Bard Spalding

Copyright za Srbiju i Cmu Gorn: IP "ESOTHERIA" Beograd

Sva prava prevoda i objavljivanja

za Srbiju i Cmu Gorn zaddava izdavac.

~I

-1

Izdavac:
IP ESOTHERlA, Beograd
Marsala Birjuzova 13a
tel: 011/3285-949; 631-820
web: \VWW.esotheria.com
e-mail: esother@EUnet.yu

.--'
--~

.
-

-.."..

...

._""

_.;.
'"""""

-t..-

Glal/T1.i urednik:
Vladimir Madic
Art direktor i direklor produkcije:
Bojana Gnjatovic
Lektura i koreklura:
Dragana Jovanovic

:'

ZIVOT I UCENJA

MAJSTORA

DALEKOGISTOKA

KompjUlerski slog:
Mirjana Arsenovic Dacic
Diza]n korica:
Ivana Flegar
Stampa:
Jovan AntiC. Beograd
tel.: 011/ 2509-364

Preveo 5 engleskog
Aleksandar Marie

Prvo izdanje
Beograd, 2005.
Tirai: 1000

_"'~' ..u

.~J
~

ISBN 86-7348-129-5

....
OJ

'

".

':

--,

REC PRIREDIVACA
"Kada sam se pre osam godina prvi pm sreo sa zapisima "ZivO[ i
ucenje Majscora Dalekog [sroka", prosro sam ih progu[ao - kao jagodu.
Tada sam shva[io da i drugim Ijudima [reba pruiiEi moguenos[ da ih
proci[aju, kako bi saznali nesco drugacije od onog sco se obicno nudi .
Bez obzira na co da Ii se radi 0 mas[i iii 0 sEVarnim dogadajima, su
sre[ima i IicnosEima, ove skrip[e imaju svoju vrednos[ samim tim sro u
prvi plan s[avljaju cinjenicu da je zivo[ jedna [ajans[vena i neispi[ana
pojava. One pruiaju nagoves[aj moguenosti da covek svojom ak[ivno
seu moze za svoj zivo[ i zivo[drugih Ijudi da ucini mnogo vise nego sco
sma[ra da moze i sco cini.
Pi[anje koje se neumimo namece kada se citaju ove skrip[e jes[e:
da Ii sve one sco smo do sada ucili i jos ucimo (sve savremene i drevne
nauke), u sEVari preds[avlja nacin da shva[imo sea su ro principi i kako
se primenjuju i da Ii je co sarno os nova za o[krivanje za nas najvaznijeg
principa - principa zivo[a i posrojanja? lza roga sledi za nas jos [eze pi
[anje: cega ostajemo liseni zanemarivanjem cog principa i sta bismo
dobili njegovim prizivanjem?
ave skrip[e predstavljaju prikaz (perom Bairda Spaldinga) zivo[a i
shvatanja Ijudi koji su otkrili princip poscojanja i koji ga primenjuju, a
sadrie i puno slobodnog proscora za neobicne s[vari i dogadaje, koji
coveka ne ostavljaju ravnodusnim.

....

~-

". I

..I"

:t

oJ

Poglavlje 1

,,

_ ..J

L.,
t
r

l,i
i

~l

.1

U danasnje vreme velikog budenja i trazenja istine. wliko se pise a

duhovnim srvarima da me je upravo w pokrenulo da objavim svoja is
kusrva sa l'Aajswrima.
Ovim skriptama nikako ne pokusavam da sirim neku novu veru iIi
religiju. Ja dajem samo opis nasih dozivljaja sa Ivlajswrima i taka po
kusavam da prikazem velike osnovne istine koje prozimaju njihova
ucenje.
Bilo kakvo trazenje porvrda za te zapise bi zahtevalo da se uuosi
puna vremena. jer su Majswri rastrkani na sirokom proswru i nasa me
tafizicka isaazivanja su se odvijala na teriwrijama lndije. Tibeta, Kine i
Persije.
Nasll isaazivacku grupu je sacinjavalo jedanaest naucno obrazo
vanih prakticara. koji su veci deo svog dotadasnjeg zivota posvetili is
trazivanjima i navikli da nista ne prihvataju u slepoj veri pre nego sw se
w ne dokaZe. Na Daleki iswk sma stigli kao savrseni skeptici. a kucama
sma se vratili preobraceni i sa wlikom verom da su se tri clana nase eki
pe vratila tamo sa namerom da ostanu wliko dugo dok i sami ne budu
mogli da cine del a koja izvode Majswri ida zive istinskim zivotom ko
jim i Majstori zive.
Uovim skriptama necu iznositi nista drugo sem einjenica i wonako
kako su se one zbivale; tacna Cll se drzati. koliko je w moguce. reei i iz
raza onih ljudi sa kojima sam se sastajao i sa kojima sam svakodnevno
bio u dodiru.
Uslov. koji sma na poeecku naseg poduhvata svi jednoglasno pri
hvatili. bio je da cerna sve SW vidimo prihvatiti takvim kakvo jeste, i
da necemo traziti nikakvo objasnjenje pre nego sw i sami duboko ude
rna u srvar. pre nego sto shvatimo njihovu nauku i upoznamo njihov
svakodnevni zivot. i osvedoCimo se II postojanje euda.
Prvo sto je trebalo da ucinimo jeste da sa njima zivimo ida sve gle
damo sopsrvenim ocima. Bilo nam je dozvoljeno da budemo sa njima
9

.',:",

Bard_~~l]g_.

._ ..

onoliko koliko smo h[eli, da pos[avljamo pi[anja koja nas muce ida
udemo u ono sw vidimo onoliko duboko koliko w zelimo, da donosi
mo sopsrvene zakljucke i da konacno sve SW vidimo prihva[imo kao
cinjenicu iii kao prevaru. Majswri nikada nisu pokusali da u[icu na
nas sud i njihovo osnovno pravilo je bilo w da oni od nas nikada nece
[raii[i da verujemo u nesw u sea mi u svojoj unu[rasnjos(i nismo llve
reni.lsw saverujem i ci(aocima: da sami, po svojoj oceni, prihva(e kao
is[inu ili odbace ono SW budu proci(ali.
Majswra, koga eu u daljem [eks[U zva[i Emil, sreo sam nakon dve
godine bavljenja obicnim is[aiivackim poslom u Indiji. U w vreme. dok
sam prolazio ulicom grada u kome smo [ada boravili. painjll mi je pri
vukla grupa ljudi. Sredis[e ops[eg imeresovanja bio je jedan od brojnih
ulicnih fakira. Ook sam ru s(ajao opazio sam kraj sebe s[arijeg coveka
koji. kako sam video, nije pripadao kas[i ljudi oko sebe. Pogledao me je
i pi[ao da Ii sam dugo u lndiji. Odgovorio sam, oko dve godine. Pi[ao
me je da Ii sam Englez, na sea sam odgovorio da sam Amerikanac. Bio
sam iznenaden rime SW sam sreo nekog ko govori engleski, pa sam ga
pi[ao sea on misli 0 [OJ preds[avi. Odgovorio je da se w u lndiji ces[O de
sava ida izvodace zovu fakirima magicarima iii hipnocizerima. ani s
pravom nose ova imena i iza svega swji duboko duhovno zracenje koje
samo malo njih moie da o[krije
Posle upoznavanja, Emila sam u naredna ceciri meseca vidao sa
mo sillcajno. U [0 vreme nas je zaokupljao neki problem koji nam je
prouzrokovao mnogo [eskoca. Kada sam par dana posle wga sreo Emi
lao on me je pi[ao sea nas w uznemirava da bi za[im poceo da govori 0
wj srvari. Cudio sam se kako on w zna, jer niko izvan naseg uskog
kruga isuazivaca nije 0 wme govorio. Emil je bio po[puno upueen 1I
problem i posco mu je sve izgledalo poznaw, sma[rao sam da razgovor
sa njim ne moze skodi[i. posebno
je on rekao da ima dobar uvid u
srvar i da ieli da nam pomogne. Proslo je nekoliko dana. Sve je bilo raz
jasnjeno i problem vise nije bio problem. Svi smo u prvi mah bili zacu
deni ali smo ubrzo na w sasvim zaboravili. Meducim, nailazili smo na
neke druge [eskoce i preSlo mi je u naviku da u [akvim siruacijama
odem do Emilai da 0 wme sa njim porazgovaram. Cud no. ali izgledalo
je da [eskoce od wg uenu[ka nes[aju.

sw

I
I;

. ZI~C:)T I U~~~)~. t:AA.!s!-C?~ [)~!:.E~OG-..!?!O~

I moji sapumici su se sas[ajali sa Emilom, iako im 0 njemu nisam
mnogo govorio. U w vreme sam ci[ao knjige hindu-prica koje mi je
Emil izabrao i bio sam po[puno uveren da je on jedan od adep[a. On je u
meni izazvao veliku radoznalos[. a moje inceresovanje je svakim da
nom pos[ajalo sve vece i vece.
jedne nedelje dok smo se se[ali poljem Emil mi je pokazao jednog
goluba i rekao mi je da golub njega [raii. S[ao je sasvim mirno i posle
par minu[a golub se spuscio na njegovu ispruienu ruku. lspos[avilo se
da mu je golub doneo vesci od bra[a sa severa. Takode se ispos[avilo se
da raj njegov prija[elj jos nije dos[igao sposobnos[ [elepa[skog komu
niciranja, pa se zaw sluii ovakvom "komunikacijom". Kasnije smo vi
deli da Majswri mogu medusobno da komuniciraju [elepacijom iii, ka
ko oni kaill, pu[em sile koja je daleko finija od elek[rici[e[a iii radio
-[3lasa.
Sve ovo je u meni problldilo veliku zna[iieljll i ja sam pos[avljao
pi(anje za pi[anjem. Emil mi je pokazao da moie k sebi da prizove price
ida moze da upravlja njihovim Iewm; pokazao mi je da mu se cvece i
drvece klanjaju a da mu se divlje zivo[inje bez s[raha pribliiavaju. Pre
da mnom je ras(avio dva sakala koji su se sukobili nad leSom ubijene
zivo(inje; kad im se priblizio. oni su prekinuli sukob, da bi sa povere
njem polozili glave na njegove ispruiene ruke. Posle wga su mirno na
s[avili sa gozbom. Pus[io je i mene da do[aknem jedno od [ih divljih
s[vorenja i rekao:
"To nije smrmo lAo [0 JA koji [i vidis pred sobom. koje je II s[anju da
cini [e srvari. To je ono is[insko. dublje lA. To je ono s(Q ci spoznajd kao
Boga, Boga u sebi. Soga svemoguceg Jednog, koji [akve srvari moie da
cini kroz mene. Ja iz sebe samog, iz svog smnnogja, ne mogu skoro ni
sea da ucinim. Samo kada se odvojim od svega spoljasnjeg i pus[im
is(insko jA jESAJ\'\ da govori i pus[im veliku Bozju ljllbav da deluje kroz
mene. [ek [ada mogu da cinim srvari koje si sad video kako ih cinim.
Ako pus[is da na sve srvari kroz [ebe suuji Bozja ljubav, onda [e se ni
ko ne boji i ne moze [i se desi[i nikakvo zlo.
Sve vreme dok sam imao casove kod Emila, on bi se obicno poja
vljivao u mojoj sobi iznenada. cak i onda kada bih vra[a svesno zaklju
cao pre nego SW bih se povukao na spavanje. U poce[kll mi je sme[alo
11

10

'

I
I
I

J
:J

.~

- ---.

--
-

..

----

--

[.
11
~

U
1JBard Spalding_

_
n

__

_ _

. ._ _

__ n_u

zr':'QT~ .~.~~!'J)t:.~l?.I~~J?!,:.~EKOG ISTOKA

to njegovo samovoljno dolazenje, ali sam uskoro uvideo da je njemu

Pouke koje nam je Emil davao bile su osnova za ekspedieiju koju
tI
~11 moj priseanak sam po sebi razumljiv. Taka se desilo da sam prihvatio
sma preduzeli nekoliko gooina kasnije; bila je co nasa treea ekspedicija
,
lUnjegov nacin ida sam vrata ostavljao otkljucanJ..
ute zemlje. Tokom perioda ad tri i po godine iiveli sma kod Majstora, sa
Cinilo se da ga ova moje poverenje veselL Nisam mogao da razu

njima sma pucovali i posmatali sma ih u svakodnevnom zivotu i radu

mem sve njegove pouke, a eada nisam mogao ni sve da prihvatim, upr

po eitavom Tibetu, Indiji. Kini i Persiji.

kos svemu sco sam video za vreme mag boravka na Iscoku. Bilo je po

trebno da proau duge godine meditaeije da bik shvatio duboko duhov-

no znacenje zivota koji ovi ljudi vade.

-J
Oni. naime. svoj posao rade neprimetno i sa decjom jednostavno
Poglavlje 2
seu. Oni znaju da je moe ljubavi njihova zastita i ani gaje eu snagu sve

--;dok im se cieava priroda u coj ljubavi ne prikloni i ne ponudi prijaeelj

Na samom pocetku nase treee ekspedieije, na kojoj sma se jos jed

srvo. Zmije i divlje zivoeinje svake godine ubiju hiljade ljudi. ali ovim

nom usmerili na meeaflzicko istrazivanje. nase malo drustvo se skupi

. Majstorima. koji su u sebi probudili toliku moe Ijubavi, zmije i divlje

10 u Portalu, malom selu koje se nalazi u zabacenom delu Indije. Tom

zivotinje ne mogu nisea. Oni povremeno zive u najdivljijim predelima

prilikom sam javio Emilu da sma krenuli na put, ali mu nisam pisao a
--i Mungle. a desava se da ponekad ostave svoja tela na graniei sela da bi

eilju naseg puta niti sam mu pominjao broj clanova nase ekspedieije.
Zbog svega eoga sma bili izuzerno iznenaaeni kada sma nasli sve
-, ga zastitili ad pustosenja. kada se ni njima ni selu nikakvo zlo ne doga
da. Aka co prilike zahtevaju. ani mogu ida hodaju po vodi. da prolaze

kompletno pripremljeno za dolazak eitavog naseg drustva. i urvrdili

sma da su Emil i njegovi drugovi bili potpuno obavesteni a nasim pla
kroz vatru. da lebde u nevidljivom ida cine mnosrvo drugih srvari na
novima. Za vreme naseg boravka u Juznoj Indiji Emil nam je ucinio do
-I koje mi gledamo kao na euda.
sea usluga, ali ana sto nam je ad tog vremena einio prevazilazi svaki
-J Evidenena je slienose izmedu zivoea i ueenja Isusa i zivota i ueenja
opis, pa bih njemu i svim onim drugim divnim dusama koje sma sreli
ovih Majscora. Uobicajeno je da se smatra nemogueim da covek iz uni
odao zahvalnost za uspeh eitavog naseg poduhvata.
- , verzuma maze da nabavi ana sea mu treba za dnevni zivoe, da savlada
U Portal. mesco iz koga je ekspedicija trebalo da poae, stigli sma
.....J smrt i da (ini eakozvana euda koja je einio lsus dok je ziveo na ZemljL
Majscori su nam pruzali dokaz da su sve ee srvari deo njihovog 5vakokasno popodne 22. decembra 1894. - a odluenli sma da naseavimo put
na prvi dan Boziea, put koji ce nam zbog niza neverovatnih dozivljaja,
dnevnog zivota. Sve sto im ereba. ukljueujuei hranu, odelo i novae. ani
celog zivota ostati u secanju. Reei koje nam je Emil tog jutra upueio ni
_,.,. nabavljaju direkrno iz Univerzuma. Oni su u eolikom seepenu savladakada neeu zaboraviti. Bile su izgovorene na tecnom engleskom jeziku,
Ii smn da neki ad njih zive duze ad 500 godina. sea se maze osvedociti
iaka se on nikada nije hvalio engleskim obrazovanjem niti je spomenuo
kroz njihove zapise.
da je ikada napustao Daleki iscok. Poeeo je ovako:
Srazmerno malo Majscora je u lndiji ali izgleda da sve religije
"Danas je BoziC. To je za vas dan seeanja na roaenje Is usa Hrista.
imaju svoj izvor u njihovom ueenju. Majstora je, meautim, taka malo
Varna je reeeno da je on bio pos[at za iskuptjenje i zato yam iigleda kao
~1J kao sea je malo i onih koji do njih mogu da doau, iako Majstori mogu
veliki posrednik izmeau vas i Boga. Takvo shvatanje se varna eini is
~ telepatski da stupe u vezu sa goeovo neogranicenim brojem Ijudi. lz
_gleda da se glavno delo njihovog zivota sastoji u tome da se podignu
pravnim, a gde je to nebo u kom on stoluje ja ne znam - osim aka se ana
J'1I u nevidljivo ida pomazu svima anima koji su prijemcivi za njikovo
ne nalazi u svesti eoveka. Oeigledno, vi se svom Bogu mozete pribliziti
ueenje.
sarno preko njegovog sina, cog plemenicog, velikog, )ednog, koga svi

~ 12

13

oJ

.~

(S'ard SpaldinL-

_.

..

.....

..... _......

mi zovemo Blagoslovenirn i ciji dan dolaska slavi ci[av sveL Ali nama
caj dan znaci daleko vise - za nas w nije sarno secanje na w da je [sus
dosao na sve[, vee podsemik na w da Hris[ ueba da se rodi u sves[i
svakog coveka Taj dan oznacava rodenje Majswra i Uci[elja, velikog
spasi[elja koji je oslobodio covecansrvo okova i ogranicenja ma[erija
lizrna. Prema nasem shva[anju, [a velika dusa je dosla na Zemlju da bi
nam jasno pokazala pur ka is[iniwm Bogu, velikom. svemogucem,
sveznajucem, jednom. Da bi nam pokazala da je Bog dobro[a, mudros[
i is[ina po svom ci[avom bicu, Daje sve i u svemu.
"Taj veliki Majswr koji je na raj dan dosao na sve[ je posla[ da bi
nam pokazao da Bog nije izvan nas vee da boravi u nama; da ad nas ni
ad bilo kog drugog Bozjeg srvorenja nikad nije bio odvojen. ni[i [0 ma
ze ikada bi[i. Da je On jedan pravedan i IjubeCi Bog, da poznaje sva bica,
da sve zna ida je On sam sva iscina. Cak i kada bih posedovao razurne
vanje svih ljudi na svew, opec ne bih mogao da kazem, cak ni na naj
skromniji nacin, koji smisao w svew rodenje ima za nas.
"Svi sma mi uvereni, a verujemo da i vi [0 uvida[e, da je raj veliki
Majswr i Uci[elj dosao k nama da bismo dobili po[puno razumevanje
. zivo[a ovde na Zemlji, da bismo naucili da su sva ljudska ogranicenja
srvorili sami ljudi ida se ana s[Oga ne smeju [Umaci[i nikako drugaCije.
Mi verujemo da je raj, najveci ad svih Uci[elja, dosao da bi nam pokazao
da je Hris[ u njemu kroz koga je on bio u s[anju da izvrsi svoje velika de
la, onaj is[i Hris[ koji je u varna, u meni i ci[avom covecans[vu. Ida mi,
sledeCi njegovo ucenje, maze rna izves[i is[a ona dela koja je On cinio, i
jos i vise. Mi verujemo da je Isus dosao da bi nam pokazao da je Bog ve
liki i jedini uzrok svih srvari, da je Bog sve.
"Neki ad nas veruju da je Isus svoje prve pouke primio medu nama,
ali se na w ne obaziri[e. Svejedno je da Ii ih je primio medu nama iii kao
direkmo o[krovenje Boga - jedinog uzroka u kame borave sve srvari:
jer, aka je misao koja je izasla iz Bozjeg razuma i ovaj je izrecenom recju
dalje poslao, zar ne maze neko drugi iii svako [U misao da uhva[i u
Univerzumu. Aka je neko [U misao shva[io i dalje prosledio, iz wga ne
proizilazi da je ona njegovo vlasnis[vo. Da je h[eo da je prisvoji i zadrzi
za sebe,.kako bi onda mogao da se nada da ce dobi[i vise? Aka hocemo
da primimo vise, mi moramo da dajemo ana sw sma primili. Aka zadr

___.... _.

~!v.SJ_~_~Q:~lA ~l~T_o~q~~E_~S'g

!STOKA

iimo one sw sma primili, onda dolazi do scagnacije i mi onda pos[aje

rna kao vodenicarski wcak Kada se voda ne krece i wcak s[Oji; kada vo
da [ece bez zadrske, wcak iz nje srvara snagu. Isw se deSava i sa cove
kom: kada dade u komak[ sa Bozjim mislima, covek rreba da ih dalje
prosleduje, aka zeU blagoslovenosL Covek ueba da dozvoli drugima da
cine isw ono swan sam cini, jer [aka svaka individua maze da ras[e ida
se razvija.
"Licno mislim da je Isus ovu isrinu primio kao direkmu objavu ad
Boga, kao SW je w bio slucaj i kod svih os[alih velikih uci[elja. Posw su
sve srvari ad Boga, zasw nebi sva ljudska bica bila u s[anju da ucine
ana S[q maze bilo koji pojedinac? Nasa grupa sma[ra da cere se i vi uve
ri[i da je Bog u svako doba voljan i spreman da se objavi svim ljudima
isw onako kako se objavio lsusu i drugima. Sve SW mi [reba da uradimo
jes[e da se njemu prepus[imo. Mi sma [akode uvereni da sma jednako
s[voreni, da su svi Ijudi jednaki i da ce ana velika dela koja je [sus ci
nio, moCi da cine svi. Vi cere se uveriri da iza svega wga ne s[Oji nika
kva [ajna i da je jedina [ajna svih srvari - ljudsko shva[anje a njima.
"Mi znamo da see prema nama vise iii manje sumnjicavi. Nadamo
se da cere kod nas os[a[i wliko dugo dok ne vidi[e kakvi smo mi u
srvarnos[i. Mi yam dajemo punu slobodu da nasa dela i rezul[a[e pri
hva[i[e iii odbaci[e. Izbor je na varna."

Poglavlje 3
Iz ponala sma poW za Asmah, jos manje mesw, udaljeno aka 90
milja. Emil nam je za pramju obezbedio dVbjicu mladih muskaraca, le
pe pojave, hindu-[ipa. Njihov zada[ak je bio da vade brigu a celoj ekspe
diciji, a uzorna opus[enos[ i obzir 5 kojim su raj zada[ak izvrsavali su
prevazilazili sva nasa ranija iskusrva. Radi jasnijeg iden[ifikovania
zvacu ih lase i Neprov. lase je bio glavni odgovorni za ekspediciju a Ne
prov je bio njegov asis[em i brinuo se za izvodenje njegovih upu[s[ava.
Emil, koji je bio znamo s[ariji ad ave dvojice, os[ao je u Ponalu. 15
pra[io nas je sa nekoliko propramih reci koje su zvucale ovako: "Vi na
~

I
D.

-.

"
Bard Spalding
-

._._._.

__

_.

meravate da nastavite svoju ekspediciju. a ova dvojica. Jast i Neprov

J1 biee vasi pratioci. Ja sam eu jos neko vreme ostati ovde. jer tako kako
tI vi putujete biee yam potrebno nekih pet dana do sledeeeg vaznog me
sta. Ono lezi na nekih 90 milja odavde. Meni ne treba toliko vtemena da
~ predem tu udaljenost. pa eu vas tamo docekati. Molio bih da neko iz va
~ se grupe ostane da posmatra i utvrduje sta se ovde desava. Na taj na
Cin moze da se ustedi vreme. a on ce za 10 dana moci da yam se pridru
-i zi. ad njega se sarno trazi da bude pazljiv kako bi mogao da vas obave
J sti 0 onom sto bude video."
Mi smo krenuli na put, dok su Neprov i Jast preuzeli nadzor nad
'; ekspedicijom. Moram reei da nije lako predstaviti nacin na koji su oni
) to radili. Svaka pojedinost je bila razradena do detalja i dolazila je po re
du i ritmu koji su mogli da se porede sa redom i ritmom muzike. a tako
je bilo i za vreme citave ekspedicije koja je trajala tri i po godine.
Ovde bih hteo da dodam 0 utisku koji su na nas ostavili Jast i Ne
provo Jast je bio fin, blag, usluzan, ni grub. ni 'nagao, pravi hindu-ka
. rakter. Nije bio ni hvalisav. Svaki njegov nalog je bio precizan i tacno
. - ispllnjen, sto je kod nas izazivalo veliko divljenje. Odmah na pocetku
smo opazili njegov karakter i 0 njemu smo cesto razgovorali. Neprov je
takode bio divan karakter. Uvek je bio sabran i realan. Kod njega je po
stojao uvek isti mir i pored cudesne snage misljenja i izvodenja, pra
..... een podjednakom tacnoscu pokreta. To je bilo toliko uocljivo da je sva
ki clan ekspedicije 0 tome govorio. Nas voda je primetio: "Ovi mladiei
su prekrasni. Pravo je olaksanje naei Ijude koji znaju da misle ito sto
... smisle odmah urade".
Dosli smo na odredeno mesto oko cetiri sata popodne petog dana i
Emil je vee bio tu, kako se sa nama i dogovorio. Mozete Ii zamisliti na
. . su smetenost? Bili smo potpuno sigumi da smo ovamo dosli jedinim
postojeeim i najbdim naCinom putovanja ove zemlje, sem onih kurira
koji putuju dan i noc i svuda nalaze pripremljene konje za izmenu. Ov
de je stajao covek. kako smo mislili. starijeg starosnog doba. neko ko
'.f nikako nije mogao da put od 90 milja prede u kracem vremenu nego
mi. Bar smo tako mislili. Naravno, svi smo istovremeno postavljali pita
. _\ nja i bili radoznali da cUjemo njegov odgovor, koji je glasio:

.
.;./j

16

____.. __ . _.... _._...

z.!~2!:J..l:!~~~ J.~J~/':~L~~~ ~.DALEKOG ISTOKA

"Rekao sam da eu biti ovde da vas docekam i ja sam tu. Hteo bih da
yam skrenem paznju na cinjenicu da covek na svom pravom podrucju
nije ogranicen ni vremenom ni prostorom. Covek koji poznaje sam sebe
ne mora da se muci pet dana da bi presao 90 milja. Covek u svom is
pravnom stanju moze da savlada svaku udaljenost u tren oka. Jos
odnedavno sam bio u selu u kom ste me ostavili. Ono sto ste videli kao
moje relo miruje jos u seill. Vas drug moze da potvrdi da sam sa njim
razgovarao pre cetiri sata i rekao da idem da vas pozdravim, jer cete u
to vreme da stignete. Ono sto ste videli kao moje tela je jos tamo i vas
drug ga vidi. iako je one mimo i neaktivno. UCinio sam to sarno zato
da yam pokazem da smo u stanju da napustamo nasa tela i da vas po
zdravimo u svako dogovoreno vreme i na dogovorenom mestu. Ova
dvojica koja su sa varna su mogla da putuju na isti nacin kao i ja. Na taj
nacin cete lakse shvatiti da smo mi obieni Ijudi. [stog porekla kao i vi,
da ovo nije nikakvo eudo. nego smo mi snagu koju je svima nama dao
Otac. taj Veliki, SvemoguCi, Jedan. razvijali na potpuno drugaciji nacin
od vas. Moje telo ce ostati danas do noci tamo gde jeste. onda CU ga
preneti ovamo i vas drug ce doci istim putem kao i vi i stici u pravo vre
me. Posle jednodnevnog odmora, putovacemo u malo selo, dan hoda
odavde. gde cemo se zadrzati jednu noc. Onda se vraeamo ovamo i ee
kamo vaseg druga. Videcete da ee imati sta da yam priea. Dovece cemo
se sastati u Lozi. 00 tada. zbogom."
Kada sma uveee bili zajedno, iznenada se medu nama pojavio
Emil, ada nije otvorio vrata, i rekao:
"Vi ste me videli da u ovu sobu ulazim, kako cete reCi. na magican
nacin. Dozvolite da yam kazem da za to nije potrebna nikakva magija.
Dajem yam jednostavan primer koji mozete lako razumeti. Svi to mo
zete lako videti. pa onda mozete i verovati. Dodite blize da mozete da vi
dite. Ovde imamo casu vode koju je neko od vas doneo sa izvora. Vidite
da je u sredini vode poceo da se stvara komadic leda. Vidite da taj ko
madic leda sebi privlaci druge komadice. sve dok citava voda nije za
mrznuta. Sta se dogodilo? Ja sam zadrzao sredisnje atome vode u Uni
verzumu dok nisu poprimili formu iii. drugim recima. snizio sam nji
hove vibracije dok atomi nisu postali led. a svi drugi delici su se oko
njega grupisali dok sve nije postalo led. To se moze primeniti na casu
17

.1

..

4 Bard Spalding
vode, na kofu vode, jezero i more i naprosro na svu vodu na Zemlji. A
sta bi se dogodilo? Sve bi se zamrzlo. U koju svrhu? Nema svrhe, nista
dobro iz roga ne bi nastalo, niU moze nastati. Da sam sa tim nastavio,
odlucan da ro izvedem do kraja, sta bi se dogodilo? Doslo bi do reakcije.
Kod koga? Kod mene samog. Ja poznajem Zakon i znam da se one sro
izrazim sasvim sigurno meni vraca. Zbog wga ja cinim sarno dobro i
dobro mi kao takvo dolazi nazad. Lako mozete shvatiti da bi hladno
ca, da sam nas[avio dalje da zamrzavam, na mene delovala mnogo pre
nego sro bih sa tim zavrsio. Dok bih plod svoje zelje poznjeo, sam bih se
u led preevorio. Naprotiv, kad izrazavam one dobro, u vecnost pustam
da sazri i iz vecnosti zanjem dobro.
"Moja pOjava u ovoj proswriji moze se objasni[j na isri nacin. U
onom prosroru u kome ste me ostavili driao sam svoje telo cvrsro u
univerzalnom, pa sam povisio njegove vibracije dok se one nije povra
[jlo u univerzalno gde sva supstanca ima svoje posrojanje. Za[im, pu
tern mog JA jESAM, moje Hrisrove svesti ja cvrsro drzim svoje telo svo
jim mislima dok se njegove vibracije ne smanje, pa ovde bas u ovom
prosroru poprimaju formu koju i vi mozete videli. Kako se Eli moze go
voriti 0 nekoj tajni? Zar ja ne primenjujem moe iii Zakon koji mi je Otac
dao preko voljenog sina? I zar taj sin nis[evi i ja i citavo covecanstvo?
Gde Eli Eli ima nekog cuda? Toga nema.
Setite se price 0 zrnu gorusice! Vera ulazi u nas kroz univerzalno,
kroz Hrista koji je vee roden u svakom od nas. Kao malena tacka ona
ulazi kroz Hrista iii nadsves[, mesro sposobno za prihvatanje u nasem
bicu. Onda ona mora biti podignu[a do brda, do najviseg u nama, do
glave, ramo gde se nalazi njeno najvise mesro. Tamo se ona mora evr
sro driati. Tada sledi opomena: Treba da volis Gospoda, svog Boga ei
tavim srcem, svom dusom, svim svojim snagama i citavim svojim
umom. "Razmislite 0 rome. Da Ii razumete? SRCE, DUSA, SNAGA, UM.
Da Ii se moze; kad se jednom dostigne ta taeka, einiti nesw drugo sem
prepustanja Bogu? Duhu svetom, cistom ja duhu koji hoce da se upo
sli. Taj Duh sveti dolazi na razne nacine, mozda kao neznama mala bi
ca koja kucaju i traze da udu. Mi u sebi moramo prihvatiti tog svewg
Duha, dopus[iti mu da ude i pustiti ga da se u nama ujedini sa malom
taekom ili semenom vere, a onda ce one sebi priyuci druge delice i njih

__ _.. ____.

t[

~ly'~"!:_Il!~~~lA.-_0.0!~TQ~.J?ALEKS!.~~!OKA

sabra[i oko sebe isto onako kao sw ste ro videli da se ledeni delici sku
pljaju oko zamrznuwg sredista, pa ce vera u varna ras[i i prihvati[i for
mu. Delic po deliC; krug po krug, bas onako kako se to desava sa ledom.
Sta mora da se dogodi? Vera se mora u vasoj spoljasnjosti videli, doci
do izrazaja. Vi sa rime nas[avljate, idete sve dalje i umnozavate to seme
vere i tako dugo je izrazavate dok ne uspete da brdu svojih prepreka ka
zete: 'OlGNI SE I BACI SE U MORE'. I ro ce se dogoditi. Nazovite w cervr
tom dimenzijom, mi to zovemo: Boga dovesti do roga da se kroz Hrista
izrazi u nama.
"Na taj nacin se odvijalo rodenje Hrista. Marija, velika majka,
shvatila je taj ideal i zadrzala ga u svom umu, onda ga je primila u kri
10 svoje duse i tamo je on ostao neko vreme dok nije roden kao savrse
no de[e Hrist, prvorodeni sin Bozji. Njega je hranila i stitila i one sto je
majka imala njemu je davala. Nadziran je i nezno pazen i negovan dok
iz detinjseva nije dorastao do momackog doba. Tako dolazi Hrist II sva
kom od nas: PRVO KAO POSADEN U TLO NASE DUSE - sredista naseg
bica gde Bog boravi - pa se kao POTPUNIlDEAL CVRSTO DRZI U NA
SEM UMU [ ONDA RODI KAO SAVRSENO DETE.
"Vi, koji ste videli s[a se ovde dogodilo, jedva veruje[e svojim oeima.
ja vas ne krivim. Primecujem u misaonoj sferi nekih od vas misao 0
hipnozi. Braco moja, da Ii ijedan medu varna ovde oseca da nema sna
ge da primeni svaku od Boga datu sposobnos[ tako kao Sto ste mene
videli da cinim? Zar i sarno na cas pomisljate da ja vase misli iii vasa
opazanja na bilo koji naein komrolisem? Zar mislite da bi mi bilo mo
guce, kad bih ro i hteo, da jednog iii sve zaearam hipnozom, kad ste
ipak mogli sve sami da vidite? Ne sWji li u vasoj sopsrvenoj velikoj knji
zi da je Isus usao u prostoriju eija su vrata bila zakljueana? On je usao
isw onako kako sam ja to ueinio. Zar mozete makar ina eas da pomi
slite da je Isusu, velikom UCitelju, bilo potrebno da na bilo koji naCin
nekog hipnotise? On je sarno primenio svoju sopsrvenu, od Boga pri
mljenu moc. Veruj[e da nisam uCinio nista sto svako ad vas ne bi bio u
stanju da ucini; i ne sarno Vi, nego i svako dete koje je rodeno iii ce biti
rode no u ovom svetu ili citavom Univerzumll, ima Eli moe da ucini isto
to sws[e videli da ja veceras radim. Zeleo bih da w svom razumu jasno
dokazete.
~

t't.

L-.

..... ....J

......

,,~

_.
-,.

I
~I'

:1

\ "',
Bar(~eaJs!ing_ ...

"Oogada se da stanovnike nekog mesta savlada strah ad tigra lju

dozdera, da se ani vise i ne brane verujuei da je njihova sudbina da ih
zivotinje uniste. Ponekad ave zivotinje dodu u sclo i uhvate ponekog
mestana. Pred jednim takvim selom sma videli kako Jeii tela coveka
radi zastite. Selo je bilo opsedano tigrovima-Ijudozderima i vee je aka
200 stanovnika tog sela postalo njihova irtva. Vide Ii sma i tigra kako
ide preko nogu mimog tela u travi i izgledalo je da to cini naroCito bri
zno. Ovoje nasih saputnika je posmatralo ovu pOjavu tri meseca, sva
kodnevno. Kad su napustili selo. tela je jos leialo neosteeeno i nijed
nom stanovniku se nije nista dogodilo. Taj covek nam se pridruzio ka
snije na Tibetu.

. J.
'l
.~,...-

,.J
'.'j

i
,--..J

-0
'}

.il,

.' . _. . ....

Poglavlje 4
Sledeeeg jutra pri izlasku sunca sma bili spremni da se vratimo u
selo gde sma ostavili svoju opremu. Stigli sma upravo pred mrak. pa
sma lIcvrstili nas sator pod velikim banija stablom. Orugog jutra nas
je pozdravio Emil i svi sma ga zasuli pitanjima. Rekao je:
"Rado eu vam odgovoriti na ana sto vam je do sada pokazano, ali eu
sa drugim odgovorima morati da pricekam dok se vi bolje ne upoznate
sa nasim delima. Oak govorim shvatieete da se sluzim vasirn jezikom
da vam saopstim VELIKI PRINCIP kOji leii u osnovi nase vere.
"Aka svi poznaju istinu i pravilno je izlazu, zar onda nije jasno da
sve potice iz istog izvora? Zar svi mi nismo jedno sa univerzalnom mi
saonom supslancom. Bogom? Ne cinimo Ii mi, svi zajedno, jednu veliku
porodicu? Zar nije svako dete, svako ko se rodi, bilo kojoj kasti ili veri
da pripada. deo te vel ike porod ice?
"Pitate me da Ii smatramo da se smrt maze izbeei. Oozvolite mi da
odgovorim recima Sidija. Covecije tela je izgradeno iz iste univerzalne
eelije kao i tela biljaka i zivotinja. kOje mi rado nazivamo nasom mla
dom i slabije razvijenom braeom. Individualna eelija je mikroskopski
mala jedinica. tela. Posle cestog ponavljanog postupka rastenja i pro
padanja, iz tih malih eelija-jezgara postaje potpuno ljudsko biee koje
20

_.z.~~9T I l?_(~'JJA MA.JS~9.~ ~~Y~~OG ISTOKA

je sastavljeno iz bezbroj miliona eelija. Svaka ad tih eelija ima zadatak

da ispuni posebnu funkciju, ali ana u osnovi zadriava karakteristiku
individualne eelije iz koje je proizasla. Ta individualna eelija maze se
smatrati svetlonosom produsevljenog zivota. Ona sa generacije na ge
neraciju prenosi latentnu vatru Bozju, zivotnu snagu svih zivih biea.
onu zivotnu snagu koja se preko predaka maze pratiti unazad sve do
vremena kada se pojavio prvi zivot na planeti. Ova individualna eelija
ima svojstvo neogranicene mladosti. Ali kako stoji sa grupama eelija
koje cine takozvano tela? Grupe eelija su nastale iz cestog ponavlja
nag umnozavanja individualnih eelija i zadrzale su individualne ka
rakteristike onih ad kojih je jedna upravo spomenuta latentna zivotna
vatra iii vecna mladost. Grupne eelije iii tela imaju zadatak da budu cu
vari individualne eelije. ali sarno za vreme trajanja kratkog roka jed
nag zivota, takvog kakav vi sada poznajete.
"Nasi najstariji ucitelji su putem intuicije utvrdili istinu 0 osnov
nom jedinstvu zivotnih reakcija kod biljaka i zivotinja. Lako maze rna
sebi da predstavimo kako su ti ucitelji pod sirokim granama banija dr
veta, skupili svoje ucenike i po prilici se sledeeim recima obraeali: Po
gledajte ova snazno drvo. Zivotni proces koji se odvija u ovom nasem
bratu. u ovom drvetu. u osnovi je isti kao i kod nas samih. Pogledajte
lisee i pupoljke na vrhu grancica tog starog drveta, kako su mladi, kao
seme iz kog je div nastao. Posta su zivotne reakcije kod biljaka iste kao
i kod coveka, covek maze iz iskustva biljaka sigurno neSto da nauci.
[sto kao Sto su lisce i pupoljci na starom drvetu stalno mladi, taka i
grupne eelije tela ne moraju da gube svoj vitalitet i da odumiru. nego
mogu da budu uvek mladi i zeleni. U sLVari, nema razloga zasto tela ne
bi bilo isto taka mlado i zivotno snazno kao seme iz kojeg je izaslo.
"Razgranato banija drvo, koje je uvek simbol neprolaznog zivota,
ne umire osim kao zrtva pada. Nikakav prirodni zakon a raspadanju.
nikakav proces starenja izgleda ne napada vitalnu energiju njegovih
eelija na opisan nacin - nista sto bi individuu moglo polako da slabi.
Smrt je, dakle, dogadaj koji se maze otkloniti. ~olest je. pre svega. lose
osecanje - odsustvo sreee iii santi (blazeni mir duha) koji treba da kroz
prirodu zraci nazad na tela. Proces starenja, opste iskuSLVO coveka. sa
rno je izraz njegovog neznanja u odnosu na odredena bolesna (neprijat

21

\\

..,1

.."

/\

\
~
"

oard

Spaldin~ __._.

_0_

~.

__

na) sranja tela i duse. Od padova se moze odbraniri pravilnim memal

nim ddanjem. Sidi kazu: 'Ton, zvuk rela se moze lako odriari, pa se
relo sa lakoeom odupire zaraznim i drugim bolesLima, kao sw su kuga
i influence'. Sidi mogu u sebe da uzmu klice ida oeuvaju sebe ada se
one ne razviju u bolesL
"Seriee se da je mladose seme ljubavi Bozje posadeno llijudsko-bo
iansku formu. Mladose je one bozansko u coveku, duhovni zivor, lep
zivor. Biri srar je neduhovno, ruzno, smrtno, nesrvamo. Misli srraha,
misli boli i misli brige prouzrokuju ruznoeu kojll zovemo srarosL Misli
veselja, misli ljubavi i misli 0 idealima srvaraju lepotu koju nazivamo
mladosr. Srarosr je sarno ljuska u kojoj lezi skriveni dragulj srvarnosri,
biser mladosri.
"Vezbajre se u rome da u sebi odrziee svesr deeinjsrva. Predsravire
sebi bozansko dere koje u varna zivi. Pre nego sro zaspire govorire sebi
u svojoj svesri:
'Ja znam da je u meni duhovno relo radosri, uvek mlado, uvek le
po. Oci, nos, usra, koza su Ie pi i duhovni i ja posedujem relo bozan
skog detera, koje je noeas savrseno.' Ponavljajre ova uveravanja i me
dieirajre 0 rome dok ne zaspire. Cim usraneee govorire sebi: 'Dakle,
dragi (izgovorire svoje ime), u eebi stanuje boianski alhemiear'. Kroz
duhovnu moe ovog uveravanja nasraje za vreme nod alhemijski pro
ces prervaranja i razvoja iz unuerasnjosci ka spolja, duh je prodro II [0
duhovno eelo i duhovni hram. Unurrasnji alhemiear je puseio mrtve i
isrrosene eelije da se raspadnu i izazvao zlaro nove koze u njenom ne
prolaznom zdravlju i ljupkosei. Zaisra, camo gde bozanska ljubav do
lazi do izrazaja, camo je vecna mladosL 'Bozansrveni alhemicar bora
vi u mom sopsrvenom celu i nepresrano srvara nove, lepe i mlade decje
eelije. Duh mladosri je u mom relu, roj ljudsko-bozanskoj formi i sve je
dobro. Om Sanri-Sanri-Sami (Mir, mir, mir!)'
"Naueire da se smejere ljubazno kao dere. Smeh koji dolazi iz duse
duhovnogje opuscanje. Pravi smesak je nesro isrinski lepo, umernieko
delo 'Unurrasnjeg besmrrnog zakonodavca'. Korisno je govoriri sa
uverenjem: 'Saljem misao punu ljubavi u Cirav sver, da sva ziva biea
budu sreena i blagoslovena'. Pre polaska na posao uveri sebe: 'U meni
zivi bozanska forma. Ja sam bas onakav kakav zelim biei. Ja sebi sva-

_...

.__._ , ... __ ?-!.VO~I_ u~~~l.~_~J~~ORA ~""}::~~OG I?TOKA

kodnevno predocavam one lepo rako dugo dok [0 ne udahnem u po

srojanje. Ja sam dere Bozje i sve sro mi rreba da je mi se sada i uvek'.
"Nauei da se prolimas radoseu. Uveravaj sebe: 'Beskrajna ljubav
ispunjava moj urn i proeiee mojim relom svojim savrsenim zivo[Om'.
Ueini sve oko sebe jasnim i lepim. Neguj duh i humor. Raduj se suncu.
"Vi sre vee shvaeili da ja ovde izlazem nauku Sidija. Oni su najseariji
ueieelji za koje se zna i one s[O su uCili srarije je hiljadama godina od
svake iswrije. Oni su isli medu ljude i pokazivali im pur ka boljem zi
votu, jos pre nego sw je eovek poznavao najjednoseavnija dosCignuea
civilizacije. Siseem zakonodavca nije proizasao ni iz eega drugog nego
iz ovih ucenja. Ali ovi zakonodavci Sll se odvojili od spoznaje da Bog
govori kroz njih. Cim su umislili da oni sami, njihova licnose, ispunja
vaju zadaeak, izgubili su duhovno iz vida i sricali one lieno iii maeeri
jalno i zaboravili da sve pOCiee iz iswg izvora - od Boga. Licna shvaea
nja rih zakonodavaca su ueinila da je doslo do velikog odvajanja od ve
re i velike razlike u misljenju. To je one s[O se naziva Kula vavilonska.
Sidi su kroz vekove odrzavali prave inspirarivne merode (da se Bog izra
zava kroz eoveka i sva svoja stvorenja) u svojoj spoznaji da je Bog SVE i
da se Bog kroz sve objavljuje. Oni se od [Og ueenja nikada nisu udaljili i
na eaj naein su zadriali ovu veliku isrinu."
Posro smo imali da obavimo jos posla pre polaska preko Himalaja,
odlueili smo se za w selo kao najpogodnije za nas boravak. Covek ko
ga smo osravili u selu daposmaera Emila sasrao se sa varna i saopseio
nam da se onog dana kada je rekao da ee da se nade sa nama, do skora
eeriri saea zabavljao sa Emilom. Onda mu je Emil rekao da ide. Njego
vo eelo je eada posralo beiivorno i pocivalo u dubokom snu u lezaljci.
Osralo je u iswm polozaju orprilike do sedam uveee kada je poseajalo
sve nejasnije i nesralo.

-,..

Poglavlje 5

rn..

I:

1""

..'J""

Godina jos nije bila [Oliko odmakla da bi se moglo misliei 0 prelasku

preko prevoja, naglasavam - za nas, cia nove ekspedicije, jer smo [0
kom vremena sami sebe poeeli da smarramo preprekom. Uvideli smo

"

m,

:').

Bard Spalding

~1

:J

J
I
I'
I

._ . . _'._.0 __ . ' __ .

._. __ 0_.

da bi tri nasa velika prijacelja - veliki. jer su ta zaista i bili, ovu udalje
nosc savladali u daleko kracem vremenu. Ali oni se nikad nisu zalili.
Preduzli smo nekoliko malih izleta iz naseg uoravisca i svaki put
smo imali priliku da upoznamo njihove osobine i vrednosc. Na jednom
od tih izleta pratili su nas Emil. Jast i Neprov do sela gde poscoji hram
cucanja hram koji nije napravljen rukama. U com selu se nalaze hram i
kuce privrzenika. Hram je napravljen na mescu gde je nekada bilo selo,
koje je cicavo unisceno od kuge i divljih zivocinja. Prica se da su Maj
scori posetili ta selo i od 3000 scanovnika nasli svega nekoliko prezive
tih. Majstori su im pomogli. pa su napadi divljih zivocinja i kuga presca
Ii. Preoscali scanovniei su se zavetovati da ceo ako se spasu, bici produ
zena ruka Bozja i njemu sluzici u svakom ugodnom obliku. Majscori su
tada napustili mesta, a kada su se vracili nasli su sagraden Hram i pri
vrzenike u punoj akcivnosti.
Hram je bio lep. podignuc na uzvisenju sa kojeg se pruzao pogled
na velika prostrantstva. Scar je oko 6000 godina, izgraden od belog
kamena i nikad nije bilo potrebe za popravkama, jer kad jedan kamen
otpadne uvek se sam od sebe nadoknadi, kako su ta clanovi raznih
drustava uscanovili.
Emil je rekao: "Ovo je hram cmanja, mesta moci. Cucanje je moc.
jer kad mi sami u sebi dosegnemo mesto cmanja, onda smo dosegli
mesco moCi Boga, mesta gde je sve jedno. jedno moc. 'Budi miran i znaj
da sam ja Bog'. Rasipna moc je buka, koneentrisana moc je cucanje. Ka
da pmem koneentraeije sve nase snage skupimo u jednu cacku onda
smo u cisini dosegli Boga, postali smo jedno sa njim i samim cim jedno
sa svojom MoCi. To je naslede coveka: 'ja i ocae smo Jedno'. Postaji je
dan jedini puc koji nas vodi do sjedinjenja sa Bozjom moci, a co je doCi
svesno u kontakt sa Bogom. To se ne moze dogodici polazed od spolja
snjosti, jer se Bog ispoljava sarno iznutra ka spolja. 'Gospod je u svom
hramu, neka cicav svec bude Cih pred njim'.
''Tek kada se iz spoljasnjeg okrecemo i ulazimo u unucrasnje cuca
nje, mozemo se nadaci da cemo scupiti u svesnu vew sa Bogom. Uveri
cemo se da nam je njegova moc daca na koriscenje i sve vreme cemo je
primenjivaci. Tada cemo znati da smo jedno sa njegovom moci. Covek ce
nallciti da prestane da se pretvara i obmanjuje, uvidece svoje neznanje i

24

.....,=--~.

._._._._ . ..

1:~_9_!~~~~~\JJt:,~I~T~_RA DALEKOG ISTOKA

svoju simicavost i bice spreman da uci. Shvatice da ponos ne prihvata

poucavanje. da sarno ponizni mogu da ockriju istinu. Njegove noge ce
osetici cvrsto clo, nece vise posnaci - postiCi ce ravnotezu i odlucnosc.
"Spoznaja da je Bog jedina moc, ta jed ina supsta nea i inteligeneija,
moze na pocecku da deluje zbunjujuce. Ali kada covek spozna pravu
prirodu Boiju i nju dovede do iivomog izraza, on ce cu moc uvek pri
menjivaci. On zna da u svako doba, u svakom momencu dolazi u dodir
sa tam moci: kada jede, hoda. dise i obavlja svoje velika zivotno delo.
Covek jos nije naucio da vrsi velika Bozja dela. jer nije uvideo veticinu
moci Boije i ne zna da tu moe moze da primenjuje.
"Bog ne slusa nasa glasna. sujetna zaklinjanja i mnogo reci. Mora
mo craziti Boga kroz Hrisca u sebi, kroz nevidljivu vew koja je u nama.
Koda se motimo Oeu, koji je u nama u duhu i u isCini, onda on cUje zov
duse koja se pred njim otvara Onaj ko u cisini zadrzi vew sa Oeem ose
cice kako snaga prozima Citavo njegovo bice i ispunjava sve njegove
zelje. Jer onaj koji Oea craii u najsveclijem mesw svoje sopstvene duse
gde On stanuje, njega ce Otae javno nagraditi. Is us je cesto ukazivao na
to sjedinjenje sa Bogom, jer je on u sebi uspostavio stalnu vew sa
Oeem, govorio je sa njim kao da je stalno licno prisucan. Isusa je ucinio
mocnim taj tajni unutrasnji odnos. Spoznao je da Bog ne govori u va
cri, zamljotresu iii jakoj oluji, nego u cihom. finom glasu nase sopstve
ne duse. Kada covek co nauCi posciCi ce svoju unmrasnju ravnoteiu.
Naucice da razmislja 0 svim stvarima, stare ideje ce napustiti i nauciti
da se prilagodava novim. Shvatice vainost i delotvornost tag sistema.
Konacno ce naucici da sa svim picanjima koja ga zbunjuju pric.eka do
cihog casa. Mozda mu nece uspeti da odmah sva pitanja resi, ali ce pre
rna njima poscaci pomirljiv i cada mu nece bici potrebno da se c.itavog
dana muci i naceie i lose oseca sco je promasio svrhu.
"Kada covek krene da spozna velikog drugog - SAM.OG SEBE - on
da creba da ga uzme unutra. u svoju tajnu sobu ida zacvori vrata. Ta
mo ce upoznati svog najopasnijeg neprijatelja i nauciti da ga savlada,
nab ce svoje pravo JA. Tamo ce naci svog najvernijeg prijatelja, najmu
drijeg ucitelja. najsigurnijeg savetnika - SAM.OG SEBE. Tamo ce naci
olcar na kome je Bog neugasiva vacra. izvor sve snage, sve dobrote,
sve moci - SEBE SAM.OG. Znace da je Bog u najdubljem cucanju. Shva-

25

,<to:.

,...AP

Ii

'@::.

..

Bard

Spald~__ .

tice da u njemu samom stanuje najveca svecinja, osecace i znace da je

svaka njegova zelja u vlasti Boga i prema tome da je Bozja zelja ista
kao i njegova sopstvena. Osetice prisnost izmedu Boga i coveka i upo
znati odnos Oca prema Sinu, odnosno duha prema telu. Uvidece da je
svako odvajanje ta dva, naizgled odvojena bica, moglo postojati sarno
u svesti eoveka.
"Bog ispunjava kako nebo taka i Zemlju. To je bila velika objava
koju je Jakov primio u tisini. On je spavao na kamenu materijalnosti.
Za vreme iznenadnog bozanskog prosvetljenja video je da ana spolja
snje nije nista drugo nego izlazenje iii izraz one unutrasnje, evrsto drza
ne slike. Utisak koji je a tome primio je bio taka jak da je uzviknuo: 'Si
gumo je Gospod (Zakon) na tom mesru (zemlje ili tela) ada ja to nisam
znao. To nije nista drugo nego mesto Gospoda i to su vrata ka nebu'. Co
vek ce jednom nauciti da su vrata ka nebu njegova sopstvena svest.
"To su te 'Lestve' svesti koje se Jakovu u viziji bile objavljene, koji
rna se svako ad nas mora uspeti, pre nego sto pristupi tihom, tajnom
mestu Najviseg i treba spoznati da sma upravo mi srediste svakog
stvorenog predmeta, jedno sa svim vidljivim i nevidljivim stvarima sa
dasnjosti i iz nje. U jakovljevoj viziji bile su mu pokazane '[estve' koje
stree iz zemlje ka nebu, video je andele Bozje kako po njima idu go
re-dole, Bozje misli kako silaze iz duha u formu i opet se uzdizu. Bila je
to ista objava koju je imao [sus kada su se 'nebesa pred njim otvorila' i
on prepoznao velicanstveni zakon izraza, kako misli primljene u bo
zanskoj prirodi dolaze do izrazaja i pretvaraju se (objavljuju) u formu.
Majstoru je taka bio objavljen savrseni zakon izrazada je on video da
svaka forma maze biti promenjena usled nekog drugog stava nase sve
sti u odnosu na nju. Njegovo prvo iskusenje se sastojalo u tome da for
mu kamena pretvori u hleb, da utoli svoju glad. Ali sa objavom zakona
a izrazavanju forme bilo mu je istovremeno jasno da je kamenje, kao i
sve druge vidljive forme, proizaslo iz opste razumske supstance. dakle
iz Boga, i da je ana naprosto pravi izraz Bozjeg razuma i da su, prema
tame, u toj opstaj razumskoj supstanci predvidene sve zeljene stvari,
spremne da budu stvorene ili rodene, da bi svaka zelja bila ispunjena.
Zato mu je trazenje hleba dokazalo da supstanca, iz koje maze stvoriti
hleb ili bilo sta drugo pozeljno, neograniceno postoji i da se iz te sup-

ZlVOT
I UCENjA
MAJSTORA DALEKOG ISTOKA
- - _._. __ .. _-_.-----------------_.----_._-_
.. _._---.-_._-----------_
.. _.. _

stance maze stvoriti hleb kao i kamenje. SVAKA DOBRA ZELjA KOjU
COVEK GAjl BOljA jE ZELjA i postoji neogranicena zaliha opste sup
stance aka nas da se svakoj zelji maze udovoljiti. A mi ne treba nista
drugo da radimo nego da ucimo da primenjujemo ana sto je Bog za nas
stvorio. [ njegova volja je da mi taka radimo, da postanemo slobodni
ad svakog ogranieenja i da budemo obilno slobodni.
"Kada je [sus rekao: 'ja sam vrata duse', mislio je na ana jA jESAM
DUSA, vrata kroz koja zivot, supstanca i mac velikogjajesam kroz
svakog pojedinca dolazi do izrazaja. To jA jESAN1 ima sarno jedan na
cin da se izrazi: mislima, reeju i delom. Ovom jA jESAM - bice Boga ko
je je maC, supstanca i inteligencija, forma da je svest i zata je Majstor re
kao: 'Prema vasoj veri ce se i dogoditi' i 'Sve stvari su moguce onom ko
veruje'.
"Sada vidimo da Bog stanuje u unutrasnjosti duse kao mac sup
stanca i inteligencija iIi duhovno govoreci kao lv1udrost, ljubav i istina
i kroz svest dolazi do forme ili izraza. Svest koja zivi u neogranicenom
razumu Boga i eoveka postaje odredena putem nepokolebljivog shvata
nja razuma ili vere. Vera u odvajanje ad duha je ca koja cini da nasa for
ma postaje stara i umire. Kada uvidimo da je duh sve ida je duh taj koja
cini da forma dade do izrazaja, onda cerna razumeEi da ana sto je duh
radio ili stvorio mora biti duh.
Odvajanje ad jedinstva je silazak andela na lestvama svesti. Povra
tak u jedinstvo je uspon andela. Silazak je dobar jer se time jedinstvo
izraiava u razlicitosti, ali nije pouebno da u razlicitosti bude skrivena
misao a razdvajanju. Ono sto je razlicito, sa licnog stanovista se sma
tra razdvajanjem. Veliki zadatak svake duse sastoji se u tome da licno
stanoviste uzdigne do tog nivoa svesti da ana postane jedno sa Svim,
sa Apsolutom. Kada sve 'jednoglasno' uspemo da nademo na iscom
mestu, na onom mestu svesti gde cerna razumeti da sve vidljive i nevi
dljive stvari imaju isti izvor u Bogu, onda stajimo na brdu promene. Ta
rna opazamo prvo [susa, pa Mojsiju i lliju, iii Hrista (snaga u coveku ko
jam se prepoznaje Bog), Zakon i prorocanstvo i najpre verujemo da tre
ba da sagradimo tri hrama, ali nam postaje jasan dublji smisao. Svice
nam spoznaja a besmrtnosti coveka i znamo da se identitet nikada ne
gubi, da bozanski covek nije podloian smrti, da je vecan. Onda nesta

F~

[:

I'

.A

l:

rn.

11

;,

[1

~.~

Bar~~ldi~g_ ..

.__ .

J
:J

28

I
)

J
~

--~

__ ...i

t.,

_lIVOT_~_U.~E~ JA_"iAJ~T<2.~ _!?~~E!.'~G ISTO~

-- - ..... _.. _- - ---_._._-----

ne Mojsije (Zakon) i !lija (Prorocanstvo) i Hrist sroji sam, uzvisen i uvi

damo da treba da gradimo sarno jedan jedini Hram, hram Boga koja zi
vi u nama samima. Tada Sveti duh ispunjava SVc;st i nestaju varke 0
osecanju greha. bolesti, siromastvu i smrti. To je velika svrha cutanja.
"Hram iz koga mozete izbiti jedan kamen i ta ce se rupa isrog casa
sama od sebe zatvoriti, nadoknaditi, ne predstavlja nista drugo nego
nase telo 0 kome je Is us govorio kao 0 hramu, koji nije napravljen ljud
skim rukama, koji je postavljen u vecnost, u nebu - koja mi ovde na ze
mlji treba da izgradimo.
"Sledeca velika istina koja treba da se kroz ru svest objavi je ta da
se svaka individua, kada je primljena u Bozjem razumu, zadrz.ava u
rom razumu kao savrsena ideja. Ni jedan jedini medu nama ne mora
se sam roditi. Mi smo rodeni savrseni i u savrsenom Bozjem razumu
eemo uvek biti driani kao savrsena bica. Kada tu spoznaju ucvrstimo
u svojoj svesti mozemo doCi u dodir sa bozanskim razumom i tako na
vodno roditi ono sto je Bog vee stvorio. To je ono sto je [sus nazvao 'biti
ponovo roden'. To je veliki dar sro nam midi cutanje, jer kad dodemo u
dodir sa Bozjim razumom, mozemomisliti na nacin na koji radi Bozji
razum i sebe upoznati onakvim kakvi zaista jesmo, a ne onakvim ka
kvim mislimo da jesmo. Bozji razum cemo dotaei. ispravnim mislje
njem i time izneti ispravan izrazaj, dok mi danas usled nepravilnog
misljenja donosimo nepravilne izrazaje. Forma moze biti savrsena iIi
nesavrsena, ali je bice forme ipak savrsena Bozja moc, supstanca i inee
ligencija. Nije bice forme ono sto mi zelimo da promenimo, nego je to
forma koje je bice poprimilo. To se mora uciniti putem obnavljanja ra
zuma iii promene iz nesavrseno stvorenog u savrseno stvoreno, od
ljudskog misljenja u bozansko misljenje_ Kako je vaino naei Boga, stu
piti sa njim u kontakt, sa Njim biti jedno i Njega dovesti do izrazaja, isto
je tako vazno i to eutanje iIi to 'umiriti' sopstveni razum koji je u svojoj
biti bozanski razum i koji je u svojoj lepoti koja moze da prosvetli
svest. Kada se to dogodi moci cemo da razumemo kako ce uskrsnuti
'Sunce pravednosti' i na svojim krilima nositi spas. Razum Boiji pre
plavljuje svest kao sto zraci sunca preplavljuju zamraceni prostor.
Stupanje opsteg razuma u nas sopstveni isro je kao ulazak sveieg va
zduha spolja u necistocu onog koji je dugo bio u zatvorenom prosroru.

~,

~.

~.~,

To je mesanje onog sto je vece sa onim sto je manje, sro cini da manje
postane jedno sa vecim. Necisroca je nastala usled odvajanja manjeg
od veceg. Cisroca nastaje kroz njihovo ujedinjavanje. Tu onda nema ni
veceg ni manjeg nego sarno jedno, dobar, cist vazduh. Znaci, treba da
shvati mo da je Bog jedno ida su sve vidljive i nevidljive stvari jedno sa
Njim Odvajanje od Njega do\'odi do greha, siromastva, smrti. Pono\,
no ujedinjenje sa Njim ucinice da postanemo jedno sa bicem Apsoluta,
svesn; da smo deo Apsoluta."

Poglavlje 6

1i
~

I
i

Vratili smo se sa naseg izleta i naSli prilican broj stranaca sakuplje

nih u selu. Ustanovili smo da su oni pristigli iz okoline i sakupili se da
sa nekoliko Majstora podu na hodocasee prema selu udaljenom 225 mi
lja. Ludili smo se jer smo sami putovali po tom kraju i videl ~ da put vo
di 70 milja kroz, kako smo to mi nazivali, peskovitu PUStilljU. Ustvari,
ro je bio peskoviti plaro sa peScanim breiuljcima sa oskudnom vegeta
cijom. Iza te pustinje put je produzavao preko malog planinskog lanca
koji je prethodio Himalajima. Uvece smo bili pozvani da se prikljuCimo
ekspediciji i bilo nam je receno da sa sobom ne nosimo teski deo opre
me, jer cemo se ovamo vratiti pre polaska na Himalaje. Dogovoreno je
da krenemo sledeceg ponedeljka.
Samo po sebi se razume da su jast i Neprav sve pripremili i ranG

ujuuo smo krenuli na put sa jos 300 ljudi. Veeina je imala neke zdrav

stvene probleme za koje je ocekivala izlecenje. Sve je islo dobra do sle

dece nedelje uvece kada se pralomila oluja kakvu jos nismo doziveli i
voda je krenula da lije u potocima tri dana i tri noei.
To je bila najava pocetka leta, kako su nam rekli. Nas logor je bio
postavljen na vrlo dobra odabranom mestu, tako da od oluje nismo
pretrpeli ni najmanje stete. Nasa najveea briga je bila oko zaliha hra
ne, jer smo videli da ee ovo dugo zadriavanje prouzrokovati svim uce
snicima ozbiljne neprilike. Poneli smo onoliko hrane koliko je to bilo
potrebno za izlet, ne racunajuci na bilo kakva produienja. To zakas-

29

,.""
;i.

'"

?" ~ar(~palding.

