PREPOZNAJ NASILJE

U PARTNERSKIM
ODNOSIMA

U 2015. je u porodinom nasilju ubijeno

55 ena i mukaraca, od toga je 28
ena bilo u partnerskom odnosu s
ubicom.

I mukarci trpe...
U deset meseci ove godine bilo
je 4.518 rtava nasilja, meu
kojima 995 mukaraca. To je
vie nego cele prole godine,
kada su evidentirane 3.833
rtve porodinog nasilja, meu
kojima je bilo 879 mukaraca.
Jai pol je na meti svojih
partnerki, ali i sinova, oeva...

POL I ROD
Pol koji predstavljaju bioloke karakteristike, rod se
odnosi na drutvene ideje i oekivanja (norme) u vezi sa
enama i mukarcima

Rodne uloge
Rodne uloge su tako sve one razliite ideje, oekivanja
i norme vezane uz stavove, izgled i ponaanje koje
pojedino drutvo ili kultura pripisuje i zahteva od osoba
mukog i enskog pola. Rodne uloge se ue u procesima
socijalizacije i odrastanja. Na primer, u nekim naim
porodicama se oekuje od devojica da naue da
kuvaju, peglaju, peru sudove, i da kada to naue,
redovno rade te kune poslove, dok se u istim
porodicama to ne oekuje od mukarca.

POL, ROD I DISKRIMINACIJA

Drutvo koristi razliite oblike pritisaka da bi se mukarci i
ene ponaali u skladu sa svojim rodnim ulogama.
Razmislite: ta se deava
ukoliko se osoba ne
ponaa u skladu sa svojom
rodnom ulogom i izlazi iz
okvira koje namee
drutvo? ta
bi se desilo ukoliko bi se
mukarac u tvojoj okolini
minkao, ili bavio kunim
poslovima, uvao decu,
dok njegova ena sedi u
kafani i pije pivo? Kakav je
naziv za mukarca koji
esto menja partnerke?
Ima li razlike u odnosu
na ene koje esto menjaju
partnere? Kako se okolina

Diskriminacija je svako neopravdano

pravljenje razlike ili nejednako
postupanje, odnosno proputanje
(iskljuivanje,
ograniavanje ili davanje
prvenstva), u odnosu na lica ili grupe
na otvoren ili prikriven nain, a koji se
zasniva na nekom linom svojstvu (kao
to su pol, nacionalna pripadnost, etniko
poreklo, jezik, rodni identitet,
seksualna orijentacija, invaliditet, godite,
genetsko naslee, obrazovanje,
materijalni status).

Odakle dolazi
diskriminacija?
Svako od nas poseduje odreene
stereotipe - uproena i teko
promenljiva
miljenja o drugim grupama ljudi.
Stereotip se najee zasniva na
pretpostavci da pripadnici druge
grupe imaju odeene osobine koje
su samo njima
svojstvene i po kojima se razlikuju
od drugih.
Na primer: Englezi su
hladni;
Italijani su najbolji
ljubavnici;
Tinejderi su neozbiljni;
Plavue su glupe;
Romi su prljavi;
ene su loi vozai;

PREDRASUDE
Za razliku od stereotipa,
predrasude su intenzivniji
stavovi, praeni
emocijama (vrlo esto
mrnjom) i spremnou na
akciju. Kada u stereotip
ukljuimo emotivnu
komponentu i na osnovu
nje oblikujemo nae
ponaanje, stereotip
npostaje predrasuda i
dolazimo do diskriminacije.

Na primer: postoji
stereotip da Romi kradu.
U autobus ulaze dve
osobe romske
nacionalnosti i vi odmah
pretpostavite da su oni
deparoi - to je
predrasuda.
Ukoliko uinite neto npr.
ponete da viete odmah
kako su to deparoi, ili
traite od njih da izau iz
autobusa i sl. - to je

Neke porodice vie vrednuju raanje

mukih beba, nego enskih, ak se
porodice odluuju na abortus ukoliko
ranije saznaju da je beba enskog pola.
U svetu, od sto dvadeset miliona dece
koja ne idu u kolu, veina su
devojice.

