Sadraj

1. Uvod..................................................................................................................3

Suneva energija , sadane stanje i perspektive

1. Uvod
Ljude je stalno kopkalo da razjasne otkuda Suncu mo da stalno alje
toplotu i svetlost na Zemlju. Sa otkriem nuklearne energije i to pitanje je
razjanjeno. Na osnovu spektralnih analiza svetlosti, laboratorijskih
istraivanja i matematike, utvren je proces fuzije na Suncu.
Sunce u svakoj sekundi gubi 4.200.000 tona svoje mase i sve se to
pretvara u toplotnu energiju. Meutim, sraunato je da e zbog svoje
ogromne veliine moi da traje jo najmanje 15 milijardi godina.
Od te ogromne toplote, svetlosti i zraenja, koje alje u vasionu, neto
malo doe i do nas. To "neto malo" odrava ivot na Zemlji. Sunce nam
donosi svetlost, zatim nas greje, nekad vie (leti), nekad manje (zimi) . Sledei
zadatak koji ispunjava jeste to ulae svoje depozite u biljke preko hlorofila u
listu, koji ima arobnu sposobnost da hvata suneve zrake i sa ugljendioksidom iz atmosfere, vode i minerala iz zemljita gradi celulozu, skrob,
eer, masti, belanevine i vitamine. Taj proces se zove fotosinteza, a kao
produkat se javlja preko potreban kiseonik.
Energija smetena u biljkama ostaje tu sve dok ne bude osloboena
procesom sagorevanja ili varenja, to je ustvari jedan te isti proces. ivotinje
se hrane, tj. pljakaju biljke, a mi pljakamo i jedne i druge. Jedui hranu od
koje ivimo, mi ustvari jedemo suneve zrake.

1.1. Uvodni pojmovi

Sunce je sredinja zvezda naeg planetarnog sistema
sunevog sistema. Osim Zemlje, Meseca i drugih planeta
(sa svojim satelitima), oko Sunca krue i asteroidi, komete,
meteori i estice praine.
Sunce rotira, ali ima takozvanu diferencijalnu rotaciju, tj.
Rotira slojevito, odnosno, period rotacije nije isti na
heliografskom ekvatoru i polovima.Zbog ekstremno visokih
temperatura, materija je u obliku plazme. Posledica toga je
da Sunce ne rotira kao
vrsto telo. Brzina rotacija je vea na ekvatoru, nego u blizini polova, zbog
2

Suneva energija , sadane stanje i perspektive

ega dolazi do iskrivljenja silnica magnetnog polja, erupcija gasa sa suneve
povrine i stvaranja sunevih pega i prominencija. Ove pojave nazivamo sunevom
aktivnou.
Odavno se zna, da su polovi Zemlje mnogo hladniji od ekvatora. Razlog
ovome je da se energija Sunevog zraenja mnogo slabije absorbuje, ako dolazi na
povrinu pod malim ili tupim uglom, umesto pod pravim. Dok ekvator prima Suneve
zrake pod otprilike pravim uglom tokom cele godine, polovi primaju iste pod uglovima
manjim od 15 . Ovu zakonitost treba imati u vidu pri korienju Suneve energije.

Ako elimo da koristimo Sunevo zraenje kao izvor energije, treba da se

upoznamo sa samom zvezdom. Njen sastav je otprilike 75% vodonika i 25%
helijuma. Ovo je vano znati, jer se u unutranjosti Sunca odvijaju termonuklearne
reakcije, putem kojih se vodonik transformie u tee elemente. Suneva energija
potie upravo od te reakcije, koja se zove nuklearne fuzija. Koliina vodonika nam
govori da ne treba da se bojimo prestanka te reakcije u skorije vreme, to nam daje
eone vremena da mi sami pokuamo da pronaemo nain za ostvarivanje fuzije.
Temperatura Sunca je 5800 C na povrini i nekih pet miliona stepeni u centru.
Prosena udaljenost Zemlje od Sunca iznosi nekih 150 miliona kilometara, koju
razdaljinu Suneva svetlost pree za neto od osam minuta. Na ovom ogromnom
putu Sunevi zraci praktino ne gube nita od svoje energije, poto prolaze kroz
vakum. Najvie energije se gubi pri ulasku u atmosferu, gde je koliina energije
merena na gornjoj granici atmosfere etiri puta vea od one na povrini. Zbog ovog
razloga bi bilo praktino izgraditi velike solarne elektrane na putanji oko Zemlje, ali
transport dobijene energije je jo nereen problem, pa se ta energija danas koristi
samo za napajanje satelita i Meunarodne Svemirske Stanice.

