VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIU

STUDIJSKI PROGRAM: DRUMSKI SAOBRAAJ

ZAVRNI RAD

PREDMET: Kombinovani transport

TEMA:

Karakteristike tehnologija kombinovanog

transporta u EU

Mentor:

Student:

Zavrni rad

NI, 2014.SADRAJ
1. UVOD

2. VIDOVI TRANSPORTA

2.1.

Drumski transport

2.2.

elezniki transport

10

2.3.

Vodeni transport

12

2.4.

Vazduni transport

14

2.5.

Cevovodi

16

3. STANJE TRANSPORTA U EU I PROBLEMI SA KOJIMA SE

SUOAVA

18

3.1.

Drumski transport

18

3.2.

elezniki transport

19

3.3.

Vodeni transport

20

3.4.

Vazduni transport

22

4. TEHNOLOGIJE KOMBINOVANOG TRANSPORTNOG

SISTEMA

23

4.1.

Tehnologija kopnenog klasinog transporta

23

4.1.1.

Direktan kopneni klasini transport

23

4.1.2.

Tehnologija kombinovanog drumsko-eleznikog

2

Zavrni rad

klasinog transporta
4.2.

24

Tehnologija kombinovanog kopneno-pomorskog

klasinog transporta

4.3.

26

Tehnologija kombinovanog kopneno-renog

klasinog transporta

4.4.

28

Tehnologija kombinovanog kopneno-vazdunog

klasinog transporta

30

5. KARAKTERISTIKE TEHNOLOGIJA KOMBINOVANOG

TRANSPORTA U EU
5.1.

33

Primer kombinovanog kopneno-vazdunog klasinog

transporta (zrana luka Rajna-Majna)

5.2.

37

Primer kombinovanog kopneno-pomorskog klasinog

transporta (luka Roterdam)

40

6. CILJEVI I PROBLEMI KOMBINOVANOG TRANSPORTA

U EU

45

7. UTICAJ KOMBINOVANOG TRANSPORTA NA OKOLINU

47

8. ZAKLJUAK

51

LITERATURA

54

Zavrni rad

1. UVOD

Saobraajni sistem u Evropi se ubrzano razvija, uvodei veliki broj mera i

podsticaja usmerenih stvaranju jedinstvenog trita saobraajnih usluga. U tom
cilju bila je neophodna i pravna regulativa unutar Evropskog saobraaja. U
poetku se to reavalo izmeu susednih zemalja kroz bilateralne sporazume, a
nakon toga poeli su uspostavljati viestrani multilateralni sporazumi koji su
regulisali saobraajnu materiju (kao to je, na primer, saobraajni dokumenti,
putna signalizacija, teina i dimenzije vozila, obeleavanja putnih saobraajnica,
univerzalni saobraajni dokumenti, tehniki pregledi, bezbednost i dr.) uobliili u
regulative u vidu direktiva koje su ih usvajale zainteresirane zemlje da bi prevoz
ljudi, roba i vesti bio to jednostavniji unutar evropskih i drugih zemalja.
U poslednje vreme prisutan je interes drutva za saobraajem, a njegov
razvitak, veim delom, zavisi od razvoja privrede u celini. Zahtevi za razvijenim
saobraajem neprekidno rastu od 70-ih godina dvadesetog veka. Zahtevi za
razvojem robnog i putnikog saobraaja rastu paralelno sa rastom bruto domaeg
proizvoda (BDP) u pojedinim zemljama. Istovremeno na transport se odvaja
znaajan deo linog dohotka svih ljudi. Procenjuje se da su godinja privatna
domainstva na podruju Evrope potroila 750 milijardi eura od ega 15% otpada
na transportne trokove.
U proteklih tridesetak godina u Evropi robni prevoz je porastao vie od
122%, a putniki neto vie od 123%, od ega se najvei deo porasta pripisuje
drumskom saobraaju. Stoga je opravdana tvrdnja da bez efikasnog saobraaja
ne bi bila ostvarena dva osnovna principa Evropske unije, a to su:
-

sloboda kretanja putnika;

sloboda kretanja roba.

Zavrni rad
Dananji ivot je nezamisliv bez savremenih vidova transporta i veza
(aviona, automobila, televizije, radija, raunara, telefona i dr.). Stare teorije i
shvatanja veoma brzo zastarevaju u svim delatnostima, pa i u transportu, to
uslovljava promene i dopune klasinih metoda i tehnologija nastalih u svim drugim
uslovima, i to dovodi do nastanka novih (savremenih) metoda i tehnologija koje
mogu odgovoriti izazovima moderne privrede XXI veka.
Transport podrazumeva skup aktivnosti na premetanju (prevozu) putnika i
robe uz pomo transportnih sredstava od izvora do cilja putovanja. Rec transport
potie od latinske rei trans to znai preko i portare to znai nositi. Transport se
uglavnom sastoji iz tri elemenata: utovar, prevoz i istovar.
Savremene tehnologije transporta omoguavaju laku i brzu promenu vida
transporta, odnosno dozvoljavaju maksimalno iskoritavanje konkurentskih
prednosti svakog vida transporta u jednom transportnom lancu. Multimodalni
sistemi transporta omoguavaju kombinovanje vie vidova transporta sa ciljem
pruanja kompletne transportne usluge uz istovremeno smanjenje transportnih
trokova.
Kombinovani transport robe prestavlja jedan od najsavremenijih vidova
transporta transportnih jedinica razliitih gabarita. On nema cilj omoguavanje
jednog uesnika u transportu i favorizovanje drugog, vec se radi o pronalaenju,
isticanju i povezivanju najboljih perfomansi pojedinih naina transporta u cilju
poveavanja ukupne transportne efikasnosti (to ni jedan od uesnika ne moe
samostalno da ponudi) uz to je mogue manje negativno delovanje na ivotnu
sredinu. Kljuni faktori za izbor kombinovanog transporta su udaljenost, dostupna
infrastruktura, brzina transporta, dodatne takse koje imaju udela u formiranju
konane cene. Treba imati u vidu da ukupni trokovi transporta rastu sa brojem
kombinovanih modela prevoza. Obino je re o kopnenom prevozu robe
kamionom ili eleznicom. A takoe se koristi i avion i brodovi za prevoz robe u
okviru kombinovanog transporta.
Transport igra glavnu ulogu u logistici i u kvalitetu usluge distributivnog
lanca. Transport mora da zadovolji poveane zahteve u pogledu cena, kvaliteta,
fleksibilnosti, bezbednosti, brzine i pouzdanosti s ciljem dostave robe u
zahtevanom vremenu.
5

Zavrni rad
Kada se razmatra ivotna sredina u kontekstu saobraaja treba imati u vidu
i to da pored pozitivnog i znaajnog uticaja transporta na drutveno-ekonomski i
razvoj drutva i drave, posebno u vremenu globalizacije, evidentan je i njegova
negativan uticaj na okolinu. Transport je jedan od sektora iji je uticaj na promene
klime najmanje razmatran i istraen, ali i sektor s najveim rastom ekoloki
nepovoljnih emisija.

Zavrni rad

2. VIDOVI TRANSPORTA
Vid transporta zavisi od izbora kojim vozilom, mreom ili kombinacijom
(ljudi, informacije) biti transportovan. Osnovne vrste transporta su: drumski
transport, elezniki transport, vodeni transport, vazduni transport i cevovodi.
Kopneni transport obuhvata prevoz putnika, tereta drumom i prugom, kao i
transportnih tereta cevovodima. U kopneni transport ubrajamo tri vrste transporta.
To su: drumski, elezniki i cevovodni.

2.1.

Drumski transport

Drumski transport prestavlja vid transporta kao najmasovniji oblik transporta

za prevoz putnika i tereta, na kratka i srednja rastojanja. Osnovu razvoja
drumskog saobraaja predstavlja pronalazak motora sa unutranjim sagorevanjem
i njegova primena u proizvodnji prevoznih sredstava. Od 30-ih godina 20. veka
kada zapoinje uvoenje ovog vida transporta zapoinje njegov intenzivan razvoj
koji se danas ogleda u vodeoj poziciji u zadovoljavanju potreba prevoza, kako
roba tako i putnika u odnosu na pojedine vidove transporta. Razvoj drumskog
saobraaja se najbolje ogleda kroz sledeu tabelu.
Tabela 2.1. Dinamika broja automobila u svetu u odabranim godinama 1

1 Izvor: Boi V., Novakovi S.; Ekonomija saobraaja, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 244;
www.youthxchange.net

Zavrni rad

Ukoliko se nastavi ovakav tempo razvoja drumskog saobraaja predvianja

su da e se za 20 godina broj automobila udvostruiti. Faktori koji su doprineli
razvoju drumskog saobraaja su: niska cena pogonske energije (sve do 1973.
godine), promena u strukturi privrede (razvoj preraivake industrije i rast potreba
za prevozom male koliine proizvoda na vei broj odredita), podrka drave u
razvoju automobilske industrije kao i njenoj brizi za razvoj putnike mree. Stepen
razvijenosti drumskog saobraaja po pojedinim zemljama i regionima je u direktnoj
vezi sa stepenom ukupne privredne razvijenosti. Upravo to je razlog znaajne
neravnomernosti razmetaja kapaciteta drumskog saobraaja. U visoko razvijenim
zemljama dostignut je stepen motorizacije od 2-4 stanovnika na jedan putniki
automobil, u srednje razvijenim zemljama se kree od 4-12 stanovnika na jedan
putniki automobil dok je kod nerazvijenih zemalja ovaj raspon znatno iri i kree
se od nekoliko desetina do preko hiljadu stanovnika na jedan putniki automobil.
Nivo saturacije se dostie pri stepenu motorizacije od 1,6-2 stanovnika na jedan
automobil i veliki broj razvijenih zemalja se pribliio tom nivou. Stepen motorizacije
u pojedinim zemljama se ogleda kroz sledeu tabelu.
Tabela 2.2. Stepen motorizacije po pojedinim zemljama u 2006. god. 2

2 Izvor: www.wikipedia.org
8

Zavrni rad
Ova tabela nam pokazuje da je u SAD vodea zemla po stepenu
motorizacije sa 1,3 stanovnika na jedan putniki automobil a najmanji stepen
motorizacije ima Etopija sa 1000 stanovnika na jedan putniki automobil.
Putna mrea je takoe dostigla razliiti stepen razvijenosti u pojedinim
zemljama i regionima. Duina putne mree zavisi od veliine zemlje, gustine
naseljenosti i stepena koncentracije stanovnitva i privrednih kapaciteta. Uprkos
modernizaciji putne mree koja je uinjena u velikom broju zemalja, usled visokog
nivoa motorizacije kapaciteti puteva nisu u mogunosti da obezbede normalno
odvijanje saobraaja.
Pozitivne karakteristike drumskog transporta su: velika manevarska
sposobnost, izraena mobilnost, autonomnost transportnih sredstva, visoka brzina
dostave, dostava od vrata do vrata, iroki spektar promene. Negativne
karakteristike

su:

velika

ulaganja,

znaajna

energetska

potronja,

niska

produktivnost, zagaenje ivotne sredine.