________ ._.. _.

--------._-

njenje je ispalo dvos(ruko ozbiljnije jer. kako smo videli. nigde u blizi
ni nije bilo sela gde bismo mogli da obnovimo zalihe. sem da se vra(imo
120 milja. Vecina sela je lezala sa one s(rane pus(inje. Cervnog jurra
sunce je izaslo jasno i lepo. ali umesro da pozurimo sa polaskom. kako
smo ocekivali. saops(eno nam je da ce se na isrom mesru ceka(i dok se
ne osuse pu(evi i powei vrate u svoja korita. da bi mogli bez prepreka da
putujemo. Svi smo se uplasili da ce se nase zalihe pre vremena iserpe(i,
i jedan iz drusrva je ro i glasno rekao. Emil koji je bio odgovoran za na
bavku je rekao:
"Ne (reba da se bojite. Zar se Bog ne brine za sva svoja srvorenja. a
i mi smo njegova srvorenja. Vidite. ovde imam par zrna zita i hoeu da
ih posadim. Time sam jasno izrazio da zelim da imam ziro. U svom ra
zumu sam srvorio ziro. lspunio sam zakon i u pravo vreme ?.iro ce dod.
Da Ii nam je po(rebno da cekamo dok prode polagani. mukotrpni proees
koji priroda primenjuje da (0 postigne? Kad bi bilo tako morali bismo
dugo da cekamo da dodemo do zita. Zasro da ne primenimo visi savr
seniji zakon. koji nam je dao Otae? Mi ne treba nista vise da cinimo ne
go sarno da budemo mimi ida u mislima sebi preds(avimo ziro i imd
cemo ga gorovo za upo(rebu. Moci cere do. ga pozanje(e. sameljete i od
brasna napravite hleb.
"Ali ja mogu da primenim jedan jos savrseniji Zakon pa da nabavim
bas one sro nam treba, hleb. Primenom (Og savrsenijeg iii sup(ilnijeg
Zakona u stanju sam da proizvedem bas one sro nam i ueba.
Idok smo mi s(ajali kao zacarani u njegovim rukama se srvorio veliki
komad hleba. On je primetio: ''Vidi(e ima ga dovoljno za sve i ako to nije
dosra mogu ga jos srvori(i". Jeli smo svi i zakljucili da je vrlo ukusan.
"Kada je Isus u Galileji", nastavio je Emil. "pi(ao Filipa odakle da
uzmu hleb, uCinio je ro zaro da bi ga iskusao, jer je znao da se za roliki
broj Ijudi nigde u okolini nije mogao nabaviti hleb. Iskoris(io je ru prili
ku da svojim ucenieima pokaze moe da se putem duha dode do srvore
nog hleba. Filip je (ada razmisljao kao sro smrmi covek i danas misli,
nije imao ni zalihe ni novea. Jedino je Isus znao da onaj koji zivi u Hri
srovoj sves(i nije podlozan nikakvim ogranicenjima. On je u svojoj sve
sri gledao na Hris(a. na Boga kao na izvor i srvoritelja svih stvari i iz
rekao svoju zahvalnost za moe i posrojecu supstaneu koja je dovoljna

i
~,
j

t
,

.__ l.i.~<2T l

UCENJA _~l?I.2~QALEKOG ISTOKA

za sve potrebe. Podelio je hleb svima i jos je 12 korpi pre(eklo. [sus se ni

kada nije oslanjao na nekog drugog radi zadovoljenja svojih iii rudih
potreba, nego je ucio da sve one sro nam je potrebno uvek posroji u uni
verzalnoj supstanei i sve sro treba da radimo jeste da je srvorimo. Tako
je i llija ucinio kod udoviee: nije se obratio za ulje nekom ko ga je vee
imao, nego se obratio univerialnoj sups(anei i jedino ogranicenje koje
je postavio bilo je broj posuda".
Emil je nasLavio: "To nije nikakva hipnoza. Niko od vas ne oseea
neki pritisak. Dozvolite mi da kazem da se hipnoza sasroji sarno u (O
rne da sami sebe uhipnotisemo u veru, sro nije svako u stanju da uCini.
Zar potreba za necim nije isro 5[0 i zelja da ro srvorimo? Ali vi umes[O
da ucite da srvarate i da se razvija(e. kako ro od vas trazi Bog, skrivate
se u svoje uske ljusture i govorite: 'Ja ne mogu', i sami sebe hipnotise
te u uverenju da ste bica odvojena od Boga. Jednos(avno promasujete
svoju zivomu svrhu koja se sasroji u tome da stvara(e i da sami sebe
dovedetf do izrazaja. Ne dozvoljavate Bogu da se kroz vas izrazavc

onako kako on to zeli. Isus je rekao: 'Dela koja cinim i vi ueba da cini

te, i jos veca'. Njegovo iskonsko poslanje ovde na Zemlji je da nam po

kaze da smo mi, kao sinovi Bozji iii ljudi, u svom pravom stanju tako
savrseni i skladni da smo sposobni da srvaramo kao Bog. Kada je [sus
nalozio slepom da u jezeru opere oci, uradio je (0 sa name rom da svima
orvori oci. da svi spoznaju da ga je Bog poslao i da je njegova volja da svi
srvaramo isro kao i On sam, da cinimo savrsena dela. putem spoznaje
Hrista u sebi i drugima.
"Zasro. draga braco, nece(e da uvidite da je na poce(ku bila Rec i
da je Rec bila s Bogom? Sve drugo je bilo s(voreno posle roga. Posrojalo
je u neobjavljenoj formi. u opsroj razumskoj sups(anei, odnosno. u ha
o(icnom stanju. Taj izraz je prvobitno odgovarao srvamos(i. Rec haos
je pogresno prorumacena kao neko nemirno. zbrkano stanje. a u
srvamosti to je bilo stanje duboke duhovne srvarnos(i. neceg sro stal
no ceka na konacnu stvaralacku izrecenu REC. kroz koju one srupa u
objavljenu formu. Kad je Bog zazeleo da srvori svet iz opste razumske
supstanee bio je miran i razmisljao, drugim recima. imao je pred sobom
idealan sveL U svojim mislima je drzao supstancu iz koje je ueba!o da
srvori svet. tako dugo dok njene vibraeije nisu postale nize. a onda je

"

31

~'\1
.

~~

t')
,"

~
p

J
]

'J
]

]
-- ,

r.

II

:1
:1

..

~_.

Bar~~Ra-'cil~g

\-~

._-

__

._ ....
_.

izgavaria REC, i svet je bia stvaren; adnosna, napravio je mentalni mo

del u kaji se ulila supstanca potrebna za stvaranje sveta l stvorila zi
varni obrazac prema modelu u njegovoj svesti. () svim tim stvarima
Bog je magaa da razmislja u nedagled, ali dak ne bi izrekaa Ree u etar,
nista ne bi bila stvarena u vidljivaj farmi. Oa bi se pastigli vidljivi rezul
tati nakan misli i zelje patrebna je one konaeno pozitivno 'neka bude'.
Taka i mi morama da ueinima i taj odlueujuci korak.
"Bog evrsto u svojim mislima drii idealni, savrseni svet u svim
njegavim pajedinastima i njemu je adredena da se razvije u neba iii sa
vrsenu damavinu u kajaj sva njegava deca, sva njegava stvarenja, sva
biea magu u miru i skladu da zive. To je savrseni svet koji je Bog na pa
eetku video pred sobom i svet koji on i u avam trenutku vidi, misli, a
vreme astvarenja zavisi sarno ad naseg prihvatanja. Kada dadema do
one taeke kada spaznajema da sma svi jedna, kada shvatima da sma
svi udavi na jed nom Bagu, kaa sto su nasi udavi dea naseg tela, onda
se u tom momentu nalazimo u njegovim kraljevsrvu i pripadamo nje
gavaj driavi, na nebu i na zemlji.
"Da biste to razumeli znajte da na nebu nema nieeg materijalnag,
vee sarno duhavna. Shvatite da je neba savrsena stanje svesti, ana je
vee sada savrseni svet na zemlji, i sve sta treba da uradimo jeste da tu
istinu prihvatimo. [stina je ovde oko mene i eeka na mene da se otvori
maje duhavna unutrasnje oka i da- maje tela k~;z't~'ako-poStan-e'osve
tljerlO,OsveTIreno-odsvet'ia'koJe"nedalaiin((;ds~-nc~'l1i ad m;se~~, ~e
i~odOca kaji jOe 12r!suta..n avc;ionp.1ajdublj~m delu mag bica. Ali trebaca
b~'iapamtiti'd~ t~ nema nieeg materijalnog, sve je sarno duhovno.Tre="
b;'.. _-ITiisii"l.i
ri'a:-prefepTcfUhovn is-vet
k61i -jead- Soga
(fa-t,--koJiJ~'~e(sad
a
.- .
. .... ".--- ..
. .. ... . ..... - ...
.
.. -. -,.. .
.
aka na.~!.~a!:Tl() kad ga spaznama.
- ;;-Zar ne vidite da je Bag-na taj"naein sve stvaria? Nije Ii Bog na pa
eetku pastaa miran i kantemplativan i video svetla, pa anda rekaa:
'neko bude svetlo i nastalo je svetlo? [sto tako je rekao: 'Neka bude
Svemir' i Svemir je nastao. eim je jednu farmu iii idealuevrstia u svo
jaj svesti i izgavaria ree, to je pastala, materijalizavala se. Taka je i sa
eavekam. 'Stvaricema eaveka prema svajaj slici i prilici i njemu dati
vlast nad svim'. Bog je sve stvari dobra stvaria i eaveka je stvario kaa
najveee i poslednje s punom snagom i preka (posle) svega. Tada je eo
'.

-J

32

'

"'"
'" '.
_ ..

''
_ _

__ "

_0

, 0 _

0"

1!~C?T ~ ~~ENJ~ 0AJ~!-o_~ .~!,.~E_~l2g

ISTOK..:

vek video dobro i svoje bilo dobra dok se eovek nije odvojio \ video dvoj-
seva, drugo. Tada je preka svog misljenja stvario ~rug2J_q~()_~L!.R[otno,
zla. T~~.~_~!?_9~~I~~~.cCsyet_p.~tem~~~ekave s~age izrazavanjCl~9..
nasna, sr:,aranjaar:ogna sta upravi pogled. ~a ea_~~~nije
upravia na zla, to z..\a neg! .i.ITtaJQ.~rl.<!Ku da dade do izrazaia.. Tada bi
postojalo sa-IT;; ci~broi~i bismo bili savrseni,-kako smo i s~voreni. !\11 ..
kaka je e?~e.t.sl}eanB.agu? stvaren prema njegavaj slici, od njega LeAa~
~o
~~..?~yara ~~a.i_Qn=an jetu-vi"asi.s.Loha.d.QQ"'y'patrebia.
'-";isus je na raspecu daa meso, ana spaljasnje SlO mi vidimo kao te
la, da:-JJld6k-a-iao'aa:"uistin( Pa~to}Cfo~re~_~-~-~~~]]~_.ili-4.~j0~-o..te~?.: a
to je ono'te!6koje je on objavio kada je ustao iz graba. Ucinio je to da
n-am pOkaze da i mi imamoduho'vnotei'oid~-;~oi ~i'ustanru-da'eini
rna sve ana sto je ion einia. Sigurrla je"daTe[sus-mogacid~_~pasCsVOfe
s~gsni( tela ga je htea, ali je video da ani aka njega ne bi razumelT
da su i oni sposabni da upotrebe duhavna telo. ani nisJLvN.eli [az!L~_':l.
ii"rTiediiifii~~-ogTriiat~fralno..gLP.A.~~to 0cl~~~io .~a. p~:_ra~peC:a
"Zar to nije Hrist II eaveku koga je veliki Majstor (sus hteo d-apOKa.
ze? Nije Ii on spaznaa i razvia svaj zivat na zemlji da narr pakazt savr
seni put do Baga? Mazemali da einima nesta druga nega da sledima taj
savrseni put, cim jednam pred sabam vidima da sadima seme, iii da
sevaramo hleb, iii hiljadu drugih stvari potrebnih za 'opstanak? To su
pouke kaje nas vade razvaju. Taka cerna atkriti da sma mi deca Bazja a
ne njegave sluge, i kaa deca mazema da imama sve sta On ima.
"Dazvaljavam da je za to u paeetku patrebna jaka vera, vera kaja se
korak po karak mora izboriti i vemo i upamo vezbati, dok ne dospe do
zeljenog stanja. Onda sma slobodni u vetieini i tepoti. Zar moiemo imati
balji uzar za zivot ad Majstora Isusa? Zar ne osecate moc koja lezi u nje
gavam imenu, [sus kaji je kraz eaveka ad krvi i mesa pastaa Hrist? On je
dasla do taeke kada je bia upucen sarno na svaje znanje iii svaju spa
znaju Boga, i sarno tada je cinia svaja velika dela. Nije se pauzdaa u sva
ju snagu volje, ni~i n~ svoju jaku konceD.rr.?_~ij~_mi~Ii:~leg~ ~~.!pona_Bozfu
y~lj~~Ta~9 i mi ne treb~~a sepo-uzda~.a.!:1_~~~&U.2.\1.Qle valje. 'Maja valja
neka bUdeva-ija-Tvaja'. Valja je einiti ana sta Bog hace da einima.
"Pdmetil(ste da:--;e ee-stopo-minje da se [sus pope a na visaKObrda.
Ne znam da Ii se on popeo na fizieki visoko brdo iii nije, ali znam da mi

moZ..

33

~.~

'.

;j

-.1.,
.~~

...

r-

_B.:-ar_d'-S'-"p'-a'-'-Id-i:..:..ng::>..--

..__' __

svi treba da se popnemo na visinu. do najvise tacke u nasoj svesti da

bismo doW do prosvetljenja. Pod visinom se podrazumeva gornji dec

gla~~.i _a~?_ Ll.~_~EI2~~U~_~~)~~'a~~po3_~~nostaasvoju sves~o_p_re

se.limo..IJ:1.oramo je razvijati duboY-Dim misILrrr9.:_9JlQa .!!!9E.!!!Qjurca,
~redis[a IJ~b;;,;i,puSri[(d~jj~bay..r.ece napolje, kako bi sve os[alo u
ra:~;reii.-K~d"se t~"d~'g~di. Hris[ je rode~. prob'Ude'n'~"'l oridaspozna
shi ~eEGi je sin Boij;:~on(fa-m"Oramo~-unepres-[a:iibTljuoavr za
sve. [U isrl"nuaa-iiidrzimousebi.
"Razmisli[e malo koliko ima peska na Zemlji, na morskoj obali, po
mislite na bezbrojne kapljice vode koje sacinjavaju vodu Zemlje. na
bezbrojne forme zivo[a u vodama na Zemlji. Pomisli[e na bezbroj deli
ca iz kojih su s[vorene pecine i one iz kojih je sas[avljena Zemlja. na
bezbroj drveca. biljaka i cveca. Na bezbroj zivo[injskih formi. Pomisli[e
na ro da je sve sevoreno prema idealu koji je nas[ao u velikorri:'ops[em
razufr!ll.Bozjem ida svi oni n<?se jedan zivo-r~fivo(Bozli.-porriislii:e-~~
kode na bezbroj dusa koje se rode na ovoj iemljnspoin~ da je sva
ka-o'cttih d~'s;'oq soga savrseno Zamislje~i ideaL [akob'k~-Boi sam
seb-e-g'iecla', daje. Sva~9jo_d [ih dusa je da'ra'isr'a'mo( is[a.snag~, is[a
mogu~n<?st~.zr,aza\lanja_~~d- sVi_~ ~nirrls(o"Bo-gu 'pri'pada, Bog zeli da
se u cove!<:\,l{i,l. svojstva razviju i on ~6o.~eQa-covek cini [a Bozja dela,
purem nasledsrva koje je covek dobio od s~';g Oca kroz vecni ops[i ra
zum", u sve~irl.+,kroz sve. i nad s\:im."lJv!di[edajesve (0 izraz rievidlji
vog DUtIt\.S1Q.~ P9prirniloyidlji~-f;rm~:-Ak~ ro -spozr;J[~'(pnhvai:i[e
onda.. moZemQ.Le.cikaQ lsus: .;\iiCiUiU:SfjeoVcfe..r . Tol~
jedini put kojim je
.
lsus s~ekao syoje majsrorstvo nad.. sve[Ovnim. nad onim '1:'-' od mesa.
~l1j~-[!.~zio, onje spo~!1.ao"ion je p~imio-svoju bozans[wnos[' i iiveo
onako kako bi svi mi [rebalo da zivimo.''-
. .

da

-'

.,'-'"

Poglavlje 7
Posle odgadanja od osam dana digli smo svoj Icgcr i ;:.1s[avili put.
Kasno uvece [receg dana putovanja s[igli smo, kak-:- s~,) mislili, do
obale siroke reke. S[ruja je bila nekih 200 sropa sirolw. 2.bia se visoko

.__ ~.lvg!_~.U~E~J.~_~l.?J?~.~~LEKOGISTg_~
uz obalu i imala brzinu najmanje 10 milja na sat. Rekli su nam da se
obieno u vreme normalnog vodostoja reka na rom mes[U moze lako pre
gaziti.
Odlueili smo da se do jurra ovde ulogorimo i posma[ramo dizanje
vode. Rekli su nam da se moze ici i preko mosca koji lezi dalje gore. Da bi
se doslo do rog mosca [reba najmanje ce[iri dana napornog pesacenja.
ZakljuCili smo da je bolje da pricekamo par dana da se voda SPUS[i, ne
go da krecemo na toliki pur. Reeeno nam je da se za zalihe. koje su bile
pri kraju, ne treba brinu[i. Ci[avo nase drus[vo se sasrojalo od vise od
300 osoba i bili smo obilno snadbevani zalihama iz nevidljivog sve[a.
kako smo se mi izrazavali. Takvo snadbevanje je po[rajalo i narednih
64 dana. dok se nismo vra[ili u selo iz kog smo posli. Do [ada niko od
nas nije imao ni najmanju ideju 0 pravom znaeenju. 0 smislu srvari ko
je smo doziveli. lsro [ako nismo bili sposobni da razumemo da je hrana
stvorena po odredenom zakonu, nekom zakonu kojim bismo svi mogli
da se sluzimo.
Kada smo se sledeceg dana skupili za dorucak za[ekli smo i
peroricu s[ranaca. Preds[avljeni su nam i reeeno nam je da pripadaju
drusrvu koje logoruje na drugoj s[rani reke i da su na povra[ku iz sela
koje je nama bilo cilj. Kad smo 0 rome malo porazmisili, bilo nam je sa
rno po sebi razumljivo da imaju eamac, kojim su se prevezli, pa je jedan
od nas rekao da, ako ovi Ijudi imaju eamac mozemo i mi da ga upo[rebi
mo i predemo reku. Cini mi se da smo svi u [Orne videli izlaz iz nasih [e
skoca, ali su nam oni objasnjavali da nema nikakvog eamca. jer prelaz
nije toliko vazan da bi se drianje camca ispla[ilo.
Posle dorucka smo se svi sku pili na obali reke. Opazili smo da se
Emil, last i Neprov i jos cervorica zabavljaju sa onih pet s[ranacalas[
nam je prisao i rekao da bi rado orisli da pose[e logor na drugoj s[rani
reke, jer ovde, inace. os[ajemo do sledeceg ju[ra. Mi smo pos[ali zna[i
zeljni, i pomislivsi da je ludo pliva[i preko [ako jake s[ruje kao s[O je
ova i [0 sarno da bi se ukazala Ijubazna pose[a susedima. Za nas je [0
bio jedini put preko reke.
Posro se last pridruzio grupi, njih dvanaestorica su posli ka obali
reke po[puno obuceni i hladnokrvno zakoraeilina vodu, a da nisu po
ronuli. Nikad necu zaboravi[i one s[O sam u [OmFenu[ku ose[io gleda

0,

'J
'1

I
Bar~~~dinK

~i

.. .J

-. j..

.. _. !II

..

. --'

_ $...11

.~

..j

._ .. __

._.__ ". __.. _..__ ._

_ _

juci 12 muskaraca kako jedan za drugim napustaju evrsto tlo i zakora

cuju na brzu vodu. Zaustavio sam dah oeekujuci da ce sigurno potonu

ti i nestati nam ispred oeiju. Posle sam ustanovio da smo svi isto misli

Ii. Pretpostavljam da smo svi zadrzali dah dok ovi nisu stigli do sredine

reke, iznenaaeni prizorom da dvanaestorica muskaraca tako mirno i

bez najmanjih poteskoca hodaju po vodi i pri tome ne tonu dublje od do

nova svojih sandala. Kada su sa vode zakoraeili na drugu stranu, ose

Cao sam kao da su tone tereta skinute sa mojih leaa, zakljucujuCi po
uzdahu olaksanja da su i ostali bili pod istim pritiskom sve, dok i po
slednji nije stupio na obalu. To je sigurno bio dozivljaj za koji nemam
reei da ga opisem. Sedmorica koji su pripadali nasem drustvu su se
vratila za mcak. lako uzbuaenje nije bilo toliko kao pri prvom prelaw,
mogao se ipak osetiti uzdah olaksanja kada su sva sedmorica stupila
na obalu. 0 svemu tome nismo mogli da razgovaramo jer smobili pre
vise zauzeti sopstvenim mislima.
Tog popodneva smo zakljucili da cemo ipak morati da idemo zao
bilaznim putem preko mosta. Rano ujutru smo vec bili spremni za taj
dug put. Pre polaska pedeset dvojica iz naseg drustva su mirno prisli
reci i pregazili je isto onako kao i onih dvanaestorica dan ranije. Rekli
su nam da smo i mi u stanju da to uradimo, ali se nijedan od nas nije
usudio da proba. last i Neprov su odlueili da nas prate, iako smo mi
pokusali da ih odgovorimo da bismo ih postedeli muka, na sta su on
izjavili da za njih to nije nikakav napor.
Za ta cetiri dana, koliko nam je trebalo da se sastanemo sa ostalima
na drugoj obali reke, predmet nasih misli i razgovora su bile cudnovate
stvari koje smo videli. Sledeceg dana smo se s mukom popeli uz strmi
breg, kada je nas voda, koji je inace malo govorio, primetio: "Ljudi. za
Sto je covek prisiljen da puzi i penje se po toj Zemlji? Kako to da se eo
vek pomirio stirn da gmize, zapravo ne da se pomirio nego je prisiljen?
Ako je~~JsIUi~r.a_Jl}Q~ ~~.~,:i_m ~~.aJJ!!1_a ong? ~uj~sigurno da.ta i
mocaa leti vise nego ptica. Ako to lezi u njegovoj moci zasto tu vlast
rllkad nije' upotr-ebiO? Greska je sigurno u ljudskom verovanju, sve to
mora da dolazi zbog Ijudskog shvatanja smrtnosti, jer je on po sop
stvenom razumu sposoban da vidi sebe sarno kako pmi i zato je u
stanju sarno da puzL"
36

__....

JJVOT.I UCENjA J~~J_~!SJ~~_LEKOG ISTOKA

Onda je last nastavio: "Potpuno si u pravu, sve lezi u eovekovoj

svesti. '2.!0~ ogranicen i!.Lneog.ranicen!..Y~J..?l!.HJ.~lobodan~ onaka ka
ko on sam misli. Zar smatrate da su Ijudi koje ste jutros videTidaidu
preko vode u bilo kom pogledu drugacije stvoreni? Ne, oni su potpuno
iste vrste kao i vi, oni nemaju nijedan atom moci vise nego vi. Oni su sa
rno ispravnom upotrebom svojih misaonih snaga razvili svoju vec datu
moc. Sv~.st2.ste videli da cinimo, ffi?z.et.e IVi, jer j~ !~~e~~no u s~la~~~a
odredenim zakonima i svako Ijudsko bice moze da primeni taj zakon,
ako hoce."

Poglavlje 8
U tom selu se nalazio hram isceljenja. Tvrdi se da su u tom hramu,
od dana kada je napravljen, bile izgovorene sarno reei zivota, Ijubavi i
mira, a da su vibracije u njemu tako snazne da svako ku kroz njega
prode biva trenutno izlecen. Tvrdi se da su reci zivota, Ijubavi i mird.
bile toliko dugo izgovarane i iz njega emitovane, da su te iz njega otpo
slate vibracije bile tako jake, da kada bi se izgovorila ree nesklada i ne
savrsenosti ona ne bi imala nikakvu moc. To je ilustracija onog Sto se
dogaaa u coveku. "Kad bi covek veibao da salje sarno reCi zivota, lju
bavi, mira i savrsenstva, za kratko vreme bi mu bilo nemoguce da iz
govori neku neskladnu ree". Mi smo odmah pokusali da nademo neku
neljubaznu ree i istog casa zakljucili da nismo u stanju da je izgovori
mo. Ovaj hram je bio ciIj grupe koja je ovamo dosla radi izlecenja.
Obicaj Majstora u okolini bio je da se u odreaeno vreme sakupe u
tom selu i tom prilikom omoguce onima kOji traze sluzbu Bozju i pou
cavanje da ih i dobiju. Hram je posvecen iskljucivo isceljivanju i otvoren
je za narod u svako doba. Kako ljudima nije moguce da uvek doau do
Majstora, oni ih upucuju da u svako doba kada im treba izleeenje idu u
hram. Zbog toga one koji su se skupili za hodocase nisu iziecili ranije,
jer su hteli da im pokazu da to mogu i sami. Kad su onog dana prelazili
preko vode, hteli su narodu i nama da pokazu da mogu da se uzdignu
iznad svake poteskoce i da to i sami treba da radimo.
37

<l

(. .,

Bard Spaldin~_n

..

. _ _.. __ .

._ . __

_ .

Po udaljenim mestima, odakle se do hrama ne moie dod, ani koji

se obrate Majs[Orima ad njih dobijaju pomoc i podrsku na neki drugi
nacin. Uvek ima i onih koji su sarno radoznali i koji ne veruju, kojima
izgleda nista ne pomaie. Mi sma posmacrali grupe ad 200 do 2000 ljudi
i videli da su svi ani koji su ieleli da budu izleceni - bili izleceni. Mnogi
ad njih su nam sami pricali da su bili izleceni kada su sarno mimo
obrazloiili kako bi rado ozdravili. [mali sma priliku da vidimo veliki
broj Ijudi koji su u razna vremena bili izleceni i ustanovili sma da je ot
prilike 90 ods[O njih trajno izleceno u hramu isceljenja. Receno nam je
da je raj hram nes[O konkrerno i da predstavlja srediste Boije, Hrista u
pojedincu, kao s[O svaka crkva [Og Boijeg iIi Hris[Ovog sredista u poje
dincu, rreba da bude orvorena za svakog ko ieli da ude. Ljudi u hram
mogu da udu kad god zaiele ida ostanu koliko iele. Na taj nacin se ob
likuje ideal u mislima onih koji tamo dolaze i taj ideal ostaje cvrsco u
dusi.
Emil nam je (ada rekao: "Ovde vidimo nagovestaj onog kako se
oboiavanje razvijalo. Ljudi su nastojali da urezu u drvo, kamen, zlaro,
srebro iii metal ana sro su idealizovali. Ali cim bi slika (idol) nastala,
nadvisila bi ideal. pa nam se pokazuje da ana sro iz dubine nase duse
ielimo da izrazimo, moramo jasno da izrazimo, da volimo i idealizuje
rna, umesro da bilo kakav idol utiskujemo u spoljasnju formu. Dalja
forma idolatrije jeste da osobine onog koji predsravlja nas ideal. idea
lizujemo. Morali bismo da idealizujemo sarno ideal koji koji idol izra
iava, a ne osobu koja ga izraiava. [sus je odlucio da ode jer je uocio da
Ijudi idealizuju njegovu sposobnost, umesro iG.eal koji je on izraiavao.
Hteli su da ga postave za svog kralja, da bi ih on snadbevao svim onim
s[O im je trebalo iz spoljasnjeg, a nisu uvideli da i sami imaju moe da
sebi pribave potrebno. lsus je rekao: 'Sada je vreme da idem, jer aka ne
adem utesitelj nece doci'. Time je hteo da kaie da Ijudi nece sted svoju
sopsrvenu moe dok gledaju na njegovu licnost - nece gledati u sop
srvenu unucrasnjost. D~gi vas m.Q&~poucavati i davati yam dobre sa
u druge srvarate idola,
vete,
ali ..dela
----_.-_
_._ ... - morate
- ..---sami
_.- uCiniti._..... Gledajuci
".- .
umes[O da srvorite ideal".
- MTsm~-biliocevicicudnih izlecenja. Neki su sarno usli u hram i
vee su bili izleceni, dok su drugi provodili neko vreme u hramu. Nismo
,"_

------------

II

,
t
I
~

,
i

ZIVOT 1 UCENjA MAjSTORA

DALEKOG ISTOKA
-----

----------------~

videli da je iko driao sluibu Boiju. Rekli su nam da nije potrebno da

neko drii misu, jer su vibracije izgovorenih reci taka mocne da svi koji
dodu pod njihov uticaj osecaju njihov blagoslov. Videli sma coveka koji
je bolovao ad okostavanja, koga su uneli u hram. Posle sat vremena iza
sao je izlecen. Drugom coveku, koji je izgubio prste na ruci, prsti su bili
nadomesteni. Dete sa zakriljalim udovima i telom bilu je potpuno izle
ceno i sarno je izaslo iz hrama. Slucajevi gube, slepila, gluvoce bili su
za tren aka izleceni. Stvamo, svako ko je dosao u hram bio je izlecen.
[mali sma priliku da posmatramo Ijude koji su bili izleceni pre jedne.
dye iIi cri godine i videli da je izlecenje bilo trajno. Receno nam je da ta
rna gde [0 nije bio slucaj i gde zdravlje nije crajalo nego se bolest vraca
la, uzrok treba craiiti u nedostatku duhovne spoznaje doticnog.

Poglavlje 9
Razgovarali sma sa Emilom a spoznaji Hrisrove svesti: "To se do

gada snagom naseg sopsrvenog misljenja. Kroz moe iIi proces mislje

nja, kada u sebi priznamo Hrisrovu svest, mi moiemo svoje tela, spo

ljasnje zivotne prilike i nasu okolinu menjati i razvijati da nikada ne

moramo da prodemo smrr ni promenu koja se zove smrt. To se desava

jedino i kroz snagu coveka da ana sro trazi - zamisli, vizualizuje i ide
alizuje, u sebi prihvati i stvori. Prvo moramo znati da u sebi otkrijemo i
probudimo veru da Hrist boravi u nama, onda cerna shvatiti pravo
znacenje Hris[Ove nauke; da pustimo da nase tela da postane jedno sa
Bogom prema njegovoj slici i prilici, po kojima je ana srvoreno, onda
da pustimo da se to tela raspline u savrsenom Boijem telu, da budemo
boza'!-i's'k:i:rako da nas Bog pred-so!5omvla[-CS"ndciTmarrlosavrseno bo
zansko tela, idealizovano, zacero i na svet doneseno. Tada smo zaista
'ponovo rodeni' ad i u duhovnom kraljevsrvu Boijem.
Taka je moguce da sve srvari posaljemo gs>re, ka univerzalnoj ra
~~~skoL~1!ps.tancCl~. k.oj~_~_l:l..Qne.1.!:!.a?(aTi.=!~q.i_Lh._P2}19Y2.!g._me.mQ iIi
ponovo srvorimo u njihovoj sav~~.el!Q.L~P9Ijasnjoj formi iii objavi. On
da,kada......
ih - cvrsto-driimou-niihovomcisro~,-duhovnom,
savrsenom
,.-.
.
. "_
---.

.r;

....-

I.
I

~~._-

:1

.....i

.-

.J
J.

.~

[ii

Bard Spalding'-'--_ _

ZlvOT I UCENJA MA/STORA DALEKOG

lSTOKA
---- -------------------.

stanju, njihove vibracije se sniiavaju i one se pojavljuju u savrsel10j

~?Jmi. Na taJnaCin-mo"fe-mo-svakti pogresnu-veru, svaki zastareli zi
vocni uslov, svaki greb, sav nas prosli zivot, rna kakav on bio, dobar
iii naizgled los, obraditi. Nebitno je sto si stvorio, iii drugi oko tebe. br
do nepravilnih zivotnih stavova i sumnji. zbog nepoverenja iii iz stra
ha - ti mozes svemu tome reci: 'ja te sada vracam u veliki okean uni
verzalne razumske supstance iz koje sve stvari proizilaze i gde je sve
savrseno i iz koje si i ti nastao, da bi se opet rastvorio u elemente iz ko
jih si sastavljen. ja te odatle donosim nazad, iz te ciste supstance tako
savrsene i tako ciste kako te Bog vidi i drzim te nadalje uvek u toj ap
solutnoj savrsenosti'. Mozete sami sebi reci: 'Uvidam da sam vas ra
nije, jer nisam znao bolje, stvorio nesavrsene i da je vasa manifesta
cija nesavrsena. Posto sad a poznajem istinu. ja vas stvaram savrse
ne, onakve kakvim vas Bog vidi. Vi ste savrseni po novo rodeni i neka
tako bude'. Znajte da se onda vas unutrasnji alhemicar, Bog u vasoj
unutrasnjosti, zauzeo za stvar i da je one sto je izgledalo nesavrseno
promenio, profinio i usavrsio - one sto ste vi stvorili i njemu sada
vratili. Spoznajte da je to isto profinjeno i promenjeno kao sto je vase
telo profinjeno i promenjeno i varna ponovo dato kao Boije telo, savr
seno u veselju i lepo u svojoj slobodi. I onda uvidite da je to ta savrse
na Hristova svest u svemu i za sve. To je ono: 's Hristom biti ponovo u
Bogu roden.'
Ujutru, 4. jula. smo se nalazili na visini jednog prevoja. Emil nam
je jos pre toga rekao da smo zasluiili dan odmora. Za doruckom nam je
rekao: "Danas je 4. ju\' dan kada vi slavite rodenje vase nezavisnosti.
Dobro je sto praznik pada bas na danasnji dan. Osecam da ste svi ste
kli poverenje prema nama. pa cu govoriti otvoreno, jer cemo za par da
na mod da dokazemo tvrdnje koje sam iznosio, kao istinite.
"Mi volimo Ameriku i njen narod. Ne moiete sebi predstaviti moje
zadovoljstvo da sa varna mogu da govorim na danasnji dan. Neki od
nas su poznavali vasu zemlju mnogo pre nego sto ju je otkrio Kolumbo.
Pre njega je bilo i drugih pokusaja da se to ucini, ali bez uspeha. Za
Sto? jednostavno zato sto pri tome nije bilo onog sto je od Boga dato,
vere. Onaj koji je imao hrabrosti. vere. da ugleda viziju ida je izvede.
jos se nije bio probudio. Onog casa kad se jedna dusa probudila do spo
.'
<("'\

41

I'

'1t'
{

-'

.~

Bard Spalding

mo one koji su porpisaIi dokumenr 0 nezavisnosri porediri sa mudraei

rna Isroka koji su opazili zvezdu koja je najavila rodenje derera, Hri
srovu svesr u eoveku. Ako se priserire reei rog doi~umenra da Ii jos mo
zere da sumnjare da je svaka ree inspirisana od Boga. Da Ii je ikada po
srojao dokumenr njemu sliean koji je mogao biri prepisan? Nema sum
nje da je porekao iz Univerzuma i da je dec velikog plana srvaranja.
"Zar geslo 'jedan od mnogih', koje je sledeCim razvojnim epohama
onog uzbudljivog vremena bilo prihvaeeno. nije bilo direkmo izliv du
ha isrine? Geslo 'mi se uzdamo u Boga' dokazuje evrsru veru i sigurno
poverenje u Boga, srvorirelja svih srvari. lzbor orla kao simbola nam
pokazuje da su bili ili duboko duhovni iii su bolje srvarali i gradili ne
go sro su i sami mislili. Mozere Ii i dalje sumnjari da su svi oni pri rome
bili vodeni bozanskim duhom koji se srvaralacki izrazio? Nije Ii ro
znak da je Amerika odredena da posrane voda Ciravog svera?
"Kao sro zrno gorusiee zna i ima veru da u sebi nosi moe da srvori
biljku gorusieu. rako moramo i mi da znamo da u sebi imamo moe da
izrazimo Najveee_ Kada je lsus rekao: 'Ako imare roliko vere kao zrno
gorusiee onda ovom bregu mozere reCi da se digne i da se premesri na
drugo mesro i breg ee se diCi i premesriri i za vas nisra neee biri nemogu
ee'. U roj paraboli je vise sadrzan kvalirer nego kvanrirer vere_ lsro rako
i zrno maka i velikog hrasra poseduju veru - znaju da su u sranju da iz
raze najveee_ Svako u sebi nosi egzakmu sliku iIi bar predsravu onog
sro rreba da izrazi.
"Moramo nosiri racnu sliku onog sro zelimo da izrazimo: rada se
mora posriei unurrasnje pripremanje - i usavrsavanje ee se pokazari.
Nijedan se ever nikada nije raseverao bez unurrasnjeg impulsa. los rre
nurak pre pupoljak je bio vezan prirodnim ogranicenjern. ali cim je
unurrasnje usavrsavanje nasrupilo, razvio se ever zraceee lepore.~~
sro seme, kada padne na zemlju, mora prvo dari nesro od svog sopsrve
sebe cIa bfiasfo, razVil()se-ium-nozilo~['i:i"k6TmTm()ramo,-da bismo
mogli da se razvijemo, prvo dari nek-o'seme''='nesrosopsrveno od~'-ebe.
Pa kaos[os~!n~P0'.QJ!lQGl.caz.hi!i..sw.ilJ.~1u..a.kQ1LQceAa i~rasre, ra
ko i mi moramo da razbijemo Ijusku sopsrvenog ogranicenja d;;biraslC
l\ag je ung rrasnje tisivrsavanjepos-rigiiuro..Ill.oiemo--S~ IlQ[p-uno-~[ijZ
raziri kao i ever. Ovo vazi za pojedineakao i za nar,?-d.

nag

._. -_ .. --- --

ZIVOT
I UCENJA MA/STORA
DALEKOG ISTOKA._ ....- - ---- _.'- - --- .. _.. - -_._.. - -- ----_._-_.
.. _.- -- ._---_. _.-

"U daljem razvoju vasa naeija je ucinila veliku gresku sro nije spo
znala svoj duhovni zadarak, pa veeina i dalje sroji u marerijalizmu.
Znam da su velike duse upravljale sudbinom vase naeije. srvorili sre cu
da, ali koliko bisre mogli da srvorire da sre razumeli punije i dublje
znacenje zadarka. Da je Hrisr bio na kljunu vaseg drzavnog broda ida
su svi shvarili isrinu kako je lsus shvario - da u svakom coveku sranu
je Hrisr i da su svi jedno - kakva bi euda danas bila orkrivena pred va
sim ocima. Ali ja vidim ciravu slavu pred varna eim budere shvarili du
hovno znacenje onog pravog velikog Bozjeg Zakona.
"Posmarrajre naeije. One koje su bile osnovane naisrinskom du
hovnom remelju dugo su rrajale i dalje bi posrojale da nije bilo dopu
sreno marerijalizmu da se uvuce i polagano porkopa ciravu srrukruru
sve dotle dok se cirava naeija pod sopsrvenim rererom iIi zlouporrebom
isrog zakona koji ju je srvorio nije srusila. Ne rreba biri prorok da bi se
ro shvarilo.
"Gledajre kakva je naeija bila Spanija u doba Kolumba i krarko vre
me posle roga, i sro je zarim nasrupilo. Uskoro je bila u raru sa svojim
sopsrvenim dererom. Onda se pokazala kakva je ro bespomoena impo
renma naeija bila. Zasro je posrala rakva? Sa nacijom je isro kao isa poje
dineem kada je relesna forma zasieena pozudom i srrasrima. )edno vre
me moze da se izdrii u izobilju, ali ro krarko rraje. Onda iZivela. isrrose
na i opusrosena forma pokazuje one sro vidimo u nesigurnom, okleva
jueem koraku srarea. Medurim, svako koje zadrzao i razvio duhovnu
snagu moze i 10000 godina osrari orporan kakav je bio kao mladic.
"A kakve izglede imamo sa krisralnim razdobljem koje nam dolazi
i donosi cisro bela duhovno sverlo? Taj dan se polako priblizava i vee
vidimo kako sviee jurro. Za krarko vreme videeemo raj dan u punoj ja
snoCi i slavi. Tada neee biri ni rame ni ogranicenja. Zar ro ne ukazuje
na veeni napredak? Kada rako ne bi bilo, sve bi morale da se vrari ra
mo odakle je izaslo - u univerzalnu supsrancu. Sve mora da se krece,
iIi napred iIi nazad, polovieno ne posroji, nema srajanja. Cim poznajere
sranjeJyog.razvoia ili svoju misiju i sa duhom se povezere i izrazavare
Q-llO~i.oJ30gzeILkroz vas da izrazi. octnosno, cimUs~bCp.u:siJ.~~da~se
r~z,,:jl~_d~_~.'__?~d_am?zere videri kak~o seel;l~o.u. v~~9j .D_<l.~_ijG!.<?g~da,
eudo'_-_'._-_
koje prevazilazi
svako
ljudsko opisivanJe.
.. _..
.._._.- .. _

,
1
I'
I
,

c
-l
...

c
"
~.

"'-'

"
L1.~

11

j'
I"

I
"\

.....

J.
'J
"

"~

-',

.....
Bard SP~lQing, __.._._ . _._ .

..

__._._- __
.

...

~_

..

_- -- ..

'

...

"Bili su potrebni jak kljun i kandze aria da vas odde zajedno kroz
vreme razvoja, ali ana pravo duhovno svetlo ce doCi i onda ce se poka
zati da je golubiea mocnija ad aria, ida ce ana stititi ana sto orao danas
cuva. Pogledajte reci na vasem noveu 'Mi se uzdamo u Boga i jedno sa
stavljeno ad mnogih' - to je pravi smisao vremena kada ce golubiea za
meniti aria."
Time je razgovor bio zavrsen i Emil nam je rekao da ce nas napu
stiti na par dana. ali ce ponovo doci u sela udaljeno 60 milja.

Poglavlje 10
Tog dana kada sma stigli u selo bilo je jako kisovito i svi sma bili
mokri do koie. Smestili sma se u vrlo prijatno staniste sa velikom, le
po uredenom prostarijom koju.smo mogli da koristima kao trpezariju i
dnevnu sobu. Bila je izvanredno topla i svetla. pa je neko iz drusrva pi
tao odakle dolazi tapiota. jer nismo mogli da otkrijemo. Nije se videla
nikakva pee. a ipak se osecalo prijamo zarenje. Cudili smo se, ali nismo
previse 0 tome pricaIi, jer sma se vec bili navikli na svakojaka iznenade
nja i sa sigurnoscu sma pretpostavljali da cemo i to razjasniti kasnije.
Tek sto smo seli, usao je Emil sa jos cervorieom. Nismo lOali odakle su
dosli. Svi su se iswvremeno pojavili u uglu sobe i to bas na toj strani
gde ne postoje ni vrata ni prozor. Pojavili su se bez buke, nenapadno i
mimo prisli stolu, gde je Emil prestavio ostale. Seli su kao kod svoje
kuce i pre nego sto sma sami mogli da postavimo sto. on je vec bio pre
pun jela. ali nije bilo mesa. Ovi ljudi ne jedu meso niti bilo sta sto u sebi
ima svestan zivot. Posto sm<:) zavrsiTlsa jelom-n'd<oocfna's jepita'o'na
k<naci'n'se-greje'prostorija. Emil je odgovorio: "Toplina koja se oseca
u prostoriji stvara se kroz snagu sa kojom biste svi vi mogli da dodete
II kontakt. Ta je snaga ili moc koja je veca od bilo koje mehanicke sna
ge i nju cavek moze da privuce kao svetlo, kao toplotu ili da je upotreb;
faa snagu kaja obavlja sve druge mehanicke radnje. To je one sto zo
,yemo univerlalna snaga. Ako biste vi hteli da dodete u vezu sa tom
fQHgom, moida biste je nazvali neprestano kretanje. Ona svaku meha

._ .. _.._..

--

....

I UCENjA
DALEKOG ISTOKA
_- "._.- ... ----ZIVOT
-------_._
... -MAjSTORA
..---._

niku dovodi do kretanja, obavlja svaki transport bez sagorevanja ma

terije i isto taka dobra daje svetlost i toplotu. Nalazi se svuda, do nje se
moze doci bez novca i svako maze biti u dodiru sa njom ida je upotrebi".
Neko je pitao da Ii je nase jelo pripremljeno uz pomac te snage. Odgovo
reno nam je da jelo, kao i druga hrana dolazi iz univerzalne supstance.
Emil nas je pozvao da otpratimo onu petoricu, nekih 200 milja,
gde cerna naci Emilovu majku. Emil je rekao: "Moja majka pripada ani
ma ~oji..~.L1 syoie.telQ.toliko-usavrs.ilLdagamogLLuze.tLsa.sQ.hom.,-~J:!l.Q~
ipak dalje napredovati i primati najvise pouke. Zato ana uvek zivi u ne
vidljivom, po so.Ps(V_~~om'lZborii:,-j~~-~iI}~~pi~~!g~e_~~6; ~j~C~_~. i!aW
sto je onda. ka~a pri l1li najvise pouke, u stanj1.lda na!T1~.. s0az.~oy?m.a
Ie. Oa bih yam to razjasnio. mogu yam reci da je ona taka dugo napre
dovala dok nije dosla u kraljevsrvo neba iii, kako biste vi rekli, tamo
gde je lsus. To mesto se opisuje kao sedmo nebo. Pretpostavljam da
vas to upucuje na mesto svih misterija. To je mesto svesti, gde nam se
otkdva svaka tajna. Oni koji su dostigli taj nivo svesti stoje ilOad ljud
skih predstava. Medutim, ani se mogu vratiti i kontakLirati 53. anima
koji su prijemcivi, razgovarati i poducavati ih. Mogu bez ponovnog
utelovljenja doCi nazad. jer su toliko usavrsili svoja tela da u njima
mogu da se krecu kud god zele. Svako ko je prosao smrt mora ponovo
da se utelovi, da na ovaj svet dade sa telom. Nase telo nam je dato du
hovno kao savrseno i takvim treba da ga vidimo i da ga ddimo ida
nam ono savrseno sluzl. Oni koji su svoje tela napustili i u duhovnom
dalje napredovali, spoznaju kasnije da tela moraju ponovo da prime,
da u njemu i dalje idu i njega usavtsavaju."
Oogovorili sma se da se podelimo u pet grupa od kojih ce se svaka
nalaziti pod vodsrvom jednog ad ave petorice. To ce nam omoguciti siro
ko polje rada i olaksati zadatak i istovtemeno se moiemo uveriti u istini
tost pojava kao sto su putovanje po nevidljivom i telepatija. Po tom planu
u svakoj grupi najmanje dvojiea ad nas bili sa jednim od ave petoriee.
Bicemo daleko jedni ad drugih, ali cemo ostati u medusobnom kon
taktu posredovanjem onih koji su nam se pokazali kao retko mocni i ko
ji su nam stalno pruzali priliku da ispitujemo njihova dela.

I
I

:~:.

, ....
<I

45

I
1

,.-- .,
.~;~

Bard Spalding - - -

---------------------------------- - ----

Poglavlje 11
Sledecegjurra sve pripreme su bile obavljene i rrojica od nas, ukljucu
juci i mene, bili smo odredeni da prarimo Emila i lasra. Surradan smo svi
bili spremni za pokrer i dogovorili smo se da cemo sve dogadaje pazljivo
zapisivari, a posle sezdeser dana cemo se ponovo naCi u vee p~enu[Om,
200 milja udaljenom selu, u Emilovom domu. Nasi prijarelji l1ode, su se
[Okom puta driali svojih obecanja rako sro su se svake veceri medusobno
zabavljali iii su se od jedne grupe prebacivali do druge. Kada pozelimo da
dodemo u vezu sa nasim vodom iii nekim drugim clanom nase ekspedici
je, rrebalo je co sarno da saopsrimo jednom od nasih prijarelja i odgovor bi
srizao u neverovamo krarkom roku. Prilikom slanja rakvih poruka, oba
vezno smo ih zapisivali, kao i vreme posiljke, a isro rako i odgovor. Kada
smo kasnije uporedivali beleske usranovili smo da se u porpunosri podu
daraju.
Krarko vrrne smo bili daleko jedni od drugih, jedna grupa je bila u
Persiji. druga u Kini, jedna na Tiberu, jedna u Mongoliji i jedna u Indiji.
Svaku je prario jedan od prijarelja. Povremeno su oni puravali u nevidlji
vo, kako smo mi ro govorili, i ro na vise hiljada milja udaljenosri, a nas dr
zali u taku sa svim dogadajima i napredovanjem u svakoj grupi.
lsposravilo se da je cilj drusrva u kom sam se ja nalazio bilo malo me
sta na jugozapadu koje je lezalo na jednoj visoravni u podnozju Himala
ja, na nekih 80 milja od naseg ishodisra. lako nismo nosili nikakve zalihe
za raj izler, bili smo obilno snabdevani hranom u svako doba i uvek imali
prijama prenoCi$ra. srigli sarno rano popodne pecog dana purovanja, po
zdravljeni od sranovnika koji su unapred bili za co odredeni i koji su nas
odveli u udobne sranove. Primerili smo da se sranovnici rag sela odnose
prema Emilu ilasm sa velikim posrovanjem. Rekli su nam da Emil jos ni
kada nije bio ovde, ali da lasr jesre. Povod za njegov prvi dolazak je bio
poziv u pomoc. za spasavanje rri sranovnika od divljih sneinih ljudi koji
sranuju na pojedinim neprismpacnim delovima Himalaja. Sadasnja po
sera je slicnog karakrera, i is[Ovremeno poziv za pomoe bolesnima koji ne
mogu da napusre selo. Ovi rakozvani snezni ljudi izgleda da su bili or
padnici koji vee dugo zive u ledenim predelima, pa se od njih razvilo po
sebno pleme koje je u sranju da zivi u pusrosi bez ikakve veze sa civiliza

__ -.1IVO!Jt.!_C.~.N..IA __~)SIC?~ ~~~!.KO~ISTO~

cijom. lzgleda da su ri ljudi, iako malobrojni, vrlo smeli i rarobomi pa one

koji imaju nesrecu da im padnu u ruke, drze zarobljene i muce_ IspC'sravi
lose da su ovi divlji :judi ulovili ceriri coveka iz rog sela. Sranovnici nisu
znali sra da cine pa su poslali glasnika da rrazi jasra, koji je posao sa Emi
lorn da spasava ljude. Razume se sarno po sebi da smo bili veoma uzbu
deni i mislili smo da cemo re divlje Ijude, 0 kojima smo slusali ali za koje
smo sumnjali da posraje, videri pred nasim ocima. Ocekivali smo da se or
ganizuje kolona za spasavanje ida eemo i mi ucesrvovari. Nasa nada je
brzo propala kad nam je Emil rekao da on i jasr idu samL i [0 odmah. Par
minura posle raga su nesrali i vrarili se rek surra predvece, vodeCi ceriri
zarobljenika sneznih ljudi sa sobom. Ova cervorica su nam ispricala ne
suvusle, lude dogadaje 0 [Om cudnom narodu kod kojih su bili. Ocigledno
je da ovi snezni ljudi idu golL njihova rela su zbog raga obrasla gusrom
dlakom kao kod divljih zivorinja, rako da mogu da odolevaju velikoj zimi
u rim planinskim predelima. Pricali su nam da oni mogu vrlo brzo da se
krecu, raliko brzo da mogu da uhvare divlje zivorinje svog kraja. Prica se
da raj divlji narod Majs[Ore zove "Suncani ljudi i da im se nikada ne opi
ru da vrare ulovljene ljude. Pricali su nam da su lv\ajsrori pokusavali da se
priblize rim ljudima, ali do sada bez uspeha, jer se divljaci Majsrara jako
boje. Kada im se Majsrori priblize, niri jedu nirj spavaju, vec su sve vreme
van svojih domova. lzgubili su svaku vezu sa civilizacijom, zaboravili su
da su nekad bili neka rasa i odakle poricu_ Jasra i Emila nismo uspeli da
nagovorimo da nam daju vise podaraka 0 sneznim ljudima. Rekli su sa
rno: "Oni ~\:.IJiQj@ deca kao i mL sarno sra su augo ziveli u strahu i mrinji
sa svojim sus~di~~~'RaiViTrsu-osobinu
miZe ida seboje raka -Jako
su danas sasvim odvojeni od svoje sabraee, porpuno su zaboravili da vo
de poreklo od ljudske rase i sami sebe smarraju divljim srvorenjima_ ISIi_
su dalje rim purem dok nisu izgubili insrinkr_ divlje zivorinje, jer..2ve~

da

aa

1'
I~

I
.--
.....

c:
.(

r
[

---r-A
~--

svimJas~o-osea[~..k.9i~-liu.(t~KO-Qi~~ji!)1~.~O-~~ Ij\lb~~i ~~-ljub~y u~~_~_~~-/:::.-;-~

ju_ ~_~ mozemo nisra drugo da kazemo do da covek uvek srvara one na sra
se njegova predsrava usmerL a kada se odvoji od Boga moze da porone
dublje nego zivorinja. Mi se sarno nadamo da cemo jednog dana naiCi na
jednog od njih koji ce biri prijemciv za nase ucenje bar donekle i da cemo
onda kroz njega delovari i na druge_ Nije bilo nikakve svrhe da nas vode
do njih jer bi [0, kako su rekli, moglo rim ljudima da naskodi. Nas niSra ne

"

L
~~~pald!~g

-or

-r

~J

v~,

,~

__

_ _

sprecava da na sopstvenu volju krenemo i pokusamo da vidimo te neobie

ne [jude, nista nam ne stoji na putu, cak ee nas Majstori cuvati ad svake
neprijatnosti i osloboditi II slucaju da nas uhvate.
Oogovorili sma se da sutradan posetimo jedan jako stari hram koji je
lldaljen 35 milja. Moja dva druga su odlucila da ne poseeuju hram vee da
idu da pogledaju sneine Ijude. Posta nisu uspeli da nagovore nikog ad
stanovnika sela da ih prati, odlucili su da idu sami. od Emila i Jasta su
dobili podatke a putu i prilikama, uzeli svoje oruije i krenuli na put.
Pre polaska su morali da obecaju Emilu da ce sarno u krajnjoj nuidi
pucati na nekog. Ja sam bio veoma iznenaden kada se kod nas odjednom
pronasao revolve\, jer nikakvo oruzje nismo sa sobom nosili. lspostavi!o
se da je jedan kuli. koji se brinllo za nas prtljag, sakrio dva revolvera.

...,

~,J

~-J .

1i

"..,.,

--;
"8 "'~

" ..

:-':::-~'.
h

,~

.~

Poglavlje 12
Predvece sma Emil, last i ja krenuli na pUt i stigli sutradan predve
ceo aka sest sati. Tamo sma zatekli dva starija coveka, cuvare koji su se
pobrinuli za moj smestaj. Hram se nalazi na vrhu visokog brega, sa
graden ad grubog kamena, a procenjuje se da je star vise ad 12000 go
dina. Prica se da je jedan ad prvosagradenih hramova Sidi-ucitelja koji
su ga podigli na mestu gde Sll mogli da odu kada bi imali potrebu za
potpunim mirom. Za tu svrhu polozaj nije mogao biti bolje izabran. Lezi
na najvisem vrhu tog planinskog lanca, na nadmorskoj visini ad
10000 stopa. l\i\eni se cinilo da put poslednjih sedam milja vodi potpu
no uspravno nagore. Put je povremeno vodio preko greda koje su bile
prievrscene pomocu konopaca, za pecine iznad njih. Konopci su visili
dole preko provalije. TakZtim putem preko greda sma isli nekih 600 sto
pa - put je, kako mi se cinilo, lebdeo u vazdllhu. Oak sma iSii preko gre
da gledao sam pod sobom provaliju na dubini ad aka 600 stopa. Na dru
gim mestima sma morali da se penjemo lesrvama ad konopcem pove
zanih gredica. Pos!ednji uspon je isao nekih 300 stopa okomito navise
i zavrsavao se drvenim lestvama. Kad sma najzad stigli gore cinilo mi
se da sam stigao na najvisi vrh Zemlje.

UC:ENJA MAJSTORA DALEKOG (STOKA

--------------------ZlvOT
- - -I -----

Sledeceg jutra sma bili na nogama pre izlaska sunca i kad sam
stupio na krov hrama zaboravio sam na sve muke koje sam prosao pri
likom uspona. Hram je leiao na izboeenoj pecini i kada se gleda dole
ne moie se videti nista do dubine ad 3000 stopa - izgledalo je da sve to
visi u vazduhu. Meni je bio potreban veliki napor da uverim sebe da nije
taka. U d.aljini sma mogli da vidimo tri vrha na kojima su, kako mi je re
eeno, stajali slicni hramovi, ali su ani bili taka daleko da ih ni dvogle
dam nisam mogao otkriti. Emil je rekao da je juce jedna grupa stigla do
hrama na najudaljenijem brdll, verovatno Uisto vreme kad i mi ovde i
da maze da stupi u vezu sa njima ako mi to zelimo. Oni su sada svi na
krovu hrama kao i mi ovde. U svoj notes sam zapisao: "Nalazim se na
krovu hrama 10000 stopa nad morem i hram mi izgleda kao obesen u
vazduhu. Na mom satu je 4.55 ujutru i danas je nedelja, 2. avgust."
Emil je uzeo poruku, stajao je trenutak mimo i onda je dosao odgovor:
"Vreme 5.01 prema nasem satu, 8400 stopa nadmorske visine, gradnja
isto kao da lebdi u vazduhu, datum 2. avgust, prelep vidik, polozaj ne
pristupacan". Onda je Emil rekao: "Aka hoces, uzeeu tvoje beleske i do
neti ti odgovor kad se vratim. Otisao bih malo k njima aka nemas nista
protiv". Rado sam mu dao svoje beleske i on je nestao. Posle sat i 45
minuta vratio se sa beleskama naseg vade koji je ustanovio da je Emil
tamo stigao u 5.16 sati ujutru, da imaju tepa vreme ida se vee raduju
sledecem iznenadenju. (Vremenska razlika na nasim satovima je bila
zbog razlicitog stepena geografske sirine). Ostali sma u hramu tri da
na i za to vreme Emil je posetio sve grupe sa mojim beleskama i dono
sio mi njihove.
Cervrtog dana ujutru krenuli sma nazad. Primetio sam da Emil i
Jast zele da posete jedno malo mesto koje je lezalo u dolini, udaljeno
30 milja ad pravca naseg puta, pa sam predlozio da idemo zaobila
znim putem ida ih ja pratim. Noe sma proveli u kuei jed nag pastira i
ujutru sma peske krenuli ka nasem odredisw. Za put do hrama nismo
mogli da koristimo konje, pa sma ih ostavili u jednom selu. Oko 10 sati
ujutru je doslo do naoblacenja i grmljavine i mogla se ocekivati prova
la oblaka. Medutim, nikakve kise nije bilo. Predeo kroz koji sma prola
zili bio je gusto posllmtjen a tlo je bilo pokriveno teskom, gustom, su
yom travom. Okolina je izgledala neobicno suva. Munja je zapalila tra-

48
49

:;-: ..=;
~-,,~

..,'.....
J

~l

j',;'"

y
4!t" ~

<

;.i

~~r~Ralding

_ ._._---_.-.-

-----~

...

_._._-_.

. ._... _- -

-------

vu na nekoliko mesta i pre nego sro smo se snasli bila smo opkoljeni
vatrom. Posle par minuta vatra je besnela kao luda i sa [ri strane nam
se priblizavala brzinom ekspresnog voza. Dim se zgusnuo u debele
oblake, a mene je uhvatila najpre zbunjenost, pa panika. Emal i last su
izgledali hladni i sabrani, pa sam se i ja smirio. Rekli SU: "Posroje dye
mogucnosti da ovo izbegnemo. ledna je da s[ignemo da sledeceg zato
na gde voda tece kroz duboki klanac. Ako do nje stignemo, a ona leli
pet milja odavde, bicemo po svemu sudeCi na Sigurnom. Drugi nacin je
da sa nama prodes kroz varru. Mozes seosloniti na nas, da cemo te si
gurno provesti. Strah je istog momenta nestao, jer sam znao da su se
ovi ljudi u svim poteskocama isprobali. Tako sam se po[puno prepu
stio njihovoj zastiti pa sam koracao izmedu njih. kako mi se cinilo, bas
u pravcu gde je vatra najvise besnela.
U rren oka kao da se pred nama otvorila siroka kapija i, mi smo
prosli kroz nju usred vatre, bez imalo neprijatnosti bilo od dima iii od
vrucine, bilo od zapaljenih graneica koje su pucketale duz eitavog pu
ta pod nasim nogama. lsli smo najmanje sese milja kroz vatru, a izgle
dalo je kao da idem sasvim mirnom ulicom. Prelazeci preko male reke
izasli smo iz vatre. Dok smo isli kroz vatru Emil je rekao: "Vidis kako je
jednostavno primeniti visi Bozji zakon nad nizim, ako ti visi srvamo
rreba. Povisili smo vibracije nasih tela toliko da su b}le vise od vibraci
je vatr~.U9~0 n<l:s yarra nlrmogla ulovlti. Da neki smrtnik zeli sada
da-ri;s vidi po;n-i;lio-bidasmo ne-s[ai"i".'iakoTe~as identi[e[ u srvarno
sti os[ao isti kakva je uvek i bio. Sto se nas tice, ne postoji nikakva raz
lika. Sarno su ljudska cula izgubila vew sa nama. Kad bi jedan smrtnik
mogao da nas vidi ovakve kakvi smo sada mislio bi da smo uskrsnuli.
sro je u stvari [acno. Mi se uzdignemo do nekog nivoa svesri gde smrt:
nik vise ne stoji vise~a nama u odnosu. To moze svako. Upotrebili
smo jedan zakon i u stanju smo da ga upotrebimo tako da svoje telo
mozemo da nosimo gde god hocemo kroz svaki prostor. Isti zakon pri
menjujemo i kada nas vi vidite da nestajemo iii se pojavljujemo, 'kada
mi unistavamo prostor', kako se vi izrazavate. Mi sve prepreke savla
dujemo tako s[O svoju svest uzdignemo iznad njih. pa smo na taj nacin
uspeli da predemo i savladamo sva ogranicenja koja je covek u svojoj
smnnoj svesti pos[avio". Meni je izgledalo da smo isli po [Iu ada ga ni

--------------

ZIVOT I UCEN]A MAJSTORA DALEKOG IST-::K..,:.

---------_.--.. _-_ ... _ . _ - .. _-_.

; . smo dodirivali. Kad smo se nasli na drugoj sti-ani reke u sigumosQ. ::ITO
prvi utisak je bio da se budim iz dubokog sna; sasvim potako sam dci::i
zio do spoznaje 0 svemu sto se dogodilo, poeeo je da svice pravi sm~

dogadaja u mojoj svesti.

Nadrugoj strani reke, u hladovini, pojeli smo svoj rueak, a posle :-:
mora od sat vremena, vratili smo se u selo.

Poglavlje 13
Pokazalo se da je ro selo vrlo zanimljivo, jer smo tu nasli vrlo ":L-":'
vane spise. koji su nam, posro su bili prevedeni. dali konacan dc:\...::....-=
da je Jovan Krstitelj tu ziveo oko pet godina. Kasnije cemo dobiti Z.J;:.-::c
ciji ce nam prevod dokazati da je u drugom mesru' boravio 12 god..:.:::~
posle roga smo dobili beleske koje su sa sigurnoscu svedocile da jc :-:'=:
gOY boravak u ovim krajevima trajao dvadesetak godina, odnosnc .:.:::.
je Jovan Krstitelj sa ovim Ijudima dvadesetak godina purovao kro: ::-:
diju, Kinu, Tibet i Persiju. Shvatili smo da idemo istim putem kojim =:
on isao. Putevi su bila toliko zanimljivi da smo morali ponovo d::. ::c
vratimo u neka sela radi prosirenih istrazivanja i na osnovu toga :::2C
napravili tacnu karru njegovog kretanja. Trebalo je sarno skupi[i d~:::
me iz tih zapisa. lmala smo tako jasnu predstavu 0 njegovom kre[::.:-::":,,
da nam se cinilo kao da smo purovali kao ion.
U tom selu smo se zadriali tri dana. Za to vreme pred mojim O(:::J:~
se odvijala daleka proslost. Mogao sam da pratim da se te nauke [:'rc:
cezu u maglovitu proslost do onih sasvim prvih pocetaka gde je 5""--~
Izaslo iz onog jednog izvora iii supstance, Boga. Video sam kako su ~
zne izdanke tih nauka pojedinci izlagali i sirili, pri cemu je svako -:c
davao nesto od sopsrvenog shvatanja, jer je mis[io da ona pripac.~:..:..
njemu kao vlasnisrvo - da ih je Bog njemu otkrio, ili da je direktnJ. ..:i::
java iskljuCivo njemu poverena. U njemu bi se ustalila ideja da on pcs::
dUje jedinu pravu poruku ida je on jedini koji treba ru poruku da pre::::::c
se sveru. Na raj nacin su se pomesala ljudska shvatanja i rezul[:l:: c.
bio odvajanje i nesklad. Video sam kako ovi ljufli, Majsrori. b. L:::--=

-;-

.:

l
l
-,

Ba~~J2alding__..._,_

~J

~J

_.,

~.l

'-J

'-l

:J.-'--.

-l

--J

-.,.

....-

--

I'

...- - - - - - -_ ..

... - _..

0_ .....

stoje na peCina rna svoje duhovnosti. kako su uvidelida je covek be

smrtan. bez greha, bez smrti. nepromenljiv i vecan. slika i prilika
Bozja. Izgledalo mi je sasvim sigurno da ce dalja iSl:razivanja pruziti do
kaz da su ovi Veliki zaddali sve od prastarih vremena i preneli u svojoj
cistoei. Oni ne tvrde da poseduju sve sto je nekada bilo dato. niti od ne
kog traze da nesto prihvati osim ako je u stanju da ucini dele iii da izve
de stvari koje cine Majstori. Ne zele da ih smatramobilo kakvim autori
tetom, osim za one sto stvarno ucine.
Posle tri dana sam video da su Emil i jast bili spremni za povratak
u selo u kome su ostala moja dva druga. Njihova je misija bila iskljuci
vo lecenje i bez sumnje su to bez mene mogla da obave mnogo pre. 11
mnogo kracem roku, ali ja nisam mogao da putujem kao oni.
Kada smo se vratili u selo. vratila su se i moja dva druga koji su isli
da traze sneznog coveka. Bezuspesno. Pet dana su ga trazili i onda su
potregu zlovoljno napllstili. Pri povratku u selo paznju im je privukla
pojava koja je licila na ljudsku. udaljena jednu milju od njih. na vrhu
brega. Medutim pre nego sto su uspeli da svoje dvoglede usmere na
nju. ona je vee bila daheko i mogla Sll da uhvate sarno njen odblesak.
Taj brzi pogled im je ostavio utisak da je pojava bila pokrivena dla
kom. slicno majmunu. Pozurili su na to mesto, ali nisu otkrili bilo sta.
lako Sll ostatak dana pretrazivali okolinu, nisu nista vise mogla da
pronadu i napustili su potragu.
Posle mojih prica obojica su poieleli da se jos jed nom vratimo u taj
hram. ali je Emil rekao da cemo sledeCih dana posetiti jedan slican,
Opazili smo da se mnogi Ijudi okupljaju iz okolnih mesta radi lece
nja. jer se vest 0 oslobadanju one cetvorice brzo sirila. Ostali smo dan
duze i bila svedoci,.skupova i znacajnih izlecenja: mlada zena od 20
godina. kojoj su prosle zime promrzle noge, bila je izleeena. Videli smo
kako se meso na njenim nogama obnavlja sve dok joj noge nisu bile
normalne velicine, Ona je ustala i mogla je bez teskoca da hoda. Ova
slepca su progledala - jedan od njih bio je slep od rodenja. Izleceno je i
nekoliko laksih slucajeva. Izgleda da su svi duboko potreseni prateCim
govorom Emila i jasta 0 tome kako da Ieee sebe i druge, Pitali smo Emi
la da Ii im se posle takvih skupova mnogi obracaju. Rebo je da. bu
duei da mnogi budu stvarno izleceni. njihova paznja se probudi i oni

52

,.. .__ . _,_,__ ._ ...

