Studijski program:

Drumski saobraaj

IV Seminarski rad
Predmet: Kombinovani transport
Tema: OSNOVNE TEHNOLOGIJE

TRANSPORTA KONTEJNERA

Student:
Predovi Saa Rds 30/10

Profesor:
Nada Stojanovi

Sadraj:
Uvod.............................................................................3
Promene veliine kontejnera........................................3
Oznaavanje kontejnera...............................................6
Pretovarne tehnike kontejnera......................................6
Prednosti i nedostaci.....................................................7
Luki kontejnerski terminali.........................................8
Zakljuak .....................................................................9
Literatura......................................................................11

Uvod:
Naziv kontejner potie od engleske rei "container" (contain - sadravati) a znai sve ono
to u sebi moe sadravati neto drugo.
Postoji mnogo definicija ta je kontejner i koja je njegova namena, ta je kontejnerizacija
i koji su njeni sastavni elementi. Mnogi autori definiu kontejner kao pokretni sanduk,
sanduk za ambalau ili oprema za utovar robe i dr. Meunarodna
organizacija za standardizaciju ISO objanjava da je kontejner sud pravougaonog
preseka, nepromoiv, koji se primenjuje za transport i skladitenje izvesnog broja
teretnih jedinica, denanih poiljki ili robe u rasutom stanju, titi njegovu
sadrinu od kvarenja i gubitaka, moe se odvojiti od transportnog sredstva i moe se
pretovariti bez istovremenog istovara robe. Kod nas je usvojena definicija data u
Pravilniku
o meunarodnom
eleznikom
prevozu
kontejnera (RICO) koja glasi: Kontejner je transportni sud,izra
e n o d v r s t o g materijala, i to tako da se trajno moe upotrebiti vie puta, naroito
podeen da se olaka prevoz stvari sredstvima raznih vidova saobraaja bez pretovara
samih stvari, snabdeven ureajima koji olakavaju manipulaciju i ima zapreminu
najmanje 3m ije dimenzije ne prelaze one utvrene eleznikim propisima. Meutim,
iz tehniko-tehnolokog aspekta, razvoj kontejnerskog transporta javlja se kao posledica
prelaska s konvencionalnih na mehanizovane i automatizovane tehnoloke
operacije u pojedinim fazama transportnog lanca, s teretnim jedinicama velike
mase I z a p r e m i n e .

Pogled na promene veliine kontejnera

SAD predlae nove standarde kontejnera: irine 8,5 stopa (2,59 m), visine 9,5 stopa (2,90
m), s nekoliko duina - 40 stopa (12,19 m), 45 stopa (13,72 m), 48 stopa (14,63 m) i 53
stope
(16,15
m),
maksimalne
teine
30
481
kg.

Slika

1:

Kontejner

od

20

stopa

Ameriki predlog za globalno uvoenje visokovolumenskih kontejnera razmatran je na

ISO-ovoj radnoj grupi "Budunost kontejnera". Tom prilikom su se iskristalizirala dva
stajalita o budunosti duine kontejnera u svetskim okvirima, i to europski duine 24,5 i
49
stopa
i
ameriki
od
48
i
53
stope.
Osim tih, postoji i predlog za uvoenje kontejnera od 40 stopa, irine 2,5 metra. Uz
odreenu izmjenu kutova i rubova ti kontejneri su kompatibilni s postojeim od 8 stopa,
odnosno s postojeim vodilicama na kontejnerskim brodovima. Ti kontejneri omoguuju
slaganje 24 europske palete (1200 x 1000 mm) umesto 21 u standardnom modelu.
Nekoliko europskih brodara u obalnoj plovidbi uveli su te kontejnere u eksploataciju u
toku1988.godine.
Tablica: ISO preporuke
Tip
1A
Spoljne
duna
mm 12190
mere
ft
40
irina
mm 2435
ft
8
visina
mm 2435
ft
8
Najmanje duina
mm 11997
unutranje irina
mm 2230
mere
visina
mm 2195
Najmanji tovarni prostor m-1 60.56
Najmanja
dimenzijairina 2200
elnih vrata
visina 2130
Bruto teina
t
30

