VISOKA TEHNIKA KOLA - NI

SEMINARSKI RAD
Predmet:Kombinovani transport
tema:Koordinacija i kooperacija u
transportnom lancu

Student:
Marko Pei rds19/12

profesor:
mr.Nada Stojanovi
1

SADRAJ:
Uvod...................................................................................................................... 3
KOORDINACIJA SAOBRAAJA.................................................................................. 4
Kooperacije I koordinacije u poslovanju i razvoju...................................................5
KOORDINACIJA I KOOPERACIJA U TRANSPORTU......................................................6
Tehnika koordinacija............................................................................................. 7
Kooperacija u transportu........................................................................................ 8
Kooperacija eleznikog i drumskog transporta.....................................................9
Zakljuak:......................................................................................................... 14
LITERATURA......................................................................................................... 15

Uvod
U ovom trenutku uloga saobraajnih sredstava sa pripadajuom infrastrukturom
pored velikogudela u privredi, kao samostalna privredna grana, takoe ima i
veliki udeo u meunarodnojtrgovini, kako na porast njene funkcionalnosti tako i
na porast njene mobilnosti. Mobilnost omoguava slobodan transport,
jednostavnije pogranine procedure kao i veu produktivnost.
Produktivan saobraajni sistem deluje kako lokalno tako i globalno, omoguava
uspean protok robe, pospeuje meunarodnu trgovinu i smanjuje nesrazmernu
razvijenost meu dravama I regijama.Produktivan saobraajni sistem smanjuje
troak novca, dok istovremeno poveava.konkurentnost i produktivnost
celokupne privrede. Transport izuzetno pogoduje razvoju infrastrukture,
potreba, zahteva i mogunosti drave kao i drugih uesnika u njemu.

KOORDINACIJA SAOBRAAJA
Transport moemo definisati kao privrednu granu koja se bavi premetanjem
ljudi I materijalnih dobara na odreenom geografskom prostoru.
Transpotni put je put kojim se kree transportna vozilo iz jednog u drugo mesto.
Po svomkarakteru razlikujemo:
- prirodne puteve:
vodeni i vazduni;
-vetake puteve: drumski, zelezniki, plovni kanali, cevovodi, ziani transport
Konvencionalni pr evoz je prevoz (transport, prenos, premetanje) predmeta
prevoz (tovara)iz jednog u drugo mesto s jednim prevoznim sredstvom (brod,
vagon, kamion ili vazduhoplov) koje se direktno tovari u/na to
prevozno sredstvo.
Integralni transport je nain transportne manipulacije, pri kojem se predmet
transorta ne tovari direktno na transportno vozilo ve se prikuplja i pakuje u
standardizovane palete ili kontejnere.
Tako prikupljena roba, zajedno sa paletom ili kontejnerom, sada postaje
nova transportna jedinica koja se tovari na transportno srestvo. Transportna
jedinica je sada vea I sa robom se ne manipulie osim na poetnoj i krajnjoj
taki transporta. Ovim se oznaava novi princip transportnih usluga od vrata
do vrata.
Principi integralnog transporta (united loads) su:
-Utovar robe u vee tovarne jedinice radi lake i bre manipulacije
- Nova tovarna jedinica je prilagoena svim vrstama transportnih sredstava koja
ce se usput upotrebljavati
- Tovar se vrlo brzo ukrupnjava, po mogustvu ve pri proizvodnji ili pakovanju
-Tovar se to je mogue kasnije razjedinjava, po mogustvu kod krajnjeg
korisnika
Zbog svega ovog tovarna jedinica mora biti:
-to je mogue vea
-to pre fornirana
-Kompaktna
-Pripremljena za pretovar sa svim moguim pretovarnim ureajima na
transportnom putu
Svaki vid saobraaja ima geografske, tehnoloke i ekonomske domene s
konkretnim prednostima, koje se u odreenim uslovima mogu pretvoriti u
monopol. Postojanje vie vidova transporta nuno vodi meusobnoj
konkurenciji, koja u odreenim uslovima moe da deluje I pozitivno na
usavravanje tehnologije i poveanje produktivnosti rada.
Domeni pojedinih vidova transporta nisu neprobojni okviri, nego se prepliu
tehniko.
4

Kooperacije I koordinacije u poslovanju i razvoju.