1.2 Suneva (solarna) energija

Suneva energija , sadane stanje i perspektive

Solarna energija je naziv za vrstu energije

koja se dobija iz suneve. Ova energija se moe
koristiti za razne namene.
Solarna energija je u poslednje vreme stekla
veliku popularnost kao obnovljivi izvor energije
koji sa sobom ne donosi zagaenje povezano s
fosilnim gorivima.
Energija sunevog zraenja u Evropi je
godinje oko 1000 kWh po kvadratnom metru
horizontalne povrine. U toku jula meseca u
Beogradu srednje dnevno zraenje sunca iznosi
6,75 kWh/m2 dok je u decembru svega 1,15
kWh/m2.
U Srbiji je veoma veliki broj sunanih sati u toku
godine i godinji odnos ostvarene ozraenosti i
ukupne mogue ozraenosti je oko 50%, to je
znatno iznad proseka u evropskim zemljama gde
se suneva energija neuporedivo vie koristi nego
kod nas.
Ovo ukazuje da je na potencijal u primeni suneve
energije veoma veliki i da treba da se trudimo da ga
iskoristimo u fotonaponskoj konverziji za proizvodnju
elektrine energije, a naroito u toplotnoj konverziji za
zagrevanje sanitarne vode i prostora.
Svi znamo da cene nekih energenata kao to
su: elektrina energija, nafta, prirodni gas, ugalj drvo

itd. neprestano rastu. Na osnovu toga se moemo

zapitati da li na kuni budet moe podneti tolike
trokove? Svaka ugradnja ovih energenata zahteva
velike investicije i ulaganja, ali ni tu nije kraj jer i
nakon ugradnje, iz dana u dan, iz godine u godinu mi
plaamo korienje ovih energenata. Naravno i kod
solarnih sistema nas ekaju ulaganja, ali su ona
minimalna. Kako? Znai, sva ulaganja se nalaze na
poetku (pilikom ugradnje ovih sistema) i tu se sve
zavrava. Koristimo

Suneva energija , sadane stanje i perspektive

ih maksimalno 20, 30, 50 godina ili bolje reeno veito, bez rauna, bez plaanja,
bez ekanja u redu.
Trokovi odravanja su zanemarljivi, a za neke sisteme ak i ne
postoje. Za sisteme koje treba odravati to je u proseku oko 1% na godinjem
nivou, od ukupne vrednosti sistema.
Solarni sistemi se mogu koristiti na svakom mestu zemljine kugle. Naravno
da se najbolje iskoritavaju na mestima sa najvie sunanih dana meutim postoje
sistemi koji su efikasni i u hladnim predelima.
Danas su sistemi efikasni i kada je oblano, tj kada i nema mnogo sunca.
Napravljeni su tako da im je dovoljno malo svjetlosti da bi bili efikasni. Naravno sa
jainom sunca i svetlost je vea pa je tada i sistem efikasniji. to se tie kie i
vetra, oni ne smetaju solarnim sistemima . U zimskom periodu naroito u hladnim
predelima gde snega ima u velikim koliinama solarni sistemi rade veoma
efikasno. Kako? Radi svog geometrijskog poloaja tj. nagnutosti i materijala od
kojeg su napravljeni kolektori, sneg se veoma malo i kratko zadrava na njima.