_t-!~<2:r:.!.~~~l~~l~IS?RA DALEKOG ISTOKA

na neko vreme postaju zagrejani saradnici. ali veCina njih uskoro

mone nazad u svoje stare zivotne obicaje. jer im je izgleda suvise napor
no dase ozbiljno posvete tom poslu. Ovi Ijudi zive gotovo lakim. bez
briznim zivotom pa otprilike sarno jedan odsto njih. koji se priznaju
vernicima. uzimaju to delo za ozbiljno. Orugi u potpunosti zavise od
svojih.bliznjih i oeekuju njihovu pomoc kad god dode do nevolje. Upra
vo u tome i jeste najveei dec njihovih poteskoea. Oni koji tvrde da mo
gu da pomognu svakom. u stvari nikad ne mogu da urade taj zadatak
jedno drugom. Mogu drugima govoriti 0 obilju koje ih ceka. ali ako
stvarno zele da sa obiljem budu jedno. moraju sami da se zauzmu ida
dokazu istinu time da stvari poznaju ida ih cine.

Poglavlje 14
Sledeceg jutra smo napustili selo uz pratnju dvojice njegovih sta
novnika. Uvece treceg dana stigli smo u selo udaljeno 12 milja. gde
sam bio da osmotrim zapisnike koji se odnose na jovana Krstitelja. Bilo
mi je stalo da i moji saputnici to vide. pa smo odlucili da se ovde zadr
zimo, Posto smo pogledali papire. moja dva saputnika su bili veoma
potresena njihovim sadrzajem, pa smo odlucili da posetimo i mesta ko
ja se pominju u spisima. Uvece je dosao Majstor koji je bio sa nasom ce
tvrtom grupom i od njih donee vesti. On je u ovom mestu roden i odra
stao, njegovi preci su pisali ove zapise i on pripada petoj generaciji po
sle pisca i niko od njih od tada nije otisao u smrt. Oni su zaddali svoje
telo i "nose ga sa sobom" po potrebi. Pitali smo da Ii bi piscu tog doku
menta, ako bismo ga zamolili. bilo tesko da dode i popriea sa nama. od
govorio je da to moze ueiniti sutradan.
Tek sto smo selL u sobu je iznenada usao covek od oko, kako smo
mi procenili, 35 godina starosti. Bio nam je predstavljen i mi smo se
rukovali sa njim. Bili smo iznenadeni njegovom pojavom, jer smobili
uvereni da je veoma star. Bio je srednje visine, grubih crta lica. ali bla
gog izraza kakav jos nismo videli. svaka njegova kretnja je odavala
snagu karktera. Citavo njegovo bice je zracilo svetlost. sto je prevazila- . ~

53

f,~"

t"

,.."Y
~,

"

Bard Spalding

.M

. _ . _ O._ . _ ..

zilo nase razumevanje. Pre nego sco smo seli Emil i Jast su uhvarili
srranea za ruke i rako srajali par rrenutaka euted. Onda je Srranae pro
govorio: "Vi sre rrazili ovaj razgovor 0 dokumemima koja su yam po
kazana, da biste ih bolje razumeli. Hoeu da yam kazem da sam ih ja pi
sao i sredio i da se oni srvarno odnose na ru veliku dusu. Jovana Krsri
relja, i dogadaje kada je on kod nas boravio. Kao s(O zapisi govore, on
je bio covek velikog znanja i velike inceligeeije. Uvideo je da nase uce
nje sadrii istinu, ali verovatno nije uspeo da ga sasvim razume, jer ne
bi umro. U ovoj sobi sam slusao razgovor Jovana i mog oea od koga je
Jovan veeinu pouka primio_ Pred njim je moj orae uzeo svoje telo i oti
sao i Jovan je bio svedok uspeta. Niko, ni moja majka ni moj otae ne bi
otis Ii a da ne ponesu svoje telo sa sobom. Ovo prelazenje na onu srranu
je oduhovljenje tela. Kada se postane (Oliko svesran dubokog duhov
nog znaeenja zivota iii Boga, rada se na izvor gleda onako kako Bog
gleda na njega. Zatim srieemo prednosr da primamo najvise pouke i od
rada smo sposobni da pruzamo svaku pomoc. Kad se jed nom dotle do
de, vise se ne vraeamo nazad, znamo da nam vise nema povratka i ni
ko (0 i ne zeli. Mi smo uvek prisumi tamogde neko rrazi vise sverla i
deea Bozja primaju poruke koje mi sralno saljemo u Univerzum. To je
glavni razlog s[O zelimo da se uzdignemo do re visine, jer nas [0 sravlja
u polozaj da svima na rteki naein pomazemo. Onima koji su za [0 sprem
ni, mozemo da govorimo i da einimo za njih sarno ako su u sranju da
podignu svoju sveSL Govorimo iii kroz njih same iii posredovanjem
nekog drugog. Ali niko drugi umesto vas ne moze ciniti bilo sra niti
vas moze vecno nositi. Morare sami prihvariti i uciniti to delo. Onda
sre slobodni i nezavisni. Kada svi budu svesni, kao lsus, da je telo du
hovno i neunistivo i kada se te spoznaje budu driali, tada ee nama biti
moguce da sa sVim~ srupimo u koncakr i objavimo ucenje koje smo u
[Olikoj kolicini primili. [mamo prednost s[O znamo da svako ima snage
da postigne sve co sco smo mi postigli i da moze da resi svaki zivotni
problem. Tada ee sve SCO danas smatramo da je resko iii tajansrveno
izgledati sasvim jednosravno.
"Ja varna ne izgledam drugacije nego bilo koji covek koga svako
dnevno sreeere a isco tako ja ne vidim nikakvu razliku izmedu vas i se
be". Rekli smo da smarramo da je on mnogo flniji od nas, na sta je on

"._...._.

._ ..

"zIYO!_~lJ.f~~L~_M.A.J_S!~~J)~L~!-OGISTOK0

odgovorio: "To dolazi sarno od poredenja coveeijeg sa nateoveenim.

Kada biste vi sve posmatrali kao Bozja srvorenja i kad ne bi pravili ni
kakva poredenja, onda biste svako ljudsko biee videli kao Sto vidite me
ne iii kada bi u svakom lieu rrazili Hosta, pomogli biste da se Hrist ob
javi u svakom (bozanska svojsrva u svakom). Mi ne pravimo porede
nja. mi gledamo uvek sarno na Hrisra, na bozanska svojsrva u sva
kom, i na taj nacin prvalazimo svaku pretpostavku. Mi vidimo savr
sensrvo iii je nasa predstava savrsena, dok vi vidite nesavrsensrvo iIi
je vasa predstava nesavrsena. Pre nego Sto dodete u dodir sa nekim ko
bi mogao da vas pouei, pre nego 5(0 ste u stanju da svoju svesr dignere
tamo gde mozete da govorite sa nama, varna nasa nauka izgleda in
spirativne naravi. Ali (0 nije nikakva inspiraeija ako mi pokusavamo
da govorimo sa svakom i sa njim govorimo. To je sarno jedan naein po
ucavanja koji vas moze dovesti do tacke na kojoj mozete dobiti pravu
inspiraeiju. lnspiraeija je [0 sarno onda kada dolazi direkmo od Boga i
kad mu dopusrate da govori kroz vas, a onda ste vi kod nas.
"Idea Ina stika eveta je sadrzana u njenim najmanjlm pojedinosri
rna u semenu, koje se orvara, umnozava, neprekidnom pripremom
dok se evet ne orvori. Kad je unutrasnja slika do tancina usavrsena.
evet izbija u svoj svojoj lepoti. Tako Bog nosi idealnu sliku svakog de
teta, savrsenu sliku kroz kOju on zeli da se izrazi. Na com idealnom pu
tu izrazavanja mozemo da postignemo vise nego evet sarno ako u sebi
imamo VOlJU da se Bog kroz nas izrazava na onaj idealan nacin koji je
zamislio. Pore5koce i problemi nasraju onda kada srvari uzmemo u svo
je ruke. To ne vazi sarno za pojedinee. [0 vazi za sve. Pokazano nam je
da mi ni u kom slucaju nismo drugaciji od vas. Razlika je sarno u razu
mevanju.
""Svi oni razliciri verski pogledi, bogosluzenja i pogledi na sver su
dobri ako svoje vernike mogu da dovedu do spoznaje da iza svega coga
s[Oji faktor srvarnosti koji je izgubio one ne5co dublje, sa cim se nije do
510 u dodir iii one $(0 coveku jos nije dopusteno da dostigne a po pravu
mu pripada. Vidimo da [0 neS[o moze biti bas ono 5[0 coveka moze da
natera da sve (0 hote da ima. Sarna cinjeniea da covek sazna za nes[O
5[0 moze da poseduje. 5[0 jos nije posrigao, reraee ga dalje dok (0 ne po
srigne. Na taj nacin se u svim srvarima ide napred. [deja mora biti usa

Or!
L;

,......
I

-.....

iI

..

[:
IWr'"

r'

I...,

....

't,

T'

II

"fi

IT
~

--J
=J

=J.

Bard Spalding,

dena prvo od Boga i onda eovek vidi da moze da postigne svoj eilj sarno
ako ide napred. Tu eovek obieno napravi gresku pa ne prepozna izvor
iz koga ideja potiee, nego misli da je nastala iz njega samog. Tako se
udalji od Boga, pa umesto da pusti da Bog kroz njega izrazava svoje
savrsenstvo, nastavlja da ga na svoj samoizabrani naein izrazava i ti
me eini losim one sto je trebalo da bude savrseno.
"Kada bi hteo da shvari da je svaka ideja prirodni. direktni, savrseni
Bozji izraz pa da tu ideju eim se javi ueini svojim idealom, kada bi svoje
Ijudske ruke povukao i pustio Boga da kroz njega govori i radi, tada bi

se ideal savrseno manifestovao. Moram da napomenem da je Bog iz

dignut iznad svega Ijudskog i da Ijudsko ni na koji naein ne koristi. To

je naein da se eovek posle kratkog vremena nauei da izrazava savrsen

stvo. Ono veliko sto eovek mora da nauei jeste da se uzdigne iznad psi

hiekih i misaonih snaga i pusti Boga da se direktno izrazava, jer je sve

psihieke snage stvorio sam eovek i one mogu lako da ga zavedu."

~-J
Poglavlje 15

=J
~]

_.J

'I
I

Ovde se razgovor zavrsio i dogovorili smo se sastanemo za dorue

kom. Sledeceg dana, oko 6.30, krenuli smo na dorueak. Kad smo napu
stili svoja konaeista i krenuli ulieom prema kuCi gde smo obieno dorue
kovali, sreli smo nase prijatelje kako mimo idu istim putem i pri tome se
zabavljaju onako kako to rade i obieni smrtniei. Pri pozdravu smo izra
zili eudenje sto ih vidimo da idu putem, a oni su nam odgovorili: "Mi
smo sarno ljudi kao i vi, jedino sto smo od Boga primljene snage razvili
do viSeg stepena nego vi. Zasto tako upomo u nama gledate nesto dru
go nego sto ste vi sami?" Na to smo pitali: "A zasto mi ne mozemo da ei
nimo isto sto i vi?" Njihov odgovor je bio:" Zasto nas ne slede svi oni
koji sa nama dodu u dodir i zasto i sami ne eine dela koja mi Cinimo?
Mi ne mozemo svoj put nikom nametati i to ne Cinimo, jer je svako slo
bodan da ide putem koji sam izabere. Mi se sarno trudimo da pokazemo
najlaksi i najjednostavniji put, put kojim smo mi isli i kojim smo vrlo
zadovoljni."

56

ZIVOT I UCENjA ~STO~!-LEKOG ISTOM

Za doruekom se razgovor vodio oko obienih svakodnevnih stvari. Ja

sam se izgubio u eudenju. Za stolom su sedela eetiri eoveka, Medu nji
rna je bio jedan koji oko 1000 godina boravi na Zemlji. Svoje telo je to
liko usavrsio da je saeuvalo zivotno veselje i mladolikost eoveka od 35
godina. Pored njega je sedeo eovek koji je bio peti u redu potomstva
ovog pomenutog. Ovaj drugi zivi na Zemlji nekih 700 godina, a ni nje
govo telo ne izgleda starije od 40 godina. Razgovarali su sa nama i
medusobno kao sto bi se svaki drugi eovek druzio. Tu je bio i Emil koji je
vise od 500 godina na Zemlji, a izgledalo je da ima 60 i Jast koji je izgle
dao kao da ima 40 godina, a razgovarali su kao braca, bez i najmanje
superiornosti. Sve je bilo blago, jednostavno a ipak dobro utemeljeno i
logieno u svakoj njihovoj reei, bez tajanstvenosti i misterija. Uprkos
svemu sarno sam sa mukom mogao da se uverim da to nije sarno san.
Kada smo zavrsili dorueak jedan od nas je hteo da plati, a Emil je
rekao: "Ovde ste nasi gosti!" i pruzio ruku sa sakom okrenutom navise
eoveku koji nas je posluzivao, kako je meni izgledalo - praznu. Kad
sam malo bolje pogledao, u njoj je bila taena suma potrebno za isplatu
racuna. Shvarili smo da oni nikad ne nose novae sa sobom niti ga traze
od drugih, jer im je uvek pri ruei kao i sve ostalo - sve se stvori u pravo
vreme iz univerzalne supstance.
Na izlasku sa nama se pozdravio eovek koji je rekao da sada mora da
se vrari svojoj grupi i zatim nestao. Zabelezili smo vreme njegovog ne
stanka i ustanovili da se 10 minuta kasnije pojavio kod nasih drugova.
Dan smo proveli sa Emilom, Jastom i piseem zapisa i sa njima se
setali po selu i okolini. Nas novi prijatelj nam je prieao pojedinosti koje
su se dogodile za vreme Jovanovog dvanaestogogodisnjeg boravka.
Dogadaji Sll bili ispricani tako zivo da nam se einito da smo premesteni
u najstariju proslost i da smo u stanju da pored te velike duse koja nam
je pre toga izgledala legendarna, da setamo i razgovaramo. ad tog da
na je Jovan Krstitelj za mene postao stvarni, zivi karakter, pa mi se ci
nilo da mogu da vidim kako ide putem i kako ga poueavaju. na isti na
ein kako mi sada ide mo. Naialost, mi jos nismobili u stanju da shvati
mo osnovnu istinu,
Na kraju dana bili smo vrlo umorni. Tri prijatelja koji su nas pratili
nisu pokazivali ni najmanji trag umora iii iserpljenosti. Dok smo mi

57

".
-.4
"'

~
1Ir

~~

~
0

Bard SpaldinL.

bili prekriveni prasinom i oznojeni, njihova odela su bila bela i sveza,

bez mrlja. Do sada smo vec prime(ili da se oni nikad ne isprljaju, pa je
na nasu primedbu pisac zapisa rekao: "To yam iJ:gleda cudno, ali na
ma je jos cudnije w sw se delic univerzalne sups(ance prilepi na dec
Bozjeg srvorenja gde nije pozeljan i gde mu nije mesw. Kad bis(e i 0 w
me imali ispravno shva(anje onda se w ne bi dogodilo, jer se nis(a od
Bozje sups(ance ne moze zabuni(i i prilepiti (amo gde ne pripada".
lswg momema su nasa odela pos(ala Cis(a i sveza kao njihova. Ovaj
probrazaj, a za nas je w bio. zbio se u jed nom (renu(ku. Mislim da smo
(e veceri legli u kreve( sa najdubljim osecanjem mira koji smo ikada
imali od kada se nalazimo kod (ih Ijudi. Nas osecaj je brzo presao u ose
caj najdublje ljubavi prema ovim jednos(avnim. blagim dusama koje
wliko cine za dobro covecansrva iii, kako oni kazu. za dobro svoje bra
ce, da smo srvamo poceli da ih smauamo bracom. Sebi nisu pripisivali
ni najmanje zasluge nego su uvek naglasavali da je Bog (aj koji se kroz
njih izrazava, jer "sam od sebe ne mogu da uCinim nis(a, nego je O(ac
raj koji u meni boravi i cini (a dela".

Poglavlje 16
Suuadan smo se probudili puni zna(izelje sea ce nam done(i novi
dan. Naucili smo da nam svaki dan donosi posebne dogadaje i shvarili
da smo (ek poceli da razumevamo duboko znacenje dozivljenog. Za
doruckom su nam saops(ili da idemo u selo koje lezi visoko u brdima
da pose(imo hram koji sam opazio na jednom vrhuncu kada sam s(ajao
na krovu vec opisanog hrama. Receno nam je da posle prvih 15 milja
necemo moci da koristimo konje i da ce ih s(anovnici odves(i i brinU[i
se 0 njima. Kada smo predali konje uspon nas je doveo do wg malog
mesra, koje je lezalo na uskoj prevlaci. prelazu koji se na odredenim
mes(ima saswjao od s(epenica usecenih u srenu. Noc smo proveli u
jednoj Lozi koja se nalazila u zawnu i o(prilike na sredini izmedu dva
sela. Snadbevac loze je bio debeo, star i smeSan, nezgrapan i okrugao,
da je vise izgledalo da se kotrlja nego da hoda. a bilo je (esko reci da li je

._

__.. _~':'9~J...~~~_NJ.~.~J~T~~_!2ALEKOG

ISTOKA

imao oci iii nije. (im je spazio Emila poceo je da moli da ga Emilleci, jer
kako smo razumeli, ako ga ne leci mora umre(i. Ispricali su nam da on
i njegovi preci snadtevaju ovu Lozu vee vise od 100 godina, a on sam
je u sluzbi vee 70 godina. U vreme kod je preuzeo sluzbu bio je izlecen
od neke (akozvane nasledne boles(i koja se smauala neizlecivom. Na
redne dye godine je bio vredan saradnik na poslu ali je pomalo gubio
imeres i poceo je da se oslanja na druge kad naidu (eskoce. Tako je bilo
nekih 20 godina, izgledalo je da mu ide dobro i da mu se zdravlje uCvr
s(ilo. Odjednom, pao je nazad u svoje stare zivome obicaje i od (ada vi
se nije cinio nikakav napor koji bi ga mogao prodrma(i iz (akozvane le
(argije. Videli smo da je w bio jos jedan slucaj medu hiljadu slicnih.
Ovi Ijudi zive jednos(avno i bezbrizno i sve sw zah(eva napor, njima
posle kra(kog vremena posraje dosadno i (esko. Brzo izgube imeres za
wi njihove molbe za pomoe pos(aju pomalo mehanicko brbljanje ume
sw da molirva (molba) po(ekne iz duboke zelje.
SU[radan oko ce(iri popodne smo s(igli u selo gde se nalazio hram
koji smo nameravali da pose(imo. Lezao je na peCinaswj uzvisici s(rmo
iznad nas. Zidovi pecine su bili (ako s(rmi da je jedino sredsrvo za us
pon bila korpa privezana uzewm, koje je preko valjka podina iii spu
s(ana. Valjak je drzala drvena greda.
Uze je jednim krajem bilo vezano za cekrk, a drugi kraj je bio preba
cen preko valjka i vezan za korpu. Cekrk se nalazio u maloj komori use
cenoj u pecini iza izbocine koja je virila napolje. Drveni krak poluge na
kome je ucvrscen valjak names(en je (ako da korpa i uze ne udaraju 0
s(enu, vec je primljeni wvar sigumo vucen i iswvaran na plaw srene, na
proswru isklesanom u (U svrhu. Ta izboCina pecine je virila (acno (ako
daleko preko zida pecine da je korpa koja je viseCi u vazduhu bila uda
ljena od stene nekih SO swpa.
Na dati znak je spus(ana dole. Mi smo ulazili i jedan za drugim bili
povuceni uvis 400 swpa. Kad smo s(igli na plaw pecine poceli smo da
(razimo pur do hrama cije su zidine bile na 500 swpa iznad nas. Rekli
su nam da cemo drugi uspon preCi kao i ovaj. Kada smo se nasli na
krovu hrama opec mi se cinilo da sam na najvisem vrhu Zemlje. Ovaj
hram je bio 1000 sropa nize od onog koji sam prvo pose(io, ali je vidik
delovao beskrajan.

"

f
r

Ba rd SIJa ld ing__..

J
-I
I

....._. __..

..

.__ .. _._._..._..... __....__.

Dobili smo udobna prenoeista, a nasa tri prijatelja su nam rekla da

idu u posetu nekim nasim clanovima i da mozemo da im posaljemo
poruke. Poruke smo zapisali i stavili vreme i datum. Naknadno smo
ustanovili da su poruke bile predate posle 20 minuta.
Posle vecere smo se povukli, ali ne na spavanje, jer je sve sto smo
doziveli pocelo na nas da duboko deluju. Bili smo na skoro 9000 stopa
visine, nikakvo ljudsko biee nije bilo blizu nas, sem nameStenika. Ni
kakav zvuk, sem nasih glasova. lzgledalo je da se ni vazduh ne mice,
pa jedan saputnik rece: "Zar vas cudi da su za svoje meditacije izabrali
bas ovakav polozaj hramova? Ovde vlada takva tisina da se gotovo
moze opipati". Tada je izasao da jos jed nom baci pogled na panoramu i
vratio se brzo nazad rekavsi da se oko nas navukla teska magla ida ni
sta ne moze da se vidi. Moja dva saputnika su zaspala. a ja sam se obu
kao i izasao na krov hrama, seo i pustio da mi noge vise preko zida. (vte
secevo svetlo se upravo provlacilo kroz maglu i diglo tamu, koja bi bez
tog svetla sve prekrila. Bilo je dovoljno svetla da su se mogle prepo
znati zgusnute maglene mase koje Sll promicale pred ocima, upravo
toliko svetlo da sam stekao utisak da se nalazim negde u praznom pro
staru, da negde duboko dole jos uvek lezi Zemlja ida to gde sedim ne
kako ima veze sa njom.
Odjednom mi se ucinilo da vidim veliki snop svetla ciji se zraci
orvaraju kao lepeza prema meni. Ovde gde sam sedeo izgledalo je kao
da je sredisnji zrak najjasniji. lzgledalo je da svaki dec tih zraka osve
tljava posebni dec Zemlje, dok se nisu svi stopili U jedan. Gledao sam
ih kako se postepeno priblizavaju jedan drugom u jednoj jedinoj tacki
intezivnog belog svetla, kao kristal. Onda mi se na trenutak pricinilo
da stojim u slobodnom prostoru. Dok sam pratio zrake daleko, opazio
sam nesto sto je licilo na duhove davno nestale proslosti koji su isli
napred, uvek napred, u stalno rastuCim ali zarvorenim redovima dok
nisu stigli u odrecl:enu tacku. Tada su se krenuli da razilaze sve dalje i
dalje dok nisu zauzeli citav prostor svetlosnog zraka i pokrili citavu
Zemlju. U pocetku se einilo da svi oni izlaze iz onog belog sredista sve
tla. Kao da su dolazili, iz te tacke svetla, prvo jedan, onda ispred njega
dva, pred ovima cetiri i tako dalje dok nisu prispeli do one jedne taeke
dalekog razilazenja gde su u obliku lepeze njih sto, jedan pored dru
60

-._----

..

.... - _.._.. _---_ ...

ZIVOT I UCENjA MAjSTORA

DALEKOG ISTOKA
_.. _-------_._--_._-_
.. _._

gog stajali. Tamo na toj taeki razilazenja oni su odjednom zasjali i ras
prostrli se po svim putevima svetla i svako je isao vise manje sam za
sebe, dok nisu bili rasprostranjeni po celoj Zemlji. A kad su stigli tako
daleko i citavu Zemlju pokrili, izgleda je da su zraci dostigli svoju
punu duzinu. Odatle su postajali sve uzi i uZi, dok se opet nisu sastali
u sredistu iz kog su krenuli. Time je ciklus bio zavrsen i oni su stupali
u srediste, jedan za drugim. A pre nego sto se to dogodilo oni su se po
stavili u cvrst red stotine jednih pored drugih, i svi se redom orvorili,
dok vise nije bilo nijednog koji bi sam usao u svetlo.
Ovde sam se odjednom prenuo i opazio da je to zapravo nesigurno
mesto za sanjarenje. Usao sam unutra, legao u krevet i zaspao.

Poglavlje 17
Zamolili smo jednog namestenika da nas probudi pri prvom ma
ku zore i pre nego sto sam toga bio svestan, vec je usledilo kucanje na
vratima. Brzo smo svi skoCili iz kreveta. jer nam je bilo veoma stalo da
posmatramo svitanje iz ove vazdusne kule. Neverovatno brzo smo se
obukli i istrcali napolje na krov, kao tri znatizeljna cl:aka. Buka koju
smo pri tome pravili navela je namestenike da dotree i vide da Ii nam je
u glavi sve u redu. Ja mislim da smo tada napravili buku veeu od bilo
koje druge koja je uznemirila mirnu tisinu tog starog hrama od dana ka
da je sagraden, a to je bilo pre vise od 10000 godina. U srvari on je iz
gledao star kao pecina na kojoj je podignut.
Kada smo se nasli na krovu onda vise nije bilo potrebe da se upozo
rava na tisinu. Jedan pogled je bio dovoljan da se oei i usta mojih prija
telja orvore. Neko ko je mene posmatrao verovatno je video isco. Ja
sam cekao da oni nesco kazu i gotovo u istom trenutku smo povikali:
"Oh, mi lebdimo u vazduhu!" Rekli su da one sto oseeaju odgovara opi
su dozivljaja hrama u kome sam vee bio. Oni su za trenutak potpuno
zaboravili da tlo imaju pod nogama i mislili sti da lebde u vazduhu.
Jedan od njih je primetio: "Sada se vise ne cudim sto ti ljudi mogu
da lete kada dozivljavaju takve srvari". U nasem sanjarenju prepao nas
61

'j

-<

I:
~

'*"...
~

....

'

Bard SpaldinL

je neciji kikot i kada smo se okrenuli videli smo Emila, Jas[a i pisca za
pisa da sWje iza nas. Jedan od mojih drugova je posao prema njima i
pokusao da odjednom uhva[i ruke sve [rojice, i l~kao: "To je velican
srveno! Sada se vise ne cudimo kad vas vidimo da le[i[e kad see vec ov
de boravili". Oni su se smeSili a jedan je odgovorio: "Vi see isw [ako
sposobni da le[i[e kao i mi. Ono sw varna [reba jes[e da zna[e da u sebi
poseduje[e snagu da w cini[e i da je onda primeni[e." Onda smo se opec
okrenuli vidiku. Magla se spus[ila i lebdela u oblacnim [alasima bas [0
liko visoko da se nigde ni swpa [Ia nije mogla vide[i, a kre[anje [ih obla
ka izazivalo je osecaj da bivamo noseni maglom na tihim krilima. Ook
smo ovde stajali i gledali u daljinu napus[io nas je svaki osecaj [Ia pod
nogama i bilo nam je [esko da uverimo sebe da ne lebdimo u vazduhu.
Kada sam pogledao oko sebe cinilo mi se da je moje [elo izgubilo svaki
osecaj [dine ida srvarno lebdim u vazduhu. Bio sam wliko zaboravio
na sebe da sam se kod prve reci koju je jedan od prisllmih progovorio,
trgao i nogom udario u krov [akvom silinom da sam posledice udarca
osecao jos nekoliko dana.
Tog ju[ra za vreme dorucka smo zakljucili da cemo dva iii tri dana
ovde duie os[a[i, jer smo nameravali da pose[imo jos jedno mesw koje
nas je zanimalo, pre nego s[O se sa drugovima ne nademo na dogovore
nom mestu. Proci[avsi poruka koje je Emil sa sobom donee saznali
smo da su clanovi grupe naseg vode ovaj hram pose[ili pre [ri dana.
Posle dorucka smo izasli i videli da se magla pos[epeno gubi. Gledali
smo prizor dok se sve nije razbistrilo i izaslo sunce. Sada smo mogli da
vidimo malo selo koje se sasvim priljubilo uz pecine, kao i selo duboko
pod nama.
Nasi prija[elji su odlucili da pose[e naselje i mi smo ih zamolili da
podemo sa njima. Oni su se smejali i rekli da bi mogli da idemo sa nji
rna na njihov nacin, ali da je bolje da se opec posluiimo korpom jer ce
mo [ako vise vide[i. Tako smobila jedan za drugim dovedeni do izboci
ne peCine i oda[le do malog pla[oa iznad selo. Kad je poslednji izaslo iz
korpe, nasi prija[elji su vec s[ajali pored nas. Zajedno smo usli u seto i
tamo proveli veci dec dana. To je bilo posebno, s[aro, za raj kraj karak
[eris[icno selo, gde su kuce sa jedne s[rane bile ugradene u iskopani ob
ronak, a sa orvorene s[rane bile su zas[icene zidom pecine. Sve u svemu

~~\'QI_I !:JC.~~1A. ~~:rQ!0 DAL..E!<~~ J..S.~<?~

moglo je bi[i o[prilike 20 [akvih kuca. S[anovnici selo su poceli odmah

da se okupljaju oko nas i Emil se sa njima malo zabavljao. Dogovorili
su se za sastanak za sledece popodne i glasnici su odmah o[isli da
obaves[e Ijude iz okoline.
Rekli Sll nam da je jovan Krs[i[elj tu ziveo i primao pouke, a hram
je os[ao is[i kakav je bio i u njegovo vreme. Pokazali su nam mes[O gde
je bila kuca u kojoj je ziveo. Sarna kuca bila je srusena.
Popodne smo se vra[ili u hram, a vreme se wliko razbistrilo da smo
imali prelep pogled preko kraja gde se video put kojim je jovan [sao u
hram i okolna mes[a u kojima je boravio. Pre[pos[avljam da su hram i
w selo u Jovanovo vreme bili s[ari oko 6000 godina. Nesw posle pet
sari, pisac zapisa se pozdravio sa nama i rekao da ce nas za kra[ko na
pus[i[i.
Predvece smobili svedoci najdivnijeg zalaska sunca koji smo ika
da videli, iako smo imali privilegiju da ih posma[ramo u gowvo svim
krajevima Zemlje. Uvece se nad nizim gorskirri lancima skupila laka
izmaglica. Kada je Sllnce seiglo do ruba cinilo nam se da smo [ako vi
soko iznad njega ida dole gledamo more raswpljenog zla[a. Za[im je
nastupilo vecernje sve[!o pa je izgledalo da se svaki vrh posebno zapa
lio. Snezna brda su izgledala kao zaronjena u vatru, a ramo gde su gle
ceri ispunjavali obronke izgledalo je kao da izbijaju plameni jezici - svi
kao da se s[apaju i sjedinjavaju u raznim nijansama na nebu. Jezera u
ravnici kao da su se odjednom pre[vorila u vulkane i pocela da izbacu
jU vatru. lzgledalo je kao da sWjimo na ivici le[eceg pakla -onda je sve
odjednom prelilo u jedan jedinsrven sklad boja i mirnovece se spus[ilo
na ceo kraj.
Razgovrali smo sa Emilom i jaswm do posle ponoci na krovu. Na
sa pi[anja su se pre svega odnosila na ljude i iswriju [e zemlje uops[e.
Emil je slobodno prenosio sadriaje zapisa iz kojih smo videli da je ova
zemlja bila nas[anjena hiljadama godina pre nase pisane iswrije: "Bez
ikakve zelje da nesw dodam iii ulepsaf!l u vasoj pisanoj iswriji iii izno
sim primedbe pro[ivonih koji su je pisali, h[eo bih da kazem da [i iswri
cari nisu dovoljno daleko unazad razmatrali iswriju, vee su neke po
da[ke prihva[ili kao sigurne. Prihva[ili su da 'Egipa[' znaci srvamo
one na sea njegovo ime ukazuje, 'spoljna tacna' iii 'pus[inja', a srvar
~.~

.:;~

I
I',
I
,....-

--
----

.-...
--...
......

I.
I

,
_oj

--

--J

-...

---

-~

~.-.

~.-4

---
---.....l

I_.
"I
I

Bard Spalding'-----

._----

no znaci pustinja misli. Uone vreme, bas kao i sada, veliki dec sveta je
bio prava pustinja misli. U bilo cemu nisu trazili dublje znacenje, vee
su kao tacno prihvatili one sea su videli ili culi, odnosno, one sea se
pokazalo na povrsini. To su zapisali i time isearija pocinje. Sevarno je
jako tesko da oba nacina isearijskog prikazivanja opstanu jedan pored
drugog i ne nameravam da trazim od vas da nas nacin prihvatite kao
autencican, ali yam predlaiem da sami izaberete one sto se varna cini
ispravnim".
Kada se po)avio mesec izgledalo je kao da stoji tacno iznad nasih
glava. Prizor je bio divan. Ook je poneki laki oblak prolazio na iseaj visi
ni na kojoj smo i mi, delovalo je kao da se mi kreeemo. Posle nekih sat
vremena se zacula buka. kao da je neki predmet pao iza nas. Kad smo
se okrenuli, iza nas je stajala zena srednjih godina i LIZ osmeh nas lIpi
tala da Ii nas je preplasila. Nasa prva pomisao je bila da je skocila sa
prednjeg zida na krav, ali ona je sarno nogom kucnula po tlu da bi nam
skrenula paznju. Tisina je ovde bila toliko intezivna da smo zvuk culi
mnogo jacim nego sea je u sevari bio. Emil se pozdravio sa njom i pred
stavio nam je kao svoju sestru. Uz osmeh nas je upitala da Ii nas je ome
la II sanjarenju. Sa njom smo proveli neko vreme na krovu i razgovara
Ii 0 uspomenama i njenim iskusevima u njenom iivotu i com pozivu.
ana je imala tri sina i tri kcerke koji su bili obucavani za taj poziv. Ovoje
najmladih je jos bilo sa njom i vee te veceri su dosli. Sin je bio visok, mu
zevan, po nasoj proceni star oko 30 godina. Keerka je bila niza, sa vrlo
flnim crtama, lepa devojka, uravnoteieno biee, oko 20 godina stara.
Kasnije se ispostavilo da sin ima 115 godina, a keerka 120. ani su na
meravali da sledeeeg dana prisustvuju sastanku u selu.
Kad su sin i kcerka otisli, mi smo izrekli neke komplimence za
njih, a majka je rekla: "Svako dete koje se radi je dobra i savrseno. Ne
poseaje losa deca. Nista ne znaci da Ii su deca zaceta savrseno ili 'oka
Ijano' na putu ciswg radanja. Ko je bio zacet savrseno, vrlo brzo, posle
kratkog vremena. spoznaje svoju vew sa Ocem. da je on Hrist iii sin
Bozji. pa se brzo i razvija i vidi sarno jos savrsensevo. Onaj drugi, koji
je zacet putem cula, moze da uvieta i spoznaje da je Hrist u njemu ida
svoje savrsenstvo osevaruje putem idealizovanja Hrista. On gleda gore
na taj ideal, Ijubi gao neguje toliko dugo dok ga sam ne objavi - dok ne
64

_._._------

ZIVOT I UCENjA MAjSTORA DALEKOG (STOKA

iznese one na sta je njegov pogled cvrsto usmeren. Tako on biva pono
vo roeten ili savrsen.
"On savrsenstvo iznosi sam u sebi, savrsenst\To koje je uvek. bilo u
njem u. jedan se cvrsw driao ideala i bio savrsen, a drugi je otkrio ideal,
razvio ga i postao savrsen. Prema tome nijedno dete nije lose - sva deca
su dob~a." Posle ovog govora smo otisli na spavanje.

Poglavlje 18
Ujutru smo vee u pet sami izasli na krav. Posedali smo ukrug, kako
je to bio obicaj nasih prijatelja i citali jedan odlomak iz zapisa 0 hramu.
jast je prevodio, a mi smo se cudili kako se prevod tacno slagao sa pr
vim jovanovim clanom u nasoj Bibliji i prvim clanom Luke. Posle cita
nja smo poredili zapise sa Biblijom i nasem cuetenju nije bilo kraja.
Posle dorucka smo siSii u selo gde se vee skupilu mnogo Ijudi iz
okoline. jast nam je objasnio da su gotovo svi pastiri ida se sada pred
zimu vraeaju u nize krajeve i da su ovi sastanci uobicajeni na izmaku
leta. Naisli smo na Emilovog sestriea koji nas je pozvao u setnju. To
kom setnje nam je pokazivao posebno zanimljiva mesta. Mi smo se
setajuei priseeali imena koja su pominjana u prevodu i ona su nas
podseeala na imena koja su se pre upotrebljavala u Bibliji a cije nam je
znacenje postalo jasno kada smo se vratili u selo i kada je poceo sasta
nak. Na sastanku je okupilo 200 Ijudi kada su nasi prijatelji izasli iz
hrama. Emilov sestrie je prisao dvojici koji su u rukama drzali ormar u
obliku knjige. Uzeo je jedan paketie sastavljen iz pljosnatih listova,
kao liseava knjige. Ormar je onda spusten na zemlju. Paketie je zatim
predat jednom od tih ljudi, ovaj ga je oevorio i prvi list predao Emilovom .
sestrieu. Nakon sto ga je ovaj procitao list je vraeen prvom koji je svaki
od listova brizljivo stavljao nazad zakljucavajuCi ormaric. jast je bio
tumac. Primetili smo da je to procitano bilo upadljivo slicno sa knji
gom jovanovom. ali sa mnogo vise pojedinosti. Sledeei tekstovi su se
poklapali sa knjigom Luke, zatim knjigom Marka i na kraju sa knji
gom Mateje. Posle citanja svi su se podelili u grupe, ami smo potrazili

65

~)

.,. ......

r '-Bard Spalding
.'"--------.--.---.------.
Emila da cujemo znacenje svega roga. Rekli su nam da se zapisi ciraju
svake godine prilikom sasranka i da je mesro na kome smo se nalazili
racno u cenrru zemlje gde su se. u ovim zapisima L'pisani dogadaji. od
igravali pre mnogo godina. Na nasu primedbu 0 slicnosri sa Biblijom. re
kli su nam da nema sumnje da su neki raniji prizori 0 kojima se u njoj
govori uzeri iz ovih zapisa, ali da su se dogadaji kasnijih daruma, kao
raspece, odigravali na nekom drugom mesru.
Me~urif!l, vrhunac sve~a,.$\lr()ct.~.!:11e.Ll:!ELs~'?~~iyQI.::..misa_q~oja je
zvezcia '10Q.~lja jesrerrazenje Hrisra u svakom coveku i pokaziva~je oni
rna koji [0 odbijaj':lpa Hrisr vec danas -unjima zivi kao sro je uvek u sva
korn ii~e';~'Nije vazno gde ~u- s'~' dogadaji(;dig-rali~-DuhoVnoznac"en-je
koje jeosnoy' sveg~. jesre one sro zeli da se ailjeprenose .__
-Osrarak-di.ma i sucradan smopravi/i-p6redenJilbeieke. Prosror
mi ovde ne dozvoljava da ih iznesem. Pronasli smo da je orac Emilovog
sesrrica (Emilov zer} bio smarran direkrnim poromkom jovana Krsrire
Ija ida je obicaj da jedan clan re porod ice prisusrvuje ovim sasrancima i
cira zapise. Hram iznad nas je bio hram u kome su Zaharije i jovan odr
zavali svoje Bozje sluzbe.
Primerili smo da su nasi prijarelji zeleli da idu dalje, pa smo se spo
razumeli da jasr osrane sa nama. Zavrsili smo pregled zapisa i napu
srili hram sucradan ujurru. lako smo krenuli vrlo rano gorovo svi sra
novnici sela su izasli da nam pozele srecan put.

Poglavlje 19
Stedecih per dana pur nas je vodio kroz predele kojima je prolazio
Jovan Krsrirelj. Perog dana smo dosli u selo gde su nas cekali nasi ko
nji. Tu nas je i Emil sacekao i odarle je purovanje do mesra u kome se
nalazila Emilova kuca bilo srazmemo lak. $[0 smo se vise priblizavali
rom mesru bilo je ocirije da je kraj gusce naseljen i purevi i sraze su bili
u boljem sranju od dosadasnjih. Pur je vodio kroz plodnu dolinu do
jedne visoravni. Dolina je posrajala sve uza i uza dok na kraju nismo
srigli do srena-pecina na krajevima poroka. koje su bile rako blizu da
su pravile klisuru.

..._ .__~!VQ'!:.I UCENJA MAJSTORA gALEKOG lSTOKA

Oko ceriri sara popodne srigli smo u selo i nasli se pred okomirom
srenom preko koje je padala voda 300 sropa u dubinu. Pur je vodio ka
jednom uzviSenju l! podnozju padine blizu vodopada. Ovde je pos-rojao
oevor usecen u peskoviru scranu i uspon pod uglom od 45 srepeni use
cen u pescani kamen. Na ovom srrmom usponu su se nalazile usecene
srepenice, rako da se bez muke moglo ici uZbrdo. Velika kamena vrara
bila su rako smesrena da su se oevori u podnozju provalije mogli zaevo
riri i rime naciniri velika prepreka za evenrualnog neprijarelja. Na pla
rou smo videli da su kamene srepenice bile jedini pur za obronak. Ne
kada je posrojao prisrup sa rri srrane ali su zidovi koji okruzuju selo
gradeni rako da danas zaevaraju svaku mogucnosr drugog prisrupa.
Mnoge kuce rag seta podignure su tako da njihov zadnji zid cini deo zi
da koji okruzuje selo. Bile su visoke cri sprara, a creci sprar nije imao
oevore za prozore. Tamo gde ih je bilo posrajao je proscran rrem na ko
jem su mogle srajaci dve-rri osobe, pa prerposravljam da su re kuce slu
zile kao osmarracnica. Tu su nekad zivela urodenicka plemena koja su
se odvojila jedna od drugih dok kao pleme nisu nesrali. a nekolicina
prezivelih se preropila sa drugim plemenima.
Tu je bio Emilov dom i mesro na kome smo nameravali da se sasra
nemo sa osralim clanovima naseg druseva. Mi smo prvi doW. Osrale
smo ocekivali narednih sledecih dana. Dodeljena nam je kuca ugrade
na u zid ciji su prozori na rrecem spraru gledali preko brda na jug.

Udobno smo se smesrili i rekli su nam da ce vecera biri posravljena na

prvom spraru. Kad smo sisli zarekli smo Emilovog sesrrica, njegoyu se

srru i njenog muza sa sinom i kcerkom. Tek sro smo zavrsili sa vecerom
opazili smo neko kreranje u malom cervorougaonom dvorisru nasu

pror nase kuce. jedan mesranin je javio da je srigla jos jedna grupa. To

je bila grupa naseg vode. I oni su dobili konak u nasoj kuci. Kada su se
i oni smesrili i vecerali izasli smo na krov kuce.
Sunce je bilo zaslo, ali je vecernje rumenilo jos crajalo. Kraj koji
smo posmarrali licio je na koriro dalekog jezera u koje se izlivalo neko
liko rokova iz dubokih klanaca izmedu brda. Ove scruje su se urapale u
jednu siru srruju pre nego sro su se preko srrmog zida pecine obrusavale
u dolinu sevarajuci ovaj vodopad. Ta glavna srruja je dolazila iz dubo
kog klanca i rekla sarno par srorina sropa iznad plaroa da bi se onda
"'.

nn

I
I
i.
l
I

~J ~

\:

II
.,

il
:1

L
~r

~.

~.

......,

~J
I"""l;

...-:

l1li""'

"""

il

.,
fI

'"
Bard

Spald!~g

__..__ . _ _

._ . _ __

__.._ .

srucila preko provalije. Nekoliko malih potoka se prelivalo preko strmih

zidina klanca koju je siroka struja izdubila u platou i napravila poseb

no strme padove. Neki su sarno curili u kapima 100 do 200 stopa dalje,

dok su drugi svoj tok duboko usekli u klanac. Oaleko gore u brdima bi

la su udubljenja ispunjena glecerima i oni su nadole pruiali svoje di

vovske prste. Zastitni zid oko sela bio je prislonjen na pecinu velikog

klanca, tamo gde se on llzdizao prema visoravni i gde se voda obrusa

vala. Na mestu gde je zid prislonjen dizao se strmi breg visok oko 2000

stopa stvarajuCi prirodnu ogradu. To uzvisenje se pruialo 60 milja da

leko na istok i zapad i jedini nacin da se do tamo dode bio je preko pre
voja koji je zasticen slienim zidom kao selo.
Ook smo razgovarali stigli su Emilova sestra i njena kci, a zatim
Emil sa sestrinim sllprugom i sinom. Primetili smo malo uzbudenje
kod njih i euli da oeekujll posetu Emilove i njegove sestre majke. Emi
lova sestra je rekla: "Toliko smo srecni, da od radosti jedna stojimo na
nogarna, jer svoju majku jako volimo. lskreno volimo one koji su usli u
vise iivotne uslove. Svi oni su jako fini, plemeniti i vredni divljenja, a
posebno nasa majka koju zbog toga jos vise volimo. Uz to smo jos njeno
meso i njena krv. Sigurni smo da cete je i vi zavoleti".
Pitali smo da Ii se ona cesto pojavljuje. Odgovor je glasio: "Oa, ona
uvek dolazi kad nam treba, ali je vrlo zauzeta pa ovde redovno dolazi sa
rno dva pUla u godini. Ostace nedelju dana i vrlo srno srecni zbog toga".
Potom je razgovor skrenuo na nasa iskustva i doiivljaje prethodnih
dana, kada je iznenada nastupila tisina. Pre nego sto smo se snasli zane
rneli smo, niko vise ni ree nije izgovorio. Veeemje senke su se stopile dok
je bela sneina kapa na dalekim bregovima izgledala kao neman koja se
upravo sprema da ispruii svoje ledene prste. U toj tisini se eulo tiho tre
perenje, kao kad pticica hoce da poleti. lzgledalo je kao da se laka para
skuplja preko istoene ograde. Ta fina magla je iznenada poprimila oblik
i pred varna je scajala iena neobieno lepog lica i oblika sa intezivnim
sjajem oko sebe. coliko jakim da su nase oei jedva uspele da ga podnesu.
Sva Clanovi su zajedno skocili na noge i sa rasirenim rukama brzo
krenuli u susret pojavi a sa usana se eulo: "Majka!" Ona je lako sisla sa
ograde na krov, svakog
, nez.no zagrlila, kao i svaka druga majka. Zatim
nam je bila predstav\jena. Rekla je: "Vi ste ta draga braca iz Arnerike ko
68

. . .__.._.._.. _......

Z.lV0.I.1 UCENJA MAL~!.<2~ 9ALEKOG [srOKA

ja su nam dosla u posetu. Jako me raduje sto mogu da vas pozdravirn u

nasoj zemlji, jer je nase srce otvoreno prema svima varna i, kada biste vi
dozvolili, zagrlila bih vas i poljubila kao sto sam to ucinila sa svojima. Mi
smo u stvamosti jedva velika porodica, deca jednog Boga-oca, jedne Bo
ga-majke. Zasto se ne bismo sretali kao braca?"
Primetili smo da su nedavno veeeri postajale hladne, ali od ove go
spode, otkako se pojavila, dolazila je cakva toplina da nam je veee izgle
dalo kao usred leta. Vazduh kao da je bio ispunjen mirisom cveca, a
svetlost je sve proiimala kao svetlost meseca, i neka toplina i iarenje
kao su bili u svemu da to ne mogu da opisem. Aopet nije bilo ni najma
njeg znaka razmetljivosti, nego je njeno bice bilo istinsko, jednostavno,
dobrodusno i nekako deeje.
Krenuli smo dole, majka sa drugim gospodama napred. mi za nji
rna, a muskarci koji su pripadali porodici zadnji. Pri tome smo prImetili
da iako smo hodali kao i obeno, nase noge nisu pravile nikakvi buku, ni
na krovu l1i na stepeniStu. Nismo se trudili da hodamo tiho; naprotiv,
neko je rekao da je pokusao da hod a bucnije, a nije bio u stanju da pro
uzrokuje ni najmanji sum. lzgledalo je kao da nase noge ne dolaze u
dodir ni sa krovom ni sa stepenicama. Usli smo u lepo uredenu sobu i
opazili da se ona ispunila toplinom i blagim svetlom, sto niko od nas
nije mogao da rastumaci.
Neko vreme smo ostali u dubokom cutanju. Onda je majka pitala da
Ii smo udobno smesteni, da Ii vas lepo sluie ida Ii nam nase putovanje
pricinjava radosc. Zatim je razgovor tekao oko uobicajenih stvari i vi
dele se da je 0 svemu dobro obaveStena. Govorilo se 0 nasem iivotu
kod kuce i majka nam je rekla imena nasih oceva, majka, sestara i bra
ce. Cudili smo se pojedinostima u opistvanju iivota svakog od vas, ko
je je ona iznosila. a da nijedno pitanje nije postavila. Govorila nam je
koje smo zemlje posetili, stvari koje smo dobro llradili i gde smo pogre
sili. Sve to nije bilo izneto na uopsten naein, ne. svaki detalj je stajao
tako jasno pred varna kao da smo prizore ponovo doiivljavali.
Jos dugo posle razgovora nismo mogli da se naeudimo da niko od
njih nije mladi od 100 godina, majka je imala vise od 700 godina, a 600
godina je iivela u svom fizickom telu na Zemlji. Asvi su bili puni iivota
i srecnog srca kao dvadesetogodisnjaci. Osecali smo se kao u drusevu
69

.1

f
,.

t'

Bard SQ.aldin~

----------_.

__ .. _._ . _... _-_._--

mladih Ijudi. Pre nego SW smo se povukli na spavanje rekli su nam da je

surra u loii velika skupsrina i da smo pozvani da prisusrvujemo.

Poglavlje 20

~...:
.'~

U wku prepodneva srigli su i osrali clanovi nasih grupa, pa smo po

podne iskorisrili za uporeaivanje beleiaka i usranovili da se porpuno
slaiu. Uvece smo krenuli u loiu na veceru.
Tamo se skupilo oko 300 ljudi, grupisanih oko dugih sw!ova, mu
skarei, iene i deea. Za nas je bilo rezervisano mesro na jednom kraju
dugog swla odakle smo imali pregled cirave prosrorije. Srolovi su bili
prekriveni lepim belim plarnom na kome je srajao fini porculan i srebmi
predmeri kao za pravi banket, ali u prosroriji je gorilo sarno jed no sve
rio i w nejasno. Posle dvadeserak minura zavladala je duboka risina u
ciravom prosroru i rrenurak posle wga probijalo se bledo sverlo unurra
koje je posrajalo sve jace i jace dok cirav prosror nije posrao osverljen i
rada je svaki predmer poceo da sverluea kao da je hiljadu sprerno skri
venih sijaliea, iznenada ukljuceno. Kasnije smo saznali da u selu ne
rna elekrricnog osverljenja. Posle pojave sverla risina je porrajala jos
nekih 15 minura, onda je poceo da se zgusnjava oblak pare i isri rihi
zvuk se zacuo, kao onda kada se Emilova majka pojavila kod nas. Para
se razisla i u proswriji su se iswvremeno pojavili Emilova majka i joS
dvanaesroro drugih, dever muskaraea i rri iene. Meni nedosraju reci
koje bi mogle opisari sverlecu leporu wg prizora. Kada kaiem da su se
pojavili kao grupa anaela onda ne prererujem, nedosrajala su im sarno
krila. Oni su za casak riho srajali i u ocekivanju pognuli glavu. Odmah
zarim se cula divna melodija prelepih glasova cije vlasnike nismo vi
deli. Ja sam CUO da su neki govorili 0 nebeskim glasovima ali ih do ve
ceras nikad nisam cuo. Srvarno smo bili dignuri sa svojih sroliea. Kad
se muzika zavrsila novopridosli su krenuli ka svojim mesrima, i mi
smo ponovo zapazili da njihove noge ne srvaraju nikakvu buku, iako
nisu vidljivo naswjali da idu riho. Kada su zauzeli njima odreaena me
sra, ponovo se ukazala meka sverla para, i kada se ona razisla oper je

__ .

ZIVO"!". [ UCENjA JViAJsIQ~ DALEKOG [STOKA

srajalo dvanaesr likova. Ovaj pur je bilo jedanaesr muskaraea i jedna ie

na, i meau njima je bio nas prijarelj, pisae zapisa. Ook su oni na rrenu
rak tiho srajali oper se cula pesma, a kada je ona presrala i oni su orisli
na svoja mesta, oper bez buke. Oni jos nisu bili posedali kada je oblak
oper ispunio prosro[, i kada se razisao bilo je rrinaesroro njih koji su
srajali na daljim delovima dvorane, sesr muskaraea i sedam iena. Ovi
su bili rako poreaani da je oko jedne zene sa obe srrane srajalo rri mu
skarea i rri iene. Svaka od ovih ienskih pojava nam se cinila vrlo le
porn, ali ona u sredini, koja je izgledala kao devojka mlaaa od 20 godi
na, zracila je najvise. One su par rrenuraka ru srajale sa pognurim gla
varna dok je rrajala muzika, a onda je poceo da peva hor glasova. Lvii
smo se digli i slusali srojeci. Ook su zvuei lebdeli i nama se cinilo da vi
dimo hiljade misricnih oblika oko sebe koji jednoglasno pevaju, i u ci
ravom rom pevanju nije bilo nijednog ialosnog zvuka niri jednog jedi
nog mol akorda. Sve je bilo srecno, slobodno izviranje muzike, koja je
dolazila iz dubine duse iduci ka dusi, uzdiiuCi je sve vise i vise, dok se
nije izgubila veza sa Zemljom. Kada se pesma zavrsila, rih rrinaesroro
Ijudi je zauzelo njima namenjena mesra. Ali nase oci se nisu mogle
odvojiri od lika u sredini koji se pribliiavao nasem srolu, sa po jednom
ienom sa svake srrane. Njih rri su zauzele mesra nesro vise za nasim
swlom. Sverla su se za rren zamraCila i oko svakog od rih 36 pojavilo
se ona sverlo koje nas je rako jako cudilo. Ali najlepsi krug sverla je bio
iznad glave naseg pocasnog gosra. Uciravom drusrvu mi smo bili jedi
ni koji su rime bili zaprepasceni. Osrali su ih posmarrali kao da se w
sarno po sebi razume. Nakon krace pauze zaorilo su iz svih glasova u
prosroriji srecno, slobodno pevanje, koje su vodili ovih 36. Kad se w za
vrsilo, usrala je gospoaa koja je sedela za nasim srolom, ispruiila svoje
ruke i u njima se pojavio cervorougaoni, nekih dva inca sirok i 14 inca
dugacak hleb.
Svako od onih 36 je usrao, prisao i uzeo od nje jednak komad hle
ba, od koga su zarim, iduci dui swlova, davali svakom po parce. Sarna
gospoaa je obisla nas sw i kad nam je davala hleb, rekla je: "Zar ne
znare da Hrisr boravi u varna i svim ljudima? Ne znare da je vase relo,
boiansko, mlado, uvek Ie po i savrseno? Ne znare da vas je Bog srvorio
prema svojoj sliei, jednakim samom sebi i dao yam moe nad svim srva

"

U
il

:.e..:r

- ,

..

- ~-

l~

!~r

I:
I'"
Ie
!;-""

Ii

!~-

:iI'

,~-

1.

:!:

.J

JJ

ilA
~)\
!r~ll

---=w

-.
-::111

-l
-::wi

-::JIi

rm

UI

'"
Bard Spalding,

zrvOT 1 UCENJA MAJSTORA DALEKOG ISTOKA

--------_._--=------'----'----'-----'------'---=--'-----'

rima? Po vasem pravom bieu. vi ste Hrist, savrseni sin Bozji, jednoro
c1eni kome se otae veseli. Vi ste eisti, savrseni, sveti, bozanski, jedno
sa Bogom. Sve dobra boravi u varna i svako dete ima pravo da potvc1u
je svoje detinjstvo, svoju bozanstvenost".
PoSto je svakom dala parce hleba vratila se na svoje meste i hleb je i
dalje bio iste velieine. Kad se ta eeremonija zavrsila, stizala su, jedna
za drugim, razlicita jela. Oolazila su u velikim pokrivenim posudama i
bila postavljena bas ispred gospoc1e za nasim stolom. kao od nevidlji
vih ruku. Ona bi stavila poklopae u stranu i poeela da deli hranu tako
Sto je svaki tanjir dodavala gospoc1ama sa leve ili desne strane a one ih
davale dalje. Svi su jeli i izgledalo je da uZivaju.
Za vreme rucka nas voc1a je upitao tu gospoc1u sta ona smatra naj
visim Bozjim svojstvom. Bez razmisljanja je odgovorila "Ijubav", a on
da nastavila:

~~,,~W.t~~~~1:~~~.:s,~~.~.~0.,~u~~~,~~f.~~~~;~.~.~B,~~!~:y.;t~~r~ls-u"
_,~.k.X!.Y~Q9~~s.~..~..,,<m?'~!'1'? .J?JUJrliR~~.~J?~.-~~I~Ja~ t~xb~~,t...~~"~~~d9 ..
.~.Yr~.~Ns;ct~~>tle.~v~.e~t~zi,.,ot;,craiw~,~\.P~9-,9,.'.t~~~~JJ~.~.v' ..
Oni koji su otkrili Hrista nazvali su Ijubav onim najvecim na
svetu. Dodala bih da je Ijubav i najveca snaga na svetu. Ljubavi
ne ostaje skrivena nijedna potreba Ijudskog srca i nema one ko
ju ona ne bi zadovoljila. bozanski princip ljubavi se moze prime
niti gde god treba da se otklone briga, bolest, teSki zivotni uslo
vi iii bilo kakav manjak koji opterecuje covecanstvo. Pravo raz
umevanje i prava primena suptilnog i neogranicenog uticaja
Ijubavi moze izleciti svet od njegovih rana i blagi plast nebe
skog milosrda moze pokriti say nesklad, neznanje i svaku gre
sku covecanstva. Sa rasirenim krilima ljubav pokriva slaba me
sta ljudskog srca, pusta mesta zivota, sa prividno magicnim do
dirom spasava Ijude i preobrazava svet. Ljubav je Bog. ona je
vecna, neogranicena, nepromenljiva i prevazilazi svaku pred
stavu u citavoj vecnosti. Ljubav uvek trazi makar i mala vrata
kroz koja bi se rnogla uvuCi u dusu coveka, da bi u njemu mogla
da ozivi sve dobro. Ako u tome nije sprecena, Bozja, vecna, ne
promenljiva struja ljubavi tece sve dalje i sa sobom nosi u veliki
okean zaborava svaku ruznocu i nesklad sto remete mir coveka.

Ljubav je savrseni plod duha, ide za tim da leci rane covecan

stvu, da narode zblizi i svetu osigura mir i blagostanje. Ona je
puIs sveta, otkucaj sveopsteg srca. Covecanstvo se mora iz te
vel ike sveprisutne zalihe njome ispuniti. da bi cinilo Isusova de
la. OA LI v AM jE TEZAK ZIVOT? Oa Ii yam je potrebna hrabrost da se su
prostavite problemima pred varna? Oa Ii ste bolesni ili oseeate strah
pred necim? Ako je to slucaj, uzdignite svoje sree k Njemu koji poka
zuje put, njemu se molite. Neprolazna Ijubav vas okruzuje. ne treba da
se bojite. Nije Ii on rekao: 'NA VAS POZIV jA CU OOGOVORITI lOOK VI
JOS GOVORITE jA CU VAS USLISITI'. Mozete bez straha da se priblizi
te prestolu milosti. ne kako ste mislili usrdno moleei i sa poniznim
kajanjem. nego sa molitvom razumevajuee vere, znajuCi da je pomoe
koja yam treba vee bIizu. N~~~!!u:Dajte nikad - einit~_.Yl.~~c_.t.!:..~~~~
zovite
se na svoje_.. __ur.Q9~!}g_PJay.o,J<.ao,.A.~t,e_.ziw~~.gJ3.Qg?.1.Jao
sto je
.--'
.[s!:!s.gslig,-?:najte da je u nevidljl~?J~p}~.()j ,s':lP~~,'!D~l.JJ..1Qi2L~vi iivi
mo, kreeemo se i svoje biee imamo, sve dobro i savrseno._d.? ?ovek mo
ze traziti. d'a-o-nosamo ri-a'to ceka'da'bu'dep~zvan(; u vidljivu"f-;-rmu
objavljenle,. .
.
-,'-.
. ' . ' .",' . '
, . ".-.-.
,.-

-_._--_._.-.~----~.

---liVidit~-kako je Salomon u noei svog velikog dozivljaja pustio svoju

jaku prirodnu Ijubav da z~aci nagore sve do univerzalnog nivoa svesti i
tam.?_!lii.~,~raj~Q..n!$gJ. za seJ;~eL '{ec.samo....da..moie..da..s.luzi. To mu je do
nelo neizmerno bogatstvo i pri tome zivot i cast, mnogo vise nego sto je
mogao da trazi. Spoznao je mudrost Ijubavi i Ijubav je nad njim izlita
svoje neizmerno bogatstvo.
"Kada volimo ne mozemo drugacije nego da OAjEMO, a davati znaei
stieati - J.i.me..je.zakon,nll}J_Cl,Yils.PJ.Lllien. Kako davanJem pozrvarTIo nepo
-g~'ivi zakon daY?hJ~:f=pfi~a=n'-ra. nije mogueed.a;:;israne dobijemo na
zad, jer ee se obilje koje ste-dalivama vratiti u ispunjenju zakona-.-tfaF'
te i varna ee biti dato, merom kO'om mericei varna ee biti men~no. Kada
'ra imo u duhu Ijubavi. BOK mC?~~_ga ZiVU:!_D?"iQi~Yesti. Biti jedno sa
Zivoto'm. 'Lji.ibavD"ui~\1Udroscu znaci imati svega u izobilju.
"Bozji zakoni su nepromenljivi kao sto su uvek i bill. Kako su ne
pramenljivi. tako su i delotvomi; dobrotvorni. jer su dobri. Ako iivimo
u skladu sa tim zakonima oni i ostaju kamen-temeljae na kome moze
mo da sagradimo svoje zdravlje, svoju sreeu, mir i ravnotezu, svoj ,1
4

72

73

!4
,
~

~'

Bard Spaldin~

uspeh i svoje usavrsavanje. Ako zivimo po ovim zakonima onda nika

kvo zlo ne dopire do nas. Nama onda vise nisra ne rreba, ne rreba nam
lecenje jer smo savrseni i nama je dobro.
"Primeeujemo da covecansrvo duboko u svom srcu ima ceZnju, koja
ne moze da se zadovolji nicim drugim osim jasnom sveseu 0 Bogu, ra
zumevanjem Boga. Ispod re gladi naziremo poziv srca za Bogom.
Nijedna ceznja u ljudskom srcu nije rako jaka kao ona - spoznari Boga,
'onog koga znaci znaci vecno ziveri'. Vidimo one koji menjaju jednu
ideju za drugom u nadi da ee u nekoj naei zadovoljenje, imari nesto za
cim ide njihova ogranicena smrma zelja i onda doei do mira. Vidimo
kako re srvari love, sricu ih i oper osraju nezadovoljni. Neki zele kuee,
neki bogarsrvo, velika znanja. Nasa je prednosr sto covek vee sada sve
re srvari ima u sebi. Isus je pokusao da [U cinjenicu svima razjasni. U
njemu se objavio Hrisr, iskra u najunurrasnjijem, Bog u svima, i W se
pokazalo njegovim porpunim vladanjem relom, covekom od mesa. Sa
rno na raj nacin je izvrsio svoje veliko delo, a ne zaw SW je drugaciji od
vas. Nije imao veeu snagu nego
je vi imare, sarno je onu iskru, koju
Orac usadi u svako dere koje se rodi, svojim sopsvenim naporom raz
bukrao do velikog plamena dok se u svojoj unurrasnjosri driao u sve
snoj vezi sa Bogom, izvorom zivora, ljubavi i moei.
"Isus je bio covek kao i svi ljudi danas. Trpeo je, bio iskusavan, kao
sto vi [[pire i bivare iskusavani. Za vreme svog zivora na Zemlji u vidlji
vom relu Isus je svakodnevno sar-dva bio sam sa Bogom, a znamo da je
svoje derinjsrvo provodio kao i danasnja deca. Znamo da svako mora da
savlada ljudske zelje mesa, sumnje i srrahovanja dok ne posrigne savr
senu svesr iii ne spozna prisumosr 'Oca u sebi' kojoj je Isus pripisivao
sve zasluge za svoja dela. Morao je da uci kao sw i mi moramo da uci
mo. Bio je prisiljen da uvek ponovo pokusava, kao i vi sada. Uporno je
ucio i govorio sa srisnutom pesnicom i srisnurim zubima: J~.~~
ram posrie~je~ znamda Hrisrurneni zivi'. Treba cja spoz.l1arnC?Aa je u
Isusu-bio-Hrisr koji 'ga je uCinio onim SW je bio ida su iS~Q.~rjg[l_uea
sVfma dosrupna.
..-------.---

sw

---''Kr;;~aspeeeje prosao da bi narod priveo Bogu, da mu pokaze pur

koji vodi iz greha, bolesri i nuzde ida svako moze da objavi Boga koji u
njemu samom sranuje, da isri Orac sranuje u svima i sve podjednako

., .

, ..

._..

