "Hmii je lan moje posade i voli decu svih vrsta. Deko je
potpuno siguran. Ako i ti eli da mu bude prijatelj poei ga iza uiju."
"Kako si povredio elo?"
"Bio sam nepaljiv. Hodi, znam kako u te smiriti."
Vodili su ljubav... odnosno, upranjavali su riatru... na vodenom krevetu ukljuivi jedinicu za
masau. ena je mogla da mrzi zgradu Pant, ali dosta toga je tamo nauila. Dva asa kasnije, kada je
Luis bio ubeen da se vie nee pomeriti, Harkabiparolin ga udari po obrazu i ree: "Moje vreme
parenja zavrava se sutra. Tada e moi da se odmori."
"To mi se i dopada i ne dopada", zakikota se on.
"Luvevu, oseala bih se bolje kada bi se sada ponovo pridruio Hmiiju i Kavi."
"U redu. Pripazi se kada budem ustajao. Evo me na prenosnom disku. A sada: paf i nema me."
"Luvevu..."

"Oh, u redu."
Karta Marsa bila je jedna tamna linija to je rasla pretvarajui se u zid koji im se ispreio na putu.
Kada je Hmii usporio, mikrofoni na trupu lendera uhvatie postojano aputanje glasnije od vetra koji
ih je pratio.
Stigli su do zida vode koja pada.
Sa udaljenosti od jedne milje izgledao je savreno ravan i beskrajno dugaak. Vrh vodopada
nalazio se dvadeset milja iznad njihovih glava. Osnova mu je bila sakrivena maglom. Voda im je
tutnjala u uima tako da je Hmii morao da iskljui mikrofone, ali su je ipak i dalje uli kroz trup.
"Nalik je na kondenzatore vode u gradu", ree deak. "Mora da je moj narod ovde nauio kako da
pravi kondenzatore za vodu. Hmii, jesam li ti priao o kondenzatorima za vodu?"
"Jesi. Ako su Graditelji gradova stigli ovako daleko, namee se pitanje da li su pronali i put
unutra. Da li se u vaim priama pominje neka uplja zemlja?"
"Ne."
Luis ree: "Njihovi arobnjaci su svi sazdani prema meri Pak zatitnika."
Deak upita: "Luvevu, ovaj veliki vodopad... zato je toliki?"
"Mora da se prua celim vrhom karte. Izvlai vodenu paru. Vrh Karte mora stalno da bude suv",
ree Luis. "Poslednji, slua li?"
"Da. ta nareuje?"
"Kruiemo u lenderu koristei radar za dubinsko snimanje i ostale ureaje. Moda emo uspeti
da pronaemo neki ulaz ispod vodopada. Iglu emo iskoristiti da ispitamo vrh. Kako stojimo sa
zalihom goriva?"
"Dosta dobro s obzirom na to da ne idemo kui."
"Dobro. Skinuemo sondu i podesiti je da prati Iglu na... udaljenosti od deset milja i sasvim pri
tlu. Dri otvorene prenosne diskove i mikrofone. Hmii, hoe li da upravlja lenderom?"
Kzin ree: "Razumem."
"U redu. Hajdemo, Kava."
"Voleo bih da ostanem ovde", ree deak.
"Harkabiparolin bi me ubila. Hajde."
Igla se pope dvadeset milja i crveni Mars prostre se pred njima.
Kavaresksenjajok ree: "Uasno izgleda."
Luis ne obrati panju na to. "Bar znamo da tragamo za neim velikim. Zamisli jedan ep dovoljno
veliki da zapui planinu Boja pesnica. Traimo neki otvor dovoljno prostran da u njega stane taj ep
kao i vozilo koje bi ga podiglo. Gde bi ga smestio na Karti Marsa? Poslednji?"
"Ispod vodopada", ree Poslednji. "Ko bi ga tamo video? Okean je prazan. Voda koja pada sve bi
sakrila."
"Da. Ima smisla. Ali Hmii to pretrauje. Gde jo?"
"Moram, znai, da sakrijem obrise jednog dinovskog otvora na povrini Marsa? Moda je
nepravilnog oblika, pri emu se arke poklopca nalaze u nekom dugakom, pravom kanjonu. A moda
bih ga stavio i ispod leda, otapajui i ponovo zamrzavajui severni pol kako bih prikrio svoje
dolaske i odlaske."
"Postoji li neki slian kanjon?"
"Da. Uradio sam domai zadatak. Luise, najbolje je pokuati na polovima. Marsovci se nikada
nisu pribliavali polovima. Voda ih je ubijala."
Karta je predstavljala polarnu projekciju, juni pol pruao se du celog oboda. "U redu. Odvezi
nas do severnog pola. Ako ne naemo nita, odatle emo se podii zavojitom putanjom. Ostani

visoko i neka ti rade svi ureaji. Ne treba mnogo da brinemo ako neto pripuca na Iglu. Hmii, slua
li?"
"Sluam."
"Sve nam prenosi. Vee su anse da e ti pronai ono za im tragamo. Ne pokuavaj nita da
preduzima na svoju ruku." Hoe li posluati? "Ne preduzimamo osvajanje u lenderu. Mi smo
pregovarai. Radije bismo dopustili da na nas pucaju dok smo u trupu Optih Proizvoda."
Radar za dubinsko snimanje zaustavio se naiavi na pod od skrita. Planine i doline koje su stajale
iznad skrita izgledale su providne. Postojala su mora marsovske praine koja je bila tako fina da je
tekla poput nafte. Ispod povrine nalazili su se nekakvi gradovi: kamene zgrade gue od praine sa
isklesanim zidovima, zaobljenim uglovima i velikim brojem otvora. Graditelji gradova netremice su
zurili, kao i Luis Vu. Marsovci su bili izumrli u ljudskom svemiru pre mnogo stotina godina.
Vazduh je bio jasan poput vakuuma. Daleko s desne strane, s druge strane obzorja, nalazila se
planina via od bilo koje na Zemlji. Mons Olimpus, razume se. Iznad njenog kratera poivala je jedna
bela iverka.
Igla je stala da se sputa sve dok nije stigla nadomak srpastih dina. Zdanje se jo moglo videti
kako lebdi na pedeset do ezdeset jardi iznad vrha: stvorenja koja su se tamo nalazila zacelo su sada
jasno mogla videti Iglu.
"Hmii?"
"Sluam."
Luis se upirao da ne apue. "Pronali smo lebdei oblakoder. Moda ima trideset spratova sa
brodskim prozorima i ispustom za pristajanje vozila. Izgraen je u obliku dvostruke kupe. Veoma lii
na zgradu koju smo zaposeli na naem prvom putovanju, na dobri brod Neverovatni."
"Potpuno ista?"
"Ne ba, ali prilino. A lebdi iznad najvie planine na Marsu, ba kao neki tanj putokaz."
"Kao da je to neki signal. Da se prebacim?"
"Jo ne. Da li si ita pronaao?"
"Verujem da sam uao u trag jednom ogromnom otvoru unutar vodopada. Kroz njega bi mogla da
proe neka ratna flota ili ep kojim bi se zapuio krater Boje pesnice. Moda postoje neki signali
kojima se otvara. Ja nisam nita pokuao."
"I nemoj. Ostani u pripravnosti. Poslednji?"
"Utvrdio sam zraenje i zavrio dubinsko ispitivanje radarom. Zdanje zrai malo energije.
Magnetska levitacija ne zahteva velike koliine energije."
"ta je unutra?"
"Evo." Poslednji im prosledi sliku. Pri dubinskom ispitivanju radarom struktura je izgledala
providna i siva. inilo se da je to lebdea zgrada podeena za putovanja sa rezervoarima za gorivo i
motorom na vazduno hlaenje ugraenim u petnaesti sprat. Lutkar ree: "vrsta konstrukcija: zidovi
od betona ili neeg podjednako gustog. Nema vozila na pristajnom doku. Ono su teleskopi ili neki
drugi senzorski ureaji u kuli i prizemlju. Ne mogu da kaem da li u zdanju ima nekog."
"U tome i jeste problem. elim da utvrdim strategiju. Reci mi kako ti se ovo ini. Prvo: idemo to
bre moemo sve do iznad vrha."
"I tako emo postati izvrsna meta."
"I sada smo meta."
"Ne za oruja unutar Mons Olimpusa."
"Zato tanj imamo trup Optih Proizvoda? Ako nita ne pripuca na nas prelazimo na drugu fazu:
dubinsko ispitivanje kratera. Ako pronaemo ita sem poda od vrstog skrita prelazimo na treu fazu:

ispariemo zdanje. Moemo li to uiniti? Brzo?"

"Da. Nemamo zalihe energije da to dva puta uradimo. A ta je faza etiri?"
"Bilo ta to e nas brzo uvesti unutra. Hmii ostaje u pripravnosti da nas spase kako ve bude znao
i umeo. Reci mi sada da li e se smotati na pola puta?"
"Ne bih se usudio."
"ekaj malo." Luisu sinu da su se njihovi gosti-domoroci ve sigurno uplaili. On ree
Harkabiparolin: "Ako postoji mesto sa koga se svet moe spasti onda se ono nalazi ispod nas.
Mislimo da smo pronali prolaz. Pronaao ga je jo neko. Ne znamo nita o njemu ili njima.
Razume?"
ena ree: "Uplaena sam."
"I ja sam. Moe li uticati na deaka da ostane miran?"
"A moe li ti na mene?" Ona se hrapavo nasmeja. "Pokuau."
"Poslednji. Idemo."
Igla poskoi u nebo pri dvadeset gravitacija, okrenu se i zaustavi naglavce, gotovo du lebdeeg
zdanja. Prevrnu se i Luisov stomak. Oba Graditelja gradova vrisnue. Kavaresksenjajok ga krvniki
epa za ruku.
Golim okom mogao se videti krater ispunjen starom lavom. Luis je promatrao sliku koju je davao
radar za dubinsko snimanje.
Bila je tamo! Rupa u skriptu, izokrenut levak koji je vodio navie (nanie) kroz krater Mons
Olimpusa. Izgledao je premali da kroz njega proe oprema za sluaj nude, ali bio je dovoljno
prostran za Iglu.
"Pali", ree Luis.
Poslednji je poslednji put upotrebio ovaj snop kao reflektor. Na maloj udaljenosti bio je poguban.
Lebdee zdanje postalo je usijana traka sa kometnom glavom od kljualog betona. A potom se
pretvorilo u puki oblak praine.
Luis ree: "Idemo dole."
"Luise?"
"Ovde predstavljamo metu. Nemamo vremena. Dole. Dvadeset grativacija. Sami emo napraviti
prolaz."
ukasti predeo predstavljao je krov nad njihovim glavama. Radar za dubinsko snimanje
pokazivao je rupu u skritu u koju je trebalo brzo da urone. Ali sve ostalo ukazivalo je na to da im se
krater od vrste lave u Mons Olimpusu pribliava vrtoglavom brzinom pretei da ih zdrobi.
Kavaresksenjajokovi nokti zarie se do krvi Luisu u ruku. Harkabiparolin kao da se sledila. Luis
se spremao za sudar.
Tama.
Oko njih je bila samo bezoblina, mlena svetlost koja je dopirala sa ekrana radara za dubinsko
snimanje. Jo je neto negde sijalo: zelene, crvene i narandaste zvezde. Brojanici na upravljkom
pultu.
"Poslednji!"
Nije bilo odgovora.
"Poslednji, daj nam malo svetlosti! Upotrebi reflektor! Da vidimo ta nam preti!"
"ta se dogodilo?" upita Harkabiparolin zbunjeno. Luisove oi su se privikavale na tamu; mogao
je da je vidi kako sedi na podu obgrlivi kolena.
Upali se kabinsko svetlo. Poslednji se okrenu od kontrola. Izgledao je nekako sav skvren: bio je
ve napola smotan. "Luise, ne mogu vie ovo da radim."

"Nismo u stanju da se sluimo kontrolama. I sam to zna. Upali reflektor tako da moemo videti ta
je napolju."
Lutkar stade da prebira po kontrolama. Bela difuzna svetlost obasja trup ispred upravljakog
pulta.
"Optoeni smo neim." Jedna glava pogleda nadole; druga ree: "Lava. Temperatura spoljanje
strane trupa iznosi sedam stotina stepeni. Lava se prelila preko nas dok smo bili u stazisu i do sada se
ve ohladila."
"Zvui kao da nas je neko ekao. Jesmo li jo okrenuti naopake?"
"Da."
"Onda ne moemo da ubrzamo prema gore. Samo nadole."
"Da."
eli li da proba?"
"ta ti pada na pamet? Najradije bih se vratio u vreme pre no to si sagoreo hiperpogonski
motor..."
"Pusti sad to."
"...ili u vreme pre no to sam odluio da kidnapujem jednog oveka i jednog kzina. To je
verovatno bila greka."
"Gubimo vreme."
"Nemamo kuda da ispustimo Iglinu prekomernu toplotu. Upotreba potisnika samo e nas za sat dva
pribliiti trenutku kada emo morati da odemo u stazis i prepustimo se razvoju dogaaja."
"Priekaj asak, onda. ta ima na radaru za dubinsko snimanje?"
"U svim pravcima iva stena, napukla usled hlaenja. Da proirim vidno polje... Luise? Ispod nas,
ispod Iglinog krova na nekih est milja nalazi se pod od skrita. Mnogo tanja tavanica od skrita nalazi
se na etrnaest milja iznad nas."
Luisa je poinjala da hvata panika. "Hmii, prima li sve ovo?"
Odgovor je dobio na neoekivan nain.
Zauo je urlik neljudskog bola i besa u trenutku kada se Hmii obreo na prenosnom disku i pojurio
sa njega drei ruke preko oiju. Harkabiparolin mu se ukloni sa puta. Vodeni krevet preprei se pred
kzinom u visini kolena, te on nalete na njega, saplete se i pade na pod.
Luis otra do tua. Podesi ga na najjai mlaz, skoi na vodeni krevet, podmetnu svoje rame ispod
Hmiijevog pazuha i podie ga uvis. Hmiijevo telo bilo je toplo ispod krzna.
Kzin ustade i uz Luisovu pomo krenu prema mlazu hladne vode. Stao je da se okree izlaui
vodi svaki deli svoga tela; zatim se uuiro s licem okrenutim prema mlazu. Posle nekog vremena
ree: "Kako si znao?"
"Namirisae za koji as", ree Luis. "Spreno krzno. ta se dogodilo?"
"Odjednom sam poeo da gorim. Na pultu je poelo da svetluca dedsetak crvenih svetiljki. Skoio
sam ka prenosnom disku. Lender je jo podeen na automatskog pilota, ako nije uniten."
"Moraemo to da otkrijemo. Igla je optoena lavom. Poslednji?" Luis se okrenu prema
upravljakoj palubi.
Lutkar je bio smotan sa glavama ispod stomaka.
Jedan ok previe. Lako je bilo razabrati zato. Sa ekrana na letakoj palubi gledalo ih je jedno
napola poznato lice.
Isto to lice, samo uveano, gledalo ih je i sa pravougaonika projekcije radara za dubinsko
snimanje. Maska lica, poput nekog ljudskog lica oblikovanog od stare koe, ali ne ba potpuno tome
nalik. Bilo je bez kose. Vilice su predstavljale tvrdi, bezubi polumeseci. Iz dubina ispod eonih

kostiju oi su pomno posmatrale Luisa Vua.

