FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

PREDMET:

Osnovi prava
Tema:
Pravni akti

Student:
Mulaosmanovi Zajim
Br. indexa : III-178/07

Mentor:
prof.dr. Biljana Petrovi
Ocjena: 5 6 7 8 9 10

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

1.

Uvod

Pod pojmom pravnog akta podrazumijeva se akt normativnog karaktera

(skup pravnih normi) koji je iskazan i uoblien u odgovarajuoj formi, i koji
ureuje neku objektivnu pravnu situaciju izmeu subjekata prava.
U pravnoj teoriji i pravnoj nauci razliito je definisan pojam pravnog akta. Tako
se, primera radi, pravni akt uzima kao sredstvo stvaranja i primjene prava.
Strukturu pravnog akta ine dva elementa:Psihiki akt odluka volje i
spoljni akt izjava volje. Psihiko i materijalno (osposobljeno) u pravnom aktu
su veoma komplementarni (dali postoji slaganje volje i izjave volje) i oni se
samo metodoloki mogu razdvajati i razlikovati poto Donoenje pravnog
akta je uistinu mjeovit psiho-fiziki proces, sastavljen od istovremenog ili
kratkovremeski sledujeeg mnotvta radnji-miljenja, osjeanja, volje, pokreta,
glasa i slino.Materijalizacija pravnog akta , koji je nastao kao unutranji
(psihiki) akt, vri se njegovim izgovaranjem, pisanjem, simbolikim i drugim
saoptavanjem. Dakle, pod pravnim aktima se misli na pisane jezike oblike ili
tekstove koji sadre pravne norme normativni pravni akt, ali se misli i na
ljudske radnje koje imaju pravna dejstva pravne radnje. Tako da se moe
rei da je pravni akt uoblien i ureen tekst koji sadri jednu ili vie
pravnih normi. U savremenim pravnim sistemima, pravni akti se najee
izraavaju u pisanom obliku i pisanim tekstovima.
Prednosti ovakvih naina izraavanja pravnih normi su viestruke:
1. Pisani tekstovi omoguavaju jasno, trajno i objektivnije iskazivanje,
ouvanje i razumevanje pravnih normi, koje bi inae, da nisu napisane
ostale nedovoljno odreene.
2. Pisani tekstovi omoguavaju da se zajedno i istovremeno iskae vei
broj pravnih normi koje reguliu (pokrivaju ili usmeravaju) jedan ili vie
srodnih drutvnih odnosa kao i da se one lake smisleno poveu.
3. Pisani akti omoguavaju da se pravne norme izraze preciznoi opirnije, a
po potrebi da se uz njih i pisano obrazloi njihovo donoenje kao to se
radi u presudama, u pravnim repenjima i ponekad u pravnim poslovima.

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

4. Pisani tekstovi olakavaju objavljivanje i irenje pravnih normi, to znai

i njihovo bolje upoznavanje od strane adresata. Pravni akti se mogu
sabrati po odreenoj srodnosti i objavljivati u tampanoj formi ili
elektonskom obliku.

2.

Sadrina i forma pravnog akta

U pravnoj nauci se pravi razlika izmeu sadrine i forme pravnog akta:

1. Sadrina je zapravo ono to ini Materiju pravnog akta i ona ima dva

dijela: Glavni i sporedni dio.

a) Glavni dio pravnog akta predstavlja jedna odluka razuma i volje
(tzv. izjava volje) koja izaziva odreene pravne posledice, donosi
promjene u pravnom poretku, to praktino znai da stvara, mijenja
ili ukida izvjesna prava i obaveze pravnih subjekata. Po glavnom
elementu sadrine pravni akti se dijele na dvije osnovne grupe. Prvu
grupu ine akti kojima se stvaraju pravne norme. Drugu grupu ine
akti kojima se postavljaju uslovi za primjenu pravne norme.
b) Sporedni dio-element sadrine pravnog akta ini Oznaavanje
samog akta kako bi se to tanije odredilo njegovo mjesto u pravnom
poretku, a samim tim i njegovo dejstvo . Obino se oznaava vrsta
pravnog akta, koji ga je subjekat donio, pravni osnov doneenja,
mjesto i vrijeme doneenja, postupak po kom je donijet, u kom cilju
se donosi i sl.
2. Forma pravnog akta definie se kao Skup materijalnih sredstava
(inilaca) i postupaka (naina) kojima se on u stvari izraava ili to je u
osnovi isto, kao oblik postajanja i postojanja pravne norme ili koje
druge, pojmom akta obuhvaene sadrine.
esto se u pravnoj teoriji istiu tri osnovna elementa iz kojih se sastoji
svaki oblik pravnog akta. Oblik ili formu pravnog akta odreuju: organ za
donoenje pravnog akta, postupak donoenja pravnog akta (procedure
potrebne za njegovo donoenje) i materijalizacija pravnog akta (podesnost za
ulno opaanje i izraavanje pravnog akta).
3