JI.~.2'!: ..~_~(~~l~_ 0:0J~!O~ !2.~.~J<;o_G_.!..S!OKA

voli. Niko ko sledi Isusovu nauku i njegov zivor ne moze drugacije ne

go da voli. On je nas srariji brat.
"Ali ako izneverimo nase pravo prvorodenja, ako izneverimo Bozje
zakone iii na njih s prezirom gledamo, iIi ako radimo rako da svom ocin
skom domu okrenemo leda i orpurujemo u daleku zemlju kao onaj iz
gubljeni sin - od kakve su onda korisri mir i blagosranje, bogara wpli
na i vedrina ocinske kuee? Ako sre zasieeni zivora, ako sre iscrpljeni i
ceznere za domom onda se mozere svojim kolebljivim korakom vrariri
u dom svog Oca. Moze biri da raj obrr vodi kroz gorka iskusrva ili sledi
kroz sreeno napusranje svih marerijalnih srvari. Nevazno je na koji sre
nacin srekli razumevanje i znanje, u svakom slucaju cere hrliri svom vi
sokom cilju. Sa svakim korakom cere biri jaCi i smeliji, dok konacno za
vas ne presrane posrranje i oklevanje. Gledaeere svoju unurrasnjosr da
nadere prosverljenje i onda uvideri u svojoj probudenoj svesri da je u
njoj vasa domovina. Tu, u nasoj sopsrvenoj svesri je bozanska naklo
nosr u kojoj svi zivimo, kreeemo se i imamo svoje biCe. Udisemo je sva
kim dahom i dozivljavamo svakim orkucajem srca.
"Nemojre misliri da morare da dodere kod nas. [dire u svoj dom, u
svoju crkvu, u risinu, sami, kuda hoeere. Isus, veliki Majswr Ijubavi,
moze vam pomoei..Svi koji su orisli pre~o i primi~e mogu vam
p.9rnoei izele da vam pom9gnJ,! na to) racki gde sre sad a i u svako daba.
Treba sarno da zovere i zovu ~~_~lilQ(;l.g9.Yg.L~n~9..J.o_~_Rr.~~n:egos[ojeod
z;;c;i1ilo. Oni swjei ic:1.Il_J)o~~d'va,s u svakom.rreJ!l!.~~.ll. Sve S[o-[~'eba a
uradire jesre da uzdignere svoju svesr da bisre mogli da vidire i spoznare
da
kraj vas:C~~~~~E'~:p()s~rta(T'Pru}~l~i '1a~
g~~ore;~podIte k
nama i daeemo vam mir', a to ne znaci da dodere nakon svoje smrri, ne
go: 'Dodire ba sada,kakvi jes[-e', podIg-nltes'vojusves[aohase'svestf i
spoznajre da rakvi kakvi sre d~lnas,'rrloze[e biri
svih
ogranicenja, Siobodni'i u obilju.' . . .
...

su

r:uke-i-

I
I
]
]

.-J
]

]
]
]

ilzvi'seni"TiVan

. "Mir, zdravlje, veselje i obilje su vee sad a oko vas. To su plodovi

duha, darovi Bozji. Kada pogledamo ka Bogu nemoze nas pogodiri ni
kakvo zlo, nisra lose ne moze da nam se priblizi, bivamo izleceni svojih
lomova u ime uzvisenog zakona iii ISLlsa Hrisra.
"Bog je u rvojoj unurrasnjosri; ri si dere beskrajnog, besmrrnog du
ha. Ne postoji nisra sto bi re moglo navesri da drhris. Proizasao si iz sr
'*'

J
,

~I


:1

'I
I
,

_.La

J
-~i

--"

.....

:.,",

Bard SpaldinK

-------------------- ---- - "---_._---

ea Ocevog, dah zivuceg Boga te je napravio zivucom dusom. I pre nego

sto je Abraham postojao ti si B[O. Mi sma sinovi Bozji, nasledniei, sjedi
njeni u Hristu. Ista moe koja je data Isusu, data je i varna, a lOVe se
'plast duha'.

"Onog ko to ispravno shvati ne mogu pogoditi nikakva pro

past, bolest, nezgocra;nftfi1]egov-iiVot'mozebTITna-bilo koji na
(in ugr9z,~'n: Tim plastom mozete taka"resnod-a--se ogrnetecra
kroz njega nista ne moze da proc1e ni da vas dotakne. Sve razaraju

ce srVarrkoje-s~ lj-;:;-ciiikadasrvorili mogu b-iti'-~-peren-e'protiv vas, a da iz

te opasnosti izadete nepovredeni. Ukoliko se ipak spoljasnja forma, ft
zicko tela, osteti, ana ce se u duhovnom stanju sigurno opet povratiti.
To je bolja oprema nego svako naoruzanje koje je covek sam izmislio.
"Isus je to spoznao i taka je mogao da se spasi na Kalvariji. Oa je
hteo, mogao je da upotrebi svoju moe, ali je osecao da se u njegovom te
lu dogada velika duhovno promena i zeleo je da se to dogodi pred svima
koji su ga poznavali i voleli da bi im pokazao koliko je njegovo tela
usavrseno - da mu ana sto ani zovu zivot mogu uzeti i poloziti u grob,
a da on uprkos tome svoje Ja i svoje duhovno tela maze da uzdigne iz
nad tih ogranicenja. Hteo je da dokaze da onome ko je razvio svoje du
hovno tela nikakva materijalna steta ne maze da se desi ida mu zivot
niko ne maze odLlzeti.
"Nakon raspeca i uskrsnuca njegovo tela je bilo taka produhovlje
no da je ljudima aka sebe morao da uzdigne svest da bi bila u stanju da
ga vide. Zene koje su sutradan dosle na grab nisu ga prepoznale dok
im nije uzdigao svest. ana dvojiea koja su kasnije isli u Enaus a ISLls
kraj njih, nisu ga spazili dok sa njima nije podelio hleb. Isto se dogadalo
i dnlgima, dok pojedinei nisu otkrili duhovno znacenje, odnosno srvar
nost, duboki smisao koji se u svemu tome skriva - i onda su ZNALl.
"Tada je podignut yeo tajne koji Sll ljudi sami satkali svojim shva
tanjem. '\ yeo hrama se na dvoje razderao, ad plafona do poda'. Svest
da se smrt maze nadvladati bila 'e dosti nuta - ne sarno smr~,ye([s0a
s!~ga, a eoveka srvore~, prolazna ogranicenja mogu da bud.u.pre.va
zidena aka stojimo iznad niih, aka syoju svest uzdignemo do nivoa na
~ome uvidamo da one u srvarnosti uopste ne postoje. Aka tu svest ne
guje.n.:!() 9_f!~a se ana pojavi - OBJAV1. ,
7C-,

-- -

----.--

.. ~ --_.- _. '-.-

ZIVOT
I UCENjA
MAjSTORA
DALEKOG ISTOKA
.-.---.-._.---- ----."- - -''. - _
_--

"To je bila objava koju je ]akov spoznao lezeCi na kamenu materijal

nosti. Objavilo mu se da ce biti ana sto mi neizostavno mislimo. To ga
je navelo da stavi sarene stapice u pitku vodu za krave i, gle, one su do
nele sareno potomsrvo. To ga je oslobodilo materijalnih okova. To je na
cin kojim se maze sa sigurnoscu odaslati svoj ideal u neoblikovane
svetove, da se srvori direktno iz neoblikovane supstanee, koja je ljud
skim culima nevidljiva. Pitka voda simbolise ogled ala u kame u misli
rna cvrsto driimo sliku koja se retlektuje u nasoj dusi, duboko u na
sem unutrasnjem bicu, gde biva zaceta i srvorena. To je s[ucaj sa na
sim prijateljima koji su nocas sa nama ovde sjedinjeni. Sarno malo
njih ozbiljno vidi istinu i ani ce dalje napredovati, razvijati se i ciniti
Bozja dela. Orugi cine dobre pocetne korake, ali im napor da sav[adaju
prvi zid materijalnog, posle kratkog vremena, izgleda preteiak. Za
kljucic'e da im je lakse da idu tokom koji ih vodi u pro past. I mi sma zi
veli na ovom vidljivom smrtnom nivou. Ali, Zemlju nikada stvamo ni
sma napustili. Nevidljivi sma sarno za one koji zive u smrtnoj svesti _
za one koji zive na visem nivou svesti uvek sma vidljivi.
"ana seme koje je pasadena u dusu postaje zacecem, prima svoju
formu u mislima da bi se kasnije izrazilo u fizickoj formi. Ideje savrsen
stva postaju savrsene, a i obrnuto, Kao sto Sunee i Zemlja sa istom
spremnocu donose snazno stab[o iii neini evet cim je seme pasadena,
isto taka duh i dusa u coveku odgovaraju covekovim zeljama cim ve
ruje, i on prima ana sto je trazio.
"ani koji su kroz smrt presli u nevidljivi svet objavljuju se na istom
psihickom nivoLl na kame su se manifestovali pre napustanja fizickog
tela, jer ljudsko misljenje radi na psihickom nivou. U tu svrhu postoji
velika kra[jevstvo psihickog koje leii izmedu materijalnog i duhovnog
nivoa i kroz ovaj psihicki nivo moraju da produ svi ani koji traze istin
sko duhovno, da se izbore za svoj put do duhovne spoznaje. Oa bismo
spoznali duhovno, moramo mucno da se probijamo kroz psihicke mo
re do Boga. Smrt oslobada duh sarno ad psihickog nivoa. Posle smrti
on se ne objavljuje na duhovnom nivou u istom stepenu u kame se pre
smrti obicno objavljivao. Ko u tom smislu prelazi u nevidljivi svet nije
shvatio da postoji sarno jedan Bog, jedan urn, jedno tela i da je sve pro
izaslo iz ]ednog i da se k Njemu mora vratiti. Taj, iz ]ednog odaslan duh,

77

.ofiL.

,. ,.,
,>

Bard Spalding

----------.

----._--_._--_.

koji je dobio savrseno telo, isto je tako dec jednog duha kao sto je nasa
ruka dec naseg tela, pa je ista tako nemoguce predstaviti sebi da je
odvojen od Apsolura (Celog) kao sto bi bilo nemoguce smatrati ruku
samostalnim bicem. Svako je dec Apsolura i mora sa Apsolutom da
bude sastavljen ako hoce da bude savrsen. Tako mora i sve duhovno,
odnosno zivot, da bude tacno sklopljeno da bi Celo bilo savrseno.
"'Svi vi treba da ste najednom mestu ujedinjeni', znaci: Svi mora
mo biti svesni toga da smo svi iz jednog izvora, da svi poticemo od Bo
gao To je znacenje tog POSTATI JEONO (Atonemema), znaci da smo jed
naki Bogu, srvoreni prema njegovoj slici, da smo mi kao on Sam, slika
kroz koju On moze da izrazi ideal koji 0 nama nosi u srcu.
"Uslov da On izrazi svoj ideal koji nosi u srcu 0 nama je: 'Ne moja
volja, Gospode, nego rvoja volja neka se vrsi.' Niko ne moze da se razvi
je iznad ljudskih misli ako ne dopusta da se Bozja volja kroz njega do
gada. bio on svestan iii ne."
Kratko posle toga razgovor je bio prekinuL Onda je neko postavio
pitanje 0 relativnosti materije. Gospoda je na to odgovorila:
"Ispravna rec je SUPSTANCA, relativnost supstance. Oozvolite da
osmotrimo pet kraljevstava: mineralno, biljno, zivotinjsko, Ijudsko i
bozanko. Pocnimo sa mineralnim. Sve cestice ovog nivoa izrazavaju
jedan zivot, zivot Bozji. Raspadanje iii odvajanje mineralnih cestica i
njihovo spajanje sa elementima vazduha i vode srvaraju zemlju, ali je,
uprkos tame, svaka cestica zadrzala svoj izvomi zivot, zivot Bozji. Tak
je nastala mogucnost za mineralno kraljevsrvo. Sledeci, visi Bozji iz
raz - svaka cestica biljnog kraljevstva koji u sebi nosi jedan zivot
Bozji, privukla je na sebe dec iivota iz mineralnog kraljevsrva, umno
zila se i obogatila i sada isti izrazava na jednom visem nivou, korak
blize kraljevstvu Bozjem. Taka nastaje prostor za zivotinje, sledecu vi
SU formu Bozjeg izraza. Zivotinje ciji najmanji delovi opet sadrze onaj
Jedan zivot, prima na sebe deo biljnog zivota, umnozava ga i razvija
pa ga izrazava na visem nivou, opet korak blize Bozjem kraljevsrvu.
Tako nastaje ~ogucnost za ljudsko kraljevsrvo, sledeci vlsi izraz. Covek
koji u svakom svom delu ima taj Jedan zivot, uzeo je dec iz zivotinj
skog kraljevsrva da bi ga izrazio za stepen vise i time nastaje prostor
za Kraljevsrvo Bozje, najvisu izrazajnu formu koja je moguca kroz co-

DALEKOG
ISTOKA
_.-._-----_._------ZIVOT I UCENJA l'MlSTORA
--_
.. _.

veka. Kad covek dostigne kraljevsrvo Bozje, onda sroji na onaj tacki
gde moze da spozna da je sve iz isrog izvora, da sve u sebi nosi onaj Je
dan zivot, zivot Bozji, ida je stekao vlast nad svim zemaljskim srvari
rna. Tada se covek ne zaustavlja, jer sve napreduje. Kada jednom dode
dode uvida da postaje dalji svetavi za dostizanje. Uvidamo da citav
svemirski prostar sadrzi taj Jedan zivot, da sve potice iz istog izvora,
iste supstance i tada supstanca za nas postaje reiativna iii, jos bolje:
medu sobom u srodsrvu. Zar ne?"
Time su se zavrsili i razgovor i svecanosL Stalovi i stolice su izneti
iz sobe. Ostatak veceri smo proveli u zabavi i igri, a ni pies nije izostao.
Nevidljivi hor je pri tame bio zaduzen za muziku. Svi su bili veseli i srec
ni. Vece se konacno zavrSilo u razdraganoj muzici i pevanju, nevidljivi
hor je postao vidljiv i njegovi clanovi su se umesali medL! ucesnike
svecanosti, povremeno lebdeCi iznad njihovih glava. Sve u svemu, bio
je to najuzbudljiviji prizor koji smo ikada doziveli.
Objasnili su nam da se muzika uvek cuje ako smo potpuno mimi, a
hor je prati sarno u posebnim prilikama. Kasnije smo to isprobavali i
srvamo culi muziku. Bila je tiha i neina, ali nikada vise nije dobila
takav zamah kao one veceri, osim ako sa nama nisu bili Majstori. Re
kli su nam da je ta muzika one Sto lOvu "andeoski hor", a oni to nazi
vaju "simfonija skladnih dusa".
Ostali smo u selu jos tri dana i cesto sretali nase prijatelje. Uvece su
nam saopstili da odlaze i da cemo se videti u nas~m zimovniku, rekli
nam zbogom i otisli.

I:
I:
~

'1.

Poglavlje 21

--

Sledeceg jutra smo napustili selo, a pratili su nas Emil i Jast. Uputili
smo se u jedno mesta na severu koje smo izabrali za zimovanje. U tom
kraju klima je bila vrlo ostra, pa smo bila prisiljeni da osiguramo udobne
stanove pre nego sto dode zima. U tome, kao i u mnogim drugim srvari
rna, nase srrahovanje se ispostavilo kao neosnovano, jer kada smo stigli
sve je vec bilo pripremljeno. Trebalo je sarno da se razmestimo.
,.

1
I
ra

II

l1
'1

~l
-.I

J
J
"'

J
~..,

i
~J

I
'I
I

.!

Bard Spalding

Put nas je vodno od sela preko visoravni kroz dugi klanac sa krse

vitim izbocinama, gde je ldalo drugo selo. Zidovi klanca su se dizali

500 stopa strmo uvis i zavrsavali vrhovima visokim 2000 stopa. Na

toj visini sa obe strane su se nalazile dye velike pecine-kupole povrsi

ne dva hektara Medusobno su bile udaljene 600 stopa. Zid, 40 stopa

visok, bio je sagraden popreko nad otvorenim prostorom koji je spojio

kupole i time stvorio delotvornu barijeru. Bilo je izgradeno tako da se

sa nje moglo bacati kamenje dole na put koji vodi na drugu stranu klan

ca. DUz zida su napravljena klizista niz koja se moglo obrusavati ka

menje. To je obezbedivalo uspesnu odbranu jer klanac ni na jednom

mestu nije bio siri od so stopa i bio je toliko strm da je kamenje koje pa

da postizalo dovoljnu brzinu. Rekli su nam da nikada nije bilo potrebe

da se upotrebi ovaj nacin odbrane, jer je sarno nekada davno jed no ple
me pokusalo da upadne u selo. To pleme je bilo potpuno unisteno. Ka
menje na ivici brega stoji vee 2000 godina i toliko u ovom kraju nije bi

10 rata.

Selo se sastojalo iz sest kuea na tri sprata, ugradenih u zid tako da

je krov na istoj visini sa ivicom zida. Prilaz zidu je omogucen stepenica

rna koje vode sa svakog sprata gore. Otvori za prozore su se nalazili u

zidu na visini treceg sprata i sa njih se mogao posmatrati citav klanac.

Uvece smo se smestili na treei sprat jedne od tih kuca i posle rane

vecere izas!i na krov da posmatramo zalazak sunca. Posle par min uta

na krovu se pojavio covek kome je bilo oko SO godina. Jast ga je pred

stavio ion se odmah ukljucio u nas razgovor. Zakljucili smo da stanu
je u selu u koje smo se uputili, pa smo ga pozvali da nam se pridruzi.
Zahvalio se i rekao da tu razdaljinu moze da prede za mnogo krace vre
me od nas. Kada smo poceli razgovor 0 hramu u kome smo bili sa Emi
lorn i Jastom, covek je rekao: "Video sam te kako sedis na krovu hra

rna". Tada je nastavio da prica citav san onako kako sam ga ja doziveo.

To me je jako zacudilo, jer 0 tome nikom nisam nista pricao. On je bio

potpuni stranac, a taj je dogadaj prepricavao upravo onako kako sam
ga ja doziveo. Onda je rekao: "Tebi je tamo, kao i ostalima, bilo poka
zano da covek potice od jedne supstance, iz Boga, ida je on u pravom
smeru napredovao tako dugo dok je bio svestan tog dogadaja i dok je
pravilno primenjivao svoju moe i vlast. Ali, od trenutka kada je u svom
80

-7t"

zrvOT [ UCENjA MAjSTORA DALEKOG {STOKA-

------- - - - - - - - - - - - - - - - - -

Ijudskom Ja otkrio dvojne snage i izazvao polarnost Uer covek je iZVTSi

lac svoje slobodne vOlje i sam stvara one na sta usmeri svoju paznju)
nastala su velika razilazenja koja ga svuda prate po prostranoj Zemlji.
Ali, promena se vee sada sprema. Razlicitost dostize svoje granice i co
vek pocinje da uvida da potice od istog izvora kao i svi drugi ida se svi
moraju medusobno pribliziti. Pocinje da uvida da su ostali Ijudi njego
va braca a ne neprijatelji. Kada jednom to uvidi, covek spoznaje da su
svi istog porekla ida se vraeaju istom izvoru ida moraju postati braeo
Tako dospeva u nebo i spoznaje da je nebo OVDE, gde vlada vecni mir, i
da je unutrasnja harmonija vee stvorena, vee ovde na Zemlji. Tada
uvida da prema svom izboru moze da stvori nebo iii pakao. Nebo je
pravilno shvaeeno. ali geografski pogresno protumaceno.
"Covek zna da Bog boravi u njemu unutra, i ne sarno u njemu nego
u svim stvarima oko njega, u svakoj peeini, svakom stablu, biljci, cve
tu i svakom predmetu. Bog je i u samom vazduhu koji covek udise, U
vodi koju pije, u novcu koji trosi, u supstanci svih stvari.
"Nije nam zelja da osnujemo nove religije iii sekte. Znamo da su cr
kve koje danas postoje dovoljne za podrzavanje u njegovoj spoznaji Bo
ga kroz Hrista. Razlicitost religije postoji sarno u shvatanju ljudi i njiho
yom smrtnom misljenju. Religije se danas medusobno sve vise pribliza
vaju i uskoro ce se ujediniti.
ls~..ie malo ljudi koji su se probudili i spoznali sta zapravo zivot
od rijfh trazi. Veeinu vidimo kako se sarno teturaju kroz zivot, utuce
ni, nezadovoljni, nesigurni. A svaka dusa mora da nauci da izrazava
livot iz svog sopstvenog zivotnog sredista, da svrsishodno i odredeno
deluje ida iskoristi od Boga primlje~e darove. Svako mora odgovarati
za svoj livor. Nemoguce je da jedan zivi za drugog. Niko ne moze tvoj
sopstveni zivot da izrazi u tebi i niko ti ne moze reei kako sam da izra
zis svoj zivor. 'Kao sto Otac nosi zivot u sebi, tako je On dao i svom si
nu da nosi svoj zivot u sebi'. Dusa to izgleda nije razumela pa je do
zvolila da je teraju dalje, ali se stvarna svrha zivota pokazuje u tome
da svako ima pravo i priliku da u sebi stanujueeg Boga dovede do iz
raza._Covek je slika BOlja i to ~~!?_~_q~.bu4~.,_n_~~ClM~ILl!ge.jeqr)~~a
,sUka -=-t~]eC1IJKOT1Je'Bog smislio za coveka. Kada je [sus stajao na
bregu a njegovi ucenici oko njega, setite se kakve je reci mudrosti go81

"

,.

Bard SQ?ldin~

..

._

varia. Njegova se svesr probudila do re spoznaje i u njemu je sazrela

cvrsra odluka, jer covek maze da se razvije u punoj snazi tek kad ima
jasan ideal pred sobom, pravu zivornu svrhu. Seme maze da pocne
_da rasre rek kada je pasadena, Bozja snaga maze da danese ispunjenje
duboke zelje sarno onda aka je ra zelja u DUSI jasno izrazena. Mora
rna znari da je pravi duhovni podsuek za izraz naseg ja u wme da se
sami izrazimo.
"Is us je rekao: 'Blazeni su siromasni duhom', jer je znao da svako
ogranicenje u zivow srvara u pojedincu zelju da se uzdigne iznad re
granice i da je se oslobodi. Znao je da je ta zelja dobra. Znao je da sve
sno dozivljeni nedosrarak u sebi nasi prorocansrvo ispunjenja. U sva
kom nedosratku je video tlo pripremljeno za seme. Kada je seme pasa
dena i kad mu je omoguceno da rasre ana sarno ad sebe pokriva ma
njak. Manjak ili zelja za razvojem pogresno je protumacena. Neki nasi
veliki ueirelji rekli su da je rreba iz srca iscupari, ali je Isus rekao: 'jao
anima koji su zasiceni'. Jer onaj ko je sir nalazi se u zaswju. Aka hoce
rna da dodemo u porpuni komakr sa zivowm moramo svakog rrenurka
izrazavari zivor u njegovoj punoci. Zelja da se w cini predsravlja podsti
caj za to. Covek kame je resko da puzi u prasini, cezne za rim da leri i ra
ceznja ga rera da orkrije zakon koji ce mu omogueiri da se digne iznad
svojih ogranicenja ida se osposobi da ide gde god hoee a da se ne brine
za vreme i proswr. Poslovica kaze: 'Covek misli, Bog upravlja. Isrina
je suproma: 'Bog misli, a covekje onaj koji upravlja'. Sarno aka nauci da
upravlja, covek maze da Cini BOZja dela. Sin maze da cini ana sro ie Orac
pred njim vee uradio.
"Posw nas spoljasnje srvari nikada rrajno ne zadovoljavaju, dusa se
oseea prisiljenom da porrazi snagu u unurrasnjosri. Maze da se dogodi
da neka individua orkrije ]A jESAJ.V1, pa da orkrije da je ova snaga u
unurrasnjosri i da dusi maze dari porpuno zadovoljenje, da maze iSpu
niri svaku njenu potrebu iii zelju. To znanje mazda i ne dolazi pre nego
sro se dusa, rerana amo-ramo lIdarcima sveta, ne oseri prinlldenom da
nade ova unurrasnje mesro mira i risine. Aka zna da ro JA jESAM u se
bi nasi ispunjenje njene zelje, o-nda je zelja vee ispunjena. LlIdosr je rra
ziri ispunjenje zeljeizvan bozanskag ja. Aka ceznemo za razvojem raj
razvoj moramo i osrvariri.

_.

.~"'()T I UCENJA I~!~_:~ORA DALEKOG lSTOKA

"A onda, kakvog Ii osrvarenja, kakvog Ii budenja! To znanje JA JE

SAlvi! Znari da je u nama samima ra maC, supsranca i imeligencija iz
koje se osrvaruju sve forme ida u iswm casu kada je konaena i isrinira

ideja jedne zelje imeligenrno oblikovana u formu-moe, imeligencija i

supsranca duha prema njoj reku i moraju je osrvariri. Zar co nisu blaga

na nebu a kojima nisra nismo znali? U neoblikovanom leze neograniee

na blaga skrivena u nama samima. Kako ce lepo biri onom koji je na

sao raj biser! Neka misli: 'Prvo rrazire kraljevsrvo Bozje i njegovu pra

vednosr - sve osrale srvari ee vam pripasri same ad sebe'. Same ad se

be ee pripasri zaro 5ro one posroje u iskonskoj esenciji duha. Svesr mo

ra prvo da nade DUH, pre nego sro bude mogla da srvori ana sro zeli.

"Probudeni otkriva srvaralacki princip u sebi samom; onda uci da

gleda a ro je gledanje velika prilika njegovog zivota, ima vizije iii na dru
gi nacin opaza svoje mogucnosri. Znajuei da nasi srvaralacku snagu u
sebi, doziva u pamcenje svoju zelju srca i ra zelja posraje ideal ili forma
koja privlaei k sebi moe i supsrancu dok nije ispunjena. JA V!DIM - [0
Je zacece duse, obecana zemlja, san koji se obisrinio, cije ispunjenje
dusa maze ocekivari aka veruje. Cak i tamo gde ideal nije bio potpuno
svesno sad dan mora da se objavi u vidljivoj formi kada covek ispuni
zakon. Pri rome ee mazda morari da isupi iskusrva pusrinje i savlada
ih, ali ro cini da bi dusa posrala dosrojnija sjedinjenja. Dusa koja svoju
viziju shvara kao obeeanu zemlju ili kao ideal koji maze osrvariri,
gleda u rome sarno ana s[O je dobro, predmet svoje zelje. Ne sme biri
nikakve sumnje, nikakvog orezanja, kolebanja, inace bi se moglo
okoncari kobno. DU5a mora da osrane verna svojoj viziji i da uvek ide
napred.
"Njena vizija je uvek nesto ripieno i is[O rako pouebno kao sro su
potrebni planovi i projekri za gradnju nekog objekra. I covek mora da
bude veran svojoj viziji kao sro graditelj mora da se ddi deralja ahirek
wnskog plana; sve osim is tine mora da osrane po strani.
"Sve velike duse osraju verne svojoj viziji. Sve 5to je ikada srvore
no bilo je prvo vizija usadena u dusi, koja je pusrila da seme u njoj ra
ste i razvija se, ina kraju se objavi. Ovakve velicine nisu nikada dozvo
lile da na njih uricu sumnje drugih. Dobrovoljno su;se hrvovali za svo
ju viziju i osrali joj verni - veruju u nju i njima se dogada prema njihovoj

~J

J'
--,

-
--~

~~~-

I~

E,

~,

II

II
--~:

~I
~I

P"'

...

Ba rd

SRaldJ~g

Oil

..._ .

____I_IV_OT I_UCENjA MAjSTORA DALEKOG ISTO~

..._.. _ ..__.__ ....

veri. Isus je os tao veran svojoj viziji, ostao pri svom planu eak i onda
kada su i oni koji su mu bili najblizi izgubili veru.
"Kada se neko otvori prema obeeanoj zemlji mora da zaboravi ze
mlju tame i ne sme vise da misli na nju. Mora da ide prema svetlu. Ne
moguee je iei napred i istovremeno stajati mirno. Staro mora da se na
pusti i novo da se prihvati. Kada jedna ideja treba da se ispuni mora
stalno da stoji u prvom redu svetlosti. Svaka od nasih ideja, svaka mi
sao, svaka ree i svaka akcija mora odgovarati taj viziji da bi se ispunila.
To je koncentracija, koncentracija prednosti, usmeravanje snaga na
glavno. Tako raditi znaei voleti svoj ideal i sarno kroz tu ljubav ideal
moze da dobije formu. Ljubav ideju eini idealom.
"Ako neko u poeetku ne uspe mora da ostati uporan i prisiljavati
sebe da ide napred. To je vezba volje, poziv na samopouzdanje, izraz
vere koja nosi snagu u susret idealu. Idea Ina volja mora u sebi da [rna
iswvremeno i svojstvo sluzenja. volja-da
se sluzi eini da zivotna
snaga
" ... -
-_.. - ...
teee kroz celokupno bice eoveka ida njegovo Ja izdrzi u zraeecoj lepoti.
Sluzenje daje viziji smisao postojanja, oslobada Ijubav u nasem bicu.
Kada Ijubav struji kroz nasu svest eitav organizam joj odgovara-icini
da svaka celija zatitra od ispoljene Ijubavi. Onda telo postaje skladno,
dusa postaje svetleca, misljenje jasno. l~isao posta~ smela, zraeeca,zi
vahna, odredena, ree pozitivna, istinita, konstruktivna. Telo se.obna
vlja, postaje eistije, sveiije, nasi poslovi se sreduju i ~~,5.tY~ddolaze
na-svoje mesta. lA lESAM se izrazava kroz JA, i tom JA vise nije dozvo
IJenoaap()tiskuj~ESA1\1. Ta.k.~C:QYek ~1ida je dU~_~~L.~?ji .~vaki
zahtev'-ti nama moze da umiri, a nikada mu se na bolji naein ne moze
0mogi.immrazavanre~g9 k'!.(Lmuje-dQP:1.!sleIl..9_Q.~. p~q~riia ze-iJ lifui irna
u nuzdi. To izlivanje prema drugima jesse one sta n~m_~tvara vrata
duha, one 'ja ho~!:!~~J.l1!Z_i.trL.S.to-.ot.\lara.bezgran.iene..80z.je.zalihe i
svakoj"dusidaruje ispunjenj~._
"Ousa se vraea u kiicu s~oga Oca eim u sebi ima volju da sluZi. Za
bludeli koji je naueio da sluzi biva slavljen. Sluga koji se hranio ostaci
rna postaje naslednik kraljevstva i ulazi u posed svojih sopstvenih mo
gucnosti. On od sad a poznaje Bozju Ijubav, razume darove svog Oca i
prima ih. Taj dar moze da primi sarno sin. Sluga iIi rob ne mogu uci u
veselje sina-naslednika. Sluga uvek trazi nesto sta bi mogao da stek

---

~
11

..

---._

.. ~._.

ne, dok:sin prima_~e zakonsko nasledstvo koje mu je Otac pripre

mio. Kada znamo da pripad~aasmo nasled-riicionoga:-t~'je
njegovo, onda poeinjemo da zivimo onako kako On zeli da zivimo. 'Vi
dite, mi smo sada postali sinovi Bozji'. (Svest sina stvara ispunjenje,
svest sluge stvara manjak). Videeemo da se svaka zelja duse ispllnjava
eim se mi rodimo kao sinovi,u mislima, reeima i delovanju."
Posle taga govomik se digao, zazeleo nam laku noe i rekao da se
nada da cemo se sresti u nasem zimovalistu.

Poglavlje 22
Napustili smo selo sledeeeg dana. Put je vodio oporim, brdovitim
krajem koji je bio retko naseljen pa smo svako vece morali da po
dizemo satare. Za ovaj izlet od tri dana nismo poneli nikakve zalihe,
ali je hrane bilo kad god nam je trebalo. Pripremanje hrane nije bilo
potrebno, uvek nas je obilno jelo vec eekalo, a nikada nismo videli da je
sve pojedeno - uvek bi preteklo.
Treceg dana uvece stigli smo na uzvisicu iznad daleke doline u koju
je trebalo da se spustimo. Tu se nalazilo selo. Isli smo stalno nizbrdo, u
plodnu, bogato naseljenu dolinu. To selo smo izabrali za zimovanje za
to sta je lezalo u srcu zemlje koju smo posetili i oeekivali smo da cemo
imati priliku da duze vremena budemo u kontaktu sa tim Ijudima. Mno
gi Ijudi koje smo sretali po raznirn mestima ziveli su u tom mestu i svi
su nas srdaeno pozivali da dodemo, pa smo na osnovu toga smatrali da
cemo biti u prilici da posmatramo svakodnevni zivot ovih ljudi preko zi
me. Stigli smo 20. novembara i odatle smo napravili mnogo malih izle
ta pre nego sta je sneg poceo da pada. Bila smo smesteni u udobne kuce,
Ijudi su bila ljubazni i spremali smo se za zimu u njihovoj blizini. Svaki .
dom nam je bio otvoren. Vrata se tu nikada ne zakljucavaju i svi se sma
traju braeom. Bio nam je ponuden smestaj u kuci jedne tamosnje gospo
de sa kojom smo se sreli na granici. Tamo gde smobili oseeali smo se
dabro i nismo imali razloga da joj smetamo, ali smo na njeno insistiranje
ipak presli u njenu kucu i ostali kod nje do kraja boravka.
<l

(I

84

85

"

11
r
"1;-

~,

'#

Bard

Spaldin.:~

--_._ .. _..... _--.

-------...

-._-~.-

Nikada necu zaboraviri nas prvi susrer. u jednom malom pogra

nienom mesw. Kad nam je predstavljena. izgledala nam je veoma lepo i
bili smo iznenadeni kada smo euli da je srara oko 400 godina i da je jed
na od najvoljenijih ueirelja. Ceo njen zivor je bio posveeen wm pozivu.
Tokom boravka i svakodnevnog konrakta sa njom posralo nam je ja
sno zbog eega je wliko vole. kako mladi tako i srari. Prvi pur smo
proveli sa njom 14 dana, ali se njeno pravo lice pokazalo tek sada kada
smo je posmarrali u njenom domu. Nije moglo drugaeije nego da joj se
iskazuje Ijubav i poswvanje. Sto smo vise bili sa njom sve vise smo je
voleli i poswvali. [mali smo priliku da uporedimo one $W nam je govo
rila 0 svojoj srarosri sa neoborivim dokazima - zapisima.
Ziveli smo u njenoj kuCi i jeli za njenim s[Olom od poslednjeg dana
novembra do aprila sledece godine, posmarrajuci njen zivor i zivO[ sra
novnika sela i zakljueili smo da je raj livor zaisra idealan.

Poglavlje 23
Kalendarska godina se blizila kraju. Ljudi su poeeli da se okuplja
ju za w ceremoniju na kojoj ce uees[Vovari sami Majswri. Svakodnev
no su nas predsravljali novim Ijudima. Svi su govorili engleski pa smo
poeeli da se oseeamo kao da pripadamo selu.
lednog dana su nam saop$rili da se ceremonija odrzava posled
njeg dana stare godine i pozvali su nas iako sveeanosr nije bila predvi
dena za. suance. ali ona nije bila rajna. jer kod njih nema rajni. Skup
stina je bila odredena za one koji su dele zapoeeli, ozbiljno ga se pri
hvatili i u [orne dosra napredovali uvidevsi kako sarno ovakav zivor
zele da live. Dospeli su do raeke gde se budi visa sveSL Neki w zovu
"sveeanosr prelaza". Skupsrina se obieno odrZavala u ovo doba godine
uvek na unapred odredenom mesru."
lutro. dana odredenog za skupsinu. bilo je jasno, bisrro, a rempe
ratura je bila dobrano u minusu. Uzbudeno smo eekali da prode dan,
jer smo znali da nam veee donosi mnogo novih zanimljivih dogadaja Na
ugovoreno mesta smo srigli oko osam sari i nasli vee nekih 200 ljudi.

--_ .... - ._- ._-

.....

_-_. __._--...

-----

ZIVOT I UCENJA
MAJSTORA DALEKOG [STOM
------_
.. _----------------

proswrija je bila osverljena na vec ranije opisan naein i vrlo lepa. Culi

smo da ce nasa domaCica vodiri sluzbu Bozju. Kada smo posedali ona
je usia i svi smo bili iznenadeni njenom lepowm i mladalaekim izgle

dom. Nosila je belu haljinu bez nakira. Mirno je prisrupila i poeela da

govori:

"Veeeras smo se sakupili sa zeljom da raspravimo puna znaeenje

prelaza iz nizeg sranja svesri u vise sranje, pa pozdravljam one koji se
za w spremaju. Vi sre nas sledili vodeni najpre svojom znarizeljom za
del a koja einimo. dela koja sre posmarrali sa srrahom i eudenjem i koja
sre nesumnjivo smarrali eudnim. Znamo da sre posle wga naueili da
na re srvari gledare kao na obiene dogadaje u ispravno vodenom zivo
w. dakle prirodnom zivoru. onakvom kakav Bog od nas oeekuje u svako
doba. Posrepeno sre dosli do taga da shvarire da mi ne einimo nikakva
euda. Vee vidire pravo duhovno znaeenje onog sw einire. Svesr koja ra
di sa pravog duhovnog nivoa izlaze svaku formu prema idealu koji iza
nje sWji. Pri [Orne se orkriva duboko duhovno znaeenje svakog doga
daja i onda nema nikakvog euda. nikakve rajne. Smisao ovog prelaze
nja iz nize svesti u visu jesre u tome da se one marerijalno sve vise na
pusra zaw SW s[Vara neslogu i nesklad. a da se sve vise prihvara
Hriswva sveSL Onda sve posraje lepora, harmonija i savrsens[Vo. To je
prirodan naein zivora - naein na koji nas vidi Bog da zivimo i naein i
pur za koji nam je Isus na Zemlji dao lep primer. Ono drugo je nepriro
dan pur, sebiean. [Vrd pUL Kada jednom to shvarimo vee smo usli u
Hrisrovu sveSL
"Danas, za ovim swlom. dara nam je prilika da se na blagdan uje
dinimo. To nije nikakav sveeani rueak kako ga zamisljaju obicni Ijudi.
Ovo je blagdan spoznaje i usavrsenja. blagdan koji podseca na prelaz
kakav se slavio u doba Isusa - blagdan koji simbolise prelaz iz ljudske u
Hriswvu svesr, $[0 se danas u eiravom svew pogresno rumaei. Uvereni
smo da ce doci vreme kada ee sva BOlja deca sesri za sveeani sw sa ja
snim znanjem 0 wme sra on maei.
"Veeeras cemo videri neke od nas koji su svoje relo rako usavrsili
da su u stanju da ga nose u nebeska podrueja i ramo primaju najvise
pouke. Svi oni su neko vreme ziveli ovde u vidljivom relu. onda orisli
preko i svoje relo poneli ramo gde za smnne oei vise nije vidljivo. Mo
'~

r
I;

u
[

--
L~

-.

~.~

I.:
Ii

(I

.'I

"II'
r

J
-L;

"kj,

l'
-'
~

_lie
...

--

~
.~.

~~-Ic!-.$R?19}.~g

... _.

ramo svoju svest da uzdignemo do Hristove svesti ako hocemo s njim

da se sporazumevamo. ani koji su svoja fizicka tela toliko usavrsili da
mogu sa sobom da ih nose u nebeska podrucja, mogu po volji da dola
ze k nama i opet nas napustaju. Ako se pokazemo prijemcivim, oni do
laze k nama da nas poucavaju. Pri tome smo eesto upuceni na intuiei
ju. cesto se poucavanje vrsi u direktnom kontaktu. Veeeras ce nam 10

miti hleb petoro njih. Medu njima je neko prema kome osecamo ljubav

kao majei jednog od nas, koja je bila medu nama (pokazalo se da je to

Emilova majka). A sada cemo sesti za sto."

Za trenutak su se zamracila svetla i sva su sedeli u potpunoj tisini

sa pognu[jm glavama, Kada su svetla opet zasijala pomenutih petoro
je staialo u sobi, obueeni u belo, posebno lepi sa blagim svetlom oko
sebe. Tiho su prisli i zauzeli svoja mesta. Emilova majka je sela za nas
sto. Posto su se svi smestili stiglo je jelo - jednostavan obrok od povrea,
voca. hleba i oraha - sve vrlo ukusno. Razgovor se vodio na jeziku ove
zemlje a last nam je prevodio.
Emilova majka je bila poslednji govornik. Govorila je na cistom en
gleskom i njen glas je bio jasan i odreden. avo je bio sadrzaj:
"Koristimo se snagama kojima se covek sa smrtnim shvatanjem
osmehllje. Mi koji imamo prednost da ih primenjujemo einimo sve sto
mozemo da. pOllcimo ljude da vide sta treba da izbaee iz svog zivota.
kada nepravilno misle 0 savrsenim stvarima koje Ide pred njima i
spremno cekaju da ih neko prihvati. eim se te snage prihvate, pokazu se
daleko vise zivotnim i stvarnim nego one kojih se smrtnik driao sarno
zata Sto ne moze svojim ogranieenim ljudskim culima da ih v~di i opipa.
"Verovatno ste opazili da su sve udobnosti i svetlo i toplina u ovim
prostorrfama~Taoil;~a~i-m-s~bama, srVorene iz topline' p'roifasleii te
snage:'JeIa kaja jedde su nap.ra.',iljenaiz nje. Nazovite Je svetlosna s-na
ga iii kako ~oeete - m! je smatralYo velikom ~pstom-sriago'mkoja, ka
je covek upotrebljava, radi mogo
efikasnije nego para,
plin,
ugafj
da
-.
.
..
..
iIi elektritifer~lgrmo je jednom od I.l?ini~l~ga veli]s..Qg?:akona.
ana pruza ne sarno snaG)' koja treba coveku, nego i svu toplinu za nje

gove potrebe i to u svako vreme bez sagorevanja i ogrevnog materijala

bilo koje vrste. Ta snaga radi potpuno tiho pa kada covek nauei da je

primenjuje i koristi, uklanja veliki dec buke i zbrke koja danas izgleda
_.,'

-~-I
, -j

ZIVOT I UCEN}A MAISTORA DALEKOG [STOKA

:'

88

.'

:
.-

l~"-'~:

......

-----

..,

neizbdna. Ta snaga postoji svuda, oko svakog i sarno ceka da covek

dode u vezu sa njom ida je primeni. Kada se to jednom dogodi pokazace
se u upotrebi daleko jednostavnijom nego para iii elektrieitet. Kada co
vek b~d~ mogao dajeg~rebL0deee da su sve te razne vrste kfetanja i
druglh prime~_a?JJ..~e puke spl~I~~oi~.i~~~-~?'~voFrTI1TuasKim ra=
zumom~pveren je9a i,~ je sa..f11.s~?.r~o -zaista je stvori'o'orlO stole-ETa u
stanju da stvori svojim smrtnimculima,
"Covek je time svojim slobodnom voljom izabrao tvrdi put~ jer,
umesto da uvidi da je dete Boga i da koristi one sto je Bo'zTe;'oasravlja
da ide kamenim putem d....okpriSifjennuzdOritne uvidi'cra~;ra)da po
stoji i bolji, pravi put. Onda-ontek'Lici'da rzraza'va savdenstVo'koje Bog
vee vidi.
"Morate da mirujete u Bogu u svojoj unutrasnjosti ida primate sve
dobra od Njega i svaka sila u vasoj prirodi mora da deluje iz bozanskog
Sebe prema van. Na pocetku svakog izraza je Bog, Otae u vasoj unu
trasnjosti, jer kada tako ne bi bilo Bog ne bi mogao da dode do izraza
ja. Covek je stvorio nesavrsene stvari, dok je On u stanju da stvara sa
vrseno."
Neko od nas joj je postavio pitanje kakvu snagu iii moe imaju nase
misli iii reCi na nas zivot. Odmah je ispruzila ruku i podigla jedan mali
predmet. Rekla je:
"Vidite, pus tam ovaj predmet da padne u casu vode. Talasi koje je
izazvao dodir predmeta sa vodom polaze iz sredista i sire se ka rubu
case u krugovima do spoljne granice gde se, bar za nase oci, njihova
snaga gubi i zaustavlja. A one sto se stvarno dogada jeste da talasi,
cim su dostigli granicu vode,pocinju da se vraeaju do o'nogmesta ~u
vodi na koje je predmet pao. Ne zaustavljaju se dok ne dodu d6sredi-
sta. Tovam ta'cno'pokazuje deistvQ_mi~l~l,~Y_C1.~~~_i._Misao ili rec sta
vlja u pohet talase koji streme napred u stalno prosirujuCim krugo
Virna dok ne obidu citav Univerzum, a onda se vracaju onom ko ih je
,Qoslao. Svaka misao iii rec koiu ikada iskazemo, bila dobra iii zla,
vraca nam se tako sigurno kako smo je i odaslali. Taj povratak je
~.L!dnii dan 0 kome govori Biblija: 'Svaki ee dan 0 tomesuditi'. Pre~u
da ce biti dobra iIi losa vee prema tome da Ii smo imala dobre iii zle mi- i
sli. Svaka ideja (misao iii reel postaje seme, ona uhvati koren u dusi j

.'

89

>.4'"
'"

ifii
_J

".

~...

~;.
(;:~

:~.

Bard

Spaldin~,

(koja je sadrii) da bi posle bila SI:Vorena i izraiena u fizickoj formi. Mi

sli i ideje 0 savrsenom donose savrseno, misli i ideje 0 nesavrsenom
donose nesavrseno.
"Sunce i Zemlja, ujedinjeni, istom spremnoscu ce izneti mocno
stablo i neian cvet cim je seme posadeno. Na isti nacin odgovaraju i duo.
sa i duh na poziv coveka, pa one sw on u reci iii misli traii, vee je primio
- ono se vraca ka njemu. Jedino sto je Bog uskratio coveku jeste magJa
materijaln~h ~isli kol~t~e_k sI:Vorio oko neba, pa je zato doslo do
misticizma koji i~gleda9P'a'yija SVt;))o~an.~ke SI:Vari. Ova koprena mi
sticizma se sve vise uklanja i uvida se da tajne ne moraju da postoje.
Osnivaci .fC:i.z!lih crka.y_a~C?~ anizacija obavijali su velom tajne Bozje
sI:Vari, da bi time Ijude vezali za sebe. Danas vee svako nalazi a su-'
d~b~k~-B;ij~-~-~j~e,'~(,;ar~e, fed~;si:~'~~e sI:VarTiivota. Kad w ne bi'
bi;slucaj,kakve'oi"svrhe Cma6'zrvo'dnjegove jednos'tavne cinjenice?
Postepeno se otkriva tip Hristove svesti u coveku, Boije srediste u cove
cansI:VU. Otkriva se(iaeiji vise se ne moli tctoflykog je sI:Voriia Ijudska
misao. Vidite Ii veliki broj organizacija koje se svuda pojavljuju? lako
se danas medusobno razlikuju, ipak su odredene za to da vode iswm
cilju, sto bi crkve moglo postepeno da dovede do pravilnog stava.
"Mi koji danas imamo telo takve finoce koja nam omogucava da.i@_
nosimo sa sobom, imamo prednost da se u nebeskom kraljevsI:VU moO.
i7ino kretati i zadriavati. To kraljevsI:Vo je mnogima poznato kao 'sed
mo nebo' i Ijudi na w gledalu b.-ona tainu nad tajnama. To je samolQS
fedna zabluda Ijudskog misljenja. Tajn'!...n~ p.9~lQiit.n.~gQ.sJ!lQ..mil}svo
jo'j svesri(i(;$[igli m-esi:o-nako-~~-s~-o-~ stanju da shvat~~.Qa.j~~~ po
like, tacku na kojoj Isus dana'S stoD~Toko~o- mesro'u'svesti gde se zna
d'~' se napustanjem smrtnosti stice besmrmo-st',gcies~~'d~je~'a'vek
oe;-mnan, P;Z greha, be~ smni, nepromen-fjlv, yeca'~ -:-. taka~kak~v je
~/~.~to gde_mi spoz~ai~~9. .. p.r.~y'o_zna~enje.:1r:~io.JI,giL~,~dedo-
lazimo u vew sa Bogom i mozemo d.a.ga..gle.d.amoli.c..em..uJlce Mes[O
za koje znamo da svi tamo odlaze, da mogu biti primljeni i biti kao i
mf'Znarrioaa-ce_s~esv~st :svi.fi.lju?~I6~i~i~~~s_~ne na kojoj ce~o_.r.n.9_ci
da se sporazumevamo sa njima. Sarno zaw sto sma uzdigli svoju svesr,
izasl1 sma iznjihovcig"'v'idrlog polja i po-stali nevidljivi za njih, koji su
jos
rtnoj svest i . - - - - - ' - - - - - '
-

u-s m

"'

---

.- ...

I UCENjA MAjSTORA DALEKOG [STOKA

__ . _ - - - - - -ZIVOT
-.,

"Volimo da razmarramo tri dogadaja. Prvi se dogodio pre mnogo

vremena, onaj koji za nas predstavlja rodenje Hristove svesti u coveku,
rodenje Isusa. Drug i cerna videti kada nasa velika nacija prizn~:Hristo

vu svest. Tada ocekujemo ('(reci poslednji, najveCi ad svih lepota - dru

gi'i poslednji dolazak Hrista, kada ce svi Hrista poznati i u sebi shvati,
ti, kada ce u toj sves[i ziveti, razvijati se i rasti kao Ijiljani u polju. To je

onda Atonoment, sjedinjenje."

Nevidljivi hor je poceo da peva. Prostor se ispunio muzikom koja se

zavrsavala svecanim koralom. Na rrenutak je bilo tiho i odmah paste
wga je zapevana himna veselja ciji je svaki zakljucni takt zavrsavao

zamahom, jednakim zvuku snainog zvona. To je trajalo sve dok sat

nije otkucao 12 sari i nama je odjednom doslo do svesti da je ponoc i da

je pocela nova godina.

Taka se zavrsila nasa prva godina sa tim divnim ljudima.

...J

-J
--.

.~

.-J

J
"1

.-J

~~

-I

.a,

Dodatak

----

,.,

]-

--

-j
-c:::

-----

Objavljivanjem ovih zapisa 0 Majstorima ielim da naglasim da ja

lieno verujem u Njegovu moe i njihovu objavu velikog Zakona koji ljud

skom rodu donosi duboku poruku. Dali su neoboriv dokaz da postoji

Zakon visi nego smrt i da se eitavo eoveeanstvo u svom razvoju polako

pribliiava taeki kada ce taj Zakon razumeti i naueiti da ga upotreblja
va. Majstori kaiu da ce taj Zakon prvo upoznati u. C't'!l.ericil odatle pro
siriti po eitavom svetu, dok svi ne otkriju put ka veenom iivotu. Po nji
hovom uveravanju to ce biti poeetak novog doba.
Nijedna od manifestacija koje sam naveo u knjizi nije bila onakva
kakva se obicno vida po selima, daleko od toga Bio je to visi izraz onog
koji po svojoj volji moie uciniti svoje telonevidljivim i vidljivim, veli
canje i produhovljavanje tela. To je jedan Zakon Boiji i uskoro ce ljudi
doci do svog nasledstva, biti prosvetljeni i naueiti da upotrebljavaju te
10 u punom obimu.
Bez sumnje su nam ovi Ijudi preneli svetlo iz dalekih vremena, a
svojim svakodnevnim iivotom i delima dokazuju da ovo svetlo isto ta
ko postoji danas kao sto je postojalo hiljadama godina pre.
Uone doba snimljene fotografije nose u sebi dokaz istinitosti sveg
onog sto sam 0 Majstorima izneo.

DRUGIDEO

-[

"[

. ....

92

t
.....
, .

PREDGOVOR
Prilikom izdanja ovog drugog dela "Zivor i ucenje Majsrora Dalekog
isroka", namemo ne pominjem imena osoba niri imena mesra. Mogu
sarno da vam kazem da ce zapocera isrrazivanja biri zavrsena rokom
sledece rr i godine i uveren sam da cemo onda moci da objavimo porpu
ni izvesraj 0 dogadajima h nalazima koji sadrZe geografske kane i
imena mesra, kao i forografije i podarke 0 vremenu.
Ako nekom izgleda dugo ovo vreme, koje ovaj naizgled bezazleni
problem iZiskuje, rreba da shvari da smo imali prilicno prepreka na pu
ru brzog isrrazivanja. Glavna smernja je bio nedosrarak novca koji je
porreban za remeljna iskopavanja, a naknadna ispirivanja veCine na
sih rvrdnji zavise od zavrserka rih radova. Po onome kako smo napre
dovali, osecam se pozvanim da polozaj mesra i imena ciraocu danas
uskrarim ida mu prepusrim da po sopsrvenom navodenju prihvari kao
cinjenice ovde objavljene podarke. koji su nekada zapanjujuci - kao
bajka.
Ona rri druga. koja su danas jos u Indiji, saglasila su se da rek po
njihovom odobrenju mogu sve do sada urvrdene cinjenice porpuno po
rvrdiri, da viSe nisra ne sroji na puru celoviroj publikaciji geografskih
karara. podaraka 0 mesEima i imenima osoba. Ukoliko rakva bude nji
hova zelja - nece sih navodiri.
U vreme kada smo ovo preduzimali bilo je izriciro dogovoreno da
se nisra. bilo zvanicno bilo na neki drugi nacin, nece objavljiva[i pre
nego sro se bude roliko napredovalo da zakljucci, koji se odnose na zi
vor i nauku [ih Ijudi, budu moguci.
Tog dogovora sam po[puno svesran i danas. kada vam sravljam
na raspolaganje i ovoj drugi deo.
Zelim da upozorim ciraoee, ozbiljno i sa svim posrovanjem, na ro da
od knjige imaju uroliko vise sro se vise njome bave.

"

[
~

.,
,....

,.,

t'
ru

~'..:-' ~

__ ._ _ .

"(

~-~

.
--'

_~

Poglavlje 1
Ujutru 1. januara smo rano ustali i svako je lOao i osecao da stoji
mo pred necim sto prevazilazi nase ranije dozivljaje, da su raniji dozi
vljaji bili sarno prelazne stepenice za buduce dogaaaje, mnogo vece.
Usput smo se zadrzali u jednom malom selu i na krovu Emilove kuce
sreli se sa nekim strancem. Kada smo tog jutra krenuli na dorucak, taj
covek je posao sa nama. Ako se secate, bio je to onaj koji je tumacio moj
san. Kada smo izmenili pozdrave, rekao je: "Sa varna smo vise od godi
nu dana putovali, boravili meau varna i sa varna ziveli i bez sumnje
stekli poverenje prema varna. PoSto cete ovde najverovatnije ostati do
aprila dosao sam da sam predlozim setnju do hrama 'Veliki krst rose',
koji je blizu sela, usecen u stenu."
Prostorije tog hrama su izdubljene u peCini na strmini visokoj preko
600 stopa. Otvori kroz koje su dolazilo svetlo i vazduh bili su useceni
tamo gde je to formacija brega dozvoljavala. Do tako usecenih prosto
rija moglo se doci sarno kroz pecinasti tunel koji je vodio do jedne pu
kotine. Bio je sakriven iza gromade koja se obrusila sa susednih stena
i ovde se zaustavila. Gromada je bila postavljena tako da je zatvarala
ulaz, pa se do prostorije moglo doCi sarno preko 50 stopa visokih lesta
va koje su se odozgo spustale. Otvori za prozore bila su zatvoreni veli
kim pljosnatim kamenim plocama, tako da se iz sela nisu primecivali.
To je bilo zbog razbojnickih bandi koje su harale na severu; a dolazile su
i do ovog sela. Sarno selo su razorili nekoliko puta, a stanovnistvo se
spaslo bekstvom u hram. Hram nisu izgradili nasi prijatelji, nego su ga
otkupili ad stanovnika da bi u njemu drzali dokumenta velike vredno
sti. Od kada je hram u rukama Majstora, napadi razbojnika su prestali
i selo zivi u miru. Tvrdi se da neki od tih dokumenata poticu iz vreme
na kada se covek pojavio na Zemlji, da su to zapisi Naakala iii Svete
brace i da direktno poticu od ljudi vise svesti iz njihove. Tvrdi se, dalje,
da su ova Sveta braca dosla u Burmu ida su poucavali Nagase. Zapisi
pruzaju dokaz da su praocevi tih ljudi bila oni koji su sastavili Sourya

~I.:_:g"!:_I.~CENJ~'MJST~~_P!'~EKOG ISTOM

Siddhanta i starije Vede. Sourya Siddhanta je najstarije dele 0 astro

nomiji. Zapisi seZu unazad 35000 godina pre Hrista. Starije Vede go
yore 0 45000 godina pre Hrista. Sami dokumenti ne smatraju se origi
nalnim. Neki ad njih su prepisi povelja koje su tamo donete na cuva
nje. Prepise smatraju kopijom originala koji su korisceni i vavilonskim
prepisima. Ova dva originala, tako se tvrdi, izvorni su Ozirisovi i
Atlantidski zapisi.
Prostorije hrama su sagraaene na sedam spratova, povezanih so
lidno izgraaenim stepenicama usecenim u stenu. Izmeau plafona nize
prostorije i pOda viSe, nalaze se debele stene sirine osam stopa. Ocigled
no je da je graaeno grubim oruaem pa je gradnja morala trajati mnogo
godina. Tvrdili su da se prilikom gradnje nije upotrebljavalo drvo, ali
otkako je hram u vlasnistvu nasih prijatelja, vrlo je udobno ureaen.
Prozori nisu vise nikada zatvarani, a ni ulaz. Uprkos tame malo ljudi
je posetilo hram, sem ako pre toga nisu upoznali pravo duhovno pro
svetljenje.
Nas prijatelj je nastavio: "Danasnji dan za vas znaci pocetak nove
godine, vreme stare godine je za vas nepovratno proslo, osim sto zivi u
uspomenama na veselje, brige i napore, dok ih ne potisnu vaznije misli
o novim poslovima. Ipak, to vreme je za vas proslo i zaboravljeno. Mi,
naprotiv, to posmatramo kao vreme usavrsavanja, umnozavanja uspe
ha, napredovanja. Kao vreme koje nas vodi u sus ret razvoju i prosvet!je
nju, vremenu bogatih mogucnosti i boljem sluzenju, kada cemo biti
mlaai, jaci i ljubazinji posle svakog iskustva. Pitate se zasto? Da bismo
vas pustili da izvodite sopstvene zakljucke i izaberete sopstveni zivot".
Nas voaa je nepromisljeno rekao: "Hteli bismo da znamo i uviaa
mo". Prijatelj je na to odgovorio: "od danas ce svima koji ne vide i ne
znaju biti date odreaene pouke da bi shvatili puno znacenje pravilnog
zivljenja i njegovog cilja. Pod ti[Ye ne mislimo na asketski i strogi zi
vat, zivot trpljenja i zalosti. To, ~aprotiv, znaci zivot usavrsavanja u ra
dosti i veselju iz koga su zauvek proterane brige i boli".
Zatim je nastavio saljivim tonom: "Izrazili see zelju da vidite i zna
te. Zelja yam se ispunila cim je izrecena. Kad sam video vasu grupu,
setio sam se recenice iz Biblije: 'Gde je dvoje iIi troje skupljeno u moje
ime, ja sam meau njima'. Cesto je ova recenica shvatana kao puka igra

..:;

"
96

97

'"

, .'

.....
(.

....

.,
r
'{

Bard Spalding
reci, umesw da je shvaeena i uCinjena is[iniwm. Velika greska koja je,
u odnosu na Hriswvu nauku uCinjena jes[e da je ona prenesena kao
nesw SW se moze pos[iei posle smni, umesto da yam se rumaci da ona
moze da se primenjuje u svakodnevnom zivoru pojedinca, ovde i da
nas, i kad god hoee[e.
"Zeleli bismo da nas razume[e: mi ne rvrdimo da je lsus kao Hris[
osrvario iivomu sferu koju u manjoj iii veeoj meri nisu osrvarili drugi
vidovnjaci i proroci drugih vremena i drugih naroda. Njegov zivot sarno
pos[avljamo kao uzor, jer je w iivo[ koji najlakse moze[e razume[i. Po
sebno ukazivanje na njegov zivo[ ima, nairne, sarno svrhu da pobudi
veru da su njegov zivo[ i njegovi doiivljaji bili zivo osrvarenje njegovog
ucenja.
"Vodici hriseansrva su zaveli Isusove sledbenike, udaljili se od
Hriswve nauke i njene prak[icne primene, od rraienja bozanske moei.
Ucili su Ijude da njegovu nauku [reba uci[i iz izlaganja aposwla koji
su iiveli mnogo vremena posle njega. Nisu rekli da [a nauka pociva na
egzaktnoj cinjenicama i da svako moie da je razume i u iivow ispro
ba. Poglavari hriseansrva su bili tako poslovni u svojim razracunava
njima koja su se odnosila na razne sek[e, a svaka sek[a je bila [ako od
lucna da ne prepus[i drugoj vrhovnu vlas[, da su pri tome gowvo zabo
ravili sea zapravo znaci duhovni zivor. U slicnom smislu su se iswcni
narodi bacili sa [akvom odlucnoseu na ezoterijsku. okulmu i naucnu
s[ranu svoje filozofije, da su i oni prevideli duhovno.
"Iswcnjaci su naucnu stranu svoje religije ucinili ozbiljnim pred
mewm svojih swdija i svojih naswjanja. U tom smislu, dospeli su u
drugu krajnosL I jedni i drugi su svoju religiju oznacili kao nesto [a
jansrveno i na[prirodno. jedni su se ulovili sa e[icke. drugi sa naucne
s[rane i zapos[avili one cisw duhovno.
"Manas[irski iivo[ odricanja od sve[a i askeza, kako u budis[ickim
[ako i u hriScanskim manas[irima, niti je potreban niri je prava mewda
koja coveku oSigurava duhovno prosve[ljenje, a ni osrvarenje savrse
nog zivo[a mudrosti i mod koju je Isus objavio.
"Ovi sis[emi postoje hiljadama godina, ali kada je ree 0 uzdizanju
obienog eoveka nisu doprineli ni priblizno wliko koliko je uCinio Isus
svojom naukom za kra[ko vreme SW ga je ziveo na Zemlji.

_._.

__ __
.

"

I UCEN]A MAJSTORA DALEKOG ISTOKA

--_._.- ---_ . .. __ . ZIVOT
-_ .. _----------_._
.. ---_.----

"Poznaw je da je lsus upoznao sve religije. prosao posveeenja i

[akozvane sve[e mis[erije, is[razivao riwalne obicaje i ceremonije.
sve dok nije naisao na Ozirisova ueenja. Tumacio mu ih je jedan sve
srenik koji se driao daleko od monaskih ri[uala i marerijalis[ickih
bogosluzenja.
"Sves[enik je bio sledbenik kralja To[a (To[h) iz prve dinas[ije.
Kraljevsrvo, koje je kasnije pos[alo egipa[sko, pos[iglo je pod Ozirisom
i njegovim sledbenicima visoku kulruru i savrsensrvo. "ovi ljudi su bili
bele rase. Kasnije su bili pozna[i kao lzraeli[i kojima su se prikljllcili He
breji. Tor je proglasio Egipar kraljevs[vom, ali je doswjansrvo kralja
zadrzao za sebe samog. Kao dik[awr je koris[io vlas[ [ako da je sam
raspolagao pravima naroda. Taj narod je vekovima pre njega izgradio
slavnu civilizacijll i saeuvao je u jedinsrvu i bra[srvu pod vodsrvom i
upravom Ozirisa i njegovih sledbenika. To[ je vladao mudro i naswjao
je da odrii Ozirisovu nauku eiswm, ali se marerijalisticko shva[anje
uvuklo kada su se u Egipa[ doselile mraene horde sa juga. To su bili

oni koji su ga doveli na vlas[ i onda s[ekli prevlasL Sledeee dinas[ije su

se o[udile od Ozirisove nauke, pomalo preuzimale shva[anja [amne ra

se i konacno se sasvim predale crnoj magiji. Ubrzo posle wga kraljev

srvo se raspalo, kao sw se rakva kraljevsrva i moraju raspas[i.

"lsus je svesreniku i njegovom poueavanju posve[io punu paznju i
spoznao duboko unutrasnje znaeenje onog sro je od njega dobio. Oni,
rakozvani mudraci sa lsroka su mu dali lerimican uvid u budis[ieku
nauku i spoznao je da obe religije u osnovi imaju veliku slienos[. Odlu
cio se za puwvanje u lndiju, sro nije bilo [esko osrvari[i, jer je posrojao
karavanski pUL
"Posro je proueio budis[ieku nauku koja je. zacudo, joS os[ala eis[a.

jos vise mu je dosla do svesri njihova podudarnosL Shva[io je da. upr

kos rirualnih obieaja i dogmi koje su ljudi namemuli, sve religije po[i
eu iz jednog isrog izvora i da je raj izvor Bog, kojeg je on oznaeio kao
svog Oca i Oca svih Ijudi. Tada je odbacio sve forme i okrenuo se direk[
no Bogu - isao je ravno ka srCll voljenog Oca.
"Uskoro je naucio da mu nisu po[rebna dugogodisnja muena kopa
nja kroz dogme, verovanja, formule i posvecenja koja su sves[enici na

memuli narodu da bi ga drzali u neznanju i zavisnosri. Shvario je da se

'\:

I
I

..-.:

.-::

--
=-

]
,

"'!
:<

Bard Spald!.-ng

~I

J
__ IIl

_-oJ

--J

._ .,.
.

[,;--..r.JiII

!
:17;> .-...

-.-."

.~

...~

~_

.--..I

-..,
-~

1
I
I

~--d------.---.--.--- ... _.

..

sve ana sto trali nalazi u njemu samom. Da bi bio Hrist morao je da sam
sebe proglasi Hristom i, sa cistim motivom u zivotu i misljenju, govoru i
radu, pusti svoj zivot da postane ana sto je trazio, da bi se u njegovom
sopstvenom fizickom telu to i objavilo. Kada mu je ta cinjenica postala
jasna sku pia je hrabrost da nastupi i to objavi citavom svetu.
"Nije vazno ad koga i odakle je dobio tu istinu, vazno je delo. Jed
nostavni ljudi, Cije je ideje zastupao, radosno su ga slusali. Svoje pro
pise nije pozajmio ni iz lndije, ni Persije, ni Egipta. Ucenja koja su
odande dolazila za njega su bila ana puko spoljasnje. Njemu je trebalo
da spozna svog najviseg Boga i Hrista koji se nalaze u svima varna.
"Oziris se rodio na Atlantidi pre vise ad 25000 godina. lstoricari
koji su dugo posle njegovog vremena a njemu govorili, zvali su ga,
zbog njegovih cudotvornih dela, Bogom. Bio je direktni potomak onih
koji su bili vise svesti i koji su svoje poglede, u domovini po majci, za
drzali cistim.
"Taka se dogodilo sa vednom mitoloskih karaktera a kojima nam
istorija govori. Njihova dela su kroz mnoga izlaganja postala naka
radna. Dela i znanja su smatrani natprirodnim ad onih koji se nisu ni
trudili ni Zrtvovali da bi ispitali dublji smisao i uvideli da su takva dela
bozanski prirodna za onog coveka koji je usao u svoje vlasnistvo.
"!storicari su ad Ozirisa napravili bozanstvo i poceli a njemu praviti
slike. Slike su prvo predstavljale sarno ideju koju je on zastupao i ma
lo-pomalo utisnule su se u svest. Ideal se zaboravio i ostao je prazan

idol. !sto se desilo i sa Budom.

"Ucenje koje je Buda primio poticalo je iz istog izvora kao i Oziriso

va, ali ga je primio na drugi nacin. Budina ucenja su dosla iz domovine

po majci, direktno iz Burme gde su ih doneli Naakali, a Ozirisova uce

nja su njemu dosla direktno. Ozirisovi preci su ziveli u domovini po

majci, gde je on sam, kao mlad covek, isao radi studija. Po zavrsetku

ucenja vratio se kud, postao voda Atlantndana i vratio svoj narod, koji

je u meduvremenu prelazio na obicaje susednih naroda, pravoj veri.

"Mojsije je bio drugaciji predvodnik, koga su kasnije njegove pri

stalice i [storicari izdigli do Boga. Bio je lzraelac, upoznao je zapise
Vavilona i kroz njih primio svoje pouke. Deo Bib[ije potice iz tih pove
lja. Sve sto je iz tih zapisa naucio, Mojsije je u egzaktnom tekstu i
100

.~~~~
'~~"~,,,
.....

pravom obliku napisao. Cinjenice koie re'~i2~~grDzn~ swuira.kazt.1i

kasniji prevodioci.
C'..;?
".lsus)e ~osao ~ d~d~r s~ svim tim uc:njimai'li~~?JI!;n ~~:~ol p~
znatl naCIn I kasnlJe lh lspltao do naivece dubine:rsa:O'Je .Ror~Is.<ta\j~""
nego drugi: preobrazio je svoje tela taka da je \judima~&t~5'ka?1l<i'~6
zvoli da ga pribiju na krst i da posle toga opet ozivi u pob~a().l~~n.o1U
vas krsnucu.
.
.;~:~{;?,:::" ~
"proucavanje Ozirisove, Budine i lsusove nauke uverice svakog i.l
njihovu podudarnost. U njima se cesto nalaze iste izreke, kao da su ko
pija jedna druge. Sve nam pouke pokazuju put-spolja ka unutra. Jed
nag lepog dana svako mora da napusti ta upustva i oponasanja ida se
uzdigne iznad svega toga. Da je ijedan ad njih oponasao ili ponav\i ao
ana sto je video i naucio, da nisu shvatili da sve potiee ad Boga u nama
sa mirna, i danas bi ih jos proucavali, ali njihova dela ne bi bila ~apisa
na. Svi su doziveli isto iskustvo - njihovi sledbenici su hteli da ih po
stave za kraljeve nad prolaznim kraljevstvom. Nisu pristali na to. sva
ki ad njih je imao istu misao i gotoVO istim recima izrekao: 'Moje kra

Ijevstvo nije ad ovog sveta, ana je duhovne prirode.' Sa Ozirisom su

istoricari isli taka daleko da su ga napravili kraljem Egipta".

Ovim se razgovor zavrsio pa sma krenuli ka hramu. Kad sma stigli

do najnize prostorije, nas prijatelj je poceo: "Prilikom uspona iz jedne

prostorije u drugu morate ddati u svesti da nijedan covek ne maze

preneti odgovornost na nekog drugog. Kako se vase razumevanje bu

de razviialo. taka cete shvatili da imate isto prava kao i svaki drugi co

vek i da niko pametan nece pokusati da na vas prenese odgovornost ili

nesto drugo sto ima, jer pokusava da da ana sto se ne maze dati. Bratu

se maze pokazati put kako bi se njegov vidik prosirio, ali se ne maze

preneti na druge ono sto pripada nama".

U sledecoj prostoriji sreli sma nasa cetiri prijatelja iz sela. Posle par
minuta opsteg razgovora. svi sma posedali, a Ucitelj se obratio: "u vasoj
istoriji nijedan karakter ne pominje se toliko kao lsuso v Vase racuna
nje vremena je odreaeno prema njegovom rodenju. NjemLl se mali veci
na vaseg naroda i tu pocinje zabluda. Umesto da bude idol, trebalo bi
da bude ideal. Umesto da ad njega pravite sliku. trebalo bi da bude ii
vi, istinski Llzor, jer on stvarno zivi i dalje u istom telu Ll kame je bio ra
101

,.~
::(

u
~

.,

Bard Spalding

.'

------_ .. - - - - - - ... _---

zapet. Zivi i moze da razgovara sa varna, kao SW je sa drugima mogao

da razgovara pre rag dogadaja. Velika greska je sw mnogi smaraju da
se njegov zivor zavrsio smrcu na raspecu. Zaboravljare da je njegov zi
vor posle raspeca daleko veci (posle uskrsnuca). Danas je u sranju da
leci i poucava bolje nego ikada pre, Njegovu prisurnosr mozere da ose
rire u svako vreme, sarno ako hoeere. Ako ga rrazire - naCi cere gao On
nije kralj koji vam namece svoju prisurnosr-on je mocni brar uvek spre
man da pomogne varna i sveru. Dok je ziveo na Zemlji, medu ljudima,
mogao je da im se priblizi sarno malo, danas je u sranju da dosegne
svakog ko prema njemu pogleda.
"Isus je rekao: 'Cde sam ja, rreba da sre i vi!' Zar (0 znaci da je on
daleko u nekom rakozvanom nebu i da covek rreba da umre da bi do
njega dosao? On je ramo gde sre vi, u sranju je da hoda pored vas ida
razgovara sa varna: Sve 5W rreba da uradire jesre da pusrire da se do
godi. Dignire svoj pogled malo vise, pusrire da obuhvari dalje horizon
re i kad vase sree i vasa misao iskreno budu sa njim - videcere ga".
Zacurao je i nekoliko rrenuraka je vladala risina. Onda se proswri
ja osverli!a takvim sjajem koji nikada pre nismo doziveli. Culi smo neki
glas. Prvo nam je zvucao nejasno, kao iz vel ike daljine. Kad smo
naculili usi i usmerili svoju paznju na njega, glas je posrao jasniji. Ne
ko od nas je pirao: "Ko nam to govori?" Nas voda je rekao: "Molim vas,
budire rihi! Nas voljeni Majswr lsus nam govori". Jos neko je dosao:
"Imare pravo, lsus govori!"
Clas je govorio: "Kada sam rekao rekao: 'Ja sam pur, isrina i zivor'
- nisam covecansrvu hreo da kazem da sam ja w jedno isriniW sverlo.
Rekao sam ito: 'Svi koje vodi duh Bozji, sinovi su BOZji'. Kada sam re
kao: 'Ja sam savrseni sin, prvorodeni sin kome se Orae veseli', hreo sam
svim ljudima da objavim da je jedno od Bozje deee uvidelo svoje bozan
srvo, da ga je shvarilo i primilo kao naslede. Da je w dere Bozje u cove
ku zivelo, kreralo se i svoje bice imala u Bogu, wm velikom Orae-Maj
ka principu svih srvari, dajeon izrekao reci: "Neka bude Hrisr, prvoro
deni sin Bozji" i da je s cisrirh srcem i sralno svesran eilja, svoj zivor zi
veo i posrao onim SW je rvrdio da jesre. Dere je usmerilo svoj pogled na
raj ideal, ono je ispunilo rim idealom ciravo svoje biee i rako se dogodi
10 da je ispunilo svoje odredenje.
1 (Y)

.. _.-

_.. _.,"-"_ ... _.-.

~ !~Q.~IJ!..C~!'!L~~L~:r()!0 D~L~~()~_!?TO 1<0

"Mnogi me nisu prepoznali jer su me podigli na olrar i gumuli u

nedosriznu daljinu. Opkolili su me cudima i misrerijama i podigli ogra
du izmedu mene i jednosravnih, obicnih [judi koje ja jako volim. Nisam
se ja od njih povukao, nego su se oni sami od mene udaljili. Sami su iz
medu nas posravili zaswre, pregrade, zidove i napravili sliku 0 meni i
onima koji su mi blizu. Opkolili su nas miwvima i rajnama i wliko nas
orudili da danas izgledamo daleko od ljudi koji su nam mili, a ne znaju
kako da nam se pribliie. ani mole i zaklinju moju majku i one oko me
ne i na raj nacin nas dde cvrsw zemaljskim mislima, umesw da sa
znaju isrinu i upoznaju nas onakvim kakvi zaisra jesmo i da sa nama
izmene pozdrave. Kada bi napusrili svoje praznoverje i svoje verovanje i
hreli da nas vide rakve kakva smo - onda bi mogli i da govore sa nama_
Uvek smo bili rakvi kakve nas sad pred sobom vidire_ Radovalo bi nas
da ra zna cirav sver! Kakva budenje, kakva sjedinjenje, kakva sveea
nosr bi w bila!
"jv\isrerija u koju sre nas uvili rraje vee dugo, pa nije eudo sra su pre
ovladali sumnja i neverovanje. Sra vise slika i idola posravljarc i 0 na50j
smrri govorire, sra nas vise gurare u daljinu koja se sarno preko posred
nika moze savladari - w ee se sve vise sumnji i senki spusrari i siriri u
bezdan praznoverja i bite sve rde savladari reskoee. Treba sarno da nas
srdacno uhvarire za ruku i kazere: 'Ja re poznajem', rada nas moiere vi
deri i upoznari kakvi smo u srvari. Nas ne dele nikakve misrerije od vas,
niri vas od nas, jer smo povezani ljubavlju sa ciravim svewm.
"Mnogi posmarraju sarno dec mog iivora, onaj koji se zavrsio na
krsru i zaboravljaju da je moj sadasnji iivor vazniji. Porpuno zabora
vljaju da covek i dalje zivi, pa i posle smrri, naizgled srrasne smrri. Zi
vor ne moze biri razoren. On ide sve dalje i dalje i isprva proiivljen zivor
ne propada i nikad ne presraje. Cak i meso moie biri rako produhovlje
no da posrane besmrrno i nepromenljivo.
"Pilar, dragi covek, rako je malo bio svesran svog udela u sverskoj
iswriji i koje je proroeansrvo ispunio u easu kada je prao ruke i rekao:
'Na srranu s njim, razapnire ga sami, ja ne nalazim nikakvu krivieu na
njemu'. On i gomila naroda su daleko vise rrpeli nego mi sami.
"To je sad proslo, oprosreno i zaboravljeno i nase zajednisrvo ov
de, medu varna, neka vam ra posvedoei."

'"

103

[-

I.
I
[-

[
...-

.........

L
rI

i.....

L.

l
1
I

_~S~~,

L
4~
i

?;'.if,::-

u
o
-CI

-_CI

..---'
-at

[.

---'
-"iii

.--J

--~

-----'

-1
.,

B~T.d.-s paJ.dJ!1K....._

_._-"--------_ ..

-_.-

...-."

..-.

Dve pojave su prisle bliie i Isus ih je zagrlio. Stavio je ruku na ra

me jednog ad njih i rekao: "Ovaj voljeni brat je bio sa mnom na celom
putu, ovaj drugi je prolazio kroz iskusenja pre nego sto su mu se otvo
rile oei. Posta su mu se 06 otvorile, brzo je dosao. On je isto tako istinit
i mi ga volimo kao s(O volimo i sve druge.
Tada je istupio Pilat i uzeo ree: "Trpeo sam i patio mnogo godina
zbog toga s(O sam onog dana izrekao presudu i na taka lak naCin se
oslobodio odgovornosti. Jako je malo ljudi koji su za vreme trajarrja s
vag zemaljskog iivota svesni koliko stete nanosimo drugima pokusa
vajuCi da ih oslobodimo odgovornosti. Tek kad nam se pogled otvori,
postaje nam jasno da svakirn pokusajem da svoje breme prevalimo na
drugog, (0 breme postaje za nas jos teie. Stajalo me je mnogo mucnih
godina dok to nisam llvideo, ali otkad sam shvatio (0 me eini veoma
srecnim."
Nevidljivi hor je odjeknuo prilikom ovih reei melodijom koja pre
vazilazi svaki opis. Posle nekoliko taktova istupio je Is us i rekao: "Zar
se i datje eudite s(O sam oprostio onima koji su me pribili na krst? Za
sto nisu i svi drugi oprostili kao ja? Moje oprastanje je bilo go(Ovo kad
sam rekao: 'Svrseno je!' Zasta me ne vidite takvog kakav zaista jesam,
ne prikovanog na krst - nego uzdignutog iznad svake smrtnosti."
Nevidljivi hor je nastavio sa: "Zdravo, zdravo, vi sinovi Boiji,
zdravo i slava Yam. Njegovo kraljevstvo medu ljudima je veeno. uvek je
uz nas!"
Ova nije bio prizor gledan iz daleka, nejasan i maglovit. Odigravao
se neposredno pred nama - ne na nekoj pozornici. Sve as abe su bile
sevamo prisutne u prostoriji - sa svima smo govorili. rukovali se, fota
grafisali ih. Bili su ispred nas, bili sma im sasvim blizu. Jedina po
cemu sma se razlikovali bilo je neobieno svetlo oko njih, koje je ista
vremeno bilo izvor rasvete u pros(Oriji. a ostalo je i posle njihovog od
laska. Kada sma posle 0 tome govorili, nas voda je primetio: "Ono je
nadzemaljskoo. Time je izrekao nes(O sto je svako od nas osecao i tada
a tome vise nismo govorili.
Cekali sma dok su gosti napustili prostoriju i onda se spustili ste
penicama u donju prostoriju. Vratili smo se u selo i razgovarali do ka
sno u noc. Zahvalili smo se nasoj domacici, a jedan je rekao: "Svoje mi
104

.__ .~.~":'<?!.I __U(E~l.A MAJ?2<2.~'-p"ALE15-0G I$TOKA

sli i svoja osecanja mogu samo taka da izrazim aka kaiem di su mOji
uskogrudi, smrtni iivotni pogledi potpuno uzdrmani tako da ih vera
vatno vise necu ni imati". To su bila osnovne misli svih nas. Na spava
nje smo posli sa osecanjem da nam se otvorio jedan potpuno novi svet.

Poglavlje 2
Ujutru nam je, na nase pitanje 0 Isusu, nasa stanodavka odgovori
la da nije nikakava retkost da Is us na taj nacin dolazi, da cak cesta
ucestvuje prilikom njenih lecenja.
Posle dorucka se ispostavilo da ce sa nama u hram poci i nasa ga

zdarica sa jos dye gospode. Prikljucila su nam se jos dva muskarca.je

dan ad njih je rekao nasoj gazdarici da je u selu jedno bolesno dete koje

nju traii. Svi smo krenuli ka kuci tog jako bolesnog deteta. Nasa go

spada je prisla krevetu, pruiila ruke i majka je poloiila svoje dete na

njene ruke. Istag momenta lice deteta se osvetlilo, dete se privilo uz

nju i cvrsta zaspalo u njenom narucju. Gospoda ga je vratila majci, i mi

smo nastavili put. Usput je gospoda primetila: "Kada bi ovi Ijudi hteli

bar da razumeju. mogli bi (0 da rade sami umes(O da se oslanjaju na

nas. Bilo bi im mnogo bolje, ali kako stvari danas stoje, oni nas drie po

strani dok se nesta ne dogodi. Tada nas zovu, sto je sasvim u redu. ali

(0 im ne daje nikakvu samostalnost, a mi bi radije da ih vidimo nezavi

sne Oni su u svemu kao mala deca"

U meduvremenu sma stigli do podnoija lestava, popeli se gore i

usli u hram. Ovojica muskarca su nas pratila. Kako je tunel vodio kroz

dllboke pecine, ocekivali sma da ce unutra biti potpuni mrak. Medutirn,

svet!a je bilo sasvim dovoljno da moiemo da raspoznamo predmete na

prilicnoj udaljenosti. Oko nas je sve bilo svetlo, a uopste nije bilo senki.

Primetili smo to i ranije, ali nismo 0 tome govorili. Na nase pitanje su

nam odgovorili da je svetlo bas takvo kako nam izgleda ida je tunel

mracan kad u njemu nema nikog.

Prosli sma tunel i preko stepenica stigli do trece prostorije. Bila je

malo veca nego dye donje i na zidovima su visile mnoge ploce. lza ove

pros(Orije je iskopana jos jedna. koja je kao i prva bila ispunjena ploca
105

