MEUNARODNI TRANSPORT I PEDICIJA

1. Klasifikacija i sadraj INCOTERMS pravila

Re INCOTERMS je skraenica naziva na engleskom jeziku: International (In),Commercial (Co), terms (terms), odnosno
punog naziva ICC official rules for the interpretation of trade terms, to prevedeno na na
jezik znai: Pravila tumaenja trgovinskih termina Meunarodne trgovinske komore (iz Pariza).
Radi se o skupu termina (klauzula, pravila, pojmova) koji se preporuuju za regulisanje samo odreenih odnosa izmeu
prodavaca (tj. izvoznika) i kupaca (tj. uvoznika). Incoterms - termini postaju obavezni tek ako ih stranke iz kupoprodajnog
ugovora prihvate. Klasifikacija:
1. E-termin:
EXW - FRANKO FABRIKA (...dogovoreno mesto)
Prema ovom Incoterms terminu prodavac stavlja robu kupcu na raspolaganje u svom prodajnom prostoru.
2. F-termini:
FCA - FRANKO PREVOZNIK (...dogovoreno mesto)
FAS - FRANKO UZ BOK BRODA (...dogovorena luka utovara)
FOB - FRANKO BROD (...dogovorena luka utovara).
Prema tim terminima prodavac je duan isporuiti robu do prevoznika kojeg je odredio kupac, pri emu osnovni prevoz
nije plaen.
3.C-termini:
CFR - TROAK I VOZARINA (...dogovorena luka odredita)
CIF - TROAK, OSIGURANJE I VOZARINA (...dogovorena luka odredita)
CPT - VOZARINA PLAENA DO (...dogovoreno mesto odredita)
CIP - VOZARINA I OSIGURANJE PLAENO DO (...dogovoreno mesto odredita).
Prema tim terminima prodavac je duan organizovati i ugovoriti prevoz robe, ali bez preuzimanja rizika gubitka ili tete
na robi ili dodatnih trokova nastalih zbog dogaaja nakon isporuke, odnosno otpreme, utovara, pri emu je
osnovni prevoz plaen.
4.D-termini:
DAF - ISPORUENO GRANICA (...dogovoreno mesto)
DES - ISPORUENO FRANKO BROD (...dogovorena luka odredita)
DEQ - ISPORUENO FRANKO OBALA (...dogovorena luka odredita)
DDU - ISPORUENO NEOCARINJENO (...dogovorenomesto odredita)
DDP - ISPORUENO OCARINJENO (...dogovoreno mesto odredita).
Prema tim terminima prodavac snosi sve trokove (i premiju osiguranja) i rizike do drave primaoca robe, odnosno
imenovanog mesta, imenovane luke odredita ili imenovanog mesta odredita.

2. Grupa F INCOTERMS pravila

Skup F ine tri termina i to: FCA, FAS i FOB.
- Incoterms termin FCA (tj. FRANKO PREVOZNIK ... odredino mesto). U preambuli Incoterms termina FCA mnogo je
jednostavnije i preciznije odreeno mestoisporuke robe: smatra se da je prodavac isporuiokupljenu robu kada je dostavi
na mesto koje je odredio kupac, izvozno ocarinjenu i predao prevozniku kojeg je odredio kupac.
- Incoterms termin FAS (tj. FRANKO UZ BOK BRODA ... imenovana luka utovara). Najvanija promena u ovom
terminu je u obavezi prodavca da ocarina robu za izvoz: prodavac mora pribaviti o svom troku i na svoj rizik sve dozvole
i dokumenta i obaviti sve carinske formalnosti potrebne za izvoz robe.
Prema ovom terminu prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada robu postave uz bok broda u imenovanoj luci
utovara.
- Incoterms termin FOB (tj. FRANKO BROD ... imenovana luka utovara). Vaea pravila za ovaj termin nisu bitno
promenjena u odnosu na prethodnu varijantu Incotermsa. Prema ovom FOB terminu prodavci su ispunili svoju obavezu
isporuke kada isporue robu preko ograde broda u imenovanoj luci utovara.

3. Grupa C INCOTERMS pravila

Skup C ine etiri termina i to: CFR, CIF, CPT i CIP.
- Incoterms termin CFR (tj. TROAK I VOZARINA ... imenovana luka odredita). Prema terminu CFR prodavci
ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada roba pree ogradu broda u luci utovara, ali oni moraju snositi trokove i
vozarinu potrebnu da se ta roba dopremi u imenovanu luku odredita.
- Incoterms termin CIF (tj. TROAK, VOZARINA I OSIGURANJE ... imenovana luka odredita). Prema
vaeem terminu CIF prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada roba pree ogradu broda u luci
utovara. Pritom je tu robu prodavac izvozno ocarinio, platio sve trokove utovara robe na kopneno vozilo i njen prevoz do
luke utovara, platio utovar robe na brod u luci utovara, platio pomorsku vozarinu do luke odredita, sklopio ugovor o
pomorskom osiguranju i platio premiju osiguranja sa minimalnim pokriem
rizika.
- Incoterms termin CPT (tj. VOZARINA PLAENA DO ... imenovano mesto odredita). Prema vaeem terminu CPT,
prodavac isporuuje robu prevozniku kojeg je samodabrao i plaa trokove prevoza robe do imenovanog odredita. Kupac
snosi sve trokove i rizike koji nastaju nakon to je roba tako isporuena.
- Incoterms termin CIP (tj. VOZARINA I OSIGURANJE PLAENI DO ... imenovano mesto odredita).
Po svojim osnovnim pravilima, ova verzija Incoterms termina CIP je dosta slina vaeo jverziji termina CIF.Po terminu
CIP prodavci obavljaju izvozno carinjenje robe, isporuuju robu prevoznicima koje su sami
izabrali, a plaaju trokove utovara robe na vozila, vozarinu do dogovorenog mesta u imenovanom odreditu i sklapaju
ugovore o osiguranju sa renomiranim osiguravaima te plaaju premiju osiguranja samo sa minimalnim pokriem rizika.