30. TOKOVI U TOKOVIMA

"Izgleda da ste izgubili pilota", ree im uljez sa konim licem. Lebdeo je izvan trupa; izobliena
glava i ramena veliine lubenica jednog zatitnika, duh u crnoj steni koja ih je obmatala.
Luis nije mogao nita drugo do da klimne. okovi su se nizali suvie brzo jedan za drugim i to iz
pogrenih pravaca. Bio je svestan toga da Hmii stoji pored njega, da se sa njega cedi voda i da u
tiini prouava potencijalnog neprijatelja. Graditelji gradova bili su nemi. Ako je Luis dobro itao s
njihovih lica na njima se u veoj meri oitavalo strahopotovanje ili ushienje nego strah.
Zatitnik ree: "Nema vam uzmaka iz ove klopke. Uskoro ete biti primorani da poete u stazis, a
nema potrebe da razgovaramo o tome ta e biti posle. Sad mi je laknulo. Pitam se da li bih mogla
naterati sebe da vas ubijem."
Luis ree: "Mislili smo da ste svi mrtvi."
"Paki su izumrli pre etvrt miliona godina." Zatitnikove spojene usne i desni krivili su neke
suglasnike, ali govorio je meunarodnim jezikom. Zato meunarodnim? "Odnela ih je neka bolest.
Pravilno ste pretpostavljali da su zatitnici svi mrtvi. Ali drvo ivota jo raste i dobro mu je ispod
Karte Marsa. Ponekad ga otkriju. Pretpostavljam da je droga besmrtnosti upravo ovde nastala i to
kada su nekom zatitniku bila potrebna sredstva za neki projekat."
"Odakle zna meunarodni?"
"Znam ga odmalena. Luise, zar me ne prepoznaje?"
Kao da ga je grom pogodio. "Tila. Kako?"
Lice joj je bilo tvrdo kao maska. Kako je i moglo da iskae neko oseanje? Ona ree: "Malo
znanja. Poznata ti je ta poslovica. Traga je tragao za osnovom Luka. Paradirala sam malo svojim
nadmonim obrazovanjem pred njim: rekla sam mu da Luk nema osnovu, da je svet prsten. To ga je
jako uzbudilo. Rekla sam mu da ako je tragao za mestom sa koga se moe upravljati svetom, onda bi
trebalo da nae konstrukcioni centar."
"Sredite za opravke", ree Luis. Pogled baen prema upravljakoj palubi uveri ga da Poslednji i
dalje podsea na jednu izduenu podnonu klupicu ukraenu rubinima i ljubiasto-plavim draguljima.
"Razume se, to bi postalo sredite za opravke i sredite moi", ree zatitnik. "Traga se seao
prie o Velikom okeanu. inilo se da to nije lo izbor; mesto zatieno prirodnim preprekama udaljenou, olujom i desetinama negostoljubivih ekologija. Astronomi su prouavali Veliki okean sa
povoljnih mesta na Luku, a Traga se seao dovoljno stvari da nam napravi karte.
esnaest godina prelazili smo Veliki okean. Trebalo bi stvoriti predanja o tom putovanju. Da li si
znao da su Kzini kolonizovali Kartu Zemlje? Ne bismo mogli da nastavimo da nismo zarobili jedan
kolonizatorski brod kzina. U Velikom okeanu postoje ostrva koja predstavljaju ogromne oblike
ivota; lea tih stvorenja prekrivena su vegetacijom, a ona zarone kada mornar to najmanje
oekuje..."
"Tila! Kako? Kako se moglo dogoditi da postane ovakva?"
"Malo znanja, Luise. Nisam shvatila ko su bili inenjeri Prstenastog sveta sve dok nije bilo suvie
kasno."
"Ali tebe je pratila srea!"
Zatitnik klimnu. "Tako sam odgajena; iza svega stoje Piersonovi lutkari koji su umeali svoje
prste u Zakone plodnosti na Zemlji ustanovivi Lutriju na pravo raanja. Pretpostavili ste da im je to
uspelo. Meni je uvek izgledalo glupo. Luise, eli li da veruje da je est pokolenja dobitnika na
Lutriji na pravo raanja stvorilo ljudsko bie koje prati srea?"
On ne odgovori.

"Samo jedno?" Izgledalo je da mu se podsmeva. "Pomisli samo na sreu svih potomaka svih
dobitnika na Lutriji na pravo raanja. Za dvadeset hiljada godina oni bi ve uveliko naputali
galaksiju beei od eksplozije galaktikog jezgra. Zato ne ka Prstenastom svetu? Posredi je naseljiva
povrina tri puta vea od one na Zemlji, a i pokretna je, Luise. Prstenasti svet je srea za one
neroene potomke ljudi odgajanih za sreu. Ako bih uspela da spasem Prstenasti svet, onda bi za njih
bila srea to smo stigli ovamo pre dvadeset tri godine i to smo Traga i ja pronali ulaz u Mons
Olimpus. Njihova srea. Nikada moja."
"Da li se to i njima dogodilo?"
"Traga je umro, razume se. Oboje smo poludeli od gladi za korenom drveta ivota, ali Traga je
bio hiljadu godina prestar. To ga je ubilo."
"Nije trebalo da te ostavim", ree Luis.
"Nisam ti pruila mogunost da bira. Ni ja nisam imala priliku za to - ako veruje u sreu. I sada
je preda mnom mali izbor. Nagoni zatitnika veoma su jaki."
"Veruje li u sreu?"
Ona ree: "Ne. Volela bih da mogu."
Luis rairi ruke... gest bespomonosti... i okrenu se od nje. Uvek je znao da e ponovo sresti Tilu
Braun, ali nije mislio da e to biti na ovaj nain! On ukljui polje za spavanje i zaplovi u njega.
Poslednji je bio u pravu. Smotaj se u vlastiti pupak.
Ali ljudska bia ne mogu da se uvuku u ui. Luis je lebdeo napola smotan sa rukama preko lica.
Ali uo je:
"Govornie-ivotinjama, estitam ti na povraenoj mladosti."
"Zovem se Hmii."
"Izvinjavam se", ree zatitnik. "Hmii, kako si dospeo ovamo?"
Kzin ree: "Tri puta sam bio uhvaen u klopku. Kidnapovao me je Poslednji, Luis Vu spreio da
pobegnem sa Prstenastog sveta, Tila Braun zakopala ispod tla. Moram prekinuti s tom navikom.
Hoe li da se bori sa mnom, Tila?"
"Ne, dok ne bude u stanju da doe do mene, Hmii."
Kzin se okrenu od nje.
"ta hoe od nas?" Bio je to Kavaresksenjajok koji je snebivljivo progovorio na jeziku
Graditelja gradova iji se prevod zatim zauo na meunarodnom.
"Nita", ree Tila na jeziku Graditelja gradova.
"ta mi onda ovde traimo?"
"Nita. Pobrinula sam se da ne moete nita uiniti."
"Ne razumem." Deak je bio na ivici suza. "Zato eli da nas zakopa ispod tla?"
"Dete, inim ono to moram. Moram spreiti jedan zarez pet puta deset na dvanaesti ubistava."
Luis otvori oi.
Harkabiparolin se estoko usprotivi. "Ali mi smo ovde da spreimo umiranje! Zar ne zna da je
svet decentrisan, da klizi prema suncu?"
"To mi je poznato. Sastavila sam ekipu koja ponovo postavlja visinske mlaznike Prstenastog
sveta, ispravljajui tako tetu koju je napravila tvoja vrsta."
"Luvevu kae da to nije dovoljno."
"Nije."
Sada su ve privukli punu Luisovu panju.
Bibliotekarka odmahnu glavom. "Ne razumem."
"Sa visinskim mlaznicima koji rade produavamo ivot Prstenastom svetu za jednu godinu.

Dodatna godina za tri puta deset na trinaesti razumnih bia isto je to i dati svakome na Zemlji
dodatnih hiljadu godina ivota. To je jedan vredan podvig. Moji saradnici su se sloili s tim, ak i
oni koji nisu zatitnici."
Luis je mogao da razabere crte Tile Braun na konoj masci zatitnika. Ispupenja na ivicama
vilice, naduta lobanja da bi se smestio pretek modanog tkiva... ali to je bila Tila i to ga je strano
bolelo. Zato nije otila?
Navike teko umiru, a Luisov um bio je analitiki. On pomisli. Zato nije otila? Zatitnik na
samrti na jednom prokletom, vetakom svetu! Trebalo bi da nema ni trenutka za bacanje na razgovor
sa skupinom uhvaenih rasplodnika. ta joj to treba?
On se okrenu prema njoj. "Ti si sastavila ekipu za popravke, zar ne? Ko su oni?"
"Pomogao mi je moj izgled. Veina hominida bi me bar sasluala. Sakupila sam ekipu od nekoliko
stotina hiljada pripadnika razliitih vrsta. Troje sam dovela ovamo da postanu zatitnici: po jednog
predstavnika naroda Prelivnih planina, nonog naroda i vampira. Nadala sam se da e pronai
reenje koje ja nisam videla. Njihove take gledanja trebalo bi da se razlikuju. Vampir je, na primer,
pre promene bio neinteligentna osoba.
Izneverili su me", ree Tila. Ona se odista ponaala kao da ima vremena. Vremena da zabavlja
uhvaene tuince i rasplodnike sve dok Prstenasti svet ne dodirne senkovite kvadrate! "Nisu pronali
nijedno bolje reenje. I tako smo popeli preostale Basardove sabirnike na obodni zid. Do sada smo
postavili sve sem jednog. Pod upravom jedinog preostalog zatitnika, moja ekipa e staviti u pogon
poslednju svemirsku letelicu sa Prstenastog sveta koja e ih doneti u sigurnost oko neke oblinje
zvezde. Neki itelji Prstenastog sveta e preiveti."
"Opet smo na prvobitnom pitanju", ree Luis. "Tvoja posada je u velikom poslu. ta e ti ovde?"
U pravu sam! Pokuava neto da nam kae!
"Dola sam da spreim ubistvo bilion i po razumnih bia. Prepoznala sam neutrinski odliv iz
potisnika sagraenih u ljudskom svemiru i stigla sam na jedino mogue mesto zloina. ekala sam. I
evo vas."
"Evo nas", sloi se Luis. "Ali ti tanj dobro zna da nismo doli da poinimo nijedno ubistvo."
"Poinili biste."
"Zato?"
"To vam ne mogu rei."
Jo nije pokazivala nameru da zavri razgovor. Tila je igrala udnu igru. Trebalo je da otkriju
njena pravila. Luis upita: "Pretpostavi da moe spasti Prstenasti svet ubivi bilion i po stanovnika
od trideset biliona. Jedan zatitnik bi to uinio, zar ne? Pet procenata da bi se spaslo devedeset pet
procenata. Izgleda veoma... efikasno."
"Moe li saoseati sa toliko razumnih bia, Luise? Ili moe li samo zamisliti jednu jedinu smrt u
kojoj ti igra glavnu ulogu?"
On ne odgovori.
"Trideset milijardi ljudi naseljava ljudski svemir. Predstavi sebi sve njih mrtve. Predstavi sebi
pedeset puta toliko stanovnika koji umiru, recimo od trovanja radijacijom. Osea li njihov bol,
njihovo eljenje, ono to misle jedni o drugima? Toliko njih? Brojke su suvie velike. Tvoj mozak
nee uspeti da izie s njima nakraj. Ali moj hoe."
"Oh."
"Ne mogu sama to uiniti, niti mogu dozvoliti da se to dogodi. Znala sam da vas moram
zaustaviti."
"Tila. Predstavi sebi jedan senkoviti kvadrat koji brie prostranstvom Prstenastog sveta pri brzini

