TEHNIKA PREPORUKA

TP-1
POSTUPAK PROJEKTOVANJA
UNUTRANJEG OSVETLJENJA

Revizija 0
Mart 2012

1/20

1. Prikupljanje potrebnih informacija*

1.1.
1.2.
1.3.
1.4.
1.5.

Graevinski nacrti (tlocrt)

Podaci o konstrukciji tavanice
Boje zidova i plafona
Namena prostorije
Dispozicija opreme i pravci posmatranja

* Pogledati odeljak F-4.1 Svetlotehniki prirunik - Elektrokovina

2. Odreivanje faktora kvaliteta osvetljenja

2.1.
2.2.
2.3.
2.4.

Minimalna srednja osvetljenost Esrmin ili nazivna osvetljenost En

Boja svetlosti
Stepen reprodukcije boje
Razred bljetanja

Ovi podaci se dobijaju iz standarda SRPS U.C9.100 ija je tabela F-7 data u prilogu, oitaju
traene vrednosti prema nameni prostorije.
3. Proraun stvarne srednje osvetljenosti metodom iskoristivosti
3.1.
3.2.
3.3.
3.4.
3.5.

Izraunavanje potrebnog svetlosnog fluksa

Izraunavanje broja izvora svetlosti
Izraunavanje potrebnog broja svetiljki
Odreivanje rasporeda svetiljki
Izraunavanje stvarne srednje osvetljenosti

3.1.

Izraunavanje potrebnog svetlosnog fluksa

cel =

n a b
f

ili

cel =

sr min a b
f

cel ukupni svetlosni fluks svih novih izvora svetlosti u prostoriji

nazivna osvetljenost po preporukama JKO
En
Esrmin
minimalna srednja osvetljenost po SRPS U.C9.100
a
duina prostorije
b
irina prostorije

faktor iskorienja svetiljke

f
faktor odravanja

2/20

faktor iskorienja svetiljke:

Da bi doli do faktora iskorienja svetiljke, potrebno je da predhodno izvrimo

odabir svetiljke

i za odabranu svetiljku pronaemo tablicu izkorienja svetiljke.

3/20

Odabir svetiljke se vri na osnovu:

Izbora izvora svetlosti (zahtevana boja i stepen reprodukcije boja)

Znaaj i namena prostorije

Pogledati preporuke u odeljku F-2.4 Smernice za izvoenje osvetljenja, priprunika Elektrokovina.
Odeljak 6. Smernice za projektovanje osvetljenja industrijskih prostora, knjige M.Kostia Vodi kroz svet
tehnike osvetljenja.
Kataloge aplikacija raznih proizvoaa svetiljki.

Odabrani nain osvetljenja

Izgled svetiljke
Stepen IP zatite svetiljke
Itd.

Da bi iz tablice dobili stepen iskorienja svetiljke, potrebno je da izraunamo

k - indeks prostorije (ROOM INDEX), koji zavisi od dimenzija prostorije i naina
privrenja svetiljki kao i faktor refleksije zidova, plafona i poda.

4/20

Indeks prostorije (k) raunamo iz formule:

k=

ab
hk (a + b )
a
b
hk
h
hv
hd

duina prostorije
irina prostorije
korisna visina
visina prostorije
visina veanja svetiljkem
visina radne ravni (obino 0.85m)

hk

korisna visina se definie pomou slika F-28 i F-29.

Faktor refleksije zidova, plafona i poda dobijamo iz tablice faktora refleksije.

5/20

6/20

Nakon prorauna indeksa prostorije k i odreivanje faktora refleksije zidova z,

plafona pl i poda pod iz priloenih tablica, iz tabele iskoristivosti svetiljke se
nalazi vrednost stepena iskorienja (UF) koja odgovara indeksu prostorije
(ROOM INDEX) i refleksiji povrina (REFLECTION FACTOR).