4. Grupa D INCOTERMS pravila

Skup D ine pet termina i to: DAF, DES, DEQ,DDU i DDP.
- Incoterms termin DAF (ISPORUENO GRANICA ... imenovano mesto). Smatra se da je prodavac ispunio svoju
obavezu isporuke robe kada je tu robu stavio na raspolaganje kupcu na prevoznom sredstvu, neistovarenu, izvozno
ocarinjenu, ali neocarinjenu za uvoz, na imenovanom mestu i na dogovorenoj granici, ali pre carinske linije susedne
drave.
- Incoterms termin DES (ISPORUENO FRANKO BROD ... imenovana luka odredita). Prema vaeem terminu DES
smatra se da su prodavci ispunili svoje obaveze u isporuci robe kada robu stave na raspolaganje na brodu, uvozno
neocarinjenu, u odredinoj luci. Pritom prodavci snose sve trokove I rizike vezanih za dopremu robe u imenovanu luku
istovara, ali bez trokova istovara isporuene robe u toj luci.
- Incoterms termin DEQ (ISPORUENO FRANKO OBALA ... imenovana luka odredita). Prema najnovijem terminu
DEQ prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada robu stave na raspolaganje kupcima, uvozno neocarinjenu, na
obali u imenovanoj odredinoj luci. Pritom, prodavci snose sve trokove i rizike koji nastaju dopremom te robe do luke
istovara (tj. odredine luke) i istovarom robe na obalu. Prema ovom terminu kupci su obavezni uvozno ocariniti robu i
platiti sve formalnosti, carine, poreze i druge uvozne dabine.
- Incoterms termin DDU (ISPORUENO NEOCARINJENO ... imenovano mesto odredita).Prema vaeem
terminu DDU prodavci isporuuju robu kupcima uvozno neocarinjenu i neistovarenu sa prevoznog sredstva kojim je ista
dopremljena na imenovano mesto odredita. Prodavci snose trokove i rizike koji nastaju dopremom te robe do
imenovanog mesta odredita.
- Incoterms termin DDP (ISPORUENO OCARINJENO ... imenovano mesto odredita). Prema vaeem terminu DDP
smatra se da je prodavac isporuio traenu robu kupcu onog momenta kada ju je uvozno ocarinjenu, neistovarenu s
prevoznog sredstva, stavio kupcu na raspolaganje na imenovanom mestu u odreditu. Pritom, prodavac snosi sve trokove
i rizike u vezi sa dopremom robe do imenovanog mesta, ukljuujui, gde je to primenjivo, i dabine za uvoz robe u dravu
u kojoj se nalazi odredite.

5. EXW INCOTERMS pravilo

EXW (FRANKO FABRIKA ...imenovano mesto).
Incoterms termin EXW je uopteno povoljniji za kupce (tj. uvoznike)nego za prodavce (tj. izvoznike). Ovo zato to kupci
mogu na najbolji nain organizovati sve aktivnosti od trenutka preuzimanja kupljene robe u prostorijama prodavca ili na
drugom imenovanom mestu u blizini fabrike. Pritom mogu maksimalno doi do izraaja sve kreativne kupeve poslovne
sposobnosti. Prodavci koji ne ele, ne mogu ili ne znaju prodati nita vie nego samo svoju robu mogu ugovarati prodaju
robe po Incoterms terminu EXW, jer su u tim uslovima njegove obaveze minimalne. On izvrava svoju obavezu onog
momenta kada robu stavi na raspolaganje kupcu u svojim prostorijama ili na drugom imenovanom mestu ali bez obaveze
utovara i obavljanja izvoznog carinjenja.
6. Osnovni pojmovi definisani u CMR konvenciji
Poiljalac
Poiljalac je osoba sa kojom je prevoznik sklopio ugovor. Treba imati na umu da ova osoba nije uvek ista osoba koja je
navedena kao poiljalac u tovarnom listu.
Prevoznik
Prevoznik je osoba koja praktino prevozi robu od take A do take B.
Odgovornost prevoznika
Prevoznik je odgovoran za ukupni ili delimini gubitak roba kao i za svako oteenje roba tokom perioda preuzimanja i
perioda isporuke robe, kao i u periodu kanjenja isporuke. Glavna obaveza prevoznika je da isporui robu u istim
uslovima u kojima ju je primio.
Prevoznika odgovornost za gubitak ili oteenje roba koje prevozi je utvrena merom koja je poznata kao Specijalno
pravo naknade (SDRs), prema kojem kompenzacija ne moe biti vea od 8.33 SDR po kilogramu ukupne teine
gubitka(gws). Specijalno pravo naknade je definisano od Meunarodnog monetarnog fonda (IMF) kao jedinica za
konverziju vrednosti valuta bazirano na kou valuta kljunih zemalja lanica IMF-a i oni se konvertiraju u nacionalnu
valutu zemlje u kojoj je nastalo do potraivanja na sudu i procenjuje se kao vrednost na datum presude ili na datum koji
dogovore strane.
Primalac
Primalac je osoba koja se navodi u CMR tovarnom listu kao osoba koja prima robu.
Aplikacija
CMR konvencija se automatski primenjuje na sve ugovore o meunarodnom drumskom prevozu roba uz naknadu izmeu
dve zemlje od kojih je barem jedna ugovorna strana CMR konvencije, pa ak iako vozilo koje prevozi robu tokom svog
putovanja jednim delom koristi more, eleznice ili kopnene puteve.
CMR konvencija ima i druge specifine izuzetke. Propisi konvencije se ne primenjuju na:
operacije za vlastiti raun koje ukljuuju meunarodna putovanja;
selidbu i premetanje nametaja;
prevoz pokopnih preduzea kada se umrle osobe prevoze u inostranstvo;
prevoz koji podlee Meunarodnoj potanskoj konvenciji;
kabotaa putovanja (tj. unutranja putovanja u okviru zemlje koja vri drumski prevoznik iz druge zemlje).

7. Osnovni uslovi CMR konvencije

1. Konvencijaseprimenjujenasvakiugovoroprevozuroba, akoseucelostiodvijajudrumomilideliminodrumom, adelimino
eleznicom,
moremilikopnenimputevimasvedokrobaostajeuoriginalnomvozilu,
naputovanjimaizjednezemljeudruguidajejednaodtihzemaljaugovornastranaKonvencije.
IzuzeciCMRkonvencijeseprimenjujunaprevozpodmeunarodnompotanskomkonvencijom,
pogrebnepoiljkeiselidbanametaja.
2. PrevoznikjepremaKonvencijiodgovoranzaradnjeipropustesvojihagenataisvihdrugihosoba
ijeuslugesusekoristilezaizvravanjeprevoza.
akiakojeglavnidrumskiprevoznik,
kojijesklopiougovoroprevozu,

3.

4.
5.
6.
7.

8.

9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.