2. Osnovne primene Suneve energije

Suneva energija je obnovljiv i neogranien izvor energije od kojeg, direktno ili
indirektno, potie najvei deo drugih izvora energije na Zemlji. Suneva energija u
uem smislu podrazumeva koliinu energije koja je prenesena Sunevim zraenjem.
Suneva energija se u svom izvornom obliku najee koristi za pretvaranje u
toplotnu energiju za potrebe pripremanja tople vode i grejanja (u evropskim zemljama
uglavnom kao dodatni energent) zatim u solarnim elektranama, dok se za
pretvaranje u elektrinu energiju koriste fotonaponski moduli.
Sunevo zraenje je kratkotalasno. Izraava se u W/m 2, a zavisno od
njegovog upada na povrinu Zemlje moe biti:
neposredno: zraenje Sunevih zraka
difuzno zraenje neba: raspreno zraenje celog neba zbog pojava u
atmosferi
odbijeno zraenje: zraenje koje se odbija od okoline i pada na
posmatranu povrinu.

2.2
Solarni sistemi za grejanje i pripremu tople vode,
zagrevanje prostora
5

Suneva energija , sadane stanje i perspektive

Solarni sistemi koji se koriste za pripremu i potronju tople vode kao osnovni
izvor energije koriste emitovanu Sunevu toplotu, odnosno Sunevu energiju. Solarni
sistemi za grejanje u najveem broju sluajeva se koriste kao dodatni izvori toplote,
dok kao osnovni slue plinski ili elektrini kotlovi.
Njihova upotreba u vidu primarnog energetskog izvora je retka i ograniena na
podruja s dovoljnom koliinom Sunevog zraenja tokom cele godine, u kojima su
istovremeno i klimatski uslovi povoljniji pa je i sezona grejanja kratka. Iz tog razloga
takvi solarni sistemi se najvie koriste za pripremu i potronju tople vode.

Grejanje
Dobijanje toplotne energije pomou energije Sunca danas
predstavlja isprobanu tehnologiju, a oprema je dostupna na
tritu. Preduslovi za takvu upotrebu energije Sunca u Republici
Srbiji odlini su, a osnovni razlozi za relativno slabu primenu su
nepoznavanje tehnologije, prevladavajue miljenje da je
potrebna investicija nedostino visoka i slaba dostupnost
informativnih i obrazovnih materijala.
Sunevi kolektori apsorbuju energiju Sunca i pomou nje
zagrevaju potronu toplu vodu ili vodu potrebnu za
zagrevanje prostora. Solarni sastavi tede energiju i time doprinose ouvanju
okoline. Takvi sastavi apsorbuju energiju Sunca, zagrevaju vazduh ili vodu, koji
prenose toplotu i predaju je vodi u prostor koji se zagreva.

Zagrevanje potrone vode

Jedan od najjeftinijih I najpogodnijih naina upotrebe

obnovljivih izvora energije u domainstvu je upotreba energije
Sunca za pripremu potrone tople vode. Da bi topla voda bila
dostupna tokom itave godine, uobiajeno je energiju Sunca
koristiti u kombinaciji s nekim drugim izvorom energije koji se
koristi kad energija Sunca nije dovoljna da voda dosegne
eljenu temperaturu. U proseku, ovakvi sastavi umanjuju potronju lo-ulja ili drugih
izvora energije za dve treine, ime se umanjuju trokovi i neeljeni uticaji na
okolinu.