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

Nadlenost (organ) za donoenje pravnog akta predstavlja ovlaenje i

obavezu odreenih subjekata da donese pravne akte. Razlikuju se dve glavne
vrste subjekata nadlenih za donoenje pravnih akata; jednu vrstu ine
dravni organi, a drugu, tzv. nedravni subjekti.
Postupak po kom se pravni akti donose obuhvata one konkretne radnje
pomou kojih tvorac mora ovaj da stvori. Postupak donoenja pravnog akta
moe biti: sloen ili jednostavan, redovan ili skraen, dugotrajan ili kratak,
svelan ili unaprijed predvien i strogo odreen, to zavisi od subjekta
donoenja, znaaja pravnog akta, i od toga da li je u pitanju javni ili privatno
pravni akt i sl.

3.

Materijalizacija pravnog akta

Materijalizacija pravnog akta sastoji se u preduzimanju materijalnih

(tjelesnih) radnji ili upotrebi drugih sredstava kojima se akt izraava i ini
trajnim. Najee se pravni akt ispoljava jezikom, ali to mogu biti i drugi
materijalni znaci podesni za ulno opaanje i razumijevanje njegove sadrine.
Odnos forme i sadrine pravnog akta nalazi se u centru panje pravne
tehnike, pravne nauke i pravne hermeneutike. Pravna tehnika moe da znai
svojevrsnu vetinu primjene pravnih propisa na konkretne sluajeve; ona
moe da znai i formalno ostvareno pravo.
Pravna nauka bavi se, takoe, odnosom forme i sadrine pravnog akta i
ona je doprinela nastajanju nove pravne discipline koja se zove nomotehnika.
Nomotehnika izuava pravilnosti i daje uputstva za valjano jeziko i
tehniko uobliavanje pravnih akata.
Hermeneutika prestavlja tumaenje pravne norme: ona obuhvata
objanjenje, traenje smisla i uobliavanje pravne norme kao znaenjske
tvorevine.

4.

Opti pravni akti

Opti pravni akt je svaki akt koji sadri optu pravnu normu (jednu ili vie njih)
na osnovu koje se stvaraju i iz koje proizilaze pojedinani pravni akti, odnosno
pojedinane pravne norme. Zbog svog poloaja utvrenog u pravnom poretku,
ovi akti odreuju nastanak i sadrinu pojedinanih pravnih normi i akata, te se
4

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

zbog toga simbolino nazivaju izvorom prava. U formalnom smislu, pod

izvorom prava se smatra opti pravni akt.
Kao izvori prava pojavljuju se tri oblika;
-Formalni izvori prava- stvaranje i oblikovanje samih pravila
-Materijalni (socioloki) izvori prava- realan uzrok nastanka pravnog akta
-Idejni (aksioloki)izvori prava- ciljevi koje djelovanjem prava elimo
dostii
Svi ovi izvori prava esto dolaze u sukob, ali je veoma bitan i sklad izmeu
njih.
Unaprijed donijet opti pravni akt obezbeuje pravnom subjektu
izvjesnost kako se treba ponaati. Ovaj akt sve sluajeve u odnosu na subjekte
regulie na isti nain. Opti pravni akti su veoma esto akti sistemskog
karaktera (na primer, zakon o obligacijama).