Vremenski usaglaena realizacija transporta i zahteva, pretovara i skladitenja
predstavlja transportni lanac, kojim se omoguava nesmetan protok robe od
poiljaoca do primaoca. Znaajan faktor u reavanju problema transporta, pored
usavravanja tehnike baze su i tehnoloko-fizike osobine pojedinih vrsta i
grupacija robe kao predmeta transportnomanipulativnih operacija, a posebno pojavni oblik robe (tena, rasuta ili
komadna
roba).Najjednostavnije su robne operacije sa tenom robom, to je omoguilo
bri razvoj tehnologije manipulisanja,pa ak i automatizaciju procesa. Neto
sloenije su operacije
pretovara rasute robe koju karakterie masovnost, to uz odgovarajue
pretovarne tehnike omoguava visoku produktivnost, pa i automatizaciju
manipulativnih jedinica. Razvoj tehnike I tehnologije pretovara komadne robe
bio je znatno usporeniji, usled nehomogenosti i usitnjenosti proizvoda raznih
dimenzija, oblika i masa.
Poveanjem robe iroke potronje, komadna roba je dobila masovni karakter,
to je jo
Vise ukazivalo da su pretovarne operacije usko grlo. Kod reavanja ovog
problema pristupilo se
ukrupnjivanju komadne robe, odnosno formiranju veih, homogenih jedinica
tereta, ime su
stvoreni uslovi za efikasnije manipulisanje, transport i skladitenje. Uz
korienje pretovarne opreme visokog kapaciteta, izjednauju se uslovi
manipulisanja sve tri grupe robe. Ovako
koncipiran razvoj otvara put tipizacije tehnologije i maksimalnoj racionalizaciji
pojedinih
operacija. U saobraajnoj teoriji, naelno, razlikuju se dva oblika transporta:
direktni(neprekinuti) i indirektni (prekidni) transport. Idealni oblik savlaivanja
prostora jeste
kada se jedan transportni zadatak izmeu mesta pojave i mesta potronje robe
realizuje istim
prevoznim sredstvom u neprekinutom saobraaju.
Iz geografskih razloga ili zbog nedostatka svojstava pojedinih vidova saobraaja
to nije uvek mogue postii. U praksi je najei prekinuti transport sa svim
svojim nedostacima (velika
pretovarna uestalost, veliki transportni zahtevi itd).
Da bi se ovi nedostaci i potekoe to je mogue vie smanjili, razvijeni su novi
oblici transporta
kroz savremene tehnologije prevoza. Osnovni elementi integrisanja procesa i
operacija u transportu su teretne jedinice odnosno logistike jedinice. To su u
stvari standardizovani nosai:
5

ukrupnjene ili neukrupnjene robe,paketirane ili nepaketirane, podeeni da se

premetaju
primenom pretovarne mehanizacije.Teretne jedinice su:
-palete
-mali kontejneri
-srednji kontejneri
-veliki kontejneri
-kompletna drumska I zeleznika vozila i bare vodenog teretnog saobraaja ili
samo pojedini delovi (izmenljivi transportni sudovi).
Danas se, u veem ili manjem obimu, primenjuju razliite tehnologije transporta
u ijoj
realizaciji uestvuju transportna sredstva vie vidova saobraaja primenom iste
teretne jedinice.

