Fakultet za sport

Beograd

Studijski program: Menadment u sportu

SEMINARSKI RAD

Tema: Specijalna olimpijada

Student: edomir
Stanojevi
Broj indeksa: 4017/2014

Mentor:
Prof. dr Branko
Bokovi

Beograd, 2015. godina

SADRAJ:
UVOD.............................................................................................................. 3
I SPECIJALNA OLIMPIJADA............................................................................... 5
1. Istorijat Specijalne olimpijade.................................................................5
2. Ciljevi i misija Specijalne olimpijade........................................................8
3. Razlike izmeu Specijalne olimpijade i drugih sportskih manifestacija. 10
ZAKLJUAK................................................................................................... 11
LITERATURA.................................................................................................. 13

UVOD
Sport postoji otkad i ovek, ali nije uvek bio institucionalizovan. On je
oduviek bio sastavni deo ivota zajedno s radom. On je igra, pa se
odvija u imaginarnom svetu s magijskim prizvukom, posebno u starim
civilizacijama kada nije bila razvijena diferencijacija na bazi podele
rada. Jedna od prvih velikih podela rada, nastala u robovlasnikom
drutvu, bila je podela na umni i telesni rad; ona je sport svrstala u
telesnu aktivnost, pa je zbog velianja duhovne i podcenjivanja
telesne aktivnosti sport dugo vremena bio podcenjen. Tek nastankom
graanstva sport dobija i neke nove dimenzije, politizuje se,
komercijalizuje i profesionalizuje, postaje spektakl, manipulacija i
nain odvlaenja panje ljudi od njihovih svakodnevnih problema.
Sport je deo drutvene strukture i ne treba ga posmatrati kao
izolovani fenomen. U tesnoj je vezi sa: kulturom, umetnou,
religijom ali i politikom. Sport pojaava grupne veze i daje mogunosti
nacijama da se uive i identifikuju sa svojom grupom. Na taj nain
sport se koristi kao sredstvo socijalno-grupne integracije, naina
buenja patriotskih i nacionalnih oseanja, podstiui masovne
psihoze. Sport danas odgovara zahtevima razliitih kultura, a on sam
obogauje kulturnu sliku sveta. U sebi nosi i neke karakteristike igre.
Stoga se moe rei da je razumljivo i zato dananji sport ima tesnih
veza sa politikom. Puko uplitanje politike u sport i njegovo pretvaranje
u politiko sredstvo izaziva degradaciju sporta, ali i politike, jer se
politiki ciljevi ostvaruju posredstvom sporta. 1 Sport moe biti i
svojevrsni znak raspoznavanja, odreena slika drutva. Politika koristi
razne

oblike

sporta

za

ostvarenje

vlastitih

politikih

ciljeva

manipulaciju masama (posebno one koje su povezane s igrom i

takmienjem), to je uvek u interesu samo pojedinih politikih grupa

1 Bjelajac S., Sport i drutvo, 2006., str. 63

(uglavnom onih koje su na vlasti, jer one imaju i materijalnih

sredstava za ostvarivanje takvih ciljeva).2
Olimpijske igre su tokom istorije bile sastavni deo kulture i svih
ljudskih delatnosti. One omoguavaju i masovno komunicuranje
izmeu svih uesnika sa ostalim svetom.

Olimpijske igre danas

postale su izuzetna multi-sportska manifestacija, koja animira ne

samo sportiste iz razliitih zemalja, ve i milionsku javnost sveta.
Time one prevazilaze interes za bilo kojom drugom sportskom i
kulturnom priredbom. Olimpijske igre su manifestacija koja ima veliki
drutveni znaaj. One predstavljaju spoj razliitih naroda na jednom
mestu, religija, obiaja, tradicija, jezika tj. spoj kultura uopte.
Olimpijske igre kao skup vie sportova na jednom mestu, najmasovniji
sportski spektakl, ine vanu drutveno-kulturnu pojavu u modernom
svetu. One utiu i na savremeni nain ivota, na ponaanje ljudi koji
se bave sportom ali i na one koji se bave posmatranjem olimpijskog
spektakla.