Suneva energija , sadane stanje i perspektive

Osnovni delovi solarnih sistema za pripremu i potronju tople vode
su:1.Kolektor, 2.Bojler tople vode s izmjenjivaem toplote, 3.Solarno postrojenje s
pumpom i regulacijom, 4.Razvod s odgovarajuim radnim (solarnim) medijumom.
Suneva toplota koristi se za izravno zagrevanje potrone vode ili za
zagrevanje fluida u kolektoru koji tu toplotu predaje potronoj vodi. Zagrejana
potrona voda nalazi se u ostavi, spremna za upotrebu. Ostava je najee
opremljena i tzv. konvencionalnim izvorom topline (plamenik, elektrini greja) koji
prema potrebi dogrejava vodu. Ostava moe biti i preureeni klasini bojler, ali je
obino vei i odlino izolovan.
Sunevi toplotni sastavi se dele na aktivne, koji su ei, i pasivne.
U aktivnim sastavima za zagrevanje vode za cirkulaciju u kolektorima koriste
se elektrine pumpe, ventili i upravljaki sklop.
U krajevima s toplom klimom, gde temperature ne padaju ispod nule,
najee se koriste sastavi u kojima se Suneva toplota predaje jednako
potronoj vodi. Dakle, potrona voda cirkulise u kolektorima, a preduslov za to je
da voda nije pretvrda. Takvi se sastavi koriste i u sluajevima kad se kua koristi
sezonski - npr, vikendice koje se koriste preteno leti.
Da bi se solarni sastav mogao koristiti i u sluajevima kad zimi dolazi do
zamrzavanja, u tecnosti koja cirkulira u kolektorima dodaje se "antifriz". Ugrejana
tecnost svoju toplotu predaje pitkoj vodi u promeni toplote.
Pasivni sastavi za zagrevanje vode pomou energije Sunca zasnivaju se na
prirodnoj cirkulaciji zagrejane vode. Kako njihov rad ne zavisi od elektrinih
komponenata, takvi su sastavi pouzdaniji i jednostavniji za odravanje, a ivotni vek
im je najee dui od veka aktivnih sastava. Najei pasivni sastavi su
termosifonski sastavi. Ostava tople vode smetena je iznad kolektora, pa se
zagrejana voda podie i prirodno struji, dok se hladna voda iz ostave istovremeno
sputa i ulazi u kolektor.

Zagrevanje prostora

Sastav za grejanje prostora pomou energije Sunca

moe biti pasivan, aktivan, ili kombinacija pasivnog i aktivnog.
Pasivni sastavi obino su jeftiniji i jednostavniji od aktivnih.
Meutim, o pasivnoj upotrebi energije Sunca valja voditi
rauna ve prilikom izgradnje kue pa ako se solarni sastav
uvodi u
postojeu zgradu aktivni sastav moe predstavljati jedinu mogunost.

Suneva energija , sadane stanje i perspektive

Najpoznatiji primer pasivne upotrebe energije Sunca predstavlja staklenik.
Na slian nain, pasivni sastav za grejanje kue koristi toplotu pomou elemenata
same kue - velikih prozora okrenutih ka jugu, podovima i zidovima koji ire
toplotu tokom dana i otputaju je po noi.
Aktivni sastav za zagrevanje prostora sastoji se od kolektora koji ire i
prikupljaju sunevu toplotu, a sadre elektrine ventilatore ili pumpe koji slue za
prenos toplote. Takvi sastavi imaju i sastav za skladitenje toplote da bi u stanu bilo
dovoljno toplo i kada je oblano vreme ili tokom noi. Ovi se satavi dele na dve
grupe, zavisno od toga da li za prenos toplote koriste vazduh ili vodu.
Povrina kolektora potrebna za zagrevanje tog postora zavisi od parametara,
najvie od toplotne izolacije spoljnih zidova. Ipak, valja imati na umu da, nezavisno
od toga da li se koristi za grejanje energija Sunca ili neki drugi izvor energije, dobra
izolacija omoguava najvee utede energije u domacinstvu i njeno postavljanje je
u svakom sluaju isplativo.
U sluaju da je izolacija odlina, okvirno se potrebna povrina kolektora
odreuje kao 1/10 povrine grejanog prostora, ali svakako treba uvaiti i itav niz
drugih okolnosti, a pre svega broj, povrinu i orijentaciju prozora a zatim kvalitetu
prozorskih stakala.

2.2 Toplotna konverzija

Energija sunevog zraenja transformie se u toplotu na apsorberu
prijemnika sunevog zraenja. Takve prijemnike nazivamo toplotnim kolektorima.
Efikasnost ove transformacije energije kree se na klasinim tipovima kolektora od
35 do 55 %.
Toplotni kolektori se po tipu fluida koji cirkulie kroz njih dele na kolektore sa tenim
fluidom i na kolektore sa vazduhom. Po opsegu temperatura u kom rade kolektori
mogu da se svrstaju u dve grupe: niskotemperaturni (ravni kolektori i kolektori sa
vakuumskim cevima) i kolektori sa koncentrisanjem sunevog zraenja koji mogu
biti srednjetemperaturni i visokotemperaturni.
Klasini ravni kolektori su najpovoljniji u pogledu cena ali su u hladnijim
periodima godine manje efikasni zbog toplotnih gubitaka. U tim periodima dolaze
do izraaja vakuumski kolektori koji se sastoje od vakuumskih staklenih cevi u
kojima je smetena apsorbciona povrina. Njihova cena je vea i preporuuju se za
primenu u stambenim objektima u kojima se stalno boravi. Za objekte na moru ili
one koji se koriste preteno leti preporuuju se jeftiniji klasini ravni kolektori.