KOORDINACIJA I KOOPERACIJA U TRANSPORTU

Koordinacija saobraaja

Jedinstveni (koordinisani) transport treba da ispuni sledee zahteve:

1. Da odgovara geografskim, provrednim i kulturnim uslovima kao i odbrani
zemlje za koju je stvoren
2.Da bude prilagoen veliini i strukturi prevoza
3. Pojedine grupe prevoza treba da budu opremljene takvom infrakstukturom,
voznim parkom iorganizacijom da mogu da ispuezadatke u okviru sistema
4.Integralne delove sistema usmeriti na izvrenje onim sredstvima koja imaju
najvii stepen
ekonomske efikasnosti.
>>Koordinacija u irem smislu znai da sredstva dodeljena saobraaju treba da
budu rasporeena
izmeu pojedinih saobraajnih grana na nain koji obezbeuje najbolji kvalitet
usluge i da svaka
grana koristi onaj deo ogranienih sredstava zajednice koji obezbeuje njenu
optimalnu
proizvodnju.Ciljevi koordinacije:
1. Formiranje jedinstvenog transportnog sistema zemlje
2. Usmeravanje investicija i ulaganja pojedinih vidova transporta
3. Optimalni razvoj transportnih sistema
4.Poveanje kvaliteta transportnih usluga
5.Minimalizacija trokova distribucije
6.Stvaranje uslova za uvoenje iprimena savremenih tehnologija
6

7.Razgranienje svere primene pojedinih grana saobraaja i racionalna podela

prevoza.
Za razvoj koordinacione aktivnosti potrebno je imati u vidu:
1. Na kojem stepenu se ova aktivnost razvija
2. Vremenski period zakoji se koordinacija rauna
3. Predmet koordinacije
>>Koordinacija saobraaja se deli:
1. Plansko-ekonomsku planiranje robnih i putnikih prevoza i njihov raspored na svaki vid
transporta. Ovde se podrazumeva utvrivanje i razrada:
a) stanja i strukture pojedinih vidova transporta
b) jedinstvene metodolokeosnove tarifnog sistema za svaki vid transporta
c) unifikacija planskih i drugih pokazatelja

Tehnika koordinacija
- obuhvata projektovanje pojedinih transportnih pravaca, njihove prevozne i
propusne moi, itd. Podrazumeva usaglaavanje vidova transpor ta i korisnika
transporta u cilju efikasnog korienja U/I frontova, unifikaciju i standardizaciju
U/Imaina itd.
3.Tehnoloka koordinacija podrazumeva:
a)Kompleksan sistem eksploatacije razliitih vidova transporta sa optimalnom
organizacijomrobnih tokova
b) Koordinacija rada raznih vidova transporta po zajednikom redu vonje
Uvoenje jedinstvenih tehnolokih procesa rada u U/I punktovima
d)Primena zajednikog informacionog sistema
e)Koordinaciju robnih tokova razliitihvidova transporta
f) Organizacija transportnih procesa od vrata do vrata
4. Organizaciona koordinacija
-odnosi se na mere dravnih organa, zakonodavne akte u vezi sa pojedinim
vidovima transporta.
5. Pravna koordinacija
- odnosi se nausavravanje zakonodavstva kojim se regulie proces prevoza i
obaveze.
Kod ekonomske koordinacije rad i razvoj saobraaja se usmerava ekonomskim
merama:
1.Investicije u smislu izbora drutveno najekonominijih i najrentabilnijih
ulaganja usaobraajne
Kapacitete
7

2.Regulisanje i kontrola cena3.Sistem transportnih tarifa4.Ostale mere:

amortizacija, kamate, kreditna politika
Kod tehnike koordinacije vri se usaglaavanje tehnikih faktora (U/I
mehanizacije,skladite,itd) radi ostvarenja jedinstvenih procesa i optimizacije I
tehikio tehnolokih efekata.
Koordinacija se odnosi vie na strategiju i politiku razvoja, a kooperacija na
zajedniku saradnju i realizaciju transportnih lanaca odnosno transportnih
usluga.