napraviopodugovoresadrugimdrumskimprevoznikomkojijeobavioceliposaoi
ijeimesenalazinaCMRtovarnomlistu,
glavnidrumskiprevoznikostajepremaCMR -uodgovoranukolikodoedosporailipotraivanja.
Ugovoromeunarodnomprevozurobauznaknadusepotvrujetako tosenapraviCMRtovarnilist. CMRtovarnilistse,
uglavnom,
sastojiod
etirikopije:
jednaoriginalnakopijasacrvenimlinijamazapoiljaocarobe,
jednaoriginalnakopijasaplavimlinijamazaprimaocarobe,
jednaorginalnakopijasazelenimlinijamaijednakopijasacrnimlinijamazaprevoznika.
Kadaprevoznikpreuzimarobupoiljalaciprevoznikpotpisujucrvenu,
plavuizelenukopiju.
Poiljalaczadravacrvenukopiju. Prilikomisporukerobeprimalacrobepotpisujeplavuizelenukopiju, tezadravaplavu.
Prevoznikzadravacrvenuicrnukopiju.
DokCMRtovarnilistpotvrujepostojanjeUgovora,
njegovonepostojanjeilinjegovonepokazivanjeneponitavaugovorilipropiseCMRkonvencije.
Ukolikoserobeprevozeuokvirujednogugovoranarazliitimvozilimailisupodeljenezbograzliitihprirodnihosobina,
prevoznikilipoiljalacmoezahtevatidaseutakvimsituacijamamoenapravitiizdvojeniCMRtovarnilistzasvakovoziloiliza
svakuvrsturoba.
CMRtovarnilistmorasadratiodreenespecifinedetaljekao tosu: oznakeibrojevi, brojivrstapaketa, opisroba,
ukupnuteinu, volumen, itd. Moe, takoe, dasadridodatneinformacijekojemogukoristitistranamaugovora. U njemu
se mora navesti da je prevoz predmet CMR -a.
Poiljalac robe je odgovoran za sve trokove, gubitke ili oteenja koje je pretrpio prevoznik kao rezultat netanosti
popunjavanja CMR-tovarnog lista, vezano za informacije koje poiljalac treba obezbediti.
Prilikom primanja roba, prevoznik mora proveriti tanost detalja prikazanih u CMR tovarnom listu, posebno
informacije o broju paketa, oevidne uslove u kojima se roba nalazi, njihovu ambalau i kako su oni oznaeni. Svaka
protivrenost ili komentar o drugim relevantnim pitanjima kao to su uslovi robe ili paketa moraju biti navedeni u
delu CMR-tovarnog lista koji se zove primedba.
Poiljalac je odgovoran prevozniku za oteenja ili trokove nastale zbog neispravnog pakovanja roba, osim ako te
nepravilnosti nisu bile poznate prevozniku kada je preuzimao robu i pomenute nepravilnosti naveo u primedbama u
tovarnom listu. Nepostojanje takvih primedbi znai da je prevoznik, ako je bio svestan oteenja, prihvatio mogui
rizik potraivanja nastalih zbog toga.
Poiljalac mora priloiti tovarnom listu, ili napraviti dostupnim prevozniku, potrebne dokumente za izvravanje
carinskih formalnosti. Poiljalac je odgovoran prevozniku za sva oteenja prouzrokovana nepostojanjem,
neadekvatnou ili netanou takvih dokumenata.
Poiljalac ima pravo raspolaganja robom i moe zaustaviti tranzit robe ili promeniti adresu isporuke do vremena
utvrenog za isporuku primaocu, osim ako nije naveo u CMR tovarnom listu da primalac robe ima ovo pravo. Po
isporuci robe na adresu navedenu u tovarnom listu, primalac preuzima pravo raspolaganja robom.
Ako prevoznik ne moe slediti smernice iz CMR-tovarnog lista iz bilo kog razloga, mora pitati poiljaoca ili primaoca
za daljnja uputstva, zavisno o tome ko ima pravo raspolaganja robom.
Prevoznik je odgovoran za ukupni ili delimini gubitak roba i za svako oteenje roba nastalo izmeu vremena kada je
preuzeo robu i vremena isporuke robe, osim ako je gubitak, oteenje ili kanjenje nastalo zbog pogrenih radnji ili
nemara traioca potraivanja. Obaveza dokazivanja u ovom sluaju lei na prevozniku.
Neisporuivanje robe u roku od 30 dana od utvrenog vremenskog limita isporuke, ili u okviru 60 dana od vremena
kada je prvi prevoznik preuzeo robu, ako nije navedeno vremensko ogranienje isporuke, zakljuuje time da se roba
smatra izgubljenom.
Kada se prevoze robe opasne prirode, prevoznik mora biti informisan o prirodi opasnosti i merama predostronosti
koje se moraju preduzeti.
Preraunavanje kompenzacije u sluajevima gubitka ili oteenja je vezano za vrednost robe na mestu i u vremenu
kada je ona preuzeta, ali ne sme prei utvrenu vrednost.
Trokovi prevoza, carinskih dabina i drugi trokovi vezani za prevoz se refundiraju u celosti u sluaju kompletnog
gubitka roba i proporcionalno u sluaju parcijalnog gubitka.
Vei stepen kompenzacije od limita navedenog u taki 15 se moe potraivati ako je prijavljena posebna vrednost ili
specijalni interes isporuke, ili ako je plaen dodatni iznos za tako prijavljenu vrednost isporuke.
U sluaju oteenja, prevoznik je odgovoran za iznos onoliko koliko je vrednost robe umanjena.
Trailac potraivanja moe zahtevati kamatnu stopu na iznos svakog potraivanja od 5 procenata godinje od datuma
kada je potraivanje poslato prevozniku.
Prevoznik se ne moe koristiti klauzulama ogranienja ili eskskluzivnosti ako je oteenje robe prouzrokovano
njegovim samovoljnim pogrenim radnjama ili grekama koje su prouzrokovale pogreno delovanje.
Smatra se da je primalac prihvatio robu u zadovoljavajuim uslovima ako nije suprotno naveo u primedbama za
vreme isporuke ili u roku od sedam dana (iskljuujui nedelju i dravne praznike).

22. U zakonskim postupcima, period ogranienja za pokretanje postupka prema konvenciji je jedna godina, ili tri godine u
sluajevima pogrenih radnji. Postupak se moe pokrenuti pred svakim sudom CMR ugovorne zemlje, ili sudom
zemlje u kojoj optueni ivi ili mu je sedite biznisa u toj zemlji, ili pred sudom zemlje u kojoj su robe preuzete od
strane prevoznika, ili pred sudom u zemlji gde se obavlja isporuka robe i ni na nekim drugim sudovima ili
tribunalima.
23. Kada su sukcesivni drumski prevoznici ukljueni u Ugovor pod CMR konvencijom, svaki od njih je odgovoran za
celokupnu operaciju kao strana ugovora. Svaki sukcesivni prevoznik mora dati prethodnom prevozniku potvrdu o
otpremi sa datumom i mora uneti svoje ime i adresu na drugoj kopiji CMR-tovarnog lista (sa plavom linijom).
24. Prevoznik koji je platio kompenzaciju nastalu iz potraivanja moe ponovno pokriti kompenzaciju kao i kamatne
stope, trokove i dabine od drugih prevoznika koji su bili strane ugovora i ulaze u kategoriju: a) prevoznika
odgovornog za plaanje kompenzacije za gubitak ili oteenje robe; b) sukcesivnog prevoznika odgovornog za
gubitak ili oteenje robe. Jer je ono zajedniki prouzrokovano. Svaki prevoznik je odgovoran za plaanje
kompenzacije proporcionalno svom udelu prevoza, ako odgovornost ne moe biti odbaena.
25. Ako je prevoznik, koji treba da plati svoj deo kompenzacije, nesolventan, njegov udeo e biti plaen od strane drugih
prevoznika koji su ugovorna strana.