~~~

'.

"

-'

r
....
,
<'

Bard

Spaldin~.

rna. Ploce su bile glatke, crvenkasro-smede boje. Neke su imaled .

zije 14 sa 24 sa 2 inca. Svaka je bila reska 10-12 funri, a ostale SU:
mnogo veee. Cudilo nas je kako su prenete preko planina. Kaet
svom cudenju dali oduska, saznali smo da uopsre nisu bile n __
preko plan ina, nego kroz pustinju Gobi koja je nekada bila plodna i 1
sro naseljena zemlja, pre nego sro su se planine uzdigle. Mnogo prdJ
dizanja planina, ploce su bile prenete i smesrene da bi bile zasti' "
od mogueeg unistenja. Tvrdi se da se, pre nego sro su se planine
gle, izlio jedan srrasan talas preko velikog dela zemlje i potpun~
opusrosio. Pri rome je srradao i veliki broj stanovnika. Prezivelfr.'
osrali odseceni od sveta i bez sredstava za izdriavanje i posrali su p ,
ci razbojnickih bandi koji i danas obilaze oko pustinje Gobi i cine je nl'
sigurnom. Veruje se da je veliko kraljevsrvo UIG UR posrojalo tamo
se danas nalaze Himalaji i Gobi. Na mesru gde pesak danas pokrt
rusevine bili su gradovi nastanjeni civllizovanim narodom. Bili su r:
zoreni poplavom. Ove opise smo kasnije zapisali onako kako su na
bili prevedeni sa ploca. Nasli smo rri od rih gradova i nadamo se da _"
posle daljih iskopavanja njihova istinirost biti dokazana. Ovi zap"
premestaju posrojanje te civilizacije za sro hiljada godina unazad"
kako ovo nije rasprava 0 nasem isrrazivackom radu, cini mi se da p-~
lazim svoje g r a n i c e . \
Vodili su nas kroz razne prosrorije i za vreme opsreg razgovora :
ispostavilo da je jedan od dvojice muskaraca koji su ovde bili sa nam
bio poromak onog coveka kojeg smo sreli u selu u kome je ziveo Jovai
Krstitelj, a koga smo mi obicno zvali pisac zapisa. Kod njega su se zapa'
zali svi znaci nasrupajuee starosri, sro nas je veoma cudilo.
Kad smo se vratili u prvu prosroriju pitali smo da li se jedna iel]
moze ispuniri cim je izrecena. Nasa gospoda je odgovorila da ce zel]
biti ispunjena ako je izneta u ispravnom obliku, pa je nasravila: "Zel, _
su neka vrsra molirve. Pravi oblik je onaj koji je primenio Isus, cije S\t;
molirve uvek bivale usliSene. Molirva koja rreba da se ispuni mora bi~
istinita molirva, sro znaci da mora biti naucna, mora da odgovara od}'
redenom zakonu.(Zakgp glasi: 'PREMA TVOJO[ VERI TVQJA MOII11'A
CE
BITI USLISENA'
..... , .
__ i ;BILoSTA STO ZELlS, AKO MOllS, ONDA VERU
DA CES TO PRIMITI- I TI CES DOBITI'.
"'-"

._-

._---~----'------'-

----

ZIVOT~CE~J~ MAt~,!.S?~DALEKOG ISTOKA

vee sigumo znamo da one sw molimo nama vee pripada, on

rno biti sigumi da delujemo u skladu sa Zakonom. Ako se nasa
lspuni _ i Zakon se ispuni. Ako se zelja ne ispuni. mozemo biri si
da trazimo nesro sro nije pravo. Gresku ueba uaziri u sebi, ne u
:ozapovest glasi ovako: Treba ljubiti Gospoda svoga Boga celim bi
celom dusorn i svim svojim snagama'.
'.~~ak.le, udire duboko unuua u svoju sopstvenu dusu, ne sa slU[
a. strahorn i nevericorn, nego bas sa zahvalnim srcem, s punim
n1em da ono sro rrazire vama vee pripada. Tajna se sasroji u tame
Itell vezu sa Bogom, biti svestan nje i cvrsta i nepokolebljivo je se dr
makar se wme prorivio ceo sveL 'Ja sam ne mogu da delujem', re

le, lsus. 'Otac koji je u meni cini te srvari'. Verujre i uopste se ne

. te bojari. Mislite na ro da je Bozja moe bezgranicna i da su sve srva

'moguee.
:.upouebljavajre pozitivne reci kad molire. Od vas se ne: ocekuje ni
drug o osim porpunog predavanja. Usadite u svoju dusu savrsenu
jU kao seme, nista vise. Molire se da zracire zdravlje, ne da budere
;ilobodeni nesklada, nuzde i ogranicenja. Ouesite se takvih pojmova.
SU stare, istrosene srvari, odvezire se i odbacite ih. Ne okreeire se za
a,one su prosle, zaboravljene, vraeene u prah iz koga S\.l stvorene.
MIt nisu srvari - one su NISTA.
"lspunite sve naizgled prazne prosrore oko sebe mislima 0 Bogu, na
,Ono beskrajno dobro, setite se da je rec seme i da mora da raste. To kako,
,kid i gde, prepusrite Bogu. Ono sw vi rreba da uradite jeste sarno da ka
tete ~ta yam je potrebno i da zahvalite s[O znate da sre u casu kada ste
:,~o vee i primili. S~~~inosri oko ob~~-~ i ispurijen"jil- pr-e-=
Etlte Bogu. Budire sigumi da on radi svoj posao. Tako i vi vredno
.~\I~dite svoj deo -posla i uzdajte se u w da smete da prep'ustite Bogu
';;; ~ov deo.
"U svesti uvek drzite misao 0 Bozjem izobilju. Ako se javi druga mi
!:Of orklonire je i na njeno mesro stavire BOZjeizo~lavite gao Za
hvaljujre neprestano s[O se dele dogodilo. Ne vtaeajte se na ponavljanje
molbe. Zahvaljujre i slavire sro je delo vee ucinjeno, S[O Bog u vama de
IU1e i $ro primate ro sro zelite, jer zelire sarno dobro da bi"mogli dalje da

'\.

"

;1
.

~:I
I'

....

Bar~~ld~g

,__ .

._

va[i. Pus[j[e da se sve dogada eutke i u tajnosti. Molite svog Oea u skri
venos[i i Otae ee vas, koji vidi u skrivenost vase duse, javno nagradi[i.
"Kada se otkrovenje ispuni, gledaeete unazad na u veri urroseno
vreme, kao na svoje veliko blago. lskusali ste Zakon. i doznaee[e MOC
vase reci koja je izgovorena u veri i zahvalnosti. Bog je ispunio svoj sa
vrseni plan, on s[alno salje puna ljubavi, i raskosno sve dobro dode do
nas, sve dobre stvari koje uazimo, kao 5[0 je oduvek i radio. I tako On
govori: 'Iskusaj me i vidi da li ja ne otvaram prozore neba i ne izlivam
[akav blagoslov da nikakav prostor neee biti dovoljan da ga prihva[i."
00 SVEG SRCA

-.J:JI

J
J

U sreu svog biea, Oce, ja sam jedna sa Tobom i Tebe priznajem kao
one jedno biee, Oea svih. Ti si duh, sveprisu[an, svemoean, sveznajuei.
Ti si mudrost, is[ina i moe, sups[anea i inteligeneija iz koje su i kroz ko
ju su stvorene sve stvari. Ti si zivot mog duha, supstanea moje duse, in
celigeneija mog misljenja i ja hoeu da [e objavim u svom [elu i svojim
delima. Ti si poce[ak i kraj, sve dobro koje ikada mogu da izrazim. Zelja
moje misli, koja je usadena u moju dusu, biva oZivljena kroz tvoj zivo[ u
mom dllhu i kada dode vreme ja eu prema Zakonu vere sawa[i njeno
uslisenje. Znam da dobro za kojim ceznem vee danas postoji u nevidlji
Yom obliku, u duhu, i sarno ceka na ispunjenje Zakona da se pokaze vi
dljivim i warn da ga vee posedlljem.

......
IZ SVE DUSE
....-.I!

.~~

Reci koje sada govorim, moj Oce, izrazavaju one sto zelim. To je
usadeno u [emelj moje duse kao seme i budi se u mom duhu kroz tvoj
oziv[javajuCi zivor. To mora izniei. Dozvoljavam Tvom duhu - mlldro
s[i,ljubavi i isCini - da do[akne mOju dusu. Ne zelim nis[a Sto nije dobro
za sve i molim Te, Oce, da [ako bude.
Oce u meni, molim Te, ucini da izrazavam mudrosc, ljubav, snagu
i vecnu mladost, ucini da ostvarujem sklad, sreeu i blagos[anje. Zelim
da me Ti direk[no poucavas kako da se drzim, da bih iz univerzalne
sups[anee stvorila one 5[0 zadovoljava svaku opravdanu zelju. Ne ua
lOR

. _.

--- .. -

.....-

.. ---

..- -

~IVS'I__I_.~_~~J~~J?_~'2.~_PALEKOG

ISTO~
~:'>-

zim za sebe samog, Oce vee radi svog razumevanja da bih mogla da
sluzim svoj Tvojoj deei.
CELIM UMOM
Ja vee vidim one s[O zelim. Moj razum daje oblik onom sto smatram
da je vredno zele[i. K.ao sto zmo semena podize svoj rast ispod zemlje, u
[isini i [ami, [ako moja zelja sada prima oblik u [ihom, nevidljivom [eme
lju moje duse. Ulazim u svoje unuuasnje svetilis[e i zatvaram vrata za
sobom. Mirno i puna poverenja drzim zeljeno, vee ispunjeno, cvrs[a u
svom umu (svojoj prirodi). Oce, cekam dok se moja zelja u meni porpu
no ne odrazi. Oce, Oce, ja [i u svojoj unutrasnjos[i zahvaljujem S[O se
moja zelja u nevidljivom vee ispunila i sigurna sam da Ti svima nama
dajes boga[O is ljubavlju iz svojih zaliha i da si sve dobre zelje mog zivo
[a ispllnio. Tako eu ja doziveti svoje "Biti jedno sa Tobom" i svoj Tvojoj
deei ee se dogodi[i isto. Sve s[O primim rado eu dalje dariva[i, tako da
ee Tvojoj deei to biti pomoc. Sve sto posedujem to dajem Tebi, Oce.
SVlM SNAGAtv\A
Svako moje delo i svaka moja misao po[vrdiee cinjenieu da sam u
duhu vee primila ispunjenje svoje zelje i da se ona sada objavljuje PO[
puno vidljiva. U duhu, u dusi, u oseeanjima i u telu hoeu da budem ve
rna svojoj zelji. Svoje vlasnistvo sam ugledala u duhu. U svojoj dusi
sam ga primila kao savrsenu zelju da se objavi u vidljivom.
Zahvaljujem [i Oce, s[O sada posedujem ljubav, mlldros[ i spoznaju,
zivo[, zdravlje, snagu i vecnu mlados[, sklad, sreeu i blagostanje, i sto
lOam na koji nacin da iz univerzalne sups[anee s[vorim one s[O zado
voljava svaku opravdanu zelju .
Zar yam nisam rekla da ee onaj koji veruje slavu Bozju gleda[i?
K.ad je zaeu[ala, par uenu[aka je vladala dllboka tisina, pa je nas[a
vila: "Shva[i[e, ako se molitva nije ispunila, greska je kod vas, a ne kod
Boga. znaci da vasa zelja nije prihva[ljiva. Ne ponavljaj[e svoju zelju
nego budi[e uporni, kao lIija. Drzite svoj pehar uzdignut toliko dugo
dok ~e ne napuni. Z~hvaljuj[e i slavite kao da se dogodilo, makar vas

r'c

, -{
oJ

p_r~E!~ vi I~_?~_y~& iv~J1L~~_S.F.~ rn.lSTI .

109

....:

,.
~.,

Bard Spalding

._. __ ....

IDITE NAPRED, UVEK NAPRED I VERUJTE, VASA CE VERA. BITl NA

GRA.DENA!
Prerposravimo da zelire da imare led. Zar cere poceri cime sco cere
bezbroj pura ponavljari ree led? Kad bi rako radili sarno bisre rasipali
svoju snagu a ne bisre dobili nisra. Prvo morare sevoriri mencalnu sli-.
ku onog sco zelire i kao misaonu sliku je driari cvrsw, wliko dugo d?~.
ona uvamane posrane porpuno jasna. Onda se slika n'aptisfiTpogled
U'smeiTkaunlVe-rz-aTno)"Supsranci. Znajre aa:fe-cas'upsranca dec sarrlog
Bogarriassamih: U coj supsranc~_~_adrZano sv~_ sco n~~~eba:.znaj
re davam Bog dozvoljavada se sluzir~_com ~~~~~~.~E~ eim sre u sra
r1)u' da je uporrebire. Njena zaliha se nikad ne smanjuje. Svako ko s
((,mzalihom aoae u komah moze cia je uporrebi, bilo da co cini svesno
iITnesvesno. Da~kO suvas pogie-d i vase misljenje nepomicno

usm'e

renl_~~ra-(~en~:~~..Catom-:arm~cvTswlonK6"aiigo-dokseono

sr?

feTire u njega ne ureze. Time smanJI:lJ~~~y.ib~?:~ije.~og~~?~a dok, kao u

nasem slueaju, iie-poscane-ied. Posle coga ce okolni acomi sami od se
beSTuSclri-nas'narog-:-Nfinove-VibraCije ~e'~e-smann[iCon(ce se-pr'iklju
ciri pr-voj"ce[iir-afriojCesUcTfposrepa[irenuraka. vi cere imariied, voda
nije porrebna:sii"mO-ideaTria:sliKii-:----
'.
Operjezav[adcifadti[,ok1i1iSina. Onda se na zidu pojavila slika. Pr
vo su w bili mimi oblici pa ~me nismo pridavali vaznoSL Ali, posle par
rrenucaka, rela su lagano pocela da se krecu i mogli smo da vidimo ka
ko neke prilike orvaraju i zarvaraju usra, kao da govore. Nasa paznja
se odmah probudila, a nasa domacica rece: "Ova slika prikazuje do
gadaj koji se dogodilo pre mnogo vremena, dok je kraljevsrvo Uigur
bilo u procvaru. Mozere videri kako su Ijudi lepi a zemlja copla i sun
cana. Mozere videri rojeve pcela oko drveca - cak su i boje vrlo zive. Ta
da nije bilo reskih oluja koje puscose zemlju i plase narod. Ako pazlji
vo slusare, mozere da CUjere ljude kako govore i ako sre u sranju da
razumere jezik, znacere i 0 cemu govore. Mozere cak ida posmarrare
igru misica njihovih rela kada se kreeu." Zaeurala je, a slike su se niza
Ie jedna za drugom. Menjale su se. orprilike na svaka dva minura i bile
su nam rako blizu kao da i sami ucesrvujemo. Iznenada se pojavila sli
ka na kojoj su rrojica od nas prikazani. Mogli smo da ih prepoznamo.
Mogli smo da razaberemo njihove glasove i da razumemo sra pricaju.

.. _.._..... _.

._ .. ~.~y~2..~UC.ENJA~JSTORA pALEKOG ISTOKA

Pokazalo se da pricaju 0 dogadaju koji se pre 10 godina odigrao u Juznoj

Americi.
Nasa domaCica je nasravila: l'U sranju smo da posaljemo vibracije
misli u armosferu koji se povezuju sa vibracijama misli onih koji su
napusrili zemaljski zivor, sro mozemo uciniri i sa vibracijama davno
proslih dogadaja, sve dok nase vibracije misli ne uspeju da ih dovedu
zajedno na jednu odredenu raeku. Na raj nacin mozemo da prikazemo
scene rako vidljivim kao da su se upravo dogodile. Mozda yam co izgle
da cudno, ali nece proCi mnogo vremena kada ce i vas nawd moei da
proizvodi slicne slike. Jedina razlika ee biri u come sco ee one biri na
pravljene na mehanicki i focografski nacin dok mi rakve mecode ne
uporrebljavamo.
"Uskoro eemo sriei do racke kada ce pojedinci, koji razvijaju rakve
slike na mehanicki nacin i u rome se sve vise usavrsavaju, shvariri pra
vo duhovno znacenje, vaspirnu vrednosr i korisri koje se iz coga mogu
izvuci i koliko se one jos mogu popraviri. Tada ee ra nekolicina skupiei
hrabrose da isrupe i sa slikama koje su sevorili objave savrsenseva. Po
kazace se da ce raj izum i ri Ijudi koji se nJlme bave, koji danas vaze za
maeerijalisee, posrari najveci fakror moei koji je vas narod ikad izneo i
iz roga ee proizaei one isrinski duhovno. Tako ce onima koji su danas
najmarerijalniji u velikoj marerijalnoj Ijud~k.2i ras-i!~~J~i dj)~se_~o da
obraZUTuonosevarn.odLihovno~vaTna~~-d napreduje i oekrice kako 'se
reprodllkuju glasoviZivih, 'pa cak i onih koji su umrli. Sve vise napre
dujeee pa ceee do odredenog srepena nauciri da na mehanicki nacin ra
dice one sco mi radimo misaonom snagom. To je racka u kojoj eeee u
svom buducem razvoju nadmasiri cirav sver.
"Osnivanje Amerike je slika povrarka bele rase, jer je to njena ranija
domovina i zemlja gde je ranije posrojala mocna duhovna prosvera. A ro
je i zemija gde ee se odigrari najveee duhovno budenje u buducnosei.
"Za krarko vreme bicere u fiziekim i mehanickim izumima daleko
ispred ciravog svera. razvijaeere ih sve dalje do srepena kada cere shva
riri da osraje jos sarno jedan korak do duhovnog. Kad dode to vreme
imaeere hrabrosri da predllzmere i raj korak. Vas, varna svojseven, na
(in da zgrabire sevari ucinio vas je pravom marerijalisrickom nacijom.
Vezano za vas nacin zivora drugo nisre i mogli da urad4re ako sre hreli
...
111

J
]

11
]

~..

LJ

=~~.

Bard Spalding_____

~D
+

,~D

--

._._. _ _

da preiivite. Kada kao nacija doaete u vezu sa duhovnom podrucjem.

stranpu[ice koje ste cinili preko materijalnog, izgledaee yam kao decja
igra. Sa jakim fizickim telom i darom brzog shvatanja koji ste razvili.

vasa nacija ce postati svetlo za sve ostale nacije. Unazad cete gledati

sa cuaenjem kakvim se danas pitate zasto su vasi preci koristili po

stanska kola kad su im bili dostupni para i elektricitet. Da su bili vemi

Zakonu mogli su izvuCi toliku korist onoliko koliko cete i vi iz toga ima

ti koristi.

"Shvaticete da duhovno okruzuje materijalno ida stoji iznad nje

gao Shvatieete da u duhovnom vlad~yis~:.zakon; i aka se tom iakonu ..

povCiii.ijete-SlcEieUnagraaeni. jer je duhovno iznad materijaTnOg i me

hanickog. iako-ga-ok"ruzuje. Shvatieeteda u -tome nema niceg tajan

.stvenijeg nego-u i1....?terIT~no~.:.~tvari k~j~~~~'nas smatr.?t~'teskim iz
gledace-v~r:n:.~~~?_.sasvim j!:9ElOs.tavne i sa'{\?_<:lac.ete...ih sa istom lako
com kao sto danas savladavate materijalne i mehanKt~_teskoce, Ne
prestana-t'efn~~napreef?~anjem dovesee vas do ..9li_~'~-

Poglavlje 3
Sledeea dva meseca sma svoju punu paznju poklonili pojedinim
plocama na kojima su bili zapisani simboli i slova, njihovom polozaju,
obliku i znacenju. Poducavao~as je stariji gospodin. Jednog jutra sma
dosavsi u hram zatekli svog prijatelja kako lezi kao u dubokom snu. Je
dan ad nas mu je dotakao ruku da ga probudi. ali je odmah ustuknuo i
povikao: "On vise ne dise. mislim da je umroo, Prisli sma leiaju i nase
misli a smrti meau tim ljudima toliko su nas okupirale da nismo culi
kad je neko usao. Iz razmisljanja nas je trgao glas koji nam je zazeleo
dobra jutro. Okrenuli sma se i videli Emila. Skocili sma i stali kao uda
reni. jer sma mislili da je 0[\ hiljadu milja daleko. Preplasio nas je nje
gOY iznenadni dolazak. ali pre nego sto sma se sabrali on se vee po
zdravljao sa svima nama,
Povukli sma se ion je prisao lezaju. stavio ruku na celo nepomic
nag tela i rekao: "Ovde lezi nas brat koji je napustio ovu zemlju, jer nije

2
[

112

5E:.

'-"~~~l.'.

ZIVOT I UCENJA MAjSTORA DALEKOG ISTOKA

bio u stanju da dovrsi svoje delo meau nama. Jedan nas pesnik je. to iz
razio: 'Ogmuo se plastom i legao na miroljubivo sanjanje', drugim reci
rna, vi ste ga proglasili mrtvim. Vasa prva misao je bila da se treba po
brinuti za kovceg i grobara. pripremiti grab i njegove smrtne ostatke
ostaviti tamo da istronu.
"Dragi prijatelji, molim vas, razmislite na trenutak, kame se obra
tio lsus kad je rekao: 'Oce, ja ti zahvaljujem sto si me uslisio'. Nije raz
govarao sa spoljnim omotom, sa Sebom. telom. Spoznao je i slavio unu
trasnjeg Sebe. onog Jednog beskonacnog. sveznajuceg. koji sve cuje,
sve vidi, velikog i moe nag sveprisumog Boga. Vidite kakva je bila lsu
soya vizija na Lazarevom grobu.
"Da li je on gledao na grab kao vi sada i posmatrao mrtvaca

kako se raspada? Vas pogled je usmeren na mrtvog. njegov je

bio na zivog. Njegov pogled se ucvrstio na nepromenljivom, vee
nom, sveprisutnom zivotu. Taj zivot je visi nego bilo sta drugo.
Ko svoj pogled drZi okrenut nepomieno prema uvek prisutnoj
Bozjoj stvarnosti, taj moze da spozna savrseno delo.
"Dakle, ovde lezi nas brat koji se nikada nije rotruno posvetio Bo
guo nego je delimicno gradio na sopstvenol"snazi.1.:?.ko je i dosQ~_0.J:!.~
stanje. ~ustio je borbu i napravlO gresku koji dan-as mnogi cine - gre
sku kql~gledate kao smrt i taka je nazivate. Ova dusa nije mogla da se
savlada i napusti svaku sllmnju i svaki strah. pa se oslonila na sop
stvenu snagu i nije mogla da izvrsi delo koje je svima namenjeno, odre
aeno. Aka ga ostavimo u tom stanju. njegovo tela ee se raspasti i kasnije
bi opet morao da se vrati i ispllni svoj ljudski zadatak, koji je u zaostat
ku. Posta je, ipak. toliko napredovao da mozemo da mu pomognemo da
zavrsi zadatak, smatramo za veliku prednost da to mozemo i smemo
da uradimo.
"Pitate se da Ii on maze ponovo da se probudi do pune svesti. To ma
ze da se dogodi i kod njega i kod svih ostalih koji na taj nacin odu preko.
lako je po vasem misljenju otisao iz zivota. mi koji sma sa njim zajedno
ziveli mozemo mu pomoei. Njegovo razumevanje ce se brzo probuditi
toliko da maze da ponese svoje tela sa sobom. Nije potrebno da se tela
prepusti takozvanoj smrti i raspadanju. pa i u slucaju kada je neko u
zabludi napravio veliku gresku."
113

_:,,
v~::

~ '~ard ~[)aldinL
~( -..

-~>~

~:

.
'.

.t-

,
-:.?:

>:~.

t~~
.;~. ~

__

Govornik je zacurao i izgubio se u, naizgled, dubokoj mediraciji.

Posle nekog vremena su srigla cervorica prijarelja iz sela. Nekoliko rre
nuraka su srajali zajedno kao udubljeni u mislima, onda su dvojica
pruzila ruke prema nama i pokazala nam da priaemoblize. Napravili
smo par koraka prema njima rako da su mogli da poloze svoje ruke na
nas. Osrali su ucinili isro i napravio se krug oko leiaja jedno vreme
smo srajali bez reci, a sverlo u prosrariji je posrajalo sve jace. Okrenuli
smo se i opazili lsusa i Pilara. Prisli su i prikljucili su nam se. U dubo
koj risini lsus je prisao lezaju, digao obe ruke i rekao: "Da Ii hocere da
poaere sa mnom na rrenurak preko u dolinu smni? To nije zabranjeno
podrucje kako vi mislire. Treba da napravire sarno korak napred. kao
mi, i sa one srrane da posmarrare srvari ovde, da vidire da je sve onako
kako sre uredili u svojim mislima Zivor je ramo, raj navodni zivor, kao
sro je i ovde". Krarko vreme smo srajali sa ispruzenim rukama "Dragi
prijarelju, brare, ri si kod nas i mi smo kod rebe i svi smo u Bogu. Uzvi
sena cisroca, mir i sklad Bozji nas okruzuje i cini nas cisrim. Njegov
savrseni zivor se objavljuje rako jako u rebi da mozes da se pod ignes i
priblizis svom Ocu. Sada vidis i shvaras da nije racno da se prah vraca
prahu i pepeo pepelu vec da zivor posroji svuda, vecni zivor. cisri zivor.
Tvoje relo ne mora da se prepusri raspadanju. Ti prepoznajes slavu kra
Ijevsrva Bozjeg iz kog si proizasao, mozes da se uzdignes i ides svom
Ocu i zov ce odjeknuri: 'Ziveo, jedan novoroaeni, uskrsli Hrisr, Hrisr
meau Ijudima'.
Reci su nedovoljne da opisu leporu i cisracu sverla koje je ispunilo
nas prosror. !\.ad se relo podiglo izgledalo je da sverlo prozima svaki
predmer. Nije se primecivala nikakva senka, ni od rela naseg prijarelja
ni od nasih. Zidovi kao da su se prosirili i posrali prozirni, pa narp. se
cinilo da gledamo u beskrajni prosrar. Lepora re slike je neopisiva.
Shvarili smo da vise ne srojimo u prisurnosri smni nego da smo prisur
ni u vecnom zivoru, neizrecivo snaznom, bez zavrsavanja, bez sma
njivanja koji uvek ide dalje, dalje od vecnosri.
Sra smo mi, smrrnici, mogli drugo nego da stojimo ida se cudimo.
U rim krarkim uzvisenim rrenucima bili smo uzdignuri mnogo vise ne
go sro bi ro mogla doneri i najsmelija predsrava 0 nebu i njegovim lepo
rama. To nije bio san, bila je ro srvarnosr, rakva srvarnosr koja je veca

_--.l!YOT~LJ~EN~ MA~-"!Q~ DAL_~lS~~lSTOKA

nego bilo koji san. Dozvoljeno namje da gledamo kroz senke, da

gledamo preko njih.
Lepora i mir re scene i vera u nase prijarelje koju smo i bez raga
srekli, porpuno su u nama premosrili osrarak oruaenosri i od rada nas
vise nisra nije delilo. Bilo nam je jasno da svako za sebe mora da se dig
ne u re visine, pre nego sro bude mogao da vidi nadzemaljske lepore.
Sa naseg prijarelja, koga smo smarrali mnvim, izbrisan je svaki
znak srarosri. Usrao je i obrario se svojim prijareljima. lzgledalo je kao
da su reci ispisane zlarnim slovima ispred mene - jos i danas vidim ra
slova. Glas je bio neopisivo dosrojansrven, bez slarkorecivosri, sarno
jasan duboki zvuk (znak!) iskrenosri i snage: "Dragi prijarelj~, ne moze
re da prerposravire veselje, mir, veliki blagoslov koji sre mi ucinili ovim
buaenjem. JOs pre par rrenraka bio sam u porpunoj rami. srajao sam
okruzen ramom i bojao se da krenem napred a nazad nisam mogao. To
mogu da izrazim sarno ovako - cinilo mi se da se urapam u veliku ra
mu, onda mi se cinilo da se iznenada budim i ero, oper sam pored vas".
Lice mu je rako zasijalo da se nije mogao posumnjari u njegovu iskre
nosr. Onda se obrario varna:
"s radoscu prihvatam nasu prijateljsku vezu, radujem se
drzim vase ruke. Za mene je bilo veselje da vidim i oserim srdacnosr
koju sre izrazili mojim pomagacima, koje se danas usuaujem da nazo
vern 'bozanskim'. Kad bisre mogli da gledare mojim ocima, razumeli
bisre blazensrvo koje osecam. Najvecu radosr mi pricinjava sro sigumo
znam da ce svaki od vas srici do mog mesra i znace one sro ja sada
znam. Vi cere ra rek oseriri. Mogu yam reci da je cirav bogar zivor vre
dan' rrenurka ovog veselja. Vidim ciravu vecnosr pred sobom kako se
razvija, moje oci su gorovo zaslepljene i zbunjenog pogleda pred rom

objavom. Da Ii vas cudi sra sa ceinjom zelim da raj rrenurak i varna bu

de dar, i ne sarno varna nego i svakom braru i svakoj sesrri u celom da

lekom Bozjem Svemiru? Kad bih svoju prervarajucu ruku mogao da

polozim na vas i kada bih smeo da vas dignem uvis, ovde gde ja srajim,
cini mi se da bi moje veselje bilo srasrruko. Upozoren sam da ra ne
smem da cinim. Kazu mi da vi sami morare da ispruzire svoje prerva
rajuce ruke i, kada ra budere ucinili, Bozja ruka ce ivama poci u su
srer. Tada cere se vi Njemu pribliziri, moci da govorire sa njim iOn ce
"

sw

I
I

,I

:1
-.i.

.1
1

-..:.

l-...
~

-.l

]
J.,'~'

'i

~,

_J

'I
~I

"8
'll.

lJ

Bard Spalding--_.-- _ .... __ .

,,~

.. _..... _-- -- . _..-

-~._

... _. --_._-_._.-......

vas, kao i sve nas, u vecnosti blagosloviti. Radujem se sto mi je poka

zano da ni kasta, ni veroispovest, ni crkva ne cine razliku, da smo svi
dobrodosli."
IlOenada je nestao ispred nasih ociju i cinilo nam se kao da se ras
plinuo u vazduhu. Oa di je to bila etarska vizija? Svi moji drugovi su
evrdili da nije tako, jer su dvojica drzala ruke tog coveka. Prepustam ci
taocu da sam odluci.
jedan od nasih prijatelja iz sela se okrenuo prema nama i rekao:
"Znam da sumnjate, ali zar mozete pomisliti da bi se to sarno zbog vase
zabave mogao prirediti? Bio je to sarno jedan od kriticnih casova koji se
tu i tamo u nasim zivotima dogode, a kada se kao sad dese, mi smo im
dorasli. Taj nas prijatelj niLe bio sposoban da ~koraci ponor sOQ.$tve
nom snagom. Kao sto ste videli, on je otisao iz zivota. Ousa je naputila
tela. ali neko tako osvetljen kao sto su nasi prijatelj, mogao je u tom ca
sucra:'mu-pomogne, da se dusa vrari u tela i nastavi dalje u susret savr
fens~. O~~~s~tef~~~~-~~sas~b0U.. Greska nas.~gb~atabila je
--Stoj~ sa previse cez.nje zeleo da ode preko i morae je da napusti svoje te
10 u trenutku kad mu je treobalo sarno jos par koraka da prekoraci liniju
ra zd~'aj an j~! 9?:b:Cc:l:9_s tig.a.2._~?y_~~e ns tvo."
Pustili smo ruke i ostali pun minut bez ijedne reci. Cutanje je preki
nuo uzdah jednog ad nas: "Moj Gospode, moj Boze! (inilo se da da vi
se nikada neeu osetiti zelju da neSto izgovorim. Zeleo sam sarno da
razmisljam. U proteklom satu sam proziveo citav zivotni vek.
Seli smo, a neki su po novo poceti da se oglasavaju i sapa
tom su se druzili. Kroz 15-20 minuta razgovor se nastavio, a
onda je jedan od nas ustao i priSao prozoru, okrenuo se i rekao
da mu se cini da su neki stranci dosli u selo, pa smo svi krenuli da ih
pozdravimo, jer je tek prosla zima i bila je retkost da stranci dolaze u to
vreme.
Pokazalo se da su to bila grupa Ijudi iz malog, 30 milja udaljenog
sela. Doneli su jednog coveka koji se pre tri dana, za vreme oluje, smr
zao. lsus im je prisao, polozio svoje ruke na njegovu glavu i tako os tao
par trenutaka, potpuno miran. Neposredno posle toga covek je zbacio
ognac i us tao iz nosiljke. Njegovi prijatelja su na tren buljili u njega i
onda u strahu pobegli. Nismo mogli da ih nagovorimo da se vrate.
116

.- .. _... _._--

.- ..

__

...

_-

..__ .. -..

ZIVOT
UCENJA
DALEKOG
ISTOKA
..._.- I---_
.. - _.... MAJSTORA
-.-.--- .- .-._-_
...

_._-~._

Sam izleceni je bio zbunjen i neodlucan, pa su ga dva nasa prijatelja

nagovorila da sa njima pode u kueu da se odmori.
Do kasno u noe smo razgovarali 0 stvarima koje su se dogodile.

---._~

Poglavlje 4~

jednog dana, tokom r~igo\iOra,'neko je pi tao da Ii postoji pakao,

pa je lsus odgovorio: "Pakao i davo imaju stalno mesto boravka sarno u
mislima smrtnika. Oboje se nalaze tamo gde im je covek dao mesto. Oa
Ii sa danasnjim znanjem mozete davola iii pakao da predstavite sebi
na bilo kom geografskom polozaju na Zemlji? Aka je nebo svuda i ako
one obavija Zemlju, gde bi onda pakao i davo mogli da zauzmu mesto
u eterskom kraljevsrvu? Ako Bog svima vlada i aka je On sve, gde bi se
to dvoje iTIogli zamisliti u savrsenom Bozjem planu?"
"Ako stvar posmatramo sa naucne strane, pad a mi na pamet legen
da koja govori a tome da toplota, svetlo i neke druge prirodne sile sta
nuju u sredistu Zemlje. Sunce ne poseduje u sebi ni toplotu ni svetlost.
on.oimaporenci}3lrlU snag~ k~ja iz Zemlje vuce toplotu i svetlost i po
sle toga ih, u eteru lebdeea atmosfera, ref1ektuje nazad na Zemlju. Na
sHean naCln se svetTosni zraci oduzlma u ad ZemlJe I nazad vracaJu na
Zemlju. Ka 0 se zrak pruza u srazmemo malom krugu oko Zem Je,
,
~e de 1ml 61nJ roplQtoihJraka dok se prema spoljnim ~ranic~ma
L
atmosfere povecava. Svaki Zemlji oduzet i vra~~J:U]Q~?_S:U9plotni zrak " - -
~e regenerise. Sa s ol'nom ranicom zrak
.. ranica-ro5TO[e.
{sto je i sa svetlosnim zraclma. Eter ima mnogo siri 0 im oko Zemlje
.~gs>~duh pa se zato sveCfbshTZ"racl, pre nego sto ~~J.~.n~.\s.t_~u
zaju mnogo dalje. Kada stignemo do gran ice toplote j svetlosti dolazi
do velike hladno~ I~._hladnoca je toliko cvrsta da sa gotovo neo
doljivom 5.D.QgQm eter i vazduh drze zajedno. Pakao se smatra vruCim,
njegovo satansko velicanstvo mrzi zimu, dakle, u tom kraljevsrvu ne
bi bilo mesta za njih dvoje.
"Prema tome, posto ih ne mozemo zamisliti ilOad nas, razmotrice
?
mo jos jednu naucnu legendu, pa istraziti sustinu. Prema ovoj drugoj

rna

..

117

..

~.

-":,~",."

,.

J>
"

.;3

.----_._---- _._-_ .... _- - _.-._._._

Bard SQalding
legenda Zemlja je, ispod srazmerno tanke kore, tekuca masa. Tako je
vruca--ctcrsvaktrmaferiju dovodi do ropljenja. To srediste se okrece spo
rije od spoljasnjeg prstena Zemlje. Pojas gde se oba kretanja srecu se
oznacava kao mesro gde nastaju prirodne site koje se iz Boije ruke sa
Jju. Dakle ni ovde nema mesta za satansko velicansrvo. Kad bi davo bi
rao izmedu najroplijeg i najhladnijeg mesta za stanovanje, zahljuCio bi
da su oba neudobna, jer bi propao kako u vrucini tako i u zimi Posro
smo razmo[rili oba mes[a i nismo mogli da mu nademo boravis[e. mo
lemo da zakljucimo cia furL tamo ~e iivi i covek i da je obdaren sarno
onom mod koju mu daje eovek. Ono sro sam @izbacio bio je sarno licni
pro[i~ik. Zar see ina [renutak mogli da pomislite da bih ja isterao da
vofa"h eOveka i dozvolio mu da ude u krdo svinja da bi se za[im u vodi
udavile? }a jos nisam video davola u coveku. os~ako ga on sam nije
stvorio. }edina moe koju sam primao bila je ona koju mu je do[ieni
--------sam dao." ..---

------

Kad se razgovor okrenuo prema Bogu. pitali smo ko je Bog i sea je

zapravo Bog.
[sus je odgovorio: "Mislim da je mo[iv cog pitanja ielja da u svojoj
sustini budete naeisro. Ima mnogo protivrecnih misli i pojmova koja
danas uznemiravaju i zbunjuju sveSL Varna je malo stalo do izvora sa
me reei. Bog je PRINelP koj;' sroji iza sveg posrojeceg. Prineip iza srvari
je duh, a"'duh je svemocan, sveprisutan, svezn~juci. B ~
koja je direktan i indirektan uzrok sve obro 'iz nas. Bog je izvor ii
vota kojj. vidimo oko sebe,. svake prave (ju avi, izvor koj~ sve forme
t?rii zajedno iii ih medusobno povezuje. On je bezlicni prineip:nTkada
nije lican, sem ako za nekog postane votjeni Otae-Majka prineip. Bog
nikada ne moze da postane neko velika bice koje stanuje II takozva
nom nebu. On nigde nema presto na kome seBi i sudi Ijudima posle
smrti, jer Bog je sam zivot i iivot nikad ne umire. Sve [0 je pogresno
shvatanje koje je prOTZaslo 1Z neznanjg.ljudi. iz onog izvora iz koga su
proizasle sve nezgrapnosti k~je vidi[e aka sebe. Bog nije ni slldija ni
kralj koja yam namece svoju prisu[nos[ iii vas zove u svoju sudnicu.
!29g je ljubeci, vecno davajud O[ae-Majka prinei~vas, kada mu se
priblizite.
s Ijubavlju prima u zagrljaj. Nije vaino ko see. sea see ili sea
-....
see bilL Vi ste njegova deea uvek kada ga istinski sreem i smislom ua

--

--

._.

--------

ZIVOT I UCENjA .MAjSTORA DALEKOG ISTOKA

zi[e. Lako see, kao onaj izgubljeni sin, okrenuli leda svom ocinskom do
~ada ste se zasitili otpadaka kojima ste se kao psi hranili. onda se
m~ete vratj[j u Syoju oeinsku kucu i bitL sigurni da cete biti sa Ijubavlju
~vecana dobrodosliea vas uvek eeka. ~o je uvek prosm i ka
da se vratL[e bra,h koji je svoj put pre vas nasao, nece yam niSta prebaei
[i. Bo~ Ijubav je kao bistro vrelo koje izvire iz peCine Na samom izvo
n;- voda je eista, ali dok tece ka dolini postaje muma i uliva se u Okean
cako prljava da vise i ne lici na vodu sa izvora Ali Cim voda ude u
Okean zemlja i mulj potoou u dubinu i ona se ponovo diie kao dec
srecnog slobodnog mora i opec biva gore odne[a da bi nahranila izvor.
"Sa Bogom mozete uvek govoriti, moiete ga vide[i isro [ako kao sw
pred sobom vidi[e oea. majku, bra[a iIi prija[elja. Sigumo je da yam je
On blizi nego bilo koja smrmik. Daleko vise istinit nego bilo koji prija
[eli. W~ada nije uzurban, srdit iii potis[en. Bog ne razara; ne ranjava!
ne OS[ecllje nijedno svoje dete iii srvorenje. Kad bi [0 einio ne bi bioI
Bog. Bog koji sudi iii na Zemlju obrusava iii uskracuje nesro dobro
svojoj deei, taj Bog kojeg je srvorilo nepravilno misljenje coveka - [a
kvog Boga ne ueba da se bojite ako necete, jer pravi Bog pruza svoje
ruke i govori: 'Sve sw imam je vase'. Kada je jedan pesnik rekao: 'Bog
je blizi nego dah, bliii nego ruka i noga'. zaista je bio nadahnut kao i
svako cije je nadahnuce dobro i istiniw i svi mogu biti nadahnuti od
Boga sarno ako w zele i hoce.
"Kad sam rekao: '}a sam Hrist. prvorodeni sin Boiji'. time nisam
izjavio da se ro sarno na mene odnosi, jer da sam tako hteo ne bih mo
gao da postanem HrisL Uvideo sam da moram kao i svi drugi da spo
lOam iivot Boiji ida ga izrazim, da Hrista objavirn. Svi moie[e sebi na
raj nacin da ispovedate Hrista. ali ako ne zivi[e is[inskim Zivowm on
se nece objaviti. Razmislite, dragi prijatelji, kada bis[e svi vi prihvatili
._.-Hrista i ziveli pet godina pravim iivo[, kakvo bi budenje iz wga nastalo.
Lv\ogucnosti su neizmerne. To je bila vizija koju sam gledao. M~?e_~e Ii da.
s,: s[avi[e u moj polozaj da srvari posmaua[e onako kako sam ih ia gle
dao? Zasto me okruzuje[e mumim. [rnurnim pralOoverjem? Zasto ne
usmeri[e svoj pogled, svoje misli, svoje duse nagore i gledate jasnim
pogledom? Onda bis[e videli da ne postoje ni euda. ni boli. ni nesavr
senos[i, ni nesklad. ni smrt.osim ako ih nije srvorio eovek. Znam sea

-",

1 1

(l

i~

.r~

\\1

\li,

',
1
.r

'.
~I
~

f:'

-""

..J'

J'
J

VI
~~

:p;

~
..~

Bard Spalding------------ -----.- - ---._------------

-~

sam rekao recima: 'Smrt sam nadvladao, ali sam raspece primio na sebe
da bih poucio one koje volim'.
"Mnogo nas se ujedinilo za pomoc svetu - a to je nase zivomo delo.
Postojala su vremena kada je nasa zajednicka religija bila potrebna da
bi talasi zlih misli, sumnje, neverovanja i praznoverja mogli da budu
neutralisani, da covecanstvo u njima ne bi sasvim propalo. Mozete ih
nazivati zlim silama, ali mi znamo da su one zle sarno zato sto ih je co
vek sam stvorio. Oanas vidimo da svetlo postaje sve jasnije sto Ijudi sve

vise zbacuju svoje okove. To oslobodenje cini da oni neko vreme posta

jU zarobljenici materijalizma, ali to je ipak korak blize cilju, jer materija

lizam ne drzi nikada tako cvrsto kao praznoverje, mit iii tajanstvenost.

Kad sam stupio na vodu, mislite Ii da sam dozvolio da moj pogled ide u

dubinu, ka materijalnom? Ne, moje oci su bile cvrsto usmerene ka kuCi

Bozjoj kojaprevazilazi moe svake dubine. U isti mah kada samt6ga

p~scao-svestan, voda je postala cvrsta kao stena i mogao samsr-B'rno

99. hoc:i~ilLPo_ njO J." - - . - - - - - -
Kad je Isus ucutao, neko zapita: "Kad razgovaramo sa tobom, ne
sprecavamo Ii te da vrsis svoju misiju 7 "lsus je odgovorio: "Vi ne mo
rete nijednog od nasih prijatelja ni najmanje spreciti, a mislim da se i
ja mogu medu njih ubrojati". Neko rece: "Ti si nas brat", Isusovo lice
je zasijalo i on uz osmeh rece: "Za hvaljujem ti, ja sam vas uvek nazi
vao bracom". jedan od nas mu se obratio pitanjem da Ii svako moze
da objavi Hrista ion odgovori: "Oa, da to je jedini cilj usavr.savanja,
Covek je izasao iz Boga j mora se Bogu vratiti; sto se iz neba spustilo,
mora se u nebo uzici. lstorija Hrista nije pocela mojim roetenjem. kao
sto nije zavrsila mojim raspecem, Hrist je postojao od momenta kada
je Bog stvorio coveka prema sl ici svojoj, sebi jednakog. Hrist je i taj co
vek. i svi ljudi su jedno te isto. Kao sto je Bog njegov Otac, tako je Otac
svih Ijudi, sve Bozje dece. Kao Sto dete u sebi nosi osobine roditelja,
tako je i Hrist u svakom detetu. Iv\nogo godina je dete zivelo i spozna
valo svoje hristovstvo, svoje jedinstvo sa Bogom u svojoj Hristovoj
prirodi. Onda je pocela istorija Hrista koju mozete pratiti unazad u
proslost do pocetka coveka. Nema sumnje da Hrist znaci mnogo vise
nego covek - lsus. Oa mi to nije bilo jasno, ne bih mogao da objavim
Hrista. Za mene je to neprocenjiv dragulj, staro vino u novoj casi, ona

----_.

.~$

__. _ZIVOT
- - -r UCENjA MAJSTORA DALEKOG ISTOKA

:~.

-~-~---------_.

istina koju su mnogi pre mene objavili, ani koji su imali istt ideal, is
pun iii ih i dokazali.
"Vise ad pedeset godina posle raspeca bio sam blizu svojih ucenika i
poucavao ih. Neki ad njih su mi bili posebno dragi. U one vreme smo se
skupljali na jednom tihom mestu izvan judeje. Tamo sma bili sigumi
pred vrebajucim pogledima praznoverja Tu su neki stekli velike darove i
cinili velika dela. Kad sam shvatio da mogu da budem u vezi sa svima i
da svima pomazem ako se na neko vreme povucem, to sam i uradio.
Oni su vec bili navikli da se oslanjaju na mene, umesto na same sebe, pa
je bilo porrebno da ih ostavim ako sam zeleo da se osamostale. Pasto su
sa mnom bili u bliskoj vezi, zar nisu mogli da me naetu u svako doba,
cim bi pozeleli?
"Hrist je izvorno bio izvor najveceg veselja koje je svet ikada po
znavao. I~es.to krsta je one mesto na koje je covek prvi put stupio na Ze
r:!!~. To je znak koji simbolizuje svitanje nebeskog vremena na Zemlji.
Ako ga sledite unazad videcete kako polako nestaje i na njegovom me
stu vidite coveka u stavu poboznosti, kako sa rasirenim rukama, bla
gosiljajuci, stoji u prostoru i svoje darove deli covecanstvU, slobodno u
svim pravcima.
"Aka znate da je Hrist (krst) zivot koji ispunjava taj oblik, energija\
koja struji uvis, koju ucenik naslucujuci shvata a da i ne zna njen iz-
vor, kada vi osecate kao Hrist da se zivot mora ziveti da bi se opet mo- \
gao davati slobodno, kada naucite da je covek prisiljen da svoj zivet
stalno produzava kroz ponavljajuce forme umiranja, dok je Hrist u ~
njemu ziveo zivot - Hrist koji se odrekao pozuda tela radi buduceg do-!1
bra. onda ste vi Hristovi. Ako priznajete sebe kao dele velikog zivota i '
hocete da se ZrtvUjete za dobro Celog, ako naucite da cinite one pravo,
a da se ne brinete za to sta ce to varna doneti, ako mozete dobrovoljno
da se odreknete fizickog zivota i sveg onog sto yam svet nudi (time ne
mislim na siromastvo i samounistenje, jer cete osetiti da ~to vise '\
Bozjih darova delite utoliko vise dobijate, iako yam ponekad izgleda
da ta duznost od vas trazi sve ono sto yam je zivot dao, spoznacete i da \
onaj koji hoce da zadrii svoj zivot-da cega i on izgubiti), onda cete vi- \
deti da se najc[stije zlato nalazi u najvrelijem delu peCi, gde ga je yarra
potpuno ocistila. Naci cete veliku radost u spoznaji da je zivot stecen

. '1
It.....

120

121

'~

ZIVOT I UCEN]A MAjSTORA DALEKOG ISTOKA

~..i

. ~ . f

'-:~.