Olimpijske

igre

su

znaajnoj

meri

doprinele

omasovljavanju sporta i takmienja, sa jedne strane, a sa druge

strane omoguile su i prisustvo sporta u mas medijima, posebno na
TV-u. To je omoguilo indirektno da ljudi svih rasa, klasa, ideologija i
politikih opredeljenja dobiju jednaka prava da se bave sportom, da
se takmie, da pobede, a naroito da budu publika, posmatrai. Tako
sagledane savremene Olimpijske igre prate i odreeni savremeni
civilizacijski trendovi.
Olimpijada

je

etvorogodinji

period izmeu dveju

Olimpijskih

igara. Olimpijadu su antiki Grci raunali kao kalendarsku epohu od 4

godine, koju su koristili za merenje vremena. A kraj jednih igara
oznaavao je poetak nove Olimpijade koji je trajao do poetka
narednih igara.
Predmet ovog rada bie Specijalna olimpijada. Osnovni cilj rada jeste
da ukae na sadraj i specifinost ovog sportskog dogaaja odnosno
sportske manifestacije.

2 Bjelajac S., Sport i drutvo, 2006., str. 63

I SPECIJALNA OLIMPIJADA
1. Istorijat Specijalne olimpijade
Specijalna olimpijada, kao prvak za osobe s intelektualnim
tekoama, ui na narod - i na svet - da nema telesnih ili duevnih
barijera koje mogu obuzdati mo ljudskog duha."
Barac Obama, predsednik U.S.A
Specijalna olimpijada je meunarodna organizacija koja podstie i
angauje ljude sa mentalnim potekoama i irom sveta promovie
njihovo prihvatanje, razumevanje i potovanje. Specijalna olimpijada
je

neprofitni

meunarodni

program

koji

omoguuje

trening

takmienja odraslih osoba i dece s intelektualnim tekoama. Njen

zadatak je omoguiti trening i takmienja tokom cele godine u nizu
sportova, bilo olimpijskih ili ne olimpijskih, te pruiti osobama s
intelektualnim tekoama priliku da razviju fiziku kondiciju, osete
radost i uivanje radi postignutih uspeha
ali i samog prisustvovanja. Ukljuivanje
osoba sa posebnim potrebama u drutvo
je dugoroan i mukotrpan put posut
predrasudama i nepoznavanjem i zato se
istinska bit Specijalne Olimpijade ne
nalazi u politici, praksi ili pravilima, ve u
svesti

duhu

onih

povezanih

sa

programom.
Ako pogledamo istoriju, prve Olimpijske
igre modernog doba pokrenute su na
kongresu u Parizu 1894. godine na predlog francuskog pedagoga Pjera
de Kubertena, a prve olimpijske igre odrane su ve 1896. godine u
Atini.

Slika 1 - Pjer Kubeten

Godine

1968.,

inaugurisana

je

Specijalna

olimpijada.

Ideja

za

osnivanje Specijalne olimpijade roena je u SAD-u, a tek 20 godina

kasnije tanije 15. februara 1988. godine. Meunarodni odbor ju je i
slubeno priznao. Od 1968. godine Specijalna olimpijada dokazuje da
sportske aktivnosti koriste svakome bez obzira na njegove ili njene
fizike

sposobnosti

tekoama takmie

ili

nesposobnosti.

Sportisti

intelektualnim

se u mnogim disciplinama. Neki od njih su:

atletika, koarka, sportovi na vodi, fudbal, gimnastika, tenis, odbojka,

alpsko skijanje, skijako tranje, umetniko klizanje, hokej, brzo
klizanje, badminton, boanje, golf, dizanje tegova, jedrenje, stoni
tenis, rukomet.

Slika 2 - Logo Specijalne olimpijade

Specijalna

Olimpijada

zamisao

je

Junis

Kenedi

rajver,

sestre

amerikog predsednika Dona Kenedija. U junu 1963. godine Junis

Kenedi rajver je u Rockvilleu, u dravi Maryland, otvorila jednodnevni
letnji kamp za decu s intelektualnim tekoama. U razdoblju izmeu
1963. godine i 1968. godine, udruenje Kenedi podstakla je otvaranje
desetak slinih kampova irom Sjedinjenih Drava i Kanade kao i
dodeljivanje posebnih nagrada za fizika dostignua. Odrastavi uz
mentalno ometenu sestru, Junis Kenedi rajver, postala je neumorni
zagovornik hendikepiranih. "Mentalno retardirani moraju imati nekoga
ko e se boriti za njihovu stvar, tim vie to oni sami to ne mogu",
pisala je, 1962. godine, Junis Kenedi rajver.