od sedam stotina milja u sekundi. Predstavi sebi hiljadu populacija ljudske vrste kako umiru kada se
Prstenasti svet raspada."
"Dobro."
Luis klimnu. Delii mozaika. Tila e im pruiti onoliko delia koliko bude mogla. Nije bila u
stanju da natera sebe da im isporui potpunu sliku. Stoga nastavimo s lovom na delie. "Nisi li rekla
jedini preostali zatitnik? Postojala su etiri, a sada pominje samo jo jednog pored sebe? ta se
dogodilo sa ostalima?"
"Dva zatitnika napustila su ekipu za popravke u isto vreme kada i ja. Verovatno nisu otili
zajedno. Moda su pronalil tragove koji su nagovestili va dolazak. Smatrala sam za neophodno da
ih sledim i zaustavim."
"Stvarno? Ako su bili zatitnici, onda oni vie nisu bili u stanju da ubiju bilion i po razumnih
hominida kao ni ti."
"Mogli su nekako srediti da se to dogodi."
"Nekako." Treba voditi rauna o svakoj rei. Bilo mu je drago to niko nije pokuao da se umea.
ak ni Hmii, slatkoreivi diplomata. "Nekako, dopustiti rasplodnicima da stignu do jedinog mesta na
Prstenastom svetu gde zloin moe biti poinjen. Da li bi to bila njihova strategija da ih ti nisi
spreila?"
"Moda."
"Ovi paljivo odabrani rasplodnici trebalo bi nekako da budu zatieni od mirisa drveta ivota."
Skafandri! Zato je Tila tragala za meuzvezdanom svemirskom letelicom. "Trebalo bi da postanu
svesni situacije. A zatitnik nekako treba da smisli nain da ih ne ubije pre no to sagledaju reenje i
sprovedu ga u delo, ubivi astronomski broj rasplodnika kako bi ih spasili jo vie. Da li je to ono
to si mislila da si spreila."
"Da."
"A ovo je pravo mesto?"
"Zato bih inae ekala ovde?"
"Ostao je jo jedan zatitnik. Hoe li on poi za tobom?"
"Ne. Zatitnik-pripadnik nonog naroda zna da je samo ona preostala da nadgleda evakuaciju. Ako
pokua da me ubije, a ja ubijem nju, rasplodnici preputeni sami sebi mogli bi pomreti na putu."
"Izgleda da se veoma lako odluuje na ubijanje", ree Luis gorko.
"Ne. Ne mogu ubiti pet odsto stanovnika Prstenastog sveta, a nisam sigurna ni da mogu ubiti tebe,
Luise. Ti si rasplodnik moje vrste. Na Prstenastom svetu si u tom pogledu jedini."
"Razmiljao sam o mogunostima da spasem Prstenasti svet", ree Luis Vu. "Ako zna neto o
transmuteru velikog opsega mi ga moemo iskoristiti."
"Paki sugurno nisu posedovali tako neto. To ti nije bila ba najdomiljatija pretpostavka, Luise."
"Kada bismo mogli probuiti rupu ispod jednog od Velikih okeana, a zatim kontrolistati oticanje,
mogli bismo iskoristiti reakciju da vratimo Prstenasti svet na mesto."
"Pametno. Ali ne moete napraviti rupu i ne moete je zaepiti. Dalje, postoji jedno reenje koje
ne bi priinilo toliku tetu, ali bi ipak i ta bila dosta velika, a ja to ne mogu dozvoliti."
"Kako e onda spasti Prstenasti svet?"
Zatitnik ree: "Ne mogu nikako."
"Gde se nalazimo? ta se zbivalo u ovom delu sredita za opravke?"
Proe jedan dug trenutak. Zatitnik ree: "Mogu da vam ne kaem vie od onoga to znate. Ne
vidim kako moete pobei, ali i tu mogunost moram uzeti u obzir."
"Predajem se", ree Luis Vu. "Priznajem poraz. Do tanja i tvoja glupa igra."

"U redu, Luise. Bar nikada nee umreti."

Luis zatvori oi i smota se u slobodnom padu. Savesna kuka.
"Praviu vam drutvo dok ne budete primorani da odete u stazis", ree Tila. "Nita drugo ne mogu
da uinim da vam bude prijatnije. Vi, kako se zovete i odakle ste? Pripadate vrsti koja je pokorila
Prstenasti svet i zvezde."
avrljanje. Zato se ljudi ne raaju sa poklopcima preko uiju? Postoje li neki hominidi sa tim
svojstvom?
Kavaresksenjajok upita: "Kakav je stav arobnjaka u odnosu na riatru?"
"To je vano kada sretne neku novu vrstu, zar ne, dete? Moj stav je da je riatra za rasplodnike.
Ali mi vodimo ljubav."
Deak je veoma uivao. Njegova zauenost kao da je postala bezgranina. Tila je priala o svom
velikom putovanju. Njena druina istraivaa upala je u zamku Groga na karti Zore, a zatim su ih ti
udni naseljenici oslobodili. Na Kzinu su postojale hominidne ivotinje uvezene pre dosta vremena
sa Karte Zemlje i odgajane zbog odreenih crta dok se nisu razlikovale koliko i psi u ljudskom
svemiru. Tilina posada sakrila se meu njima. Ukrali su kzinski kolonizatorski brod. Ubili su jednu
od zveri sa ostrva koje se hrane krilima da bi doli do hrane; meso su zamrzli u jednom praznom
rezervoaru za teni vodonik. Potrajalo im je mesecima.
Konano je uo kako kae: "Sada moram da jedem, ali uskoro u se vratiti." Tada nastupi tiina.
Nekoliko minuta tiine okonae kada tupi zubi neno obuhvatie Luisov zglavak. "Luise, probudi
se. Nemamo vremena da ti ugaamo."
Luis se okrenu i iskljui polje za spavanje. Za trenutak se prepustio uivanju u zanimljivom
prizoru: lutkar stoji pored kzina i ne fali mu dlaka s glave. "Mislio sam da si se iskljuio iz svega."
"Vredan privid koji se suvie pribliio stvarnosti. Bio sam u iskuenju da pustim dogaaje da se
razvijaju svojim tokom", ree lutkar. "Tila Braun je govorila istinu kada je rekla da neemo umreti.
Preteni deo Prstenastog sveta e se raspasti, a zatim razleteti izvan kometnog omotaa. Jednog dana
nas ak mogu pronai."
"Poinjem isto to da oseam. Spreman sam da se predam."
"Zatitnici mora da su mrtvi ve etvrt miliona godina. Ko mi je to rekao?"
"Ako si imalo razuman prestae da me slua."
"Ne jo, ako nema nita protiv. Imam utisak da je zatitnik pokuavao neto da nam kae. Paki su
bili tvoji preci, a i Tila je potekla iz tvoje kulture. Posavetuj nas."
"Ona eli da za nju obavimo jedan prljavi posao", ree Luis. "Sve vreme je u pitanju bila
dvoznanost. Tanj, prouavali ste razgovore sa Brenanom poto je postao zatitnik. Zatitnici
poseduju veoma snane nagone i nadljudski razum. Mora doi do sukoba izmeu te dve stvari."
"Ne shvatam prirodu tog prljavog posla."
"Ona zna kako da spase Prstenasti svet. Svi oni to znaju. Ubij pet procenata, spasi devedeset pet ali to sami ne mogu uiniti. Ne mogu ak dozvoliti ni nekom drugom da to uradi, ali moraju dovesti
do toga da to neko drugi uradi. Dvoznanost."
"Budi odreeniji."
Neto u vezi s pomenutim brojevima poe da kopka Luis. Zato?... Tanj i s tim. "Tila je odabrala
tu zgradu jer lii na Halroprilalarin lebdei zatvor, onaj koji smo rekvirirali za vreme prve
ekspedicije. Izabrala ga je da bi nam privukla panju. Ostavila ga je tamo gde je elela da se mi
naemo. Ne znam kakva je uloga ovog dela sredita za opravke, ali to je pravo mesto u kutiji od
milijardu kubnih milja. Na nama je da otkrijemo ostalo."
"ta onda? Da li je sigurna da smo u klopci?"

"Bilo ta da preduzmemo pokuae da nas sprei. Moraemo je ubiti. To je ono to nam je

govorila. Na naoj strani je samo jedna stvar. Ona se boji da bi izgubila."
"Ne shvatam te", ree lutkar.
"Ona eli da Prstenasti svet ivi. eli da je mi ubijemo. Rekla nam je koliko je mogla. Ali ak i da
sve otkrijemo, da li smo u stanju da ubijemo toliko razumnih bia?"
Hmii ree: "ao mi je Tile."
"Kako je moemo ubiti? Ako si u pravu, onda mora da je neto smislila za nas."
"Sumnjam. Pre bih se kladio da je uinila sve to je u njenoj moi da ne razmilja o bilo emu to
bismo mogli preduzeti. Morala bi da nas sprei. Preputeni smo sami sebi. Tuince e ubiti nagonski.
Kada sam ja u pitanju moda e oklevati onih odluujuih pola sekunde."
"Dobro", ree kzin. "Krupno oruje se svo nalazi na lenderu. Mi smo zaronjeni u stenu. Da li je
veza sa lenderom preko prenosnih diskova jo otvorena?"
Poslednji se vrati na upravljaku palubu da proveri. On javi: "Veza je otvorena. Karta Marsa je
od skrita, ali on je ovde debeo svega nekoliko centimetara. Na ovom mestu ne mora da podnosi
uasna natezanja kao pod Prstenastog sveta. Moji ureaji prodiru kroz njega kao i prenosni diskovi.
Tu nas je jedino posluila srea."
"Dobro. Luise, hoe li mi se pridruiti?"
"Svakako. Kolika je temperatura na lenderu?"
"Neki od senzora su izgoreli. Ne mogu da ti kaem", ree Poslednji. "Ako se lender moe
iskoristiti, dobro je. U suprotnom sluaju pokupite svoju opremu i urno se vratite. Ako su uslovi
nepodnolivi, vratite se istog asa. Potrebno je da znamo ta posedujemo od alata."
"Oigledan sledei korak", sloi se Hmii. "ta ako lender nije u operativnom stanju?"
"I dalje emo imati uzmak", ree Luis. "Ali moramo imati skafandre. Poslednji, nemoj ekati na
nas. Pronai gde se nalazimo i pronai Tilu. Bie da je ona sada negde na otvorenom gde mogu da
uspevaju usevi."
"Razumem. Pretpostavljam da se nalazimo na izvesnoj udaljenosti ispod Mons Olimpusa."
"Ne raunaj s tim. Mogla je uperiti na nas snop tekog lasera kako bi zadrala Iglu u stazisu, a
zatim nas odvui do mesta na kome je imala istopljenu stenu spremnu da je izlije na nas. A to mesto
e na kraju ispasti da je poprite ubistva."
"Luise, ima li bilo kakvu ideju ta ona oekuje od nas?"
"Jedva da je to ideja. Pustimo to za sada." Luis narui dva pekira i jedan odmah prui Hmiiju."
Zatim za sebe porui i par drvenih klompi. "Jesmo li spremni."
Hmii skoi na prenosni disk. Luis krenu za njim.

31. SREDITE ZA OPRAVKE

Uini im se kao da su se prebacili u penicu. Luis je imao klompe, ali Hmiijeve noge titila je
samo prekrivka na podu. Kzin nestade niz stepenice zareavi jednom kada se oeao o metal.
Luis je zadravao dah. Nadao se da i Hmii to ini. Bilo je toliko toplo: dovoljno toplo da se
sasue plua. Pod je bio nagnut etiri do pet stepeni. Pogledati kroz prozor bilo je pogreno: sledio
se ne verujui. U gustoj tami napolju: znatieljna peana ajkula? Morska voda?
Izgubio je dve ili tri sekunde. Silazio je stepenicama paljivije od Hmiija borei se sa potrebom
da udahne, isputajui dah kroz nos kako bi izbacio topli vazduh penice koji je ipak uspevao da se
uvue u njega. Oseao je miris ugljenisanja, ustajalosti, dima, toplote.
Hmii je vidao opaljene ake; krzno oko vrata mu se veoma nadulo. Ruke na ormaniima bile su
od metala. Luis obmota pekir oko ake i stade da ih otvara. Hmii upotrebi svoj pekir da izbaci
napolje njihovu sadrinu. Skafandre. Pojaseve za letenje. Dezintegrator. Superprovodnu tkaninu. Luis
dohvati kacigu svog skafandra sa gomile, otvori dovod vazduha, obmota pekir oko vrata da ga
kaciga ne bi uljala i navue je. Vetar koji poe da mu duva oko lica nije bio odve topao. On udahnu
slatkasti vazduh i grudi stadoe da mu se nadimaju.
Hmiijev skafander nije imao zasebnu kacigu; morao je da ga navue i hermetiki zatvori. Njegovo
iznenadno hrapavo dahtanje zastraujue odjeknu u Luisovim slualicama.
"Nalazimo se ispod povrine vode", zadahta Luis. "Zato je onda tako tanj toplo?"
"Pitaj me to kasnije. Pomozi mi da ponesem ovo." Hmii prihvati svoj pojas za letenje, zatitni
oklop, kalem crne ice, povei deo superprovdne tkanine i teak dezintegrator za dve ruke. On krenu
ka stepenicama. Luis se teturao za njim sa Prilinim pojasom za letenje, reflektorskim laserom, dva
skafandra i nekoliko kompleta zatitnih oklopa. Njegovo telo poinjalo je da kljua.
Hmii se zaustavi ispred ureaja na upravljakoj palubi. Kroz prozore se videla tamnozelena voda
puna mehuria. Male ribe probijale su se kroz gustu umu morskog korova. Kzin prodahta: "Evo sada
odgovora na tvoje pitanje. Toplota potie od snopa mikrotalasa kojima nas je Tila zasula. Sistem za
odravanje ivota je otkazao. Otkazali su i potisnici za skrit. Lender je potonuo. Voda je zasutavila...
mikrotalase. Lender je ostao topao jer... jer su pumpe za toplotu prve izogorele... suvie dobra
izlocija. Sada ne moemo upotrebiti lender."
"Tanj i to." Luis upotrebi prenosni disk.
im se prebacio na Iglu on ispusti ono to je nosio. Znoj mu se slivao u oi i usta. Skinuo je toplu
kacigu i udahnuo hladan vazduh. Harkabiparolin podmetnu svoje rame pod njegov pazuh i napola ga
odnese prema krevetu, mrmljajui umirujue rei Graditelja gradova.
Hmii se nije pojavio.
Luis se oslobodi. Vrati kacigu na glavu i otetura nazad do prenosnog diska.
Hmii je neto petljao oko kontrola. On gurnu svoju opremu Luisu u ruke. "Uzmi ovo. Pridruiu ti
se za koji as."
"U redu."
Luis je jo napola bio u skafandru kada se kzin vratio na Iglu. Kzin strgnu svoj skafander. "Nikud
ne urimo, Luise. Poslednji, lender je beskoristan. Podesio sam da uzleti pomou fuzionih motora i
ode do Mons Olimpusa, samo radi odvraanja panje. Tila e utroiti nekoliko sekundi unitavajui
ga."
Zvunici odgovorie. "Dobro. Mogu da prijavim izvestan napredak, ali vam ga ne smem saoptiti
odavde. Znamo da Tila moe prislukivati moje veze."
"Pa?"