1B
9125
30
2435
8
2435
8
8930
2300
2195
45.08
2200
2130
25

1C
6055
20
2435
8
2435
8
5867
2300
2195
29.61
2200
2130
20

1D
2990
10
2435
8
2435
8
2801
2300
2195
14.14
2200
2130
10

Podela kontejnera
Podela kontejnera zavisi od ugla posmatranja. Procenjuje se da postoji veoma veliki broj
tipova kontejnera. Mogu se nai izvori po kojima postoji oko 20000 tipova kontejnera,
koji se mogu razlikovati po svojim specifinostima I obelejima.
Opta podela kontejnera odnosi se na podelu u dve osnovne grupe:
- univerzalne kontejnere, I
- specijalne kontejnere.
S obzirom na veliinu obino se dele na:
- male;
- srednje, i
- velike.
Podela kontejnera prema vrsti tereta koji se prevozi:
- kontejneri za suvi teret
- izotermiki kontejneri
- kontejneri za rasute terete
- kontejneri za tenu robu.

Slika 2. Vrste kontejnera

5

Oznaavanje kontejnera
Konvencijom IMCO o sigurnosti kontejnera koja je doneta 1972. godine pod
nazivomSCS utvreno je da se na svakom kontejneru nalaze ove oznake i podaci:-naziv
zemlje koja je izdala potvrdu o sigurnosti;-datum izrade kontejnera;-identifikacijski broj;najvea brutoteina i-doputena teina pri slaganju.Uz te podatke na kontejneru se nalaze
i dopunske oznake:-naziv zemlje kojoj pripada kontejner;-oznaka vlasnika kontejnera;posebne oznake vlasnika. Tara kontejnera sme biti izmeu 15-20% od ukupne
brutoteine, odnosno njihova je tara izmeu 1,95 i 3,50 tona zavisno od veliine
kontejnera i materijala od kojeg je izraen.Osnovni materijali za izradu kontejnera su:
elik, aluminijum, drvo i plastika. Najmanjavrstoa i otpornost mora omoguiti
slaganje kontejnera na pet spratova. Generalno semoe rei da je nosiva
konstrukcija kontejnera sanduk s pripadajuim nauglicama za prihvatanje radi
utovara, istovara, premetanja i slaganja kontejnera.

Pretovarne tehnike kontejnera

Sredstva za pretovar kontejnera mogu se svrstati u dve grupe:
1. pokretna pretovarna sredstva i
2. portalni kranovi i prenosnici.
U svakoj grupi ima vie tipova pretovarnih ureaja.Pokretna pretovarna sredstva,
imaju teoretski neogranieno podruije kretanja. Zavisno o d p r o f i l a mo g u
v r i t i u t o v a r, p r e t o v a r j , p r e n o s i i s t o v a r k o n t e j n e r a . P r a k t i n o t o s u
viljukari i dizalice, odnosno hvatai ili prenosnici kontejnera
r a z l i i t i h d i m e n z i j a i sposobnosti dizanja (kapaciteti dizanja su: 5, 10, 20, 30, 35 i
40 tona). Ta sredstva imaju sledee konstrukcije prilaza kontejneru:
-sa strane (bono);
-eoni navoz (dolazak ispred kontejnera) i
-opkoraiva vozila za vertikalno sputanje i podizanje kontejnera.

Slika 3. Pokretna pretovarna sredstva

Druga grupa sredstava obino se kree na tokovima po kolosecima. To je
prekrcajnimost koji opkorai odnosno ispod kojeg se nalaze koloseci, drumski trakovi
i prostor zasmetaj kontejnera. Ta se sredstva kreu duinom po koloseku, a za
irinu imaju vlastitima n i p u l a t o r, u r e a j n a mo s t u z a l e v o i d e s n o
p r e m e t a n j e . Te d i z a l i c e s u r as p o n a 2 2 metra a nosivosti preteno do 40 tona,
mada ih ima i sa manjom nosivou.