Slika 3 - Junis rajver u svom kampu

Pod njenim pokroviteljstvom, mentalno zaostali sportisti, od osam
godina starosti nadalje, takmie se u 26 sportskih disciplina, od
alpskog skijanja do sportova na vodi. "elim pobediti, ali ako ne mogu
pobediti, daj mi snage da se osetim", geslo je Specijalnih olimpijskih
igara odnosno Specijalne olimpijade.
Prva Specijalna letnja Olimpijada odrana je, pod pokroviteljstvom
udruenja odnosno organizacije Kenedi u ikagu, na stadionu Soldier
Field, 19. i 20. jula 1968. godine. Uestvovalo je oko hiljadu atletiara
iz 26 saveznih drava Amerike i iz Kanade. Igre su doivele takav
uspeh da je ve u decembru iste godine utemeljena Special Olympics,
Inc.,

danas

Special

Olympics

International,

ograncima

Sjedinjenim Dravama, Kanadi i Francuskoj. Prve Meunarodne

Zimske olimpijske igre odrane su od 5. do 11. februara 1977. godine,
u mestu Steamboat Springs, u dravi Kolorado.

Slika 4 - Odravanje prve Specijalne olimpijade 1968. godine

Broj zemalja uesnica Specijalnih olimpijskih igara u meuvremenu je
toliko porastao da danas postoje ogranci u preko 90 zemalja. Godinje
se u celom svetu odri preko 15.000 sportskih susreta i turnira koji
kulminiraju odravanjem Meunarodne Specijalne Olimpijade svake
dve godine. Sledea je Zimska, sedma po redu, i odrava se u martu
2001. godine u Anchorageu, na Aljasci. Dve godine kasnije, 2003.
godine, u Dublinu, u Irskoj, odrava se Letnja. Svaka traje devet dana.
Skromno je poela, jednodnevnim letnjim kampom u vrtu njene kue,
ali tokom godina, Specijalna olimpijada je

insipirisana i voena

predanou Junis Kenedi rajver i njenom ljubavlju i razumevanjem za

hendikepirane, prerasla

meunarodnu

organizaciju

sa

milion

sportista i pola miliona dobrovoljaca iz 146 zemalja sveta. Osim to je

svake dve godine domain svetskim igrama, Specijalna Olimpijada
pokrovitelj je i programima koji se odravaju cele godine, a kojima je
cilj odravanje dobre kondicije, fer pleja i mogunost takmienja za
190 miliona mentalno zaostalih irom sveta. Meunarodno sedite
neprofitne organizacije Specijalna olimpijada nalazi se u Vaingtonu, a
predsednik organizacije i njen izvrni direktor danas je Timoti rajver.
Broj zemalja uesnika Specijalnih olimpijskih igara svake godine sve
vie raste. Na Specijalnoj letnjoj olimpijadi u Atini uestvovalo je blizu
7000 takmiara iz preko 170 zemalja.

2. Ciljevi i misija Specijalne olimpijade

Ciljevi Specijalne olimpijade su:
-

pomo osobama oba pola sa intelektualnim ogranienjima da

postanu i participiraju kao produktivni i potovani lanovi drutva u

najirem smislu te rei;

pruanje otvorenih prilika za razvoj i demonstraciju sposobnosti i
osobina osoba sa intelektualnim ogranienjima kroz sport, trening i
takmienja;

podizanje drutvene svesti o sposobnostima i potrebama osoba sa

intelektualnim ogranienjima;
pripremanje takmiara za uestovavanje

takmienjima koja organizuje Svetska specijalna olimpijada;

zalaganje za unapreivanje edukacije i razvijanje trajnog

na

meunarodnim

usavravanja u podruju specijalnog sporta, sportske rekreacije,

rehabilitacije
-

specifine

zatite

osoba

intelektualnim

ogranienjima;
organizovanje strunih sastanaka, savetovanja i konferencija,
simpozijuma i kongresa za svoje lanove i sve zainteresovane

graane;
uspostavljanje porodinih programa i drugih radi ukljuivanja
osoba sa intelektualnim ogranienjima i lanova njihovih porodica

u sportske aktivnosti:
razvijati saradnju sa ustanovama koje se bave obrazovanjem
osoba sa intelektualnim ogranienjima, zavodima i internatima u
kojima se nalaze osobe sa intelektualnim ogranienjima kao
savezima

udruenjima

koji

zastupaju

interese

osoba

sa

intelektualnim ogranienjima;
drugi ciljevi koji proistiu iz misije Specijalne olimpijade.3