Poslednji se prebaci sa upravljake palube. Sada je mogao da govori bez mehanikih pomagala.
"Veina mojih ureaja je beskorisna, razume se. Poznato mi je gde smo smeteni. Nekih dve stotine
milja nalevo u smeru okretanja nalazi se jak izvor neutrinskog odailjanja, verovatno neko fuziono
postrojenje. Radar za dubinsko ispitivanje ukazuje na upljine svuda oko nas. Veina ih je veliine
tek neke sobe. Pojedine su ogromne i u njima je smetena teka mainerija. Verujem da sam otkrio
praznu upljinu u kojoj su bile smetene skele ekipe za popravke. To sam zakljuio prema njenoj
veliini, obliku i podlogama na podu. Odatle se izlazi kroz masivna, isklesana vrata u zidu Karte,
koja skriva vodopad. Pronaao sam skladite u kome se verovatno nalaze epovi potrebni za rupe od
velikih meteora kao i jo jedan otvor. Malu svemirsku letelicu, moda ratnu letelicu - ne mogu da
kaem - i jo jedan otvor. Postoji sve u svemu est otvora ispod vodopada. Uspeo sam da..."
"Poslednji, trebalo je da pronae Tilu Braun!"
"Da li sam ja to malo pre dobro uo da Luisu Vuu preporuuje da bude strpljiv?"
"Luis Vu je ljudsko bie; on zna meru strpljivosti. A ti vraji biljojedu, ti si previe strpljiv."
"A ti predlae da ubijemo ljudski varijetet Paka zatitnika. Nadam se da ne oekuje neku vrstu
dvoboja? Dok se ti dernja i skae, Tila bi se borila goloruka? Protiv Tile moramo koristiti um. Seti
se kakva je igra posredi."
"Nastavi."
"Uspeo sam da odredim gde se nalazi Mons Olimpus: osam stotina milja levo u smeru suprotnom
od smera okretanja. Pretpostavljam da je Tila pucala na Iglu iz tekog lasera ili da je upotrebila neko
slino lukavstvo kako bi nas drala u stazisu dok nas je vukla osam stotina milja. Ne mogu da
odgonetnem zato."
Luis ree: "Odvukla nas je do mesta gde je imala istopljenu lavu spremnu za izlivanje. To mesto
e se pokazati kao poprite njenog zamiljenog mnogostrukog ubistva. Treba jo da otkrijemo na koji
nain. Tanj, moda je precenila nau pamet!"
"Govori u svoje ime, Luise. Verovatno je ispod nas."
Jedna lutkareva glava izvi se navie. "Gotovo iznad nas, kako sada trenutno stoji brod, nalazi se
kompleks prostorija u kojima se moe osetiti dosta jaka elektrina aktivnost, a da ne pominjem takvo
pulsiranje neutrinskih emisija koje ukazuje na pola tuceta radara za dubinsko ispitivanje.
Takoe sam pronaao poluloptu trideset osam zarez osam milja u preniku sa jo jednim izvorom
neutrina delimino uza zid. Pokretni izvor. Odliv je nepravilan kao i kod fuzionog postrojenja. Nije
daleko odmaklo za onih nekoliko minuta to ste bili odsutni, ali moe prei preko itavih sto
osamdeset stepeni kupole u toku petnaest asova plu-minus tri. Mesojedu, ratnie, da li ti to neto
govori?"
"Vetako sunce. Poljoprivreda. Gde?"
"Dve hiljade pet stotina milja prema desnoj ivici Karte. Ali poto ete dolaziti kroz Mons
Olimpus, morate traiti dvanaest stepeni nadesno u usmeru suprotnom od smera okretanja. Moda
postoje zidovi kroz koje treba proi. Da li si doneo runi dezintegrator?"
"Nisam bio sasvim nerazuman, doneo sam ga. Poslednji, ako lender signe do Mons Olimpusa,
moemo izii preko prenosnih diskova, pa ravno kroz vrata za teret na lenderu. Ali Tila e ga pre
toga oboriti."
"Zato bi? Jo nismo na njemu. Ona ima radar za dubinsko ispitivanje; znae to."
"Uurrr. Onda e pratiti lender, ekati dok se ne pojavimo i tada nas unititi. Je li to mudrost koja
pomae tvom narodu da se uspue uz list?"
"Da. Ui ete u Mons Olimpus mnogo sati pre no to lender stigne. Podesio sam sondu da nas
prati. U sondi se nalazi prijemno-prenosni disk. Razume se, vie neete moi da se vratite na Iglu."

"Uurrr. Zvui izvodljivo."

"Koju opremu ete upotrebiti?"
"Skafandere, pojaseve za letenje, reflektorske lasere i dezintegrator. Doneo sam i ovo." Hmii
pokaza na superprovodnu tkaninu. "Tila ne zna za nju. To bi nam moglo pomoi. Mogli bismo od nje
saiti ogrtae da njima prekrijemo skafandere. Harkabiparolin, ume li da ije?"
"Ne."
Luis ree: "Umem ja."
"Umem i ja", ree deak. "Morate mi samo pokazati ta elite."
"Pokazau ti. Ne mora da bude elegenatno. Moramo se nadati da e Tila upotrebiti lasere pre nego
projektile ili ratnu sekiru. Neemo moi da navuemo zatitne oklope preko skafandera."
"Pa, nije ba tako", ree Luis. "Na primer, Hmii, ja u moi da navuem tvoj zatitni oklop preko
mog skafandera."
"Tako uukan nee moi dovoljno brzo da se kree."
"Moda i neu. Harkabiparolin, kako izdrava?"
"Zbunjena sam, Luise. Da li se borite na strani zatitnika ili protiv njega?"
"Ona se bori protiv nas, ali nada se da e izgubiti", ree Luis blago. "Ona to ne moe da prizna.
Pravila igre koju igra usaena su u njen mozak i lezde. Da li ti bar neto od toga izgleda uverljivo?"
Harkabiparolin je za trenutak oklevala, a zatim ree: "Zatitnik se ponaa kao... da se plai da
neko sa strane nadgleda ono to ona govori i ini. To bi liilo na moju obuku u zgradi Pant."
"Tako je. Tila sama sebe nadgleda. Moe li se boriti protiv zatitnika, ako zna da ceo svet moe
izumreti ako izgubi?"
"Mislim da mogu. U najgorem sluaju mogu joj odvratiti panju."
"U redu. Vodimo te sa sobom. Imamo opremu koja je bila namenjena jednoj drugoj eni Graditelja
gradova. Objasniu ti, koliko budem u stanju, namenu stvari koje e nositi. Hmii, ona e nositi tvoje
zatitno odelo izmeu skafandera i superprovodne tkanine."
"Moe uzeti Halroprilalarin reflektorski laser. Nepanjom sam svoj izgubio. Ja u uzeti
dezintegrator. Takoe znam kako da podesim rezervne baterije da oslobode svoju energiju u jednoj
milisekundi."
"Te baterije pripadaju mom narodu. Napravili smo ih zbog bezbednosti", ree Poslednji
sumnjiavo.
"Ipak mi ih pokai. Kao sledee, mora iskljuiti sve komunikacijske veze. Moemo oekivati da
e Tila zavriti sa jelom i vratiti se ovamo pre no to obavimo sav posao. Voleo bih da imamo vie
vremena. Luise, pokai Kavaresksenjajoku kako da saije nae zatitne ogrtae. Kao konac upotrebi
superprovodnik."
"Da, mislio sam na to. Tanj, voleo bih da imamo vie vremena."
Oni skoie prema prenosnim diskovima obmotani u opremu.
Harkabiparolin je bila bezoblina u mnogobrojnim slojevima odee. Lice u kacigi bilo joj je
napregnuto od usredsreivanja. Skafander, pojas za letenje, laser - imae sree ako ne zaboravi kako
da rukuje onim to nosi na sebi, a gde je jo borba. Iz daljine je moglo izgledati da se to Luis Vu krije
iza sve te odee i Tila bi mogla oklevati na trenutak. Sve bi moglo doi u obzir.
Nestade je, Luis krenu za njom, ukljuivi pojas za letenje.
Hmii, Harkabiparolin, Luis Vu: lebdeli su poput lopti od crnog svilenog papira iznad padine Mons
Olimpusa boje re. Sonda nije lebdela. Mora da je plutala dok joj nije ponestalo goriva, zatim je
pala i otkotrljala se. Bila je gadno razbijena. Prenosni disk ostao je itav.

Brojanici ispod Luisove brade upozorie ga da je vazduh veoma redak, veoma suv, bogat ugljendioksidom. Dobra imitacija Marsa, ali sa gotovo zemaljskom gravitacijom. Kako li su Marsovci
preiveli? Mora da su se privikli ohrabreni morem praine u kome su iveli. Jai od svojih izumrlih
roaka... Na posao!
Obod kratera nalazio se na etrdeset milja uz padinu. Bilo im je potrebno petnaest minuta.
Harkabiparolin ih je sledila. Njeno letenje bilo je trzavo; mora da se sve vreme borila sa kontrolama.
Otvor na dnu kratera imao je boju stene i re i neravnu povrinu. Eksplodirao je prema unutra,
nadole.
Oni propadoe u tamu.
Zadrali su ih pojasevi za letenje. To nije trebalo da se dogodi. Jedinice za potiskivanje odbijale
su ravne ploe skrita iznad njihovih glava i ispod njih. Ali tavanica od skrita nije bila predviena da
nosi teret. Bila je mnogo tanja od poda Prstenastog sveta ispod njih.
Luis se prebaci na infracrveno podruje (nadajui se da e se i Harkabiparolin toga setiti; inae
e biti slepa). Odozdo je zraila toplota - jedan mali, svetao krug. Predeo koji ih je okruivao bio je
neizmeran, bez obeleja. Stubovi diskova i uske lestve sa strane, du tri zida. A iz sredita velike
odaje uzdizala se jedna iskoena kula toroida. Stali su da padaju pored nje, dok su iz njih promicali
prstenovi. Linearni akcelerator, usmeren navie kroz Mons Olimpus? Onda oni diskovi mogu biti
borbeme platforme jednog zatitnika spremne za lansiranje u nebo.
Rupa je bila probijena nanie kroz pod. Propali su kroz nju. Harkabiparolin je jo bila sa njima.
Topla taka se nalazila ispod njih, postajui sve vea.
Dvanaest spratova, zbijenih jedan uz drugi, a kroz svaki je bila probijena rupa. Igla se dobro
zarila. ak je i poslednja poderotina bila velika... a kroz nju je sijala infracrvena svetlost. Donja
komora gotovo se nalazila u stanju crvenog usijanja. Hmii uskoi u nju prilino odmakavi Luisu.
Trenutak kasnije on dolebdi nazad, te se spusti na sprat iznad.
I dalje nisu upotrebljavali radio. Luis postupi kao i Hmii: uskoi kroz poslednju rupu i nae se u
infracrvenom bletavilu. Ogromna toplota ovde se oslobaala. A tunel koji je odatle vodio bio je jo
svetliji.
Luis se uzdie kako bi se pridruio Hmiiju. Mahnu Harkabiparolin i ona se spusti pored njega uz
tresak.
Da. Igla je bila odvuena kroz taj tunel u kome je bilo dovoljno toplote da aktivira polje stazisa.
Lako su mogli pratiti trag... sem to bi se ispekli. ta sad?"
Slediti Hmiija koji je ustro odlebdeo dalje. ta je imao na umu? Kada bi samo mogli da priaju!
Kretali su se kroz prostor za stanovanje. To ih je ometalo u brzom letenju. Odeljenja bez vrata ili
sa vratima nalik na ona sa sefova; nigde nijedne zavese koja bi omoguavala kakvu takvu izolovanost.
Kako su iveli Paki-zatitnici? Pogledi baeni na brzinu u odeljenja ukazae na spartansku
jednostavnost. Na podu jednog odeljenja kostur sa naduvenim zglavcima i izduenom lobanjom.
Jedne velika odaja bila je puna stvari koje su verovatno predstavljale opremu za vebanje,
ukljuujui i splet skela za veranje koji je izgledao milju visok.
Leteli su satima. Ponekada su nailazili na milje pravih hodnika. Njih su prelazili velikom brzinom.
Drugi put su opet morali da odluuju kuda da krenu.
Vrata su im prepreavala put. S njima je Hmii izlazio na kraj: vrata su se rasprivala u oblaku
jednoatomske praine pod dejstvom snopa dezintegratora.
Oko jednih velikih vrata die se praina, zatim prestade da nadolazi, ali vrata su jo stajala na
svom mestu. Prazan etvorougao. Mora da su od skrita, pomisli Luis.
Hmii ih povede nalevo oko onoga to su ta vrata uvala. Luis se premesti iza Harkabiparolin i

