Asertivne tehnike

Autor: psiholog Lidija Risti

Termini "asertivnost" i "asertivno ponaanje" postaju na naim prostorima deo
svakodnevnog jezika. Rei su anglosaksonskog porekla (eng. assertive i assertive
behaviour) u znaenjima pouzdanog, odgovornog i samopotvrdnog ponaanja
linosti kada su ugroena njena legalna prava.
Asertivnost je sposobnost da se iskreno izraze miljenje, oseanja, stavovi i
prava, bez anksioznosti, na nain koji nee ugroziti tua prava
Asertivno ponaanje se nalazi na pola puta izmeu agresivnog ponaanja i
beanja iz specifine situacije. Meutim, nije lako biti asertivan. ovek najmanju
dozu asertivnog ponaanja iskazuje ba u situacijama kada je takvo ponaanje
neophodno. Paradoksalno! Mnogi smatraju da je lake biti asertivan u nekim
siutacijiama, nego u drugim. Ovo ima smisla... Puno je lake biti staloen u
prisustvu stranaca, nego u prisustvu nekoga koga volimo i ko se moe naljutiti
ako iskreno ispoljimo oseanja. Ali, to nam je vaniji odnos sa nekom osobom toliko je bitnije biti asertivan! Asertivno ponaanje doprinosi da se povea
potovanje drugih prema nama... Drugi nas opaaju kao osobe koje potuju sebe,
koje su vredne panje, koje su privlanije.

Odakle potie neasertivno ponaanje?

Mnogi od nas smatraju da je potrebno uvek zadovoljiti i/ili popustati drugima, da
nije lepo razmiljati o svojim potrebama iznad potreba drugih, ili da ne treba
'talasati' - da ako neko kae ili uradi neto to se nama ne svia, treba samo
preutati i drati se podalje od te osobe u budunosti.
Ako imate problema da kaete "ne" ak i kada zaista treba da kaete "ne", ako
oseate da ljudi 'gaze preko vas', ako imate problema da drite svoj bes pod
kontrolom,... od velike pomoi e biti ako nauite neto o asertivnoj komunikaciji.
U tom sluaju, asertivne tehnike (J. Zdravkovic, 2004) vam mogu znatno olakati
ivot.

Tehnika otvaranja (eng. self disclosure)

Ako su sagovornici dve bliske i ravnopravne osobe, koristei tehniku otvaranja
oni slobodno, bez straha od posledica, izraavaju kako pozitivna tako i negativna
oseanja u odnosu na doivljavanje neke problematine situacije. Na taj nain
osoba ui da slobodno govori o sopstvenim eljama, strahovima, slabostima,
vrlinama, matanjima i prieIjkivanjima, bez straha da e je sagovornik loe
proceniti. Izrazi koje koristimo pri upotrebi ove tehnike su: "ini me
nervoznim/om)", "Povreuje me", "Ne dopada mi se", "Uznemirava me", "Plai
me"...
Da bi primena tehnike bila efikasnija, korisno je posuiti se sledeom dijalokom
shemom;

Otvaranje("Oseam se...")
Razlozi koji objanjavaju takvo oseanje
Tano izraavanje sopstvenih htenja i elja u odnosu na sagovornika i
problematinu situaciju
Smisaoni, realistian i ostvarIjiv predlog za razreenje situacije.
Zahtev sagovorniku da se iskreno izjasni o predlogu.
Mu: Jesi li spremna? Kreemo.

ena: Jo nisam.
Mu: Pouri onda! Neu da te ekam. Idem da upalim kola...
ena; ini me nervoznom kada me tako pouruje.
Mu: A koliko se tek ja unervozim ekajuci te, ovako 'spreman za pokret'...
ena: Da, ali... volela bih da potujes vreme dogovoreno za izlazak, kao to smo
se dogovorili. Ova tehnika je pogodna za razreavanje sukoba izmeu
suprunika, ljubavnih partnera i prijatelja.

Tehnika zamagljivanja (eng. fogging)

Osoba ui da prihvati deo istine u manipulativnoj kritici upuenoj na njen raun,
ali da u pogledu procene situacije ostane sopstveni sudija.
Reenica u okviru tehnike zamagljivanjem se sastoji iz dva dela. Prvi deo
reenice je 'diplomatskog karaktera' jer se sagovorniku priznaje pravo da ima
pravo na sopstvenu istinu. U drugom delu reeninog dijaloga, meutim, osoba
realno brani svoje legalno pravo.
Majka: Suknja ti je uasno kratka, zar ne misli da bi trebalo da nosi due
suknje? One su sada u modi.
erka: U pravu si. Due suknje su u modi. Ali se uz ovu bluzu najvie slae ba
ova suknja.