Najbolji

pokazatelj

neravnomernog

rasporeda

kapaciteta

drumskog

saobraaja i putnike mree su Sjedinjene Amerike Drave i Evropa koje

raspolau sa oko 2/3 ukupnih kapaciteta svih automobila u svetu, kao i sa 90%
ukupne mree autoputeva u svetu.
Drumski saobraaj u veini razvijenih zemalja nalazi se u zreloj fazi.
Meutim, sa vodeom pozicijom koju ima u saobraajnom sistemu dolaze i razliiti
problemi koji se ogledaju u finansiranju infrastrukture, energetskoj potronji kao i
ekologiji. Sredstva za finansiranje razvoja puteva se sve manje obezbeuju iz
dravnih fondova ve se preko poreza i taksi pribavljaju od vlasnika motornih
vozila. Porast cena nafte i naftnih derivata je uticao na usavravanje motora i
znaajnog smanjenja potronje goriva kako bi se reio problem velike energetske
potronje u ovoj grani. Ekoloki problemi se ogledaju u zauzimanju zelenih
povrina za izgradnju saobraajnica kao i velikom zagaenju ivotne sredine
izduvnim gasovima i bukom.
Podrka drave se sve vie smanjuje to usporava rast ove grane u
razvijenijim zemljama dok se u nerazvijenim zemljama moe oekivati relativno
9

Zavrni rad
bri razvoj ove grane. Sve ovo dovee do izmene postojee slike razvijenosti
drumskog saobraaja u svetu.

2.2.

elezniki transport

elezniki transport je vrsta transporta gde se prevoz robe ili putnika vri
vagonima koji se kreu po pruzi uz lokomotivsku vuu. Istorija eleznikog
transporta zapoinje pre skoro 500 godina i ukljuuje sisteme sa ljudskom ili
konjskom snagom i ine od drveta ili kamena. Prva moderna eleznica izgraena
je u Engleskoj. Ova zemlja, koja se smatra kolevkom kapitalizma, je prva otkrila
potrebu za ovim vidom transporta najvie zbog proizvodnje uglja i razvoja
metalurgije koji su zahtevali prevozna sredstva veih kapaciteta a ujedno i
kvalitetnu uslugu po niim prevoznim cenama. Prvu parnu lokomotivu izgradio je
Dord Stivenson. 26. septembar 1825. godine smatra se roendanom eleznice
jer je to i dan kad je prva lokomotiva putena u saobraaj. etiri godine kasnije
Stivenson je postigao jo vei uspeh sa izgradnom Rockete i od tad eleznica
postaje primarni vid transporta i suvereno vlada narednih 100 godina.
Osnovne pozitivne karakteristike eleznikog transporta su: visoka
propusna i prevozna sposobnost, prevoz nezavisno od klimatskih uslova,
neposredna veza magistralnih i prateih koloseka, masovnost prevoza. Negativne
karakteristike su: ogranien manevar, velika poetna ulaganja.
Razvoj eleznice najvie je bio izraen u ekonomski razvijenijim zemljama,
tako da je dugi niz godina Evropa prednjaila u duini eleznike pruge i njenom
razvitku. U drugoj polovini 20. veka Amerika preuzima tu ulogu i zahvaljujui
10

Zavrni rad
razvitku ovog vida transporta znaajno utie na razvitak proizvodnih snaga kao i
na nagli privredni rast. Zbog velikih prostranstava kojim raspolae ova zemlja,
iskoriavanje prirodnih bogatstava bi bilo nezamislivo bez eleznice.
Razvitak eleznice je bio jedan od najboljih pokazatelja neravnomernog
razvitka kapitalizma u svetu. etiri najrazvijenije zemlje: Engleska, Francuska,
Nemaka i Sjedinjene Amerike Drave obuhvatale su ak etiri petine eleznike
mree u svetu, dok je u drugim zemljama razvoj eleznice tek poinjao. Sa
dolaskom imperijalizma sve se menja. Zemlje kao to su Sjedinjene Amerike
Drave ve imaju razvijenu eleznicu i izgradnja pruga se smanjuje pa ak se i
delovi eleznike mree demontiraju pod uticajem promena na tritu transportnih
usluga kao i pod pritiskom razvoja drumskog motornog saobraaja. U nerazvijenim
zemljama izgradnja eleznikih pruga je tek zapoinjala. Sledea tabela to najbolje
pokazuje.
Tabela 2.3. Gustina eleznike mree u prvoj polovini XX veka. 3

Iz ove tabele se moe primetiti neravnomernost koja postoji u razmetaju

eleznice koja je takoe jedan od pokazatelja neravnomernog razmetaja
proizvodnih snaga u svetu. Trend daljeg razvoja eleznice u razvijenim zemljama
se kree ka njenoj modernizaciji, usavravanju kapaciteta, poveanju propusne
moi pruga i uopte poboljanjem eksploatacije. Jedan od naina za poboljanje
konkurentske pozicije eleznice u odnosu na ostale vidove transporta je
elektrifikacija eleznikih pruga. Ona se sprovodi na prugama sa velikom gustinom
saobraaja u cilju snienja trokova eksploatacije. U ovom procesu prednjai
vajcarska sa 99,5% elektrificirani pruga u ukupnoj eleznikoj mrei a za njom
3 Boi V., Novakovi S.; Ekonomija saobraaja, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 237
11

Zavrni rad
Holandija, Belgija i druge preteno evropske zemlje. Takoe, jedan od vidova
poboljanja su i poboljanja u organizaciji prevoza. Ona se ogledaju u zatvaranju
elezniki pruga za putniki saobraaj im se postie snienje troova
eksploatacije.
Pored neravnomernog razvoja eleznice po pojedinim regionima i
zemljama,

jo

jedna

karakteristika

razvoja

eleznikog

saobraaja

je

neravnomernost u razvitku transportnih kapaciteta. Ona se ogleda u boljoj

opremljenosti pruga, razvijenijim voznim sredstvima, veom propusnom moi itd.
Veliki procenat transportnih sredstava skoncentrisan je u etiri zemlje: Sjedinjene
Amerike Drave, Engleska, Nemaka i Francuska.
Najbolji pokazatelj neravnomernog razvoja eleznice predstavlja obim
prevoza robe eleznicom u svetu. Ako se posmatraju kontinenti, ak 80% prevoza
obuhvata severnoamerika i evropska eleznica dok ostala etiri kontinenta (Azija,
Afrika, Juna Amerika i Australija) obuhvataju tek 20%.
Danas, eleznica je izgubila veliki deo svoje moi i prepustila ulogu glavnog
transportera drumskom saobraaju. Njeno uee u transportu dobara i putnika u
veini zemalja ne prelazi 30%. U razvijenim zemljama se vri izgradnja tzv. brzih
pruga, koje su namenjene iskljuivo prevozu putnika. U srednje razvijenim
zemljama istovremeno se odvijaju dva procesa: zatvaranje dotrajalih pruga i
izgradnja novih. Kod zemalja u razvoju radi se na izgradnji novih pruga kako bi se
kompletirala eleznika mrea.

2.3.

Vodeni transport

Vodeni transport obuhvata prevoz putnika i tereta vodenim putem, kao i

aktivnosti koje se obavljaju pomou potiskivaa ili tegljaa, amaca za eskurzije,
trajakta, taksi-prevoznika na vodenim putevima, krstarenja, obilaske itd. Pozitivne
karakteristike vodenog transporta su: visoki prevozni kapacitet, niska energetska
12

Zavrni rad
potronja, mali ulozi kapitala, a negativne su: spora brzina dostave, sezonski
prevoz, ureenje plovnih puteva.
Shodno tipu vodenog puta moemo razlikovati sledee vrste vodenog
saobraaja: pomorski saobraaj, reni saobraaj, kanalski saobraaj i jezerski
saobraaj.
Pomorski saobraaj se javlja kao glavni nosilac meunarodne trgovine
usled razmetanja pojedinih kontinenata i njihove razdvojenosti morima i
okeanima. Prekookeanska razmena ini oko 75% od ukupne trgovinske razmene
i zato je razvoj pomorskog saobraaja najee povezan sa stanjem na svetskom
tritu.
U strukturi razmene morskim putem najznaajnilje uee od 40% imaju
teni tereti kao to su naftni derivati. Sledea grupa po znaaju su suvi rasuti tereti
kao to su rude gvoa. itarice, ugalj, boksit sa glinicom i fosfati koji ine 25%
ukupne prekomorske razmene. Ostatak se odnosi na generalne terete kao i ostale
sirovine i repro-materijale. Pod prevozna sredstva pomorskog saobraaja spadaju
tankeri, specijalizovani brodovi za prevoz rasutih tereta i linijski brodovi. Pomorski
saobraaj je najrazvijeniji izmeu zemalja Evrope i Severne Amerike, izmeu
Severne Amerike i Dalekog Istoka kao i Evrope i Dalekog i Bliskog Istoka.
Znaaj renog saobraaja za pojedine zemlje zavisi od prirodnog i
geografskog poloaja reka, njihove veliine i sposobnosti za plovidbu. U Evropi
najvea plovna reka je Volga a slede je Dunav, Rajna, Vezer, Laba, Dnjepar,
Dnjestar, Don i Visla.
Razvitak renog saobraaja doprinela je i izgradnja kanala kao vetakih
plovni puteva. Oni ne samo to dopunjuju plovnu mreu pojedinih zemalja ve i
povezuju plovne mree pojedinih reka, jezera i mora. Neki od najznaajniljih
kanala su kanal Rajna Majna Dunav, Centralni kanal u Nemakoj, kanal koji
povezuje Senu sa Loarom, Rona Rajna i Marselj Rona u Francuskoj.
Na slici je prikazan kanal Rajna-Majna-Dunav.

13

Zavrni rad

Slika 2.1. kanal Rajna Majna - Dunav

Kanal Rajna-Majna-Dunav je najznaajniji i najvei do danas izgraeni
objekat na dunavskom plovnim putu. Kanal je na povrini irok 55 m i dubok 4 m.
Moe da propusti brodove do 2500 t nosivosti.
Najgui saobraaj od svih plovnih reka se odvaja na Rajni jer ona protie
kroz industrijski najrazviljenije oblasti Evrope i povezuje njihove centre sa
Atlanskim okeanom.
Najvei uticaj u strukturi prevoza robe renim putem imaju kameni ugalj,
koks, ruda, drvo, graevinski material, itarice i nafta.
U razviljenim zemaljama u kojima se javlja potreba za prevoz masovnih
roba i dalje se posveuje panja razvitku renog saobraaja i zahvaljujui niskim
transportnim trokovima i masovnosti reni saobraaj zauzima stabilno i znaajno
mesto u saobraajnom sitemu razviljenih zemalja.

2.4.