8. CMR TOVARNI LIST-NAMENA I SADRAJ

Ugovor o prevozu se potvruje pravljenjem CMR-tovarnog lista. CMR konvencija ne daje odgovor na to ko mora
napraviti CMR tovarni list; on moe biti napravljen i od poiljaoca i od prevoznika. Meutim, ak i ako nema CMRtovarnog lista, ili se on izgubi, to ne utie na primenu ugovora o prevozu koji i dalje ostaje predmet propisa CMR
konvencije.
CMR tovarni list se pravi u tri originalne kopije potpisane od poiljaoca i prevoznika, a uglavnom etvrta kopija se pravi
za prevoznika. Ovi potpisi mogu biti tampani ili zamenjeni peatom poiljaoca i prevoznika ukoliko zakon zemlje u kojoj
je napravljen CMR tovarni list to dozvoljava. Teorijski, dovoljno je napraviti jedan CMR tovarni list. Meutim, kada se
roba koja se prevozi mora utovariti u razliita vozila, ili je roba razliitih vrsta, ili je podeljena u razliite partije, i
poiljalac i prevoznik imaju pravo da zahtevaju odvojene konsignacijske listove koji se prave za svako vozilo koje se
koristi za prevoz, ili za svaku vrstu ili partiju roba.
Prva kopija (crvena) se predaje poiljaocu po prevoznikovom preuzimanju robe. Druga kopija (plava) se predaje
primaocu robe kada roba stigne do svoje destinacije. Trea kopija (zelena), etvrtakopija (crna), kao I potreban broj
kopija su za prevoznika. Druga, trea i etvrta kopija moraju putovati zajedno sa vozilom i ostati u vozilu sve vreme dok
je roba na tovarena na vozilu. CMR tovarni list treba da sadri i izjavu da je prevoz predmet CMR konvencije, nezavisno
od drugih klauzula.
CMR tovarni list, takoe, mora da sadri sledee pojedinosti, gde je to primenjivo:
Izjava da je prenoenje i pretovaranje robe u drugo vozilo dozvoljeno
Trokove koje je poiljalac preuzeo da plati
Iznos gotovine za trokove isporuke
Deklaraciju o vrednosti robe
Smernice poiljaoca za prevoznika u pogledu osiguranja robe
Dogovoreno vremensko ogranienje u kojem se prevoz treba obaviti
Lista dokumenata koja su data prevozniku
Strane mogu ukljuiti u CMR tovarni list bilo koju drugu pojedinost koju smatraju potrebnom

9. Ciljevi TIR sistema

TIR sistem je smiljen u cilju olakavanja kretanja roba zapeaenih carinskim igom u meunarodnoj trgovini i radi
obezbeenja neophodne carinske zatite, bezbednosti i garancija zemljama kroz koje se vri takav tranzit roba.
Tradicionalnim nainom, prilikom prelaska teritorije jedne ili vie zemalja u pogledu meunarodnog prevoza roba
drumom, carinske uprave svake zemlje su primenjivale nacionalne kontrole i procedure. One su varirale od zemlje do
zemlje, meutim, veinom su ove procedure ukljuivale i kontrolu tereta na svakoj nacionalnoj granici i nametanje

nacionalnih zatitnih mera (garancije, obaveznica, depozit, itd.) radi pokrivanja potencijalnih dabina i poreza zbog rizika
dok su robe u tranzitu kroz teritoriju svake zemlje.
Ovakve mere koje su se primenjivale u svakoj zemlji tranzita su vodile stvaranju znaajnih trokova i kanjenja u
meunarodnom transportu. U pokuaju smanjenja navedenih potekoa sa kojima su se suoavali transportni operateri, i u
isto vreme da bi pruili carinskim upravama jedan meunarodni sistem kontrole, zamenjujui tradicionalne nacionalne
procedure, a samim tim i ouvanje prihoda svake zemlje kroz koju se prevoze robe, smiljen je TIR sistem.

10. PRINCIPI TIR SISTEMA

TIR sistem se zasniva na pet principa:
1. Sigurna vozila ili kontejneri
Roba se mora prevoziti u zapeaenim kontejnerima, robnim odeljcima, ili u kamionima odobrenim od carinskih
uprava te ponovno izvravanje odobravanja takvog vozila svake dve godine.
2. Meunarodni lanac garancija
Meunarodni centralizovani lanac garancija u korist carinskih uprava koji osigurava eventualni gubitak poreza od svih
neregularnosti u TIR proceduri.
3. TIR karnet
Robe su propraene TIR karnetom: kontrolni dokument prihvaen od strane carinskih uprava zemalja polaska, tranzita
i destinacije. TIR karnet sadri sve detalje o teretu, imaocu TIR-a, asocijaciji koja ga je izdala i sleenje i nadziranje
svih kontrolnih operacija preduzetih od strane carinskih uprava.
4. Meusobno priznanje carinskih kontrola
Meunarodno priznanje kontrola sprovode carinske uprave i na polasku i na destinaciji. U praktinom smislu to znai
da u principu nije potrebna nikakva materijalna kontrola roba koje se prevoze od strane carinskih uprava zemalja
tranzita.
5. Kontrolni pristup
Pristup TIR sistemu za nacionalno izdavanje i garantovanje je dat asocijacijama od strane kompetentnih nacionalnih
vlasti, dok transportni operateri ostavaruju pristup kroz nacionalne carinske uprave i nacionalne asocijacije.

11. UESNICI TIR SISTEMA

TIR konvencija definie nekoliko uesnika:
Carinske uprave
Postoji cela lista propisa koji opisuju odgovornosti carinskih uprava u cilju obezbeenja sigurnog tranzita: kontrola na
polascima, na putu, na destinaciji, akcije u sluajevima neregularnosti, vremenski period za obavetavanje garanta,
odobravanje kamiona i kontejnera, itd.
Nacionalne garantne asocijacije
Prema TIR konvenciji, neophodno je postojanje garanta takozvane Asocijacije koja ima dve uloge:
ona ima nadlenost izdavanja TIR karneta operaterima kojima je dozvoljeno koritenje TIR sistema;
ona mora garantovati nastale obaveze u svojoj vlastitoj zemlji, bez obzira da li je TIR karnet izdala ona ili strana
asocijacija sve dok su one udruene u istu meunarodnu organizaciju Meunarodnu uniju drumskog transporta
IRU.
Imalac TIR karneta: transportni operater
Postoji cela lista propisa koji opisuju odgovornosti transportnog operatera.Generalno reeno, on mora slediti smernice
carinskih uprava i svoje asocijacije.Imalac TIR karneta je finansijski odgovoran bez ogranienja u sluaju neregularnosti
koje je on sam poinio.
Ujedinjene nacije

Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UN ECE) je nadlena za odravanje i reviziju TIR konvencije u
skladu sa praktinim potrebama kao i usvajanje izmena u cilju kako preventivnog tako i adekvatnog odgovora na nove
tehnike kriminala.
IRU
IRU je u sutini administrator TIR konvencije i poseduje nadlenosti i obaveze preduzimanja potrebnih koraka u cilju
osiguranja standardne i usklaene primene TIR konvencije od strane asocijacija i samih operatera-prevoznika. IRU ima
finansijsku odgovornost zatite garantnih asocijacija. Ova odgovornost je podrana emom osiguranja koja se zove TIR
Garantni lanac IRU-a.
Tok poravnanja plaanja potraivanja
1. IRU plati Garantnoj asocijaciji;
2. Garantna asocijacija plaa Carinskoj upravi;
3. Meunarodni fond osiguranja (IPA) refundira IRU;
4. Nacionalna osiguravajua kompanija refundira IPA;
5. Nacionalna osiguravajua kompanija trai kompenzaciju od Transportnog operatera ako je poinio znaajan prekraj
TIR konvencije i/ili pravila IRU-a.

