Sran Orsi

Demokratski smeh Dravnog posla

U svome eseju Zapis o smehu1, Sreten Mari kae: Smeh je demokrtski. Z smek
humor treb mnogo mudrosti, z ironiju visprenosti, z smeh je dovoljno biti obin
ovek. U ove dve reenice, napisane davno pre nego to smo mogli itajui ih da
stvorimo ikakvu poveznicu sa temom naeg osvrta, sumiran je celokupan uspeh
projekta Dravni posao, svakodnevne televizijske kratke humoristine forme, iji autori
su Dimitrije Banjac, Nikola kori i Dejan irjakovi. Pod rediteljskom palicom Stoja
Stolevskog, svakoga radnog dana oko 19 asova na prvom kanalu RTV, oni uspevaju
da prevaziu granice oekivanog i humornom potencijalu srpske svakodnevice
udahnu, kroz sveopti smeh i instant-relaksaciju koju donose, prepoznatljiv ljudski
lik iz kue ili susedstva. Smejemo se naem obinom ovek, smejui se sa njime i
svojoj stvarnosti i sebi samima, i shvatamo upravo tako da jedino kroz relativizaciju
potenciranih problema moemo da svakoga jutra ustanemo orni za susrete sa novim
radnim danom u naem okrajku Evrope i da se na na nain izborimo sa stvarnou,
imajui trijumfalni smeak na uglu usana kao svakodnevni podsetnik na, ipak, lepotu
ivota u Srbiji.
Smeak redovno izmami vieslojnost kancelarijskog humora u suterenu izmiljene
dravne firme, koji otkrivamo tek kada skeu posvetimo veu panju i u njemu otkrijemo
tanost i intencionalnu duhovitost drutvenih i, pre svega, istorijskih aluzija. Seanja
na heroje iz bratstvo-jedinstvene prolosti, podseanja na heroje NOB-a i obnove i
izgradnje (uro Pucar Stari i pop Vlado Zeevi, izmeu ostalih), kao i na relativno
skorija drutvena previranja na teritoriji pokrajine (tzv. jogurt revolucija) u kojoj dravna
firma upoljava i radnike Arhivskog i albenog odeljenja, uvek izmame osmeh na
prvo gledanje, i smeh odobravanja nakon potpune recepcije dubine naizgled prostog
fazona. Visprenost autora otkriva se u svakodnevnoj ironizaciji stvarnosti u kojoj Srbija
trai put kroz maglu post-tranzicijskog kvazi-kapitalizma. Teme iz dnevne i sedmine
tampe, sa interneta i televizije, provuene kroz filtere fantastinog autorskog trojca,
gledaoce podstiu na smeh, ali i na razmiljanje. Za smeh je dovoljno biti obian ovek,
to svi likovi serijala i jesu, ali njihove prenaglaene osobine, u humornoj tendenciji
na tragu legendarne Monti Pajton druine, sa humornim potencijalom kultnih Muki i
Crne Guje, i izvoritima kao to su legendarni prvobitni sarajevski Nadrealisti i Slona
braa Dr. Neleta Karajlia, nainili su od ora varkova, Dragana Torbice i Bokia
za tili as likove koji ostaju kao prototipovi u srpskoj pop-kulturi za svako budue
prikazivanje Vojvoana, Krajinika i tzv. modernog gradskog momka.
Prizemni i naivni pokuaji upriliavanja humora kroz ismevanje karakteristika
1

Sreten Mri, Zpis o smehu, Glsnici poklipse, zpisi i eseji, Nolit, Beogrd, 1968.