Prednosti I nedostaci
Osnovne prednosti koje se ostvaruju iz aspekta prevoznika jesu:
-uproavanje i ubrzavanje tehnolokih operacija u transportnom lancu;
-smanjenje potreba za manuelnim radom;
-smanjenje trokova manipulacije po jedinici transportnog rada;
-viesruko skraenje vremena utovara, pretovara i istovara;
-skraenje vremena obrta transportnih sredstava i kontejnera uz poveanje brzine
dostaverobe;
-poveanje broja obrta vozila i kontejnera;
-poveanje stepena iskorienja nosivosti transportnih sredstava i mehanizacije;
-univerzalna primena jedinstvene tehnologije po celom prevoznom putu;
Osnovne prednosti sa aspekta korisnika prevoza su:
-uteda u trokovima pakovanja i osiguranja robe;
-mogunost horizontalnog i vertikalnog manipulisanja;
-zatita robe od negativnih spoljnih uticaja;
-smanjenje rastura robe;
-uproavanje komercijalnih i carinskih operacija;
7

-mogunost korienja za posebne vrste robe (specijalni kontejneri);

-utede
u
trokovima
skladitenja
i
dr.
I z as p e k t a d r a v e o s t v a r u j u s e : r a c i o n a l n a p o d e l a r a d a i z m e u
p o j e d i n i h u e s n i k a u transportnom lancu kroz kooperaciju i koordinaciju
rada, uz manju potronju energije,manje optereenje javnih saobraajnica i dr.
Osnovni nedostaci kontejnerizacije:
-relativno visoki transportni trokovi (brodski trokovi 23%; odravanje kontejnera
18%;lukii terminalni trokovi 21%; trokovi kopnenog transporta 25% i ostali trokovi
13%);
-visoke investicije za sredstva i infrastrukturne objekte;
-oteane dispozicije kod usklaivanja veza u redovima vonje;
-zahteva se odreeni intezitet robnih tokova;
-potreban je jedinstven nivo tehnologije;
-znatna finansijska sredstva i druge mere radi razvoja ove tehnologije;
-problem distribucije praznih kontejnera i obezbeenje povratnih
t o v a r n i h v o n j i ( u svakom momentu 2,5 miliona TEU kontejnera stoji prazno i eka
na utovar);
-delimino odricanje od sopstvene autonomije pojedinih vidova prevoza;
-problem disponiranja praznih kontejnera na mrei;
-prilagoavanje ispunjenju carinskih i drugih dravnih propisa itd.

Luki kontejnerski terminali

Luke i pristanita su glavna prometna vorita, bez kojih se ne moe ni zamisliti
uspeank l a s i n i k a o n i s a v r e me n i t r a n s p o r t . O n i s u me s t o p o v e z i v a n j a i
ukrtanja
svih
v r s t a t r a n s p o r t a . U d a n a nj i m s a v r e me n i m k r e t a nj i m a , u p r i m e n i i r a z v o
j u r a z n i h n a i n a integralnih, multimodalnih i kombinovanih transportnih
sistema
luki
i
pristanini
(is k l a d i n i ) k o n t e j n e r s k i t e r m i n a l i , s a v r e m e n o o p r e m l j e n i , o m o g
u a v a j u v r l o b r z , kvalitetan i ekonomian pretovar robe, na naelu
jedinstvenog tehnolokog sistema odvrata do vrata. Luki i pristanini
kontejnerski terminali imaju vrlo znaajnu ulogu za o p t i ma l n i i s a v r e me n i
razvoj
mo r s k o g
i
renog
brodarstva,
koji
su
glavni
prevoznicim e u n a r o d n e t r g o v i n s k e r o b n e r a z m e n e . O d o p r e m l j e n
o s t i i r a z v i j e n o s t i l u k i h , pristaninih i skladinih terminala zavisi i
efikasnost eleznikog, drumskog i renog prometa. Upravo zbog tih razloga u
svetu se razvilo veoma mnogo velikih, srednjih i ma l i h k o n t e j n e r s k i h
t e r mi n a l a . I z b o r l o k a c i j e n e k e l u k e , n a r o i t o s a s p e k t a r a z v o j a
i primene savremene transportne tehnologije, kontejnerizacije, Ro-Ro, LASH i
drugihsistema, treba posmatrati i projektom utvrditi s raznih aspekata. Tu pripadaju
prvenstvenogeografski, topografski i maritimni inioci, zatim privredni potencijal tzv.
gravitacionog p r i v r e d n o g z a l e a , z a t i m p o s t o j e e s t a n j e p o t r e b a i mo g u n
o s t i r a z v o j a k o p n e n i h infrastrukturnih brzih i savremenih prometnica: eleznikih,