12. PROCEDURA TIR OPERACIJE

Procedura TIR operacije je sledea:

1. Transportnom operateru je odobreno izvravanje TIR operacija od strane njegove asocijacije i on koristi vozila koja su
odobrena od njegove Carinske uprave za TIR operacije. S tim u vezi transportni operater nabavlja ogranieni broj TIR
karneta.
2. Transportni operater se pojavljuje na mestu utovara poiljaoca roba za:
utovar,
primanje mandatrne dokumentacije i
zavravanje TIR karneta.
3. Transportni operater ide do najblie carinarnice i pokazuje svoje vozilo i robu nadlenom carinskom slubeniku.
Carinarnica do polaska roba:
proverava da li se roba slae sa opisom u TIR karnetu kao i u propratnoj dokumentaciji;
postavlja ig na vozilo;
preuzima u svoju nadlenost TIR operaciju;
zapoinje tranzitnu operaciju, preuzimajui nadlenost TIR karneta:

udara peate na svaki vauer karneta kao dokaz preuzimanja nadlenosti,

udara peat na souche 1 karneta,
uklanja stranicu 1, vauera 1 TIR karneta I vraa karnet transportnom operateru.

4. Transportni operater potom ide direktno do carinarnice na graninom prelazu i pokazuje TIR karnet carinarnici na
izlazu
U cilju izvrenja operacije, Carinarnica na izlazu:
proverava da ig nije diran i pokvaren,
udara peat na stranicu 2, vauera 2, i souche 2,
uklanja stranicu 2, vauera 2 i
alje vauer 2 Carinskoj upravi polaska.
5. Transportni operater dolazi do Carinarnice ulaska u drugu zemlju i prilae TIR karnet Carinskoj upravi ulaska. U cilju
preuzimanja nadlenosti operacije, Carinarnica ulaska:
proverava integritet iga,
udara peat na stranicu 3, vauer 1, i souche 1,
uklanja stranicu 3, vauer 1 i
oslobaa vozilo.
6. Transportni operater odlazi do carinarnice na izlasku iz druge zemlje i prilae TIR karnet carinarnici na izlasku.
Uciljuizvrenjaoperacije, drugacarinarnicanaizlasku:

 proverava da ig nije diran i pokvaren;

udarapeatnastranicu 4, vauera 2, i souche 2,
uklanja stranicu 4, vauera 2, alje je nazad carinarnici na ulasku u zemlju, to okonava operaciju,
oslobaa vozilo i
alje stranicu 4, vauer 2 nazad do carinarnice na ulasku u zemlju.
Po prijemu vauera 2, carinarnica na polasku robe meusobno poredi vauer 2 sa vauerom 1 koji je sauvao i
okonava administrativno TIR operaciju.
7. Transportni operater dolazi do carinarnice na ulasku u zemlju destinacije i prilae TIR karnet carinarnici na ulasku. U
cilju preuzimanja nadlenosti operacije, carinarnica ulaska:
proverava da ig nije diran i pokvaren;
udara peat na stranicu 5, vauer 1, i souche 1,
uklanja stranicu 5, vauer 1 i
oslobaa vozilo.
8. Transportni operater odlazi do carinarnice destinacije i prilae TIR karnet carinarnici destinacije robe:
Carinarnica destinacije:
proverava da ig nije diran i pokvaren i da referenca odgovara onom to je prikazano na popisu roba,
uklanja ig sa vozila i proverava da li je kvalitet i kvantitet roba ispravan i da li je u skladu sa opisom u TIR
karnetu,
zavrava TIR operaciju putem:
udaranja peata na stranicu 6, vauer 2, i souche 2,
vraanja nazad karnet transportom operateru,
oslobaanja vozila i robe,
uvanjem gornjeg dela vauera 2 i aljui donji dio sa nazivom Izvrenje sertifikata carinarnici ulaska koji
potom administrativno zavrava operaciju.

13 . ATA konvencija (namena roba pod ATA karnetom i prednosti ATA karneta)
ATA-karnet je naziv za carinsku propratnu knjigu (carnet), na osnovu koje je omoguen pojednostavljen carinski postupak
kod privremenog uvoza i izvoza robe. Konvencija je doneta 1961. godine, a pristupila joj je veina zemalja u svetu,
izmeu ostalih i naa zemlja. Inicijativu za donoenje te konvencije je pokrenuo GATT. Primenom ATA-karneta
omoguava se korienje carinskih olakica kod privremenog uvoza komercijalnih uzoraka, sajamske i izlobene robe,
kao i ureaja za sajamske paviljone, konferencijske i sportske dvorane, privremenog uvoza strune opreme i
poljoprivrednih maina, automobila, odnosno rezervnih delova. Primenom ATA-karneta ne moe se vriti privremeni
uvoz/izvoz roba radi dorade, obrade, popravke ili oplemenjavanja. Ili pojednostavljeno, sve se svodi na to da ATA-karnet
zamenjuje Jedinstvenu carinsku ispravu i ostale isprave koje su propisane za privremeni uvoz/izvoz, a ujedno otpada i
obaveza polaganja depozita za carinske dabine, niti se one plaaju.
Kod nas ATA-karnete izdaje Privredna komora, tampaju se na francuskom i engleskom jeziku, a po elji se moe dodati i
drugi jezik. Inae, set karneta ima ute, plave i bele stranice, pri emu ute zadravaju carinski organi zemlje izvoznice,
plave carinski organi tranzitne zemlje, a bele organi zemlje uvoznice. Karnet je povezan u korice, a vredi godinu dana od
dana izdavanja. U karnetu su upisani potrebni podaci, npr. broj karneta, organizacije koje ga izdaju, rok izdavanja i
trajanja, poiljalac i primalac robe, svrha uvoza/izvoza, te potvrde o izvrenoj kontroli carinskih organa zemlje izvoznice.
Sledea stranica je predviena za detaljan opis robe, dok su na poslednjoj strani odtampana uputstva za upotrebu karneta.
Prednosti ATA karneta su:
Manje administracije i neprijatnosti,
Krae vreme i manji trokovi,
Manji rizik.

14. Podruje primene CVR konvencije, osnovne definicije

CVR konvencija se primenjuje na sve ugovore o prevozu putnika, a prema konkretnom sluaju i njihovog prtljaga,
drumskim vozilima kad je u ugovoru predvieno da se prevoz obavlja na teritoriji najmanje dve zemlje potpisnice i da se
polazite i odredite, ili i jedno i drugo nalaze na teritoriji jedne od drava potpisnica konvencije, bez obzira gde se nalazi
sedite ili kojeg su dravljanstva strane ugovornice. Osnovne definicije ove konvencije:
Prevoznik - je lice u svojstvu profesionalnog prevoznika, ali ne u svojstvu korisnika taksi slube ili slube za
iznajmljivanje vozila s vozaem, obavezan, na osnovu individualnog ili kolektivnog ugovora, da preveze jedno ili vie
lica, a prema konkretnom sluaju i njihovog prtljaga, bez obzira na to da li lice vri prevoz lino ili ne;
Putnik - je lice koje prevoznik, izvravajui ugovor o prevozu zakljuen u njegovo ime ili od njegove strane, prevozi uz
naplatu ili besplatno;
Vozilo - je svako drumsko vozilo koje se koristi za izvrenje ugovora o prevozu pod uslovom da je namenjeno za prevoz
lica, pri tome se smatra da prikolica predstavlja deo vozila.