~_

f"

}"

Bard Spalding
kad je za druge daL Onda znate da slobodno darivanje znaci primanje.
da napustanje smrtne forme izaziva ozivljavanje viseg zivora. i moze
re biti sigumi da je zivot stecen na rakav nacin, stecen za sve.
''Treba da znare da velika dusa Hristova moze sid dole do reke, da je
uranjanje u vodu simbol. da bi vi razumeli one sto muci sveL Onda ste
vi sposobni da pomazere bliznjima. bez 'nepotrebnog ponosa. Mozete
svi.m gladnirn dusama deliti hleb zivO[a. svima koji yam se priblize. ada
se zalihe ne smanjuju. Morare ici jos dalje i sigurno znari da sre u sranju
da lecite bolesne. umorne i one koji su puni briga dosli k varna, da lecite
recima koje pogadaju dusu. Mozere orvoriri oci onima koji su zasle
pljeni (sopsrvenim izborom ili'neznanJem; rna koliko neka zaslepljena
dusa pala. pustite je da oseti da je Hristova dusa kraj nje i da zna da vi
Ijudskom nogom stojire na zemlji kao i ona). Tako naucite da uvidare
da se one pravo sjedinjenje Oca i Sina dogada u vasoj unurrasnjosti. a
ne spolja. Shvaticere da morare mimo pustiri da se dogada. kad yam se
uzme spoljasnji Bog i osrane sarno Bog u Varna. Morare se porrudiri da
porisnete krik Ijubavi i straha koji bi mogao zvati: 'Boze mojo zasto si
me osravio?' Ni u tom casu se ne smete osecari napusrenim. jer morate
znari da ste blizu Bogu. da srcu voljenog Oca nisre nikada bili blize ne
go u tom casu. Znajre da ce cas kada vas pogodi najdublja beda biri po
cerak vase najvece pobede. Sve Sto rreba da zapamrite i da sre toga
uvek svesni jeste da nikakva zalosr ne moze da vas pogodi.
"Od tada ce vas glas da zvoni slobodno i jasno. jer ste sigurni da sre
poceli da zivire zivor Hrista ida ee njegovo sverlo svetleri medu Ijudima
i za Ijude. Tada yam je vee dobro poznara rama koja se nalazi u maloj
dusa u kojoj se Hrisr jos nije probudio. koja ne moze da nade ruke po
moei na svom kamenom pum.
Zapamtire da ste vi. isrinski bozanski. a posto to jesre, gledajre sve
Ijude u njihovoj boz.anskoj prirodi. Jasno yam je da eete iza toga naCi ra
mu; visoko drzire svoje sverlo koje nosire prema visinama i cueere svo
ju dusu kako klice od radosri Sto sme da sluzi Ijudima. Oignit~'se s~'~;
dosnom klicanjem uvis, navrh. k vasem sjedinjenju sa Bogom.
"Sada znare da nema davanja vaseg zivota za zivot drugih. niri va
se cistote za grehe drugih - jer svi su sami sreeni. slobodni duhovi i
pripadaju Bogu. Vi cere moei da ih dosegnere. dok se oni medusobno

J;

"~

_----M- -.-.------------~

ne mogu pribliziti. Naprosto ne mozete drugaCije nego da dajete od

svog zivora za zivot druge duse kako ona ne bi propala. Ali. morate
~ vi.soko da postujete, da je ne preplavite zivotnom en~i
jom, vee da se zivot u toj dusa sam od sebe otvori da'e rimi. lpak. ne
ka se kupa u vodi ljubavi., iivota i svetlo i cim orvori svoje prozore neka
Bozje svetlo struji u nju i prosverli je. Znajte da se sa svakom novom
pojavom coveka-Hrista, covecanstVO za jednu stepenicu dize uvis.
Morate biri sigurni da imate sve sto je ocevo i da je sve to i za druge od
redeno. Ako se uzdizete i ostajete vemi, sa soborn uzdizere i citav svet,
kad vi podete putem. ostali ee lakse iei. verujte u sebe i znajte sa sigur
noscu da Bogu vredi vasa unutrasnja vera. z~re da_ste hram.BoW,
kuea koju nisu napravile ljudske ruke, da ste besmrtni ne sarno na Ze
mlji nego i na nebu. Zazvoniee poziv i za vas: Zdravo. zdravo, On do
lazi, kralj. On je uvek kod vas, vi cere biri u Bogu i Bog u varna'."
Na to je [SUS ustao i rekao da nas mora napustiri i da ee to vece pro
vesti kod jednog brata u selu. Celo drusrvo se diglo. Isus nas je blago
slovio i sa dvojicom iz grupe otisao.

]
]

poglavlje 5
\\.ad smo posedali. neko je upirao Emila da Ii svako moze sted dar
lecenja. Emil je odgovorio: "Snaga lecenja se moze sred rek onda kada
nauCimo da gledamo srvari unazad sve do njihovog izvora. Vlast nad
neskladom mozemo imati sarno u onoj meri u kojoj vi.dimo da on nije
bozanskog porekla. Bozansrvo koje ureduje vase sudbine nije neka
moena licnost koja vas oblikuje kao gmcar svoju glinu. To je mnogo
snaznija bozanska sila u varna i izvan vas u svakoj supstanci, sila koja
po slobodnoj volji stoji na raspolaganju. Ook to ne shvatire ne mozete u
sebe imari poverenja. Najbolje lecenje za nesklad sasroji se u uverenju
da nesklad ne potice od Boga ida ga Bog nije srvorio. 0 0zak ima svQj
srvo da vibraci'e svako red meta ko'i mu 'e u vidnom ol"u rihvati
~ i tu smesti. Vibracije sverla u svi.m nijansama i bojama sadrie se
u tome. Mozak ima svojsrvo da reprodukuje vibracije i posredsrvom

.,

,,""'7

]
]

.,

I
I

AI
.IBard ~R.~lding

.__.__.____

unutrasnjeg oka projekcuje van. Tako ponovo primamo sliku koje je pri
_:1- milo oko. lsti poscupak primenjujete u fotografskom aparacu, svaki put
_ kada fotosenzibilnu ploeu izloiite svetlu. ana prima i zadriava vibraci
je objekta koji ielite da slikate, pa ako hocete da yam rezultat ostane
'1_ trajnije vidljiv morate ta fiksirati. Pribliiava se vreme kada cete moci
_ da fotografiSete i kretanje i boje ida to zadriite na svojim slikama i da
ih reprodukujete, posto cete svetlo i boje prvo fiksirani i onda projekto
-vati brzinom vibracija s kojima su bila primljeni i fiksirib. !sto se do
_...1gaaa i sa mislima, reeima, delima. Svaka pojedina grupa celija mozga
hvata i zabeleiava u sebi njoj odgovarajuce grupe vibracija i kada se
~ove ponovo projekcuju, to ne mogu drugacije nego na isti nacin kao Sto
w.----'se to dogodilo prvi put, bar onda kada su celije naviknute da vrse svoju
duinost.
"Postoji jos jedna grupa celija koje mogu primati, beleiiti i fiksirati
---'vibracije misli. delovanja, kretanja i slik?- koji izlaze iz naseg tela iii
forme koju smo stvorili. ave vibracije mo~da se reprodukuju i ponovo
~
J'posalju i II vasoj je vlasti da te celije naviknete na to da reci, kretnje,
~oblieja i predmete reprodukujete. Kroz ove celije moiete vladati svojim
~mislima i pomoci drugima da to cine.
I "To su one celije koje izazivaju nesrece i katastrofe, ratove i potrese,
~poplave i poiare i sve slicne prepreke koje ugroZavajuljudski iivot. Ne
-..Qko vidi da se tako nesto dogodilo iii uobrazi da se to dogodilo, odgova
~rajuce vibracije se saopstavaju celijama, ove ih salju dalje pa one delu
ju na odgovarajllce celije mozgova drugih Ijudi, onda se nazad projek
-.bItuju i opet idu dalje dok se tako nesto stvarno ne dogodi.
"Svi takvi dogaaaji mogu da se izbegnu ako se misao koja ih je pri
mila povuee i ne dozvoli vibracijama da se pros ire na odgovarajuce celi
.....nje mozga. Na taj naein se vibracije ne projekcuju. Ova grupa celija una
pred prepoznaje katastrofe.
"u mozgu postoji jos jedna grupa celija koja u sebe prima, registru
rnje i fiksira vibracije, misli i rad boianske prirode. U toj grupi se stvaraju
~'Ui iz nje se salju sve istinske vibracije boianske duse iii Bog proiima svu
. supstancu i stalno salje boianske, plemenite vibracije. Ako ovu trecu

'-igrupu celije odrzimo u dobrom stanju, onda se osposobljavamo da pri

. ,Dmamo i saljemo sarno istinske, boianske vibracije. Dakle, mi necemo

-I.

._--

-"

_..

-_.-.

_..

~_

.. _... _.-_.

ZlVOT_.!-_~C~NJ~~l.S.TORA DALEKOG ISTOKA

boiansku dusu nego vise celije koje primaju vibracije iz boianskog iz

vora i dalje ih projektuju."
Nascupila je pauza i neko vreme je vladala duboka tisina a onda se
na zidu pojavila slika. Prvo je bila mirna, ali je ubrzo oiivela. posle ot
prilike jednog minllta scena se promenila i usledio je niz slika koje su
gotoVO u svim pojedinostima prikazivale iivot u dobrostojecim indu
strijskim gradovima sirom sveta. lako su se slike brzo smenjivale imaIi smo dovoljno vremena da prepoznamo nama poznate scene i mesta,
posebno posebno kada je ree 0 slikama koje su predstavljale nas dola
zak u Kalkucu 1894. godine. To je bilo mnogo pre nego sto smo euli za
celuloidni mm iii pokretne slike. Sve te slike su najtaenije prikazivale
kretanje Ijudskog tela i sve pojedinosti predmeta. Nizale su se gotoVO ci
tav sat uz intervale od par minuta. Ook smo ih posmatrali Emil je go
Yorio: "ave slike predstavljaju uslove koji danas vladaju u svecu. Vidite
kakav mir i kakvo blagostanje postoje u vecem delu sveta. uglavnom
vlada zadovoljstvo i ('oveeanstvo izgleda sasvim vedro i srecno Ali, u
dubini vlada vrzino kolo nejedinstva koje je nastalo iz neznanja misa
onog coveka. Meau narodima vladaju mrznja, intrige i svade. Ljudi u
sebi poeinju da stvaraju predstave velikih vojnih ureaaja, kakvi nika
da na Zemlji nisu postojali. lako mi einimo sve sto je u nasoj moci da
tave
se Dobro objavi. nase ujedinjene snage nece uspeti da se supros
onima koji idu za nasilnim vladanjem. Ako im uspe da usavrse i izvedu
svoje aavolske planove - ami vidimo da ce tako biti, jer narodi spavaju
u vreme kad b~ trebalo da su budni. to cete vi nakon nekoliko godina
videti kako se slike, kao ove koje dolaze, ostvaruju."
pojavilo se 10-12 ratnih prizora kakve ni u snu nismo mogli da za
mislimo i zato nismo obratili previse paienje na njih. Emil je nastavio:
"Vasa nada da se ovakve stvari mogu izbeci, nema nikakve osnove .
Vreme ce pokazati. mada se nadamo da cemo moci da sprecimo takvo
zlo". Posle toga smo videli scene nr.opisive lepote, neizrecivog mira i
Emil opet rece: "Scene kao ove videcete ostvarene, ali koliko god yam je
moguce izbacite one dye ranije slike iz svojih dusa, jer taj potez vise vre
di nego stO mislite" .
posle male pauze, neko upita sto se podrazumeva pod "Gospod
Bog". a Emil odgovori: "Gospod Bogje bilo ime kojim se oznacavalo sa
125

/0124

.:>
.

II

~.

";

,..
.:~

..

Bard Spaldin~

-----_. ---- -- -- _..

-_-__-- _ _0

vrseno bice koje je bilo sevoreno od bozanskog principa. Boga. da bi

ovde na Zemlji objavljivalo njegova svojseva. To bice je bilo srvoreno
prema slici i bilo je jednako bozanskom principu. i svime se moglo slo
bod no sluziri. Tom bicu je bila dara vlasr i snaga nad svim na Zemlji
posrojecim uslovima. Posedovalo je mogucnosti bozanskog principa a
i moe da ih objavljuje - roliko dugo koliko je u skladu sa bozanskim
prineipom i dok razvija. one njemu dare. sposobnosri na idealan nacin.
onako kako je bozanski prineip planirao. To bice je kasnije nazvano Go
spod Bog. Pod rim imenom se podrazumevala srvaralacka delamosr.
Zakon Bozji. To je ono savrseno bice koje prema planu bozanskog
prineipa rreba da nade svoj izraz u coveku. To je onaj bozanski. izvan
redni covek kojegje boianski princip ikada srvorio. Duhovni dec u co
veku ima prava na tog Gospoda Boga, moze posrari Bog _ covek. Taj
bozanski covek je kasnije posrao poznar kao Hrisr. Imao je vlasr nad
nebom i nad zemljom i nad svim srvarima koji su u njima. Onda je Go
spod Bog uporrebio svoju sevaralacku moe i poceo srvarari druga biea
prema svojoj sliei. Ta biea su nazvana sinovi Gospoda Boga, njihov
srvorirelj je nazvan Ocem. a bozanski prineip se zvao Bog."

.::

. .:::."

Na cas je zacurao a onda ispruzio svoju ruku. Komad plasriCne, re

sru slicne supsranee, pojavio se na njegovom dlanu. Sravio je na Sto i
poeeo oblikovari figuru Ijudskog oblika visoku nekih 15 eenrimerara.
Radio je to veoma spremo i poste krarkog vremena zavrsio. Drzao ju je
nekoliko rrenuraka u svojim rukama, udahnuo joj svoj dah i ona je ozi
vela. Drzao je jos par casaka, a onda spusrio na Sto. Figura je pocela da
se okreee. Ponasala se kao Ijudsko biee. Nismo bili sposobni da progo
vorimo, sarno smo posmarrali oevorenih usra i ociju. Emil je rekao: "I
Gospod Bogje srvorio coveka iz praha Zemlje i udahnuo mu sVQj dah u
njegov nos. zivorni dah, ion je posrao ziva dusa. Onda su sinovi Bozji
oblikovali coveka iz praha zemlje i svojom sopsrvenom srvaralackom
silom oni su rom relu dah udahnuli i ovi su posrali zive duse. Genije to
isro moze da uradi sa svojom glinom. Svojim umernickom delom. Kada
kip ili sliku osranu rako kako ih je njegova ruka napravila, onda oni
osranu kip ili slika i on dalje nema nikakve odgovornosri. Ako uCini
nesro dalje, ako svoju srvaralacku moe primeni da im udahne dah. on
da njegova odgovornosr nikad ne presraje. Mora da bdi nad svim svo-

_ _

__

_ _ .'_.

_ _ '.

._0

' __.'.

ZlVOT I UCENJA MAJSTORA DALEKOG lSTOKA

__ 0

jim sevorenjima i drzi se Bozjih zakona. Tu je covek na neki nacin izgu

bio vezu sa Bogom. Srvorio je biea kojima nije uskrario zivor koji im je
poklonio u unurrasnjem zaru. i oni su poceli da puruju po Zemlji bez
svrhe i cilja. Da im je uskrario zivor koji im je podario oslobodio bi se
svoje odgovornosri. jer bi oni osrali sarno kipovi."
Figura na srolu je presrala da se kreee. Emip rece: "Vi sre videli gli
nu u rukama vajara. ali covek obranuje glinu a ne Bog. Da je vajar upo
rrebio cisru Bozju supsrancu za svoje umernicko delo. iz kojeg je i sam
srvoren, nasrao bi cisri Bozji sin. Ovo cere bolje razumeri kad prevede
re prvu seriju ploca. Sad je vee kasno i mislim da zelire da se povucere."
Kada su nas svi napusrili posli smo i mi na spavanje. Poslednjih par
dana smobili bogaro darovani.

I:I
I
I

..

Poglavlje 6
Stedeceg jurra smo se larili svog redovnog posla koji se sastojao u
rome da prevodimo slikovno pismo. Hreli smo da sreknemo Sto jasniji
uvid u smisao i znacenje znakova na plocama. Mi smo pri rome srvarno
ucili alfaber tog srarog pisma. Nasa domaciea nam je pomagala. bila
nam je ucireljiea. Tim postom smo se bavili oko dye nedelje, kad smo
jednog jurra usli u hram i zarekli naseg prijarelja Cardera Sena. lako
smo svojim ocima videli kako umire i vaskrsava. bio je ru pred nama u,
izgleda, sasvim zdravom sranju. Nisu mogli da se opaze znaei srarosri.
Srdacno smo se pozdravili i obasuli ga piranjima. kao banda raspusrene
skolske deee. govoreci svi u isto vreme. lzgledali smo kao grupa mladi
ca koja je jednog iz svog drusrva uzela na nisan, jer on zna nesro sro
osrali zele da saznaju. Izgledao je sredovecno i svi drugi znaci su ukazi
vali na dobro razvijeni, egzorican i snazan zivor. Izraz ociju i ciravog li
ea prevazilazo je sve sro bi se recima moglo izraziri. U prvo vreme ni
smo mogli da odvrarimo paznju od tog konrrasra. Pri prvom susreru
on je bio krhki srarac koji se oslanjao na srap, sa dugim, sneznobelim
vlasima. nesigurnog hoda i iserpljenog rela. pa je neko komenrarisao:
"Ovde menu rim velikim dusama je jedan covek koji izgleda rako sraro

'"

;:lI

'--

.!J

Bard SpaldinK

kao da je ve[o blizu 5v Og putovaoja u 0005[[aoo". Sa5vim je razumljivo

sto je preobraiaj ostavio snaian utisak na nas, jer smo mislili da ga vi

se nikada necemo videti. Dogadaji posle njegovog vaskrsenja su se ta
ko bzo nizali, da smo to prilicno potisnuli i sada, kada se vratio, opet
smo se cudili preobraiaju - izgledao je vise nego podmladen. Ta dusa
je verovarno bila ponovo rodena, na to je ukazivao say kontrast prvog i
sadasnjeg susreta. Istina je da smo ga tek nedavno upomali, ali smo sa
njim proveli dosta vremena i mali da je star.
~
,I
Posle toga, on je sa nama ostao jos dye godine. Bio nam je prevodi
........ lac i vodic kroz pustinju Gobi. Mnogo godina kasnije, kad se nas dvo
je-traje naslo da evociramo uspomene, ovo jutro je bilo predmet iivog
~
" razgovora. Pojedinosti razgovora ovog jutra bile bl zamorne za citaoca,
~ ali zelim da yam imesem najvainije Tacke. Kad se prvo uzbudenje.stisa
~_ 10, svi smo seli ion je poceo: "Kao sto telo predstavlja najnizi stepen mi
saone aktivnosti, taka duh predstavlja najvisi nivo boianskog mis!je
nja. Kao Sto je telo spoljasnji izraz misli, tako je duh one iz cega forma
. uzima svoj izvorni podstitcaj, direktno iz boianskog razuma. To je be
smrtno i istinsko ja u kome borave sve mogucnosti boianske duse.
"Sfera misli je nesto istinsko i materijalno i sadrii sve sto je po
trebno za izgradnju tela. Mnoge srvari koje ne moie da uoci covek
smatra nesrvarnim. pa iako se stalno uverava da se one ne mogu sa
kriti,. on ih opet smatra nesrvarnim. Da Ii su se Adam i Eva srvarno sa
krili od Gospoda (Zakona Boijeg). kad su se od njega krili. Dobra je kad
mamo istinu: da svuda sa sobom nosimo otvorenu knjigu iivota ida
svako moie da je cita. Neki Ijudi su dobri citaci mis[i, a drugi su manje
dobri, ali svako pomalo moie da Cita misli i niko sebe ne moie potpu
no da sakrije. Isto tako iz nase misaone sfere stalno padaju, polako kri
stalisuce reci i svako ih moie videti. Sa malo veibe svako ce uspeti da
opaza snagu misaone sfere koja nas okruiuje i da oseti njihovo posto
janje sa takvom sigurnoscu da postaju stvarnije od spoljasnjeg sveta.
"NauCimo da. kao sto covek nogama dodiruje zemlju, talasi ceinje
mogu da nas nose u visine. Kao covek najranijih vremena moiemo i
danas hodati Zemljom i sa Bogom govoriti. I sto to vise radingo biCe
nam tde da odredimo gde univerzalni iivot prestaje i gde pocinje indiIVidualno postojanje. Kad covek kraz svoje duhovno razumevanje za
128

---------_.----.--

ZIVOT I UCENjA MAjSTORA DALEKOG (STOKA

kljuci savez. onda nestaje crta razdvajanja Boga i coveka i kad je ta tac
ka dostignuta onda covek razume one sto je rekao Isus: 'ja i mo; Otac
smo jedno'.
"Veliki ftIozofi svih vremena su zastupali shvatanje da je covek
trojstvo, ali nikada nisu veravali da poseduju trostruku lienost. Sma
trali su ga trostrukim bicem po njegovoj prirodi ..
"Tendencija da sve stvari ucine licnim, ucinila je nemogucim shva
tanje takozvanog Svetog trojsrva. da postoje trojica u jednom. Pod
time bi trebalo podrazumevati Sveprisurnost, Sveznanje i Svemoc uni
verzalne Boije duse. Dokle god Ijudi budu sebi predstavljali Sveto troj
srvo kao tri osobe sjedinjene u jednu i dok moraju da prihvataju nesto
neobjasnjivo kao veru, ostace u praznoverju, sumnji i strahu, Ako se
trostruka Boija priroda shvati kao duhovna, a ne fizicka, onda treba i
covekovu prirodu posmatrati sa menralnog, a ne sa materijalnog sta
novista jedan od filozofa je rekao: 'Mudar covek treba sve da prezre i
da traii sarno spoznaju sebe - jer nijedno znanje ne donosi punocu
mod kao poznavanje sopstvenog bica'. jer, kad covek poznaje svoje
pravo ja, mora u sebi bezuslovno da otkrije uspavane sposobnosti.
svoje skrivene snage. ad kakve je koristi coveku da stekne citav svet, a
da izgubi svoju dusu. Njegova dusa je njegovo duhovno ja i kad jednom
to otkrije i shvati moze da izgradi citav svet. Ali time mora da sluzi
svojim bliznjima. ja sam spoznao da onaj koji zeli da dostigne najvisi
cilj mora da istraii dubinu svoje duse. Onda ce nad Boga. Kako je co
vek trojsrvo od duha. duse i tela, treba da u stadijumu duhovnog ne
manja nastoji da svoje misli zaposli na najniioj stepenici svoje priro
de - fiziekoj. Neznalica ide za tim da svom telu pribavi sve moguce za
bave i onda kroz svoja cula doiivljava najvecu bedu. Sto ne nauci pu
tern mudrosti naucice putem boli, pa k::J.d uzastopce primi pouku vise
puta, ne poriee vise da je mudrost bolji put. Isus, Oziris. Buda su govo
rili da preko razumevanja moramo da stignemo do mudrosti. Misao
koja se krece na nivou intelekta podiie vibracije tela do Tacke koja od
govara tekucem. Na tom nivou misao nije ni sasvim materijalna ni sa
svim duhovna, ali dolazi vreme kad covek mora da se odluei kome ce da
sluzi. Ako izabere materijalno ceka ga svet zbrke i haosa. Ako izabere
duhovno mogao bi da se uzdigne do Bozjeg hrama u coveku. avo sta
129

t Bard Spalding
.

, . - . - - - - - - - - - . - . - - - . - . . .- - . . -

....

_ _ 0-

._.

. . . . __ . . . . _ _

nje misli moze da se uporedi sa gasovitim stanjem materije, koje je ela

stieno i moze da se rastegne u beskraj. Bog uvek samom eoveku prepu
sta da se odluei da Ii hoce svoj rok da usmeri ka nebeskim visinama koje
ce ga nositi iznad maglene erne mase sumnje, srraha, greha i bolesti ili
ee ga pustiti da porone u opasnim dubinama zivotinjske prirode.
"Kako je eovek prema mislima trojsrvo od duha,(duse Ftelo, po
smatramo ga uglavnom sa stanovista duse. Zauzima sredisnje mesra
izmedu dye velike krajnosri menralne akrivnOSti, od kojih je duh ona vi
sa, a telo dublja. ~~zum je ka~~.k~~~L~povezuje vidljivo i nevidljivo. Kad
se razum zaposli na nivo'Li elila postaje taeka sakupljanja svih zivotinj
skih pozuda i strasti. On je ta zmija u raju koja zavodi eoveka da jede za
branjeno voce. Kad je Isus rekao: 'Kao sro je l\l\ojsije digao zmiju u pusri
njL tako eovek mora biti uzdignut', [0 se nijeodnosilo na diza~ tela na
krst, nego na uzdizanje duse i misli nad zavodenjem cula.:-Q!.usa\ ili(ra:.::,
; zuTlV, koja sroji izmedu ~uh~~teia,bdvojena od oboje, moze misliti nize
nego najnize zivotinje iii moze srupiti u svesnu vezu sa eistim duhom
gde ne posroji nista drugo nego ei$loca, mir i boz..ao.s.ka...ID..Qc.
"Kada se sin eoveeji podigao do onog kraljevsrva, kad je stao iznad
zabluda fiziekog kraljevsrva, on poeinje da misli i radi na nivou eiste
inreligeneije i moze da naEravi razliku izmedu insrinkta koji mu je za
jednieki sa svaK6ffi(frug~mzivotinioffiT5oz~nruieiiekoja gaO po
vezuje sa Bogom.
-'-"BTlo mi je pokazano da dusa svesno ulazi u ra kraljevsrvo ako co
vek razmislja na eisro duhovnim nivou. Na taj naein dusa ne opaza sa
me'srvari nego visi ideal srvari. Dusa vise nije zavisna od eula, nego
jasno opaza vise vidike prosirenog horizonra. Ovde se istina otkriva
kroz bozansku inreligeneiju i govori nadahnutim i zdravim, darujucim
govorom. Kada se sin eoveeji uzdigne iz dubina materijalnog sveta.
kada sebe vidi okruzenog slikama mime lepote i finoce menralnog
sveta, posle nekog vremena ga obuzima lekoviro nezadovoljsrvo i nje
gova dusa ga prisiljava da se uzdize u visa podrueja. Tamo on ne gleda
sarno slike mira, nego stanuje u zemlji mira okruzen trajnom lepowm.
Njegova unurrasnjost za njega postaje Univerzum, spoljasnje je posta
10 unutrasnje. Sada zivi u sveru uzroka, dok je pre raga ziveo u svew
delovanja.

ZIVOT
DALEKOG ISTOKA
._-------_._------_
. I UCENjA MAjSTORA
.

"Duh trojednog eoveka je eista inteligeneija, ono podrueje njego

vog bica gde nije merodavno svedoeansrvo njegovih eula ni Ijudska
istina 0 dokazanoj isrini. To je Hrist u eoveku, sin Bozji u sinu eoveko
Yom, otkrice koje eini kraj svim sumnjama i njenim obeshrabrenjima.
Sa wg preswla svog bica eovek posmatra sve srvari sa nepomueenim
pogledom dozrele duse. Tada spoznaje vise srvari na nebu i na zemlji,
nego sro bilo koji filolofmoze da sanja. Kad nauei da on nije telo s du
som kojim se vlada bilo spolja bilo iznutra, nego da se i telo i dusa mo
gu ueiniti pokornim slugama njegovog pravog duhovnog biea, onda je
naucio da izrazava od Soga primljenu snagu, kojom je od pocetka bio
obdaren. Duh je najfinija eseneija u bieu eoveka, duh nikada nije bole
stan, nije nesreean, kako kaze Emerson: '~onacl1G jeG-no-koJ.e.u:p.i~-Bes.
koo.aEflO"'teii s-FM1ui-.se~ -m+ru-'. .
"Hiob, u vasoj Bibliji, je rekao da je covek duh ida mu je dah Svemo
guceg dao ZiVOL Usrvari, duh u coveku je taj koji daje zivot. Taj isti duh
vlada covekovim nizim delamostima. Duh svoje naloge daje sa aurori
tewm i sve srvari se podvrgavaju njegovom pravednom zakonu.
"Nova era, ogmuta haljinom novog dana, svtce li sreima ljudi i usko
ro ee ponovo svetleti devteanski duh Bozji i ponovo ee se orvoriti vrata
koja ce svima koji za tim eeznu pokazati jedan bogatiji, puniji ZiVOL
Mlada, drhtava, u trajnoj sveiini i nadi sroji dusa eovekova na pragu no
vog doba. To je slavnije vreme od bilo kog drugog koje je ikada svitalo
otkad srvaranje poswji; zvezda Vitlejema zasjala je jasnije na dan kada
se [sus radio, ali ce uskoro njen sjaj biti jednak sjaju sunea u podne, jer taj
sjaj pokazuje dan kada ee Hrist biti roden u sreima svih Ijudi."

][I

JJ

'J

:I
JJ
IJ
]J

Poglavlje 7
Sledeceg jutra smo nastavili razgovor sa Canderom Senom. On je
rekao: "Prema onom sto mi je pokazano vise ne sumnjam da je moguce
prervoriti Ijudsku inteligeneiju u boiansku. Posw sam jasno spoznao
tu Cinjenicu, shvatio sam da sam mogao da udem u kraljevstvo Bozje i
da je ono sarno bilo u meni. Sada sam siguran da je Bog sveprisuma i

'"

II

ii
I
~

;1

J
J.
:J.

.;

.-'.

Ba~~palding_. __ ..

._.

..

_----, .. ,_

-_.

..,.- ..

-_

---

..

_--

sveznajuca moe i da su greh. svada, bolest, starost i smn postale pre

zivljeno iskustvo. Sada razumem stvarnost i lOam da sam bio izgu
bljen u magli iIuzija. Vreme i prostor za mene vise ne postaje - stanujem
u subjektivnom svetu koji je dec objektivnog. Oa mi je bilo moguce da
budem poslusan pobudama, blesku svetla koji mi je s vremena na vre
me bio saopsten kroz moja flnija cula, ustedeo bih mnogo mucnih i za
losnih casova. Kad sam jos bio mlad izgledalo mi je. kao kod vecine lju
di, da je zivot vredan zivljenja ako se vodi racuna 0 sebicnosti, koliko
je to god moguce. Sopstvenu korist sam ucinio svrhom svog zivota. Pu
stio sam zivotinjskim strastima pun zamah, sa rezultatom da sam ra
sipao svoje zivotne snage i pustio da postanu prazan omot, kao s(O ste
me najpre i upolOali. Oozvolite da yam to prikazem u slici, svoje misli
mogu bolje da izrazim graflcki". (utke je sedeo, miran, a slika slicna
onima ranije opisanim, pojavila se na zidu. Sila je to slika 0 njemu,
onakvom kakvog smo ga upolOali, slika starog coveka, oslonjenog na
stap, koji se s mukom vuce, a zatim je usledila slika kako danas izgle
da. Rekao je: "Prva slika prikazuje onog koji je rasipao energiju i zivot
ni fluid svog tela, dok nije postalo sarno puki omot. Oruga predstavlja
onog koji je zivotnu energiju i snagu sacuvao. U mom slucaju ste bili
svedoci gotovo trenutnog podmladivanja, ali ja stvar posmatram s dru~
ge mane. Mnogi bi mogli biti srecni kao ja ida imaju istu pomoc. sim
patije i podrsku ovih dragih prijatelja. Oa biste mogli da pratite moje
misli, dozvolite mi da prikazem ljudski zivot od casa rodenja do, kako
vi kazete, smni.
"Kad se dete rodi nije svesno zivotnih fluida u svom telu. Oni jos
niSll aktivni u njemu, jer organi koji ih stvaraju jos nisu razvijeni. Na
tom razvojnom stepenu dete je, ako je normalno, tepo, aktivno i puno
zivota .. Zivotni fluidi se stvaraju sve jace i jace, dok dete ne dode do
perioda kada oni postaju aktivni i mogu biti rasipani. Ako se to dogo
di, dete pocinje da izgleda starije. Oci gube sjaj, telo svoju zivahnost i
gracioznost, cne postaju tvrde, a posle nekoliko godina mozak gubi
svoju vlast nad misiCima. Tako se stvara telo starog coveka u njegovoj
nemoci; puka senka predasnjeg Sebe.
"Sada vidite onog koji je cuvao svoje zivotne snage, koji je dopustao
da se u njegovom telu prirodno ispoljavaju. Vidite ga kako je jak i ener
132

.. _--_._----_._----

ZIVOT) UCENjA
MAjSTORA DALEKOG
(STOKA
.

gican. Ako ustraje u tome da cuva svoje zivotne snage, makar i nemao
vise ideja 0 zivotu sem da se rodi, neko vreme zivi i onda umre, njegov
zivotni vek ce trajati tri do cetiri puta duze od coveka koji ga rasipa. Kad
uoci tu cinjenicu i postane svestan da je u Sozjem planu predvideno ne
sto vece, tada ce fluide u svom telu cuvati, odgovarajuci svojoj spozna
ji da su one potrebne za savrsen razvoj.
"Tek pre nekoliko godina vasi naucnici su otkrili neki sistem ane
rija i vena koji u ljudskom telu odrzavaju cirkulaciju. Na stepenu da
tog razvoja oni jos ne znaju da postoji jos flniji i neiniji sistem koji no
si zivotni snagu do svakog atoma. Zivotna snaga se provodi kroz nervni
sistem do odredene grupe celija u mozgu. Te celije imaju zadatak da je
razdele i preko nervnog sistema dovedu do svakog atoma tela. To je
ona ista snaga koja stiti nerve. Ako se rasipa, celije stvrdnu i ne mogu
da se pretvaraju u nove koje bi bile naknadno stvorene i zauzele mesto
starih. Telo se, umesto starih, oslobada novih celija, a stare se polako
trose i umiru.
"Hteo bih da vas upozorim na jednu vaznu pogresku. Kada posma
trate da se.razvija takozvani genije, osecate da on, svesno iii nesvesno.
stice sposobnost da cuva zivotne snage i da ih pusta da idu u izvomoj
cistoci prirodnim putem. Taj uslov oZivljava njegovo telo i njegoVLl
stvaralacku snagu i njemu postaje jasno da treba da izdrii nesto vise
od onog svakodnevnog. Ako odrzava zivotnu snagu i ostavlja joj pri
rodni tok, postize sve vise i vise stepene. Ako joj dopusti da nauci pol
nu strast, uskoro gubi svoju stvaralacku snagu.
"Njegovo telo se na neki nacin razvila, sto je njegavirn celija
rna dalo flniju strukturu, nego sto je to slucaj kod coveka koji je svoju
snagu lakomo trosio. Medutim, ako je geiije postao slavan i ako nije
pravovremeno razvio svoje dublje iii bozanske spoznaje, onda biva za
veden do umisljenosti. Zaboravlja na svoju vodecu iskru koja jos nije
potpuno probudena, pa od strasti za sve jacim uzbudenjem pocinje da
rasipa svoju zivotnu snagu, a tako gubi i vlast nad njom. Jer ako co
vek, koji je poceo da uzdize svoje misljenje iznad zivotinjskiFistrasttr
svOfiiZTVOtnu snagu cuva tako da njegovo telo dobije finiju strukturu,
aozvolt setJi da se vr-an unazad, propas~e mnogo Brze nego ona] kOj!
jos nije bio probuden.
133

r
i

I
I

 W;;.

Bard Spalding _ n _ _ _ _

.__ ._

._--_._~--_.-

-----

_._--_. __ .--_._- ---_. __ .

__... __.l.!YQI...! UCENjA MAJS1.:.~RA DALEKOG

ISTOKA

.'
r '.
,...
~"

..

-~

~~:
.~.

~:i.

"Ako je neko wliko probuden, on cuva svoju zivotnu snagu da se

ona na pravilan nacin razdeli na nerve i duz njih do[akne svaki atom. a
da ne budu nagrdena pol nom pozudom iii drugim stras[ima - [ada ce .
njegovo zdravlje bi[i rrajno i daleko ce nadmasi[i polna uZivanja. Zmi
ja je podignu[a uvis i vise ne mora da gmize svojim stomakom u mulju
i necistoci uzivanja srras[i.
"Kad bi covek razumeo koliko je vazniji raj zivotni f1uid nego odgo
varajuca kolieina eis[e krvi. mogao bi da ga euva umesto da ga rasipa.
Ali on zarvara oei pred tom einjenicom i tako nas[avlja, u slepoci ili ne
znanju. dok ne dode vreme ze[ve. Onda se zali na Boga. a one sw zanje
nije za eudenje.
"Vi s[aros[ posma[rame sa poswvanjem. a sneznobele vlasi kao
krunu eaS[i. Ne zelim da vas od toga odvracam. ali posma[rajuci ove
dye slike odluei[e sami ko je vise vredan eas[i: da Ii onaj sa sedom ko
som koji je. iz neznanja iii sopsrvene perverzije. prouzrokovao svoju
propas[ iii onaj koji je u zrelim godinama jos zivahan. snazan. bolje na
oruzan za s[aros[ i usled wga bolji i velikodusniji. Priznaj[e. onaj prvi
zasluzuje vise samilos[i, ali za onog koji je s[ekao spoznaju [akva ree
nista ne znaci - ne postoji."

Poglavlje 8
Od tada se nas inrezivni rad sastojao u tome da sa Canderom Se
nom naucimo alfaber. Dani su prebrzo prolazili. April se blizio kraju. a
veci dec zapisa nije bio preveden. Tesili smo se da cemo se vra[i[i i zavr
si[i prevode. Nasi prija[elji su nam dos[a toga preveli. ali su insis[irali
da sami naucimo slova i prevodimo nezavisno.
Proslog maja smo se dogovorili da zajedno prokrs[arimo pus[inju
Gobi. H[eli smo da porrazimo rri grada ciji je polozaj bio nagoves[en u
nekim od s[arih spisa. lako te zapise nismo videli znali smo za njihovo
postojanje. Ono sto smo videli nedavno i SW je izazvalo nasu radozna
lost bile su sarno kopije onog sto sad a imamo pred sobom. Obe serije
su se odnosile na doba procva[a tih gradova oko 200000 godina una

'7 A

zad i izves[avale su da su stanovnici bili civilizovani. veoma upuceni

u umetnos[ i da su znali dobro da obraduju srebro i zlaw. Stavise, zla
to je za njih bilo obican metal i od njega su pravili obicne posude. cak i
po[kovice za konje. Tvrdi se da su [i ljudi vladali svim prirodnim sila
rna. is[O [ako savrseno kao svojim bozanskim snagama. Ove legende.
navedene u zapisima (ako su bili legende) vrlo su slicne onima iz grc
ke mitologije. Ako se moze verova[i kanama. kraljevs[vo je obuhva[a
10 veci deo Azije i pro[ezalo se do Evrope do Sredozemnog mora. o[pri
like do danasnje Francuske. Najveci vrh je bio na oko 600 swpa nad
morske visine. To je bila velika. plodna ravnica. dobro nadubrena. jed

na kolonija zemlje po majci. Ako budemo mogli da nademo osta[ke

gradova, bez sumnje cemo o[kri[i vaznu istoriju. jer prema opisima iz
zapisa ova zemlja je sa svojih sedam kraljevskih dinas[ija u raskosi i
lepo[i daleko nadmasivala Egipar.
Spisi upucuju na [0 da je kraljevstvo pre nego s[O je pos[alo kraljevsrvo zivelo u jos vecem blagos[anju. Kako je narod sam sobom vla

dao nije bilo ra[Ova, ni kme[srva. ni robova. Bez sumnje je prvi pogla

var bio oznacen imenom Veliki princip. lzricito se kaze da je boravio

medu narodom i da ga je narod, koji mu je pripadao. veoma voleo Za

pisi navode da je prvi kralj prve dinas[ije oduzeo vlas[ Vodecem princi

pu i prisvojio je kraljevskom prestolu.

Vreme je brzo prolazilo i ziveli smo u ri[mu priprema za polazak

ekspedicije. jer ako smo h[eli da se driimo dogovora. morali smo u ma

ju da se nademo na odredenom mes[u. Tamo je [rebalo dopuni[i zalihe

i glavnu ekspediciju konacno opremi[i za pur.

Nedos[aju mi reci da opisem svoje misli i osecanja dok se dan pola

zka priblizavao. Svaki sat naseg zadrzavanja ovde je bio serlo rados[i,

ne bin mogao da se setim nijednog mutnog rrenu[ka.

lako smo vise od pet meseci s[anovali medu ovim Ijudima i delili

dom sa njima, vreme nam je [ako brzo proslo da mi se Cinilo da smo [U

proveli [ek nekoliko dana. A ipak, kakav sve[ mogucnos[i se o[varao

pred nama! Bas kao da su se orvorila vra[a i svako od nas je mogao da

vidi bezbrojne mogucnosti pred nama, sarno je rrebalo da zakoracimo

kroz vra[a - ipak. svi smo oklevali kao da smo. s druge suane, name

ra\tali da napus[imo ove divne ljude.

"

il
\

.-.I

Bard~E.~Jdi~g.

Mislim da u zivo[U svakog smrtnika dode vreme kada vidi sirom

otvorena vra ta, kao mi ovog velicanstvenog aprilskog dana, i kada sva
ko razabere one silne mogucnosti koje se mogu dosegnuti. Molim citao
ce da na neko vreme napuste svaku predrasudu ida gledaju nasim oci
rna; ne trazim od vas da verujete, ali bih zeleo da razumete da su to dye
sasvim razlicite stvari, pisati 0 tim Ijudima iii sedeti uz njih i slusati ih.
Moglo se ocekivati da cemo se dici i proci kroz ta sirom otvorena vrata.
Ali, mi smo oklevali. Zasto? Jer nismo imali punu veru, jer
smo dozvolili svojim predrasudama da nas zadrzavaju - i tako su se
VTata ponovo zatvorila. Posle toga smo govorili da je to ucinila ruka
sudbine, ali smo bili svesni da nema sudbine sem one koju sami sebi
izgranujemo.
Ovde su bili dobri, jednostavni ljudi medu kojima je vise njih koji su
generacijama iii od davnina ziveli sa one strane vrata, za koje je taj zi
vot bio stvaran zivot. Tu nije bilo nikakvih propisa, tradicije, nista
osim cistog, ispravnog zivota ovde na Zemlji. Takvu suprotnost citalac
moze sam sebi da predstavi.
Bilo nam je tesko da se rastanemo od tih dobronamernih dusa koji
rna smo se tokom poslednjih mesci pridruzili, ali smo znali da nas ceka
ju druge stvari koje smo iscekivali s napetoscu. Tog Iepog jutra smo se
srdacno oprostili sa nasim prijateljima koji su nas Ijubazno pozvali da
opet dodemo. Posle poslednjeg zbogom, krenuli smo ka severu na kr
starenje kroz veliku pustinju Gobi. Bajke 0 velikim teskocama su isplo
vile kao nejasne slike u nasoj svesti, ali se nismo bojali, jer su Emil i jast
opet bili sa nama a Cander Sen je zallzeo mesto Neprova,
Za nas koji smo posetili vec mnoge zemlje, izgledalo je sasvim obic
noda budemo sa nekim drustvom na putu i siguran sam da nije bilo ni
kog menu nama koji nije radosno saradivao kad smo posli na taj put, a
isto tako nijedan od nas nije znao da se on pred varna vec otvorio i po
ceo odvijati. Sada smo spoznali da se nalazimo u dalekoj zemlji ida je
putovanje kao ovo spojeno sa velikim mukama, ali je zelja da podemo
dalje zivela u svakom i bila je neodoljiva. Apsolutno poverenje koje
smo imali u nase velike prijatelje dozvolilo nam je da odbacimo svaki
strah i svaku misao na neuspeh, pa smo se poduhvatu predali sa mla
dalackim odllsevljenjem.

-"

--_.- ---_ .. _- ---- --

ZIVOT I UCENJA MAJSTORA DALEKOG lSTOKA

-_._-----~

Bili smo navikli na usamljena mesta, ali jos nismo doziveli da se

moze tako slobodno i udobno putovati ovako zabacenom zemljom.
Zar je bilo cudno sto smo ocarani time, isto tako i nasim dobrocinitelji
rna? Cinilo nam se da bi tako mogli ici sve dalje ka severu dok ne stigne
mo u polame krajeve i osvojimo ih. Nismo bili dugo na putu kad je ne
ko primetio: "Oh, kad kad bismo mogli da se krecemo kao nasi prijate
Iji, sve bi bilo jednostavno. Ovako su oni prisiljeni da idu sa nama po
lako". Sve je islo dobro i doslo je vece sedmog dana. Otprilike oko pet
sati, kad smo se popeli uz duboki klanac niz koji je trebalo da se
spustimo s druge strane da bi dosli do nize ravnice, viknuo nam je jedan
nas saputnik iz prednjeg reda kolone da u daljini vidi konjanike. Uperili
smo nase dvoglede i opazili jahace koji su, kako je izgledalo, bili tesko
naoruzani. Obavestili smo jasta, a on je rekao da je to verovatno ban
da koja ugrozava ovaj kraj. Sisli smo sa puta i pripremili prenociste
pod grupom stabala. Za to vreme su dvojica krenula preko bistrog po
toka i popela se na uzvisenje sa druge strane, da osmotre sta rade ja

haci, ali Sll se vratili u zurbi. Rekli su nam da ti Ijudi nisu udaljeni vise

od tri milje od nas ida jasu prema nasem logoru. U isto vreme neko je
primetio da se sprema oluja. Kad smo pogledali, stvarno su se na seve
rozapadu skupljali teski oblaci i sa svih strana je duvalo. Bili smo jako
uznemireni, jer smo sada mogli da vidimo naoruzane konjanike kako
se krecu pravo ka nama niz strmi obronak. Njihov izgled je u nama
probudio veliki strah. Bilo ih je trideset dvojica a ne dvadeset sedam
kako smo ranije videli, a niko od nas nije imao vatreno oruzje.
U tom trenutku je nad varna zabesnela oluja. Nasa zabrinutost je
rasla jer smo vec imai priliku da posmatramo intezivnu snagu oluje u
takvoj pustosi. Nekoliko minuta je tukao i urlao vetar i bacao snezne
iglice strasnom silinom na nase satore. Izgledalo je da cemo biti prisi
Ijeni da premestimo logor da bismo izbegli padanje grana. Onda je sve
postalo tiho i poverovali smo da je to bio sarno jedan prolazni udar, koji
je u tim krajevima uobicajen. ida je sve proslo. Vladao je sumrak koji
nam je dozvoljavao da vidimo tek toliko da popravimo satore. Radeci
to nekih pola sata potpuno smo zaboravili na OllljU i bandu. Kad smo
napravili pauzu usao je nas voda i rekao da nedaleko od nas oluja i
,daljebesni, a o,vde kod nas vazduh se jedva pomerao. IzaSii smo iz sa

II

ri,

, it"

, '1,,

1
'

l
:I'~

IiI
" ,,
"

'[
:1,

i'\',
:ii
'"

:1,

",
1
,I'"

t.~:~;:l

'':t'

11

136

137
11

~
~'?"
:.

.~

...

#.:.

~F ,.

:It:j.,,,~Bard Spalding
r ~,

._ ..

._.

._. _

:; cora i posmatrali kako se u blizini prazni snaga nevremena. Sarno ov

~:~: de gde smo mi stajali bilo je mimo i coplo. Prema ranijim iskusrvima te
vrste oeekivali smo inrezivnu hladnoeu i pljusak sneznih iglica koje ve
tar nosi na sve suane. Takva sila nam je bila poznata - moze gocovo da
,,~
oslepi eoveka i oduzme mu dah.
.
Iznentlc1a je postalo svetlije. kao usled neke magiene sileo Ook smo
:~ se eu~i1i come lleinilo nam se eujemo neke muske glasove kroz rumja
VB oluje. Bilo je vreme za jelo. Neko je upitao da Ii se zna sta se dogodilo
sa jahaeima koje smo videli. jedan od nas je mislio da je euo pozive dok
\. je bio u sawru. Rekao je da bi mozda mogli da pomognemo tim Ijudima
ako su se izgubili u oluji. jastje odgovorio da oni pripadaju zloglasnoj
razbojniekoj bandi koja hara ovim krajevima ida je njihov jedini posao
krada stada ovada i koza, pljaeke i prepadi na susedna sela.
Kad je oluja malo kasnije popustila. euli smo pozive, dahtanje i
rzanje konja. lako ti ljudi nisu bili daleko. nismo ih mogli videti jer je
vrtlog snega bio tako gust da je zamraeio vazduh. Nismo mogli da vi
dime ni Iogorske vaue. Posle nekog vremena Emil jeustao i otisao da
vidi gde su ida ih pozove kod nas, jer ako nisu dobra pripremljeni neee
izdriati oluju. Hladnoea izvan sawra je poeela da grize. Obradovalo ga
, je
su dvojica hteli da podu sa njim. Vratili su se posle nekih 20 mi
~t nuta u pramji dvadesetak bandita koji su na uzdama vodili svoje ko
nje. Od njih smo euli da su se os tali veravamo izgubili u oluji. Ovi su
predstavljali grupu poludivljih srvorenja. eim su usli u krug svetla iz
gledalo je kao da misle da je protiv njih skovana zavera. Kako se njihov
nemir sve jasnije primeeivao, Emil je poeeo da ih uverava da su potpuno
slobodni i da mogu da odu kad god co zele. Pokazao im je da nemamo
nikakvo oruzje i da ne bismo bili u stanju da se branimo ako nas na
padnu. Njihov voda je rekao da im je w srvarno bila namera kada su
ovamo krenuli. ali je onda naisla oluja. a oni su se wliko zbunili i izgu
bili. da ni svoje sawre nisu mogli da pranadu. Emil i ona dvojica su ih
nasli ispod jedne izboeine. nekih 100 metara od powka. Voda je mislio
da bi svakako izginuli kada bismo ih sad oterali. Emil ih je uveravao
da se to neee dogoditi. Vezali su konje pod drveee i seli odvojeno da ve
eeraju suseno kozje meso i meso od jaka koje su sa sobom poneli. Pri
wme su svoje oruzje drzali nadohvat ruke i pazili na svaku glasnije iz

Wif'

t;:

sw

- --'.. . . _--_ ... - -_.... _._ .. . _---

.. _._Z~'{.<2..T_J._':JCENJ~_MAJS.I0~ DALEKOG [STOKA

govorep.u ree. Govorili su uzbudeno. mahali rukama, a jast nam je ob

jasnjavao da se eude nasoj rasveti i
se vetar na oseea u nasem logo
ru, sto je wliko toplo i sta je to smirilo konje. jedan od njih. koji je naj
vise govorio, rekao je da je vee ranije euo price 0 nasim prijateljima. da
su oni bogovi, da su u stanju da njih, bandite, u trenurku pobiju ako ze
Ie. last nam je rekao da jedan od njih predlaze da pokupe od nas onoliko
srvari koliko mogll da ponesu ida pobegnu. Neko se protivio. jer bi svi
bili pobijeni kad bi [0 pokusali. Posle duzeg dogovora dodose njih se
swrica do jasta i rekose da neee ostati duze jer se boje, pa ee radije po
kusati da se vrate u svoj logor. Popeli su se na konje i odjahali niz po
[Ok. vratili se posle 20 min uta i rekli da je sneg wliko dubok da konji ne
mogu dalje, a i oluja i dalje besni. Takvu godinama nisu doziveli. Neko
je primetio da se ovde oseeaju udobnije, iako se boje. jast je rekao: "Ku
ea Oca je tamo gde se boravi i ako ste uniutar kuee, onda ste u sreenom
duhll Oca. jer, kakve koristi imamo od wpline i udobnosti kuce ako ni
smo u njoj - onda nista 0 wme i ne znamo. lvtozete dugo zvati one koji
su napolju jer 0 nasoj kuCi ne znajll nista. Ovi Ijudi nam se nece pribliziti
iako oseeaju [Oplinu. Oni su od davnina sarno vrebali svoje plenove pa
sad ne mogu da shvate da ri isri ljudi koje su smatrali svojim plenom.
njih sreeu prijateljski, bez ikakvog razloga. a uz w nisu ni iz njihovog
plemena. Oni ne znaju da Otac boravi u snegu, u zimi i velikoj oluji. Oni
koji njegovo boraviste ueine svojim ne mogu da srradaju ni od nevre
mena, ni od poplave, ni od oluje. Sarno onaj koji izgubi vezu sa Bogom
f!!.Q..~._b..itiJ~Qpeden od vetra, nevremena ili poplave.
Ako neko moze si umo i bez kolebanja da drzi svoj pogled bez lu
ranja na Soga, ako ne poznaje i ne vi 1 nlsra ruga sem ~onda
moze da izvodi srvari kakve ste upravo videli. Nasa je misao: 'ra msw
i nepokoiebljivo drz.im svoj pogled usmeren na Teb'~ja znam sarno
za:rebe. ja ne vidim nista drugo OSlm Soga u Svemu. StoJlm cvrsto na
svom brdu i vidim sarno Tvoju Ijubav, Tvoj zivot, Tvoju mudrosL Tvoj
bozanski duh me uvek prazima. okruzuje i boravi u meni i izvan mene.
Znam da se [0 ne dogada sarno u meni, nego svoj Tvojoj deci. Znam da
nemam nista
ne bi i njima pripadalo i niko ne moze nisra imati
nije Tvoje. ja ti zahvaljujem, Oce'. Pravi mir se moze postiei i usred olu
je. ali prava tisina se nalazi duboko u srcu onog koji je nasao sam se

sw

sw

sw

i~

.JlLj

F
1l..

,1D

'1:'
: I

II

:~

rd ~Ralding._.

__

---

-.---..-

e. Neko moze biti na najusamljenijem mestu, sam u sutonu, u dubo

,t,oj tisini prirode, a da ga opet baeaju oluje strasti na sve strane iii da
drhti pred gromovima straha.
"Ko prirodu posmatra povrsno moze misliti da ona zivotinjama daje
:,-"agu, pozudu iii lukavstvo da bi mogla da se hrani krvlju slabijih zi
Itinja, da postoji nejednakost u prednosti. Ali pogledajte neke jed no
stavne cinjeniee 0 kojima su sarno retki razmisljali.
~ "Na svew potoji vise ovaea nego lavova. To nije slucajnost. Priro
_ _I nije slepa i nerazumna. ~Eiroda je Bog na delu, a Bog ne rasipa svoj
rnaterijal kao sto nikada ne gresi. Ne primecujete Ii da na pocetku, u
~;nju za topljenje prirodnih sila, lay nije nadvladao jagnje pre nego
~ se na seeni nije pojavio covek. ]agnje je postalo pobednik nad la
vorn i to ne zato sto se covek stavio na stranu jagnjeta. Vrlo ja verovat
---. da je covek svoj lovacki put otpoceo time sto je klao one koji nisu
----"ali da se brane. Sasvim je sigurno da je ubio vise ovaea nego lavova.
Ali nije covek taj koji je odlucio 0 propasti lavova nego pciroda. Razmi
---'te i uvidecete da priroda ne moze dati jednoj zivotinji dye suprotne
___age. Lav je dobar borae ali je ros za pripitomljavanje. Sva snaga nje
govog lepog tela se razvija za borbu. (mati potomstvo za njega je prepre
~. Sa druge strane jagnje nije nikakav borae, slabo je.

,'I

"Jagnje ne rasipa svoju snagu u borbi i zato je dobra za gaje

nje. Prirada dozvoljava da je stvaranjem lava napravila gre.sku i gre

.,......J

popravlja tako sto lay i druge zivotinje koje se predaju instinktu

ijanja, polako nestaju.
"Nijedno bice koje spada u red grabljiviea nije u stanju da izbegne
presudi kojoj je neumoljivi zakon prirode izrekao. Priroda je pra
~na i gde god se neki borae bori, bila to zivotinja iii covek-zivotinja,
udivljini iIi u gradu, on ce izgubiti iii sada iIi u~uducnosti. Lav takode
fbi - sarna njegova pobeda je gubitak, umire dok ubija. Opsti zakon iz
~e smrtnu presudu nad njim. dok on zdere svoju sopstvenu vrstu kada
jprle toplo meso jagnjeta koje je izvukao iz stada. Kada je prvi lay ubio
~1)jU prvu zivotinju i sa uZivanjem glodao krvave komade sam sebi je
pevao smrtnu pesmu, ne onoj bespomocnoj zivotinjskoj vrsti koju je
'isao da unisti. Varvarstvo je bedna parola. Ni lavovi ni medvedi ne
1I'araju stada. Divljaei medu Ijudima ne zive u plemenima i medusob

'O

~
'I
i

ZIVOT I UCENjA .MAJS!()R!.-_D~~~K.-<2.~~I~~

- ..

no se ubijaju. Zelja za grabez.om okrece se pre iii kasnije protiv onog ko

je ima i uvek je izvor slabljenja.
"Poredenje tih stvari pokazuje nam propadanje grabljiviea. Nikada
nijedan ratnik nije izvojevao stvarnu pobedu. Njegove pobede su bile
sarno iluzije. Kraljevstva koja su izgradili rami junaei ubrzo su se rusi
la ukoliko nisu bila utemeljena na necem jacem od oruzja. Na kraju
moramo napustiti nasilnicki rdim i okrenuti se pravednosti ako nece
mo da nam se obrusi one sto stvaramo. Grabljivae, covek iii zivotilja,
jeste usamljen, beznadan, bespomocan i neopisivo proklet~r ~ prava
snaga
krot.!sost. Krotkost poseduje sva svojstva lava sem krvolocnostn'
.,._ ...
malo-pomalo sve sto zivi mora da se podvrgne njenom zakonu koji sve

nadzivljava.

"Covek sam sebe izgradu'le iii razara. U dvorani oruzja u kojoj raz

mislja i odlucuje koje oruzje da odabere, on sebi priprema propast. Na

isti nacin stvara orude kojim moze da izgradi nebeske stanove radost i ,

snage i mira. Pravi izbQr i prava prLmena njegovih misli dozvoliavaju

fIlU da dode do bozanske savrsenosti. Zloupotreba iii nepravilna pri

mena misli dovodi ga do toga da padne dublje nego zivotinja. Izmedu

tih dveju krajnosti nalaze se sva stepenovanja karaktera i covek je uvek

_uvek tvorae iii majstor svog karaktera .

"Ovi ljudi su potomei nekada velikog i bogatog naroda. Njihovi

preei su nastanjivali ovu zemlju dok je jos bila lepa, plodna, industrij

sko kraljevstvo. Poznavali su umetnost i nauku, znali su svoje poreklo

i svoju snagu, koja je bila jedini predmet njihovog obozavanja. Onda je

doslo vreme kada su sve pol~i na zadovol" van'e svo tela i od tada

je tel?l?0celq.ii.? propaAg. Tada je dosla velika katastrofa kOJa

stosila zemlju, a preostalo je sarno malo njih koji su nastanjivali vise

delove zemlje. Sku pili su se u zajednicu j razvili kasnije Ll veliku rasu

Evrope.

"Pokrajina u kojoj smo sada i ona u pustinji Gobi su bile odsecene;

tlo se promenilo lIsled delimicnog lIzdizanja i ovde vise nista ne rada.

ljudi koji Sll tamo ziveli bili su, sem nekoliko zajedniea, gotovo sasvim

iskorenjeni. U jednoj od tih zajedniea bile su preostale sarno dye porodi

ee koje su se dale na pljacku i postale preei nasih gostiju. Oni ne mogu

da se razvijaju jer Sll stalno medusobno u svadi. lstorija i poreklo su se

i:
I'

141

..

'

.~

,.

..

",_.~-

Z[VOT 1 UCj:NJA MAJSTORA DALEKOG ISTOKA

"

.- Bard

s~lding_.

...

.__ .

. _

. izgubili, ali se njihova religija i njihove legende mogu dovesti na jedan

isti izvor. Kada nekog od njih sretnete uvek se nade nesto zajednicko u
osnovi, iako razlicito u pojedinostima."
. Posle tih reCi last je pomislio da nas je previse zamono, ~ada je vi
deo da su zaspali svi nasi prijatelji. Spavali su i razbojnici. I oni i mi
smo zaboravili na oluju koja je nedalekoi dalje besnela. Ujuuu nas je
probudilo sunce i citav logor se dao u pokreL Brzo smo se spremili i za
rekli oStale da nas cekaju, ukljucujuci i razbojnike. Za vreme dorucka
su nam rekli da cemo putovati sa banditima do njihovog logora, jer
cemo lakse zajedno da krcimo sneg. lzgleda da su se razbojnici rado
vali wm planu, ali nisam siguran da smo i mi, jer smo znali da ih u logo
ru ima jos pemaestak. U meduVTemenu je oluja porpuno presrala. pa
smo odmah poste dorucka krenuli sa razbojnicima, a osrali sa opremom
je trebalo da podu za nama.
lako logor nije bio daleko, nekih 12 milja, stigli Smo tek popodne,
srecni sto mozemo malo da odmorimo. Logor je prilicno udobno izgle
dao, bilo je dovoljno prostora za sve. Odlucili smo da ostanemo
dan-dva dok se sneg ne slegne, jer je po planu rrebalo da predemo p.-e
ko visine od 14004 stopa. Vreme nije bilo rako toplo kao sto smo oceki
vali, pa smo se zadrzali cetiri dana. Ciravo selo se prema nama odnosi
10 s p05tovanjem i rrudili su se da nam bude 5W prijamije.
Pri polasku su dvojica izrazila zelju da podu sa nama pa, kako smo
inace nameravali da povecamo poslugu, prihvatili smo ih i osrali su sa
nama do naseg povratka sledece jeseni. Na polasku nas je ispratilo po
la logora do prve uzvisice, da bi nam pomogli da krcimo sneg. Bili smo
im zahvalni jer je njihova pomoc ublazila naporan uspon. Tu smo se
rastali sa nasim prijareljima i 28. maja stigli na dogovoreno mesw tri
dana posle nasih drugova koje smo napusrili prosle jeseni.

Poglavlje 9
Posle odmora od pet dana upurili smo se ka srarom gradu Uiguru i
stigli 30. juna. Poceli smo odmah sa kopanjem i prva jama nije bila du
blja od 50 swpa kada smo otkrili zidine srare kuce. Dalje kopanje do oka

---'--'- - - - - - - -

_.. _-.- -

90 stopa je pokazalo da je to velika prosrorija u kojoj su se nalazile mu

. mije sa zlatnim maskama preko lica. Bilo je nekoliko lepo izradenih
zlathih, srebrnih. bronzanih i glinenih statua, i sve to smo fowgrafLsa
Ii. Kad smo malo uznapredovali zakljucili smo da je ovde nekada bio
stari grad, pa smo poW dalje i nasli drugi grad. tacno onako kako je
navedeno u nacrtima. Tu smo kopali oko 20 swpa i stigli do sigurnih
dokaza 0 postojaju jedne stare civilizacije.
Onda smo iSii dalje do treceg mesta gde smo ocekivali da nademo
dokaze 0 poswjanju najstarijeg i najveceg grada.
Da bismo ustedeli na vremenu i hrani podelili smo se u cetiri grupe;
tri su se saswjale od vodica i sest asistenata i njihov je zadatak bio da
vrse iskopavanja i sprovode nadzor nad rim. Radilo se u smenama po
dsam sari, a cervrta grupa je brinula 0 logoru i ekspediciji.]a sam pripa
dao grupi koja je rrebalo da radi u smeni od ponoci do osam uju uu.
Kad smo iskopali prvu jamu, osigurali prilaz ka cetiri podzemne
prosrorije i uklonili sut, vise nije bilo nikakve sumnje da se nalazimo u
najvecem i najstarijem od ta tri grada ida su iskopine veoma bogate
VTednostima.
]ednog jutra nam je javila zamena da nam se priblizavaju konjani
ci. Izgleda da je ro bila banda koja je koristila put koji smo mi utabali.
Jasr nam je prisao i rekao: "Oni nameravaju da opljackaju logor. ali ve
rujem da ne ueba da se bojimo". Pratili smo njihovo priblizavanje ne
kih 500 jardi od logora gde su stali. Dvojica su se izdvojila i krenula ka
nama. Posle izmenjenih pozdrava pitali su nas sta mi tu radimo i rekli
da ne veruju da trazimo ostatke grada. vec zlaw, pa su hteli da oduzmu
nase sprave i zalihe. Pitali smo ih da Ii su vladini vojinci, a oni rekose da
ne priznaju nikakvu vladu i da je u njihovoj zemlji vladaronaj koji je ja
ci. K.ako kod nas nisu videli nikakvo oruzje i posto su primetili da se ne
bojimo. mislili su da u nasoj pozadini imamo posadu, pa su se vratili
da se posavetuju sa svojima. Opet su dosli i rekli da nam se nista nece
dogoditi ako se predamo, a ako pruzimo otpor oni ce nas pobiti. Osta
viii su nam deset minuta da razmislimo.]ast je rekao da necemo pruzi
ti otpor niti cemo se predati. Na to su se razbesneli. konji su im poska
kivali a oni su mahali rukama i vratili se ostatku bande. Citava banda
je u rrku navalila na nas. Priznajem da sam se preplasio. da mi se u
~,

I
1
J
J
l

i
i
i

"'~

"

~ard

s~Lding_.

.__._.

._.

._.