Vazduni transport

Poetak XX veka oznaio je i pojavu jednog novog vida saobraajaavionskog. Nakon prvog leta balonom 1783. godine, prvi zvanian let bio je let
brae Rajt 1903. godine ime zapoinje era avionskog saobraaja. U poetku
14

Zavrni rad
avionski saobraaj se koristio za transport putnika i pote, a tek od 1919. godine
zapoinju prvi letovi za transport robe. Prvi komercijalni letovi u Evropi bili su na
linijama Berlin-Vajmar, Pariz-Brisel, Pariz-London i London-Brisel.
Osnovne pozitivne karakteristike vazdunog transporta su: visoka brzina
prevoza, fleksibilnost, manevar i operativnost, relativna nia kapitalna ulaganja.
Negativne karakteristike su: zavisnost od klimatskih uslova, manja koliina robe,
buka.
Ovaj vid transporta postigao je najdinaminiji razvoj od svih ostalih, pre
svega zbog naunotehnikog progresa i primene postignutih rezultata na
unapreenju performansi aviona u pogledu brzine, duine doleta i tovarne
sposobnosti. Do 1960. godine koriste se takozvani klipni avioni sa brzinama od
250-450 km/as, kapaciteta do 50 putnika i maksimalnog doleta do 3000 km. Tih
godina dolazi do pojave aviona na mlazni pogon koji postiu znaajno vee brzine
i to od 800-900 km/as sa kapacitetom od 70-120 putnika. Sa pojavom
irokotrupnih aviona poput B-747 postaje mogue dostizanje bilo koje take u
interkontinentalnom prevozu. Ovi avioni postiu brzine od 800-1200 km/as a
kapacitet im je oko 500 sedita. 1976. godine pojavljuje se i Konkord, prvi avion sa
prosenom brzinom od 2000 km/as ali znaajno manjim kapacitetom i viim
trokovima prevoza zbog ega je ogranien na manji broj linija i suen segment
potroaa. Tri najvea svetska proizvoaa aviona su Boeing, McDonnell Douglas
i Airbus Industrie.
Sledea tabela nam pokazuje broj prevezenih putnika u odabranim
godinama. Broj prevezenih putnika se znaajno poveavao u periodu od 1963.
godine do 2009. godine.
Tabela 2.4. Kretanje broja prevezenih putnika u odabranim godinama 4

4 Boi V., Novakovi S.; Ekonomija saobraaja, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 259;
www.EUROPA.EU.int. Eurostat/Transport

15

Zavrni rad

Broj prevezenih putnika znaajno se poveao sa pojavom aviona na mlazni

pogon. Danas stopa rasta se kree oko 5,5 %. Prvobito je Evropa bila kontinent sa
najveim obimom prevoza u redovnom meunarodnom saobraaju, zatim Severna
Amerika i najzad Azija gde je u 2009. godini prevezeno 647 miliona putnika, za 9
miliona vie nego u Severnoj Americi. Najvei obim transportnog rada u domaem
saobraaju se realizuje u Sjedinjenim Amerikim Dravama.
Svoje konkurentske prednosti vazduni saobraaj je pre svega ispoljavao
kod prevoza putnika a u poslednjih 40-ak godina se ukljuuje i u prevoz robe,
najee visokovredne robe poput proizvoda elektronike, maina, opreme,
proizvoda automobilske industrije, koji mogu da podnesu visoke trokove prevoza
a neophodna je brza dostava.
U razvoju vazdunog saobraaja je znaajno prisutna institucionalizacija i
dravna regulativa koja se sprovodi preko razliitih organizacija i udruenja od
kojih su najznaajnije IATA i ICAO. IATA je udruenje redovnih vazdunih
prevozilaca koja okuplja oko 140 kompanija redovnih vazduni prevozilaca. IATA je
nadlena za formiranje cena prevoza u redovnom vazdunom saobraaju i
formirala je jedinstven sistem za obavljanje meunarodnog prevoza putnika i robe.
ICAO je Meunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva koja preko
zakonodavne, administrativne i sudske funkcije obezbeuje preduslove za
nesmetano funkcionisanje vazdunog saobraaja u svetu. Postojanje ovih
organizacija je uslovljeno time to svaka zemlja ima suverenitet nad svojim
vazdunim prostorom i bez saglasnosti date drave korienje ovog prostora nije
dozvoljeno.
Ipak, postojanje ovih udruenja i konvencija koje one donose, uslovilo je
nemogunost postojanja slobodne konkurencije. Tako da su u poslednjih 15-ak
16

Zavrni rad
godina u svetu prisutni jaki pritisci za deregulaciju meunarodnog vazdunog
prevoza pre svega od strane Sjedinjenih Amerikih Drava, Kanade i Australije. U
ovim zemljama je sproveden odreen stepen deregulacije, meutim to ne menja
injenicu o izuzetnoj imperfektnosti trita vazdunih prevoznih usluga.

2.5.

Cevovodi

Cevovodi su sloeni sistemi za transport fluida sastavljeni od strujnih cevi i

cevne armature, koji mogu biti spojeni na razliite naine. Slue za transport i
distribuciju materije u tenom i/ili gasnom stanju od objekta na teritoriji jedne
oblasti. U zavisnosti od materije koja se transportuje moe biti vodovod (voda za
pie), toplovod (topla voda za grejanje) i gasovod (gas za grejanje i industiju).
Cevovodi mogu biti prosti i sloeni. Prvi cevovodi izgraeni su krajem 19. veka.
Ovaj vid transporta je specijalizovan za prevoz energetskih sirovina u tenom i
gasovitom stanju (prirodni gas, nafta i naftni derivati). Danas, upotreba cevovoda
se proiruje na prevoz uglja, mlevenog u prainu sa vodom, za potrebe
termoelektrana.
Na sledeoj slici je prikazano postavljanje cevovoda-Juni tok.

17

Zavrni rad
Slika 2.2. Postavljanje cevovoda-Juni tok
Projekat Juni tok je izuzetno znaajan ne samo za privredni razvoj Srbije,
vei i regiona. Znaaj tog projekta ogleda se ne samo u snadbevanju gasom Srbije
ve i bezbednosti u tom snadbevanju, povoljnijem transportu, ceni gasa, velikim
razvojnim mogunostima, interkonekciji prema Republici Srpskoj, Hrvatskoj,
Rumuniji i Bugarskoj.

18

Zavrni rad

3. STANJE TRANSPORTA U EU I PROBLEMI SA

KOJIMA SE SUOAVA

3.1.

Drumski transport

U prevozu robe i putnika drumski transport dominira: udeo u robnom

saobraaju iznosi 44%, u putnikom 79%. U periodu 1970. - 2000. je broj motornih
vozila u prostoru EU povean: sa 62.5 miliona u 1970. godini, na oko 75 miliona u
2000. godini5.
Problemi sa kojima se suoava drumski saobraaj u EU su sledei: oekuje
se porast prevoza robe drumom od 50% u 2014.godini. Uprkos sposobnosti
vrenja prevoza irom EU, visokoj fleksibilnosti i prihvatljivosti cena, neke manje
kompanije e se nai u tekoama u pogledu profitabilnosti. Zaguenje saobraaja
je sve vee ak i na glavnim putevima, a samo drumski saobraaj proizvodi 84%
CO2 koji potie od saobraaja.

Sledea slika nam pokazuje veliki broj motornih vozila na putu u zemljama
EU konkretno na ovoj slici u Nemakoj.
5 Izvor: http://europa.eu.int/scadplus/leg/en/s13001.htm
19

Zavrni rad

Slika 3.1. Drumske saobraajnice u zemljama EU (Nemaka)

Veliki broj vozila pri loim vremenskim uskovima na putevima mogu stvoriti
velike guve i moe doi do zaguenja saobraaja.

3.2.

elezniki transport

U periodu 1970.-1998. udeo eleznice na tritu robnog transporta Evrope

opao je sa 21% na 8,4%, dok taj udeo u SAD iznosi 40%. Istovremeno, elezniki
putniki saobraaj porastao je sa 217 milijardi pkm u 1970. na 290 milijardi pkm u
1998. Takoe, svake godine je ukidano po 600km eleznikih pruga.
Problemi eleznikog saobraaja u EU su sledei: u Beloj knjizi 6 je istaknut
nedostatak

moderne

infrastrukture

primerene

savremenim

potrebama

za

uslugama, nedostatak interoperabilnosti izmeu mrea i sistema, stalno traganje

za inovativnim tehnologijama, te nepouzdanost usluga koje ne ispunjavaju
oekivanja korisnika.
Na sledeoj slici je prikazan problem eleznikog transporta usled
nedostatka moderne infrastrukture.

6 Bela knjiga EU - White Paper on Common Transport Policy

20

Zavrni rad

Slika 3.2: Problemi eleznikog transporta

Uspeh je zabeleen u ponudi novih high speed usluga, a rezultat se
ogleda u znaajnom porastu dugolinijskih putovanja pri prevozu putnika

3.3.

Vodeni transport

Pomorski i saobraaj po unutranjim plovnim putevima su konkuretna

alternative kopnenom saobraaju. Ovaj transport je pouzdan, ekonomian,
meutim njegovi kapaciteti su neiskorieni. Bolje korienje kapaciteta je mogue
naroito u vodenom transportu po unutranjim plovnim putevima. Glavni problemi
su: uska grla, neodgovarajui profil, visine mostova, nedostatak pretovarne
opreme itd.
Problemi pomorskog transport su takoe emitovanje ugljen dioksida (CO2).
Evropska komisija je preuzela korak ka smanjenju emisija gasova u okviru
pomorske transportne industije. Predloen je propis koji e zahtevati od vlasnika
velikih plovila koja koriste luke u EU da prate i izvetavaju koliko njihova plovila
godinje emituju ugljen dioksida (CO2). Komisija je takoe objavila komunikaciju
kojom se definie njena strategija kojom e se uticati na i smanjiti emisija, po
mogunosti putem mera koje e biti sprovedene na globalnom nivou.

21

Zavrni rad
Predlog e stvoriti pravni okvir na nivou Evropske unije za prikuplanje i
objavljivanje potvrenih godinjih podataka o emisijama CO2 svih velikih plovila
(preko 5.000 bruto tona) koja koriste luke u EU, bez obzira na to gde su takva
plovila registrovana.
Vlasnici plovila e morati da prate i izvetavaju o potvrenim iznosima CO2
koja su emitovala njihova velika plovila tokom plovidbe ka, od i izmeu luka u EU.
Od vlasnika e takoe biti zahtevano da obezbede i odreene druge vrste
informacija, kao to su i podaci za utvrivanje energetske efikasnosti brodova.
Oekuje se da e predloeni system za praenje, izvetavanje i
potvrivanje na nivou EU smanjiti emisije.
Na sledeoj slici je prikazan brod koji ispusta ugljen dioksid i pritom
zagauje ivotnu sredinu.