15. ODGOVORNOST PREVOZNIKA PO CMR KONVENCIJI

Prevoznik je odgovoran za ukupni ili delimini gubitak roba kao i za svako oteenje roba tokom perioda preuzimanja i
perioda isporuke robe, kao i u periodu kanjenja isporuke. Glavna obaveza prevoznika je da isporui robu u istim
uslovima u kojima ju je primio.
Prevoznika odgovornost za gubitak ili oteenje roba koje prevozi je utvrena merom koja je poznata kao Specijalno
pravo naknade (SDRs), prema kojem kompenzacija ne moe biti vea od 8.33 SDR po kilogramu ukupne teine
gubitka(gws). Specijalno pravo naknade je definisano od Meunarodnog monetarnog fonda (IMF) kao jedinica za
konverziju vrednosti valuta bazirano na kou valuta kljunih zemalja lanica IMF-a i oni se konvertiraju u nacionalnu
valutu zemlje u kojoj je nastalo do potraivanja na sudu i procenjuje se kao vrednost na datum presude ili na datum koji
dogovore strane.

16. Odgovornost prevoznika po CVR konvenciji

Prevoznik snosi odgovornost za gubitak ili tetu nastalu zbog smrti, telesne ozlede ili drugog oteenja fizikog ili
psihikog zdravlja putnika kao posledica nezgode u vezi s prevozom koja je nastala dok se putnik nalazio u vozilu ili
ukrcavao ili iskrcavao, ili koja je nastala u vezi s ukrcavanjem ili iskrcavanjem prtljaga. Prevoznik se oslobaa ove
odgovornosti, ako je nezgoda nastala zbog okolnosti koje prevoznik uprkos preduzetim merama nunim u konkretnom
sluaju, nije mogao izbei i ije posledice nije mogao spreiti. Prevoznik se ne oslobaa odgovornosti ako se poziva na
neki psiho-fiziki nedostatak vozaa, na neki kvar ili neispravnost vozila, ili na neku greku ili nehat lica od koga je
iznajmio vozilo ili lica za koje bi ovaj drugi (shodno poglavlju Lica za koje je prevoznik odgovoran) snosio odgovornost
da je on lino bio prevoznik.

17. Podruje primene INTERBUS-a

Ugovor INTERBUS se primenjuje:
a) na meunarodni drumski prevoz putnika bilo koje nacionalnosti povremenim vonjama:
- izmeu teritorija dve ugovorne strane, koje zapoinju i zavravaju vonju na teritoriji iste ugovorne strane, a u sluaju
potrebe tokom ovog prevoza u tranzitu preko teritorije druge ugovorne strane ili preko teritorije drave koja nije ugovorna
strana;
- koji obavljaju javni prevoznici osnovani u ugovornoj strani u skladu sa njenim propisima i koji poseduju dozvolu za
obavljanje meunarodnog povremenog prevoza putnika autobusima;
- koji se obavlja autobusima registrovanim u ugovornoj strani u kojoj je prevoznik osnovan.
b) na prazne vonje autobusa u vezi s takvim prevozima.

18. Carinske i fiskalne obaveze prevoznika po INTERBUS-u

- Autobusi kojima se obavlja prevoz u skladu s ovim ugovorom bie osloboeni svih poreza za vozila i dabina koje se
naplauju na promet i posedovanje vozila kao i svih posebnih dabina ili taksa odreenih za obavljanje prevoza
teritorijom drugih ugovornih strana. Autobusi nee biti osloboeni plaanja poreza i dabina na motorna goriva, poreza na
dodatnu vrednost za usluge prevoza, putarina i dabina za korienje infrastrukture.
- Ugovorne strane osigurae da se putarine i ostali oblici korisnikih dabina ne naplauju istodobno za korienje jedne
deonice puta. Meutim, ugovorne strane mogu naplaivati i dabine na mreama na kojima se ve naplauju korisnike
dabine i to za korienje mostova, tunela i planinskih prelaza.
- Za gorivo sadrano u standardnim rezervoarima autobusa i to za koliinu koja ne prelazi 600 l, kao ni za mazivo
sadrano u vozilima iskljuivo za njihovu upotrebu, nee se naplaivati uvozne carine, niti bilo koje druge carine ili
nadoknade koje primenjuju druge ugovorne strane.

19. Namena i sadraj putnog lista po INTERBUS-u

Putni listovi su kontrolni dokumenti, spojeni u knjige od po 25 primeraka meusobno razdvojenih duplikata. Kontrolni
dokument treba da izgleda poput uzorka koji je dat u prilogu ugovora INTERBUS. Svaka knjiga i u njoj sadrani putni
listovi oznaeni su brojevima. Putni listovi se oznaavaju brojevima od 1 do 25. Tekst na omotu knjige i na putnim
listovima, tampa se na slubenom jeziku, ili vie slubenih jezika ugovorne strane u kojoj je prevoznik osnovan. Knjiga
putnih listova izdaje se na ime prevoznika i nije prenosiva na drugog. Prvi primerak putnog lista mora se nalaziti u vozilu
za vreme celog putovanja. Prevoznik je odgovoran za propisno i tano popunjavanje putnih listova. Radi evidencije imena
putnika, prevoznik moe da koristi ranije sainjen popis putnika na posebnom listu, koji se prilae putnom listu. Peat
prevoznika i potpis ovlaene osobe prevoznika, odnosno vozaa autobusa, treba da se unese tako da delom zahvati popis
putnika, a drugim delom putni list.

20. Vrste meunarodnog javnog vanlinijskog prevoza putnika

Meunarodni javni vanlinijski prevoz putnika moe biti povremeni i naizmenini.
- Povremeni prevoz putnika obavlja se kao:
a) kruna vonja koja poinje i zavrava se na teritoriji zemlje u kojoj je autobus registrovan, pri emu se jedna, odnosno
vie organizovanih grupa putnika prevozi istim autobusom i svaka grupa putnika vraa na mesto polaska;
b) prevoz organizovane grupe putnika od mesta polaska do mesta odredita i povratak praznog autobusa;
c) vonja praznog autobusa od mesta polaska do mesta odredita i prevoz putnika u povratku;
d) ostali povremeni prevozi.
Naizmenini prevoz putnika obavlja se kao prevoz organizovanih grupa putnika za vie turistikih putovanja, od istog
mesta polaska ili mesta udaljenog najvie do 50 km od mesta polaska do istog mesta odredita ili mesta udaljenog najvie
do 50 km od mesta odredita, s tim to se svaka grupa koja je obavila putovanje vraa u istom sastavu, tako da se prva
vonja u povratku i poslednja vonja u odlasku, u nizu naizmeninih vonji obavlja praznim vozilom.