Kooperacija u transportu
Cilj razvoja je objedinjavanje prednosti razliitih vidova transporta. To
se ogleda u smanjenju
trokova distribucije robe.
>> Kooperacija -oblik zajednikog rada i saradnje u transportnim
procesima.Prosta kooperacija svaki uesnik radi sve operacije neophodne da se napravi proizvod.
Sloena kooperacija -izvrena podela rada, uesnici se specijalizuju. Ona je
prisutna u transportu. Cilj koperacije je racionalniji proces transporta gde se
usluge transporta realizuju sa najmanje dva uesnika (transportni lanac).
Partneri u kooperaciji su svi vidovi transporta.
Za est vidova saobraaja postoji petnaest mogunosti kooperacije. Razvoj
transporta zavisi od niza ekonomskihi tehnikih faktora. Prednosti optimizacije
transporta uvoenjem mehanizacije i
automatizacijeogleda se u:
1. Ekonomskim efektima na U/I radovima
2. Vremenskom efektu
3.Oslobaanjem fizikog rada primenom ukrupljenih tovarnih jedinica
humanizacija
4. Ubrzavanjemanipulisanja robom u skladitu.

Kooperacija eleznikog i drumskog transporta

Zeleznica je pogodna za transport na duge relacije dok je drumski transport

pogodniji za kratke.Kod zeleznice preovladavaju fiksni, dok su kod drumskog
varijabilni trokovi.Kooperacijom se eliminie konkurencija eleznice i
drumskog transporta. Ali tu konkurenciju treba unapreivati u obimu koji daje
pozitivne rezultate i spreiti je kad se javi monopol na nekim relacijama u
odnosu na ostale transporte.
Koperacija u klasinoj tehnologiji
- prikljuni transport
- prelazak sa jednog na drugo prevozno sredstvo vri se promenom transportnog
suda.
Bre izvrenje transportnog zadatka se vri zajednikim planiranjem termina
prevoza (vremensko planiranje).
Vremenskom koncepcijom se skrauje vreme ekanja saobraajnih sredstava.
To seogleda u smanjenju cene prevoza(smanjenjem trokova) i kraem vremenu
vezanostisaobraajnih sredstava.
Drugi vid kooperacije je organizovanje sabirnog vida transporta
(denana roba), gde organizaciju imanipulisanje robom obavljaju pedicije.
9

Kooperacija u tehnologiji integralnog transporta-prevoz robe bez

promenetransportnog suda direktno kamionom. Ovakav vid kooperacije je
HUCKE-PACK (hak-pak) saobraaj.
Zahteva pararelan razvoj oba vida transporta. Problem je prilagoenje kamiona
profilima eleznice to dovodi do smanjenja tovarnih kapaciteta kamiona. Drugi
vid kooperacije je prevoz kontejnera, pri emu se pravi razlika u prevozu malih,
srednjih i velikih kontejnera

Tehnologija pokretnih auto sudova

10

 prevoz auto vozova, pojedinanih vozova na specijalnoj eleznikoj blok garnituri

B
Tehnologija sedlastih prikolica
prevoz prikolica i polu-prikolica eleznikim kolima
C
Tehnologija izmenjenih trasportnih sudovaD
Bimodalna tehnologija