Slika 3.3: Brod koji isputanjem ugljen dioksida zagadjuje ivotnu sredinu
Brodovi godinje ispuste izmeu 600 i 800 miliona tona ugljen dioksida.
Atmosferu najvie zadauju najvei kontejnerski brodovi. Tome toliko nisu krivci
njihovi gigantski motori koliko injenica da oni rade od 0-24 i tako 280 dana u
godini. No tome bi se uskoro trebalo stati na kraj budui da sve vei broj zemalja
odluuje zabraniti uplovljavanje takvim brodovima u svoje luke.

22

Zavrni rad

3.4.

Vazduni transport

U periodu 1990-2010. oekivalo se dupliranje udela vazdunog saobraaja

u prevozu putnika, sa 4% na 8%. Vazduni saobraaj proizvodi 13% emisije CO2 u
ukupnoj emisiji CO2 u transportu. Kanjenja aviona su, u istom periodu, poveala
potronju goriva za 6%.
Problemi vazdunog transporta u EU su sledei: za odranje rasta potrebna
je reforma upravljanja vazdunim saobraajem kao i poboljanje kapaciteta
aerodroma u Evropskoj uniji. Eurokontrol 7 (Evropska organizacija za bezbednost
vazdune plovidbe) ograniena je u odluivanju zbog postojeeg sistema
odluivanja baziranog na konsenzusu.
Na sledeoj slici je prikazan avion koji ispusta ugljen dioksid (CO2) i pritom
zagauje ivotnu sredinu.

Slika 3.4: Avion koji isputanjem ugljen dioksida zagadjuje ivotnu sredinu
Proseni avion u minutu leta potroi 62 litre goriva i pri tome u atmosferu
ispusti vie od 160 kg ugljen dioksida (CO2).

7 Izvor: http://www.eurocontrol.int/corporate/public/subsite_homepage/index.html
23

Zavrni rad

4. TEHNOLOGIJE KOMBINOVANOG
TRANSPORTNOG SISTEMA

Tehnologije kombinovanog transportnog sistema se s obzirom na prostorne

i strukturne komponente mogu podeliti na: tehnologije kopnenog klasinog
transporta, tehnologije kombinovanog kopnenopomorskog klasinog transporta,
tehnologije kombinovanog kopnenorenog klasinog transporta, tehnologije
kombinovanog kopnenovazdunog klasinog transporta.

4.1.

Tehnologija kopnenog klasinog tansporta

Tehnologija kopnenog klasinog transporta bazira se na drumskom i

eleznikom transportu. Postoje dve varijante: direktan kopneni klasini transport i
kombinovani kopneni klasini transport.

4.1.1. Direktan kopneni klasini tansport

Direktan transport u kopnenom saobraaju relaizuje se primenom sredstava

drumskog ili eleznikog transporta. U okviru direktnog kopnenog transporta
postoji: direktan drumski transport i direktan elezniki transport.

24

Zavrni rad
Direktan drumski transport ima naajne mogunosti i prednosti pod
sledeim uslovima: kratka rastojanja prevoza, prevoz pokvarljive i skupocene robe
na veim rastojanjima, za prevoz malih koliina robe kad ne postoji alternativni vid
prevoza, velika pouzdanost, dostave i kvaliteta prevoza, naroito pogodan pri
prevozu od vrata do vrata za rastojanja do 100 km i za malu koliinu robe, uz male
eksplatacione trokove vezane za poetno zavrne operacije. Nedostatak je veliko
vreme utovara i istovara u odnosu na ukupno vreme dostave, naroito na kratkim
relacijama.
Direktan elezniki transport koriste se na mestima gde postoji elezniki
industrijski kolosek i kod poaljioca i kod primaoca. Prestavlja najjeftiniji prevoz
robe, ali

su esto prisutni veliki gubici zbog dugog zadravanja kola usled

nepostojanja

ili

nedovoljne

opreme

za

utovarno-istovarne

operacije

na

industrijskim kolosecima.

4.1.2. Tehnologija kombinovanog

drumsko-eleznikog klasinog tansporta

Kod realizacije kombinovanog drumsko-eleznikog transporta kombinuju

se prednosti brzog, jeftinog i bezbednog eleznikog prevoza velikih koliina robe
na dugim relacijama izmeu eleznikih vorova sa prednostima brzog i elastinog
opsluivanja uih gravitacionih podruja transportnim sredstvima drumskog
teretnog saobraaja. Drumski transport uglavnom realizuje dovozno-odvozni
prevoz robe za eleznicu.
Transport prikolica i poluprikolica drumskog teretnog saobraaja na
eleznikim teretnim kolima-nosaima poznat je kao hucke-pack sistem
transporta.

25

Zavrni rad

Utovar drumskih vozila na eleznike vagone je prikazan na sledeoj slici.

Slika.4.1. Hucke-pack sistem transporta

Primena hucke-pack saobraaja prestavlja racionalnu vezu izmeu
eleznice i drumskog saobraaja i obezbeuje realizaciju transporta od vrata do
vrata.
Najvei

deo

prevoza

hucke-pack

sistemom

na

dugim

relacijama

obezbeuje elezniki transport, koji omoguava sledece prednosti: masovan

prevoz robe, snienje trokova transporta i time snienje cene transporta,
rastereenje glavnih putnih saobraajnica od tekih vozila drumskog teretnog
saobraaja, poveavanje stepena bezbednosti u drumskom saobraaju, snienje
trokova za izgradnju i odravanja puteva.
Drumski transport vri manji, ali zato ne i manje znaajan deo obima huckepack saobraaja na dugim relacijama prevoza. U okviru ovog saobraaja on
obavlja pre svega sledee operacije: nakupljanje i distribuciju robe, individualno i
veoma kvalitetno opsluivanje korisnika transporta, upoznavanje korisnika
transportnih usluga, njihovih potreba i zahteva, uspostavljanje to vrih
poslovnih veza i odnosa sa korisnicima transportnih usluga.

26

Zavrni rad
Dakle, kod hucke-pack saobraaja drumski transport obavlja funkciju
nakupljanja i distribuciju robe koja se prevozi, odnosno funkciju dopremnootpremne slube, dok elezniki ima funkciju prevoza te iste robe na dugim
relacijama.
Na intezivan razvoj hucke-pack sistema transporta uticali su pre svega
sledei faktori:
-

zakrenost drumskih saobraajnica, posebno na magistralnim pravcima;

stalan porast trokova pri transportu robe drumskim vozilima;

elja za privlaenjem prevoza eleznicom u uslovima velikih gubitaka

gotovo svih eleznikih uprava u Evropi;

duga

vremena

zadravanja

drumskih

transportnih

sredstava

eleznikih teretnih kola u pretovarnih i distributivnim centrima;

-

slabo korienje marrutnih eleznikih prevoza;

nedovoljna konkurencija izmeu druma i eleznice (podela prevoza:

eleznica na dugim i drumski saobraaj na kraim relacijama).

4.2.

Tehnologija kombinovanog kopnenopomorskog klasinog tansporta

Tehnologija

kombinovanog

kopneno-pomorskog

klasinog

transporta

realizuju sredstva drumskog transporta i eleznice na delu transportnog procesa

koji se odvija na kopnu, dok se za drugi deo procesa koristie plovna sredstva
pomorskog transporta.

27

Zavrni rad
Tehnologije

kombinovanog

kopneno-pomorskog

klasinog

transporta

realizuje se uglavnom u kombinaciji: sredstva kopnenog transporta-sredstva

pomorskog transporta-sredstva kopnenog transporta.
Kombinovani kopneno-pomorskim sistemom transporta ostvaruje se
uspena koperacija izmeu kopnenih s jedne strane i pomorskih sistema prevoza
s druge strane a u cilju realizacije neprekidnog transportnog lanca od proizvoaa
do potroaa. Kopnena transportna sredstva imaju otpremno-dopremnu funkciju, a
pomorska sredstva funkciju glavnog prevoznika. Morske luke su mesta
sueljavanja vanih saobraajnih pravaca drumskog i eleznikog transporta.
Karakteristika morskih luka: veliki obim rada, poseduju visoko proizvodnu
pretovarnu mehanizaciju, infrastrukturu i postrojenja za prijem i preradu robe,
neusklaenost kapaciteta kopnenih i pomorskih sredstava (potrebna skladita).
Pomorski teretni klasini brodovi realizuju prekomorski prevoz robe. Prema
vrsti robe za prevoz oni se dele na: brodove za prevoz vrstog tereta i brodove za
prevoz tenog tereta.
Brodovi za prevoz vrstog tereta dele se na: brodove za prevoz opteg
tereta, brofove za prevoz rasutnog tereta, brodovi hladnjae, kombinovane
brodove.
RO-RO brodovi spadaju u kategoriju trajektnih brodova a prevoze
uglavnom standardizovane jedinice tereta koje se redovno utovaruju horizontalno.
Ovi brodovi imaju mogunost utovara kontejnerskih i drugih linijskih tereta i vrlo
kratak obrt.
RO-RO brodovi su se razvili iz klasinihbrodova male obalne plovidbetrajekta, koji su se transformisali u brodove za prevoz natovarenih vozila i robe
smetenih u prikolice. Moderni RO-RO brodovi su duine oko 1.200 m. Imaju vei
broj broj irih vrata, to ubrzava utovarno-istovarne operacije i omoguava
istovremeni utovar i istovar.
Razlikuju se dve vrste RO-RO brodova: jedna je specijalizovana za prevoz
kola odnosno eleznikih kompozicija, a druga, mogobrojniija za prevoz motornih
vozila odnosno kompletnih vozila ili prikolica.
28

Zavrni rad

Na sledeoj slici je prikazan pevoz drumskih vozila pomou posebno

graenih RO-RO brodova.

Slika.4.2. RO-RO brod za prevoz prikolica u luci Bar

Osnovna karakteristika ovih brodova je oprema koja omoguava vozilima
sa ili bez tereta prelazak na brod. Ovu opremu najee prestavljaju brodske
rampe. Pored rampi za RO-RO brodovi je karakteristino da imaju velika skladita
koja omoguavaju bolje slaganje i uzdunu prohodnost vozila.
RO-RO brodovi za prevoz eleznikih kola prestavljaju posebnu vrstu
brodova, koji na palubi imaju eleznike koloseke, tako da mogu primiti celu
elezniku kompoziciju i prevesti je s jednog mesta na drugo.

29

Zavrni rad

4.3.

Tehnologija kombinovanog kopneno-renog

klasinog tansporta

Tehnologija kombinovanog kopneno-renog klasinog transporta realizuju

sredstva drumskog transporta i eleznice na delu transportnog procesa, dok se na
drugom delu procesa koriste unutranji plovni putevi, infrastruktura i plovna
sredstva renog transporta.
Ova tehnologija se realizuje najee u sluajevima kada se i mesto
proizvodnje i mesto krajnjeg opredeljenja robe nalaze na kopnu, ali se prilikom
prevoza na jednom delu puta koriste rena plovna sredstva. Postoje sluajevi i
direktnog prevoza rekom (unutranjim plovnim putem) kada se na primer roba
prevozi izmeu dve proizvodne organizacije koje se nalaze na istom plovnom
putu. Na sledeoj slici je prikazan pretovar robe sa drumskog vozila na reno
plovno sredstvo.