21. FUNKCIJE ATP SPORAZUMA

Funkcije ATP sporazuma su sledee:
Navodi prehrambene proizvode koji e se prevoziti u skladu sa ATP sporazumom i utvruje najtopliju dozvoljenu
temperaturu tereta;
Propisuje zajednike standarde za prevozna vozila sa kontrolisanom temperaturom kao to su drumska vozila,
vagoni i (za putovanje morem krae od 150 km) morski konteneri;
Propisuje testove koji e se vriti nad takvom opremom radi osiguranja da ispunjavaju standarde
Obezbeuje sistem sertifikacije opreme koji potvruje propisane standarde;
Zahteva od svih ugovornih strana da meusobno priznaju sertifikate izdate, u skladu sa sporazumom,od
kompetentnih nacionalnih tela. U Srbiji kompetentno nacionalno telo je Privredna komora Srbije.

Voe i povre je izvan okvira ATP-a, jer je to pokriveno vazdunim prevozom.

Prevozmoebitiobavljensamouodobrenimvozilima.
Rashladnejediniceivrednostizolovanostimorajuzadovoljitizahtevetestiranja.

22. SADRAJ-EVIDENCIJA DNEVNIKA ATP SPORAZUMA

U cilju kontrole propustljivosti, svaki menader rashladne jedinice koja sadri vie od 3 kg rashladnog sredstva je
obavezan da vodi dnevnik za rashladnu jedinicu. Ovaj dnevnik mora da se uva 5 godina od vremena kada se rashladna
jedinica ukloni.
Rashladno sredstvo moe da oslobodi tokom instaliranja ili odravanja. U cilju minimizacije oslobaanja rashladnog
sredstva, samo priznate i ovlaene kompanije mogu instalirati i odravati rashladnu jedinicu. Rashladni motor se mora
prekontrolisati jednom u godinu dana.
Menader je odgovoran i obavezan za rashladnu jedinicu. Saeta radna knjiga mora biti, zajedno sa dnevnikom, na jasno
vidljivom mestu pored rashladne jedinice. Radna knjiga mora sadriti sledee:
naziv, adresu i broj telefona instalatera (slube za odravanje);
vrstu i koliinu rashladnog sredstva u jedinici;
kratke instrukcije o ukljuivanju i iskljuivanje rashladne jedinice;
smernice za hitne sluajeve;
reference za smernice o rukovanju;
datum poslednje kontrole ;
Vano je da su dnevnik i instrukcije uvek nadohvat ruke. Naroito je vano za meunarodne vozae da imaju ove
dokumente nadohvat ruke zbog mogunosti da se rashladna jedinica pokvari u inostranstvu.

23. KARAKTERISTIKE TRANSPORTA IVIH IVOTINJA

Tokom transporta ivih ivotinja znaajne su sledee stavke:
Ekonomski razlozi, teta transporta, gubitak teine;
Gubitak kvaliteta;
Dobar tretman ivotinja znai da e one biti mirne i tihe;
Dobro stanje ivotinja.
Radi poboljanja stanja ivotinja i smanjenja stresa EU direktiva utvruje sledee propise, odnosno uslove za transport
ivih ivotinja:
Maksimalno trajanje prevoza ne sme prei 8 sati;
Ukoliko je putovanje due od 8 sati, nalau se specijalni uslovi i propisi;
ivotinje se mogu odmoriti na posebno ureenim mestima za odmaranje prihvaenim od EU. Na tim mestima
mogu se nahraniti i napojiti. Nakon 8 sati odmaranja, prevoz se moe nastaviti prema destinaciji;
Prevoznik mora da dostavi emu putovanja nadlenoj instituciji;
Vozila u sutini moraju biti opremljena ventilacijskim upljinama. Dimenzije ovih upljina zavise o vrsti ivotinja
koje se prevoze. Ventilacijske upljine za svinje moraju biti najmanje 20 cm visoke, poevi na 40 cm od poda. Za
telad otvori moraju poeti na 85 cm od poda. Za krave i ostalu krupnu stoku otvori moraju biti na najmanje 130
cm od poda. Nii otvori u ovom sluaju se moraju prekriti. U principu, ventilacijski otvori trebaju obuhvatati 20%
stranica prikolice;
Pod mora biti pokriven slamom; najmanje 2 kg/m2;
Mora postojati mogunost da se svaka ivotinja moe pojedinano kontrolisati, hraniti i pojiti,
U kamionu treba da bude dovoljno hrane i vode;
Elektrina ventilacijska pomagala mogu biti instalirana u vozilu.

24. Struktura ADR sporazuma

ADR sadri sledee celine:
Aneks A: Opti propisi i propisi vezani za opasne artikle i materije
1. deo
Opti propisi (izuzeci, definicije, obuka itd. )
2. deo
Klasifikacija
3. deo
Lista opasnih roba i ograniene koliine
4. deo
Korienje ambalae, IBC i cisterne
5. deo
Procedure konsignacije (oznaavanje, obeleavanje i dokumentacija)
6. deo
Propisi i uslovi za konstrukciju i testiranje ambalae, IBC i cisterni
7. deo
Uslovi prevoza, utovara, istovara i rukovanja
Aneks B: Propisi vezani za transportnu opremu i transportne operacije
8. deo
Posada vozila, oprema i rukovanje vozilima
9. deo
Konstrukcija i odobravanje vozila
Opasna roba iji je prevoz zabranjen prema prilogu A ne moe biti predmet meunarodnog prevoza.
prevoz druge opasne robe je dozvoljen, ako su ispunjeni:
uslovi predvieni prilogom A za robu o kojoj se radi, za njihovo pakovanje i etiketiranje, i
uslovi predvieni prilogom B za konstrukciju, opremu i upotrebu vozila kojim s prevozi roba.

Meunarodni

25. KLASE OPASNIH MATERIJA PO ADR SPORAZUMOM

Opasne robe se dele na devet klasa:
Klasa 1: Eksplozivne materije i artikli
Klasa 2: Gasovi
Klasa 3: Zapaljive tenosti
Klasa 4.1: Zapaljive vrste materije, samoreakcijske materije i vrsti neosetljivi eksplozivi
Klasa 4.2: Materije podlone spontanom sagorevanju
Klasa 4.3: Materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove
Klasa 5.1: Oksidujue materije
Klasa 5.2: Organski superoksidi
Klasa 6.1: Otrovne materije
Klasa 6.2: Zarazne materije
Klasa 7: Radioaktivni materijali
Klasa 8: Korozivne materije
Klasa 9: Ostale opasne materije i artikli

26. OZNAAVANJE I VOZILA PO ADR SPORAZUMU

Sva vozila, ukljuujujui i vozila koja prevoze opasne robe u paketima moraju imati jednostavne reflektujue narandaste
tablice na prednjem i zadnjem delu. Cisterne, vozila koja prevoze kontejner-cisterne i vozila ili kontejneri koji prevoze
opasne robe u kontejnerima srednjeg obima, moraju takoe imati narandaste tablice na svakoj strani cisterne, njenog

odjeljka ili dotinog kontejnera srednjeg obima. One pokazuju opasnost i UN broj iz tabele A. Kada ova vozila prevoze
samo jednu supstancu, UN broj moe biti pokazan na narandastim tablicama na prednjem i zadnjem delu vozila.
Cisterne ili kontejneri srednjeg obima moraju imati UN brojeve i na bonim stranama kontejnera moraju ostati vidljivi i
kada se teret istovari iz vozila