Ukoliko pretpostavimo sledee:

Duina prostorije je a=32.75m, irina b=11.25m i visina h=3.5m.
Za visinu radne ravni uzimamo 0.85m.
Svetiljke e biti montirane direktno na metalnu konstrukciju plafona koja je na
visini od 3.5m, pa je

hk = h hd = 3.5 0.85 = 2.65m

k=

ab
32.75 11.25
= 3.16
=
hk (a + b ) 2.65 (32.75 + 11.25 )

Plafon je od limenih sendvi panela bele boje (pl=0.70), zidovi omalterisani i

obojeni belom bojom (z=0.70) i pod od neobojenog betona (pod=0.30).
Uzimamo najblie vrednosti za faktor refleksije, a to je: pl=0.70, z=0.50 i
pod=0.20.
Poto se proraunati indeks prostorije k=3.16, nalazi izmeu dve vrednosti 3 i 4
kojima odgovaraju vrednosti iskorienja 0.81 i 0.848 respektivno, pomou
linearne interpolacije moemo odrediti vrednost stepena iskorienja svetiljke
na osnovu oitanih vrednosti pomou jednaine:

2 1
k 2 k1

(k k1 ) + 1 =

0.848 0.81
(3.16 3 ) + 0.81 = 0.81608
43

7/20

1
1
2

k2

k
3
4

0,81
0,848

k
y

3,16
0,81608

k1

faktor odravanja:

faktor odravanja predstavlja koeficijent kojim se procenjuje opadanje nivoa

osvetljenosti u toku eksploatacije ureaja za osvetljenje usled:
Zaprljanja izvora svetlosti i optikih elemenata svetiljke - fsv
Zaprljanje povrine prostorije - fpp
Starenja izvora - fst
Pregorevanja izvora - fpr

f = fsv fpp fst fpr

fsv - Faktor zaprljanja izvora svetlosti i svetiljke se odreuje iz formule:

fsv = e A t ; gde su A i B konstante koje se odeuju iz tablice a t period ienja

u godinama.
B

Kategorija
zaprljanja
svetiljke

Veoma
ista

ista

Srednje
ista

Prljava

Veoma
prljava

I
II
III
IV
V
VI

0,69
0,62
0,70
0,72
0,53
0,88

0,038
0,033
0,079
0,070
0,078
0,076

0,071
0,068
0,106
0,131
0,128
0,145

0,111
0,102
0,143
0,216
0,190
0,218

0,162
0,147
0,184
0,314
0,249
0,284

0,301
0,188
0,236
0,452
0,321
0,396

Konstantu A i B odreujemo na osnovu zaprljanja atmosfere prostorije i

kategorije zaprljanja svetiljke.

8/20

Tablica za odreivanje zaprljanja atmosfere:

Atmosfora
prostorije

Veoma ista

ista

Generisana
prljavtina

Ne postoji

Veoma mala

Prljavtina iz
okoline

Ne postoji (ili
ne ulazi u
posmatranu
oblast)

Skoro da ne
ulazi u
posmatranu
oblast

Izvestan deo
ulazi u
posmatranu
oblast

Vea koliina
ulazi u
posmatranu
oblast

Skoro sva
prljavtina ulazi
u posmatranu
oblast

Odstranjivanje
ili filtriranje
prljavtine

Odlino

Bolje od
prosenog

Slabije od
prosenog

Samo pomou
ventilatora ako
ih uopte ima

Nikakvo

Lepljive
estice

Ne postoje

Ima ih veoma
malo

Primeri

Kancelarije
visokog ranga,
udaljene od
proizvodnih
zona;
laboratorije;
iste sobe

Srednje ista

Prljava

Primetna, ali ne
Brzo se taloi
velika

Ima ih dovoljno Ima ih mnogo

(verovatno
da budu vidljive
zbog ulja i
posle nekoliko
vlage)
meseci

Veoma prljava
Neprekidno
taloenje

Ima ih veoma
mnogo

Slino kao u
Kancelarije u
sluaju prljave
Toplotni
Fabrike
starim
atmosfere, ali
procesi;
kancelarije;
zgradama ili
tampanje sa sa svetiljkama
blizu proizvodnih prerada papira;
valjcima velikih unutar same
zona; kontrolne rad sa lakim
brzina; prerada oblasti u kojoj
mainama
sobe; montae
nastaje veliko
gume;
manjih sklopova
zaprljanje

9/20

Kategoriju zaprljanja svetiljke odreujemo na osnovu njene konstrukcije pomou

sledee tablice:

10/20

Faktor fsf se moe dobiti i na osnovu grafika na slici F-30 u prilogu.

