Amerika

Bez formalnosti
Amerikanci vole oputenost a oni koji nose veu odgovornost ele da doive lakou poslovan
ja iz 60-ih godina. Zato se manite formalnosti, ali zadrite pristojnost.
U Americi budite spremni da pokaete dokaz o svom identitetu. Poveane mere bezbedno
sti podrazumevaju da pokaete linu kartu s fotografijom kad ulazite u mnoge poslovn
e zgrade, pa nemojte da se uvredite kad vam to zatrae.
Sjedinjene Amerike Drave imaju najveu i tehnoloki najrazvijeniju privredu na svetu.
Kada je re o donoenju odluka o proirenju poslova, otputanju tehnolokog vika ili razvoj
u novih proizvoda amerike kompanije odlikuje vea fleksibilnost u odnosu na firme u
zapadnoj Evropi i Japanu. Takoe, amerike firme prednjae u tehnolokom napretku, naroi
to u informacionoj tehnologiji, razvoju medicinske, vojne i opreme za avio-indus
triju.
to se tie privrednih mogunosti, SAD se poslednjih godina susreu sa odreenim problemim
a. Pored rasta stope inflacije i nezaposlenosti, dugoroni problemi ukljuuju i nead
ekvatno investiranje u ekonomsku infrastrukturu, ubrzani rast medicinskih i penz
ionih trokova populacije koja stari, veliki trgovinski i budetski deficit, kao i s
tagniranje porodinog dohotka kod onih sa niim standardom
ivljenja. Naime, u prvom kvartalu ove godine amerika privreda ostvarila je rast od
0,6 odsto, to je najnii rezultat u poslednje etiri godine, a znatno nii od 1,3 odst
o, koliko je bilo predvieno.Ovom rezultatu znaajno je doprineo nastavak nepovoljni
h trendova, poput rasta nivoa uvoza, dalje pogoranje na tritu nekretnina koje je za
beleilo pad stambene izgradnje za 15,4 odsto.
SAD su vodea industrijska sila u svetu i u njima se najvie istiu naftna industrija,
proizvodnja elika, industrija motornih vozila, aeronautika i kosmonautika industri
ja. Takoe, veoma su zastupljene telekomunikacije, hemikalije, elektronika, prehra
mbena industrija, drvna industrija i rudarstvo. SAD su
najprepoznatljivije u agroindustriji, automobilskoj industriji, graevinarstvu, av
ioindustriji i preraivakoj industriji, posebno industriji potronih dobara. SAD su t
akoe veliki proizvoa poljoprivrednih proizvoda, a najzastupljeniji su penica, kukuru
z, voe, povre, pamuk, govedina, svinjetina, ivina, mleni proizvodi,
riba i umski proizvodi.
Poslovni obiaji u SAD
Poslovni ljudi u Americi veoma dre do osnovnih pravila poslovnog bontona, a poseb
no cene tanost. To znai da ukoliko ste pozvani na poslovni sastanak ili skup u Ame
rici, potrudite se da budete tamo na vreme. Za amerikance, kanjenje je prihvaeno k
ao vid nepotovanja.
Dakle, u situacijama kada znate da ete zakasniti potrebno je da se javite i obave
stite svoje amerike kolege. U veini sluajeva ne treba davati razloge o kanjenju. Naj
bolje je da se izvinite to kasnite i
prihvatite odgovornost. Davanje razloga samo moe pogorati situaciju. Amerikancima
je od velike vanosti dobijanje najboljih rezultata u najkraem moguem roku. Moda vam
se zbog toga uine i brzopleti u donoenju odluka. Pored toga, koncept vreme je novac
se veoma ozbiljno shvata u SAD, zbog ega morate da nastojite da ideje i predloge
iznesete jasno i koncizno. Takoe je vano da se pridravate postavljenih rokova. etvrt
ak u pet asova popodne stvarno znai etvrtak u pet asova popodne, a ne
petak ili neki drugi dan sledee nedelje.