__

.. 'uen oka pricinilo da smo okruzeni senovitim prilikama koje su posta

Ijale sve zivlje i brojnije. Nasi posetioci su verovatno isto videli, jer su
njihovi konji poceli da se propinju i jahaci su gubili kontrolu nad njima.
Banda koja je brojala 75 jahaca za cas je dosla u zbrku. Konji su se okre
Itali nil. sve suane, jahaci nisu mogli da ih obuzdaju i panicno su poceli
da bde pred nasim fantomskim jahacima. Kad se uzbudenje stisalo,
_ prisli smo mestu gde su bili jahaci i nasli sarno tragove razbojnika. Bi
10 nam je veoma cudno jer su nam nase pomocne cete izgledale isto ta
--,- ko srvame kao i banditi. Dosie su neocekivano, sa svih strana da nas
----- zastite - tako je izgledalo.
last nam je objasnio: "Fantomske cete su bile sarno slike koje
~ su postale taka plasticne da ste mogli da ih vidite i vi i banditi,
--- .odnosno slike iz ranijih dogadaja koje sma taka oziveli da niste
_ rnogli da ih razlikujete ad stvamih dogadaja. Koristimo ih za za
stitu i nikome ne mogu da naskode, ali se njima postize odredena
--- -svrha. Izazvali su sumnju u glavama napadaca, jer su mislili da
se ekspedicija kao nasa nece usuditi da na toliki put krene bez za
stite. Iz njihovih shvatanja smo izvukli prednost i videli su one sto su
-- ocekivali. Oni su vrlo praznoverni i uvek na oprezu pred nekom preva
__. rom. od koje se posebno plase. Od sada ih vise necemo videti."
Kad je nas posao toliko napredovao da smo mogli da budemo sigur
----, ni u postojanje tri grada, dali su nam savet da sve iskopine savesno po
novo zatrpamo i zastitimo od okolnih bandi. Medu njima kruze legen
de 0 postojanju ovih gradova i veruju da se tu nalaze gomile zlata. Ta
;1 ko smo posao zavrsili i izbrisali sve tragove, koliko je to bilo mogllce.
Znali smo da ce sledeca oluja izbrisati poslednje tragove. Oluja je sa
___. mo jedna od velikih teskoca koje bez pomoCi nasih prijatelja ne bismo
savladali. (uli smo da slicne rusevine postoje i u Juznom Sibiru.
Nasli smo sigurne dokaze da je ovde zivelo brojno stanovnisrvo
.. koje je bilo na visokom civilizacijskom stepenu. Neosporne cinjeince su
pokazale da su poznavali poljoprivredu, rudarsrvo, tekstilnu industriju
i srodne delamosti. Znali su da pisu, citaju i bavili su se svim nauka
' rna. Bilo je jasno da je istorija ti Ijudi bila istorija arijevske rase.
Ook smo se odmarali neko je upitao da Ii se tragovi te rase mogu
(e
pratiti unazad. Emil je rekao da u gradu koji je ispod naseg logora po

.f

l'
.

.. -

.. _.. __ ._--.-

ZIVOT I UCEN)A MAISTORA DALEKOG [STOM

.. _._-.---------._._-

stoji siguran dokaz u pisanim zapisima. Kada budu nadeni i preved~ni

imacemo tacnu, besprekornu istoriju tog naroda.
Ovde je nasu zabavu prekinuo covek koji se iznenada pojavio na
vratima. Emil, Jast i Cander Sen su mu pohrlili u susret, a i nas voda, ko
ji je uzviknllo: "Gle, gle, to je uistinu iznenadenje". Bilo je bucno dok su
zene i muskarci koji su usli za njim i nasa tri prijatelja izmenjivali po
zdrave. Svi koji su sedeli za stolom su se digli i gurali da izadu napolje
gde se naslo jos 14 gostiju. Medu njima su bili i Emilova majka, nasa
domacica od prosle zime, ona lepa gospoda koja je na gozbi u EmiIovoj
kuca zauzimala pocasno mesto i Emilovi sin i kcerka. SaCinjavali smo
srecno drusrvo i prisecali se sastanaka koje smo odrzavali. lznenade
nje je bilo vrlo uspelo, a najvise za nase prijatelje koji su nam se po
slednji pridruzili. Pogled na njih je bio dovoljan da nas uveri 0 njihovoj
gorucoj znatinzelji. Oni nisu bili svedoci takvih pojavljivanja i nestaja
nja, pa im je dogadaj pao kao iz vedra neba i potpuno ih zbunio.
Posto se medusobno pozdravljanje zavrsiIo, dosao je nadzornik
logora pokazujuCi znake potpune bespomocnosti i rekao: "Kako da na
hranimo tolike Ijude kad zalihe jos nisu stigle, a ovde jedva da i.ma za
nasu veceru i dorucak. Odakle, za volju neba, dolaze svi ti Ijudi?" Nas
voda je u sali odgovorio: "Oobro ste rekli, Rej, oni zaista dolaze s neba,
jer, kako se vidi, nema nikakvog prevoznog sredsrva". Rej odgovori:
"Ali onda je cudno da namaju krila. Aako nemaju krila mi bismo mora
Ii da ih ih cUjemo da hodajll po pesku, pogotovo kad ih je toliko. A nije
se nista culo. Mora se dakle prihvatiti da je vasa pretpostavka tacna i
potpllno logicna." Emil je rekao da podriava bojazan nadzornika da
nema dovoljno hrane i da zato gostima mora prigovoriti sto sa sobom
nisu nesto doneli. Nadzorniku je bilo neprijatno, pa se izvinjavao da
nije hteo tako neprijJmo da se izrazi. ali da je srvarno tacno da nema
dovoljno hrane za sve. Emilova majka je rekla da nema razloga za uzne
mirenost, nasa domacica i ona lepa gospoda ce rado preuzeti na sebeda
se p~brinLl za veceru, jer imaju nameru da jedu sa nama.
Bio je to jedan od onih dana u pustinji kada vreme u jednom trenut
ku hladi zemlju a u sledecem se, pod besom oslobodenih elemenata,
prervara u paklenu predstavu. Sve prostirke koje smo imali postavili
smo u krug oko satora. Kad smo prostrli iznete SLl posude sa jelom i

t
i

"

,
i,

l',

,-l

I'

,",r.

jI
111"

145

I,'
J -

.'

.,.'

Bard Spalding

_ ---_._------- - - - - ._-,--------

posravljene pred nas. Posed ali sma uz ivicu plamenih repiha. Na licima
onih koja su nam se poslednji pridruzili i dalje su se opazali znaci zbu
njenosri i eudenja. Rej je bacia pogled na jelo i rekao da, aka dobra vid.i.
sadrzaj posude bi mogao rako da se umnozi da ad njega svi budu siri i
da se pred njegovim oeima zaisra desava eudo, ida bi bilo dobra da oei
drzimo sirom orvorene za ana sro ee se ovde deSavari. Tri gospode su
poeele da pune i dele posude, Za co vreme Rej je posrao sve nemirniji i
kad je njegov ranjir dosao na red, napravio je opasku da njemu maze i
mnogo manje. Kad je hrana svima podeljena, on je pogledao u posudu i
video da se njen sadrzaj nije smanjio, pa je rekao: "Rizikujem da budem
neprisrojan, nevaspiran i namerljiv. ali dozvoljavam sebi da upiram da
Ii je slobodno da sednem pored gospoda, jer je moja radoznalosr roliko
velika da ne mogu da pojedem ni zalogaj". Gospode su izjavile da ee
smarrari gescom eisre uerivosri da sedne pored njih. Tek kad je sea ne
ko je zarrazio hleb, Bio je sarno jedan komad u papirnoj posudi. Lepa
gospoda je pruzila ruku i u posudi se srvorio veliki hleb i predala ga
nasoj domaCici da ga izreze na kriske, Rej je zeleo najpre da ispira
hleb. Odmerio ga je sa svih srrana i vrario. Videli sma da je vrlo uzbu
den. Udaljio se par koraka, vrario i obrario Emilovoj majci: "Zao mi je
5CO izgledam neuljudno, ali su mi misli roliko pomueene da moram da
piram da Ii je vasa namera da nam dare do znanja da sre u sranju, za
posravljajuCi sve varna poznare prirodne zakone, bez svake varke. da
iz nepoznarih iii nevidljivih zaliha uzimare ana sco yam rreba?" Go
spada je odgovorila da za njih hrana nije nevidljiva. Usranovilo se da
se hleb ni najmanje nije umanjio koliko god da je nasa gospoda odre
zala i razdelila. Rej se polako smirio, oper zauzeo svoje mesco, a lepa
gospoda je nasravila: "Kada bisre sarno mogli da vidire da je raspeeem
sarno zalosni zivor Isusov zavrsio, dok je veselje Hriscovog zivora rek
uskrsnueem zapoeelo, ida bi cilj svakog zivora rrebalo da bude uskr
snuee a ne raspeee. U com smislu ga svako maze slediri i uCi II zivor Hri
sra koji je u njemu. Da Ii mozere zamisliri veseliji i bogariji zivor ad
onaga zivori jedno sa velikom moci unurrasnje Hrisrove snage? U
come mozere prepoznari da imare vlasr nad svakom formam, svakom
misli, svakom reeju i svim iivornim uslovima. Aka zivire rim zivocom,
koji je ispunjenje svake porrebe, vi cere posrari svesni da sre zapoeeli is

- ..----

ZIVOT I UC~~.J.A ~JSTORA DALEKOG ISTOKA

pravan znalaeki iivor. lsus je umnozio ana m'alo hleba i ribe koje je

imao deeak, dok nije bilo dovoljno za sve prisume. Vi znare da im je re

kao da sednu i da prime hranu kao ispunjenje Zakona, Aka se veselire

Isusovom iivoru i sa unucrasnjim zadovoljsrvom co mislice, morare bi

ri uvereni u njegov zakon iivljenja i iiveri primereno njegovim ideali

rna Ne smere vise ovde srajaCi neakrivni i srvarari sebi brige ad cega zi

veri, jer da se Isus cako ponasao and a se oni Ijudi nikada ne bi nahra

nili, Umesco coga on je u svom miru blagoslovio i zahvalio za ana sco

je ru bilo i zaliha se umnozila dok nije bilo dovoljno za sve.

"Zivor ranije flli~.PI~~ca.v.:liao reZa.!<- problem, dok eoveK,nije posrao
neposlu5an i kad vise nije slusao s~oj unurrasnji glas. Kad se o~,~ene i
ponovo poene da slusa sebe, presraee da se muci da bi imao dovoljna,
za iivor. Od rada ee radiri sarn9..~a radosr srvaranja. Uci ce Ll veselje
srvaranja i s~araee po zakonu GoSp~dnjem, po reei Bozjoj. Spoznaee
da snagom Boije reei moie delovaci na sveukupnu Boiju supsrancLl i

da svaki ideal koji ima u mislima i koji podrzi moie da dovede do obja

vljivanji.1. To je bio pur koji je Isusa korak po korak odneo navise, dok

Hrisr u njemu nije srekao vrhovnu vlasr i dok nije savladao sva ograni

eenja i shvaranja smrrnog misljenja. Kad se co scekne, onda rad za do

rieno biee posraje radosL Isus je dokazao da je isrinski duhovni zivor je

dini sreean iivor. Bio je okruien doscojansrvom i slavom zbog $voje

pobede, a ipak je osrao slobodan kao malo dere. tako svec jos nije por

puna probudio cu zelju, ipak su veselje i blagoslov ana za eim se cezne.

Covek maze da nade zadovoljsrvo u 10V}l na licna dobra ipr,i come zab
oraYLrl~ zakon koji kaze da ee izgubiri sve sco je iz sebienosri prisvojio,
Tek gubirkom raga moie da shvari da propasc licnog ukazuje na podi
zanje duhovnog. Uvida da najveea nuida posraje prilika za Boga. Taka
je i danasnji dan sarno jedna ad Boijih prilika kojima se izraiava nasa
velika radosr.
"Morare znari da sre ovlaploceni da primace svaki dobri i savrseni
Boiji dar i morace da budece spremni da ga primire kao znak da je Bog
vasa sopsrvena bozanska priroda. Ako se u ovom misljenju odvojire
od Boga, delire se ad Njega i u objavljenju. Da bisre z?isca usli u radosr
zivora morare radosr i zivor da drzire radi bogacog v~selja koje rakav
iivor daje ciravom coveeansrvu."

-~
~

--

-
J
l
8

,
[:8a rd S ~~Ic!i Qg ___

_ _.

Onda se gospoda obratila nasem vodi i rekla: "Zakoni koji bi treba

da osiguraju kraljevsrvo 80ije ovde na Zemlji, ani koje)e Isus ucio i
L:<.oja ste danas videli da primenjujemo tacni su i naucnL Covek kao sin
Soiji i Njemu jednak, poseduje u sebi istinski duh Soiji. On moie u sebi
1.a otkrije zakone svog srvaralackog Oca ida ih primenjuje. U ovom po
[ ;lovnom SVetu ih moiete razviti do punog dejsrva". Gnda je rekla da ce
odgovarati na sva pitanja koja voda puta ieli da postavL
__ On je odgovorio da nema pripremljena pitanja. da je puna uzbuden
da bi radije sarno razmisljao. Ali bi neke stvari primetio, aka time ni
..- koga ne bi povredio, jer to ne zeli. Rekao je: "Mi sma dosli ovamo da, po
~lasem misljenju. nademo ostatke starog, davno iscezlog i zaboravlje
__ Jhog naroda. To nalazimo, ali nailazimo i na narod koji vodi daleko
cudniji zivot, aktivniji nego s[O sma ga ikad mogli predstaviti. Kada bi
~vo sto sma videli bilo objavljeno onda bi citav svet imali pod nogama".
~1ri gospode su odmah rekle da im ne bi bilo milo da vide svet pred svo
jim nogama. ali da celOu za casom kad ce se covecansrvo spusriri do
.....ttpozjih nogu. Rekle su da covecanstvo danas ima previse idola i da je
__ Jdeal ana sto je jedino porrebno.
Na to su se svi posetioci sem onog koji se prvi pojavio na ulazu. di
~Ii i rekli da moraju da podu. Posto su se srdacno pozdravili i sve naj
.....];olje pozeleli i pozvali nas u posew. nestali su isw kao sto su i dosli. a
!Zej je zacudeno buljio u mes[O gde su malopre stajalL Okrenuo se i pitao
~a ime onog koji je osrao. Rekao je da se zove Saget Irand.
_- Rej je pirao da Ii to znaci da su ani u stanju da bez ikakvih vidljivih
. prevoznih sredstava. prema svojoj volji. dolaze i odlaze, kao sw sma
h upravo videli, supromo svakom fizickom zakonu.
.....Saget lrand je odgovorio: "Mi ne krsimo nikakav zakon niti radimo
nesto s[O je suprotno ljudskom ili bozanskom zakonu. Radimo u skla
iu sa svim zakonima. kako prirode taka i Saga. Saobracajna sredstva
--Koja rni upotrebljavamo vi ne vidite, ali su nama potpuno v~lj_~,:,~~_~
ih ne vidirejer u [0 ne verujere. Mi verujemo i lOamo da njima mozemo
.olla se korisrimo. Kada se varna otvori razumevanje, kada naucite da
lOate i vidite kako se Zakon primenjuje, bice yam jasno da zakoni koji
. [rna se rni pokoravamo stvarno postoje ida su mnogo prikladniji da (0
lecansrvu pomognu i koriste, nego ani koje vi lOate i primenjujete.
(~IO

f-148

..

_-

....

--

---_. __ .

__

ZIVOT I UCENjA
DALEKOG ISTOKA
--_ .. _-_.- .. _---_.- ._---_._.
.... __MAJSTORA
.. _..

jednog dana tete shvatiti da ste tek poceli da dolazite u konrakt sa po

vrsinom ljudskih mogucnosti. i mi cerna se radovati da yam na bilo koji
nacin pomognemo."
Naisao je Cander Sen i rekao da je taj prijatelj dosao da nas pozove
da se vratimo putem preko njegovog sela do mesta gde cerna dopuniti
nasu opremu. Taj put je kraci i prohodan je uta doba godine, pa moie
rna ustedeti citav dan. Prihvatili sma. Posle se ispostavilo da je on po
[Omak [Og nekada naprednog naroda koji je [U boravio pre nego sto je
nastal-o pustinja Gobi .

Poglavlje 10
K..ad sma uvece pred polazak posmatrali zalazak Sunca neko je re
kao da bi voleo da lOa koliko su zapravo stare civilizacija i religija ida
Ii se abe u isto vreme, ruku pod ruku. prenose iz davnih vremena. jast
je odgovorio: "Zavisi S[O se podrazurneva pod religijom. Aka se misli na
ispovedanje vere, dog me iii sekte. mazda cak i praznoverja, onda je
ana vrlo mlada i nije starija ad 20000 godina. Aka se pod religijom pod
razumeva postovanje istinske zivome filozofije, postovanje samog zi
vota i iswvremeno istinsko pos[Ovanje za uzvisenu Boiju cis[Ocu, ve
liki stvaralacki princip. onda je maze rna pratiti unazad kao i svu is[O
riju. mitologiju, alegoriju, do vremena kada se covek prvi put pojavio
na Zemlji. mnogo pre nego SW Sll poswjali kraljevi. carevi iii ad Ijudi
napravljeni zakoni. U srcu prvog coveka gorelo je svetlo najdubljeg po
'Stovanja za izvor sveg zivota i zalePO[U(ogzlv-oca~aTePotai--p-ostova
~j_e.-t~~cls.-~~._1~~e-zra~!1ezatamnj~no ad st'arina nao~amoi~ ,;~~nos-t.
Kad je covek poceo da uzima zivot na sebe sasvim dobra je poznavao
njegov izvor. Prema njemu je osecao velika postovanje, a to pos[Ova
nje je ana s[O danas poznajete kao Hrista. Aka se uputimo kroz tamne
hodnike vremena to postovanje nalazimo podeljeno na bezbrojne sek
te. ispovedanja i dogme i toliki hodnici postaju zapletena mrez.a. koja
predstavlja tkivo sa mag praznoverja i neverovanja. Ko se to medusob
no udaljio - Sag iii covek? Ko je odgovoran za zbrku greha i nesklada
149

~fflo.i}

~
, t. ..., ...
:;.,
::,t'-:.

'~~jr';
',,'

Bard SpaldiJ'lg

.... _.. - ..

..

. '_'0_-- ..

._0 __ ...

._ ..ZlVOT

I ..UCENjA
MAJSTORA
DALEKOG ISTOKA
__..
...__ . __.

;~

.:

.":.

~.

koju je izazvala [a podela? S[ani[e nacas i razmismisli[e da Ii je za w

kriv covek iii Bog? Razmisli[e dalje da Ii Bog sedi negde na nekom ne
bu i gleda dole na [U veliku mreiu, da Ii [U i [amo nesw menja, da Ii po
ravnava zivocni puc, da Ii jed nag hvali a drugog kudi, jed nom pruza
ruku, a drugog gazi? Ne, aka pos[Oji is[inski davalac zivo[a on mora
bi[i svemoean, sveprisu[an, sveznajuei i udaljen i blizu nas, zivo[an u
svakom, mora svoj zivo[ izliva[i na sve, kroz sve i iznad svih - inace
nije nikakav is[inski davalac zivo[a. I w se sada moze podeli[i na bez
brojne oblike is[ine, ali kada se ide na poce[ak dolazi se ida kraja. Da
nije [aka ne bi pos[Ojao nikakav [emelj, nikakva pre[pos[avka, nikakva
is [ina." Tu ga je neko prekinuo pi[anjem: "Da Ii pokusava[e da savla
dace smrc?" Odgovor je: "Mi prelazimo smrc kao 5[0 pus[amo zivo[ da
se izrazi u svojoj apsolu[noj moCi, [aka da ne znamo sea je smrt. Za nas
ne poscoji drugo sem sve bogacijeg zivo[a. Velika greska kod veeine je
5[0 svoju religiju skrivaju iza neke koprene ili [ajne, umes[O da je O(VO
reno predaju u ciscom Bozjem, suncanom sve[lu."
Neko je upi[ao da Ii lsus kod njih, u njihovom narodu boravi, a jas[
rece: "Ne. Isus ne zivi medu nama. ~jega pri~~u nase zajednicke m.iili
k~o S[~.&~_Q.rivukusvi koji imaju [see misli kao 00. lsy~ b?'~~y'~amo [a
mo gde maze da pomogne, kao SW [0 cine sve velike duse. Kad je lsus
b-oravio u severnoj Arabiji imao je priscup biblio[eci koja je bila saku
pljena iz Indije. Persije i Transhimalaja. Tu je prvi puc dosao u dodir sa
[ajnim naukama Bra[s[va. Te nauke su pojacale njegovo uverenje da
se prava mis[erija zivo[a sascoji u wme da Bog mora bi[i izrazen kroz
Hris[a u svakom pojedinc.!::. Uvideo je da se mora povuei ad svih oblika
~e ~~ i da se Bogu maze moli[i sarno [aka da Njega i sarno NTega
vidi izrazenog u svakom pojedin,5u. Shva[io je da se mora povuci oa
svih koji su.ga do [ada poucavali - aka ieli da njegovo uverenje dade
d.Q.~~E~~aja - ia~_~9._~j~.&<?y~m uci[eljima nije bilo jasno. To ga nije ni na

[renu[ak sprecilo. jer je bio u velikoj prednos[i i [aka nepokolebljiv u

svojoj sluzbi Ijubavi, jer je znao da ee sve[ ima[i koris[i ad [e predano
sci. Smanao je da, aka covek ikada [reba da se podigne do uzvisene
moei, [e unucar S[anujuee Prisumos[i, aka moeni sin Bozji u kame je
bozanska mudros[ boravila u punoj meri, bio je boga[ dobrima koja
Bog iz svoje riznice iZliva, iz izvora voda zivo[a, aka Gospod iii Zakon

.I

Ijubavi i mudros[i s(Varno neba da primi meso na Zemlji, onda je on

morao sam da is[upi i sve w zacrazi. Dosao je sa cislim moCivom da zi
vi ovaj zivQ[ i da ga objavi. Tom objavljenju je daw ime HrisL
"On je us[ao i hrabro izjavio da Hris[. koji je u njemu s[anovao, s[a
nuje u svakom coveku, da nebeski glas koji ga je nazvao Ijubljenim si
nom, [akode sve druge zove svojim sinovima, sunaslednicima, bra
com. Taj [reCi je oznacen njegovim krs[enjem, kada je na njega sisao
duh Bozji u obliku goluba i os[ao kod njega. Tada je rekao da su sva
Bozja deca objavljena u mesu.
"Hrabro je ucio'da je neznanje izvor svakog greha. Uvideo je da co
vek ~ora da sf.prosve[1i do [e'clnjeniceaa ima moe da oprosci sve gre
he, sukobe i neskladnos[i, da creba da uvezba opras[anje ida Bog nije
caj koji opras[a grehe, jer se Bog ne bavi gresima obolelima i sukobi
rna, nego je [0 covek, koji ih je i s(Vorio. Swga, sarno covek maze [0 iz
brisaci i opros[i[i. ~~eka"[r~.~~ dov!S[i d<?_~p'oz.~~l~_~~.J~_~.~~~~
..~~~~-.:...
dos[a[~.!._r."~zumevan.0 velikog,,~lackog misaonog principa, kao
sops(V~n<?g ()Q~9~~~cma [Om principll.
"Shva[io je da covek. iako poseduje in[elek[ualno znanje i isku
S[VO u sve[Ovnim s(Varima, ipak maze bi[i gruba neznalica u onome
5[0 se odnosi na najvazniji fakwr njegovog iivo[a [Oliko dugo dok u
sebi ne spozna Hris[a kao iivu, oZivljavajueu Boiju esenciju. Ucio je da
je boles[ posledica greha, a opras[anje vazan fak[Or ozdravljenja, da bo
lese nije posla[a ad Boga kao kazna, kako neki misle, nego je posledica
[Oga $CO covek ne poznaje svoje pravo biee. Besmisleno je moli[i jed nag
pravednog i voljenog Oca za ozdravljenje iii oproS[ grehova. Is [ina je [a
koja oslobada. Cisw[a njegovog ucenja je razlog 5[0 je ana prezivelo
svoje uci[elje.
"Kada se Pe[ar zaklinjao da je opros[io sedam pu[a. lsus mL! je reo
kao da [reba sedamdese[ sedam pu[a da opros[i ion je i dalje Opra5[aO
dok oprosaj nije poscao sveobuhva[an. ~~.bi opros[ioJr~.rznju ~oncen

[risao je svoju paznju na ljubav. ne sarno onda kada se [0 odnosilon"a

njega samog nego ri~_~y~_g~~~je \;~deo-(ra-'p;s[~ji~~i"~j~.T~i~;i~aJe bi

.. --..----v-----...-

-.---

--.-

... ..
~

l~n~je sve[lo ~Ql~je on v~deo u svakom; ana je bilo u s[anju da

sve izvede iz mraka cim shva[e primerw. Znao je av.' se svakip'obednik

svom gospodaru zaklinjao da ee ad sada i uvek daopras[a i da se is[i

'"

......,

.J

...

--.

...

--I
I
I

JjJ;
,~

,.-.,.

E'_ .2rd
Spaldir:tg
"'.'-

._

. ..

~ r !~m

suprostavi svakoj zabludi. To je bio njegov put kojim je zastupao

. ~;~vove svog Oea. Shvatio je da se Zemlja ni na koji drugi naCin ne ma

ze promeniti, a mir i sklad osigurati meau Ijudima, pa je govorio: 'Aka

,';'ljudima oprostite njihove preseupe i varna ce vas nebeski Otae opro

. ~ti vase greske'. Da biste mogli da oeenite pravu vrediost tih reci, mo

gli bi da se upitamo 'sta je to Otae'. Otae je zivot, ljubav, moe i vlast, i

:-~te ima pravo na sve to. To je ana sto je rekao Pavle: 'Mi sma suna

L.-ednici kraljevstva Bozjeg'. To ne znaci da jedan ima viSe prava nego

drugi, ne znaci da najstariji sin dobija veCi deo a da se ostalo deli na

L---rugu decu. Biti suvlasnik Bozjeg kraljevstva s Hristom znaci imati

........ ~dnak deo u svim blagoslovima Boijeg kraljevstva.

"Neki nas opeuzuju da se pravimo jednaki Isusu. To se dogaaa za

. -? sto ne znaju i ne razumeju rec sunaslednik. Siguran sam da nijedan
:"~d vas nece reci da je dostigao isti stepen prasvetljenja kao veliki Maj
L
-1tor u svojoj cistoti. To pravo, biti sunaslednik, znaci: imati istu moe,
stu snagu, isti stepen razumevanja. Pa ipak, meau nama nema
,-. ""'ijednog koji ne bi poznavao punu istinu Isusovog uveravanja kOje je
l .. _dao Bozjoj deei, svakom pravom uceniku, da imaju isto taka velika
prava na sva bozanska svojstva kao i sam Isus. Dobra znamo znacenje
-reCi: 'Budite savrseni kao sto je savrsen vas Otae na nebu'. Uvereni
l-.,smo da ta dusa ad svojih ucenika nije trazila moralnu i mentalnu ne
!mogucnost. Aka je video savrsenstvo i to trazio, trazio je sarno ana sto
..J je svakom moguce. Mnogi su se pogresno tesili da ne mogu da budu ta
ka savrseni kao sam Majstor. Tvrde da je on bozanske prirode i da je
tom snagom vrsio svoja dela koja nijedan covek ne maze da Cini, pa je
po-. zato beskorisno i pokusavati. Oni tvrde da na Zemlji nisu ni sa cim bo,. Ijim, spretnijim iii ucenijim opremljeni sem svoje volje i da se sarno sa
tim mora uobliCiti zivotna sudbina. Veliki ucitelj je jasno pokazao da je
za pocetak potrebna volja, ali - kasnije to nije ad velikog znacaja, jer je
kasnije mnogo vise bozansko razumevanje. Cesto je ponavljao: ',,-,~.et~_
uQ?znati istinu i istina ce va~_ Qsloboditi.
.
Uporedicemo to sa jednim fizickim zakonom iz sveta koji vas okru
zuje. Cim covek upozna istinu a ~zickom svetu aka sebe, osloboaen je
pogresnog shvatanja a njemu. Cim je upoznat sa cinjenieom da je
. f~:lja okrugla ida se okre'e oko Sunca, oslobodio se zastarele misH 0

5
_I

r
1

~~.

. .... _.~I~<2.:!:...I.UCE~~~ ~TORA DAL~.!'OG ISTOKA

pljosnatoj Zemlji, a izlazecem i zalazecem Suneu. eim se covek oslobo

di uverer'lja da je on sarno covek podvrgnut Ijudskim zakonima a zivo
tu i smrti i svim onim ogranicenjima koje je izmislio covek, naucice da
spozna da je slobodan ad Ijudskih ogranicenja i da moze postati sin
Bozji, aka hoce. U casu kod neko shvata da je bozanski, on je oslobo
aen ogranicenja i obdaren je bozanskim moCima, i taj covek zna da bo
zanstvenost znaci doCi s Bogom Ll neposredan dodir. Pocinje da shvata
da takva bozanstvenost nije nesto sto se nekom maze doneti spolja. On
llci da shvata da je to istinski zivot svakog coveka.
"Znamo da ideali, koje vidimo u zivotu drugih, u nama hvataju ko
reno Dokle god verujemo Ll moe greha kao neceg stvarnog, kaznjavanje
greha u nasem zivotu ce biti i ostvarivano. Aka kod sebe i kod drugih
postavimo prave umesto pogresnih misli, pripremicemo zetvu velikog
duhovnog praznika, zervu koja ce sasvim sigurno uslediti posle vre
mena setve. Takvo oprastanje ima dvostruki zadatak. Istovremeno
oslobaaa zalutalog i voljenog. jer iza primene opras.tanjag9iL.duboka
.
'
zraceca ljubav, Ijubav koja se zasniva na prineipu, .li!J.~?\lk.(J~.9.~ruje ra
di radosti davanja bez zeljezanagr~do~osi-m Ocevog priznanj;': 'foJe
moj dragisi~:-k21UiJ~<i~:9j~~~oiji;. .- ..--- . . .. _ . . . . ....~

'.

"Te reCi SLl istinite za nas kao i za [susa. Vas greh, bolest, svadljivost i
SLl isto taka malo deo Boga iii naseg istinskog ja, kao sto su gljive deo
biljke za koju su se zakacile. To su bolesne izrasline na vasem telu ko- i
je ste dobili kao rezultat gajenja pogresnog misljenja. Misao na bolest \
i sarna bolest nisu nista drugo nego uzrok i poslediea. Izbrisite uzrok, Ji
oprostite ga i poslediee ce nestati. Ugasite lose shvatanje i bolest ce ne
stati.
\
"10 je bila jedina metoda lecenja koji je [sus primenjivao. Ugasio je
I
losu sliku u svesti onog kome je hteo da pomogne, pa je prvo vibraeije
svog tela povisio i svoje misli povez~'??? IT.lislim~~~?Q..sJ<.~_duse, zaer- j
tao ih u apsolutnomskladus~mislima a covekovom savrsensrvu, ko- i
je kao takve postoje u bozanskom prineipu. Taka su vibracije njegovog !
tela postale jednake vibraeijama u misaonom bozanskom prineipu. /
Kad je vibraeije svog tela, zahvaljujuci svom stalnom misljenju naJ
bozansko savrsenstvo, povisio, bio je u stanju da tela coveka sa su
yom rukom, povisi do tacke gde je misaonu sliku suve ruke mogao da

l
I

153

1:

$fd Spalding

, - - - - - - _.. _---_...----

izbrise iz njegove svesri. Tad je mogao da kaze: '(spruzi ruku', i ovaj je

bio zdrav. Na isri nacin je povisio vibracije svog rela dok je gledao
bozansko savrsensrvo svakog pojedinca i na raj nacin je povisio vibraci
je rela onih koje je lebo. Dakle. misaona slika nesavrsenosri je bila por
puno izbrisana i ozdravljenje i porpuno oprasranje je bilo posrignuro u
rren oka. Lako cere shvariri da vibracije svog rela mozere rako da povi
sire da se one sjedine sa vibracijama bozanske savrsenosri, da posra
nu apsolumo Jedno sa Bogom i njegovom bozanskom savrsenoscu,
~~E~ ~v~je_!TIisli n~pokol.e?.!E\I()d.r~i.~~.~?_rJ.l.~xene na .~9-g~U~1~.~vO
bozansko savrsensrvo. Tako posrajere sposobni da uricere na vibracije
rdiomhsa kOjlmaaoJazire-u do'dYr:taKO-aa-c~-ni biri u Sr?D.i.L!.9.i3,.Y!.:.
--~--- ..
--
._
desavrsensrvo. Onda mozere da ispunire svoju boiansku misiju i vase
nasfedno pravo ce biri vase. Mozere
---- opazari i nesavrsenosri ...i J2rema
-- ...

--

-_._----_.~_._

~-

/ njif!1a sniziri vibracije i rezurar ce biri nesavrsenosL Ali onda.~e.~~~.e.i~.bed zervu.Q..Q.s.eJ.anog.

--~
"Bog deluje kroz svakog da bi njegovi savrseni planovi bila izvede
ni i da bi ozdravljujuce misli neprekidno izlazile iz srca svakog poje
dinca. To je Bozja poruka za njegovu decl:!o To su misli koje primaju vi
bracije vaseg rela u izvomom odnosu sa bozanskm savrsenim vibracija
rna i ro seme je Bozja rec koja moze u svakom prijemCivom srcu da na
ide na poimanje. bilo da je covek svesran svoje Bozansrvenosri ili ne.
IPriblizavamo se svom bozanskom naslednom delu sve vise, S[O smo
I
i viSe u sranju da svoje misli drzimo usmerene na nase i bozansko savr
; sensrvo svih drugih onako kako posroje u bozanskom misaonom prin
cipu. Onda ce vibracije naseg rela doci u sklad i posrari jedno sa
I bozanskim vibracijama koje salje bozanski misaoni princip. Ako hoceo da zanjemo punu zervu duhovnog razumevanja, Q.ase mjsli sr.9-.l!!.9...

mor_a.j~~~.':!br~~aj!l_z~j~~~~ i da s~.cir~~.e?~~~?~t:.~~_~~~rl~_f}~2!'l~din.!!1
Bozl!m..'0E!~.~ijal!.l~' Uskoro cemo shvariri da sami sebe mozemo da na
pravimo robovima iii da se oslobodimo, da svaki greh cirave ljudske
porodice moiemo da oprosrimo purem naseg usmeravanja misli, reci
ili delovanja i vibracija koje pri rome nasraju. Kad smo jednom odluCili
da svojim mislirrta dame odredeni smer, uskoro cemo opaziti
sarna Svemoc pomaze i kada prodemo porrebno naukovanje koje nas
vodi u susrer majsrarsrvu. prep~~.Q.<lj~!DQ...~.~YIllJ.R~ednosr da imamo

'-'-'--'-- --------0-_.. __ -_._ .. _- .... - ._..

ZIVOT
.. I UCENjA MA./STORA
.
_ DALEKOG ISTOKA

moe da sebe i svoje bliznje oslobodimo okova, purem ispravnog

.----.

boziinskog-m(slje~ja:-'-'''-''''---''--'''-'

"Sva Isusova 'ucenja su nasrajala rako sro je odsrranjivao uzrok.

Zara u Isusu na rreba gledari sarno pukog idealisru, niego rreba priznari
i njegovu srvarnu demonsrraciju. Ako ro cinimo, ne cinimo nisra drugo
nego one sra nam je zapovedio. Mnogi grehovi nesraju cim prvi zraci
sverla probiju mrak, dok oni koji su pusrili korenje u svesri rraze isrraj
nosr i srrpljenje da bi se savladali. Oprasrajuca Hrisrava ljubav mora
pobedirj ako joj ne pnlZamo orpor nego joj dopusrimo da slobodno de
luje. Pravo oprasranje cisri i blagosilja svakog i one pocinje u srcu po
jedinca. Dalje, prvo je porrebna reforma misli. Spoznaja da je B,?g jedi
~_i misaoni princip koji je cisr i sver mnogo doprinosi [Orne da osraje~
II smeru Ci~9.g misljenja. Ako se pri rome cvrsro drzimo namere da se
Hds[ove-~isli u nama ispolje, onda se u nama srvarajll purevi sklad
nih, izgradujucih misli. Tako sralno osrajere u srruji misli na ljubav,
koje Bag salje deci.

rmI
l

"---.

"Uskoro cere videri da se velikim koracima pribliZavare vremenu

kada ce se ziveri u sveru mislilaca. ShvariCere da je misao najveca sna
ga u Svemiru, da je misao posrednik izmedu bozanskog misaonog
principa i svake relesne boli. svakog nesklada u Svemiru. yezb~ da
o~.l!lah osecare bozanski misaoni princip. kraljevsrvo u svojoj unurra
snjosri, c.i~_.9.0de do nesklada iIi nejedinsrva. Tako cere u rren oka dod
u vew sa boianskim idejama j oseriri da je bozanska ljubav LIvek
spremna da svoj lekovirj balsam Ijubavi izlije na one koji ga rraie. [sus
danas zivi da bi iz svesri Ijudi izbrisao misao 0 moci i srvarnosri greha
i njegovog delovanja. Dolazeci iz izvora ljubavi, razumeo je odnos Bo
ga i coveka LI svom hrabrom, slobodnom priznavanju duha kao jedine
mod, objavio je vrhovnu vlasr Bozjeg zakona kOji, jednom shvacen i u
svakom delovanju objavljen, prervara pacenike u Ijude ozarena lica i
dovodi ih u jedino pravo savrseno kraljevsrvo. kraljevsrvo nebesko na
Zemlji." Time je lasr zavrsio svoje izlaganje.

,....
L.

i
:--

--

aanam
d

/1

'\.:

iL

----~

r~~.r_~_~ Q.?~d
(

!!1g __

----

_..._...-

~._._-

_. --

~..!.:.'Q:!:I__U~.EJ~JJA MAJSTORA. DALEKOG [STOM

-~

Poglavlje 11

Sunce je nestalo na horizontu, a lepo vecernje rumenilo je sjajilo

Ikao vesnik mime noel. Bilo je [0 u poslednjih 10 dana prvo vece bez ve

(ra i uiivali smo u miru raskosnih boja. Miran zalazak Sunca u pusti

nji Gobi moie svakog da uljuljka u sanjarenje, da zaboravi sve drugo.

Boje ne sve(\e i ne iare, nego tll i tamo izbijaju u snopovima najcistijeg

...... kalorita. POVTemeno izgleda kao da nevidljiva ruka hoee da nam poka
ze sve nijanse boja_ Pojavio se veliki snop belog svetla. a onda pod

uglom izgubio u siroki trag Ijubicastog. pored traga indigo boje sa si

P'
rokim pojasom plavetinila. Tako se nastavljalo dok citavo nebo nije bi
'o prekriveno bojama. Tama se spustila tako iznenada da su se mnogi
upitali da ii je moguee da je vee mrak.
... ~
voeta ekspedicije je zamolio Bageta Iranda da nam nesto vise kaie
'? ranijim stanovnicima ovog kraja, koji su nekada sagradili ove grado
ve koje su sada rusevine ispod naseg logora.
"Postoje pisani dokazi koji su tokom 70000 godina briiiljivo prenoseni sa generacije na generaciju. Prema tim dokumektima. vreme
_ .osnivanja grada doseie do 230000 godina lInazad. Prvi naseljenici Sll
dasli mnogo godina ranije nego kolonisti sa zapada. Ovi kolonisti su
se naselili na jugu i jugozapadu i posto su se kolonije postepeno razvi
jale mnogi su otisli na sever i zapad dok citava zemlja nije bila naselje
na. Kada su posejali plodna polja i voenjake poceli su sa osnivanjem
gradova. Oni u pocetku nisu bili veliki ali se tokom godina pokazalo
] da su za umetnost i nauku veoma pogodnl. Tu su sagraeteni hramovi,
ali [0 nisu bila mesta za Boiju sluibu, jer su oni Bogu sluiili svakog tre
nuka tokom iivota. Zivot je u to doba bio posveeen velikom izvoru ii
.. ~ vota i kako su oni sa ovim stalno zajedno delovali, oni nikada u iivot ne
bi bili razocarani. U [0 doba nije bila nikakva retkost naei muskarce i
zene koji su bili stariji od hiljadu godina. Oni stvamo nisu poznavali
smrt. Prelazili su sa jedne tekovine na drugu, visu iivotnu stepenicu i
njeno ostvaranje. Oni su priznavali pravi izvor iivota koji im je otvorio
beskrajno blago u neprestanom. raskosnom toku. Ali ja trcim napred.
Dopustite da se vratim hramovima. To su bila mesta gde su pisani za

'I

~,

'""

156

pisi sa svim dostignueima umetnosti, nauke i istorije bile smesteni i

stajali na raspolaganjll svima koji su njima hteli da se sluie. Tako su
hramovi vise bili posveeeni naucnoj problematici nego Boijoj sluibi.
Sluibu Boiju u one vreme su obavljali pojedinci u svakodnevnom ii
votu i to nije bilo pravo tek nekolicine ljudi.
"Smatrali su za potrebno da grade i odriavaju siroke, rayne puteve
za promet i otkrili Sll materijal kojim su ih presvcacili. Gradili su lIdob
ne kuce i razvili metod za klesanje kamena i sistem oblika koji je obez
beetivao cvrstinu gradnje. Tako se razvio njihov nacin gradenja kuea i
hramova. ovih koje ste vi otkrili. Zlato su smatrali korisnim materija
10m jer ne reta. Naucili su kako se zla[O dobija iz peska iii kamena ida
ga obraetuju. To je postalo nesto sasvim obicno. Nasli su nacin i sred
stva da prema potrebi nabave i druge metale. tako da su ih imali do
voljno. Umesto da na prvobitni nacin iive zajedno sa zemljoradnici
rna. oni koji su obradivali zemlju su poceli da se snadbevaju priklad
nim, u tu svrhu napravljenim. orudem i time prosirili moguenosti svog
iivornog znanja. Sredista su se prosirila i razvila dok nisu narasli do
gradova od 100 do 200 hiljada stanovnika.
"Do tada nisu imala nikakvog svetovnog vladara. sve je bilo pove
reno grupi savemika koje je birao narod. Razna naselja su meetusobno
saobraeala putem delegacija. Jos nije bilo naredbi i Zakona kOji bi od
reetivali zakone pojedinca. jer je svako poznavao svoj licni identitet i
svako je stajao pod opstim zakonom. Zakon koji stvaraju Ijudi im nije
bio potreban, bili su potrebni sarno mudri save(l. Onda su poceli, jedan
po jedan, da se otUQuju. U pocetku su to bile hrabro nastrojene duse.
koje su hrlile napred. dok su duse koje su bile manje smele zaostajale.
Na taj nacin je neprimetno doslo do razdvajanja jer priroda Ijubavi nije
bila kod svih potpuno razvijena. To razdvajalje je postajalo sve veee i
veee. dok se nije jedna posebno vlastoljubiva licnost nametnula za
kralja i postala vremenski viJdar. Buduci da je vladao mudro. narod se
podvrgao njegoj vlasti ne misleCi na buduenost. izuzev nekolicine koji
su naslutili kuda to vodi. Oni su se povukli u svoju zajednicu i od tada
uglavnom po strani iiveli. ali su narod stalno upozoravali na ludost
razdvajanja. Od njih je potekao prvi svestenicki red. Kralj je osnovao pr
vi staid svetovnih vladara i od tada se putevi zastupnika prestola i cr
157

,
,

..:

-i

..

-~(~.:
.~~~

;--. Bard Spalding

_____________

- - 0 _ _

kve mogu pratiti sarno pomnim istrazivanjem. Sarno retki su zapamti

Ii izvornu, jednostavnu nauku i prema njoj se ravnali i ziveli. Za veci
nu je zivot postao taka komplikovan da su se ustrucavali da veruju da
zivot znaci delovati zajedno sa Stvoriteljem zivota na jednostavan na
cin, uravnoteZenim ponasanjem. Nisu priznali cinjenicu da je njihov
zivot komplikovan i teZak, zanemarili su cinjenicu da jednostavno za
jednicko delovanje sa stvaralacim uzrakom svog zivota, zivot cini
mnogo bogatijim."
Govornik je zastao, trenutak je nepomicno stajao i pred nasim oci
rna je zasjala slika, najpre nepomicna, a onda je ozivela i likovi su po
celi da se krecu. Scene su se menjale brzo iii polako u zavisnosti ad tu
macenja koje ih je pratilo. Bio je u stanju da svaku scenu drzi po svojoj vo
lji ili da je vrati aka se postavi pitanje ili trazi obrazlozenje. Shvatili sma
. da su to bila prizori koji su se odigravali u gradu koji sadakao rusevina
.leZi pod nasim nogama. Nisu se razlikovali mnogo ad scena koje danas
.riiogu da se vide u svakom dobra nastanjenom gradu Istoka, s razlikom
Sto su putevi bili siroki i dobra odriavani. Ljudi su bili obuceni u rrajne
tkanine, njihova lica su bila privlacna i srecna. vojnika prasjaka i skit
nica nije bilo. Kuce su bile arhitektonski dobra gradene, lepog izgleda.
lako nije bio posebno oznacen, jedan hram se isticao svojom posebnom
lepotom. Receno nam je da je izgraden dobrovoljnim radom i da je naj
stariji i najlepsi u zemlji. Aka slike nisu varale, ljudi su bila zadovoljni i
srecni. Receno nam je da su se vojnici i siromasrvo pojavili tek posle pr
vag kralja druge dinastije koji je vladao skora 200 godina. Taj kralj je
naradu pacea da namece poreze da bi oSigurao svoj prihod, a vojnike
je koristio da ubiraju porez. Posle nekih 50 godina pocelo je da se po
kazuje siromasrvo u slabije naseljenim mestima. Deo ljudi, nezadovo
ljan kraljevsrvom i anima koji su prisvojili vlast, povukao se, a Baget
Irand i njegova rodbina su bili njihovi direkmi potomci.
POSto je noc daleko odmakla, Baget Irand je predlozio da dalje puto
vanje odlozimo za sledeci dan i i pravedemo noc ovde, jer je mnogo
ugodnije poci rano ujutru, inace ce nas docekati puna tri sata vruceg po
podnevnog sLinca, a osim toga, oseealo se priblizavanje zimske oluje.
Bili sma upozoreni na potrebu blize saradnje i briznijeg vodenja
predstojeCih isrrazivanja, pa sma zakljucili da treba sro je moguce vi

___________.. _.

t!'!9_,._~~~~Nl~ J~~l~~RA DALEKOG ISTOKA

se da se damo na posao. Taj deo posla je dodeljen vodi ekspedicije, a

nas voda sa tri pomocnika se prihvatio daljeg prevodenja tekstova.
Ja sam bio u drugoj grupi. Moram da napomenem da je voda ekspedi
cije nekoliko meseci pas Ie toga umro i zbog toga njemu dodeljen po
sao nije dovrsen.

.,
I~,

II
I

...

Poglavlje 12
Sledeceg jutra sma se u cik zore uputili ka rodnom mestu Baget
Iranda i stigli dvanaesrog dana uvece. Ljudi koji su nas posetili posled
njeg popodneva naseg boravka u pustinji, srdacno su nas pozdravili i
pozvali da ostanemo par dana kod njih, Sto sma i prihvatili. Odveli su
nas u staniste koje je predstavljalo pravi luksuz u poredenju sa nasim
taborom, i rekli da ce jelo biti za pola sata. Posro sma se uredili i presli
u drugu prostoriju, tamo sma zatekli nekoliko prijatelja sa juga. Sr
dacno su nas pozdravili i rekli da nam je citavo selo na raspolaganju i
da su nam sva vrata orvorena. Namesnik mesta nas je pozdravio preko
tumaca i pozvao na veceru u svojoj kuca. Prihvatili sma i odmah posli
sa namesnikom, koga su po obicaju pratila dva vojnika, sa svake strane
po jedan. Iza njega je isao voda sa nasom domacicom i nas sef sa le
porn gospodom. Iza njih Emil i njegova majka i ja pored njih, a ostali za
nama.
Nismo daleko odmakli kad se neko siromasno obuceno dete izdvo
jilo iz mnosrva i na jeziku tog kraja upitalo da Ii maze da razgovara sa
Emilovom majkom. Namesnik gaje grubo odgurnuo na stranu sa pri
medbom da se sa takvima ne maze gubiti vreme. Emilova majka je
uzela to dete i mene za ruke i nas traje sma izasli iz kolone da cujemo
sta dete zeli, a nasa domaCica je posla za nama. Emilova majka je re
kla namesniku da ostali nastave put i odrede mesta za stolom, a mi ce
rna stici u pravo vreme. Sve vreme ja drzala dete za ruku i kada su se
ostali udaljili nagla se ka njemu i tiko prosaputala: "Drago dete, sta
mogu da ucinim za tebe?" Ispostavilo se da je brat tog deteta doziveo
nesrecu ida je verovamo slomio kicmu. Devojcica je zamolila Emilovu

"

1~O

--
-

...
....a_

.J.

)
1

'l
~

Bard Spalding

__ ._--- ... __.... _. ---

I
majku da pode sa njom, jer trpi velike bolove. Emilova majka nam je
-----_ .... _--

--~-_

...

to

prevela i predlozila da mi nastavimo, ali je nas vonda zeleo da i mi ide

mo. Devojcica je driala Emilovu majku za ruku i sve vreme poskakiva
la, a kada sma se priblizili kuci otrcala je napred da nas najavi.
Kuca je bila mala. podignuta ad ilovace najslabije vrste. Emilova
majka je pogodila nase misli i rekla da, iako je kuca ad ilovace. unutra
kucaju topla srca.
U tom casu su se otvorila vrata, jedan grubi muski glas je nesto re
",....- kao i mi sma usli. Kuca je spolja delovala dosta zapusteno, ali je unutra
bilo duplo gore. Bila je dovoljno velika da nas sve primi. ali je plafon
bio toliko nizak da nismo mogli da se uspravimo. Gorelo je nejasno
- - svetlo i bacalo sablasne senke na tvrda lica majke i oca, koji su sedeli
usred te prljavstine. U udaljenom uglu, na gomili trule slame u dronjci
_rna loseg mirisa, lezao je decak ad jedva pet godina, lica izoblicenog ad
bola, pepeljaste boje. Devojcica je klekla kraj njega. uzela njegove ruke u
svoje i neino ih pritiskala uz obraze, govoreCi mu da ce opet ozdraviti.
. Onda se sklonila u stranu ion nas je tek tad opazio. [stovremeno je i
devojCica primetila da gospoda nije dosla sarna i izgleda da je uhvatio
strah, pa rece da je mislila da ce gospoda doci sarna. Emilova majka se
spustila na kolena pored nje, polozila svoje ruke na nju i neko vreme su
tako stajale zagrljene. Emilova majka je predlozila da mi izademo, ali je
devojcica rekla da mozemo da ostanemo, da je ana sarno malo iznena
dena i preplasena, ali da joj je brat glavna briga. Emilova majka je pi
tala da Ii jako voli brata. a mala koja je imala aka devet godina. rece:
....., "Da. ali ja volim svakog". Razgovor nam je prevodio Emil, jer niko dru
...,..J gi nije razumeo taj jezik. Emilova majka rece: "Aka ti je brat taka drag.
onda mozes da mu pomognes". Rekla joj je da zauzme isti polozaj kao
~ malopre i da stavi njegovu glavu u svoje ruke. Emilova majka se taka
okrenula da je mogla svoju mku da polozi na decakovo celo. Gotovo u
istom trenutku je prestalo uzdisanje, crte decaka su se rasvetlele, tela
se opustilo. potpuni mir se prosirio preko njega ion je prirodno i blago
spavao. Emilova majka i devojcica su par casaka ostale u istom poloza
ju, a onda je ona svojom levom rukom polako povukla ruku devojcice sa
decakovog obraza i rekla: "Kako je lep, jak i fin". Onda je krajnje opre
~ loo podigla i svoju ruku sa njegovog lica. Ja sam slucajno stajao sa-

I
I

160

._ .... _ .... - ..

-----0 .__.

ZIVOT
I UCENjA MAjSTORA
DALEKOG
,{STOKA
.
.
.

svim blizu i, kada se digla, pnlzio sam ruku da joj pomognem. Kad je
njena ruka dotakla moju, kroz citavo tela mi je prosao takav udarac,
da sam stajao kao oduzet. Ona je skocila i rekla: "Nacas sam se zabo

ravila, nije trebalo da prihvatim vasy ruhu, jer je snaga koja je trenut
no prolazila kroz mene je taka jaka da sam bila potpuno savladana". Ja

sam se brzo povratio i mislim da ostali nisu nista primetili.

Devojcica se iznenada bacila pred noge Emilove majke i Cvrsto ih

obuhvatila, ljubeci. Emilova majka se sagnula i levom rukom podigla
devojcicinu glavu i to vruce lice puna suza. klekla do nje, zagrlila i po
ljubila oei i usne. Dete je obgrlilo obema rukama i za trenutak su osta
Ie nepomiene. Tada je ana svojevrsno svetlo pocelo da struji u prosto
riju i bivalo je sve jaee dok nije prodrlo u svaki predmet i nikakve sen
ke vise nije bilo. Cinilo se kao da se kuca prosirila. Otac i majka su
skamenjeno sedeli, zatim su se digli i otac je panicno izleteo napolje,
srusivsi usput jednog ad nas. Majka se bacila pred noge Emilove maj
ke, a ova joj je stavila ruku na celo i tihim glasom nesto govorila. Nje
no jecanje je prestalo, brzo se digla i potreala iz sobe. Emil ju je u

prolazu uhvatio za ruku, lepa gospoda za drugu i taka su stajali neko

vreme, dok se prestrasene crte njenog lica nisu rasvetlile uz osmeh.

K..ad sma se okrenuli videli sma da, umesto unutrasnjosti kuce ad ilo

vace, stoji jednostavno, ali lepo uredena prostorija sa stolom i stolica

rna i cistim krevetima.

Emil je prisao decaku, digao ga sa slame i dronjaka i brizljivo polozio u cist krevet, nagnuo se i nezno ga poljubio. Njegova majka je kle
cala pred Emilovom majkom moleci je da ne ode. Emil jU je podigao i
govorio nesto na njenom jeziku. i kad se uspravila njene stare i iznose
ne haljine su bile pretvorene u nove. Sva zbunjena bacila se u zagrljaj

Emilove majke. Utom je usia devojcica vieuci da su i njene haljine po

stale nove. Emilova majka ju je uzela u narueje i njih dye su se zagrlile.

Emil je izasao da potrazi oca i ubrzo se vratio sa njim. Orac je jos uvek

bio preplasen i zlovoljan. Emilova majka je spustila devojcicu kraj nje

ga i na njegovom licu sma primetili duboku zahvalnost. Na rastanku

nas je decakova majke molila da opet dodemo, sto sma joj i obecali.

Brzo sma krenuli ka namesnikovoj kuci misleci kako da sma ih

ostavili da nas previse cekaju, jer nam se einilo da sve ova traje satima a

.:~

~*"

i:

"

:\

.,;

.~

"I'i'

I';

161

ill

:!'"....

r
"1';:'

<,

'J

Bard

SR.aldi~

----------

---

---------------------

proslo je [eknesro viSe od 30 minma_ Trajalo je o[prilike onoliko koliko

je meni bilo po[rebno da ispricam. S[lgli smo upravo kada su gos[i se
dali za sw. Voda ekspedieije je seo uz naseg sefa. Bio je veoma uzbu
den zbog onog sro se dogodilo. Mes[a su dalje bila rasporedena na sle
deci nacin: namesnik je zauzeo mesw u vrhu, sa njegove desne sgrane
Emilova majka, do nje Emil, lepa gospoda, nas sef i voda ekspedieije.
Sa leve suane su sedeli nasa domaciea, Emilov sin i njegova sesua. To
yam pricam da bis[e razumeli one 5W se kasnije dogodilo.
Sluge su pocele da iznose jela i obrok je prO[ieao sasvim dobro dok
nismo, po priliei, bili na polovini. Tada se namesnik okrenuo Bagew
Irandu uazeci da nas[avi govor koji je poceo kad ga je dolazak nacelni
ka jednog velikog grada u rome prekinuo. Bage[ [rand se podigao i obja
snio da su oni za vreme na5eg odsusrva razgovarali 0 slicnos[i Budi
nog i Isusovog zivora. Uz nasu dozvolu nas[avice svoj govor, ali na je
ziku domaCina, jer je dopus[eno ima[i prevodioea sarno ako govornik ne
zna jezik wg kraja. Jasr se ponudio da nam prevodi, ali je namesnik
kada je shva[io siwaeiju insis[irao da se govori na engleskom, a da
Jas[ njemu prevodi.
Bage[ Irand je rekao: "Mozemo sami II mislima vide[i kako bi bila
velika moe coveka kada bi is[inski dllhovno svojsrva vodiiJ. njegovo de
lovanje i misljenje iii kako je Isus rekao: 'Ako jeDuh sve[j sisao na nas'.
On je rime ukazao na vreme kada ce moe Bozja po[puno odrediva[i zi
VO[ Njegove deee. To znaci objavu Boga u mesu. Zar srvarno kod svih
ne vidimo raj razvoj - da se Ijudi pripremaju kroz zivor i nauku vidov
njaka i proroka, koji u vecem iii manjem s[epenu odgovaraju njihovom
dllhovnom dos[ignueu? Zar ne vidi[e da se pO[pllna Bozja objava sve
vise priblizava kroz njihovu deeu?
"Sasvim je jasno da su oni koji su os[ali verni pravim ideal-ima i
prema njima ziveli, onakvim kakve su primili iz boianskog izvora, da
su [i Ijudi, koji su na raj nacin os[ali povezani sa Bogom, najvise na
predovali, s[O se [ice plemeniros[i karak[era, cisroce duse i moraine ve
licine. Kada bi oni koji ovo nasroje da slede i zele is[e ideale da u[elove,
bila u s[anju da pos[ignu isro s[O i njihovi uzori, onda bi sve[ konacno
morao prizna[i ucenje koje oni sire i svojim sopsrvenim zivowm obja
vljuju one, jos nerazvijene mogucnos[i sve Bozje deee.

.......__..

__

IIVOT I UCENjA MAJSTORA DALEKOG ISTOKA"'i

"Niko od njih nikada nije rvrdio da je dos[igao konacnu savrsenos[

koju je Bog pripremio za svoju decu. Isam Isus je rekao: 'Ko u mene ve
ruje, raj ce cini[i dela koja ja cinim i joS veca. Ja idem Oeu.' Isus i Buda
su govorili: 'Vi [reba da sre savrseni kao sro je vas Orae na nebu'.
"Ovi sinovi Bozji nisu nikakve miroloske pojave. njihov zivo[ i dela
su dovoljno jasno govorila u zivow i sreima drugih Ijudi. kroz duga
iswrijska razdoblja. Mi[ i legende su se isprele oko njihovih zivo[a.
Najdelorvornije iskusenje, za onog ko je zainteresovan za njihov zivo[ i
karak[er, lezi u wme da ih primenjuje u svakodnevnom zivow. Dalji
dokaz za njihovu is[iniwsr se sasroji u wme da su ideali koje su [i Veli
ki izrazavali upravo oni za kojima su isli svi zais[a veliki Ijudi. Onaj ko
osporava njihov zivo[ neka se zapi[a zasro pos[oje sve velike religije.
Sasvim je sigurno da su oni podloga ida su pragovi neodoljivog ins[ik
[ivnog pri[iska iii nagona, koji nagoves[ava veliku dubinu i pravu ba
zu za uzdizanje covecansrva. Oni nadzivljuju i nadvisuju svaki drugi
pokusaj koji ima za eilj spasenje Ijudske porodiee iz ogranicenosri i
okova.
"Spisi koji se odnose na zivor [ih ljudi os[ali su nam sacuvani i nji
hoY zivor ce nam pos[a[j opravdanim izvorom isuazivanja i ispirivanja.
Cim orvorimo sree i pra[imo isuazivanja sa orvorenim smislom i ucini
mo svojim njihov zivor i nauku i njihove idea Ie. Ne moze se na drugi na
cin prodreri u njihov zivo[ i pusriri da pos[ane jedno sa sopsrvenim_ To
je bib, od pocerka sverske iswrije. nadahnura poruka svakog pravog
vidovnjaka. Najmanje dvojiea od rih duhovno prosvecenih (lsus i Buda)
Sll ovu veliku mogucnosr, koju su uocili, doveli do porpllne zrelosgi.
Gowvo isrim recima obojiea kazu: 'Ja sam pur, is[ina i sverlo zivo[a za
sve ljude'. Sa svog bozanskog sranovis[a su mogli da kazu: 'Ja sam
sverlo svera. Ko mene sledi, ko se ponasa i zivi kao sro sam ja ziveo, raj
nece purovari po mraku, vee ce imari vecni zivor i bi[i po[puno slobo
dan od svih spuranosri. Zbog wga sam roden i dosao na sve[ da sluzim
kao svedocansrvo isrine. Svako ko se drzi re isrine cuce moj glas'. Te re
ci moraju biri u direkrnom odnosu prema pravilnom razvoju Hrisrovog
zivo[a u svakom Bozjem deren!.
"Zar svaki covek koji pripada jednoj od sverskih religija. ne ispo
Ijava visy snagu cim naswji da se oslobodi ogranicenja cula '? Spisi ra
\~

l'

I
~

-
.,.".

,--;s

::.

=
:-~

I
I
IJ

r~~_.

....~

"

l~

Bard Spalding

..

,
I

~-~

-.

.j

-----

znih rasa su izrazi jos nerazvijene inteligencije. Knjiga Niob u Bibliji,

je scarija od svih zivih isrorija. Ona je pisana u nasoj zemlji i njeno mi

scicno lOacenje je ostalo saeuvano, cisto, uprkos svih promena koje su

bile preduzete i mada je bila skoro ugusena usled basnoslovnih doda

caka. lako su gotovo svi ljudi poginuli, misticna ree Niob nikad nece

propasti. jer ko boravi u svetilistu Najviseg, boravi u zastiti Svemogu

ceg i poseduje razumevanje Svemoguceg. Nadalje, sebi moramo govo

riti da su spisi nastali iz religije, a nisu njen uzrok. Istorija religije je

nascala iz cinjenice religije. Poboinost je dosla iz doiivljenog, dok su
jevandelja proizasla iz svih religija. Uskoro cete videti da je svesnost
cilja, ujedinjena s naporom, najmocnije sredstvo za doscignuce bilo ko
je zeljene srvarL Umesto da mnostvo ljudi misli u raznim praveima i ide
u raznim pravcima, mislice kao jedan. Onda ce covek saznati sca znaci
daci snazni dugi podstieaj, i naprosco podscieaj. Onda cete uvideti da
su sve srvari moguce, cim se ujedinjena volja scavi u krecanje. Kad co
vek iz svoje svesti iskljuci sebicne sacanske misli, onda prestaje borba
izmedu Boga i Magoga, a to nije u scanju da ucini nikakvo spoljasnje
bozansrvo.
"Kada je Isus rekao: 'Moje reci su duh i one su iivoc', co se odnosilo
na unuuasnju rec koja je sve stvorila i lOao je da je ta rec bila puna ii
vome i podstieajne snage i da ce mu doneci one sto zeli. Kada bi ce reci
zazvonile u dusi svih ljudi, onda bi lOali da imaju pristup izvoru vec
nog zivoca koji izvire iz Boga.
"Mnogi izraiavaju Hrista time sro ga sebi predstavlja.ju kako stoluje
u njihovom srcu iii. bolje, iz srea sredisca ljubavi. Sa tog prestola creba
pustici Hrisca da upravlja svakom delamoscu tela u punom skladu sa
nepromenljivim zakonom BoZjim. I treba znaci da se sa Hristom zajed
no stvara prema idealima koji se primaju direkcno iz Boijih misli. Treba
sebi predstaviti Hrista na njegovom prestolu kako se siri i zauzima pro
scar svakog atama, svake celije, misica i organa citavog tela. U stvari,
on se prosirio i ucinio citavo vase bice eistim Hristovim celom, jedino
roaenim sinom Boijim, pravim hramom u kome boravi Bog i u kome
voli da boravi. Sa ovog prestola se moze dostici svako sredisce eicavog
cela i cim srediscima se moze reci: 'Vi sce cisci u neporocnosci duha. Vi
sce pozitivna, ljubeca, snazna, mudra, neustrasiva i slobodna duhov164

..

_--_.-~

.. _ ... - .. - .... _._-_.- ..

ZIVOT I UCENjA
_ .. _- ------_._-_
_- MAjSTORA DALEKOG ISTOKA
....

na sredista. Nijedna necisca ljudska misao iii zelja ne mogu yam se

pribliziti. Vi sce preplavljeni cistim Hristom. Duh zivota u Hristu cini
vas hramom Boijim.' Ovde se moiete zauscaviti i reCi: 'Oce, ovde kao i
u drugim stvarima, objavi Ti Hrista, Tvog savrsenog sina, u meni'. On
da blagosiljajte Hrista.
"Kada ste na taj racin osrvarili Hrista, onda mozece ispruziti svoju
ruku i, ako je zpato one sto yam creba, vi cete u njoj naci zlato." Pri rome je
ispruzio svoje ruke i u svakoj je imao po zlatnik. Dodao je najblizem, a on
ga je davao dalje dok nije obisao citav sto. Oba komada smo uzeli i kasni
je dali strucnjaeima na isnitivanje koji su ih proglasili cistim zlatom.
"Ako drugima ielite da pomognece, onda treba da vidite Hrista na
prescolu svog srea kao kod sebe samih i govorite Hristu u svojoj unitra
snjosci kao da sa njim direkmo razgovarace.
"Ako 0 nekom predmetu koji je pred varna zelite da dobijete infor
macije, onda puscice Hrisca da govori toj apstrakmoj dusi predmeta.
Onda trazice od inteligeneije koja boravi u toj stvari, da yam da obave
scenje 0 samoj sebi.
"Deea Bozja su Njemu. za ispunjenje savrsenog plana, isto tako
pouebna, kao i biljka, evec i scablo. a isto je cako potrebno za njih da na
savrsen nacin saraauju onako kako On to pred sobom vidi. Ono sro je
Svet izbaeilo iz ravnoceZe bila je cinjeniea da se covek povukao iz tog sa
vrsenog plana. To su misli greha i naslade i to je postalo uzrokom diza
nja snainih talasa koji su uniscili veliki broj njegove deee. Misao Iju
beceg, zajedinckog delovanja pod jednakoscu i snagom je one Sto u sr
cima Bozje deee odriava Zemlju u ravnoceZi. (im su oni poceli da rasi
paju tu snagu mislima greha i naslade, Zemlja je pocela da izlazi iz rav
noceZe. jer, covekova je srvar da konuolise. Kada je snaga misli, koja
je coveka baeila iz ravnoceZe. rotopom koji je zbog toga ushedio, bila
rasipana. Bog je mogao po novo svojom mocnom snagom opec da do
vede Zemlju u stanje ravnoteZe. Ali. toliko dugo. koliko je ljudsko mi
sljenje imalo prevlast. Bog je prema came bio nemocan". S tim reeima je
B. [rand okoneao izlaganje.
Primecili smo svu srdzbu naseg domacina kad je B. Irand seo; nje
govo uzbuaenje je dalo oduska i glasilo je otprilike ovako: "Ti si pas,
pas hriscanski, ti si naseg dragoeenog Budu zloupotrebio i zbog toga
165

.1

<

-~~."