Faktor zaprljanja povrina prostorija fpp, utie na indirektnu komponentu
osvetljenosti kroz smanjenje faktora refleksije. On se nee obaivati u ovoj
preporuci.
Starenje i pregorevanje izvora svetlosti fst i fpr se odreuje iz tablice
asovi gorenja
(x1000)
Izvori sa
uarenom niti
Fluo cevi sa
trikomponentnim
prahom
Obine fluo cevi
ivini izvori
visokog pritiska
Metal halogeni
izvori
Natrijumovi izvori
visokog pritiska

0,1

1,0

2,0

4,0

6,0 12,0 18,0 24,0

fst

1,00 0,93

fpr

1,00 0,50

fst

1,00 0,96 0,94 0,91 0,87 0,84

fpr

1,00 1,00 1,00 1,00 0,99 0,75

fst

1,00 0,94 0,89 0,83 0,80 0,74

fpr

1,00 1,00 1,00 1,00 0,99 0,75

fst

1,00 0,97 0,93 0,87 0,80 0,68 0,58 0,52

fpr

1,00 1,00 0,99 0,98 0,97 0,88 0,75 0,50

fst

1,00 0,93 0,87 0,78 0,72 0,63 0,52

fpr

1,00 0,97 0,95 0,93 0,91 0,77 0,50

fst

1,00 0,98 0,96 0,93 0,91 0,87 0,83 0,80

fpr

1,00 1,00 0,99 0,98 0,96 0,89 0,75 0,50

11/20

3.2.

Izraunavanje broja izvora svetlosti

ncel =

cel
0

cel ukupni svetlosni fluks svih novih izvora svetlosti u prostoriji

0 svetlosni fluks izvora svetlosti (nalazi se u tablici izvora svetlosti)

3.3.

Izraunavanje potrebnog broja svetiljki

nsv
=

ncel
ni

ncel broj izvora svetlosti

ni broj izvora svetlosti u svetiljci
3.4.

Raspored svetiljki
Detaljnije pogledati odeljak F-4.3.4 Svetlotehniki prirunik Elektrokovina.

0.9 nsv
nsv 1.1 nsv

na a

nb b

Nakon rasporeivanja svetiljki dobija se nsv stvaran broj svetiljki.

3.5.

Stvarna srednja osvetljenost

Esr =

ni
nsv
0

f
a
b

ni nsv 0 f
ab

broj izvora svetlosti u svetiljci

stvaran broj svetiljki
svetlosni fluks izvora svetlosti
faktor iskorienja svetiljke
faktor odravanja
duina prostorije
irina prostorije

12/20

4. Kontrola ravnomernosti osvetljenosti

Ravnomernost osvetljenja predstavlja faktor kvaliteta i definie se kao odnos Emin : Esr (SRPS
U.C9.100) ili Edmin : Esr (JKO).
Kontrola ravnomernosti osvetljenosti obuhvata:

Proraun srednje osvetljenosti Esr

Proraun minimalne osvetljenosti Emin, Edmin
Kontrola razmera Emin:Esr ili Edmin:Esr

Proraun srednje osvetljenosti Esr moe se izvriti pomou metode iskoristivosti ili pomou
izoluks dijagrama.
Proraun minimalne osvetljenosti Emin ili Edmin moe se izvriti po takastoj metodi ili pomou
izoluks dijagrama.
Emin predstavlja najmanju osvetljenost u prostoriji
Edmin predstavlja najslabije osvetljeno radno mesto u prostoriji
Provera ravnomernosti osvetljenosti prema SRPS U.C9.100 je definisana tablicom
Vidni zahtevi
Vrlo mali
Mali
Srednji
Veliki,
Vrlo veliki,
Vanredno veliki

Ravnomernost osvetljenosti
Emin:Esr
1:6 do 1:3
1:3
1:2,5
1:1,5

Provera ravnomernosti osvetljenosti prema JKO je da ravnomernost osvetljenosti nesme biti

vea od 1:1,25.

13/20

Kod sistema opteg i zonalnog opteg osvetljenja mogue je kontrolu ravnomernosti

osvetljenosti izvriti po skraenoj metodi, i to tako da se za odreeni raspored svetiljki
izrauna razmer stvarnog razmaka (s/hk) i uporedi sa razmerom maksimalno dozvoljenog
razmaka (S/H).
6.2.