odlete nazad, stalno na oprezu da se Tila Braun ne pojavi. Velika vrata ostae zatvorena. Ako su i
skrivala Tilu Braun, ona nije bila u stanju da ih otkrije kroz skrit. ak ni zatitnici nisu svemoni.
Moglo se desiti da slede tunel koji je vodio ka Igli, kreui se iznad njega, ali to nije bio sluaj.
Koristei se mestom gde se Igla nalazila kao orijentirom Hmii ih je vodio oko dvanaest stepeni
nadesno u smeru suprotnom od smera okretanja... prema jednoj velikoj poluloptastoj upljini sa
pokretnim izvorom neutrina na pola puta uz jedan zid. Dosta dobro.
Skrenuli bi nadesno kada god bi mogli. Proli su pored jo jednih vrata od skrita ali ova im nisu
stajala na putu. Bilo oko ega da su kruili to se pokazalo kao odista veliko. Kontrolna prostorija za
sluaj nude? Moda e poeleti ponovo da je pronau.
Proteklo je etrnaest asova i prevalili su gotovo hiljadu milja, pre no to su se zaustavili da se
odmore. Spavali su u svojevrsnom metalnom prstenu ija je visina sezala do struka i koji se nalazio
nasred poda. Namena nepoznata - ali nita im se nije moglo priunjati. Luis je ogladneo, ali mu je ve
bilo dosta hranljivog sirupa. Pitao se: da li je Tila obedovala i otila za svojim poslom i da li je
dovoljno vremena prolo da opet ogladni?
Nastavie da lete. Sada su ve napustili deo za stanovanje, mada su se jo ponegde mogla videti
odeljenja sa praznim spremitima za hranu, vodovodom i lepim ravnim podovima pogodnim za kratak
san. Ali one su bile sakrivene u ogromnim odajama koje su mogle da sadre svata i nita.
Leteli su oko perimetra neega to je moralo biti jedna neizmerna velika pumpa, sudei prema
buci koja im je odzvanjala u uima sve dok je nisu ostavili za sobom. Hmii ih povede nalevo i probi
se kroz jedan zid te ih dovede u odaju sa kartama toliko veliku da se Luius sav uvue u sebe. Kada je
Hmii razneo suprotni zid ogroman hologram sevnu svetlou i zamre; oni kretoe dalje.
Bili su blizu. Spavali su na vrhu jednog fuzionog generatora koji nije radio. etiri sata; tada
nastavie.
Hodnik, s druge strane svetlost i vetar koji ih je nosio napred.
Izbie na svetlost.
Sunce je upravo bilo prolo zenit na gotovo bezoblanom nebu. Beskrajan, suncem obasjan predeo
pruao se pred njima: rezervati, gajevi, polja ita i leje tamnozelenog povra. Luis se oseao kao
meta. Kalem crne ice bio mu je privezan za rame. Sada ga oslobodi i baci. Jedan njegov kraj jo mu
je bio privren za skafander. Ako ona sada opali zraie toplotu.
Gde je Tila Braun?
Izgleda da se nije ovde nalazila.
Hmii ih povede preko lanca niskih brda, a zatim stade da se sputa ka jednom jezercu. Luis ga je
sledio sa Harkabiparolin iza sebe. Kzin stade da otvara svoj skafander. Kada se Luis spustio, Hmii
isprui oba dlana, poe da mu objanjava mimikom, drei sada vrsto zatvoren skafander.
Ne otvarajte skafander. To je bilo namenjeno Harkabiparolin. Bila je upozorena, ali Luis ju je
posmatrao kako bi se uverio da ona to ipak nee uiniti.
ta sada?
Tle je bilo suvie ravno. Nije bilo puno mesta za sakrivanje... gajevi, a iza njih nekoliko
breuljaka blagih padina: suvie oigledno. Sakriti se ispod vode? Moda. Luis poe da namotava
superprovodnu icu koju je bacio. Verovatno su imali itave sate pred sobom da se prireme, ali kada
Tila doe stii e poput munje.
Hmii se sasvim skinuo. Zatim je ponovo navukao ogrta od superprovodne tkanine. Priao je
Harkabiparolin i pomogao joj da skine njegov zatitni oklop koji zatim navue, ostavljajui je jo
bespomoniju nego to je bila. Luis se nije meao.
A da se sakrije iza sunca? Malo sunce na fuzioni pogon koje je odailjalo neutrine - bar to nije

bilo oigledno mesto za skrivanje. Moe li se to izvesti? Ako bi superprovodnu icu sproveli u
jezerce, onda bi se on naao na podnoljivoj temperaturi kljuanja vode. Tanj, to je bilo pametno! To
bi im ak i uspelo da se nalaze blie povrini Marsa, gde bi voda kljuala na nekoj pristojnoj
temperaturi. Ali oni su se nalazili suvie blizu poda Prstenastog sveta; vazduni pritisak bio je gotovo
kao na nivou mora.
Mogli su ekati danima. Nestalo bi vode u skafanderima, kao i eernog sirupa, a Luis Vu bi
verovatno izgubio strpljenje. Hmii je ve iziao iz skafandra. Ovde se ak mogla nai neka lovina za
njega.
Ali ta sa Harkabiparolin? Ako otvori svoj skafander udahnue miris drveta ivota.
Hmii je ponovo naduvao svoj skafander. Zatim je preko njega navukao pojas za letenje. Stavio je
kamen na svako stopalo, te stao da upravlja pojasom za letenje dok ga nije uspravio. To je bilo
pametno. Ako se ukloni kamenje i puste u pogon potisnici, prazni skafander e odleteti u napad.
Luis se nije setio niega to se s ovim moglo porediti.
Moda je Tila dolazila ovamo tek svakih nekoliko nedelja. Moda je imala korenje drveta ivota
uskladiteno na nekom drugom mestu.
Kako je drvo ivota uopte izgledalo? Kao one glatke skupine tamnozelenih listova? Luis povue
jedan. Ispod njega nalazilo se debelo korenje, otprilike nalik na jam ili slatki krompir. Nije poznavao
tu biljku, kao ni bilo ta drugo to je ovde raslo. Veina stvari koje su uspevale na Prstenastom svetu,
kao i svo ovdanje rastinje mora da je uvezeno iz galaktikog jezgra.
Tila se nasmeja u Luisovom uhu.

32. ZATITNIK
Luis nije samo poskoio; on je vrisnuo u kacigi.
U Tilinom glasu oseao se smeh i uli su se nejasni suglasnici, to nije mogla da izbegne: usne i
desni spojili su se u tvrdi kljun. "Uopte nisam elela da se ponovo borim protiv jednog Piersonovog
lutkara! Hmii, smatra li da si opasan? Taj lutkar me je gotovo uhvatio."
Nekako je uspela da oivi njihove mrtve slualice. Da li je mogla i da im ue u trag na isti nain?
Onda su otpisani. Znai, treba pretpostaviti da to nije mogla uiniti.
"Sa broda nije bilo signala. Veze prekinute. Morala sam da saznam ta se dogaa. Tako sam
smislila nain kako da se prikaim na prenosne diskove. Mogu vam rei da nije bilo lako. Kao prvo,
morala sam da pretpostavim da je lutkar doneo prenosne diskove sa svoje matine planete, zatim sam
morala da ustanovim kako rade i nainim jedan... a kada sam se prikaila i prebacila, lutkar je upravo
posezao ka prekidau za aktiviranje polja stazisa! Morala sam tanj brzo da pogodim gde se nalazi
disk za transmutovanje! Uspela sam da iziem, ali va brod mora da je u stazisu i niko vam ne hita u
pomo. Kreem sada po vas", ree Tila, a Luis oseti aljenje u njenom glasu.
Sada im je preostalo samo da ekaju. Poslednji se nalazio van domaaja sa svom opremom na
Igli. Ostalo im je samo ono to su poneli sa sobom.
Zvualo je kao da e joj biti potrebno neto vremena, ako nije lagala. Luis se podie pomou
pojasa za letenje.
Milju, dve milje, a krov je jo bio daleko iznad njega. Jezerca, potoci, blago ustalasana brda:
hiljadu kvadratnih milja bate pretvoreno u divljinu. Drvee u obliku zvona sa ipkastim liem
obrazovalo je dunglu koja se irila sa leve strane. Stotine kvadratnih milja utih bunova u smeru
okretanja sa desne strane jo su se delimino pruali u nizovima u kojima su bili posaeni.
On pronae jedan veliki ulaz u smeru okretanja i bar tri manja, ukljuujui tu i tunel u smeru
suprotnom od smera okretanja, onaj koji ih je doveo dovde.
Luis se spusti blizu povrine. Morae da se brane sa sve etiri strane. Kada bi mogao da nae neki
prostor u obliku inije... tamo, izvan sredita, potok koga okruuju niska brda. Zato ne bi izabrali
sredinu potoka? Razledao ga je odozgo sa oseanjem da mu izmie neto presudno...
Da.
Luis jurnu nazad ka mestu gde se Hmii zaklonio. On prodrma Hmiijevu ruku i upre prstom.
Hmii klimnu. On pouri ka hodniku kroz koji su uli vukui svoj skafander poput balona. Luis se
podie pomou pojasa za letenje i mahnu Harkabiparolin da ga sledi.
Ivica klanca niskih brda i jezero iza njih. Moglo bi posluiti za zgodnu zasedu. Luis se spusti na
prevoj. Prui se potrbuke na mestu sa koga je mogao da pazi na ulaz. Na trenutak se okrenu da
snano zabaci kalem sa superprovodnom icom prema jezeru i ostade da osmatra kako bi se uverio da
je nit dodirnula vodu.
Postojao je samo jedan put sa Igle. Jedini prenosni disk koji je Tila mogla da dosegne vodio je do
sonde na padini Mons Olimpusa. Tilin put bio je put kojim su oni ili i vodio je ovamo.
Nekoliko gutljaja eernog sirupa; nekoliko gutljaja vode. Pokuaj oputanja. Luis nije mogao da
vidi Hmiija; nije imao pojma kuda je kzin otiao. Harkabiparolin ga je posmatrala. Luis pokaza na
hodnik, zatim joj mahnu da ode. Shvatila je. Skliznula je oko okuke brda. Luis je ostao sam.
Ova brda bila su tanj ravna. Do struka visoke kronje tamnog, glatkog, zelenog lia mogle bi da
sakriju nepominog oveka, ali bi sputale kretanje.
Vreme je prolazilo. Luis upotrebi sanitarijske pogodnosti u svom skafandru, oseajui se
bespomono i uurbano. Nazad na svoje mesto. Budi spreman. S njenim poznavanjem unutranjeg

transportnog sistema sredita za opravke, stii e brzo. Za nekoliko asova od sada ili sada...
Sada! Tila je stigla poput teledirigovane rakete, kreui se neto malo ispod krova hodnika. Luis
je opazi i istog asa se okrenu da opali. Stajala je uspravno na disku prenika est stopa vrsto se
drei za vertikalni stub sa rukama i kontrolama.
Luis opali. Hmii takoe opali sa mesta gde se krio. Dve niti rubinske svetlosti dodirnue istu metu.
Tila je do tada ve bila unula, zaklonjena iza diska. Videla je sve to je elela da vidi, odredila
njihove poloaje tano u in.
Ali letei disk buktao je rubinskim plamenom i padao. Luis poslednji put ugleda Tilu pre no to se
spustila iza udnog, ipkastog drvea.
Rairila je malu parajedrilicu.
Znai, treba pretpostaviti da je iva i nepovreena i da se brzo udaljava. Luis se najkraim putem
uputi preko prevoja brda i stade da osmatra drugu stranu. Moglo je da uspe, a njegov rep od
superprovodne niti jo se nalazio u jezercu.
Gde se nalazila?
Neto poskoi sa prevoja narednog brda. Zelena svetlost pogodi ga u letu; zadrala se sve vreme
dok ta stvar nije sagorela i umrtvila se. Hmiijev skafander odsluio je svoje. Ali skupina projektila
veliine ake polete prema osnovi zelenog laserskog snopa. est belih bleskova koji su doprli iza
uzviice i rasprskavanje munje koja je udarila u blizini, uverie ga da je Hmii uspeo da baterije
lutkara preobrati u bombe.
Tila je bila blizu i koristila je laser. A u sluaju da krui oko jezerca upravo s druge strane
prevoja... Luis se bolje smesti na svom poloaju.
Hmiijev sagoreli skafander padao je suvie sporo. Jedan zatitnik e znati da je prazan. Cthulhu i
Alah! Kako iko moe da se bori protiv srenog zatitnika?
Tila se naglo pojavi malo nie na strani brda nego to je to Luis oekivao, probode Luisa kopljem
zelene svetlosti i nestade pre no to je Luis mogao i palac da pomeri. Luis trepnu. titnik od buktinje
u njegovoj kacigi spasao mu je oi. Ali bez obzira na to da li su u pitanju bili nagoni ili ne, Tila je
pokuala da ubije Luisa Vua.
Ona se ponovo iznenada pojavi na drugom mestu. Zelena svetlost zamre na crnoj tkanini. Ovog
puta Luis uzvrati paljbom. Nje nestade; nije znao da li ju je pogodio. Za trenutak je ugledao savtljiv
koni oklop pomalo velik za nju i veoma naduvene zglavke: zglobovi i zglavci prstiju veliine oraha,
kolena i laktovi poput krastavih dinja. Nije nosila drugi oklop do svoje koe.
Luis se otkotrlja u stranu niz brdo. Stade brzo da puzi. Puzanje je bilo teko. Gde e se sledei put
pojaviti? Nikada nije igrao ovu igru. Za dve stotine godina ivota nikada nije bio vojnik.
Oblaii pare uzdigoe se iznad jezerceta.
S njegove leve strane Harkabiparolin iznenada ustade i opali. Gde je bila Tila? Njen laser nije
odgovorio. Harkabiparolin je stajala poput neke crne mete; zatim se pognula i straala niz brdo.
Polegla je i stala da puzi levo i nagore.
Kamen stie s njene leve strane. Kako li je Tila mogla tamo dospeti tako brzo? Pogodio je
Harkabiparolin u ruku dovoljno jako da joj slomi kost i rascepa rukav. ena Graditelja gradova
stajala je jauui, a Luis je ekao da je vidi dokrajenu. Tanj. Ali sledei snop...
Nije se pojavio nikakav snop. Nije vie trebalo da posmatra; trebalo je da dela. Video je odakle
je doao kamen. Izmeu dva brda nalazio se usek i on stade da puzi to se bre usuivao kako bi
izmeu sebe i Tile postavio obronak brda. Zatim okolo... Tanj, gde se sada nalazi Hmii? Luis se
odvai da baci pogled preko prevoja.
Harkabiparolin je prestala da vriti. Ona mrknu. Zatim ispusti pojas za letenje i zdera crnu