Misija Specijalne olimpijade ima sledee ciljeve:

-

podstaknuti mir u svetskoj zajednici - u globalnom okruenju

stalnih pretnji ratova, etnikih sukoba i terorizma, Specijalna
olimpijada pokazuje da ljudi razliitih rasa, razliitih kultura i

razliitih starosnih grupa mogu raditi zajedno na postizanju miru;

promena stavova - Specijalna olimpijada je najvea kola
oveanstva, i sportisti Specijalne olimpijade su oni koji daju lekcije
iz

nadlenosti

prihvatanja

uestovavanja

na

sportskim

takmienjima;
podsticanje kroz sport - za osobe s intelektualnim tekoama,
Specijalna olimpijada je esto jedino mesto gde imaju priliku da
razviju samopouzdanje, da se oseaju radosni zbog
prihvatanje uestvovanja u sportskim takmienjima;

3 http://www.specialolympics.org/

borbe i

uvoenje Specijalne olimpijade fudbala - Specijalna olimpijada se

bori da prenese jedinstven doivljaj fudbala do 500.000 ljudi s

intelektualnim tekoama u celom svetu;

razvoj programa za globalno zdravlje - kroz program "zdravi
sportisti" Specijalne olimpijade, oko 63.000 ljudi je osposobljeno da
svake godine, radi sa osobama s intelektualnim tekoama i
prenosi to znanje i iskustvo u svojim zemljama. Mnogi lekari su se
nakon iskustva na takmienjima Specijalne olimpijade posvetili
praksi koja poboljavaja ivotni standard osoba s intelektualnim

tekoama;
razvoj istraivanja - poboljanje ivotnog standarda osoba s
intelektualnim tekoama zahteva celovit uvid u ono to je
potrebno da se uradi kako bi se dogodilo poboljanje u tom smeru.
Od 2001. godine, organizacija Specijalna olimpijada sarauje sa
raznim

univerzitetima

sprovodi

kontinuirana

naunim

istraivanja

insitutcijama
u

odnosu

na

irom

sveta,

blagotvorno

delovanje sporta za osobe s intelektualnim tekoama, njihove

-

porodice i zajednice u u kojima ive;

edukacija drutva u kontekstu onoga to treba raditi i

ponaati prema osobama s intelektualnim tekoama;

obrazovanje trenera sportista s intelektualnim tekoama o

kako se

posebnoj praksi koju bi oni trebali upranjavati, razvoj sportskih

programa

koji

su

prilagoeni

sportistima

sa

specifinim

potrebama.4
Pored toga, Specijalna olimpijada organizuje vie od 20 lokalnih
takmienja godinje u raznim sportovima u kojima uestvuje vie od
1.000 sportista. Na godinjem nivou organizuje se kao najvei sportski
dogaaj - Nacionalne igre, na kojima se sportisti takmie u navedenim
sportovima.

3. Razlike izmeu Specijalne

drugih sportskih manifestacija
4 http://www.specialolympics.org/

olimpijade

Paraolimpijske igre i i igre Specijale olimpijade su sline po tome to

se obe fokusiraju na sportiste s invaliditetom, te da su obe voene
meunarodnim

neprofitabilnim

organizacijama.

Meutim,

Paraolimpijske igre i Specijalna olimpijada razlikuju se u 3 podruja:

-

kategorije invalidnosti sportista s kojima rade,

kriterijumu na koji nain sportisti uestvuju,
i u strukturi pojedinanih organizacija.