DISKRIMINACIJA I MO
Drutvo daje veu mo
mukarcima, a manju
enama. ene vie rade, a
manje imaju o emu nam
govore i
statistiki podaci
Ujedinjenih nacija:
- ene u svetu obavljaju 2/3
svetskog rada,
- ene zarauju 10%
svetskog dohotka,
- ene su vlasnice 1-2 %
svetske imovine,
- oko 70% ena u svetu je
nepismeno i ivi u
apsolutnom siromatvu.

RODNO ZASNOVANO NASILJE

Rodno zasnovano nasilje je upotreba bilo kog
oblika nasilja (fizikog, psihikog,
seksualnog...) nad nekom osobom samo zato
to je odreenog pola. Nasilje za posledicu
moe imati fiziku, seksulnu ili psiholoku
povredu ili ptnju, ukljuujui i pretnje tkvim
delim, prisiljvnje ili oduzimnje slobode.
Istraivanja nam govore o tome da su rtve
nasilja u preko 90% sluajeva osobe enskog
pola, dok su nasilnici u preko 90% sluajeva
mukarci. Zbog toga se rodno zasnovano
nasilje najee izjednaava s mukim nasiljem
nad enama.

KAKO SE NASILJE
MANIFESTUJE?
Fiziko nasilje
Kada neko kae nasilje svi prvo
pomislimo na fiziko nasilje, na batine,
udaranje, amaranje, guranje,
vezivanje, zakljuavanje, pucanje iz
vatrenog oruija, ili povreivanje
noem i drugim predmetima.
Pored toga fiziko nasilje je i upanje
za kosu, nanoenje opekotina (npr.
peglom, cigaretom), ali i uskraivanje
osnovih potreba (za hranom, vodom,
snom).
Tein povred vrir od minimlnih do
ozbiljnih (prelomi, podlivi, modrice),
trjnih povred i smrti.

Psihiko nasilje
Psihiko nasilje je kada neko
nekog
vrea, psuje, preti, ismeva. Svaki
put
kada ujete da je neko nekog
nazvao
npr. glupane, taj neko je izvrio
nasilje.
Vikanje, neprestano kritikovanje,
poniavanje, optuivanje,
zastraivanje,
uskraivanje prava, pretnje
samoubistvom
(ubiu se ako me ostavi!),
irenje glasina (ogovaranje),
ljubomorne scene (blamiranje),
kada
neko pretresa vae stvari,
prislukuje
vae razgovore, ita vae
dokumente
(poruke, mejlove) - sve je to

Socijalna izolacija
je kada nekome ograniimo
kretanje, zabranimo mu da
se sa nekim drui, pria
telefonom ili komunicira
preko interneta, kada ga
stalno kontroliemo ili mu
namerno ne prenesimo
poruke od drugih ljudi.
Moda vam zvui udno
zato neko ovo radi
nekome, ali odgovor je u
tenji za odranjem moi,
lake je kontrolisati
nekoga ko nema prijatelja,
u loim kontaktima je s
porodicom i sl.

ta e ti
prijatelji,
samo te
iskoriavaj
u,
dovoljan/na
sam ti
samo ja.
Biraj drutvo ili
ja...

Proganjanje je uznemiravanje
koje
se ponavlja, a esto dovodi do
fizikog
i seksualnog nasilja (npr. stalno
zvanje

 Ekonomsko nasilje
Ekonomsko nasilje je oduzimanje
imovine (patika, novca, mobilnih
telefona),
nedovoljno davanje novca za ivot
(npr. nedavanje novca za hranu),
unitavanje imovine (npr.
lomljenje nametaja, kompakt
diskova, garderobe),
nejednka dostupnost zjednikim
sredstvim,
uskrivnje ili kontrolisnje
pristup novcu,
sprevnje zpoljvnj ili
obrzovnj i strunog
npredovnj eni od strane mua,
ili erkama od strane oca,
uskrivnje prv n vlsnitvo,
prisiljvnje d se odrekne
vlsnitv ili d tri vlsnitvo
kojeg se odrekl/nmervl d se
odrekne,
prodja stvri bez sglsnosti
vlsnik/ce, prodja stvari i
imovine pod prinudom.