4.1. Hijerarhija optih pravnih akata

Pravni sistem karakterie skup normi koje meusobno stoje u stogim
hijerarhijskim odnosima kao vie i nie norme. Razlika izmeu vieg i nieg
pravnog akta naziva se pravna snaga i njoj je adekvatan poloaj pravnog
akta kao nadreenog i kao podreenog. Pravna snaga jednog pravnog akta
(norme) jeste njegov poloaj nadreenosti ili podreenosti prema drugim
pravnim aktima (normama) u hijerarhijskoj lestvici pravnog sistema. Drugim
rijeima; pravna snaga pravnog akta moe se odrediti kao mjera uticaja koju
jedan akt vri na druge (od njega nie) akte, i kao mjera uticaja koju trpi od
drugih (u odnosu na njega) viih akata. Spolja posmatrano, pravni akt ima
onoliku snagu kolika je mo organa koji ga donosi, ili pravna snaga akta zavisi
od njegove forme, a ne od njegove sadrine. Ako isti organ donesi vie pravnih
akata onda je kriterijum za pravnu snagu postupak u kom je donijet.
Naelo hijerarhije akata i normi jedno je od najvanijih u izgradnji pravnog
sistema i stvaranju pravnog poretka.
Opti pravni akti sadre opte pravne norme i oni Usmjeravaju
ponaanje nekih grupa ili kategorija subjekata, dok individualni pravni akti
sadre individualne pravne norme , a to znai da ureuju ponaanje imenom i
prezimenom ozaenih subjekata.
5

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

Svaki pravni akt ima odreenu pravnu snagu veu ili manju, kao i svoj
poloaj vii ili nii, u pravnom sistemu; primera radi, hijerarhijska lestvica
dravnih pravnih akata potpuno odgovara hijerarhijskoj lestvici dravnih
djelatnosti i dravnih organa. Svaki vii organ stvara viu vrstu akta, kao to
svaki nii otgan stvara niu vrstu pravnog akta:
1. Ustavotvorac ustav
2. Zakonodavac zakon
3. ef drave ukazi
4. Vlada uredbe
5. Ministarstva pravilinici, odluke, naredbe, upustva
6. Optinske skuptine stauti, odluke
7. Sudovi presude
8. Nii upravni organi- upravna reenja
Pravna snaga svakog akta je (jednako kao i vlast svakog dravnog organa)
i relativna i relaciona.
Opti pravni akti su preteno vii akti, dok su individualni pravni akti nii u
pravnom sistemu.
Opti pravni akti ili propisi, kao sto su: ustav, zakoni, uredbe, pravilnici,
naredbe, statuti, kolektivni ugovori, pravni obiaji itd,nazivaju se formalnim
izvorima prava, a iz kojih izviru svi nii opti i svi individualni pravni akti, kao
to su presude, rjeenja i pravni poslovi.
Mjesto pravnih akata na hijerarhijsoj lestvici zavisi od pravne snage, a
mjesto na hijerarhijskoj lestvici dravnih organa zavisi od stepena tj. koliine
vlasti. Hijerarhija optih pravnih akata odnosno formalnih izvora prava
najee polazi od ustava kao najvieg pravnog akta drave, zatim sledi
zakon, potom dolaze podzakonski akti i u niim hijerarhijskim redovima slede
akti drutvenih organizacija i subjekata.

4.2.