tkaninu jednom rukom. Druga ruka joj je bespomono visila, slomljena. Onda poe da skida ogrta.
Tila je bila tamo. Gde je mogla da pree? Nije vie obraala panju na Harkabiparolin.
Harkabiparolin nije mogla da skine kacigu. Stala je da se kotrlja niz brdo napreui se da je strgne
jednom rukom; zatim je poela da udara kamenom po ploi vizira.
Proteklo je suvie vremena. Tila je sada mogla da bude ve bilo gde. Luis se ponovo pokrenu ka
useku koji je nekada izdubio jedan sada isueni potok. Ako pokua da krene prema vrhu brda sigurno
e ga opaziti.
Da li je ona stvarno bila u stanju da pogodi svaki njegov pokret? Zatitnik! Gde li se sada
nalazila?
Iza mene? Luis oseti marce na vratu. Okrenu se, bez ikakvog povoda i opali na Tilu, u asu kada
mu neka mala, metalna naprava suknu put rebara. Projektil mu raspara skafander i meso pogodivi
metu. Levom rukom on obuhvati poderotinu dok je rubinskim snopom arao po mestu gde se Tila
poslednji put nalazila. Zatim se ona ponovo neoekivano pojavi, pa nestade pre no to ju je snop
mogao dosei, a jedna gusta metalna kugla rasprsnu krhotine sa njegove kacige.
On se otkotrlja niz brdo, drei skafander zatvoren levom rukom. Kroz kacigu punu zvezdica on
ugleda Tilu kako mu prilazi nalik na nekog velikog crnog slepog mia i on upravi na nju rubinski snop
pre no to je mogla da ga izbegne.
Tanj, ona nije ni pokuavala da ga izbegne! A i zato bi? Harkabiparolinin ogrta od crne
superprovodne tkanine sada je nosila Tila Braun. Drao je snop uperen na nju obema rukama. Demon
u oklopu ustremio se na njega sa crnom tkaninom koja se raspadala oko nje poput mokrog papira.
Raspadala. Zato? I kakav je to bio miris?
Ona skrenu i baci laser kao da je projektil, postrance na Hmiija. Dezintegrator i reflektorski laser
odletee iz Hmiijeve ake. Slomili su se u meusobnom sudaru.
Miris drveta ivota bio je u Luisovom nosu i mozgu. To nije bilo nalik na napon. Struja je bila
dovoljna sama po sebi, jedno iskustvo koje nije zahtevalo nita vie da bi bilo savreno. Miris drveta
ivota predstavljao je ekstazu, ali i podsticao jarosnu glad. Luis je sada znao koja je biljka bila drvo
ivota. Imala je glatke tamnozelene listove i korenje kao slatki krompir, nalazila se svuda oko njega,
a ukus - neto u njegovom mozgu upamtilo je ukus raja.
Nalazila se svuda oko njega, a on nije mogao da jede. Nije mogao da jede. Nije mogao da jede
zbog kacige, ali je ipak odvojio ake od spona koje su je oslobaale, jer nije mogao da jede dok
ljudski varijetet Paka zatitnika ubija Hmiija.
vrsto je uhvatio laser obema akama kao da je mogao da mu se istrgne. Kzin i zatitnik bili su
nerazmrsivo zapleteni dok su se kotrljali nizbrdo, ostavljajui za sobom komade crne tkanine. Stao je
da ih prati jednom niti rubinske svetlosti. Prvo pucaj, onda niani. Ti nisi stvano gladan. To bi te
ubilo. Suvie si star da postane zatitnik, to bi te ubilo.
Tanj, taj miris! Vrtelo mu se u glavi od njega. Morao je stravino da se napregne kako bi mu
odoleo. Bilo je isto tako strano kao kada ne bi ponovo podesio draud svako vee proteklih
osamnaest godina svog ivota. Nepodnoljivo! Luis je postojano drao snop i ekao.
Tila zamahnu nogom prema Hmiijevoj utrobi i promai. Za trenutak noga joj ostade ispruena
napred. Crvena nit je dodirnu i Tilina golenjaa buknu jarkom crvenom svetlou.
Ponovo se ustremila, ali se munjevito povukla u asu kada je on opalio. Deo Hmiijevo golog
ruiastog repa zaplamte i otpade, grei se poput ranjenog crva. Hmii kao da to nije ni primetio. Ali
Tila je znala gde se nalazi snop. Pokuavala je da baci Hmiija na njega. Luis pomeri palicu crvene
svetlosti na mesto gde nije bilo nieg i stade da eka.
Hmii je bio izranavljen; krvario je na vie mesta; ali nalazio se povrh zatitnika koristei svoju

masu. Luis primeti u blizini jedan kamen otrih ivica, poput briljivo isklesane kamene sekire koji bi
mogao da smrska Hmiijevu lobanju. On povue okida i naniani u kamen. Tilina aka sevnu ka
njemu i planu.
Iznenaenje, Tila!
Tanj, taj miris! Ubiu te zbog mirisa drveta ivota!
Izgubila je jednu aku i nogu ispod kolena: to bi trebalo da omete Tilu, ali koliko je tete nanela
Hmiiju? Mora da su se zamorili, jer je Luis na as video Tilin kljun u Hmiijevom zadebljalom vratu.
Hmii se izvi i na trenutak nije bilo nieg iza Tiline nepravilne lobanje sem plavog neba. Luis skrenu
svetlost ka njenom mozgu.
I Luis i Hmii morali su zajedno da se upru kako bi rastvorili Tiline eljusti na mestu gde su se
zarile u Hmiijevo grlo. "Dopustila je nagonima da se bore za nju", ree Hmii dahui. "A ne umu. Bio
si u pravu, borila se da izgubi. Samo mi je Kdapt mogao pomoi da se borila da pobedi."
To je bio kraj, sem krvi koja je natapala Hmiijevo krzno; sem Luisovih podbijenih i verovatno
slomljenih rebara kao i bola koji ga je terao da se savija u stranu; sem mirisa, mirisa drveta ivota
koji nije prestajao da ga zapahnjuje. Sem Harkabiparolin koja je sada stajala u vodi jezerca do
kolena, ludakog pogleda i s penom na ustima dok se borila da skine kacigu.
Uhvatie je za ruku i odvedoe odatle. Opirala se. I Luis se opirao: opirao se da nastavi da se
udaljava od redova i redova drveta ivota.
Hmii se zaustavi u prolazu. Oslobodio je Luisovu kacigu i skinuo je. "Udahni, Luise. Vetar duva
ka poljima."
Luis mrknu. Mirisa je nestalo. Skinue i Harkabiparolininu kacigu kako bi ispustili miris iz
njenog skafandera. Kao da to nije imalo nikakvog uticaja. Pogled joj je i dalje bio ludaki
usredsreen u jednu taku. Lius joj otre penu sa usta.
Kzin upita: "Moe li odoleti? Moe li je zadrati da se ne vrati? I sebe?"
"Da. Niko sem preobraenog strujomana ne bi to mogao da uini."
"Uurrr?"
"Nikada to nee saznati."
"I neu. Daj mi tvoj pojas za letenje."
Kaievi su bili kratki. Mora da su stezali Hmiija usecajui mu se u rane. Hmiija nije bilo svega
nekoliko minuta. Vratio se sa Harkabiparolininim pojasom za letenje, svojim dezintegratorom i dva
reflektorska lasera.
Harkabiparolin je sada bila mirnija, verovatno usled iscrpljenosti. Luis se borio protiv uasne
potitenosti. Jedva da je u uo kada mu je Hmii rekao: "Izgleda da smo dobili bitku i izgubili rat. ta
emo sada? Tvojoj enskoj i meni potrebna je nega. Moda moemo da stignemo do lendera."
"Ii emo preko Igle. Kako to misli, izgubili rat?"
"uo si Tilu. Igla je u stazisu i mi smo ostavljeni bez iega. Kako da saznamo emu slui bilo koje
od ovih postrojenja bez ureaja sa Igle?"
"Pobedili smo." Luis se dovoljno jadno oseao i bez kzinovog pesimizma. "Tila nije nepogreiva.
Mrtva je, zar ne? Kako je mogla da zna da li je Poslednji posegnuo ka prekidau za stazis? Zato bi
to uinio?"
"Sa jednim zatitnikom na brodu od koga ga deli samo zid?"
"Zar nije imao i kzina kao zarobljenika u istoj toj prostoriji? Taj zid je trup Optih Proizvoda.
Rekao bih da je Poslednji posegnuo da iskljui prenosne diskove. Bio je malo prespor."
Hmii razmisli o ovome. "Imamo dezintegrator."
"I samo dva pojasa za letenje. Da vidimo koliko smo udaljeni od Igle? Oko dve hiljade milja,

gotovo onoliko koliko smo preli kada smo dolazili ovamo. Tanj.
"Kako ljudi lee slomljenu ruku?"
"Privrste je udlagom." Luis ustade. Nije bilo lako kretati se. On pronae poduu aluminijumsku
ipku i morao je da se podseti za ta mu je ona bila potrebna. Nisu imali nita za uvezivanje sem
superprovodne tkanine. Harkabiparolina ruka je zloslutno naticala. Luis joj poveza ruku. Upotrebio je
crni konac da zaije mesta gde je Hmii bio najdublje zaseen.
Bez nege mogli su oboje umreti, a negu nije mogao da im prui. I Luis je lako mogao sesti i umreti,
s obzirom na to kako se oseao. Nastavi da se kree. Tanj, nita te manje nee boleti ako prestane
da se kree. Morae ovo jednom prebroditi. Zato ne sada?
"Moram da namestim nosiljku izmeu pojaseva za letenje. ta moemo da upotrebimo?
Superprovodnik nije dovoljno jak."
"Moramo neto pronai, Luise, ali teko sam ranjen da bih poao u potragu."
"Nema ni potrebe. Pomozi mi da skinemo skafander sa Harkabiparolin."
Upotrebio je laser. Odstranio je prednji deo skafandera. Isekao je u trake savitljivu materiju od
koje je bio napravljen. Probuio je rupe du ivica onoga to je preostalo i kroz njih udenuo trake od
gumirane materije. Druge krajeve privrstio je za kaieve svoga pojasa za letenje.
Skafander je postao nosiljka sasvim po meri Harkabiparolin. Vratie je u njega. Sada je bila
mirna, ali nije htela da progovori.
Hmii ree: "Pametno."
"Hvala. Moe li da leti?"
"Ne znam."
"Pokuaj. Ako bude morao da ispadne, a kasnije se bude bolje oseao, ostae ti pojas za
letenje. Moda emo pronai neki dovoljno veliki orijentir tako da u moi da se vratim po tebe i da
te ponovo pronaem.
Oni krenue niz hodnik kojim su doli ovamo. Hmiijeve posekotine ponovo su poele da krvare i
Luis je znao da on trpi bolove. Tri minuta je proteklo od poetka njihovog putovanja kada naioe na
disk est stopa u preniku koji je lebdeo na visini od jedne stope, natovaren opremom. Spustie se
pored njega.
"Trebalo je da znamo. Tilin disk za prenos tereta, jo jedna u nizu zanimljivih sluajnosti", ree
Luis.
"Jo jedan deo njene igre?"
"Da. Ako bismo preiveli, pronali bismo ga." Sve to se nalazilo na disku bilo je udno,
tuinsko, sem jedne teke kutije iji su zatvarai bili istopljeni. "Sea li se ovoga? To je prva
pomo sa Tilinog leticikla."
"Nee pomoi kzinu. A lekovi su stari dvadeset tri zemaljske godine."
"Za nju je i to bolje nego nita. Ti si dobio tablete protiv alergije i ovde nema niega to bi te
moglo zaraziti. Nismo dovoljno blizu Karti Kzina da bi te mogle napasti kzinske bakterije."
Kzin je loe izgledao. Ne bi trebalo da stoji. On upita: "Moe li prouiti ove kontrole? Nemam
dovoljno poverenja u samog sebe da bih se usudio da ih isprobam."
Luis odmahnu glavom. "Nita se ne sekiraj. Ti i Harkabiparolin popnite se na disk. On ve lebdi.
Ja u ga vui. Vi spavajte."
"Dobro."
"Povezau je prvo sa depnim 'dokom'. A zatim se oboje veite za stub."