Slika.4.3. Pretovar robe sa drumskog vozila na reno plovno sredstvo

Postoje dva sluaja kada se koristi ova tehnologija:
1.

Kada su geografske osebenosti tla i akvatorija neke zemlje

odredile reni transport kao prioritet;

30

Zavrni rad
2.

Kada se reni transport u jednom delu procesa koristi da bi se

iskoristile njegove tehno-ekonomske prednosti.

Tehno-ekonomske prednosti su:

1. Velika propusna mo plovnih puteva;
2. Manja potronja goriva usled manjih otpora kretanja nego na kopnu;
3. Velika nosivost jedinica plovnih sredstava;
4. Mogunost primene visoke proizvodne pretovarne mehanizacije;
5. Manji koeficijent tare kod renih nego kod kopnenih sredstava;
6. Manji utroak metala po toni nosivosti.
Nedostaci su:
1. Zavisi od rasporeda plovne mree;
2. Manja brzina prevoza;
3. Zavisnost od vremenskih prilika.
Reni transport je pogodan za masovnu robu, velikih specifinih teina koja
ne trai veliku brzinu dostave i zahteva nie trokove transporta po jedinici
prevoza. Vreme zadravanja u pristanitu iznosi 30-80% u zavisnosti od vrste i
koliine tereta, vreste i sastava plovnog sredstva-znaajne rezerve.
Najea varijanta tehnologije kombinovanog kopneno-renog klasinog
transporta je: kopneni transport-reni transport-kopneni transport.
Ova varijanta pokriva sledee sluajeve:
-

drum-reni transport i obrnuto;

eleznica-reni transport i obrnuto;

31

Zavrni rad
-

drum-reni transport-drum;

drum-reni transport-eleznica i obrnuto;

eleznica-reni transport-eleznica.

4.4.

Tehnologija kombinovanog kopneno-vazdunog

klasinog tansporta

Tehnologija

kombinovanog

kopneno-vazdunog

klasinog

transporta

zasniva se na primeni sredstava kopnenog transporta, za dovoz i odvoz robe, i

sredstava za vazduni transport, koja realizuju prevoz robe na velikim
rastojanjima. Kod ovog transporta kontejneri se najduem delu transportnog puta
prevoze sredstvima vazdunog transporta.
Primena kontejnera u vazdunom transportu je novijeg datuma. U
eksplataciji su bili specijalni kontejneri, tipa igloo koji se nisu mogli koristiti u
drugim vidovima transporta zbog svog oblika i kapaciteta. Danas je koncepcija
izgradnje teretnih irokotrupnih aviona koji se grade uglavnom za primenu
kontenerizacije, i to od specijalnih avionskih kontejnera i kontejnera standardnih
ISO dimenzija, ak i do 20 i 40 stopa, ime je omoguena kombinacija vazdunog
i ostalih vidova transporta.
Prevoz robe klasinog pakovanja, raznog komadnog tereta, kao i poiljki za
potanske potrebe obavlja se esto teretnim avionima, putniko-teretnim avionima
(avionima sa izmenjivom strukturom tovarnog prostora).
Na sledeoj slici prikazan je irokotrupni avion erbas A330 koji se utovara
srpskim proizvodima namenjenim turskim i drugim tritima.

32

Zavrni rad

Slika.4.4. Teretni sirokotrupni avion erbas A330

Problemi u daljem razvoju ovog transporta su: velika teina kontejnera i
poveavanje cene avio-goriva. Nedostaci su: nadoknaeni povoljnostima koje
kontejner prua u vazdunom transportu.
Kombinovani kopneno-vazduni transport kontejnera najee se realizuje
u kombinaciji drumskog transporta. Korienje eleznice u svrhu dostavnog
saobraaja je ogranieno, pre svega zbog malog broja aerodroma koji imaju
neposrednu vezu sa eleznicom. Uslove za razvoj kombinovanog eleznikovazdunog kontejnerskog transporta imaju veliki evropski aerodromi koji imaju
moderne eleznike veze.
Osim za interkontinetalne relacije ovaj nain transporta moe se koristiti i za
ubrzanje dostave robe u transportnim lancima u kojima uestvuju drugi vidovi
transporta. Primer: transport kontejnera iz SAD u Nigeriju sa vazdunim mestom
izmeu Londona u Velikoj Britaniji i Logosa u Nigeriji.
Pretovarne operacije sa kontejnerima mogu se podeliti u dve faze: utovar i
istovar iz aviona i manipulacije sa kontejnerom u avionu, manipulacije sa
kontejnerom od izlaska iz aviona. Glavna transportna jedinica je kontejner koji se
penje na kamion, dovozi do luke, puni robom slaui je u kutije, palete, i u
kontejneru prevozi do skladita, a odatle do krajnje eljenje lokacije. Prilikom
utovara roba se ne pakuje neposredno u vozilo ve se slae na palete ili
kontejnere. Omoguava lake rukovanje i prenos tereta bez direktnog kontakta sa
33

Zavrni rad
njim. Roba unutar kontejnera zatiena je i odvojena posebnom ambalaom, to
omoguava da se ceo tovarni prostor unutar kontejnera pametno iskoristi.
Prednosti i razlozi za korienje vazdunog transporta su pre svega
izuzetno velika brzina prevoza, kao i mogunost obavljanja prevoza u rejone i
geografske predele nedostupne drumskom, eleznikom ili vodenom saobraaju.
Za krajeve koji su na pravcima sa malim tokovima robe i putnika, daleko od
glavnih kopnenih saobraajnica, vazduni transport je izuzetno

pogodan. To

najvie zavisi od manjih trokova ulaganja u objekte, ureaje i eksploataciju

vazdunih linija nego u iste objekta i infrastrukturu drugih vidova saobraaja.
Sve ovo je opredelilo primenu sredstava vazdunog transporta za prevoz
najskuplje, brzo pokvariljive, ekspresne i robe manje specifine teine.
S obzirom na izuzetnu vanost kriterijuma brzine dostavne robe, koji je i
jedan od opredeljujuih za primenu kombinovane kopneno-vazdune tehnologije
transporta, ceo tehnoloki proces transporta mora biti funkcionalno usklaen.
S obzirom na kapacitet aviona i intenzitet tokova prevoza robe, na mestima
sueljavanja kopnenog i vazdunog transporta veoma je est direktan pretovar,
odnosno ne postoji potreba formiranja skladita velikog kapaciteta.

5. KARAKTERISTIKE TEHNOLOGIJA
KOMBINOVANOG TRANSPORTA U EU

Danas je na podruju EU transport robe i putnika proireniji nego ikada do

sada, a posledica toga su poveani negativni efekti na okolinu i poveanje smrtno
stradalih osoba, naroito u drumskom saobraaju.
Saobraaj je postao i najvei pojedinani potroa fosilnih goriva iji je udeo
preao granicu od 55% pa je postao glavni zagaiva ovekove okoline. To,
praktino, znai da je saobraaj postao kljuni strateki resurs ukupnog
34

Zavrni rad
oveanstva ija je potranja u porastu pa se vie ne moe smanjivati, nego samo
kontinuirano razvijati- poveavati, to zahteva u celini nov pristup u projektiranju i
aplikaciji kombinovanih transportnih tehnologija, odnosno novu tehnoloku
revoluciju te novu saobraajnu politiku, koja bi trebala u potpunosti supstituirati
koritenje fosilnih goriva u korist ''3E'', ekoloki, ekonomski i energetski,
prihvatljivih obnovljivih energetskih izvora. U prilog tome govori i dananja nauka
koja tvrdi da je upotrebom razliitih oblika obnovljive energije (solarne,
geotermalne, propulzije i energije vetra) mogue osigurati energetske potencijale
za sledeih 4 milijarde godina.
Osnovne prednosti kombinovanog transporta mogu se sagledati kroz
poveanje pouzdanosti i sigurnosti, poveavanje brzine i efikasnosti, smanjenje
buke i zagaenje okoline, smanjenje potronje energije, fleksibilnosti, smanjenje
cene prevoza.
Podela kombinovanog transporta u osnovi moe se izvriti na praeni i
nepraeni transport.
Praeni transport je takav vid transporta gde je sve vreme trajanja puta
voza za volanom svog vozila, odnosno putuje zajedno sa njim za vreme
transporta vozila. Znai ovek (voza) prati svoju transportnu jedinicu za sve
vreme putovanja pa odatele i naziv praeni transport.
Na sledeoj slici je prikazan sistem praenog transporta kod kombinovanog
drumsko-eleznikog transporta tzv. Rolling road (putujua magistrala).

Slika.5.1. Rolling road (putujua magistrala)

35

Zavrni rad
Ako bi se prelo na prevoz vozovima sistema Rolling road, gde jednim
vozom moe biti prevezeno 20 kamiona, onda bi tetne posledice ekolokog
zagaenja izbegle. Duina vozne kompozicije bi iznosila oko 350 m, dok bi duina
kolone od navedenog broja lepera, potujui Zakon o bezbednosti u drumskom
saobraaju na autoputu iznosila najmanje 3 km. U takvim uslovima sa poveanim
brojem tekih vozila i duine kolone u drumskom saobraaju poveana je
opasnost po bezbednost saobraaja.
Na sledeoj slici je prikazan utovar i istovar kamiona na vagone.

Slika.5.2. Primer utovara i istovara kamiona na vagone

Na slici je prikazan utovar kamiona preko utovarne rampe na specijalne
niskopodne vagone i istovar po dolasku na odredite. Kamion se kod ovog vida
transporta utovaruje sopstvenim pogonom preko rampe na specijalni vagon sa
sputenim podom. Re je o horizontalnom utovaru. U vajcerskoj je Rolling road
zastupljen do te mere da sva drumska teretna vozila na ulazu u zemlju odmah
bivaju utovarena na vagone Rolling road-a, na njima putuju celu zemlju da bi se
tek na izlazu iz zemlje istovarala i nastavljala dalji put drumom.
Kod nepraenog transporta voza jednostavno isporuuje tovar za dalju
upotrebu. Nepraeni transport zahteva kompletno reenje u pogledu tehnike
opremljenosti, organizacije i infrastrukture. Ovo je presudno za transportna
prduzea i poijaoca koji moraju da raspolau specijalnom pretovarnom
opremom.