Tehnika vracanja lopte (eng. negative inquiry)

Primenom tehnike vraanja lopte osoba se ui da se uspeno nosi sa
manipulativnom kritikom.
Umesto automatizovanih reakcija (kontranapad ili bekstvo), koje se javljaju u
najveem broju sluajeva, osoba treba da upitnim reenicama prinudi kritiara
da jasno i precizno otkrije sta je zapravo pravi predmet njegove kritike.
Suoavanjem argumenata sa kritiarem, osoba, s jedne strane, ublaava svoj
iracionalni strah od kritike i, s druge strane, prekida kritike primedbe druge stra ne u sukobu, jer je ova prinuena da se konkretno izjasni u emu se kritika
sastoji.
Radnik: Plata za prethodni mesec mi je smanjena, da li mogu da dobijem
objanjenje?
ef: Nisi dobro obavio svoj posao.

Radnik: Da li biste bili ljubazni da mi kaete konkretnije o propustima

ef: Uf, pa odakle da ponem...
Radnik: Evo ekam....
ef: Bilo je tu puno stvari...
Radnik: Da li biste bili ljubazni da mi kazete neto konkretnije?

Tehnika tajm auta (eng. time out)

Ova tehnika je pogodna u rukovanju problemima koji se esto javljaju izmeu
roditelja i male dece. Analogno sa tajm autom u koarci, osoba u nekom
dijalokom sukobu privremeno "prekida igru", bez uputanja u raspravu. Princip
"nema igre" odnosi se samo na dijalog u kome se otkriva da sagovornik ispoIjava
nerealne zahteve. Inae, "ima igre" u svim drugim situacijama u kojima dijalog
tee normalno.
Dete: Idem napolje da se igram.
Majka: Ne slaem se sa tom idejom da izaes jer si prehlaen.
Dete: Ali, hou napolje, mamice...
Majka: Ne dolazi u obzir.
Dete: A Marko i Nikola su napoIju... i igraju se...
Majka: Izai e kada ti bude boIje.
Dete: Hou sada! Samo malo...
Majka: Rekla sam ne.
Dete: Hou da se igram ispred zgrade! Hou napolje ... (ponavija kroz pla)
Majka: (nastavlja da kuva ruak, bez uputanja u dalju raspravu)

Tehnika priznavanja greke (eng. negative assertion)

Kod tehnike priznavanja greke osoba se suoava sa strahom od odbacivanja i
nesavrenosti. Priznavanje greke u ravnopravnim i emocionalnim odnosima
moe biti znak zrelosti linosti, ali ishitreno prihvatanje krivice u nekim
profesionalnim relacijama nije mudra odluka. Postoje situacije u kojima neko trei
treba da donese odluku o krivici.
ena: Jesi li ti normalan? Gde si do sada? Skroz sam se prepala. Trebalo je da
does kui pre pet sati.
Mu: ao mi je to si se uplaila. Trebalo je da ti javim da sam otiao sa
kolegama na ruak. I jo smo se toliko zapriali da sam potpuno zaboravio na
vreme. Trudiu se da se tako neto ne ponovi.

Tehnika kompromisa (eng. workable compromise)

U sluajevima kada se stavovi osoba u dijalogu razlikuju, konfliktnu situaciju,
kako u emocionalnim, tako i u poluprofesionalnim i profesionalnim odnosima,
mogue je, ponekad, reiti jedino kompromisom.
Slubenik: Neka pozadina bude plava.
Slubenik2: Ma, ne... ja bih radije crvenu.
Slubenik: Kakva crvena! Bie grozno... ipak je plava pravi izbor.
Slubenik2: Efektnije e biti da stavimo crvenu. Plava je totalni promaaj.
Slubenik: A da mi izaberemo neku 'treu' boju?
Slubenik2: Pa,... hajde. 'Zlatna sredina'...
Nevolja nastaje u onim situacijama kada kompromis iz objektivnih razloga nije
mogue postii ili kada je kompromisno reenje tetno po osobu. Postoje, dakle,
stvari oko kojih nije mogue praviti kompromis.