Ustav

Naziv ustav vodi porijeklo od latinske rijei constitutio to znai carska

uredba, ustav(Ciceron). U antikoj filozofskoj misli kod Platona i Aristotela
6

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

sreu se razmatranja o ustavima grkih dravica Polisa. Izraz ustav

upotrebljava se prvenstveno u znaenju osnovnih obiljeja politikog ureenja
konkretnog Polisa. Ovim nozivom ne oznaava se pravni akt, ve konkretan
sistem dravnog i drutvenog ureenja Polisa. I Aristotel razlikuje pravila o
dravnom i drutvenom ureenju i pravila kojima se ureuju ovlaenja koja
pripadaju pojedinim organima vlasti(nomoi).
Ustavi se najee pojavljuju u obliku pisanih akata kojima se jame
slobode i prava pojedinaca, ograniava javna vlast i ureuju odnosi izmeu
organa vlasti. Ideja ustava potie iz tri izvora.
Prvi je postojanje jednog izvornog, vieg zakona prirodnog ili boanskog.
Drugi izvor jesu lina prava koja je trebalo zatititi jednim, posebno jakim
zakonom ili ustavom.
Trei izvor predstavlja povelje(charter) ili pisani dokumenti.
Ustavi se tako pojavljuju u funkciji pisanih pravnih akata kojima se jame
slobode i prava pojedinaca, ograniava javna vlast i ureuju odnosi izmeu
javnih vlasti. U pogledu pojma ustava, pravim razliku izmeu ustava u
materijalnom i ustava u formalnom smislu.
Pod ustavom u materijalom (ili irem) smislu podrazumijeva se:
Skup normi (pravila) kojima se ureuju odnosi drutvene organizacije u jednoj
politikoj zajednici, nain vrenja dravne vlasti u njoj, kao i granice dravne
vlasti. Mogu se razlikovati dva stanovita o pojmu ustav u materijalnom
smislu. Prva stanovite vezuje pojam materije ustava za dravu, a drugi za
drutvo.
Pod ustavom u formalnom (uem) smislu podrazumijeva se:
Formalni pisani opti pravni akt najjae snage. Za pojam ustava u formalnom
smislu bitno je da je sadraj ustava pismeno fiksiran, da ga je donio
ustavotvorni organ po ustavotvornoj proceduri. Ustav u materijalnom smislu
(kao iri pojam) obuhvata i ustav u formalnom smislu (kao ui pojam).
U ustavnoj teoriji postoje razliite klasifikacije ustava (izvedena prema
formalnim kriterijumima): pisani i nepisani ustavi; kodifikovani i nekodifikovani
ustavi; vrsti i meki ustavi; oktroisani ustavi, ustavi paktovi, narodni ustavi;
nominalni i semantiki ustavi i sl.
Ustav kao najvii pravni akt u svakom sluaju sadri: norme o osnovnim
politikim i socijalnim pravima i slobodama ovjeka i graanina; osnovne
norme o ekonomskom sistemu (vlasnitvo, novac, trite, planiranje); norme o
ustanovljavanju (konstituisanju) dravne organizacije.
Sa ustavom kao pravnim aktom najvie pravne snage, normativnim
temeljem drave (nazvanim jo i najviim zakonom), svi ostali pravni akti,
prema principu ustavnosti, moraju biti saglasni, formalno i materijalno.
Budui da je ustav najvii pravni akt, on se donosi u jednoj sloenoj proceduri
i, za razliku od svih drugih optih pravnih akata(formalnih izvora prava), po
jednom sloenijem postupku. Iz tog razloga, u samim ustavima postavlja se
tei postupak za njegovu promjenu, nego to je postupak za promjenu zakona.
7

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

4.3.

Zakon

Pod zakonom se podrazumijevaju svi pisani pravni akti. Zakon je akt

najvie pravne snage poslije ustava. U narodnom jeziku izraz zakon ima
jedno ire znaenje, koje je identino znaenju izraza pravo.
U pravnom jeziku zakonom se naziva samo onaj, poslije ustava najvii
opti pravni akt koji donosi skuptina narodnih poslanika (predstavnika), a to
je parlament ili kongres, po jednom posebnom (zakonodavnom) postupku, u
obliku zakona. To je tzv. zakon u formalnom smislu. Suprotno zakonu u
formalnom smislu, zakon u materijalnom smislu najee postoji kao
zajedniki imenitelj kojim se oznaavaju svi opti pravni akti. Usled te
nepreciznosti pojam zakona uzima se u jedinstvu materijalog i formalnog
smisla.
Na evropskom tlu najstariji pojam zakona sree se kod sofista.
Svi zakoni treba da budu formalno i materijalo u skladu sa ustavom naelo
ustavnosti. A oni sami jesu opet osnove svih ostalih normativnih pravnih
akata, dravnih i nedravnih, shodno principu ili naelu zakonitosti.

4.3.1. Podzakonski akti

Izrazom podzakonski pravni akti nazivaju se dravni opti akti nii od
zakona koje donose izvrno-politiki , upravni i lokalni organi samouprave.
Drugim rijeima podzakoniski opti pravni akti su akti koje donose dravni
organi, a koji su nii od zakona. Ovi akti obuhvataju brojne i razliite akte koji
imaju i odreene zajednike karakteristike
Te zajednike karakteristike su sledee:
- Pravna snaga podzakonskih optih akata manja je od zakona
-