zaviajnosti likova, veito smeni zaviajni naglasci Srbijanaca ili Bosanaca i Crnogoraca,
i fito-fekalne aluzije uz opteprisutnu superiornost nas kao naroda u poreenju sa
svim susedima koji nas okruuju, bili su recept po kome su mnogi neduhoviti autori u
Srbiji probali da stvore humoristiki program, a pojedini su, zahvaljujui od ruiice2
obolelim piplmetrima, bili u tolikoj zabludi i ak pomislili i da su u tome imali uspeha.
Panja dela stanovnitva koji svoju potrebu za humorom moe da zadovolji i do
debilizma potenciranim repriziranjem prepotopskih smehovnih uspenica branog
para Pavi na kanalu javnog servisa, uz doziranje nekakvih Kur(s?c?)adija na dravnoj
frekvenciji ruiaste kulturne poasti, nikako nee biti naprosto skrenuta u pravcu
genijalnog Dravnog posla, ali u tome upravo i lei veliki deo uspeha ovog serijala. Ne
biti na listi sa Kurcadijama i ne biti samo i jedino smean, nego duhovit i zanimljiv,
uspeh je na kome, bez ikakve ironije, stvarno treba estitati autorima. Svi smehovni
projekti srpskih televizija mogu samo jednom da se pogledaju, i da to bude dosta i
previe panje koju su poluili. Dravni posao, zbog svoje vieslojnosti, moe da bude
i predmet ozbiljne smehovne analize, i da i nakon nje samo svoju neospornu vrednost
potvrdi i sebe na pijadestalu najboljeg televizijskog programa jo od Top liste nadrealista
ustolii za vjeke vjekov.
U ovom radu, Propovo sinonimsko shvtnje smeh i komike preuzimmo u
potpunosti. Smeh, ko fenomen bez izriite definicije, objnjiv je njbolje n primerim,
n relciji objekt subjekt, to je u Dravnom poslu uvek izraeno u humornim
aokama koje uvek iz pozicije subjekta jasno gaaju objektov vidno istureni i nebranjeni
prostor dostupan humorizaciji. Klsifikujui primere, Prop njveu pnju posveuje
podsmeljivom smehu, nvodei, ko ostle vrste smehovnih produkcij i zlobni, cinini,
vedri, obredni i rsklni smeh 3, koji se svi manifestuju u dijalozima varkova i Torbice
i u njihovom podsmeljivom pristupu liku, delu i generaciji kancelarijskog kolege
Bokia.
Naoko zlobni i cinini, komentari ovih veterana rada u dravnom preduzeu u
sutini su uvek vedri, a raskalani smeh najlake izaziva njihova ironizacija obreda
koji u naem narodu nadrastaju pojam tradicije i opasno pleu na granici groteske.
Slike grotesknog relizm, ije osnovno svojstvo je snivnje, prevoenje visokog,
duhovnog, idelnog, pstrktnog n mterijlno-teleseni pln, n pln zemlje i tel
u njihovom nerskidivom jedinstvu4, slike u kojima se potencira prederavanje
2

Pandan utici, bolest koja kao prvu manifestaciju ima dobrovoljno gledanje programa televizije Pink, a
kao krajnji rezultat izaziva toliko odumiranje malih sivih elija, da one naprosto preu u ruiastu boju i,
na neobjanjiv nain, nau pojavu i boju glasa ,,novinara navedene televizijske kue snoljivim za ukus
homosapiensa.
3 Vldimir Jkovljevi Prop, Problemi komike i smeh, preveo s ruskog B. Kosnovi, Dnevnik, Knjievn
zjednic Novog Sd, Novi Sd, 1984.
4

Mihil Bhtin, Stvrltvo Frnso Rble i nrodn kultur srednjeg vek i renesnse, s ruskog preveli I.op i
T.Vukovi, Nolit, Beogrd, 1978. str. 28.

i napijanje preko svake mere, koje za rezultat ima alkoholnu obamrlost, najee
prikazanu u od varkova stalno pominjanom liku ika ike (ika, pijan si,
neupotrebljiv si nain na koji se zavri svaka avantura ovog bakog prestarelog,
rakijom pokretanog, rableovskog panonskog Don uana5), hiperbola su koja, pre
sveg, ngoni n smeh, jer hiperbol je smen smo kd iznosi negtivne osobine,
bez pozitivnih,6 i jer odgovr, po Bodleru, jedinoj proveri: smo je jedn prover
grotesknog, smeh, i to iznendn smeh.7
Predstavljajui obiaje naeg naroda, Torbica sa slikama davno izgubljenog i u drugi
prostor nakalemljenog zaviaja, ili varkov sa K und K preterivanjima nazovi-etikecije
pluskvamperfekatske ravnice (perfektno pogoeni u mati uplieni likovi Babe i Frau
ilovike), do smeha dovode sve, kada, opisujui svinjokolju, svatove, proslavljanje
praznika i sl, uvek na najtaniji nain pogode humornu sr teme. Ako se oslone na
modele Pajtonovaca (epizoda vaka), svojim pristupom temi nadrastu oas posla
jasan uzor, i postaju primer uspeha reaktuelizacije humornih obrazaca prolosti. Ako
iz postojeeg dela pozajme pasa (u epizodi Svinjokolj, liki govor, okarakterisan
oblicima imena i prezimena: Dane, Nido Svitnjak, uro Pasuljca, Luka Tobalca Liko prelo 1. Dio, autor Dobrivoje Pavlica), na takav ga nain uklope u stvarnost, da on
postaje u njihovoj interpretaciji bolji nego u originalu, to je sluaj i sa od Nadrealista
preuzetim momentom potenciranja duhovotosti biveg direktora Marjanovia8.
Prop istruje, izmeu ostlog, i smeno u prirodi, ovekovo fiziko bie, komiku
slinosti i rzlik, prodirnje, ismevnje, preuvelivnje, komine krktere. Svemu
to je izvn sfere ljudskog, neivoj i ivoj prirodi, ovek se smeje smo kd g ono
podseti n njeg smog. Sve to Prop istrauje, svakoga dana propituju i autori
Dravnog posla i, na prvi pogled neuoivo, uspevaju da po naunom obrascu smenoga
izvandredno izvedenim humorom zabave obinog oveka, ne bivajui naporni i suvie
intelektualni, niti i na koji nain prosto prizemni i vulgarni.
Tkoe, i Anri Bergson tvrdi d ne nmervmo uklopiti kominu fntziju u
jednu definiciju, te d nem kominog izvn onog to je isto ljudsko.9 On insistir n
5