36

Zavrni rad
Utovar i istovar se kod praenog transporta zasniva na kotrljajuoj
tehnologiji dok je za nepraeni transport karakteristina su i kotrljajua i
tehnologija podizanja/sputanja tj. upotreba kranova.
Transport ima kljunu ulogu u ekonomiji jedne drave i svakodnevnom
ivotu njenih stanovnika. Izgradnja i odravanje transportnih sredstava i
infrastrukture, s jedne i njihovo korienje, s druge strane, predstavlja znaajan
udeo u ekonomiji svake drave. Trokovi transportnih usluga i line transportne
opreme predstavljaju znaajan deo ukupne potronje (preko 10%), a uz to i
znaajan deo dravnog prihoda pokriva javne trokove u oblasti transporta,
posebno za kapitalne investicije i kompenzacije.
Kombinovani transport pomae u zatiti ivotne sredine i u isto vreme titi
ekonomske interese korisnika integrisanjem i optimalnom upotrebom resursa i svih
prednosti koje nudi pojedinano svaki vid transporta. Neprekidna tranzicija robe u
njenoj ambalai iz jednog vida transporta u drugi je osnovno sredstvo za
poboljanje produktivnosti u kompletnom transportnom lancu.
Prevoz robe eleznicom jedan je od najekonominijih vidova transporta.
elezniki transport robe moe se organizovati direktno ili kao kombinovani
transport u kombinaciji sa drumskim, avio i vodenim transportom. Najee se
koristi kombinovani elezniko-drumsko transport.
Od svih vidova prevoza EU najvei znaaj prideje razvoju kombinovanog
elezniko-drumskog saobraaja. eleznice u svetu najvei deo prihoda ostvaruju
od prevoza tereta. Drumski saobraaj prestavlja glavnu konkurenciju eleznici, jer
ima niz prednosti u odnosu na elezniki saobraaj zbog razgranate mree
puteva, ime se omoguava obavljanje transporta od mesta otpremanja do krajnje
adrese korisnika, ali i mnogo nedostataka. Jedan od glavnih nedostataka je cena
energije koja se koristi kao pogonsko gorivo i izduvni gasovi koje emituje tom
prilikom a koja utiu na zagaenje ivotne sredine, a takoe i saobraajno
zaguenje puteva. Nedostatak eleznice je nedovoljno gusta mrea pruga i zbog
toga nemogunost dopremanja robe do krajnje adrese svih korinika. Poto i jedan
i drugi vid transporta imaju niz prednosti i nedostataka, kombinovani transport
imanjuje nedostatke koji se javljaju kod svakog vida transporta posebno, a time
poveavaju njihovu energetsku efikasnost, smanjujui pritom trokove prevoza
37

Zavrni rad
tereta i obezbeuje najefikasnije zadovoljavanje potreba korisnika . U razvijenim
evropskim zemljama viegodinja iskustva u primeni i razvoju kombinovanog
transporta su veoma pozitivna. Oko 25% ukupnog prevoza robe eleznicom u
zemljama Evropske Unije otpada na kombinovani transport, a oekuje se porast i
u narednom periodu. Kod nas, kao i u zemljama jugoistone Evrope kombinovani
transport je veoma malo zastupljen.
Glavne mere koje e se preduzimati na prostoru EU bie u duhu sledeih
smernica:
oivljavanje eleznice kao sistema;
podizanje kvaliteta u sektoru drumskog transporta;
stimulisanje obavljanja pomorskog i prevoza po unutranjim plovnim
putevima;
uspostavljanje ravnotee na relaciji ''vazduni saobraaj ivotna

sredina'';
izbor naina prevoza na konkurentnim osnovama;
izgradnja sveevropske saobraajne mree;
vea bezbednost u drumskom saobraaju;
usvajanje politike efikasnog obrauna svih trokova u transportu;
priznavanje prava i obaveza korisnika;
razvoj gradskog prevoza visokog kvaliteta;
ist i efikasan saobraaj (istraivanje, nove tehnologije);
ovladavanje efektima globalizacije;
definisanje srednjoronih i dugoronih ciljeva u sferi zatite ivotne
sredine kao osnove razvoja odrivog transportnog sistema.

Tandencija u EU je da se vreme trajanja transporta svede na minimum i da

se povea energetska efikasnost tj. potronja energije smanji na najmanju moguu
meru, da se smanji zagaenje ovekove okoline i prirode u opte, da se smanje
trokovi teretnog transporta i poveaju prihodi koji od njega dolaze. U tom cilju se
tei kombinovanju svih vodova transportai korienju prednosti koje svako od njih
individualno poseduje. Pa pored kombinovanog drumskog-zeleznikog transporta
mogu se kombinovani kopneno-vazduni i kopneno-pomorski transport koje emo
pokazati na sledeim primerima.

38

Zavrni rad

5.1.

Primer kombinovanog kopneno-vazdunog

klasinog tansporta (zrana luka Rajna-Majna)

Kombinovani kopneno-vazduni transport moemo pokazati na primeru

zranih luka. Zrana luka je prostor otvoren za javni promet, a ine je odreena
podruja s operativnim povrinama, objektima, postrojenjima, instalacijama i
opremom, namenjenima za kretanje, uzletanje, sletanje i boravak aviona, te
prihvat i otpremu putnika, prtljga, robe , stvari i pote. Jedna od najpoznatijih
zranih luka je zrana luka Rajna Majna.
Zrana luka Rajna Majna nalazi se u Frankfurtu, otvorena je 1936. godine
i najprometnija je zrana luka po putnikom prometu u Nemakoj i trea
najprometnija u Evropi ( nakon londonske Zrane luke Heathrow i Paris Charles
de Gaullea) i meu 10. najprometnijih u svetu. U 2013. godini putniki promet u
zranoj luci Franfurt bio je 57,5 miliona putnika. Po koliini robe koja proe kroz
ovaj aerodrom prva je u celom svetu. Danas se na njoj nalazi dva velika terminala
s kapacitetom od oko 65 miliona putnika godinje i etiri piste. Ima i jedan manji
terminal za prvu klasu putnika kojeg iskljuivo koristi Lufthansa. Terminal 1 je
najstariji i najvei terminal, kapacitet putnika mu je oko 50 miliona.

Izgled terminala 1 zrane luke Rajna Majna prikazan je na sledeoj slici.

39

Zavrni rad
Slika 5.3: Terminal 1 zrane luke Rajna - Majna
Na slici je pikazan jedan aviomost koji se koristi za prihvat irokotrupnih
putnikih aviona Airbus A380 i omoguava laki i bri transfer putnika.
Terminal 2 je otvoren 1994. godine i podeljen je na hale D i E. Kapaciteta je
putnika od oko 15 miliona. Za one putnike koji na aerodrom dolaze privatnim
prevozom obezbeene su velike podzemne garae u kojoj se automobili mogu
ostaviti za celo vreme putovanja. U okviru aerodroma u Frankfurtu nalazi se i
autobuska stanica Velika prednost ovog aerodroma u odnosu na druge je
neposredna veza sa eleznicom. Sa aerodroma polaze dve eleznike linije, jedna
koja vozi ka centru Frankfurta i druga koja vozi za duge distance, van Frankfurta.
Vozovi ka centru grada polazi na svakih 15 minuta a u proseku do centralne
eleznike stanice u Frankfurtu put traje oko 11 minuta. eleznikom linijom za
duge distance moe se stii ne samo do drugih gradova irom Nemake, ve i u
Belgiju i Holandiju i sve konfornom vonjom od oko 200 kilometra na sat. Time je
olakan i ubrzan dolazak/odlazak putnika do/sa aerodroma. eleznica omoguava
dovoz/odvoz robe do/sa aerodroma gde se ona posle toga sredstvima za vazduni
transport prevozi na velika rastojanja. Roba moe biti smetena i u kontejnere koje
se penju na kamione, dovoze se do luke, prevoze se do skladita pa onda se
utovaraju u avione. 8
Na sledeoj slici je prikazan utovar robe u avion u zranoj luci Rajna-Majna.

Slika 5.4: Utovar robe u avion u zranoj luci Rajna-Majna

8 Izvor: http://hr.wikipedia.org/wiki/Zra%C4%8Dna_luka_Frankfurt_na_Majni
40

Zavrni rad
Prilikom utovara robe posebnu panju treba posvetiti smetanju i
osiguravanju specijalnih tereta o emu postoje propisani postupci. Nakon
zavretka utovara teretni prostori moraju se osigurati sa za to ugraenim
mreama. Kada se roba istovara privozi se trake za istovar robe. Uz trake se
postavljaju kolica i poinje istovar roba i pota. Roba se slae u kutije, palete i
kontejnere to omoguava lake rukovanje i prenos tereta. Roba unutar
kontejnera zatiena je i odvijena posebnom ambalaom to omoguava da se
ceo tovarni prostor unutar kontejnera pametno iskoristi.

5.2.

Primer kombinovanog kopneno-pomorskog

klasinog tansporta (luka Roterdam)

Kombinovani kopneno-pomorski transport moemo pokazati na primeru

luka. Luka je postrojenje za pristajanje brodova te ukrcaj, prekrcaj ili iskrcaj tereta
ili putnika s brodova.
Roterdam je najvea luka u Evropi i sedma u svetu koja godinje ostvari
oko 300 miliona tona prometa. Nalazi se na obali reke Nieuwe Mass zahvaljujui

41

Zavrni rad
kojima je luka Roterdam uzvodno povezana sa pograninom zonom Bazela,
vajcerske i Francuske.
Glavne aktivnosti luke ine petrohemijska industrija i preuzimanje/transport
robe. Iz Roterdama se prevoz robe vri putem broda, renih tegljaa, eleznicom
ili putem. Roterdam se putem Betuwe i brze eleznice za prevoz robe spaja sa
Nemakom. eleznica moguava dovoz/odvoz robe u/iz luke gde se ona posle
toga utovara u brodove i prevozi dalje. Povezanost puteva i luke doprinosi da se
odvoz i dovoz robe moe omuguiti i kamionima.
Prokopanjem kanala i otvaranje novog renog puta 1872. godine, luka
Roterdam je omoguila povezivanje morskih puteva sa deltom Meuse-Rhine.
Najznaajnije stavke u uvozu preko Roterdamske luke pored nafte, rude,
itarica, uglja ine drvo, koa, pamuk, vuna, vino, juno voe, koks, elik, hemiski i
poljoprivredni proizvodi. Veliki deo prometa ini tranzitni teret koji obino ne pralazi
kroz skladita nego iz luke nastavlja put dalje brodovima unutranje plovidbe,
eleznicama i kamionima.
U luku godinje navrati 30.000 brodova. Vie od 500 redovnih linijskih
brodova isplovljava iz Roterdama prema 1000 luka irom sveta.

U luci uplovljava i najvei teretni brod na svetu kompanije Maersk prikazan

na sledeoj slici.

Slika:5.5. Najvei teretni brod na svetu u luci Roterdam

42

Zavrni rad
Ovaj brod je dugaak 400 metara i visok 73 metara i najvei je brod na
svetu, ne raunajui naftne tankere. Moe da primi 18.000 standardnih kontejnera.
On vri transport robe iz velikih luka istone Azije (angaj, Hongkong, Singapur)
do luke Roterdam. Brod je projektovan da se kree manjim brzinama, proseno
oko 30 kilometara na sat, kako bi bilje koristio gorivo i smanjio emisiju ugljendioksida.
U ovoj luci uplovljavaju i isplovljavaju i RO-RO brodovi. Na sledeoj slici je
prikazan RO-RO brod za prevoz motornih vozila.