Podzakonski opti akti proistiu iz zakona

Njih donose prvenstveno izvrni i upravni organi

Podzakonski akti donose se nakon donoenja zakona

Podzakonski akti donose se, najee, u cilju primjene zakona

Zajednika odlika svih podzakonskih akata je sledea: to su pravni akti slabije

snage od ustava i zakona koji stoje u funkciji primjene zakona.
8

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

1. Uredbe su najvii podzakonski (opti) pravni akti (poslije zakona). Uredba

je akt koji donosi uredbodavni organ(vlada) po uredbodavnom postupku u
obliku uredbe koja sadri optu pravnu normu.
Uredba mora da bude u skladu sa zakonom i ustavom. Uredbe konkretizuju
odredbe zakona, tako da u praksi na jedan zakon dolazi mnotvo
uredbi.Uredbe radi izvrenja zakona donose organi izvrne vlasti na osnovu
generalnog ovlaenja, sadranog u ustavu, ali i posebnog ovlaenja
utvrenog u zakonu.
Uredbe za sluaj nude donosi izvrni organ vlasti(vlada ili ef drave) u
sluaju nekog vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili rata. Njihovo
vremensko dejstvo vezuje se uz okolnosti koje su izazvale donoenje uredbe
po nudi.
2. Odluka (npr odluka o kunom redu i miru) je naziv za opte akte koje
donose razni organi meu njima parlament, vlada i ministarstva. Za
lokalnu upravu i samoupravu osobito su vane odluke optinskih skuptina,
kojima se reguliu glavni predmeti iz nadlenosti tih najviih tijela lokalne
vlasti.
3. Pravilnik predstavlja zajedniki naziv za mnogobrojne akte dravnih i
nedravnih organa. On oznaava izvor prava, na primer, kada je najvii
propis uprave. (pravilnik o naelima za organizaciju optinskih vatrogasnih
jedinica).
4. Naredba je izvor prava kada regulie pojedninanu situaciju na opti nain
(naredba o ograniavanju saobraaja za pojedine vrste vozila na javnim
putevima)
5. Uputstva reguliu nain rada i izvrenje poslova uprave, ona imaju interni
karakter.
Podzakonski akti moraju biti formalno i sadrajno usklaeni sa ustavom i
zakonima, ali i meusobno prema njihovoj hijerarhiji.

4.3.2. Opti akti drutvenih organizacija

Opti pravni akti koje donose razne drutvene organizacije ( privredna
preduzea, trgovaka drutva, zdravstvene, prosvjetne, kulturne, sportske i
9

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

druge organizacije i udruenja) ine nedravno, drutveno, vie ili manje

autonomno pravo. Stepen autonomije ove normativne delatnosti zavisi od
toga koliko su organizacija i rad drutvenih organizacija dravno normirani, a
koliko im dravni propisi ostavljaju slobode da same, vlastitim aktima, ureuju
svoje unutranje i meusobne odnose.
Svaka drutvena organizacija ima svoja pravila i konstituie se kao
organizacija i kao pravno lice upravo putem tih pravila. Statut je njihov
temeljni akt. To je osnovni opti akt, neka vrsta ustava organizacije.
Osim statuta, kao svojih temeljnih i konstitutivnih pravnih akata,
drutvene organizacije donose i druge pravne akte koji su im potrebni za
funkcionisanje npr. pravilnik o radu (radnim mjestima, radnoj i disciplinskoj
odgovornosti, platama i dr.) ili poslovnike o radu pojedinih organa pravnog lica
(skuptine, upravnog odbora i dr.)

4.3.3. Obiajno pravo

Obiajno pravo je jedan specifian skup optih pravnih normi koji
predstavlja izvor prava u odnosu na individualne pravne akte.
Obiajno pravo su opte norme koje nastaju vie ili manje spontano,
neorganizo-vano, dugotrajnim ponavljanjem ponaanja, kada se ustali svijest
obaveznosti ponaanja u najvanijim i konfliktnim odnosima globalnog drutva
ili nekih posebnih ljudskih zajednica, a izraavaju se faktikim ponaanjem i
usmeno.
U srednjem vijeku obiaj je glavni izvor prava, a danas na kontinentu, u
evropskom pravu, obiaj je na dnu hijerarhijske lestvice izvora prava, dok u
anglosaksonskom pravu obiaj predstavlja znaajan izvor prava.

5.