Suneva energija , sadane stanje i perspektive

Vazduni kolektori se koriste za zagrevanje prostora ili u suarama lekovitog
i drugog bilja. Prilikom zagrevanja prostora obino se zagrejan vazduh upumpava
u podzemni akmulator toplote koji se nalazi ispod stambenog objekta i sastoji se
od komada kamena. U veernjim i nonim satima akumulirana energija se pomou
vazduha uvodi u prostorije.
Pomou ogledala se grade razni oblici fokusirajuih povrina koje
koncentriu energiju sunevog zraenja na prijemnik. Na taj nain se postiu visoke
temperature koje se u nekim sluajevima koriste za vrlo specijalizovane livnice
metala. Najinteresantnije su primene zagrevanja vode ija se para koristi za
proizvodnju elektrine energije pomou parnih turbina. Takoe na ovaj nain se
greje voda za podmirivanje potreba u naseljima koja imaju distribuciju tople vode.
Oprema za zagrevanje sanitarne vode sastoji se od solarnog bojlera, cirkulacione
pumpe, elektronskog diferencijalnog termostata, kolektora i cevi, nepovratnog ventila,
ekspanzione posude i nekoliko slavina. Solarni bojler u sebi sadri izmenjiva toplote
u obliku spiralne cevi ija je povrina vea nego u sluaju izmenjivaa za primenu uz
neki kotao na vrsto, teno ili gasovito gorivo. Obino se koriste bojleri koji imaju dva
izmenjivaa i elektrogreja. Diferencijalni termostat meri temperaturu u bojleru i na
izlazu iz kolektora. U periodu dok je temperatura u kolektoru vea za desetak stepeni
od temperature u bojleru ukljuuje se cirkulaciona pumpa i tada je omoguen
efikasan prenos energije od kolektora do vode u bojleru. Nepovratni ventil spreava
da se nou voda hladi preko kolektora.
U objektima u kojima ne postoji elektrina energija primenjuje se
termosifonski sistem gde topla voda kao laka iz kolektora svojom prirodnom
cirkulacijom odlazi u bojler gde se hladi i vraa u kolektor. Ovakvi sistemi su
jeftiniji i jednostavniji za montau.

Toplotni solarni kolektori (TSK)

To su ureaji koji sakupljaju sunevu energiju i pretvaraju je u toplotnu.
Postoje tri vrste TSK:

Ravni solarni kolektori

Suneva energija , sadane stanje i perspektive

Ravnim TSK mogu se dobiti temperature fluida do 100 C, jednostavne su

konstrukcije i veoma su esto u upotrebi. Elementi ovog
kolektora su:

Cev obino bakarna kroz koji struji fluid (HF = ulaz

hladnog fluida, TF = izlaz zagrejanog fluida) - 2.
Kuite
(Drvo,
metal,
plastina
masa)
3.
Termoizolacija (najee mineralna
vuna ili PU pjena ) 4. Apsorber - bakarna crno obojena ploa vrsto vezana sa
cevi (1) 5. Staklena ploa ( esto sa antireflektujuim slojem)
1.

Selektivni solarni kolektori

su posebno konstruisani kolektori koji se rade od hroma ili nikla sa specijalnim
crnim premazima koji primaju samo svjetlosne zrake odreene talasne duine a
faktor refleksija mu je priblino = 0. Ovi kolektori mogu postii temperature fluida i do
500C. Najee se koriste kod Solarnih elektrana za dobijanje suhe vodene pare.