Slika:5.6. RO-RO brod za prevoz motornih vozila u luci Roterdam

RO-RO brodovi prevozi kotrljajui teret kao to su automobili, prikolice i sl.
Ovi brodovi imaju ugraene unutranje rampe koje doputaju teretu da se kotrlja
van/iz broda kad je u luci. Palube na RO-RO brodove su veoma vrste, a
dimenzionisane su tako da mogu preuzeti teinu vozila sa teretom, tegljaa ili
specijalnih vozila koje slue za utovar i istovar tereta. Ovi brodovi prevoze sve
vrste vozila (od kamiona i autobusa do buldoera guseniara za ureenje
zemljita, kao i tekih pokretnih dizalica).
Da bi luka s tolikom koliinom prometa normalno funkcionisala potrebna je
primena najmodernije tehnologije ali i izuzetna organizacija rada. Koordinacijski
centar brine o svakom uplovljavanju/isplovljavanju broda u/iz luke koja se u
proseku dogaa svakih 5 minita. Luka Roterdam otvorena je za prihvat i prekrcaj
brodova 24 sata dnevno, 365 dana u godini. U Masvlakteu delu luke smeten je
ogroman treminal za kontejnere. Tamo gotovo da nema osoblja, tu se nalaze
ogromni istovarni mostovi prikazani na sledeoj slici.
43

Zavrni rad

Slika:5.7. Ogromani istovarni mostovi u luci Roterdam

Ogromni istovarni mostovi iskrcavaju kontejnere s broda i tovare ih na
automatski voena vozila. Automatski voena vozila izgledaju kao kamioni bez
kabine za vozaa i prikazana su na sledeoj slici.

Slika:5.8. Automatski voena vozila

Ova vozila se nalaze bez vozaa, a umesto toga mobilni upravljaki sistem
s senzorima upravlja autonomnim pogonom vonje. Automatski voena vozila
prevoze kontejnere s istovarnog mosta do mesta za postavljanje. Na tom mestu
podizne rampe podiu kontejnere i slau ih. Raunolo za logistiku tano zna na
koje mesto treba odloiti svaki kontejner. Raspored meunarodnog pretovara
kontejnera izuzetno je gust. Svaka minuta kanjenja prestavlja finansijski gubitak.
Stoga tehnika oprema mora besprekorno funkcionisati u svakom trenutku, u vrlo
hladnim zimskim ili vruim lednjim danima.

44

Zavrni rad
Oprema kod pretovara kontejnera su tzv. Sprederi. Oni su prikazani na
sledeoj slici.

Slika:5.9. Spreder kod luke Roterdam

Spreder je podizna oprema, pomou kojih se kontejner zahvaa s gornje
strane. Primenjuju se na iskrcajnim mostovima broda, kao i rampama za podizanje
kontejnera.
Hvatajke za kontejnere imaju po jedan klin koji zahvataju u gornje zatvarae
kontejnera i zaokreu ih i time se kontejner blokira u podiznoj konstrukciji i moe
se sigurno podignuti. Sloena eletronika i primena mnogih senzora omoguuju
neometan rad hvataljki kontejnera.
Potpuno je automatski prevoz kontejnera od iskrcajne dizalice do mesta za
odlaganje. Sredinje raunalo odreuje mesto utovara i istovara, kao i rutu vonje
te ih daljinski prenosi automatski voenim vozilima. Brojni senzori omoguuju
centimetarski preciznu navigaciju na terenu9.
Luka raspolae sa ogromnih poluautomatskih kontejnerskih kranova koji
omoguuju 24-asovni rad sa brodovima poslednje generacije, a svaka od njih
moe da nosi po dva kontejnera istovremeno.
Ona takoe poseduje opremu kao to su razne vrste lukih dizalica, obalnih
dizalica, mobilnih dizalica, runa industrijska vozila, motorna kolica, viljukari,
utovarivai, kontejnerski prenosnici, traktori (tegljai), prikolice i poluprikolice koje
olakavaju prenos, utovar i istovar kontejnera. U blizini luka nalaze se skladita,

9 Izvor: http://sh.wikipedia.org/wiki/lukaRotterdam
45

Zavrni rad
prostori za konzerviranje, hladnjae, cisterne i druge objekte za obradu i
skladitenje robe.

6. CILJEVI I PROBLEMI KOMBINOVANOG

TRANSPORTA U EU

Cilj kombinovanog transporta je postizanje ravnotee izmeu pojedinih

vidova transporta aktivnom politikom u transportu eleznicom, morem i
unutranjim plovnim putevima. to bi dovelo da se deo robnih tokova realizuje na
ekoloki prihvatljiv nain, a ne kao do sada, preteno drumom. 10
Kljuni problem prestavlja nepostojanje vrste veze izmeu pomorskog,
untranjeg vodenog transporta i eleznice to dovodi do neuravnoteenosti
transportnog sistema EU.
10Izvor: http://europa.eu.int/scadplus/leg/en/lvb/l24172.htm

46

Zavrni rad
Najvea slabost sadanjeg transportnog sistema EU je nedostatak veza
izmeu pomorskog, kopneno-vodnog i eleznikog transporta. Vodni transport je i
pored blagih pozitivnih pomaka jo uvek zapostavljen i pored ekonomske i
ekoloke povoljnosti. Vie od 70% celokupne trgovine koja se obavlja izmeu EU i
ostalog sveta, obavlja se posredstvom brodskog prevoza. Godinje kroz evropska
pristanita prolazi preko dve milijarde tona razliite robe. Meutim, nema dobrih
veza sa unutranjim plovnim putevima i eleznicom, tako da roba odlazi drumom.
Pomorski prevoz i prevoz unutranjim plovnim putevima morala bi da budu
alternativa prevozu po drumovima i eleznice. Jedan od naina aktiviranja ovoga
je izgradnja pomorskih autoputeva i ponuda efikasnih, pojednostavljenih usluga.
Cilj je da pomorski transport postane konkuretna alternativa drumskom transportu,
naroito kada se radi o izbegavanju tekih kopnenih relacija.
Jedno od najveih bogatstva EU je upravo vrlo razgranata mrea reka i
kanala koji povezuju slivove Atlantika i Severnog mora, te Crnog mora preko
Dunava. Pored regionalnih sistema, niz evropskih zemalja je povezan renokanalsim sistemima sa severozapadnim i severnim morskim pristanitima. Za
prevoz opasnih materija je ovaj nain transporta gotovo idealan. U odnosu na
raspoloivu infrastrukturu i sredstva prevoza, ovaj deo transportnog sistema EU
nedovoljno se koristi. Razlog tome lei u neadekvatnoj unutranjoj politici u
odnosu na investicije. Davana je prednost drugim vidovima prevoza, bez
odravanja mree unutranjih plovnih puteva i otklanjanja uskih grla.
Treba uspostaviti nadzor nad rastom drumskog prevoza, pruanjem
mogunosti eleznici i drugim ekoloki prihvatljivim nainima prevoza da postanu
konkuretniji izbor prevoza. Treba doi do udruivanja prevoza u povezani logistiki
lanac (vlasnici brodova i svi drugi koji uestvuju u brodskom prevozu, drumski
prevoznici, elezniki prevoznici, operateri koji vre prevoz vodnim putem po mrei
unutranjim vodnih puteva) kako bi prevoz po moru, unutranjim plovnim putevima
i kopnenim putevima dobio epitet pouzdanosti, efikasnosti, fleksibilnosti i
jednostavnosti za korisnike.
Slini zadaci postavljaju se i pred eleznicu. Od eleznice se na prostoru
EU do 2020. godine oekuje:

47

Zavrni rad
-

porast uea u putnikom prevozu sa sadanjih 6% na 10% i teretnom

sa 8% na 15%;

utrostruavanje produktivnosti po zaposlenom na eleznici;

uteda na nergiji po osnovu energetske efikasnosti od 50%;

50% smanjenje zagaenja vazduha;

poveenje kapaciteta infrastrukture u srazmeri sa saobraajnim

potrebama.
Poseban zadatak koji se postavlja pred eleznicom je lakoa korienja

sistema prevoza. Zahteva se jedinstvena informacija vezana za prevozni put,

usklaenost redova vonje u takma izmene naina prevoza, jedinstvena vozna
karta, briga-odgovornost, okretnutost ka korisniku...

7. UTICAJ KOMBINOVANOG TRANSPORTA NA

OKOLINU

Pored pozitivnog i znaajnog uticaja transporta na drutveno-ekonomski i

razvoj drutva i drave, posebno u vremenu globalizacije, evidentan je i njegov
negativan uticaj na okolinu. Transport je jedan od sektora iji je uticaj na promene
klime najmanje razmatran i istraen, ali i sektor s najveim rastom ekoloki
nepovoljnih emisija.
Ove znaajne ekonomske koristi popraene su i negativnim efektima transporta na
okolinu. Negativni efekti transportnih aktivnosti, uglavnom, se odnose na
saobraajne nezgode, zaguenja, zagaenja zemljita, vazduha i vode, buku koju
proizvode transportna sredstva, potronju energije, zemljita i drugih prirodnih
resursa koji se koriste za proizvodnju vozila i infrastrukture. Svi ovi negativni uticaji

48

Zavrni rad
moraju

se

posmatrati

integralno

jer meu

njima

postoji

visoki

stepen

meuzavisnosti, a oni dovode do direktnih i indirektnih uticaja na:

-

ljudsko zdravlje (respiratorni organi, oi, efekti akutnog trovanja,

kancerogeni efekti, efekti na mehanizme odbrambenog sistema prema
infekcijama);

okolinu

(zaprljanje

materijala,

korozija,

gubici

poljoprivrednoj

proizvodnji, umiranje uma, zagaenje vode i zemljita);

-

kvalitet svakodnevnog ivota (neugodni mirisi, smanjena vidljivost,

buka).

Saobraajne nezgode su oigledan primer uticaja koji saobraaj ima na

ljudsko zdravlje. Veina nezgoda dogaa se u drumskom saobraaju. Razvoj u
poslednjih 30 godina rezultirao je velikim smanjenjem ljudskih rtava, ali i dalje
svake godine 40.000 ljudi izgubi ivote u saobraajnim nezgodama.
S ciljem smanjivanja negativnih uticaja, u poslednje tri decenije uinjen je
znaajan napredak kada je re o politici u oblastima zatite ovekove sredine,
energije i transporta, i to po sledeim pitanjima: uvoenje novih standarda za nova
transportna sredstva, uvoenje novih procedura za zatitu ovekove sredine kada
su u pitanju nove infrastrukture, uteda goriva, kvaliteta goriva i menadment u
saobraaju.
Meutim, uprkos ovom napretku broj transportnih sredstava (posebno u
drumskom saobraaju) i s njim povezani volumen transporta kontinuirano rastu
bre nego ekonomski rast.
Stepen do kojeg se sve vrste ekonomskih instrumenata mogu upotrebiti za
ostvarivanje ciljeva zatite okoline od negativnih uticaja transportnog sektora,
predstavlja posebno vano pitanje. Iskustva postignuta u okviru Evropske unije
pokazuju da se uvoenje novih tehnologija ili iih goriva moe znaajno ubrzati
putem razliitih podsticajnih mehanizama i ekonomskih instrumenata. Tako su u
mnogim

zemljama

uspeno

prole

ekonomske

mere

usklaivanja

cena

bezolovnog s olovnim benzinom i dizel gorivom, odnosno mere uvoenja poreskih

49

Zavrni rad
olakica ili subvencija kada se radi o kupovini ''iih'' ili ''mirnijih'' transportnih
sredstava.
Glavni zagaivai vazduha su:
-

sumporni slojevi nastali sagorevanjem;

ugljenmonoksid (CO);

azotni oksidi (Nox);

ugljikovodonici;

a, estice, aerosol.