On je nosilc pozitivnog, mrsnog nel jedenj, pijenj, polne moi, veselosti. (..) U ovome liku, dju
se sv tri moment istovremeno. Nemoguno je uoiti gde se zvrv pohvl, gde poinje pogrd.
(Bhtin, 1978, str. 317.)
6

Prop, 1984, str. 80.

7 rl Bodler, O sutini smeh i uopte o kominom u umetnosti, Slikrski sloni, Nrodn knjig, Beogrd,

1979, str. 234.

8

Potencirani smeh na sam pomen Marjanovievih humornih kometara, koji zavravaju fijaskom humora autora kome se podilazivaki osmehuju podreeni, jasno je objanjen o u teoriji smeha: ,,Knt je kzo: Smeh
dolzi iz jednog oekivnj koje se nglo rspline u nit , Bergson, 1920, str. 62.
9 Anri Bergson, O smehu, Esej o znenju smenog, preveo s frncuskog S. Dmonj, Beogrd, Izdvk

neosetljivosti, krutosti mehnike, utomtizmu, preruvnju, profesionlnoj komici,

ntropomorfizciji ivotinj. Komik situcij, rei, nedosttk fizikih i krkternih
(porok, mn), slui d bi kznil ljudske nomlije. Neosetljivost i krutost odlike su
Torbiine, jasno istaknute i primetne. Automatizam smeha koji nastaje iz jednostavnog
preruavanja u lik ora varkova oigledna je profesionala komika Dimitrija Banjca,
koji je po istom obrascu stvorio i fantastini lik prof. dr Svetislafa Kiprdilova sa
Akademije nauka u Novom Miloevu u ranijim projektima ovog trojca (Nona smena
i Velika Srbija). Antropomorfizacija ivotinja utelotvorena je u legendarnom Graoru
(upravo zbog toga, mora velikim poetnim slovom) i celokupnoj cverglanskoj farmi na
Pejievim Salaima. Komika situacija jasna je od prvog jutarnjeg objanjenja Torbiinog
n-tog zakanjenja na radno mesto. Vokabular Dragana Torbice, i ora varkova
posebno (Zanimljiva geografija vojvoanskih sela kao kancelarijska razbibriga, rei poput
alduma u igri veala...), svojevrsna je komika rei, jer Boki te aspekte maternjeg
jezika na uspeva da premosti preko generacijskog jaza i uklopi u svoju stvarnost,
u kojoj su npr. vezovi jasno povezani za skijanje, a ne za, kao kod Torbice, heklane
ukrase. Potencirani nedostaci fizike prirode, prikazani svakodnevnim ostrvljivanjem
na seksualnu neostvarenost mladog Bokia, kao i svakodnevno pominjanje moralnog
pigmejstva nadreenog direktora Dobrosavljeva, smehom kanjavaju nazovi-anomalije
naoko jednoline svakodnevice trojca iz suterena.
Pokuavajui da dokaemo koliki humorni genij lei u Dravnom poslu, samo smo
zagrebali po povrni ove maestralne ideje. Sreten Mari, ijim reima smo i poeli,
kae o smehu i: ,,Ko toj pojvi prie bez sistem, izgubi se u beskrju; ko joj prie s
sistemom, pokrije smo koliko mu se sistem prostire, kd poku d sve obuhvti,
dde formulu koj je primenjiv i n sto drugih stvri. Ko umetnost uopte, komik
se ne d uhvtiti u mreu jedne teorije, i nuk ni dn dnji ne zn d nm ke t je
smeh.10 Ako nauka teoretski ne zna tano da kae ta je smeh, onda nam samo ostaje
da u praksi najjednostavnije samo prstom uperimo na Dravni posao i damo oigledan
primer.

knjir S.B Cvijnovi, 1920, str. 1, 2.

10 Sreten Mri, Zpis o smehu, Glsnici poklipse, zpisi i eseji, Nolit, Beogrd, 1968, str. 19.