Slika 3.3 Oblici koordinacije izmeu renog i drumskog saobraaja

Reni saobraaj je samo jedan lan transportnog lanca. Funciju prikupljanja I

distribucije robevre drumski i elezniki saobraaj. Samo prevoz masovne robe
11

obezbeuje takav obimtransporta koji omoguava realizaciju potrebne gustine

saobraaja i ekonomino korienjetransportnih sredstava.
Kooperacija u klasinoj tehnologiji
3)Kooperacija renog I zeleznikog saobraaja: razvijan u vreme kad se razvoj
pristanitaoslanjao na postojee mogunosti zeleznice, a drumski saobraaj nije
uestvovao udopremno-otpremnom saobraaju. Luka postrojenja eleznice
predstavljaju vezu izmeu pretovarnih postrojenja renog saobraaja I
celokupne eleznike mree. Preduslov zaovu koperaciju je vremenska I
tehnika kooperacija u oblasti manipulacije robom. Tozavisi od organizacije
rada pristanita.
Razlikujemo:
1) svi poslovi u pristanitu objedinjeni
-njima rukovodi pristanina organizacija;
2) elezniki saobraaj izdvojen obavlja ga sama eleznica. Postoje dva tipa:
pomousopstvenih sredstava I osoblja od tarifskog secita do mesta za
pretovaru pristanitu
I obrnuto I od tarifskog secita do mesta predaje robe sopstvenim saobraajnim
sredstvima.
b)Kooperacija renog I drumskog transporta: drumski saobraaj obavlja
dopremnootpremne poslove kao I prevoz robe da delu transportnog lanca.
Preduslov za ovo je osnivanje organizacije za drumski transport ije je
predstavnitvo u pristanitu.Zadatak mu je organizacijaoptimalnog podmirenja
potreba pristanita uslugama drumskog transporta. Isto tako neophodno je
formirati I organizaciju u okviru renog saobraaja koja treba da unapredi
organizaciju sadrumskim saobraajem i optimizuje kooperaciju.

12

Kooperacija pomorskog I kopnenog transporta

Slika 3.3.1 Oblici kooperacije izmeu pomorskog i kopnenog saobraaja

Konkurencija izmeu pomorskog i ostalih vidova transporta praktino ne
postoji, ali je zato velika konkurencija izmeu domaih i stranih luka. Zato
jevana kooperacija sa kompletnimtransportom koji realizuje poslove u zaleu
luke.
1.Kooperacija u klasinoj tehnologiji
-pretovar robe sa broda se vri najmanje dva puta, tako
da se racionalizacijom pretovara (trokovi) najpovoljnije realizuje transport.
Preduslov zato jekooperacija uesnika:
kooperacija pomorskog i eleznikog transporta: ogleda se u prilagoavanju
svihvidovasaobraaja, naroito u segmentu pretovara. Direktan pretovar brod
voz (bez skladita) zahteva od eleznice da obezbedi vozila u vreme
raspoloivosti brodskih tovarnih kapaciteta. Ako brodne dolazi na vreme kola se
stavljaju na posebne koloseke na ekanje. To vreme (danguba) treba da je to
krae. Vremensko usklaivanje komunikacionim sistemom. b)Kooperacija
pomorskog i drumskog transporta: takoe se svodi na racionalizaciju pretovara.
To znai da pored adekvatne infrastrukture mora postojati i adekvatna
organizacija puteva iotpreme robe drumskog transporta (carina, itd). Ovde se
uglavnom vri posredan pretovar (prekoskladita) i to pomou mehanizacije. Za
prijem i otpremu denane robe grade se sabirna skladitaza sortiranje.
13

Zakljuak:
Koordinacije predstavlja raspored sredstava dodeljenih za
pojedinim saobraajnim
granama. Koordinaciju saobraaja moemo podeliti na:
- Plansko-ekonomsku koordinaciju
-Tehniku koordinaciju
-Tehnoloku koordinaciju
-Organizacionu koordinaciju
-Pravnu koordinaciju
Kooperacija predstavlja objedinjavanje razliitih vidova saobraaja.

saobraaj

Oblici kooperacije mogu biti:

-kooperacija eleznikog i drumskog transporta (ona eliminie konkurenciju
izmeuova dvavida transporta)
-kooperaciju renog i ostalih vidova transporta (moe biti u funkciji sa
drumskim ili eleznikim transportom)-kooperacija pomorskog i kopnenog
transporta .Razvoj koordinacije i kooperacije u transportu ogleda se u to veoj
upotrebi mehanizacije I automatizacije utovarno -istovarnih radnji. Tei se
smanjenju vremena koje se utroi na utovarno - istovarne procese.

14

LITERATURA
Risto Perisic, Savremene tehnologije transporta 1
Saobracajni fakultet Beograd 1944
Literatura: http://sh.wikipedia.org/wiki/Integralni_transport

15