Koncentrirajui solarni kolektori

Rade se u dvije varijante. Princip je da se vea povrina sunevih zraka
prihvati i usmjeri na male povrine prijemnika sa fluidom.
10

Suneva energija , sadane stanje i perspektive

Prva
varijanta
ima
parabolina
ogledala u ijoj se
ii nalazi staklena
cijev
(prijemnikapsorber)
sa
fluidom

Druga
varijanta ima
centralni
prijemnik
(toranj) oko
kojeg se nalazi
polje pokretnih,
automatski
upravljanih,
ravnih ogledala
(heliostata) koji
usmjeravaju
suneve zrake
na prijemnik.
Prijemnik kod
obje varijante
je selektivni
TSK.

3. Solarne elektrane
Suneva energija moe se iskoristiti i za
proizvodnju elektrine energije.

11

Suneva energija , sadane stanje i perspektive

Tehnoloki sistem koji koristi energiju sunca i u nekoliko faza je pretvara
u elektrinu energiju zove se solarna elektrana

U principu ovaj sistem ine:

Koncentrirajui

solarni

kolektori

sa

selektivnim

apsorberom
Rezervoar (spremnik) energije
Turbina sa kondenzatorom i isparivaem
Generator sa regulacijom napona
Sistem za distribuciju elektrine energije
Suneve termoelektrane sastoje se od dva dela - u jednom se energija
Sunevih zraka pretvara u toplotu, a u drugom se toplota pretvara u elektrinu
energiju. Ovakve termoelektrane mogu biti malih snaga (od desetak kilovata) i sluiti
za nabavku izolovanih ruralnih podruja elektrinom energijom, pa do velikih
elektrana spojenih na prenosnu elektrinu mreu, snage i do stotinjak megavata.
Neke Suneve termoelektrane upotrebljavaju zakrivljena ogledala koja usmjeravaju
Sunevo zraenje na cev u aritu ogledala. Kroz cev protie voda koja se pod
uticajem fokusiranog zraenja zagreva i pretvara u paru. Ta se para koristi za
pokretanje turbine i proizvodnju elektrine energije. Osnovni problem kod solarnih
elektrana je taj da one rade samo dok sja Sunce, dok za oblanih dana ili tokom noi
ne mogu proizvoditi elektrinu energiju. Zbog toga se u nekim postrojenjima koristi
tzv. hibridna tehnologija - tokom sunanih perioda u njima se koristi energija Sunca, a
u ostalo vrijeme para se proizvodi upotrebom fosilnih goriva, pa elektrana moe biti
stalno u pogonu. Druga vrsta Suneve termoelektrane je elektrana sa sredinjim
tornjem. U ovom se sluaju oko velikog, sredinjeg tornja, postavlja polje ogledala
koja reflektuju Sunevo zraenje i usmjeravaju ga prema tornju. Ugrijani fluid koristi
se za proizvodnju pare koja pokree turbinu i generator. Tokom dana prate poloaj
Sunca, pa ih nazivamo heliostatima.

12

Suneva energija , sadane stanje i perspektive

Osnovna podela sunevih termoelektrana vri se prema nainu kako prikupljaju
energiju Sunevih zraka. Tako postrojenja mogu biti izvedena sa

1) sredinjim tornjem okruenog ogledalom koja emituju Sunevo

zraenje i usmeravaju ga ka tornju,
2) zakrivljenim - koritastim - ogledalima unutar kojih se nalaze cevi s vruim
fluidom, ili
3)

parabolinim ogledalima koja Suneve zrake koncentriu i fokusiraju u

spremnik topline.

1)

2)

3)

4. Fotonaponski sistemi
Pretvaranje energije sunevog zraenja u elektrinu energiju naziva se
fotonaponska konverzija. Svetlost koja obasjava poluvodnik pobuuje njegove
elektrone i on poinje voditi struju. Osnovna jedinica sastava je suneva elija. elije
se spajaju u module, a module u panele. Zbog takvog naina spajanja, fotonaponski
sastavi su modularni pa ih je mogue dimenzionirati tako da zadovoljavaju razliite
potrebe za elektrinom energijom.
Prva solarna fotonaponska elija napravljena je 1954.
godine. Solarna elija je u sutini silicijumska
poluprovodnika dioda velike povrine. Pod uticajem
suneve svetlosti fotonaponska elija proizvodi
13