Seksualno nasilje
Mnogi misle da je seksualno nasilje samo
in silovanja.
Silovanje ili pokuaj silovanja jeste
seksualno nasilje i verovatno njegov
najlake prepoznatljiv oblik, ali ne i jedini.
Seksualno nasilje je opti naziv za brojne
oblike seksualnog ponaanja za koje je
karakteristino da se odvijaju bez
pristanka, odnosno iznueni su
primenom sile, pretnje, manipulacije.
Seksualnim nasiljem smatra se i: silovanje
u braku ili vezi (seksualni in bez pristanka
ene, ak i u vezama ene mogu rei ne,
jer moda nisu rapoloene za seksualni
odnos tog momenta), seksualno
uznemiravanje, neeljeni seksualni
predlozi, zahtevanje seksualnih usluga u
zamenu za neto drugo, seksualno
zlostavljanje dece, prisila na brak,
komentari koji imaju seksualno znaenje,
dodirivanje bez pristanka (npr. podizanje
suknji devojicama u koli, ili dodirivanje u
javnom prevozu). ak i provera da li je
devojka devica jeste seksualno nasilje, kao
i prisila na prostituciju.

Seksualno nasilje je svaki

kontakt (verbalni, fiziki)
koji ima seksualno znaenje i
pozadinu, a NE PRIJA
VAM!

KO MOE BITI NASILNIK?

Najee se smatra da su nasilnici osobe s
psihijatrijskom dijagnozom, alkoholiari, korisnici
narkotika i osobe niskog obrazovnog nivoa. Iako i
meu njima ima nasilnika, to nije pravilo.
Nasilnici mogu biti tihi, mirni, povueni, ljubazni i
obrazovani mukarci - osobe koje na izgled ne
moemo prepoznati i za koje nikada ne bismo rekli da
mogu biti nasilni.
Oni mogu biti drutveno prilagoeni i nevidljivi, a
nasilni su u svojim porodicama, iza zatvorenih vrata.
Podaci organizacija koje pruaju podrku rtvama
nasilja izvetavaju o tome da su nasilnici najee
mukarci iz svih drutvenih slojeva, svih nivoa
obrazovanja i esto imaju dobru komunikaciju sa
okolinom. Nasilnici su u najveem broju osobe koje su
poznate rtvama i koje imaju bliski odnos sa njima

KAKO DA PREPOZNAMO
POTENCIJALNOG NASILNIKA?

PREDRASUDE
O NASILJU NAD ENAMA
Predrasuda: ena je kriva za
nasilje koje je preivela. ene nasilje
provociraju i izazivaju svoji
ponaanjem.
injenica: Pretpostavka ove
predrasude jeste da se mukarci
ponaaju nasilno kada su izazvani i
ukoliko ena bude pretuena,
sigurno je to zasluila. Veina
ena koje trpe nasilje ine sve da
smire partnera. Niko ne zasluuje da
bude zlostavljan bez obzira na to to
kae ili uradi. Ukoliko okrivljujemo
enu da je nasilje izazvala,
prebacujemo odgovornost nasilnika
na rtvu. Krivica i odgovornost za
nasilje pripadaju uvek onome ko
nasilje vri - nasilniku.

Povrede kod Vladislave naene su

kako na prednjim, tako i na zadnjim i
bonim delovima tela. Kada su
povrede nanoene pesnicama,
nogama, stopalama ili tupim
predmetom, ne moe se tano odrediti
u kojem su poloaju u tim trenucima
bili napada i rtva. Moe se
pretpostaviti da je ona padala od siline
udaraca, ali da li je okrivljeni podizao
pa ponovo udarao, to se ne moe sa
sigurnou utvrditi odgovorio je
sudski vetak na jedno od pitanja
tuioca.
Kako je potvrdio dr Vukovi, Vladislava
ervenko je oseala ogromnu bol
tokom prebijanja i po svemu sudei
svo vreme Musievog iivljavanja je
bila svesna svega. On je pojasnio da
tokom obdukcije nisu utvrene
povrede mozga, kimene modine i
modane ovojnice, to govori da
devojka nijednog trenutka nije mogla
da padne u duboku komu, ve je
eventualno povremeno padala u
nesvest iz koje su je vraali novi udarci
kojih je, prema obdukcionom nalazu,
bilo vie od pedeset.
Jedna od najteih povreda na telu
Vladislave ervenko svakako je rascep
jetre do koga je dolo usled jednog ili
vie izuzetno snanih udaraca u telo,
prenosi Dnevnik. Po obdukcionom
nalazu, jetra ubijene devojke je
raskidana u vie pravaca, pri emu je
razderotina prenika preko deset
centimetara.
Dr Vukovi je u svom nalazu ocenio da
je devojka tokom nanoenja svih
povreda trpela intenzivan bol koji se