drumskih, renih i vazdunihuz razvijenost savremenih kopnenih zbirno-distributivnih

terminala i vorita, skladita istanica. Veoma je znaajna pomorska povezanost s raznim
brodskim linijama i sa to viesvetskih regija, trita, zemalja i luka, uz brzo
prilagoavanje
pretvaranja
klasinih
linijau k o n t e j n e r s k e i R o R o . R a z v i j e n a t r g o v i n a , i n d u s t r i j a i b a n k a r s t v o u s a m o j l u c i omog
uavaju bru transformaciju klasine u savremenu luku. Pri svemu tome bitno je da je
takva luka relativno udaljena od konkurentske luke ili potencijalno mogue luke
Bitan
element opreme
lukog kontejnerskog
terminala
predstavljaju pomini pretovarnikontejnerski mostovi i kontejnerske portalne
dizalice koje se kreu po inama koje suugraene na obalnim povrinama,
paralelno s duinom obalnog zida. Na dizalicama suugraena kleta-hvataljke
ili tzv. spreder, koja automatski prihvataju kontejner. Luke kontejnerske dizalice
mogu biti visoke do 90 m i teke do 700 t. One se nadnose nad brod p r e m a mo r s k o j
s t r a n i a n a k o p n e n o j s t r a n i n a d e l e z n i k e i n e , d r u ms k a v o z i l a
i l i skladita u rasponu od 20-45m, zavisno od veliine i nosivosti kontejnerske
dizalice.Osim kontejnerskih dizalica i kontejnerskih portalnih dizalica u
lukim kontejnerskimterminalima znaajnu ulogu imaju i pokretna transportna
sredstva.

Zakljuak:
Nakon uvodnog perioda dueg od 50 godina i daljnjih 50 godina sazrevanja
(1956. 2006.) kontejnerizacija je kljuna tehnologija u naem globaliziranom
drutvu.Razvoj e se nastaviti posebno kad se pojave novi preduzetnici
nameui svoju snagu iviziju.U nadolazeim godinama razvojem e dominirati
neke od glavnih problematika; te su problematike:
Uravnoteenje brzine i trokova u logistikom lancu.
Sve je vie i vie jasno da brzina transporta utie na trokove
( e n e rgi j a , i n v e s t i c i j e ) i korienje infrastrukture i transportnih sistema. Da bi

se dobio rentabilan transportnisistem drutvo bi trebalo biti svesno potrebe realnog