Izraunavanje razmera stvarnog razmaka

Razmer stvarnog razmaka (s/hk) je definisan kao razmer srednjeg razmaka
izmeu svetiljki (s) i korisne visine (hk). Vrednost ovog razmera rauna se na
sledei nain:

Za odreeni raspored svetljki izrauna se, odnosno odredi srednji razmak

izmeu svetiljki (s):
o Za linijski raspored svetiljki je razmak (s) jednak razmaku izmeu
pojedinih linija. Ukoliko su ti razmaci razliiti rauna se srednja
vrednost razmaka.
o Za pojedinani raspored svetiljki, srednji razmak izmeu svetiljki
rauna se pomou jednaine:
s=

nsv
a
b

6.2.

ab
(m )
nsv

stvaran broj svetiljki

duina prostorije
irina prostorije

Utvrdi se vrednost korisne visine (hk).

Izrauna se vrednost razmera (s/hk).

Utvrivanje razmera maksimalno dozvoljenog razmaka

Razmer maksimalno dozvoljenog razmaka (S/H) predstavlja karakteristian
podatak svetiljke i za odreenu svetiljku definie onaj maksimalni razmak (Smax),
za koji je ravnomernost osvetljenosti jo takva, da je izmeu minimalne i srednje
osvetljenosti postignut razmer 1:1,15 (Emin : Esr = 1:1,15).

SHR NOM nominalni razmer

SHR MAX
maksimalni dozvoljeni razmer
SHR MAX TR maksimalni dozvoljeni transferzalni razmer (primenjuje se kod
npr. linijskog rasoporeda svetiljki).
6.2.

Kontrola ravnomernosti osvetljenosti

(s/hk) (S/H)

14/20

5. Kontrola snoljivosti bljetanja

Bljetanje nastaje ako se u vidnom polju pojavi izvor svetlosti znaajno vee sjajnosti od
prosene sjajnosti vidnog polja, na koje je oko bilo adaptirano.
Ukoliko je izvor svetlosti stvarni svetlostni izvor velike sjajnosti govorimo o direktnom
bljetanju a ukoliko je lik takvog izvora, nastao kao posledica refleksije od neke sjajne
povrine koja se nalazi u vidnom polju govorimo o reflektovanom bljetanju.
Direktno bljetanje moemo podelitina fizioloko i psiholoko. Fizioloko bljetanje nastaje
kada u oko prodre veliki svetlosni fluks koji umanjuje vidne sposobnsti oka, dok psiholoko
bljetanje izaziva oseaj nelagodnosti i nervoze.
Emperijskim postupcima je ustanovljeno da na psiholoko bljetanje utie:
Tip i raspodela sjajnosti svetiljke
Nivo adaptacije oka, predstavljen nivoom hiorizontalne osvetljenosti radne ravni
Ugao koji obrazuje pravac gledanja i pravac koji odreuju izvor bljetanja i oko.
Finalni rezultati ovog postupka se mogu predstaviti u obliku dva dijagrama od kojih se prvi
dijagram 1, odnosi na svetiljke sa svetleom povrinom samo u horizontalnoj ravni (npr.
ugradne svetiljke), bez obzirana na smer posmatranja, kao i sve duguljaste svetiljke sa
svetleim bonim povrinama ija je uzduna osa paralelna pravcu posmatranja i
dijagramom 2 koji vai za kvadratne, okrugle i duguljaste svetiljke sa svetleim bonim
povrinama, pri emu je uzduna osa svetiljke normalna na pravac posmatranja.
Uglovi posmatranja su ogranieni iz praktinih razloga od 45 do 85.