Predrasuda: ene biraju nasilne

partnere. To to ene ostaju sa
nasilnim partnerima znai da im
se takav odnos sigurno svia.
injenica: ene ne vole i ne ele
nasilje. Kada su birale partnera
nisu birale nasilnika. esto ene
ostaju veoma
dugo se nasilnim partnerima, ali
to nije zato to im se nasilje svia,
ve iz raznih drugih razloga (zbog
dece, misle da e se promeniti,
nemaju gde da odu).
Predrasuda: Nasilje je privatna
stvar ene/porodice.
injenica: Nasilje nije privatna
stvar porodice, niti lina stvar ene.
Nasilje u porodici je krivino delo,
krenje
enskih ljudskih prava i veoma
ozbiljan drutveni problem

Predrasuda: ena uvek moe da

napusti nasilnog partnera i tada
e nasilje sigurno prestati.
injenica: Kada ena odlui da
napusti nasilnog partnera nasilje
esto postaje intenzivnije i
brutalnije jer nasilnik tada
pokuava da zadri mo i odri
kontrolu nad njom. Zbog toga je
od velike vanosti obratiti panju
na obezbeivanje sigurnog
okruenje za enu kada napusti
nasilnika.

Predrasuda: Nasilje u
porodici/partnerskom odnosu jeste
pojava koja nije iroko rasprostranjena.
To je pitanje o kome se previe govori i
ne predstavlja veliki drutveni problem.
injenica: Nasilje u porodici je veoma
rasprostranjeno. Ono to oteava tano
saznanje o rasprostranjenosti nasilja u
porodici jeste injenica da se ono deava
iza zatvorenih vrata i da se o nasilju ne
govori, jer se smatra linom i
porodinom stvari. U Srbiji ne postoji
pouzdana
statistika o tome koliko je ena rtava
nasilja u porodici. Prema istraivanjima iz
2002. godine svaka druga ena je rtva
psihikog nasilja, a svaka trea je rtva
fizikog nasilja, dok je svaka etvrta bar
jednom u ivotu bila izloena fizikom
nasilju u porodici. Postojei podaci
govore i o tome da se policiji prijavi
samo 16,5% sluajeva nasilja
u porodici. U Srbiji jedna ena nedeljno
bude usmrena od strane svog
sadanjeg ili biveg partnera i tako u
Srbiji godinje oko 50 ena bude ubijeno
od strane svojih partnera ili lanova
porodice. Ubistva ena, zasnovana na
tome da su rtve ene, nazivaju se
femicid.

Sada imam 60 godina i pitam se kako sam jo

uvek iva, napisala je nesrena ena samo
nekoliko dana pre nego to joj je mu zario no u
vrat!
Rukom, u akoj svesci, Milica je napisala Savet
svim enama sveta koje trpe nasilje, navodei da
to pria iz sopstvenog iskustva.
Bila sam mlada, bila sam lepa, ali me ivot odveo
kao da sam slepa. Bio je mnogo nasilan. Sada
imam 60 godina i pitam se kako sam jo uvek
iva..., svedoila je Milica o torturi kroz koju je
svaki dan prolazila. Ljubav je bila jaa od mene i
uvek sam se nadala da e doi bolje vreme.
Verovali ili ne, to nikada nije dolo..., rei su Milice
samo nekoliko dana pred smrt.

Predrasuda: Nasilje u
porodici se deava
uglavnom u socijalno
ugroenim drutvenim
slojevima, meu nisko
obrazovanima
i siromanima.
injenica: Nasilje u
porodici se deava u svim
vrstama
porodica. Nasilnici i rtve
nasilja u porodici mogu
biti
bilo koje klase, rase,
kulture, religije, profesije,
seksualne
orijentacije, socioekonomskog porekla,
obrazovanja
i starosti.