Suneva energija , sadane stanje i perspektive

jednosmernu struju. Njena snaga je relativno mala i u cilju poveanja napona ili
struje vri se redno i paralelno povezivanje vie elija u module. Moduli se
proizvode za snage od 1 W do 180 W, a naponi su od 12 i 24 V do 90 V u zavisnosti
od primene. Povezivanjem vie modula dobijaju se potrebne snage.
Snage instaliranih sistema za fotonaponsku konverziju kreu se od 1 W do 1 MW.
Vei solarni sistemi su napravljeni sa ciljem da dobijenu elektrinu energiju
prebacuju u elektrinu distributivnu mreu ime doprinose smanjenju zagaenja
ivotne sredine, a istovremeno ostvaruju finansijsku dobit.

Foto naponski paneli

Kada na dva sloja

poluprovodnikih kristala (N
i P)
postavljenih tako da je N tip
okrenut prema izvoru
svjetlosti te jaina svjetlosti
veeg intenziteta od kritine
hf
>Ez doi e do pojave EMS.
Koliina energije koja se
dobije iz FNP direktno zavisi
od
povrine panela, Iradijacije,
kvaliteta konstrukcije panela
(proizvod koji je <13%). Karakteristine vrijednosti FNP su: Unutranji otpor Rs
= 0.95, EMS = 0.58 V, stepen iskoritenja = 10%. Esp = ADIKdnpr
(najee se koriste kristali silicija sa primjesama zbog dobrog stepena iskoritenja i
termike postojanosti-teoretski od -50C do 200C)

Ukoliko se fotonaponski sistem prikljuuje na elektrinu distributivnu mreu

potrebno je ugraditi odgovarajui pretvara koji vodi rauna o potrebnom naponu,
frekvenciji i faznom stavu da bi se obezbedilo uspeno prenoenje energije u mreu.

14

Suneva energija , sadane stanje i perspektive

Interesantna je, u svetu sve vie primenjivana, upotreba fotonaponskih modula
kao fasadnih ili krovnih elemenata koji zamenjuju klasine materijale. Na taj
nain preko ostvarene proizvodnje elektrine energije vri se otplata investicije,
to nije sluaj za klasine krovne i fasadne materijale.
Proizvodnja fotonaponskih sistema u celom svetu belei godinji rast od
preko 40%.
Cena fotonaponskih modula se u svetu kree oko 3 do 4 Evra/W u
zavisnosti od veliine sistema i tipa elija.
Veina zemalja je uvela podsticajne mere za sve one koji se odlue za
investiranje u obnovljive izvore energije. U tome najvie prednjae Nemaka,
Amerika, Danska i panija. U tim i jo mnogim zemljama odreene su znatno vee
tarife cena isporuene elektrine energije od vaeih cena za potroae.

5. Zakljuak
Suneva energija jeste jedan ogroman izvor, kojim bi smo lko mogli da
pokrijemo sve svoje potrebe (prema nekim proraunima, energija koju dobija
povrina Zemlje je 12000 puta vie, nego to oveanstvo proizvede po jedinici
vremena), ali fotovoltine ploe, kojima se pretvara u elektrinu struju, su mnogo
skuplje, nego konkurenti sa trita. Kako svi izvori fosilne energije polako isezavaju,
a cena poluprovodnika opada, polako dolazimo do sve vee rasprostranjenosti
solarnih tehnologija zajedno sa energijom vetra, biogasom i drugim obnovljivim
izvorima energije. Ovi izvori energije su nezaobilazni na naem putu u bolje sutra, jer
ne zagauju okolinu, i njihovo odranje je lako i jeftino, jer u nedostatku pokretnih
delova se dosta teko kvare.
DA LI ZNATE?
Da bi sunce kada bi grejalo 24 sata dnevno dalo vise energije nego sve
hidroelektrane na svetu zajedno.

15

Suneva energija , sadane stanje i perspektive

6. Literatura

www.mojaenergija.hr

www.en.wikipedia.org

www.energyinfonz.com
16

Suneva energija , sadane stanje i perspektive

http://energetika.co.yu

17