33. 1,5 X 10 na 12
Oboje su spavali narednih trideset asova dok je Luis vukao disk. Rebra s desne strane bila su mu
sva u jednoj velikoj crvenopurpurnoj modrici.
On se zaustavi kad primeti da se Harkabiparolin probudila.
Stala je da brblja o uasnom kajanju koje ju je epalo, o jezi i oduevljenju usled podmuklog zla
koje je predstavljalo drvo ivota. Luis je pokuavao da ne misli na to. Bila je poetina kao sam
pakao i nije imala nameru da umukne, a Luis nije eleo da joj neto tako naloi. Bilo joj je potrebno
da govori.
Poelela je da nae utehu u Luisovom zagrljaju i on je mogao to da joj prui.
Takoe je privrstio Tilin stari 'dok na svoju ruku tokom jednog sata. Kada mu je bol u rebrima
malo popustio i kada je oamuenost minula on joj ga vrati. Jo je trpeo dovoljno jake bolove tako da
nije obraao panju na miris to ga je pratio. Moda mu se pojas za letenje oeao o drvo ivota. Ili...
moda se nalazio u njegovoj glavi. Zauvek.
Hmii je poeo da bunca. Luis naloi Harkabiparolin da navue Hmiijev zatitni oklop. Tila ga je
za vreme borbe pocepala, ali i to je bilo bolje od gole koe da enu koja je imala nameru da lei
pored kzina u bunilu.
Oklop joj je verovatno bar jednom spasao ivot, jer je Hmii zamahivao prema njj poto je suvie
liila na Tilu. Brinula se o kzinu to je najbolje umela, dajui mu vodu i hranei ga onim to je
doticalo u kacigu njenog skafandera. etvrtog dana Hmiju se vratila svest, ali jo je bio slab... i
gladan. Sirup iz ljudskog skafandera nije mu bio dovoljan.
Sve u svemu bila su im potrebna etiri dana da stignu do priblinog mesta gde se nalazila Igla kao
i jo jedan dan za probijanje kroz zidove, sve dok nisu naili na vrst blok od otoljenog bazalta.
Nedelju dana posle ovravanja, stena je jo bila topla. Luis je ostavio lebdei disk i putnike
daleko u tunelu kojim je Tila dovukla Iglu. Stavio je kacigu skafandra u koju je doticao ist vazduh, te
podigao dezintegrator obema rukama i povukao okida.
Uragan praine dunu unazad ka njemu. Ispred njega stvori se tunel i on ue unutra.
Nije imalo ta da se vidi niti uje sem zavijanja bazalta koji se dezintegrisao i hujao pored njega;
negde iza njega bleskale su munje na mestu gde su elektrini naboji ponovo sticali svoja svojstva.
Koliko li je samo lave Tila sipala? inilo mu se da se kroz ovo kree satima.
Sapleo se o neto.
Da. Gledao je kroz prozor na neko udno mesto. Dnevnu sobu sa leajevima i lebdeim stoliem
za kafu. Ali sve je izgledalo nekako meko; nigde nije bilo nijedne otre ivice ni tvrde povrine...
nieg o ta bi bilo koje ivo bie moglo da povredi koleno. Kroz udaljeniji prozor mogao je da vidi
ogromne zgrade i izmeu njih deli crnog neba. Ulice su vrvele od Piersonovih lutkara. Sve je bilo
okrenuto naopake.
Ono to je on mislio da je jedan od leajeva nije to i bio. Luis upotrebi svoj reflektorski laser
podeen na malu jainu. Upali ga i ugasi. Dobar minut nita se nije dogodilo. Zatim se jedna bela
pljosnata glava i vrat, nagnuti nad plitku zdelu, iznenaeno trgnue i podvukoe pod stomak.
Luis je ekao.
Lutkar ustade. Povede Luisa oko trupa... lagano, jer Luis je morao da kri put dezintegratorom...
do mesta gde je smestio odailja prenosnog diska na spoljanjoj strani trupa. Luis klimnu. Zatim se
vrati po svoje sadruge.
Deset minuta kasnije nalazio se unutra. Jedanaest minuta kasnije on i Harkabiparolin jeli su
halapljivo poput kzina. Hmiijeva glad nije se mogla opisati. Kavaresksenjajok ga je posmatrao sa

strahopotovanjem. Harkabiparolin nije to ni primetila.

Jutro na brodu, za svemirsku letelicu ukopanu u smrznutoj lavi, desetinama milja ispod suneve
svetlosti.
"Naa medicinska sredstva su desetkovana", ree Poslednji. "Hmii i Harkabiparolin se moraju
oporaviti to bolje mogu."
Nalazio se na upravljakoj palubi govorei preko sistema interkoma; a to je moglo, ali nije
moralo, neto da znai. Tile vie nije bilo i Prstenasti svet bi mogao preiveti. Lukar je pred sobom
odjednom imao jedno dugo, dugo ivotno razdoblje koje je trebalo zatititi. eanje postrance u
prolazu bilo bi u suprotnosti s tim.
"Izgubio sam vezi i sa lenderom i sa sondom", ree Lutkar. "Odbrana od meteora ispalila je snop
nekako u isto vreme kada je lender prestao da odailje, bilo ta da to znai. Signali sa oteene sonde
prestali su odmah poto je Tila pokuala da zaposedne Iglu."
Hmii je leao (na vodenom krevetu, sasvim sam) i jeo. Njegovo obnovljeno krzno jo jednom e
poneti zanimljive oiljke, ali rane su zarasle. On ree: "Tila mora da je unitila sondu im ju je
ugledala. Nije mogla da primora sebe da za sobom ostavi opasnog neprijatelja."
"Za sobom? Koga?"
"Poslednji, nazvala te je opasnijim od kzina. Taktiki trik, bez sumnje, kako bi nas obojicu
uvredila."
"Stvarno." Dve pljosnate glave zagledae se trenutak jedna drugoj u oi. "Pa, sve ime sada
raspolaemo jeste Igla i jedna jedina sonda. Tu sondu smo ostavili da jednom vrhu u blizini lebdeeg
grada. Njeni senzori jo rade i ja sam joj dao znak da se vrati u sluaju da smislimo nain na koji je
moemo upotrebiti. Trebalo bi da nam bude na raspolaganju za est ovdanjih dana.
U meuvremenu izgleda da nam se vratio na prvobitan problem sa dodatnim reenjima i dodatnim
zapetljavinama. Kako da povratimo stabilnost Prstenastom svetu? Verujemo da se za poetak
nalazimo na pravom mestu", ree Poslednji. "Zar ne? Tilino ponaanje, nedosledno za jedno bie
priznate inteligencije...?"
Luis Vu nita ne primeti. Luis je bio tih ovog jutra.
Kavaresksenjajok i Harkabiparolin sedeli su prekrenih nogu uza zid, dovoljno blizu jedno
drugom da su im se ruke dodirivale. Harkabiparolinina ruka poivala je u povoju. S vremena na
vreme deak bi bacio pogled prema njoj. Zbunjivala ga je i brinula. I dalje je bila pod dejstvom
sedativa, razume se, ali time se nije mogla u potpunosti objasniti njena obamrlost. Luis je znao da bi
trebalo da porazogovara sa deakom... kada bi samo znao ta da mu kae.
Graditelji gradova spavali su u spremitu. Strah da ne padne bi u svakom sluaju zadrao
Harkabiparolin podalje od polja za spavanje. Ponudila je riatru, bez neke naroite preke nude, kada
im se Luis prikljuio za dorukom. "Ali pazi na moju ruku, Luvevu."
Odbijanje ponuenog seksa u Luisovoj kulturi zahtevalo je da bude objanjeno s puno takta. Rekao
joj je da se plai da joj ne povredi ruku, to je i bilo tano. Isto tako je bilo tano da ga vie nije
privlaila. Pitao se nije li to posledica dejstva drveta ivota. Ali nije oseao poudu ni za utim
korenjem, pa ak ni za naponskim golicanjem elektrine struje.
Ovoga jutra kao da nije imao nijedan jak poriv.
Bilion i po ljudi...
Poslednji ree: "Da prihvatimo Luisov sud o Tili Braun. Tila nas je dovela ovamo. Njena namera
bila je ravna naoj. Pruila nam je onoliko pomoi koliko je mogla. Ali kakve pomoi? Borila se na
obe strane u bici. Da li je za nju bilo vano da stvori jo tri zatitnika, a zatim da ubije dva? Luise?"
Zadubljen u misli, Luis oseti etiri otra iljka kako se ubadaju u njegovu kou iznad vratne

arterije. On ree: "Molim?"

Poslednji stade da ponavlja. Luis ustro odmahnu glavom. "Ubila ih je pomou meteorske
odbrane. Dva puta je pucala pomou meteorske odbrane u mete koje nismo bili mi. Bilo nam je
dozvoljeno da gledamo, a da pri tom ne budemo u stazisu. Jo jedna poruka."
Hmii upita: "Pretpostavlja li da je mogla izabrati neko drugo oruje?"
"Oruje, vreme, okolnosti, broj delotvornih zatitnika... imala je velik izbor."
"Da li se ti to poigrava s nama, Luise? Ako neto zna zato nam ne kae?"
Luisov pogled pun krivnje upuen Graditeljima gradova pokaza mu da se Harkabiparolin bori sa
snom, a da Kavaresksenjajok pomno slua. Dva samozvana junaka koji ekaju svoju ansu da
pomognu u spasavanju sveta. Tanj. On ree: "Jedan zarez pet biliona ljudi."
"Da bi se spaslo dvadeset osam zarez pet biliona kao i mi."
"Ti nisi imao priliku da ih upozna, Hmii. U svakom sluaju ne u tolikom broju. Nadao sam se da
e jedan od vas porazmisliti o tome. Prebirao sam po seanju pokuavajui da pronaem neku..."
"Upoznam? Koga?"
"Valavirgilin. Onerofer. Kralja divova. Mar Korsil. Laliskarerliar i Fortarlispliara. Pastire,
divove trave, vodozemce, visei narod, noni narod, none lovce... Treba da ubijemo pet odsto da
bismo spasli devededset pet odsto. Zar ti te brojke ne zvue poznato."
Lutkar je bio taj koji je odgovorio: "Sistem visinskih mlaznika Prstenastog sveta radi sa pet odsto
kapaciteta. Tilina ekipa za popravke ponovo ih je montirala na neto preko pet odsto Luka
Prstenastog sveta. Da li su to ljudi koji moraju umreti, Luise? Ljudi na tom Luku?"
Harkabiparolin i Kavaresksenjajok zurili su ne verujui. Luis bespomono rairi ruke. "ao mi
je."
Deak povika: "Luvevu! Zato?"
"Obeao sam", ree Luis. "Da nisam obeao moda bih morao da donosim odluku. Rekao sam
Valavirgilin da u spasti Prstenasti svet po svaku cenu. Obeao sam da u i nju spasti ako budem u
mogunosti, ali nisam. Nemamo vremena da je pronaemo. to due ekamo, jaa je sila koja
decentrira Prstenasti svet. Znai ona je na Luku. Kao i lebdei grad, carstvo mainskog naroda, mali
crveni mesojedi i divovi trave. Oni e stradati."
Harkabiparolin sklopi ake. "Ali u pitanju su svi koje poznajemo na svetu, ak po uvenju!"
"I ja."
"Ali onda ne ostaje nita to bi bilo vredno spasti! Zato moraju umreti? Kako?"
"Umiranje je umiranje", ree Luis, a onda dodade: "Trovanje od zraenja. Bilion i po pripadnika
nekih dvadeset - trideset vrsta. Ali i to samo u sluaju da sve pravilno izvedemo. Prvo moramo da
pronaemo gde se nalazimo."
Lutkar razumno upita: "Gde treba da budemo?"
"Na dva mesta. Na mestima sa kojih se upravlja odbranom protiv meteora. Moramo biti u stanju
da navodimo mlazeve plazme solarne buktinje. Moramo da iskljuimo podsistem koji uzrokuje da se
mlaz plazme ponaa poput lasera."
"Ve sam pronaao ta mesta", ree Poslednji. "Dok vas nije bilo, meteorska odbrana je pripucala,
verovatno da bi unitila lender. Magnetsko dejstvo onemoguilo je pola moje senzorke opreme. Ipak
sam ustanovio odakle dopire impuls. Jake struje u podu Prstenastog sveta koje izazivaju solarne
buktinje i upravljaju njima potiu iz jedne take severnog pola Karte Marsa!"
Hmii ree: "Moda je potrebno da oprema bude rashlaena..."
"Tanj! ta je sa laserskim efektom?"
"Aktivnost nastupa posle dosta asova: manji elektrini efekti, u odreenim ustrojstvima. Priao

sam ti o tom izvoru. Nalazi se tano iznad naih glava, kako je sada brod okrenut."
"Pretpostavljam da moramo iskljuiti taj sistem", ree Hmii.
Luis frknu. "To je lako. Mogu to uiniti pomou reflektorskog lasera, bombom ili dezintegratorom.
Tee e biti utvrditi kako se prave solarne buktinje. Kontrole verovatno nisu napravljene za idiote, a
mi nemamo suvie vremena."
"A posle?"
"Zatim emo uperiti tu let lampu spram naseljene zemlje!"
"Luise! Pojedinosti!"
Trebalo je da izgovori smrtnu presudu za veliki broj vrsta.
Kavaresksenjajok je krio lice. Harkabiparolinino lice bilo je poput kamena. Ona ree: "Uini ono
to mora."
On ree: "Sistem visinskih mlaznika radi samo sa pet odsto kapaciteta."
Hmii je ekao.
"Gorivo koje se koristi za pogon jesu zagrejani protoni koji struje sa sunca. Solarni vetar."
Lutkar ree: "Ah. Izazvaemo baklje na suncu da bismo umnoili priliv goriva za dvadeset puta.
ivi oblici ispod baklji umree ili bitno mutirati. Pogon e se uveati za isti inilac. Visinski
mlaznici e nas ili odvesti u sugurnost ili e eksplodirati."
"Mi, u stvari, nemamo vremena da ih prepodesimo, Poslednji."
Hmii ree: "To i nije vano sem ako Luis u svemu ne grei. Tila je pregledala te motore dok ih je
postavljala."
"Da. Ako nisu bili dovoljno jaki ona je zacelo sebe ubedila da preduzme dodatne mere
bezbednosti. Zatitu protiv sluajne pojave neke velike solarne buktinje. Znala je da do toga moe
doi. Dvoznanost."
"Nije potrebno da vodimo buktinju, samo je zgodno", nastavi kzin. "Neka sistem za generisanje
lasera bude iskljuen. Tada, ako bude potrebno, Iglu moemo postaviti tamo gde elimo da buktinja
dodirne tlo i iskoristimo je kao metu: ubrzamo je dok meteorska odbrana ne pripuca. Igla je
neranjiva."
Luis klimnu. "Voleli bismo neto malo preciznije. Posao bismo bre zavrili i pobili bismo manje
ljudi. Ali... Da. Moemo sve to izvesti. Moemo."
Poslednji poe sa njima da ispita sklop meteorske odbrane. Niko ga nije nagovarao da to uini.
Senzorskim ureajima koje su skinuli sa Igle mogle su da rukuju samo lutkareve usne i jezici. Kada je
predloio Luisu da ga podui kako da upravlja kontrolama pomou iljatog alata i pinceta, Luis mu se
nasmejao.
Poslednji je proveo nekoliko asova u odeljenom delu Igle. Zatim je krenuo za njima kroz tunel.
Griva mu je bila obojena na pruge u stotinu sjajnih preliva i divno odnegovana. Luis pomisli: svako
eli lepo da izgleda na vlastitom pogrebu, ali se zapitao da li je u tome bila stvar.
Nije bila potrebna bomba da se iskljui laserski podsistem. Poslednjem je bio potreban ceo dan
da ga iskljui, pri emu je razmontirao itav jedan disk intrumenata, ali konano je uspeo.
Mrea superprovodnih kablova imala je vorite u skritu dvadeset milja ispod severnog pola
Karte Marsa. Pronali su i sredinji stub visok dvadeset milja, nasip skrita koji je obuhvatao pumpe
za hlaenje Karte Marsa. Kompleks na dnu mora da je kontrolni centar. Zakljuak. Pronali su
lavirint ogromnih vazdunih komora kroz koje se moglo proi samo ako se odgonetne neki zagonetni
crte. Za to se pobrinuo Poslednji.
Prooe kroz poslednja vrata. Iza njih nalazila se jedna jarko osvetljena kupola, sasueno tle sa
podijumom u sreditu i mirisom od koga se Luisu zavrtelo u glavi i on stade da bei borei se za