27. OPREMA VOZILA PO ADR SPORAZUMU

Vozila moraju nositi protivpoarne aparate, najmanje jedan za kabinu (minimum 2 kg suvog praha ili druge ekvivalentne
materije) i jedna za vozilo (minimum 6 kg). Posada mora da da zna kako se koristi, ali samo radi gaenja poara na kabini
ili ili motoru.
Voza ne sme da pokuava da gasi poar na teretu.
Protivpoarno sredstvo za teret mora da zadovoljava zadovoljava priznatim standardima, moraju biti zapeaene radi
osiguranja da su nekorieni i moraju imati naznaku datuma sledee kontrole..
Vozila ispod 3.5 tona maksimalne teine mogu nositi dva protivpoarna aparata sa po 2 kg suvog praha.
Vozila moraju nositi podmetae za tokove, dva samostojea znaka za upozorenje, upozoravajue prslue i jednu runu
lampu.
Opta pravila koja se primjenjuju za rukovanje vozilom ukljuuju:
Paketi moraju biti prikladno smeteni u vozilo i osigurani na takav nain da se ne mogu pomerati u odnosu jedan
naspram drugog ili da dodiruju zidove vozila;
Opasne robe moraju biti odvojene od drugih;
Otrovne supstance moraju biti efikasno odvojene od ljudske ili ivotinjske hrane;
Posada ne sme otvarati pakete;
Vozilo mora biti oieno u sluajevima curenja opasnih roba;
Vozila koja prevoze kontejnere srednjeg obima, moraju biti oiena pre utovaranja razliitih supstanci;
Cisterne moraju biti uzemljene pre punjenja ili pranjenja zapaljivih supstanci sa takom zapaljivosti od 600C ili
nie;
Motori vozila ne smeju biti upaljeni tokom utovara ili istovara, izuzev radi rukovanja opremom, npr. Pumpe
istovara.
Puenje je zabranjeno u ili blizini vozila tokom utovara, istovara i rukovanja.

28. LINA SREDSTVA ZA ZATITU PO ADR SPORAZUMU

U postupku saniranja posledica nezgode ili nesree sva lica koja dolaze u dodir sa opasnim materijama moraju koristiti
lina sredstva za zatitu. Voza lina sredstva za zatitu ima u opremi koju dobija pre poetka prevoza odreene opasne
materije Svaka opasna materija zahteva korienje posebnih zatitnih sredstava.Voza mora poznavati limora poznavati
lina zana zatitna sredstva, njihovu svrhu i nain upotrebe u datoj situaciji. Lina sredstva za zatitu tela od tetnih
uticaja opasnne materije, te mehanikih povreda pri rukovanju opasnim materijama.
Lina sredstva za zatitu dele se na:
zatitna sredstva za glavu,
zatitna sredstva za ruke,
zatitna sredstva za telo,
zatitna sredstva za noge.
Zatitna sredstva za glavu
tite od fizikih povreda, ogrebotina, te od uticaja velikih temperatura, a tite glavu, oi i lice. Osim toga, tite oi i
disajne organe od nadraaja ili udisanja.Zatitna sredstva za glavu su:

kaciga,
kaciga sa titnikom,
kapuljaa,
kapuljaa s naoalima,
titnik za oi i lice i zatitne naoare,
respirator,
cevna maska,
zatitna maska i
zatitna sredstva za ui

Zatitna sredstva za ruke

tite ruke od fizikih ozleda, opekotina, hemijskog delovanja, smrzavanja i slino.
Zatitna sredstva za ruke su:
zatitne rukavice od raznih materijala,
titnici za zglobove i
titnici za celu ruku od razliitih materijala
Zatitna sredstva za telo
tite od mehanikih ozleda, toplotnog uticaja, vlage, para, fizikih ozleda, opekotina ili smrzavanja.
zatitna sredstva za telo su:
zatitna pregaa od gume, koe, azbesta, plastike,
titnici za rametitnici za rame,
zatitni pojasevi,
zatitna odela i
kabanice.
Zatitna sredstva za noge i stopala
tite od fizike povrede, toplotnog uticaja, vlage, opekotina, smrzotina, delovanja kiseline i ostalih nagrizajuih materija.
Zatitna sredstva za noge i stopala su:
cipele
izme
kolenice
kone i armirane potkolenicene

29. NAIN OBELEAVANJA MESTA NEZGODE PO ADR SPORAZUMU

Svako zaustavljanje na putu vozila za prevoz opasnih materija, mora biti posebno oznaeno na ta obavezuje i Zakon o
bezbednosti saobraaja na putevima i Zakon o prevozu opasnih materija. Pravilno obeleeno vozilo predstavlja smanjenu
mogunost nastanka nezgode zbog naletanja, sudara pri obilaenju, mimoilaenju i slino. Najopasnije nezgode po
zdravlje i ivot ljudi, ivotne okoline i materijalnih dobara, u saobraaju opasnih materija dogaaju se nakon
neoekivanog dogaaja u saobraaju na putu pri kojem je nastupilo prosipanje opasne materije, njeno izlivanje ili
prosipanje opasne materije, ili ako je dolo do poara ili eksplozije te materije.
Ispale ili na bilo koji nain prosute opasne materije pri prevozu, prevoznik je duan osigurati, prikupiti i odstraniti, spreiti
dalje isticanje ili irenje, odnosno smestiti na za to odreenim mestima ili ih na drugi nain uiniti bezopasnim, a o tome
obavestiti najbliu policiju, a prema potrebi i najblii organ sanitarne inspekcije. Ako prevoznik nije u mogunosti da
ispale ili prosute opasne materije prikupi ili odstrani, smesti na odreeno ili neutralineutralie, zbog kojih postoji opasnost
od kontamunacje ivotne sredine, prevoznik je duan da na vidljiv nain oznai tako mesto, osigura mesto, licima i i
ivotinjama sprei pristup tom mestu, i osigura mesto od naletanja drugih vozila na vozilo koje je pretrpelo nezgodu, sve
do dolaska ovlaenih lica.

Takvo mesto se mora obeleiti na propisan nain trouglovima za obeleavanje zaustavljenog vozila, crveno utim trakama
za sprespreavanje ulaska u podruje opasnosti neovlaenim licima i osigurati prolaz licima i vozilima izvan zone
opasnosti.
Sigurnosni razmak se uzima:
1. oko 5 metara zapaljive tenosti (osim klase 1),
2. oko 15 metara otrovne i nagrizajue materije,
3. oko 30 metara za eksplozivne pare, gasove, smee dime dim-vazduh,
vazduh, radioaktivne materije, zapaljive tenosti klase 1.

30. MEUNARODNI SPORAZUMI U DRUMSKOM TRANSPORTU