.',.
(

Bard Spalding

._--------- -----, .-----_._-----

rreba da rrpis!" Nagnuo se napred i povukao kanap zvonca koje je visi

10 sa plafona. blizu njega. Otvorila su se rroja vrara i unurra je upalo
30 vojnika sa isukanim maeevima. On i dvojica njegovih Iienih srraza
ra su usrali. Digao je ruku i dao znak na sra su deserorica vojnika pri
sla B. Irandu iza leda. Druga dvojica su posravHa sa obe srrane njego
ve swlice. Voda je dosao i posravio se u ocekivaJucem s[avu u blizini
namesnika i njegove srraze. Niko od nas nije mogao da progovori ni ree.
a nije se primeCivalo ni bilo kakvo kreranje. Svi smo bili iznenadeni
naglom promenom. Zavladala je duboka risina. u prosroriji je zasjalo
jako sverlo, nasuprO[ mes[U gde je s[ajao namesnik. Sve oei su bile
uperene u njega kojije s[ajao sa visoko podignuwm rukom u nameri da
izda sledecu zaloves[, ali je njegovo lice pos[alo sivo kao pepeo i na
njemu se pojavio s[rah. Na swlu pred njim. poeela je da se dize nejasna
pojava i svi su jasno euli vrlo snaznu ree: "Sroj!" Is[a ree je s[ajala napi
sana sverlecim slovima izmedu maglovire pojave i namesnika. Izgleda
daju je namesnik razumeo jer je srajao kao vezan i ukoeen kao kip. Ne
jasni oblikje poprimio Iik i mi smo prepoznali Isusa, kako smo ga rani
je videli. Neizrecivo nas je iznenadila druga nejasna pojava. u koju su
namesnik i vojnici gledali. Delovalo je da su oni prepoznali raj maglo
vi[i Iik i da se njega boje. Kao okamenjeni su posma[rali pojavu koja je
pos[ajala sve jasnija i najzad digla ruku kako je ro i lsus einio. i odmah
su ispali maeevi iz ruku vojnika i gromko udarili u pod. U prosroriji je
odzvanjala jeka rog zvuka, a sve[lo je izgledalo sve imenzivnije j jaee.
Ustvari, pos[alo je [ako jako da nije moglo da se gleda. Voda je bio prvi
koji se snasao. pruzio je ruke i uzviknuo: "Buda, nas Buda. Uzviseni!" i
bacio se na zemlju. Prisla je s[raza i pomogla mu da us[ane, posle eega
su opec nemo i nepomieno s[ajali kao kipovi. Iza redova vojnika koji su
bili posrrojeni pored najudaljenijeg zida, zaeuo se neki poziv. Na ro su,
u rom me[ezu. oni nagrnuli sa svih s[rana i klicali: "Dosao je Uzviseni
da unis[i hriscanske pse i njihove vode". Na ro se Buda odmakao par
koraka od swla, [ako da je svima mogao da pogleda u lice, digao je ru
ku i rekao: "Ja ne kazem jednom s[ani[e; ja ne kazem dva pum s[ani[e;
ja kazem rri pu[a srani[e!" Svaki PU[ kad je izgovorio [U ree, ona se poja
vila u plamenim sIovima kao malo pre kod Isusa, i one nisu iseezle. nc
go su os[ale da sve[le.

__". _ _ ._

ZIVQ:.r.J.~SENJA MAJST~RA DAl.,EKOG [STOKA

Cera vojnika i dalje je buljila kao svezana, neki sa uzdignurim ru

kama. drigi sa sarno jednom nogom na podu kao da su upravo h[eli da
navale napred, u onom polozaju u kome su se za[ekli kad je Buda di
gao ruku. Buda je naeinio par koraka prema Isusu, s[avio svoju levu
ruku pod uzdignu[U Isusovu ruku i rekao: "u ovoj stvari, kao i u svim
drugim, ja podrzavam uzdignu[U ruku ovog ovde, mog dragog bra [a".
Onda je polozio svoju desnu ruku na Isusovo rame i [ako su os[ali par
[renu[aka. a onda sisli sa srola. Os[ali su i dalje buljili, namesnik je
pao nazad u svoju srolicu, a svai ueesnici su odahnuli od olaksanja.
Mislim da niko od nas za sve w vreme nije disao.
Ondaje Buda s[avio svoju ruku u lsusovu i zajedno su prisli name
sniku. Reeima, koje su se odbijale od zida - [ako su snazno bile izgo
vorene - Buda je nas[avio: "Ti se usudujes da ovu nasu dragu bracu
nazivas hriseanskim psima! Ti. koji si nedavno [UiaC u s[ranu de[e ko
je je [razilo pomoc za nekog koga voli, dok se ova dri.~a ausa odazvala
rom pozivu." Pri [Orne je skinuo ruku sa Isusa. ok:'i'.l)U. Sf Emilovoj
majci i prisao jOj. lako se napola okrenuo od namesflika, izgledao je
vidno uzbuden, pa mu se opec obra[io: "Ti, koji bi prvi rrebao da saslk
sas molbu de[e[a, oslobadas se ove duznos[j i zoves one, koji je na sebe
uzimaju. hriscanskim psima. ldi ramo i pogledaj izleeeno de[e, koje se
donedavno grCilo u bolovima. Pogledaj udobno s[anis[e koje se dize
na mes[u gde je ranije s[ajala kuca od ilovaee u koju see ih vi po[isnuli,
za sm delimieno i vasi zakoni snose odgovornosL Pogledaj onu hrpu

prnja iz kojih je ova draga dusa", pokazujuCi pri wm na Emilovu maj

ku, "izvukla [elo de[e[a. Vidi kako ga je s[avila u Cis[ kreve[, a onda vi

di kako su prnje nesgale. A [i, poroeni poboznjak kakav jesi, mimu se

dis ovde u svom purpuru. koji smeju da nose sarno oni koji su e[S[i.
Ussdujes se da ave ovde koji [e nieim nisu osrerili, zoves hriscanskim
psima. a sebe samog sledbenikom Bude. Sram [e bilo!"
(inilo se da je svaka ree bila udarac za namesnika. Svaka je bila iz
reeena [ako da je namesnik zadrh[ao. 0 nekom prevodiocu nije bilo
govora, namesniku rakav nije bio po[reban. Videlo se da svaku ree do
bro razume, iako su bile izgovorene na najeis[ijem engleskom jeziku.
Buda je prisao onoj dvojici sa zlamiLima i zarrazio ih. Sa zlarinci
rna u ruci prisao je namesniku, s[avio ih pred njega i rekao: .. Pruzi svo
\;.:

I
I
I
-..;
~

""'I'"

I
I"
,1
~

Bard SQalding
-- ---

J
J;
...-

l;
!'
L

_.
_..

_"_.

-- ------------._---- --- -----

je ruke"_ Namesnik je to ueinio, ali su mu ruke taka drhtale da ih je je

dva drzao ispruiene. Buda je 1.1 svaku stavio po zlatnik i ani su odmah
nestali. Na to je Buda rekao: "Vidis, eak i eisto zlato beii iz tvojih ruku",
a zlatnici su se odmah pojavili na stolu pred anima koji su mu ih dali.
Buda je pruilo svoje ruke i stavio ih 1.1 namesnikove i obratio mu se
blagim, mirnimglasom: "Brate, ne treba nieeg da se bojis! Ja te ne osu
dujem! Ti sam sebe osudujes!" Drzao ga je taka dok se namesnik nije
potpuno smirio, a onda gaje pustio i rekao: "Ti si spreman da brzo isu
ees mac i osudis ana sto ti se eini da nije pravo. Razmisli da Ii sam sebe
osudujes i proklinjes kada druge Ijude osudujes?" Ponovo je prisao
Isusu i rekao: "Dakle, brate, mislim da sam ovu zgodu potpuno uzeo iz
tvojih ruku, ali sada sve osta10 leii na tebi!" Isus je ogovorio: "Ueinio si
to na plemenit naein i ne mogu ti se dovoljno zahvaliti." Krenuli su ru
ku pod ruku, ka vratima i zatim nestali, a 1.1 prostoriji se digla galama.
Namesnik, zapovednik, straza, svi su se gurali da se rukuju sa nama.
Namesnikje nesto rekao Emilu i ovaj podize ruku kao znak da se umire,
a zatim reee da namesnik oeekuje da se svi vratimo za sto. Kada su svi
zauzeli svoja mesta i opet zavladao mir, namesnik je uzeo ree a Emil je
prevodio:
"Dozvolio sam da me savlada revnost i zbog toga sam dubo
ko posramljen i vrlo zalostan. Mislim da nije potrebno da govorim a
tome, posle ovog sto se desilo, jer ste vee iz mag drzanja videli da se 1.1
meni desila promena. Molim brata Bageta Iranda da primi moje izvinje
nje. Molim, takode, da eitavo drustvo ustane". Kad sma svi ustali, on je
nastavio: "Molim vas da svi primite moje izvinjenje, svima yam kazem
da ste dobrodosli, i aka zelite, mozete ostati. Aka zelite vojnu pratnju,
sto ne verujem, biee mi velika cast da yam budem na usluzi. Ne mogu
nista vise da yam kazem, sem da yam pozelim laku noe. Sarno da do
dam da. sve sta imam, stoji yam na raspolaganju. Pozdravljam vas a i
moii vonici vas pozdravljaju i ani ee vas otpratiti do vasih stanista. los
jed nom laku noe i moj poklon 1.1 ime Velikog Bude, boianskog."
Zapovednik se, takode, izvinjavao i zbunjeno napomenuo da sma
mi, verovatno, 1.1 savezu sa bozanskim, pa nas je sa petoricom svojih
vojnika dopratio do stanova. Pozdravili su nas na naein koji je uobiea
jen sarno prema visokim driavnicima.
168

__

.;.~

.__ Z~S'""!:._I_t}~~NJ!' MAlsT0R!' DALEKOG ISTOKA

usli sma 1.1 kueu, oprostili se ad svojih prijatelja, ali iako sma bili ve
oma umomi, dugo sma raspravljali a onome sto se dogodilo pre nego
sto sma legli.

',[",1

Poglavlje 13
Nas voda Rej je bio prvi koji se tog jutra odazvao pozivu za doru
cak. Ustao je pre svih i svoju jutamju taaletu zavrsio brzo, kao nestr
pljivi decak, a nas je pozurivao. Za doruckom sma zatekli Emila i Ja
sta. On je sea izmedu njih dvojice da bi mogao da ih zapitkuje. tim sma
zavrsili sa doruckom, izasao je napolje da pogleda kueu koja je dan pre
izrasla, kako on rece, za 15 minuta. Stavio je ruku Jastu na rame i re
kao da bi njemu, kad bi bio kao ova dvoje - Emil i njegova majka, bilo
zadovoljstvo da ide okolo i "pusta kuee da rastu" za siromasne Ijude.
Onda je nastavio: "Ali, ne bih li ja time Ijude za koje plaeam porez za si
romasne 1.1 Njujorku, napravio bolesnim?" Emil zapita: "A sta aka Ijudi
ne bi dozvolili da za njih rastu kuee?" "I onda", voda odgovori, "bih to
svakako radio, a kad bi vee bilo gotovo, a Ijudi ne bi hteli da udu, svo
jim rukama bih unutra uneo". Svi sma se ad srca nasmejali, jer je voda
uvek izgledao kao tih, rezervisan covek. Kasnije nam je rekao da mu je
ova najinteresantnija ekspedicija 1.1 kojoj je ucesrvovao, iako je isao u
najudaljenije krajeve sveta. Tada se odlucio da nam pomogne aka or
ganizovanja sledeee ekspedicije, da obavimo iskopavanja pod vod
stvom nasih prijatelja. lznenadna smrtga je u tome spreCiia. Sada sma
ga sa mukom zadrzavali da ne ide 1.1 onu kueu, ali je ipak otisao sa Ja
stam da je bolje osmotri. Kad se vratio ispricao nam je da ga je to pod

setilo na viziju koju je imao kao decak, gde je video sebe da hoda ulica

ma i gradi kuee za siromasie \jude i gleda kako su sreeni.

Emil nam je rekao da ce se uvece drzati skupstina slicna onoj ad .

pre godinu dana u njegovom rodnom me stu ida nas poziva da dode

mo. Posta je nase drustvo bilo brojno, zakljucili sma da je bolje da ne

idemo svi istovremeno da gledamo kuCicu. Dogovorili sma se da ide nas

pet-sest 1.1 grupi i u prvoj grupi sma bili Emil. YOGa, Ernilova majka, dye

gospode i ja. Kad sma prolazili pored kucice, pridruzila nam se i nasa
169

"-"

r. .

.,

.-'"

.1

tt

;t.,:-'

.~

-.r "
f

==-=-=.L..:==u.

Bard Spalding

. .

._

domaCica. Pred kucom nas je docekala devojcica, bacila se u na

rucje Emilovoj majci i rekla da je njenom bram sasvim dobro. lzasla je i
njena majka, bacila se na kolena i pocela zahvaljivati. Emilova majka je
uhvacila za ruke i podigla, rekavsi da pred njom ne ueba da kleci, jer bi
ona to za svakog ucinila, vee ueba da zahvali onom Velikom jednom
od koga je primila blagoslov. Utom je decak otvorio vrata i majka nas
pozva da udemo. Isli smo iza gospoda a domaeica nas je predvodila.
Bez sumnje, m je scajala kuea, koja je imala ceciri vrlo udobne prosto
rije. Sa cri strane je bila okruzena najbednijim kueama od ilovace, iz
kojih su stanari odlucili da se isele. jer veruju da je kuea delo necasti
vog koji ee im sarno nanositi stew ako w ostanu.
Tu pricu 0 selidbi smo culi od namesnika. koji nam je oka 1 1 sari
poslao svog zapovednika i odred vojnika da nas pozovu na rucak u 14
saci. Poziv smo prihvatili i u odredeni sat suaza nas je ocpratila do na
mesnikove kuee. Cicalac bi morae znati da u toj zemlji nema elitnih eki
paza, pa smo morali da primenimo jedini nacin saobracaja - pes ice.
Kod namesnika se vee nalazilo nekoliko lama, ukljucujuci i visokog
svestenika obliznjeg manastira. Saznali smo da u tom manastiru bo
ravi oko 1700 lama i da uZivaju znatan ugled. Namesnik je pripadao
visem svestenstvu manastira. Ocekivali smo zivu diskusiju. ali smo
ubrzo shvatili da rucak ima svrhu upoznavanja naseg drustva, jer su se
ostali medusobno poznavali. lzgleda da to namesnik nije znao tog ju
tra, jer je visoki svestenik bio odsucan oko cri godine i cek se vracio, ve
ce pre naseg dolaska. Tokom vecere se ispostavilo da su lame lepo vas
pitane, da imaju sirok pogled na svetovne stvari ida su puna putovali.
Dvojica od njih su po godinu dana bila u Americi i u Engleskoj. Name
snik im je ispricao jucerasnji dogadaj i medu svima njima se mogl.o
osetiti prisno zajednistvo jos pre zavrsetka rucka. U namesniku smo
ockrili vrlo prijatnog, drustvenog coveka. a njegova jed ina opaska koja
se odnosila na prechodno vece je bila da je on doiiveo veliko prosvetlje
nje. Priznao je da je do juce sve scrance, posceno rekavsi, mrzeo. Bili
smo prisiljeni da vodimo razgovore uz pomoc prevodioca, Sto bas nije
pogodna metoda za razumevanje wdih misli. Pre rastanka su nas sr
dacno pozvali da posetimo manastir. Na Emilov savet to smo prihvaci
Ii i naredni dan proveli u vedrom i poukama bogatom raspolozenju.

. _.. - -- ..-....... _ ..

?J..":O!..L~CENL~ __ ~I~~_~QALE..!:S2~jSTOKA

Pokazalo se da je vrhovni lama veoma vazan covek. Prijateljsrvo koje

se tog dana razvilo izmedu njega i naseg vode dozrelo je tokom vreme
na do dozivotnog bratskog odnosa i kod nasih kasnijih isuazivanja u
susednoj zemlji pruzao nam je bezbrojne usluge.

I~

Poglavlje 14
NeSto pre ugovorenog vremena smo Emil, njegova majka i ja svraci
Ii do kuee izlecenog decaka po devojcicu i njenu majku koje su zelele da
sa nama podu na sastanak. Od kuce do mesta sastanka smo prolazili
pored rusevnih kuca od ilovace. Devojcica se pred jednim vracima zau
scavila i rekla da unuua scanuje slepa iena i, ako Emil dopusca. volela
bi da i ona pode na skupscinu. Emil je priscao a devojcica je usia i posle
par crenucaka izasla. rekavsi da se iena boji i pozvala Emila da zajed
no udu.
Emilova majka je primecila: "Ova devojcica ce jednom biti snaga za
Dobro medu ovim ljudima, jer poseduje sposobnost i odlucnost da
sprovede one Sto preduzme. Mi pustamo da stvari teku sopsrvenim to
kom, ali cemo doCi da pruzimo po moe i dame podsticaj sarno ako za
kljucimo da bi to moglo da posluzi ojacavanju samopouzdanja ovog de
ceca. Prepusricemo se tome da posmacramo kako dece posmpa da bi na
govorilo zenu da pode sa nama. Neki Ijudi iz okolnih sela nas mole da i
njima podignemo cakve kuce, pa moramo bici veoma pailjivi da ne po
vredimo njihova osecanja. Jer, dok mi ielimo da im pomognemo, oni
beze na prvi znak naseg priblizavanja."
ja sam je pitao kako je bilo moguce da pomogne detetu i njegovim
rodiceljima na nacin na koji se to dagodilo. a ona je odgovorila: "To je
.bilo moguee usled posredovanja devojcice i njenog scanovisca - preko
toga smo mogli svima da pomognemo. Ona je jezicak na vagi u tom do
mu, pa cemo uz njenu pomoc dosciCi i OVU dragu dusu ovde i jos neke
druge. Mi bismo se svima njima rado pribtiiili. Ona mala kuca nije uza
Iud napravljena". Onda je Emil izasao sa devojcicom i rekao da bi iena
ielela da je malo pricekamo, da ee odmah za nama doCi. pa smo mi
krenuli a devojcica je ostala da pode sa njom.

--

-,..-
I.
I

!~

--

--:

'L

~fd Spalding

-----_._-------_ ...

~{. ~a mestu ~ast.anka su bili gotOV~ svi i sa:na.1i smo da je ~eli~i sv~s .(llk manastlra lzabran za govormka te vecen. Kako smo culL, EmLl
se sreo sa tim lamom pre 18 meseci i od tada ih veze prisno prijatelj
si''J. Ova skupstina je bila pokrenuta posebnom mol born tog lame, a
it" tako je njegova zelja bila da mi prisustvujemo. Zbog toga su nas
trazili poslednjeg dana u pustinji. Primetili smo da je namesnik posle
~ga sledeCi autoritet. Mnoge slutnje naseg vode su se pokazale osno
lim. ali nasi prijatelji nisu pokazivali strah. Emil je rekao da ee njih
~~ojiCa uspostaviti jaku prijateljsku vew sa njima, da je retkost da se
~blize Ijudima na tako visokim polozajima, ali su zadovoljni da srva
jeku svojim tokom. Receno nam je da je one sinoe bio vee treei put da
~.
se lsus i Buda vidaju kako zajedno pomazu i bilo im je drago da smo mi
svedoci tog dogadaja. Nije izgledalo da to doiivljavaju kao trijumf.
____. C sarno kao priliku da sa tim Ijudima rade i deluju.
Ubrzo je stigla devojcica sa slepom zenom. Nasla je mesto sa stra
~fj u pozadini. Posto je zena sela. postavila se ispred nje drieei je za
......-'- ke i nagnllla se kao da zeli nesto da joj kaie. Onda se llspravila, polo
zila obe ruke na zenine oci gde ih je drzala nekoliko trenutaka. Ovakvo
"'pnasanje je izazvalo paznju svih prisutnih, sve gore do svestenika.
~i su ustali i gledali. a Emil je prisao i stavio svoju ruku na glavu de
teta. Od njegovog dodira mala se ocigledno preplasila ali je ostala u
m polozaju. Tako su sve troje stajali zajedno nekoliko trenutaka, a
~da je dete povuklo svoje ruke i uskliknulo: "0, pa vi uopste niste slepi,
vi vidite". Pritisnula je svoje usne na celo zene. okrenula se i dosla do
laseg vode, pa malo zbunjeno rekla: "Ja sam sada govorila na vasem
~ziku. Kako je do toga doslo? Zasto gospoda ne opaza da vise nije sle
a'? Ona moze da gleda!"
pogledali smo zenu, a ona je ustala i uhvatila rukom jedan kraj
odela svestenika: "Oh, ja vas vidim". Onda je napola osamueena pogle
~fala po prostoriji i rekla kako sve moze da nas vidi. pustila je svesteni
jwvo odelo, pokrHa lice rukama i zajecala: "Mogu da gledam, mogu da
Vidim, ali svi ste vi tako cisti, a ja zamazana, pustite me da idem".
, Na to joj je prisla Emilova majka i stavila joj obe ruke na ramena,
fvestenik je podigao svoje ruke i ni rec nije bila izgovorena. Haljine te
iene su se gotovo u trenutku prervorile u nove. Zbunjeno je gledal a

L'l

.
j

_,- 1 77

.....

?!~Q~.Ll:'~~~l~ ,\1AL~lC2..RA DAL~_KOG ISTOKA

oko sebe, a na pitanje svestenika sta traii rekla je da traii svoju staru
odeeu. Svestenik joj rece da ne tr.azi staru odeeu vee da gleda kako je sa
da obucena u novu. Na trenutak je izgledala kao da je zaronila u svoje
misli, onda se osmehnula, duboko naklonila i sela. Uzbudenje je medu
nama bilo toliko veliko da smo se svi tiskali oko njih.
Nas voda se probio do devojcice i poceo tiho da razgovara. Posle
nam je rekao da to dete veoma dobro govori engleski. Kada se razgovor
nastavio nasa domaeica je prevodila. Culi smo da je zena bila slepa vise
od 25 godina ida je njeno slepilo posledica pucnja sitnom sac mom koji
je ispalio clan razbojnicke bande, pogodi,-:si joj oba oka.
Neko je predlozio da posedamo oko stoIa. Zena je ustala i rekla Emi
lovoj majci, koja je stajala pored nje, da bi ona isla. Devojcica je rekla da
ide sa njom. Svestenik je pitao gde stanuje i, kada je cuo. rekao je da ne
ide u tu prljavstinu, a devojcica je objasnila da je vodi svojoj kuea, pa
su tako obe otisle.
Kad su svi posedali, sto je kao od nevidljivih ruku bio postavljen.
Svestenik se podigao i zacudeno gledao oko sebe. Kad su na isti nacin
pristigla i jela, okrenllo se Emilovoj majci koja je sedela sa njegove de
sne strane, i upitao da Ii je to kod njih nesto svakidasnje, jer on do sada
nije bio svedok neceg slicnog. Pri tome je gledao preko u Emila, kao da
ocekuje objasnjenje.
Emil je na to rekao da su oni u stanju da stvore sve sto im treba,
kada se slllze istom snagom koja je bila primenjena za lecenje slepe ze
ne. Bilo je jasno da je za njega to os tala zagonetka, ali za vreme obroka
nije rekao vise nista.
Onda je ustao i rekao (Jast je prevodio): "lzgleda mi da mogu dublje
da vidim nego sto sam pretpostavljao da je Ijudskim bicima dozvolje
no. lako sam say svoj zivot proveo u sVeStenickoj sluibi, gde sam mi
slio da sluzim svojim bliznjima, danas vidim da sam daleko vise slu
zio svom sopsrvenom Sebi, nego svom bratu. Kako se to bratstvo pred
mojim ocima danas prosirilo, toliko da ga u svojoj viziji mogu pratiti!
Tek sad mi je dopusteno da vidim kako zivimo uskogrudim zivotom. U
svom zivotu smo prezirali sve druge osim sebe samih. Ovo uzviseno vi
denje me dovodi do uvida da vi pripadate Najvisem, kao i mi. 0, koliko
nebeskog veselja to meni donosi!"
173

i
t

,..

r'"

B~Hd SQalding~---------'

S[ao je sa poluuzdignu[im rukama, a izraz cudenja i veselja je pre

le[eo preko njegovog liea. Zas[ao je za uenu[ak i rekao: "Ah, to je be
smisleno. Mogu i hocu da govorim vasim jezikom. Zasw ne bih? Sada
razumem sea see mislili svojom izrekom: 'Sposobnosri izraiavanja ni
su pos[avljene nikakve graniee". Osecam da sa vama mogu direkmo
da govorim i da me razume[e'.
Zacu[ao je kao da zeli da uhva[i svoje misli, a onda nas[avio na en
gleskom. Kasnije sma culi da je w bio prvi pur da govori na engleskom.
"Kako je lepo kad moze[e direkmo da razgovara[e. S rim sirim pogle
dam koji mi je omogucen ja sam obuze[ cudenjem kako Ijudi nekog
svog bra[a mogusmaua[i neprija[eljem. jasnomi dolazi u sves[ da
sma Svl mi braca, ad is[e porodiee, iswg izvora, da po[icemo ad iswg
uzroka. Zar [0 ne bi uebalo da bude odlucujuce da ovde ima dovoljno
rnes[a za sve?
"Aka se nekom dopada da srvari gleda drugacije nego mi, zasw
rnislimo da njega ueba odmah unis[i[i? Shva[am da u w ne ueba da se
; mesamo, jer rime sarno odlazemo svoj razvoj i sami se odvajamo. Aka w
~ cinimo, nasa kuca ce nam se srusi[i na glave. Sada je umes[O jedne
usko ogranicene rase jedan sveopsri, vecni, nepromenljivi, neograni
ceni Svemir. Sve dolazi iz jednog i sve se vraca jednom.
"Vidim da su vas Isus i nas Buda boravili u iswm sve[lu. Njihov zi
vor, kao i zivo[ drugih koji su u wm sve[lu, mora zajedno [eci u jedno.
Pocinjem da razumem da se sve lljedinjllje - Hriswvo jasno sve[lo
s[ruji svoju zracecu jasnocu na mene. Verujem da vidim da se covek
sam dize na doswjan poloiaj. ali kad ga dos[igne ne vidi svog bra[a u
njegovoj cas[i. polozaj cas[i zeli sarno za sebe i svog bra[a sma[ra

f
I

podredenim.
"Zasw je de[e poloiilo svoje ruke na oci koje su bile zarvorene? Sada
vidim da se w dogodilo zaw SW je de[e dublje videlo nego ja, koji bi ue
balo da imam vise znanja. To je ana sw svi nazivamo velikom Ijuba
vlju, isw ana sw je Isusa i Budu pozvalo da sWje jedan UZ drugog, ce
mu sam se ja cudio, a s[O me sada vise ne iznenaduje. Sada shva[am da
vas bez ikakve s[e[e mozemo ubroja[i medu nase; jer aka sma [ramo da
vi pripada[e nama, onda mi posedujemo dobra koja vi poseduje[e, a w
nama maze bi[i sarno ad koris[i. Razumem da moe koja vas sri[i, s[i[i i

--~--_

...

_-----

---- - - . _ -

I UCENjA J\1AjSTORA OALEKOG .(STOM

_ZIVOT
_.
... --

mene, da ce s[it koji mene brani, odbraniti i vas, a onda i sve druge. er

ta razdvajanja nestaje. Koje Ii nebeske is[ine! Prepoznajem vase misli

kada kazete da je svet Boiji svet, i blizina i daljina su njegove. Aka za

jedno posmauamo i bliza i dalja mes[a ana ce za nas znaciti isw. Zivi

rna na jednom rnescu, okruzeni sopsrvenim svetom i ne vidimo cinjeni

eu da nas sarno izvan naseg malog sve[a okruiuje veliki vaskoliki svet i
da ce nam taj svet pomoCi aka mu dozvolimo. Treba misliti da je Bog
aka nas i aka svlh.
"Sada razumem misli velikog brata da vrata treba da budu otvore
na, da prime one koji su spremni da dodu. To znaci da covek ne orvara
uho sarno za ana sw ieli da bude, nego on w mora i postati, i kada pu
sci ana Sebe da po[One, neka uroni u bra[stvo ljudi. Dela, a ne sarno le
pe reci Sll ana SW ima trajnosL Uvidam da puc ka napretku nije zarvo
ren sarno zbog cudih verskih dogmi, nego i zbog nasih sopstvenih. Sva
ko rvrdi da sWji neposredno u milosri Najviseg, svako pokusava da
gradi za sebe Samog i pri wme sve ana sw pripada drugima pobija i
gazi. Umesw da se energija upouebljava za unistavanje, uebalo bi da
se sve medusobno povezuje. Najvisi je srvorio sve naeije na Zemlji ad
iste krvi i doslo je vreme kada moramo izabrati izmedu pripadnos[i ve
ri i pripadnos[i bratsrvu Ijudi. Verske dogme su izmislili sami ljudi. Ve
ra koja pomera brda leii u semenu [Og plana. Za visinu i velicinu covek
treba da se izbori. Zakon prosvecenja se nalazi ispred zakona cuda, [0 je
onaj visi zakon ljubavi, a Ijubav je sveobuhvamo bratsrvo.
Shvatam da je najpo[rebnije da se svako vra[i praizvoru svoje vere
i oslobodi je pogresnih izlaganja i sve sebicnos[j. Taka ee svako naCi
cisw zlaw alhemicara, mudrost Najviseg, vaseg Boga i mag Boga, ne
mnoge Bogove mnogih naroda, vee sarno jednag Boga. To je isti Bog
koji je govorio Mojsiju iz zapaljenog grma, onaj na kojeg je lsus mislio
kada je rekao da bi u casu smrtne nuide molirvom mogao dozva[i legi
je za svoju zastitu, aka cini ana sw mu je O[ae nalozio da cini. Isti Bog
kame se molio Pe[ar kad je bio osloboden zarvora. Sada vidim kakva
se velika moe maze pozva[i u pomoc anima koji hoce da saraduju u
Bra[s[vu posvecenog zivoca".
Podigao je casu, driao je par casaka na dlanu sasvim mirna, i casa
se raspala u prah. Onda je nastavio: "Armije jerihona su poznavale tu

'-
i

-L
---

--

t[
I

!"

'r

"
cd SRal~!!g

._

_.

. JC kad su zatrubile i srusile zidine grada. Pavle i Silus su je poznavali

3d su se oslobodili ropstva".
Opet je zastao, potpuno miran, a onda je zgrada pocela da se trese i
~Ija, podigli su.se veliki plameni jezici i gromade pecine su se odlomile
na milju udaljenom gorskom lancu i srusile se u dolinu. Stanovnici sela
-~u u panici istrcali, a mi smo jedva izdrzali da ne ucinimo isto. toliko se
_.Jresla kuca u kojoj smo se nalazili.
Opet je digao ruku i sve je postalo mirno, a onda nastavio: "Od ka
yve su koristi armije i ratne mornarice kad covek zna da Bog ima svu
moc i da se njegova deca njome mogu sluziti? Jednu armiju mozemo da
oduvamo kao dete pahuljicu, a velike ratne lade mogu biti pretvorene u
nista, kao ova casa malopre". Pri tome je podigao tanjir na kome je bio
prah koji je pre predstavljao casu, lako ga oduvao, na sta se on rasuo u
plamenu i potpuno nestao.
~'i
Onda je nastavio: "Ove legije ne do laze da cine vase niti moje delo.
-1 Isto tako covek ne moze da ih upotrebi kao svoje oruzje, ali ih moze po
zvati da ga ohrabre, podde i stoje uz njega u poslu koji ga cini gospoda
....,. rem nad svim uslovima zivota. Sa tom snagom covek moze da smiri
talase. oluje, da ugasi pozare iii da vodi Ijudske mase. Sarno onaj koji je
naucio da ih savlada moze se njima sluziti. Taj ih moze primeniti za do
~ bra citave rase iii ih moze primeniti da objavi znacenje Ijudsk..: saradnje
sa Bogom. Neko ko je postao toliko svestan svog bozanstva da moze
da pozove legije u pomoc, bez sumnje zna da ovu mnogostranu pomoc
moze pozvati samo u pravoj sluzbi covecanstva, jer je siguran da su one
isto tako u stanju da ga uniste, kao i da ga zastite". Tada je zacutao pa
nastavio poniznim glasom: "Oce. za nas je danas veliko veselje sto ove
......
drage prijatelje imamo za goste, i kada kazemo: 'Neko bude volja tvo
jar', to Cinimo iskrenim i poniznim srcem. Blagosiljamo ih, i dok ih bla
gosiljamo, blagosiljamo citav sve(["
Seo je mimo kao da se nista nije dogodilo, nasi prijatelji takode, dok
su clanovi naseg drustva bila veoma Llzbudeni. Nevidljivi hor je zape
vao: "Svi poznaju tu moe koja pripada njegovom imenu. Do kralja covek
moze sam sebe uzneti i onda ponizno i mocno sam sobom vladati".
Ook se ova manifestacija odigravala, nismo bili svesni svoje uzne
mirenosti i nervoznog raspolozenja.
~

.~

_._._ _._ _ .._. __.

..... .. -_.

.... -.

__
..

~:~

_--

....
-_._._._----~
ZIVOT
I UCENjA
MAjSToRA DALEKOG ISTOKA

Kad je hor zavrsio osetili smo, a to je izgleda bilo one pravo, potre
da se OPUstimo. Kad je muzika urihnula prisli smobliie sveSteniku
ibtlnasim
prijateljima.

;j

To je vodi i upravniku ekspedicije Pruzilo priliku da POstave pita

nja, a kad je svestenik primetio njihovo inreresovanje, pozvao ih je na

konaeiste kod njega.

Dogovor je bio da sledeceg popodneva otputujemo. Pratice nas samo
last i (ander Sen do mesta gde cemo opremiti ekspediciju, tu cemo se sa
stati sa Emilom i svi zajedno vratiti u zimovnik. Posle dogovora smo
otisli na spavanje, ali smo dugo razgovarali 0 onom Sto smo doziveli.

:;:-:

Poglavlje 15
Sili smo poZvani da bUdemo gosti u kuci nase ranije stanodavke,
Sto Smo s radoseu prihvarili. Ovaj pur nas je bilo samo cervorica, jer je
sedmoro nasih otislo na istrazivanja U fndiju i Mongoliju. Tako smo se
podelili da bi imali Vise vremena za prevodenje. U selu je bilo mirno i

tiho i svaki trenutak smo koristili za sastavljanje i oblikovanje simbola

i sJova. Na neki nacin smo ih zajedno sastavili i to nam je pomoglo da ih

primenimo i malo-pomalo shvatimo smisao reci. Cander Sen nam je

pomagao, a u njegovom odsusrvu nasa stanodavka. Tako je islo do

poslednjeg dana decembra, onda smo primetili da su ljudi opet poceli da

se skupljaju za skupstinu. Uglavnom su co bili Ijudi koje smo poznavali.

Ove godine je izabrano isto mesto kao i prosle, a skupstina je trebalo

da se odrzi u hramu, u srednjoj od pet prostorija, koja se nalazila uzduz

izbocine pecine 0 kojoj smo pre pricafi

Uoci Novegodine krenuli smo u tu prostoriju i sastali se sa prijate
!jima da razgovaramo. DosH su iz raznih krajeva i prieali [azne stvari 0
Spoljnom Svetu sa kojim smo pomalo poeeli da gubimo vezu, jer smo
bifa zadovoljni poslom koji obavljamo. ]edan od gostiju nam je skre
nuo paznju na lepu meseeinu, pa smo izaSIi. Pogled je zaista bio lep,
mesec je upravo izasao i izgledalo je kao da pliva po velikoj ploei naj
neinijih boja. Neko je uzviknuo: "Nocas ce odjeknuti kolo!" Vec posle

I
~

~..;.

. : ~..i.
,~
177

Ba~Spaldin.....
g

._------------------_._--- - ..

par minuta one je pocelo. Najpre je izgledalo da je daleko zvono ui pu

ca udarilo, onda manja i finija, sve brojnija i bliza, dok nije zazvucalo
kao zvuk finih zvonciea sasvim blizu nas. Utisak je bio tako ziv da
smo svi gledali dole, ocekujuei da ih vidimo. l'v\elodija se razvijala dok
nije izgledalo da hiljade zvona zvone u savrsenom skladu. Magla se
.digla do visine izbocine peeine i bila je tako gusta da smo mislili da na
njoj mozemo da scojimo, delila nas je kao (vrst zid od zemlje na kojoj
smo stajali. Zvuk zvona je bujao dok svojom melodijom nije ispunio
svako udubljenje peeine. lzgledalo je kao da se nalazimo na pozornici i
pred sobom vidimo hiljade nejasnih lica i tela. Odjednom je tenor po
c~o da peva: "Ameriko. mi te pozdravljamo", a drugi: "Mi pozdravljamo
citav svet".
Okrenuli smo se i iza nas su stajali lsus, visoki svestenik i Emil. Do
gadaj koji se odvijao pred nama nam je tako zaokupio paznju da nismo
bili upste svesni prisurnosti drugih oko nas. Pomerili smo se u suahu,
kako bi oni mogli da udu. Kad je lsus zakoracio moglo se videti
upadljivo svetlo koje ga je okruzivalo i cela proscorija je blesnula be
lorn svetloseu. Svi su usli i zauzepi svoja mesta za scolom. Isus prvi,
svestenik sa Emilom i nas voda kraj njega. Sada su bila sarno dva du
ga scola. Brzo su postavljeni belim plarnom a llbrzo i priborom. Pristi
.glo je i jelo, bez hleba. jedan hleb se pojavio ispred [sllsa i on ga je uzeo
i poceo lomiti komad po komad. a kad je napunio tanjir uzeo ga je deCji
lik, vrlo nejasan, i tiho cekao dok i ostalih pet tanjira nije bilo napunje
no. Dok ga je lomio, hleb se nije smanjivao.
Kad je zadnji tanjir napunjen lsus je ustao, pruZio ruke i rekao:
"Hleb koji yam pruzam predstavlja cist Bozji ZiVOL Ucestvujte u com ci
scorn zivotu koji potice od Boga. Kada sam rekao da eu biti uzdignut i
da eu sve ljude k sebi vuei. lOao sam da ee se u svetlu cog dozivljaja svi
ispod oka gledati i da ce biti isco kao sco se sa mnom dogodilo. ja sam
vee tada video nebo na Zemlji medu ljudima. To je istina koju sam
shvatio ita ee is tina sve osloboditi, jer cete i vi shvatiti da poscoji sarno
jedno stado i sarno j~dan pastir, ida je bolje da ako se jedno od scotinu
izgubi, ostaviti svih devedeset devet i uaziti co jedno da se vrati. Bog
svojoj deci moze biti sve, sva ona Njemu pripadaju i bliza su mu i vred
nija nego vrapci i ljiljani u polju. Ako se On veseli rastu ljiljana i opaza

ZlVOT I UCENjA MAISTORA DALEKOG lSTOKA

kada vrabac padne sa krova, koliko ee tek posmatrati rast svoje dece_
On im isco tako malo sudi kao sco sudi ljiljanima i vrapcima. ali ih On
donosi sve blize svojoj velikoj svrsi i nijedno se ne moze izgubiti, kada
jednom njegovo savrsenstvo postane cinjenicom.
"ja sam uvideo da bi taj ideal, kada bi bio napisan cisto zlamim
slovima na zidovima hramova velikih svetskih misli, podigao misljenje
ljudi iz blata i neciscoee i njihove bi noge stajale na sigurnoj podlozi gde
se poplave i oluje nemocno pene i turnje. U coj sigurnosti, tom miru,
oni bi hrlili prema visinama gde bi mogli naci svoje pravo kraljevstvo.
Mogli bi da se dignu u visine, ali gore nebo nece naei, vee sarno ovde
medu ljudima. ani takvo nesco ne mogu postiei dok stalno posrcu u
muci i jadu, ukoliko mozda ne nadu mali dragulj velike vrednosti. Vi do
s[izete cilj mnogo brze ako odbacite svaku materijalnost zajedno sa za
konima koji vas veZu u vrzino kolo; dignite dragulj, prisvojite ga, pu
stite da svetlo svetli i vi ste jednim jedinim direkmim korakom postigli
one sco bi inace kroz Ci[avu vecnost odgadali. Dusa, koja stalno scoji na
potpunom duhovnom prosvet!jenju i oslobodenju, sada i ovde i koja
lOa da je taj odnos prema Bogu odnos izmedu oca i deteta, brzo spo
znaje da joj co da je bozansku mogucnosL ana ce, takode, razumeti da
je co ovde za njenu upotrebu i da ona co moze uCiniti delotvornim, ako
hoce. Za takvog coveka prica 0 Novom zavetu neee biti pesma iii neod
redeni san koji se moze ispuniti poste smni, nego ee za njega postati
uzor koji svetu treba da pokaze savrseno ostvarenje zivota, ljubavi i
sluzenja. Taj ideal je bozanska savrsenost ovde i sada.
"Onda ce oni razumeti viziju koju sam ja imao kada sam govorio:
'Mnogi ee pokusati da udu, a nece moei, jer su tesna vrata i uzak je put
koji vodi u vecni zivot'. jer, bez istinskog priznanja Hriscovog ideala i
boianskog, savrsenog plana zajednickog delovanja coveka i Boga jos
ovde na Zemlji, ostvarenje cog plana nije moguee, pa on postaje puki
san, mit, nista.
"Vrata koja vode ka ovoj svemocnoj, nepromenljivoj alhemiji duha
scoje uvek otvorena za sve, a kljuc koji ih otvara scoji u misljenju sva
kog. jer, gde se pokazuju dva ideala. dye razlici[e mecode spasenja iii
spasavajuce milosti Bozje, tu u mislima lezi poimanje Boga. ani koji za
tvaraju vrata ka neposrednim BOZjim blagoslovima pred jednim od
\

I
!

--

'"
'1L8ard

sp~ci~g"

. [NjegOVe deee, izdvajaju se od neposrednih blagoslova koje Bog izliva

nad detetom Hristom i od duhovnog prosvetljenja nadzemaljske alhe
mije duha i svemocne sile, koja je njihova i moze da bude upotrebljena
kako bi je Hrist upotrebio. Kada to naucite da vidite, gubavae ce u tren
[
oka biti izlecen. suva ruka nadomestena i svaka bolest tela i duse va
___ sim dodirom ce nestati.
"Koncentracijom izrecene reci hleb i ribe ee se umnoziti i ako
'''-'' za mnoge lomite hleb iIi izlivate ulje oni se neee smanjiti, vee ce
--..,. se uvek ista kolicina odrzavati. Bes morskih talasa ili oluje,
smiricete svojom zapoveseu i zakon sile tde ee ustupiti mesto za
-.. konu uzdizanja. jer vasa zapovest je zapovest Boga. Tada cete razumeti
~...,. sta sam mislio kada sam onog dana pri napustanju hrama dao svetu
-J .svoju prvu pouku: 'Vreme je ispunjeno - kraljevsrvo Boije je blizu', i
'Verujte u Boga i za vas nista nece biti nemoguce'. Svi oni koji veruju da
,mogu da cine dela koja sam ja cinio i koji istupaju i njih sire. mogu da
cine cak i veca nego ja. Razumecete da je to zivotni proees, proees vere
i znanja, i onda vam apsolumo nista vise nece biti nemoguce.
"Znacete da, duh sveti, savrseni bozanski duh u varna, govori da
nas isro kao i pre mnogo godina, naime. da vi rreba sarno da slusate taj
glas ida svoja srea ne treba da otvrdnjavate da biste znali da ste vi sve
tlost sveta i da oni koji za tim svetlom idu nece hodati u mraku. Znace
te da ste vi vrata kroz koja svi ulaze u svetlo zivota, ida cete vi ulaziti i
izlaziti kroz ta "'Tata ida cete naci vecni mir i veliko veselje i da je to od
redeno vreme bas sada.
"Shvaticete da Hrist otvara vrata ka vasim dusama ida je duh koji
unutra stanuje. svemocna alhemija koja je tako neogranicena kao sto
""je neogranicen Svemir. Alhemija ce sve vrste bolesti ukloniti i preobra
zice krivieu i greh i sa svi m posledieama zajedno izbrisati. Dusu ce pro
svetliti punim svetlom mudrosti, osloboditi od tmurnih zivotnih uslo
va. i pretvor!ti u Ziv~t pun sve.~la. Ta~o ~:te spoznati da nist: puka deea
,
pnrode, vee da ste 1 deea Bozja. ObjaVleete apsolutno savrsenstvo po
jedinea i time pomagati usavrsavanju rase. Objavicete ideal i nadah
nuto prorocanstvo koje govori 0 konacnom odredenju coveka na Ze
mlji, 0 poistovecenju Oea i Sina. sto je drugo rodenje, potpuno gospo
darstvo coveka nad svim uslovima iivota i svim okolnostima".

-J

I"
I

ZIVOT I UCENjA MAjSTORA DALEKOG lSTOKA

lsus je time zavrsio, a svetla su bivala sve svetlija i svetlija. Onda su

pocele da se pojavljuju slike. To su bile scene koje su prikazivale divno
razvijanje moci. Slike su se pojavljivale jedna za drugom dok ih je jedna
ruka dodirivala i razvijala u veliku, prekrasnu Celinu.
Dosao je veliki rami prizor. Videli smo Ijude koji se medusobno su
kobljavaju. Topovi su na njih baeali plamen i dim. Granate su praskale
nad njima i na svim stranama Ijudi su padali. Mi smo mogli da cUjemo
larmu i tutnjavu bitke. Sve je zaista bilo tako stvarno da nam se cinilo
da se pred nama odvija prava bitka, ali kad se ta ruka ispruzila i nad
tim se zadrzala. u istom casu je postalo mirno i svi. koji su se malopre
besno sukobljavali. pogledali su gore gde je ruka plamenim slovima,
koja su se prosirila preko Apsoluta. pocela da pise: "Mir, mir. sveti mir
Bozji nas okruzuje. Mozete slomiti i razoriti sarno one sto je Ijudsko. ali
ne mozete nista onom sto je Bozje vlasnistvo, a svi ste Bozja deea. Me
dusobno se ne mozete ni ostetiti ni unistiti".
Na trenutak je izgledalo da Ijudi hoce da nastave borbu i to se po
sebno videlo na lieima predvodnika, ali se sve manje razloga nalazilo
za razvijanje moCi, sto je u njima rasla zelja da navale. lzgledalo je da
ubojito oruzje ima sve slabije delovanje sto ga vise okrecu ka neprijate
lju. Koliko god da su se trudili oruzje je bilo neupotrebljivo.
Ruka je dalje pisala: "[za svakog oblaka oluje iIi rata ljudi ce - sa
rno ako hoce da tamo pogledaju, naCi Boga. Spoznace da Bog nije stvo
rio ni olujne ni ratne oblake. vee je to covek uCinio i ako gore gledaju
uvek ce videti Bozju ruku u znaku da pravimir. Bog nikada nije nare
dio ni poslao rat, jer kada se ljudi medusobno ubijaju oni se nalaze da
leko izvan Bozjeg kraljevstva, odnosno njegovog podrucja moci. Tada
potpuno propadaju na podrucju koje je covek stvorio, gde Bog uopste
ne moze da se umesa i gde su prisiljeni da napreduju na sopstveni na
cin dok ne shvate koliko su sukobi beskorisni. Ako je neko dovoljno
razvio svoju spoznaju Boga i shvatio svoju sposobnost da deluje u vezi
sa Bozjom mod, pa se onda poveze sa njom, onda bitku moze iznenada
da smiri kao sto sarno videli na ovoj sliei".
Onda je [sus nastavio "Ja sam izabrao put krsta - nije to bio Bog koji
ga je za mene izabrao - ja sam ga izabrao da svima pokazem da mogu
zivot i telo toliko da usavrse da ono. makar i ubijeno, moze opet biti iz

,I

..

fi,.

181

.i

(~I

1'''

Bain Spalding
gradeno i srvoreno mnogo slavnijim". Svetla su postajala sve jasnija dok i
najrnanji privtd ogranicenja nije nestao. Izgledalo ja da oko nas ne stoji
nikakav zid, nikakav krov nad glavom, tlo pod nogama - stajali smo za
jedno u bezgranicnom prostoru, a dvanaest apostola je doslo i pristupi
10 velikom Majswru. ali ga nisu okruzili, jer se njegova prisurnost isti
cala u neizmemoj slavi i cistoti daleko jasnije od bilo koje druge. Nevi
dljivi hor je zapevao: "Njegovo kraljevsrvo je kraljevsrvo Ijudi, od Ijudi i
medu njima uredeno. ad sada i zauvek: Covek i Bog". anda su se iznad
lsusove glave pojavtle reci: "Svi za jednog, jedan za sve".
Nevidljivi hor je pevao: "Mi krCimo put za ovu mocnu bracu Ijuba
vi, jer ta Ijubav, silna Ijubav oslobada i ujedinjuje btavo covecanstvo u
veliki savez Ijubavi Bozje, bratimljenje Coveka i Boga."

Garlarlara Oas: Vas kosmicki cuvar

Priruenik namenjen asrrolozima, ali Isvima ko/i pomocu boja. dragog kamenja. manrri Ijan
ui zele da pomognu drugima I sebi. Sva~i eovek u trenurku rodenja dobija svog lienog
asualnog cu vara koji ce ci lavog zi vOla biri njegov pralilac. Njegov su pri Ini sril ee mu po.
magali na pulU duhovnog preobrazaja. Ponovo je Olkriven asraro ved sk aueen Je koje se
[emelii na ulicalu planela. kuca i aSifoloskog podznaka. Ie opisule naeine suoeavanja s
karmiekim izazovima koii SU odredenl rrenurkom rodenja. Mazda sma rodenl u po
voljnom trenulku, pa sma dobili lakog zaslilnika. ali je i moguee da nas lieni cuvar i nije
roliko jak Usvakom sl ueaju pOlf ebn esu nam merod ekOje nam mogu pam oei da se ad
branimo ad nesreea i opasnosli koje prcre lelu i dusi. Odgovarajuea "eudOlvorna sred.
srva" koja sri (e ad negativnih u[icaja. jesu si Ie krisrala, boja. kav aca Ibrojeanih januil. man (ri, jan ui kao i delova.
nje za dobr ob it drugih. Tasredsrva se bi raju prema licnom cuvaru i korisle se uskladu sa
tradicionalnim pravilima. Pomoeu le merode mogu se lfansformisari nega[ivni ulicaji kar
micke slike, kako bi se vodio S[O uspesniji J sreeniji ZiVOl. Svako ko zna vreme svog rodenja
maze prema !abelama uknjizi odredi[j svog zasliwika. Obirrc200Sff. mekekoriee
ZIVOT I UCENJA MAJSTORA OALEKOG ISTOKA
Nadahnuto pUlovanje kroz duhovnosr. vizije, moei i pre svega mudrOSl indijskih uenella. ko.
Ii su aUloru pomogli da spozna suslinsku vezu Hrisrovog gnosliekog nasleda i jedins[va srzi
nlegovog ucenja sa spoznajama misrika azijskih predela. Jos jedna knliga srca koja brise
granice izmedu rradicija Isroka i zap ada. pokazujuCi da veena mudrOSI dolazi iz isrog bozanskog izvora, prelivajuCi
se na sve suane svera podjednako. Obirn: 160 Sff. meke korfce

::'T

5ES!il

~tIInII!k Ci ~ D...'\.Ar.ll\l

Mantak Ci &O. A. Arava: MUmORGAZMICKI MUSKARAC (Kako hilo koji muskarac

j\lUSKARAC

moze da iskusi visestruke orgazme i rlramaticno poboljsa svoje seksualne orlnose)

Prva useriji novih priruenika cuvenog uti!elja [aoisrickog preobrazaia seksualne energije.

koji je pomogao mnogim zapadnim ucenicima da oplemene svoju seksualflosr do vrhunaca

kosmickog dozivljaja. Nautire da odvojire orgazam i ejakulaciju! UZivajre U poveeanoj vila I

nosri i dugovecnOSli! Oeseline jednoslavnih vezbi ee vam pomoCi da ispunire svoje snove i
zenske famazije. MnOSlvo cneza. Obirn: 200 Sff. meke korfce

:\~I;;:::~CF"'';:.:-:'.i;~;:1

~.

~.!

:-'3

~"

::::l

Mantak Ci &Manevan Cia: MUmORGAZMICKI PAR

(Kako parovi mogu da dramaticno povecaju svoje uzivanje. intimnost i zrlravlje)
Druga useriji prirucnika ukojoj ee parovi mkri[i jednosravne ~orakpo-korak lehnike za posrizanje najinrenzivnijih
viseSlrukih orgazama celog [ela za koje nisu bili svesni da su mag uti, zalim za koriseenle seksualnosi za iscel,e.
nje. kao Iprodubljivanle Ijubavi I duhovnog odnosa. Parovi ee tJi!i nadahnUli da vade Ijubav celu noe - ida produlu,
ju to iskusrvo do krala zivora. Obirn: 200 Sfr. meke kOffee
"'1

.!(!''4;''4

Micio Kusi: REI-OO-KI - Isceljivanje energijama

Najbolja knjiga areikiju na nasem jeziku. ukojOI se deral,no opisuje primena bozanskih
energija za isceljivanje Ijudi I ostalih bica. Bogaw iluSlfovano fmografijama i dijagrami.,
rna, KOJima se na jednosravan nacin pre nasi susrina prakse reikiia
Obirn: 200 Sff. '
forma ( 16X16 em meke korfce

I
I
I

-,
,
":,.'

,
f

Micio Kusi: DO-IN - veibe za telesni i duhovni rtIlVoj

Naslao udrevnoj Iradiciji Dalekog iSlOka. kao deo puta Tao Shin Sena - pUla razbijanja kon
ceptualilih okova telesnih bolesli. mentalnih zakocenja i druslvenog haosa. Doln yam mote
pomoCi
uoslobadanju duha i pronalaienju emolivnog sopstvaa. kroz doslizanie iedinslva i
~
ravnoteie unutarnieg sopstva i spoljnog svera. Popularan na zapadu. Doln je iznedrio uni
verzalno primenjivane melOde kao SIO su siarsu. akupunktura. jog ai razlible meditacije De
[aline fOlOgrafije veibi i aUlOrQvi originalni cneii. Obim: 200 srr. forma( 16X16 em meke korice

Micio Kusi: KI 9ZVElOA - vodic kroz orijentalnu astrologiju

Sistem astroloskog rumacenja na kame se temelji Ji Ding. acrecki kalendar i ostale drevne ko

smologije. deli ripove karaklera prema 9zvezdanih uticaja. Uknjizi moiete Olkriti kom lipu pri

oadate. skojim tipom se slaiele. kakav je vas idealni panner. koje zanimanje yam najvise adgo

vara. kada i kuda pUlOvari i mnOSlvo vrednih informacija azdravlju. porodicnim odnosima. ma
terijalnom uspehu i duhovnoj sud bini. Obim: 150 s(r. meke korice

~_fit.

Oa Liu: TAl CI CUAN I JI DING - Koreografija tela i uma

AUlOf beslselera TaiC/euan Imed/facia !azotkriva da su principi Tai Cija remeljno ukorenleni u
Ji Oingu i Taoizmu. Svaki pokrer Tai Ci Cuana liluslfovano fOlOgrafijamal je povezan sa odre
denim heksagramom Ji Oinga. koji ukombinaciji preobraiavaju laois(iCku Iilozofiju uprakrlc
nu srazu samospoznaje. VeibajuCi Tai Ci Cuan prilagodavamo sebe vecnim lOkovima prome
na zemlje i neba - popuslljivosti j cvrSlina yina Iyanga. Kroz usavrsavanje ovih pokreta spoznajemo da zdravo lela pri
, rodno prislice iz disciplinovanog i prosvelljenog duha. Obim: 100 s(r. forma( 14X14 em meke korice
Oa liu: TAl CI CUAN I MEOITACIJA

Verovatno najbolji leorijski i praktican prirucnik kineske mudrOSli ocuvanja zdravlja i tran
sformacije svesti kroz pokrer- Tai Ci Cuan. AUlOr prakrikuje i poducava Tai Ci preko 50 godi

na i prenosi nam svoje ogromno iskustvo. Knjiga sadrii desetine dijagrama i coeia. Obim:

150 s(!. meke korice

'1

il.'

EKSTAZA KRDl TANTRU

Krealivni spoj lfansformisuce mudrOSli Tanne i zapadne seksualne magije. oVilj prirucnik iz pera strucnjaka. je pi
san sa ciljem da urice na prosirenje svesti i spirilualnu iluminaciju Citaoca. Dpremljen sa deselinama crteia i mno.
srvom forografija uboji lantrickih poza. Spirilualno ime autora ie Svami Anandakapila i ucenik je Svami Satjanan
de IBiharska skola jog e). Ob/m: 200 s(!. meke korice
Rosi Filip Kaplo: lEN - STAPANJE ISTOKA I ZAPAOA
Najznacajnija knjiga savremenog prosvetljenog zenmajsrora. zapadnjaka kOli se oSlVario na istocnoj Stali zena.
POIPUnO prakiicna knjiga azenu. po mnogima enciklopedija zena - iednom recju. najvainija knjiga azenu na na
sem jeziku. Ob/m: 300 S(r meke korice

II

Ramana MaharSi: SVESNA BESMRTNOST

Knjiga razgovora sa Ramana Maharisijem ukojoj veliki indijski Ucitelj objasnjava sve aspekte spirilualnog iivOla.
srupnjeve i prepreke na Stazi Maha Yoge - Direkrne Staze /1 sadrfaja. Znacenje Religiie. Misticizma i Filozofije.
lIuzija iskuslva svela. Poueba za Ultra MiSlicizmom itd. Ob/m. 200 S(!. meke korice

it

Artur Ozborn: RAMANA MAHARSII PUT SAMOSPOZNAJE

Ozborn je nalPOlnalljl biogral indijskog Mudraca. covek kOli Ie prvi zapadu preneo spiritualno ucenle Ramane Ma
harSlja. Ozborn je iiveo pored njega 30 godina. 3 ova delo predslavlja verovaino najbolju knjigu I aiivOlU iaucenlu
Ramane Maharsija. Obim 200 S(!. meke korice
VIZlJE SRI RAMAKRISNE
Izvod iz Jevano8ja velikog indijskog Savrsenog UCitella RamakriSne. kOji opisuje njegove vizije boianstava. eksra
licne uzlete uvise svelOve. lenomene i cuda po kojima Ie posrao cuveni ekstalicni SVelac proslovekovne Indile.
Ob/m: 150 s(r. meke korice
Sri Ramakrisna: PRICE I PARABOLE
Zbirka kralkih parabola kojima je veliki indijski Ucirelj. POPUI koana. valao i preobraiavao sveSl ucenika isledbeni
ka. DsobenOSI Ramakrisne je bila da ie za translormaciju svesri i spirilUalnu poduku davao puna primera iz tivo(a.
priSlUpacnih svim slolevima /judi. Ob/m. 250 s(r. meke kor/ce

R. Sajmon - FENG SUI KORAK PO KORAK (Uredivanje vaseg doma za zdrilvlje i srecu)
Praklican prirucnik za usmeravanje kosmicke energije (ci) ucilju uredenja iivotnog i radnog
prostora - spoljasnjeg okruienja prOSlOra U kojem bOfilvile kao i unutrasnjeg uredenja Sla
na. kute. radnog prostora. Plimenjujuci ovu metodu moiele da nauCile kako da ostvarite pozirivne promene ina
predak uokviru svoje karilere. kako da postignete wci ugled.zaradite vise novca. kako da uSVOIOI porodici i medu
saradnicima obezbedite sklad. harmonicne odnose i zdravlje. Obim' 250 s(r. meke korice

Ekanath &Tei Baba: NEZABORAVNI SAl BABA IZ SIROIJA

Knliga akod nas malo poznalOm. ali uIndiji cuvenom vodetem Savrsenom UCllelju. poglavaru unurrasnle spiriru
alne hijerarhiie svoga doba (napusrio fizicko relo 19181 Delo delalfno predsravlja iivOI i rad lednog Sadgurua.
nlegova tuda. mati i spirirualno vodsrvo ucenika. Ob/m. 150 S(!. meke korice

Oerek Vo~ers - FENG SUI - SavrSeno uredenje za vasu srecu i napredak

Autor jasno predstavlja drevnu kinesku merodu koja vas upucuje uralne kako da ostvarite blagoslanle usvom domu i
porodici uredivanlem prOSlora.u kome iivite. Na mnogo slika I meia. sema I grafikona. prikazule se kako da izgradite
eksterijer ienrerijer svo/e kute. srana. radnog mesla isvih prosrora ukame yam je vaino da pOSlignete prosperi let. do
bra raspoloienle. zdravlje i blagostanje. Ob/m: 200 s[!. forma( Ilx21 em meke korice

Bau Kalcuri: SAVRSENI UCITEUI

Knliga ailVOllma i delima pelOro Savrsenih UCilelja. kojl dok su inkarnirani uielima na Zemlji upravljaju celokup
nom spirirualnom hiierarhijom Unlverzuma. Pocelkom ovog veka ani kOji su spustili iz boianskih visina sveSI Ava
rara Meher Babe Hazrai Babadan.lmperator: Naralan Maharadi. Gospodar Srca: Tadudir. Baba. Kruna Proroka:
Upasni Maharadi. Krall Jogrja i najveti od svih. Sai Baba iz Sirdija. Alahov Fakir. Ob/ill. 150 s(!. meke korice

Peter Kelder - FONTANA MLAOOSTI - tibetanske vezbe za podmladivanje

Dugo cuvane lajne tibetanskih lama a podmladivanju praktikovaniem posebnih (elesno

energelskih veibi. Uknjizi su objasnjene pet jednostavnih tehnika kojima se vrlo brzo posti

lU zapanjujuti rezultali u pogledu zdravlja i mladalackog izgleda.

Obim: 100 s(r 861orma( meke korice

ZABLUOA PROSVETUENJA - neracionalne ideje Ju OZija

Prva knjiga nalkonrroverznije figure danasnje spiritualne scene i isroka i zapada. zvanog'prorok antimudrosti".
coveka koii predstavlja najvetu opasnosr za sve "spirirualne rragaoce". Ju Dii objasnjava da je ono sro mnogi gu
rui uzabludi zovu "prosverljenie"' lapravo CiSli bioloski fenomenJedino onda kada smo pOlpuno slobodni od razli
ci(ih uslovljenosri nase relo sa sops(venom "izuzernom lOieligencijom" moie da oslobodi Ijudsko bice i uCini da
ono bude uprirodnom slanju. Ob/m: 150 S(!. meke JOffce

~1

Ii

l~

"

,I

UM JE MIT - Uznamirujuci ralgovori sa covekom zvanim Ju Dii

Druga kniiga coveka koga su nazvali I "razulareni Siva", unistitelj Svetova i svih spiritualnih i1uzija Ako volile po

~I bunu, bure r~dikalizma., 10lalno razbijanje iluzija. vole~ele i ovu.kriliku nasih zivola i slavova: Ju, Dii razbija svaku

Slgurnosl, krSI sva pravda I nemdosrdno razolkllva nase unutrasnle slabostl kOle rabe trgovcl u svetOm blznISU".

Obim: 150 sr!. meke karice

Tej Saba: VATRENA STAZA - RITUAL HODANJA PO VATRI

Knjiga 0riluaiu koji pOlice iz drevnih s~manskih vremena, obred prociscen!a celokupnog lela ISVlh nivoa sveSll.

kop Ie upravo aurar IDusan DoblanovlC Jimmy) pre 7godlna doneo I u nasu zeml\u I poslao nlego v nalPoznatlli
maiSlOr. Jos jedna Slaza za neustrasive i knjiga koja vas odvodi na nju. Obim. 120 srr. meke karice

Dioo Sendifer. FENG SUI ASTROLOGIJA - Prirucnik la orijentalnu astrologiju Ki davet zvelda.
Zasniva se na filozoliji Ji Oinga i saslavni je deo tradicionalne skole feng suija Autor pitklm i razumljivim Slilom
oblasniava osnovna naceta ovog prislUpa i ukazuje kako se mozemo sluziti astrologilom deve! zvezda da bismo
dobrli bolji uvid usopslvene pOlencijale, unapredili odnose sa pliialelliOla. pOlodicomI paflnero m,odabrali posao
kOli nam nalvise odgovara, razvili imuiciiu i otkrili koje su to godine i meseci unjima najpovoljniji za uvodenje pro
mena usopslVeni livo!. Obim: 2J5 sr!. meke karice

CIP - KaTanOrH3a~Hja y rry6flHKa~HjH

HaponHa 6H6"LHoTeKa Cp6Hje, Eeorpa~
133
133.9
CflA.[I.UHHr, Ea P~

NARUCITE BESPLATAN KATALOG NA TELEFONE

Ziyot i ucenja majstora Dalekog Istoka

Bard Spalding ; preyeo s engleskog
Aleksandar Maric. - l.izd. - Beograd:
Esotheria, 2005 (Beograd: J. Antic). _
]82 str. ; 17 em ... (Latice hi ljadu lotosa
: edicija spiritualnosti istoka)

011/ 3285-949 i 011/631-820

iii no adresu: ESOTHERIA Marsala BirjuzDva 13, 11000 Beograd

e-mail: esother@EUnet.yu

Preyod dela: Life and teaching of the

masters of the Far East / Baird T. Spalding .
.. Tiraz 1. 000.
ISBN 86-7348-129-5
a) OKy.rrTIf3aM b) CnHpHTH3a\!
COBISS.SR-ID 121920780

,I

I
I

i
I

Ii
:

j
I
:

.~

.J