Pojedinani pravni akti

5.1. Pojam pojedinanog pravnog akta

Pojedinani pravni akt je onaj pravni akt koji stvara ili sadri pojedinanu
normu, bilo u cjelini ili djelimino. Pojedinani (individualni) pravni akti jesu
pisani tekstovi ili usmeni iskazi koji sadre individualne pravne norme, tj.
Norme za konkretne odnose, izmeu subjekata odreenih imenom i
prezimenom.
U pravnoj teoriji esto se sree podjela pojedinanih pravnih akata na
potpune pojedinane akte i nepotpune pojedinane akte.
10

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

Potpuni pojedinani akti stvaraju oba normativna elementa, tj.

pojedinanu dispoziciju i pojedinanu sankciju. Nepotpuni pojedinani akti
stvaraju samo pojedinanu dispoziciju ili sankciju.
5.2. Vrste pojedinanih pravnih akata
Postoje etiri glavna tipa individualnih pravnih akata; ukaz, sudska
presuda, upravno reenje i pravni posao. Prva su tri tipa dravni akti, a
pravni posao je pravni akt fizikih lica, drutvenih pravnih lica, ili drave.
5.2.1 Ukaz je pravni akt kojim ef drave odluuje o poslovima iz svoga
djelokrugapromulgira zakone, postavlja diplomate, daje pomilovanje,
dodeljuje ordenje itd. To je akt visoke pravne snage, ali nije opti
pravni akt, ve sadri pravnu normu za konkretan odnos.
Tako, na primer, ukaz o pomilovanju glasi uvijek na ime i prezime
odreenog osuenika (za razliku od zakona o amnestiji koji oslobaa od
izdravanja kazne ili smanjuje kaznu itavnoj kategoriji osuenika).
5.2.2.

Sudska presuda

Presuda je glavna vrsta sudskog akta kojom se, uvijek na temelju zakona ili
drugih optih akata , rjeava jedan sudski spor i odreuju se sankcije u:
krivinom, graanskom, trgovakom, upravnosudskom ili drugom sudskom
postupku. Presuda sadri individualnu normu koja postavlja pravne obaveze
i pravna ovlaenja strankama u konkretnom sporu, odnosno, presuda je
individualni pravni akt koji utvruje da li je tueni uinio delikt za koji je
tuen i, ako ga je uinio, sa kakvim stepenom krivice ga je uinio i kako
treba da bude kanjen.
U sistemu tzv. kontinentalnoevropskog prava, kojem pripada i nae pravo,
presuda je uvijek pojedinani pravni akt; ona se odnosi, kao norma, samo na
imenovane stranke na koje je adresirana
5.2.3.

Upravno rjeenje

Upravno rjeenje je vrsta upravnog akta kojim dravni organi ili nedravni organi
odluuju, na osnovi zakona i drugih optih akata, o individualnim stvarima iz njihovog
djelokruga. Upravno rjeenje donosi se u posebnom, zakonom propisanom upravnom
postupku. Ono naelno ima isti sastav (strukturu) kao presuda i moe se osporavati

11

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

zbog formalne i materijalne nezakonitosti, i to prvo albom na vii upravni organ, a

zatim tubom u sudu.

6.

Aktivno i retroaktivno vaenje pravnih akata

Vaenje ili obaveznost pravne norme odvija se nuno u odreenim

vremenskim, personalnim i prostornim okvirima ili u tzv. sferama vaenja.
Norme uviek vae u odreenom vremenu (od-do) za odreene osobe na
odreenoj teritoriji.
Kod vremenskog vaenja postoje dva krljuna momenta: kada norma
poinje i kada prestaje da vai. Norma moe da pone da vai na sledee
naine: a) od trenutka njenog izglasavanja ili izricanja; b) od trenutka njenog
objavljivanja ili uruivanja adresatu; c) nakon proteka odreenog roka, npr. 15
dana, nakon objavljivanja ili uruivanja adresatu; d) retroaktivno(unazad) od
nekog vremena prije njenog donoenja.
Pravna norma moe prestati da vai, takoe, na vie naina: a) izriitim
ukidanjem, tako da se donese nova norma u kojoj se kae da ona prethodna
prestaje da vai;
b) preutnim ukidanjem, tako da se donese nova norma iste ili vie pravne
snage koja ureuje isti odnos na drugaiji nain, ali na toj novoj normi ne kae
da ranija norma prestaje da vai; c) istekom vremena vaenja, ako je to ono u
samom aktu odreeno; d) revolucionarnim obaranjem pravnog sistema; e)
zbog dugotrajne neefikasnosti pravne norme.
Personalnopravne norme vae za iri ili ui krug adresata. Najire
personalno vaenje imaju meunarodne norme, koje su upuene svjetskom
stanovnitvu odnosno svim ili nekim dravama svijeta. Vrlo iroko personalno
vaenje imaju opte pravne norme, upuene cjelokupnom stanovnitvu jedne
drave, kao to su norme krivinih, imovinskih, porodinih, privrednih i drugih
zakona. Ue vaenje imaju opte pravne norme upuene samo nekim
grupacijama stanovnitva , npr. penzionerima, studentima, vojnim licima itd.
Najue personalno vaenje imaju individualne pravne norme ukaz, presuda,
rjeenje i pravni posao, za koje smo ve rekli da su upuene imenom i
prezimenom odreenom adresatu. Strano diplomatsko osoblje i neka druga
strana slubena lica izuzeta su od primjene pravnih normi drave u kojoj
slubeno borave (diplomatski imunitet). Te osobe se nazivaju eksteritorijanim
licima.
Terirorijalnopravne norme vae na iroj ili uoj teritoriji: na teritoriji svih
drava ili nekoliko drava, na cjelokupnoj teritoriji jedne drave ili na
dijelovima teritorije jedne drave.
Dakle , pravna norma je vaea ako je stvorena od nadlenog organa
nezavisno od toga koliko jeste ili nije efikasna.
12