ivot, vukui zaprepaenog Kavaresksenjajoka za tanki zglob. Vazduna komora se zatvori pre no
to je deak stao da se bori. Luis ga lupi po glavi i nastavi dalje. Proli su kroz tri vazdune komore
pre no to im je dozvolio da se zaustave.
Uskoro im se i Hmii pridrui. "Staza vodi preko dela tla ispod vetakih sunaca. Automatska
oprema za batovanstvo se pokvarila i raste jo svega nekoliko biljaka, ali prepoznao sam ih."
"I ja sam", ree Luis.
"Bio mi je poznat miris. Blago neprijatan."
Deak je vikao. "Ja nisam osetio nikakav miris! Zato si me bacao unaokolo na taj nain? Zato se
me udario?"
"Glib", ree Luis. Konano mu je sinulo da je Kavaresksenjajok bio suvie mlad; miris drveta
ivota ne bi za njega imao nikakvo znaenje.
Tako je deak Graditelja gradova ostao sa tuincima. A Luis Vu nije video ta se dogaalo u
kontrolnoj odaji. On se sam vratio na Iglu.
Sonda se jo nalazila daleko oko Prstenastog sveta, na udaljenosti od nekoliko svetlosnih minuta.
Prozor - hologram koji je sjao u crnom bazaltu sa spoljanje strane Iglinog zida gledao je kroz
kameru na sondi: nejasan teleskopski pogled na sunce neto manje aktivno od Sola. Poslednji mora
da je to podesio pre no to je izaao.
Kost u Harkabiparolinoj ruci zarastala je malo nakrivo; Tilin stari runi 'dok nije mogao to da
ispravi. Ali zarastala je. Luisa je mnogo vie brinulo njeno emocionalno stanje.
Odseena od svog vlastitog sveta sa saznanjem da e plamen progutati sve ega se seala...
nazovimo to kulturnim okom. Naao ju je na vodenom krevetu kako posmatra uveano sunce. Ona
klimnu kada ju se pozdravio. Mnogo asova kasnije jo se nije pomerila.
Luis pokua da je navede na razgovor. Nije uspeo. Upirala se da zaboravi celokupnu svoju
prolost.
Pronaao je bolji nain da joj se priblii kada je pokuao da joj objasni fiziko stanje stvari.
Znala je poneto iz fizike. Nije imao pristupa do kompjutera Igle i hologramskih pogodnosti, tako da
je dijagrame crtao po zidovima. Mnogo je mahao rukama. Izgleda da je razumela.
Druge noi poto se vratio, probudio se i ugledao je kako sedi prekrtenih nogu na vodenom
krevetu i posmatra ga zamiljeno, drei reflektorski laser u krilu. Sreo je njen staklasti pogled,
mahnuo rukom nekoliko puta kruno kako bi se preokrenuo i nastavio da spava. Probudio se sledeeg
jutra, ali bilo je svejedno.
Tog popodneva on i Harkabiparolin posmatrali su buktinju kako se uzdie sa sunca, kako se
protee sve dalje, dalje i dalje. Veoma su malo govorili.

EPILOG
Jedan falan kasnije: deset rotacija Prstenastog sveta.
Daleko uz luk Prstenastog sveta dvadeset jedan plamen svea jarko je sijao, jarko poput korone
superaktivnog sunca koja se pojavljuje oko ivica nekog senkovitog kvadrata.
Igla je jo bila zakopana u bazaltu ispod Karte Marsa. Posada Igle imala je uvid u spoljna
zbivanja posredstvom hologramskog prozora koji je dobijao sliku sa kamera na sondi. Sonda je bila
dovedena do stenovite ivice Karte Marsa, na ugljen-dioksidni sneg gde je Marsovci verovatno nee
dirati.
Izmeu dva reda plamenova svea, biljke, ivotinje i ljudi e pomreti. Neizmerno mnotvo biljaka
spram koga bi ljudski svemir izgledao prazan, poee da vene i da neobilno izrasta. Insekti i ivotinje
e se razmnoavati, ali e se potomci razlikovati od predaka. Valavirgilin e se pitati zato je umro
njen otac, zato ona tako esto povraa, da li je to deo opteg prokletstva i ta li preduzima ovek
zvezdanog naroda u vezi s tim?
Ali nita od toga nije se videlo sa razdaljine od pedeset sedam miliona milja. Videli su samo
plamenove Basardovih sabirnih mlaznika kako sagorevaju obogaeno gorivo.
"Drago mi je to mogu da objavim", ree Poslednji, "da se sredite mase Prstenastog sveta vraa
prema suncu. U narednih est do sedam rotacija moemo vratiti meteorsku odbranu u poloaj u kome
smo je nali - da puca na meteore. Pet procenata visinskih mlaznika bie dovoljno da odrava
ustrojstvo na mestu."
Hmii zadovoljno zabrudna. Luis i Graditelji gradova nastavie da netremice posmatraju hologram
koji je sijao u dubini crnog bazalta.
"Pobedili smo", rele Poslednji. "Luise, postavio si pred mene zadatak ija se veliina moe jedino
uporediti sa samom izgradnjom Prstenastog sveta i stavio si moj ivot na kocku. Mogu da prihvatim
tvoju bahatost sada kada smo pobedili, ali ima granica. estitae mi ili u ti presei dovod
vazduha." "estitam", ree Luis Vu.
ena i deak koji su stajali sa njegove leve i desne strane poee da plau.
Hmii frknu. "Pobedniku pripada pravo da se naslauje, u najmanju ruku. Da li vas brinu mrtvi i
umirui? Oni koji su vredni vaeg potovanja sigurno bi bili dobrovoljci."
"Nisam im pruio priliku. uj, ne traim od tebe da se osea krivim..."
"A i zato bih? Ne elim da vream, ali mrtvi i umirui su svi hominidi. Oni nisu pripadnici tvoje
vrste, Luise, a jo manje moje ili vrste Poslednjeg. Ja sam junak. Spasao sam neto to je ravno
dvama naseljenim svetovima, a njihova populacija je od moje vrste ili bar nalik na nju."
"U redu, shvatam."
"A sada, uz pomo razvijene tehnologije, nameravam da stvorim carstvo."
Luis uhvati sebe kako se osmehuju. "Svakako, zato da ne? Na Karti Kzina?"
"Razmiljao sam o tome. Ali ini mi se da mi se vie dopada Karta Zemlje. Tila nam je rekla da
kzini-istraivai vladaju Kartom Zemlje. Po duhu oni bi mogli vie podseati na moje sunarodnike,
osvajae svetova, nego dekadentni itelji sa Karte Kzina."
"Zna, verovatno si u pravu."
"ta vie, oni sa Karte Zemlje ispunili su drevni san mog naroda."
"Oh?"
"Osvajanje Zemlje, idiote."
Prolo je dosta vremena od kada se Luis poslednji put nasmejao. Porobljavanje ravniarskih
majmuna! "Sic transit gloria mundi. "Kako namerava da stigne tamo?"

"Ne bi trebalo da predstavlja nikakvu naroitu vetinu osloboditi Iglu i vratiti je na Mons
Olimpus..."
"Brod je moj", ree Poslednji blago, ali mu glas ipak presee Hmiija. "I kontrole su moje. Igla ide
kuda ja hou."
U Hmiijevom glasu javi se estina. "A gde bi to trebalo da bude?"
"Nigde. Ne oseam naroitu potrebu da se pravdam", ree Poslednji. "Ti nisi od moje vrste i kako
mi moe nauditi? Da li e ponovo da sagori moj hiperpogonski motor? Pa, ipak, saveznici smo.
Objasniu."
Hmii se uspravio uz prednji zid, poklonivi lutkaru svu svoju panju. Kande su mu bile izvuene.
Krzno mu se nakostreilo na vratu. Prirodno.
"Prekrio sam tradiciju", ree Poslednji. "Nastavio sam da delam kada je smrt mogla da me stigne
u svakom trenutku. Moj ivot je bio na kocki gotovo dve dekade u toku kojih je rizik rastao gotovo
asimptotiki. Sa rizikom je gotovo, prognan sam, ali iv. elim da se odmorim. Moe li da prihvati
moju potrebu za dugim odmorom? Teko da u se igde vie bolje oseati nego na Igli. Moj brod je
bezbedno zakopan u steni, izmeu dva sloja skrita koji se po jaini mogu meriti sa samim trupom Igle.
Imam mir i sigurnost. Ako kasnije osetim potrebu za istraivanjem, milijardu kubnih milja sredita za
opravke Prstenastog sveta nalaze se odmah iza vrata. Nalazim se tamo gde elim da se nalazim i tu u
ostati."
Luis i Harkabiparolin upranjavali su riatru te noi. (Ne: vodili su ljubav) Nisu to inili izvesno
vreme. Luis se bojao da je ara nestalo. Posle mu je rekla.
"Parila sam se sa Kavaresksenjajokom."
Primetio je. Ali ona je mislila trajno, zar ne? "estitam."
"Ovo nije mesto za podizanje deteta." Nije se trudila da kae trudna sam. Svakako da je bila
trudna.
"Graditelja gradova mora da ima svuda po Prstenastom svetu. Mogli biste se smestiti bilo gde. U
stvari, eleo bih da poem sa vama", ree Luis. "Spasli smo svet. Svi emo biti junaci, pod
pretpostavkom da nam iko poveruje."
"Ali, Luise, ne moemo otii! Ne moemo ak ni disati na povrini, skafandri su nam u dronjcima,
a mi se nalazimo usred Velikog okeana!"
"Nema razloga za oajavanje", ree Luis. "Govori kao da smo ostavljeni goli izmeu
Magelanovih oblaka. Igla nije na jedini transport. Ima na hiljade tih lebdeih diskova. Postoji i
svemirska letelica toliko velika da je Poslednji razabrao njene pojedinosti na dubinskom radaru.
Nai emo neto izmeu."
"Da li e tvoj dvoglavi saveznik pokuati da nas zaustavi?"
"Naprotiv. Poslednji. Slua li?"
Tavanica ree: "Da". A Harkabiparolin poskoi.
Luis ree: "Nalazi se na najsigurnijem moguem mestu na Prstenastom svetu. Sam si tako rekao.
Najnepredvidljiviju pretnju trebalo bi da predstavljaju tuinci na tvom vlastitom brodu. Kako bi ti se
svidelo da nas se otarasi?"
"Veoma. Imam neke predloge. Da probudim Hmiija?"
"Ne. Razgovaraemo sutra."
Upravo na samoj stenovitoj ivici, voda je poinjala da se kondenzuje. Odatle je tekla nanie.
Postala je uspravna reka, vodopad visok dvadeset milja. Dno je predstavljalo more magle koje se
prostiralo stotinama milja ka puini.

Kamera na sondi koja je bila upravljena niz stranu Karte Marsa nije im pokazivala nita do vode
koja se obruava i bele magle.
"Ali pod infracrvenom svetlou slika je drugaija", ree Poslednji. "Posmatrajte..."
Magla je krila brod. Uzak trougao broda udno projektovanog. Bez jarbola. Samo trenutak,
pomisli Luis. Dvadeset milja ispod... "Ta stvar mora da je dugaka itavu milju!"
"Priblino", sloi se Poslednji. "Tila nam je rekla da je ukrala jednu kzinsku kolonizatorsku lau."
"U redu." Luis ve bee odluio, napreaac.
"Izdvojio sam jedan neoteen deuterijumski filter sa sonde koju je Tila kasnije unitila", ree
Poslednji. "Mogu taj brod snabdeti gorivom. Tilino putovanje bilo je naporno, ali vae ne mora da
bude. Moete poneti lebdee diskove radi istraivanja kao i robu za razmenu kada stignete do obale."
"Dobra ideja."
"Da li bi eleo ispravan draud?"
"Nemoj me vie nikada to pitati!"
"U redu. Odgovor ti je neodreen."
"Tano. Moe li skinuti dva prenosna diska sa Igle i postaviti ih na brod? To bi nam veoma
pomoglo ako dospemo u ozbiljnu nevolju." On vide lutkara kako gleda sam sebe u oi i dodade: "To
bi moglo spasti i tvoj ivot. Negde se nalazi jo jedan zatitnik koji sada, zahvaljujui nama, nee
morati da napusti Prstenasti svet."
"Mogu to da uinim", ree Poslednji. "Pa, je li to odgovarajue sredstvo da se stigne do kopna?"
Hmii ree. "Da. Dugo putovanje... putovanje od stotinu hiljada milja. Luise, tvoj narod smatra da
je putovanje morem pogodno za odmor."
"Na ovom moru vie je verovatno da e biti zabavno. Neemo morati da idemo pravo u smeru
okretanja. Postoji Karta nekog nepoznatog sveta u smeru suprotnom od smera okretanja, a na tu stranu
put je gotovo dvostruko krai." Luis se nasmei Graditeljima gradova. "Kavaresksenjajok,
Harkabiparolin, kako bi bilo da neposredno ispitamo neke od legendi? A moda i da ih stvorimo
nekoliko."