Tehnika pokvarene ploe (eng. broken record)

U odbrani svojih prava osoba treba uporno, dosledno, bez objanjenja i
produbljivanja problema da zahteva da joj druga osoba omogui ostvarenje tog
prava.
Slubenica: Ne, ne mogu ii na ruak sa Vama.
Kolega: O... Molim Vas, poite samnom na ruak, nee trajati dugo...
Slubenica: ao mi je, danas imam obaveze.
Kolega: O... Molim Vas, hajdete, ja Vas vodim...
Slubenica: ao mi je, danas imam obaveze...
Uporan, dosledan i monoton zahtev sagovornika dovodi do ludila. Zato se
preporuuje uzdravanje od upotrebe ove tehnike u emocionalno ravnopravnim
odnosima. Njena primena moe kod partnera ili partnerke izazvati bes i muninu.
Korienje tehnike pokvarene ploe nije preporuljivo i u sluajevima kada na
"pokvarenu plou" osobe koja brani neko svoje pravo sagovornik reaguje
emitovanjem sopstvene "pokvarene ploe".

Tehnika ponovljenog asertivnog odgovora (eng. repeated

assertion)
Tehnikom ponavljanja asertivnog odgovora osoba tei da uvai injenice koje
istie sagovornik, ali uporno brani sopstveno pravo. Prilikom korienja ove
tehnike doputa se osobi da, ako je to potrebno, u kratkim crtama opie svoju
poziciju u vezi sa osnovnim problemom.

Tehnika se bez posledica moe primenjivati u sukobu ravnopravnih, emocionalno

vezanih osoba. Osobu koja je primenjuje u cilju odbrane ugroenih prava
sagovornik ne mora doivljavati kao agresivnu, nametljivu i dosadnu.
Devojka: Dragi, hajdemo veeras u bioskop.
Mladi: ao mi je, rado bih iao, ali ne mogu. Dogovorio sam se sa Mirkom da
gledamo veeras fudbal.
Devojka: Pih... Nema dosadnije stvari na svetu. Tebi je fudbal vaniji od mene?
Mladi: Zna da si mi vanija i da te volim, ali, isto tako, zna da uivam u
fudbalu.
Devojka: Dobro, i ta ako propusti jednu utakmicu? Sve su iste... oni fudbaleri
samo jure za loptom. A meni se tako izlazi... i ide mi se u bioskop.
Mladi: Potpuno razumem da ti ne volis fudbal, ali ja ne mogu da otkaem
dogovor s Mirkom.

Tehnika paradoksalnog odgovora (eng. paradoxical

statements)
Neki autori oprezno preporuuju da osoba na agresivne primedbe, zluradosti i
opaske sagovornika, koristi paradoksalni odgovor u elji da se nekorektnost u
komunikaciji vrati agresoru poput bumeranga. Meutim, reakcije tog tipa na
agresiju sagovornika, na tankoj su granici izmeu asertivnog i agresivnog
ponaanja. Korienje ove tehnike zahteva od osobe koja je izloena verbalnoj
agresiji suptilnost u jezikom izraavanju i fino prepoznavanje nijansi u
komunikaciji.
Momak: Jesi li mogla da obue krau suknju.
Devojka: Nisam, na pranju je.

Zakljuak
Kao to smo videli u primerima, izbor tehnike diktira situacija, a u zavisnosti od
prirode odnosa osoba koje komuniciraju i prirode problema. Jako je bitno da,
pored verbalnog, obratimo panju i na neverbalno ponaanje. Suoite se sa
sagovornikom 'lice u lice'; stojite ili sedite uspravno, zadrite otvoren i oputen
stav; budite ljubazni, ali sa ozbiljnim izrazom lica; va glas treba da je smiren i
blag, nikako plaIjiv ili otar. I na tom polju treba biti asertivan.
Udrueno korienje tehnika asertivnog ponaanja, njihovo kombinovanje daje
boiji rezultat nego korienje samo jedne od tehnika, izolovano od ostalih.
Treba da komuniciramo, i to asertivno - izraziti svoje ideje, elje, potrebe. Ne
treba ekati da drugi proitaju nae misli. To se nee desiti.
Kada asertivnost postane navika, pitaete se kako ste ikada mogli iveti bez
toga.

Vie o tehnikama asertivnog ponaanja moete proitati u knjizi Jezdimira

Zdravkovia "Vetine vladanja sobom" Zograf, Ni 2004.