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

U pravnoj teoriji, aktuelna obavezanost pravne norme ponekad se naziva

formalno vaenje, djelotvornost pravne norme naziva se materijalno
vaenje, a pravednost pravne novrme eriko vaenje.

7.

Zakonitost pravnih akata

Odnos nadreenosti i podreenosti, hijerarhije, izmeu viih i niih pravnih

akata u pravnom sistemu izraava se naelom zakonitosti ili legaliteta.
Naelo zakonitosti legaliteta jeste osnovni princip pravnog sistema koje
zahtijeva da svi pravni akti dravnih i drugih subjekata, kao i njihove pravne
radnje, budu formalno i materijalno usklaenji sa viim pravnim normama koje
reguliu iste odnose, propisujui sankcije protiv akata i radnji koji taj zahtjev
ne potuju. Ovo naelo se ispoljava kao zahtjev usklaenosti viih i niih
akata, ima dva aspekta (oblika): formalnu zakonitost i materijalnu
zakonitost.
Formalna zakonitost je zahtjev da se forma ispotuje, zadovolji kod
pravnih akata. Postoje tri formalna zahtjeva o nadlenosti, postupku i
obliku niih pravnih akata.
Materijalna zakonitost je zahtjev da sadraj niih pravnih akata, tj. da
hipoteze, dispozicije i sankcije pravnih normi budu saglasne sa sadrajem viih
pravnih akata koji reguliu istu vrstu drutvenih odnosa.
Pored formalne i materijalne zakonitosti, odnosno nezakonitosti, razlikuju
se i subjektivna i objektivna zakonitost, odnosno nezakonitost. Objektivna
(ne)zakonitost je ona koju je utvrdio odgovarajui nadleni organ u
propisanom postupku. Subjektivna zakonitost sainjava vlastito uvjerenje
graanina o zakonitosti ili nezakonitosti pravnog akta ili materijalne radnje.

13

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

Literatura:
-

Opte uenje o pravu prof. dr Gordana Vukadinovi ;Novi sad

2003
Osnovi prava-skripta prof.dr. Biljana Petrovi; Bijeljina 2008

14

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

Sadraj:
1. Uvod............................................................................... 2
2. Sadrina i forma pravnog akta........................................ 3
3. Materijalizacija pravnog akta.......................................... 4
4. Opti pravni akti.............................................................. 4
4.1. Hijerarhija optih pravnih akata................................... 5
4.2. Ustav........................................................................... 6
4.3. Zakon.......................................................................... 7
4.3.1. Podzakonski akti...................................................... 7
4.3.2. Opti akti drutvenih organizacija............................ 9
4.3.3. Obiajno pravo......................................................... 9
5. Pojedinani pravni akti................................................... 9
5.1. Pojam pojedinanog pravnog akta............................. 9
5.2. Vrste pojedinanih pravnih akata............................... 10
6. Aktivno i retroaktivno vaenje pravnih akata................. 11
7. Zakonitost pravnih akata................................................ 12
Literatura.............................................................................

13

15