U zemlji poznatoj po svom individualizmu i razliitosti, organizacija i struktura
kompanija se razlikuje u odnosu na granu industrije, region ili istoriju kompani
je. Pored toga, hijerarhija unutar amerikih kompanija je izuzetno vana. Iz tog raz
loga savetujemo da se unapred upoznate sa rangom i titulama svih lanova unutar or
ganizacije.
Voenje pregovora i finansijske odluke u Americi najee su u nadlenosti samo jedne osob
e, koja ima i najveu odgovornost. Timski pregovori se retko praktikuju u amerikim
kompanijama. Ustaljena praksa u SAD je da radna nedelja traje od ponedeljka do p
etka sa radnim vremenom od 9-17 asova. Ipak nije retkost da amerikanci ostaju i r
ade prekovremeno, to predstavlja i posebnu karakteristiku njihove radne etike. Ta

koe, sluajevi da se na godinjem nivou ne uzima vie od deset dana odmora polako prela
zi u praksu u veini amerikih kompanija.
Naini pregovaranja
U toku pregovora bitno je upamtiti da je cilj veine poslovnih razgovora u SAD, po
tpisivanje ugovora. Amerikanci gledaju na pregovore kao situacije u kojima se rea
vaju problemi bazirani na obostranoj
koristi i linim snagama. Prema tome naglasak je stavljen na finansijsku poziciju
i poslovni uticaj pojedinca.
Prilikom zapoinjanja poslova u SAD morate posebno da obratite panju i doslovce sle
dite pravila i uputstva ponaanja koja vai ameriki poslovni partneri od vas oekuju. P
olitika kompanije i poslovne procedure, kao to su legalno potpisani ugovori, su b
itni elementi amerike poslovne kulture koji se strogo potuju.
Poslovni sastanci
Obiaj je da se na poetku i na kraju poslovnog sastanka rukujete vrsto, ali kratko.
Odravanje direktnog kontakta oima tokom kljunih momenata razgovora ili prilikom poz
dravljanja je od sutinske vanosti i pokazuje vaim amerikim partnerima zainteresovano
st i potenje. Amerikanci potuju svoju privatnost i lini prostor, tako da fiziki kont
akt, kao to je zagrljaj, nije uobiajen u poslovnom kontekstu.
Kada se osobe upoznaju po prvi put obiaj je da jedni druge uzajamno oslovljavaju
sa gospodine ili gospoo (Sir ili Madam). Vrlo esto e osoba sa kojom ste se upoznali
predloiti da se oslovljavate po imenu, to ne treba shvatiti kao znak nepotovanja,
ve kao odraz amerikog oseaja za jednakost. Utivost je takoe na ceni, a najbolje se po
stie sa reima hvala ili molim vas.
Razmena vizit kartica je uobiajena u SAD-u i kao takva ne zahteva nikakav ritual
ili definisana pravila. Amerikanci gledaju na vizit kartice kao izvor budue razme
ne informacija. Kartice se obino razmenjuju na poetku, prilikom upoznavanja ili na
kraju sastanka, pri odlasku.
Tokom poslovnih sastanaka ili u toku neke druge komunikacije Amerikanci imaju te
ndenciju da budu neposredni. Oni kau ta misle direktno, pri tom ne oklevajui sa kom
entarima ili kritikama na raun drugih. Za srpsku kulturu, gde osobe ne razgovaraj
u uvek otvoreno, takvo ponaanje se moe smatrati nepristojno ili ak shvatiti lino.
Ne treba da vas iznenadi ako va ameriki saradnik ne prihvati poklon koji ste mu ku
pili. Veina kompanija ima striktne korporativne etike kodove ponaanja koji zabranju
ju zaposlenima da primaju veinu poklona od svojih poslovnih partnera.
Ipak, i pored navedenog imajte pre svega na umu da svaka amerika kompanija nije i
sta. Ima velikih razlika u granama industrije, meu regionima i sl. Najbolji nain d
a priete svom amerikom partneru je da istraite poslovnu kulturu odreene kompanije, i
majui u vidu savete koje smo vam izneli.