Udeo emisija tetnih sastojaka po saobrajnim granama dat je u sledeoj tabeli.

Tabela 7.1. Procenat tetnih gasova po vrstama transporta 11

UDEO EMISIJE PO TRANSPORTNIM GRANAMA (%)

TETNI
SASTOJAK

ELEZNIKI
TRANSPORT

DRUMSKI
TRANSPORT

VAZDUNI
TRANSPORT

VODENI
TRANSPORT

Ugljenmonoksid
CO

98

0,3

0,7

90,5

95

Azotni oksid
NOX
Ugljenvodonik
CH

11 vedski institut za razvoj drumskog saobraaja

50

0,5

Zavrni rad
Ugljendioksid
CO2
Sumpordioksid
SO2
vrste estice

80

11

10

74

14

85

Ova tabela nam potvruje da drumski transport najvie uestvuje u zagaenju

vazduha. Osim toga, benzinski motori su glavni izvori zagaenja olovom, a dizel
motori emituju izuzetno velike koliine ai i dima. Posmatrano po vidovima
transporta nakon drumskog, najvie uee u emisiji tetnih materija ima vazduni
transport, zatim vodni i na kraju elezniki.
Primena tehnologija kombinovanog transporta jedino je reenje odrivog
transporta. Mnoge razvijene evropske zemlje odluuju se za primenu tehnologija
kombinovanog transporta.
Efekti primene kombinovanog transporta su mnogostruki i ogledaju se kroz:
smanjenje emisije tetnih gasova (pre svega C02), smanjenje nivoa buke,
smanjenje potronje goriva, skraenje ukupnog vremena transporta, odnosno
dostave robe, poveavanja kvaliteta transportne-logistike usluge, redukcija broja
drumskih vozila, odnosno smanjenja zakrenja i optereenja drumske mree,
poveanje bezbednosti saobraaja i drugo.
Analizirajui potronju energije, u sluaju primene kombinovanog i direktno
drumskog transporta, na istoj relaciji, utvreno je da se ostvaruje smanjnje
potronje energije pri nepraenom kombinovanog transporta za oko 29%, a pri
primeni praenog kombinovamog transporta za oko 10%, u odnosu na primenu
direktnog drumskog transporta.
Analizirajui emisiju CO2 pri primeni drumskog i kombinovanog transporta,
primenom nepraenog kombinovanog transporta redukuje se emisija CO2 za oko
60% u odnosu na primenu drumskog transporta. Rezultati za praeni transport
govore da se pri njegovoj primeni ostvaruje redukcija

CO2 za oko 23%, uz

napomenu da su istraivanjem praenog transporta obuhvaeno samo dve

51

Zavrni rad
relacije, za razliku od nepraenog transporta, gde je analizom obuhvaeno 18
relacija.
Poreenjem drumskog i kombinovanog transporta, odnosno potonje
energije u sluaju da se roba od mesta A do mesta B transportuje sredstvima
drumskog transporta ili primenom tehnologija kombinovanog drumsko-eleznikog
transporta, koja podrazumeva prevoz kompletnih drumskih vozila na specijalnim
eleznikim kolima, utvreno je da potronja pogonske energije u eleznikom
saobraaju sa elektro vuom manja za oko 4,5 puta, odnosno 5,6 puta sa elektro
vuom u odnosu na potronju energije u drumskom teretnom saobraaju.

8. ZAKLJUAK

Savremene tehnologije transporta omoguavaju laku i brzu promenu vida

transporta, odnosno dozvoljavaju maksimalno iskoritavanje konkurentskih
prednosti svakog vida transporta u jednom transportnom lancu. Multimodalni
sistemi transporta omoguavaju kombinovanje vie vidova transporta sa ciljem
pruanja kompletne transportne usluge uz istovremeno smanjenje transportnih
trokova.
Kombinovani transport robe prestavlja jedan od najsavremenijih vidova
transporta transportnih jedinica razliitih gabarita. On nema cilj omoguavanje
jednog uesnika u transportu i favorizovanje drugog, vec se radi o pronalaenju,
52

Zavrni rad
isticanju i povezivanju najboljih perfomansi pojedinih naina transporta u cilju
poveavanja ukupne transportne efikasnosti (to ni jedan od uesnika ne moe
samostalno da ponudi) uz to je mogue manje negativno delovanje na ivotnu
sredinu.
Sadanje stanje transporta u EU je sledee:

drumski saobraaj: u prevozu robe i putnika drumski transport dominira

sa udelom u robnom saobraaju iznosi 44%, u putnikom 79%. U
periodu 1970. - 2000. je broj motornih vozila u prostoru EU povean sa

62.5 miliona u 1970. godini, na oko 75 miliona u 2000. Godini

elezniki saobraaj: u periodu 1970.-1998. udeo eleznice na tritu
robnog transporta Evrope opao je sa 21% na 8,4%.Istovremeno,
elezniki putniki saobraaj porastao je sa 217 milijardi pkm u 1970. na
290 milijardi pkm u 1998. Takoe, svake godine je ukidano po 600km

eleznikih pruga.
vazduni saobraaj: u periodu 1990-2010. oekivalo se dupliranje udela
vazdunog saobraaja u prevozu putnika, sa 4% na 8%. Vazduni
saobraaj proizvodi 13% emisije CO 2 u ukupnoj emisiji CO2 u transportu.

Kanjenja aviona su, u istom periodu, poveala potronju goriva za 6%.

Vodeni transport: Evropska komisija je preuzela korak ka smanjenju
emisija gasova u okviru pomorske transportne industije. Predloen je
propis koji e zahtevati od vlasnika velikih plovila koja koriste luke u EU
da prate i izvetavaju koliko njihova plovila godinje emituju ugljen
dioksida (CO2).

Osnovne prednosti kombinovanog transporta mogu se sagledati kroz

poveanje pouzdanosti i sigurnosti, poveavanje brzine i efikasnosti, smanjenje
buke i zagaenje okoline, smanjenje potronje energije, fleksibilnosti, smanjenje
cene prevoza.
Kombinovani transport pomae u zatiti ivotne sredine i u isto vreme titi
ekonomske interese korisnika integrisanjem i optimalnom upotrebom resursa i svih
prednosti koje nudi pojedinano svaki vid transporta. Prevoz robe eleznicom
jedan je od najekonominijih vidova transporta. elezniki transport robe moe se
53

Zavrni rad
organizovati direktno ili kao kombinovani transport u kombinaciji sa drumskim, avio
i vodenim transportom. Najee se koristi kombinovani elezniko-drumsko
transport.
Tandencija u EU je da se vreme trajanja transporta svede na minimum i da
se povea energetska efikasnost tj. potronja energije smanji na najmanju moguu
meru, da se smanji zagaenje ovekove okoline i prirode u opte, da se smanje
trokovi teretnog transporta i poveaju prihodi koji od njega dolaze. U tom cilju se
tei kombinovanju svih vodova transportai korienju prednosti koje svako od njih
individualno poseduje.
Cilj kombinovanog transporta je postizanje ravnotee izmeu pojedinih
vidova transporta aktivnom politikom u transportu eleznicom, morem i
unutranjim plovnim putevima to bi dovelo da se deo robnih tokova realizuje na
ekoloki prihvatljiv nain, a ne kao do sada, preteno drumom. Kljuni problem
prestavlja nepostojanje vrste veze izmeu pomorskog, unutranjeg vodenog
transporta i eleznice to dovodi do neuravnoteenosti transportnog sistema u EU.
Primena tehnologija kombinovanog transporta jedino je reenje odrivog
transporta. Mnoge razvijene evropske zemlje odluuju se za primenu tehnologija
kombinovanog transporta.
Efekti primene kombinovanog transporta su mnogostruki i ogledaju se kroz:
smanjenje emisije tetnih gasova (pre svega C02), smanjenje nivoa bike,
smanjenje potronje goriva, skraenje ukupnog vremena transporta, odnosno
dostave robe, poveavanja kvaliteta transportne-logistike usluge, redukcija broja
drumskih vozila, odnosno smanjenja zakrenja i optereenja drumske mree,
poveanje bezbednosti saobraaja i drugo.

54

Zavrni rad

LITERATURA

[1]

Boievi D., Kovaevi D.: Savremene transportne tehnologije, Fakultet

prometnih znanosti Sveuilita u Zagrebu, 2002. godine

[2]

Jusufrani I.: Logistika u saobraaju i pedicija, Internacionalni Univerzitet

Travnik, Saobraajni fakultet

[3]

Jusufrani I.: Osnove drumskog saobraaja: Tehnologija Organizacija

Ekonomika Logistika Upravljanje, Internacionalni univerzitet u Travniku,
Saobraajni fakuletet, Travnik, 2007. godine

[4]

Jusufrani I., Bei C.: Poslovna logistika, Fakultet za privrednu i tehniku

logistiku Travnik, Travnik, 2009. Godine

55

Zavrni rad
[5]

Perii, R., Savremene tehnologije transporta I, Saobraajni fakultet,

Beograd, 1994.

[6]

Perii R.: Savremene tehnologije transporta II (Integralni sistem transporta),

Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet, Beograd, 1995. godine

[7]

Perii R., Racionalizacija transporta, Beograd, 1970. godine

[8]

Zelenika R.: Prometni sustavi: Tehnologija Organizacija Ekonomika

Logistika Menadment, Ekonomski fakultet Sveuilita u Rijeci, Rijeka,
2001. godine

[9]

Novakovi S.: Ekonomika saobraaja, Ekonomski fakultet, Beograd, 1975.

godine
[10] Boi V., Novakovi S.: Ekonomika saobraaja sa elementima logistike,
Ekonomski fakultet Beograd, 1990. Godine
[11] Bela knjiga EU - White Paper on Common Transport Policy
[12]

www.EUROPA.EU.int. Eurostat/Transport

[13]

www.wikipedia.org

[14]

http://europa.eu.int/scadplus/leg/en/s13001.htm

[15]

www.youthxchange.net

[16]

http://www.eurocontrol.int/corporate/public/subsite_homepage/index.html

56