uravnoteenje usluga i brzine.
Skraenje vremena zadravanja u lukama i deportima.
Potranja za skladitenjem u visokovrednim podrujima bi trebala biti pod
kontrolom.Stranke u logistikom lancu bi trebale saraivati kako bi se izbeglo
nepotrebno ekanje ulancu. Vezano za to odmeravanje snaga izmeu prevoza
vozara i trgovakog prevoza nedoprinosi razumnoj logistici. Ve pre 40 godina
Sea-Land je svojim SL-7 programom pokazao prednosti sistemskog pristupa.
Odrivi projekti za sve sisteme i opreme.
Prvi se primeri sada uvode (hladno izvlaenje za brodove u luci; uteda
energije kode l e k t r o p o g o n a s a s is t e mi ma z a a k u mu l i r a n j e e n e rgi j e ;
s ma n j e n j e n i v o a b u k e i b o l j a kontrola emisija; korienje obnovljivih izvora
energije) a luke vlasti i vladina tela kodnuenja koncesija za prostore na terminalu
i kopneni transport sve vie i vie postavljajuzahteve vezane za odrivost.
Kopneni transport.
To b i mo g l o p os t a t i n a j os e t l j i v i j a i n a j s k u p lj a k o mp o n e n t a u
t r a n s p o r t u o d v r a t a d o vrata. Fizika ogranienja, otpor prema irenju
eleznike i drumske infrastrukture,odreivanje cena za puteve i eleznicu,
pomanjkanje vozaa kamiona su samo neke odopasnosti za kopneni transport.
Kopneni transport ne prati snaan rast prekookeanskog prevoza. Toj bi se temi
morala posvetiti puno vea panja ako drutvo eli odrati bri i trokovno nizak
transport u svetu rastue trgovine i potranje potroaa koja se poveava.
Normizacija
Sve glavne
stranke ukljuene u transport bi
t r e b a l e i d a l j e u l a g a t i z n a t n e n a p o r e z a realizaciju svetskih normi. Rast
kontejnera na paletama i duih kontejnera te primenaRFID-a i elektronskog
sistema za razmenu podataka pokazuju ekonomske efekte koji zahtevaju
revidiranje normizacije.
Industrija kontejnera je u prolosti nauila da: Standardizacija je neizbenost; ona za
nikoga nije najbolja, ali znai bolje za sve.
Glavni
uesnici u
kontejneriziranom
transportu se
pozivaju
da se
sete filozofije i
vizije,k o j e s u p r e d s t a v i l i j e d i n s t v e n i p r e d u z e t n i c i , k o j i s u r a z v i l i
k o n c e p c i j u . D a n a n j a tendencija da se podri kratkorona politika (da se podri
vrednost deoniara) mogla bi se preokrenuti u dugoronu politiku. Cilj bi trebao biti
sistemski pristup i uravnoteenje svih elemenata u logistikom lancu. Sve bi

10

stranke trebale preispitati da li njihova politika stvarno doprinosi daljnjem

optimiziranju
trokova
i
odrivosti
logistikog
lanca.S u t i n a s a v r e m e n i h t e h n o l o g i j a i n t e g r a l n o g t r a n s p o r t a j e s t e
k o r i e n j e p r e d n o s t i pojedinih vidova transporta (elezniki, drumski,
vazduni, pomorski i reni) na onim poljima gde te prednosti dolaze do punog
izraaja i kada omoguavaju znaajne utede uvremenu, novcu, energiji i svim
drugim manje ili vie znaajnim resursima. Konkretno,k a d a j e r e o
t r a n s p o r t n i m t r o k o v i ma v i d i mo d a j e n a k r a i m d i s t a n c a ma
d r u ms k i transport neprikosnoven; na srednjim distancama to je elezniki i reni
transport
dok
nad u i m d i s t a n c a m a p o m o r s k i t r a n s p o r t z a u z i m a p r v o m e s t o .
K a d a j e r e o h i t n i m isporukama manjih koliina robe, koje mogu da podnesu
visoke transportne trokove, kaoi transportu na podruija koja su nepristupana
ostalim vidovima transporta, vazdunitranspor t nema konkurenciju. Kontejneri
bez kojih se ovi razliiti vidovi transporta nebimogli ni kombinovati predstavljaju
krucijalni element savremenih tehnologija integralnogtransporta.

Literatura:
1. KONTEJNERI U INTEGRALNOM TRANSPORTU Barberi Ivan, Luka Rijeka.
2. SAVREMENE TEHNOLOGIJE TRANSPORTA II Perii R, Saobraajni fakultet, Beograd
1953.
3. 50 GODINA KONTEJNERIZACIJE U RETROSPEKTIVI Luka Rijeka, 2006.
4. SAVREMENE TEHNOLOGIJE KOMBINOVANOG TRANSPORTA Davidovi Branko,
Beograd 2000

11