Specijalna

olimpijada

je

namenjena

iskljuivo

sportistima

sa

intelektualnim potekoama. Za uestvovanje na Paraolimpijskim

igrama, sportisti moraju ispuniti odreene kriterijume, te postii
odreene standarde kako bi se kvalifikovali i takmiili u odreenom
sportu. Uesnici su vrhunski sportisti s invaliditetom koji za uee na
Paraolimpijskim igrama prolaze strogi proces kvalifikacija. Specijalna
olimpijada istie uestovavanje onih koji mogu i ele. Kvalifikacije za
uestovavanje se ne odravaju, ve umesto njega postoji sistem
nasuminog odabira uesnika za takmienja.

ZAKLJUAK
Specijalna olimpijada je meunarodna organizacija koja podstie i
angauje ljude sa mentalnim potekoama i irom sveta promovie
njihovo prihvatanje, razumevanje i potovanje. Specijalna olimpijada
je

neprofitni

meunarodni

program

koji

omoguuje

trening

takmienja odraslih osoba i dece s intelektualnim tekoama. Njen

zadatak je omoguiti trening i takmienja tokom cele godine u nizu
sportova, bilo olimpijskih ili ne olimpijskih, te pruiti osobama s
intelektualnim tekoama priliku da razviju fiziku kondiciju, osete
radost i uivanje radi postignutih uspeha ali i samog prisustvovanja.
Godine

1968.,

inaugurisana

je

Specijalna

olimpijada.

Ideja

za

osnivanje Specijalne olimpijade roena je u SAD-u, a tek 20 godina

kasnije tanije 15. februara 1988. godine. Meunarodni odbor ju je i
slubeno priznao. Od 1968. godine Specijalna olimpijada dokazuje da
sportske aktivnosti koriste svakome bez obzira na njegove ili njene
fizike

sposobnosti

tekoama takmie

ili

nesposobnosti.

Sportisti

intelektualnim

se u mnogim disciplinama. Neki od njih su:

atletika, koarka, sportovi na vodi, fudbal, gimnastika, tenis, odbojka,

alpsko skijanje, skijako tranje, umetniko klizanje, hokej, brzo
klizanje, badminton, boanje, golf, dizanje utega, jedrenje, stoni tenis,
rukomet.
Ciljevi Specijalne olimpijade su: pomo osobama oba pola sa
intelektualnim

ogranienjima

da

postanu

participiraju

kao

produktivni i potovani lanovi drutva u najirem smislu te rei,

pruanje otvorenih prilika za razvoj i demonstraciju sposobnosti i
osobina osoba sa intelektualnim ogranienjima kroz sport, trening i
takmienja, podizanje drutvene svesti o sposobnostima i potrebama
osoba sa intelektualnim ogranienjima, pripremanje takmiara za
uestovavanje

na

meunarodnim

takmienjima

koja

organizuje

Svetska specijalna olimpijada i dr. Misija Specijalne olimpijade ima

sledee ciljeve: podstaknuti mir u svetskoj zajednici, promena

stavova, podsticanje kroz sport, razvoj programa za globalno zdravlje,
obrazovanje trenera sportista s intelektualnim tekoama o posebnoj
praksi koju bi oni trebali upranjavati, razvoj sportskih programa koji
su prilagoeni sportistima sa specifinim potrebama, edukacija
drutva u kontekstu onoga to treba raditi i kako se ponaati prema
osobama s intelektualnim tekoama i sl.
Paraolimpijske igre i i igre Specijale olimpijade su sline po tome to
se obe fokusiraju na sportiste s invaliditetom, te da su obe voene
meunarodnim

neprofitabilnim

organizacijama.

Meutim,

Paraolimpijske igre i Specijalna olimpijada razlikuju se u 3 podruja:

-

kategorije invalidnosti sportista s kojima rade,

kriterijumu na koji nain sportisti uestvuju,
i u strukturi pojedinanih organizacija.

LITERATURA

Bjelajac S., (2006), Sport i drutvo, Fakultet prirodnomatematikih nauka i kineziologije, Split
M. uki: Menadment u sportu, Beograd 2013
Grupa autora, (2005), Olimpizam, A Olimp, Beograd
Grupa autora, (1981), Knjiga o sportu I, Mladost, Zagreb
Skembler G., (2007), Sport i drutvo, Clio, Beograd
Literatura sa interneta:
http://www.specialolympics.org/