15/20

Radi ograniavanja i kontrole snoljivosti bljetanja koristimo metodu graninih krivi sjajnosti
ili motodu Sollner-a.
Metodu moemo koristiti ako su ispunjeni sledei uslovi:
Svetiljke pripadaju sistemu opteg osvetljenja prostorije
Pogled je uglavnom usmeren horizontalno ili nanie
Faktori refleksije tavanice i zidova nisu manji od 0.5, a faktori refleksije nametaja od
0.25.
1. Odreivanje tipa dijagrama koji se korsiti (Dijagram 1 ili 2) u zavisnosti od konstrukcije i
orjentacije svetiljke. Neki proizvoai za svaku svetiljku daju jedan dijagram sa dve krive
sjajnosti od kojih isprekidana odgovara ravni 90-270 a puna ravni 0-180 kao to je
prikazano na slici Figure 3

2. U zavisnodti od nivoa osvetljenosti E(lx) i klase kvaliteta (A,B=1,C, D=2,E) koji se

odreuju iz tabele F-7 odrefi se granina kriva sjajnosti.
3. Odredi se kriva sjajnosti svetiljke u zavisnosti od orjentacije svetiljke u odnosu na pravac
posmatranja. Puna linija (Ose 0-180) ili isprekidana linija (Ose 90-270).
16/20

4. Izvri se analiza poloaja krive sjajnosti svetiljke u odnosu na definisanu graninu krivu
sjajnosti. Ukoliko je kriva sjajnosti svetiljke u potpunosti levo od usvojene granine krive
sjajnosti (npr. kriva koja odgovara osvetljaju od 300lx za klasu kavaliteta B), onda je
bljetanje u granicama snoljovosti za sve uglove od 45 do 85. Ukoliko posmatramo
isprekidanu krivu sjajnosti svetiljke i graninu krivu sjajnosti od 500lx klasa B. Vidimo da
u opsegu ugla od cc 73 do 80 vrednost sjajnosti je vea od granine dozvoljene
vrednosti sjanosti pa moramo izvriti korekciju,najee u promeni tipa svetiljke ukoliko
ugao koji obrazuje pravac gledanja i pravac koji odreuju izvor bljetanja i oko pripada
datom opsegu.
a
i ukoliko je sjajnosti svetiljke za ovaj ugao (dobija se tako to se
Izraunamo = arctg
hs
za dati ugao oita vrednost sjajnosti sa grive sjajnosti svetiljke) vea od vrednosti
granine sjajnosti (za isti ugao se oitava sa usvojene granine krive sjajnosti) vrimo
korekciju.

17/20

6. Izrada nacrta osvetljenja

Nacrt osvetljenja obuhvata:

Tlocrte osvetljenja
Karakteristine preseke
6.2.

Tlocrt osvetljenja
Tlocrt osvetljenja se moe izraditi tek kada se izrauna stvarna sredinja
osvetljenost, kontrola ravnomernosti i snoljivost bljetanja.
U tlocrtu prostorije (najee razmera 1:20, 1:25, 1:50 ili 1:100) se ucrta
odgovarajui razmetaj svetiljki sa sledeim podacima:
Tiposka oznaka svetiljke
Tipska oznaka izvora svetlosti (naziv, oznaka, snaga i tem. boje)
Visina montae svetiljke
Nain montae
Stvarnu srednju osvetljenost
Instalisanu elektrinu snagu
Ukupni faktor snage
Period ienja i nain odravanja

6.2.

Karakteristini preseci
Potrebni su samo onda kada se svetiljke montiraju na razliitim visinama i u
razliitim poloajima.Ukoliko su specifini montani detalji.

7. Utvrivanje karakteristinih elektrinih podataka osvetljenja

Utvrivanje k-nih podataka osvetljenja obuhvata odreivanje:

Instalisane elektrine snage
Faktora snage
Instalisana elektrina snaga kao i faktor snage se usvajaju iz tehnike dokumentacije o
samom izvoru svetlosti i predspojnoj napravi ukoliko postoji.
U primeru za elektronsku predspojnu napravu.

18/20

U nastavku je dat primer za odreivanje snage svetiljke sa dve fluroscentne lampe od 36W,
sa elektronskom predspojnom napravom PC 2/36 T8 TOP.
Snaga dva izvora svetlosti sa predspojnom napravom iznosi 71.5W sa faktorom snage
cos=0.97 i strujom 0.34A.
esto neki proizvoai balasta daju i maksimalan broj svetiljki koje se mogu prikljuiti na
odreene tipove automatskih prekidaa kao i preporueni presek provodnika.

Slino se dobija i za magnetne balaste

19/20

Prilozi

20/20