Osnivanje dinastije

Prvi period principata je obeleila dinastija Julijevaca-Klaudijevaca. Zajedno sa

Avgustom, pet careva je vladalo najveom dravom u evropi poev od 27. godine p.n.e. do 68.
godine nove ere.
Za proglaenje naslednika Oktavijana Avgusta su se ispreila dva problema. Prvi od njih je sama
potvrda o naslednoj vlasti, poto su Rimljani bili izuzetno veliki protivnici vraanju monarhije i
stavljanju sve vlasti u ruke jednog oveka. Iako se u poetku inilo kao da je to veliki problem,
Rimljani, a pogotovu senat, je pristao na takav razvoj situacije. Drugi problem je bio taj to
Avgust nije imao direktnih mukih naslednika. Bio je tri puta enjen. Prvi brak, sa Antonijevom
poerkom,bio je politiki brak koji je sklopljen ubrzo posle osnivanja drugog trijumvirata. Drugi
brak je, kao i prvi, bio politiki, a ovog puta se oenio roakom Seksta Pompeja, Skribonijom. Iz
ovoga braka je dobio erku Juliju, a razvod sa njenom majkom je usledio ubrzo po Julijinom
roenju da bi Avgust stupio u brak sa Livijom Druzilom. Ovaj brak je bio bez dece, meutim,
Livija je imala dvoje dece sa svojim bivim muem, velikim protivnikom trijumvira, Tiberijem
Klaudijem Neronom. Jedan od njih je i budui car, Tiberije Klaudije Neron. Ve za njegovog
ivota se zapaaju dinastijska kolebanja izmeu Avgustovih srodnika i Livijine dece.
Posle povratka sa Istoka, primeuje se zbliavanje Avgusta sa sinom svoje sestre Oktavije,
Marcelom koji je bio oenjen njegovom erkom Julijom i nezvanino postavljen za naslednika,
ali je taj plan propao poto je Marcel naprasno umro 23. godine p.n.e.
Posle njegove smrti je Julija stupila u brak sa Avgustovim bliskim prijateljem i vojskovoom
Agripom. Posle toga je Agripi dodeljena vanredna tribunska vlast i on se pojavljuje u ulozi
Avgustovog savladara i kao njegov naslednik. Meutim, kao to je bio sluaj i sa Marcelom,
Agripa je umro 12. godine p.n.e. Ubrzo posle toga je Julija udata za starijeg Avgustovog
pastorka, koji ni u ovom trenutku nije bio u razmatranju za naslednika Avgusta, umesto toga je
Avgust usinio sinove Agripe i Julije Gaja i Lucija Cezara. Oni su pripremani da naslede presto i
stoga su bili vaspitani na carskom dvoru i bile su im poverene razne diplomatske misije.
Posle prevremene smrti najpre Lucija a potom i Gaja, Avgust je bio primoran da nae novog
naslednika, stoga je 4. godine n.e. usinio Tiberija, kome je poverena velika uloga u politikom
ivotu Rima.
U Rimu nije bilo posebnih dravnih akata koji su se odnosili na nain nasleivanja
prestola, meutim vlast je prela mirno u ruke njegove porodice, odnosno na Tiberija. Stupanje
na vlast je potvrdio senat specijalnom odlukom, to se u budunosti pokazalo kao obaveza
prilikom proglaavanja svakog novog cara.
Posle smrti Avgusta, vlast je prela u ruke njegovog pastorka, sada Tiberija Julija Cezara, koji je
vladao od 14. godine do 37. godine. (kao car Tiberija Cezar Avgust).
Tiberije nije bio Avgustov prvi izbor, ak nije gajio ni neke simpatije prema njemu, iako su mu
neretko poveravane vane misije koje je on sa uspehom zavravao. ak i u testamentu se moe
videti da je sa velikim nezadovoljstvom proglasio Tiberija za svog naslednika.
Poto mi je svirepa sudbina oduzela sinove, Gaja i Lucija, neka moj naslednik bude Tiberije
Cezar.

Iako je Tiberije vrio svoju dunost cara relativno uspeno kako na unutranjem tako i na
spoljanjem planu, njegova smrt i dolazak novog cara je donelo oduevljenje u Rimu.
Za razliku od Avgusta, Tiberije je imao mukog naslednika, Druza, koji je umro pre nego to je
imao ansu da postane car. Posle Tiberija, najvei uticaj u Rimu je imao Germanik, Tiberijev
neak, koji je imao veliku popularnost u vojsci, stoga ga je Tiberije poslao to dalje od Rima, da
ne bi njegova popularnost uinila da Tiberije izgubi presto.
Taj plan se izjalovio, poto je Germanik stekao jo veu popularnost poto je doveo Rimskog
tienika na jermenski presto i tako regulisao odnose izmeu Rima i Partije. Posle toga je otiao
u Antiohiju gde je umro 19. godine. Zbog pritisaka sa svih strana, Tiberije je bio primoran da
usini Germanikovog sina Gaja Julija Cezara (Kaligulu), kojeg je do tada drao u vrsti
zarobljenitva, i naini ga prestolonaslednikom. Tiberije je napustio Rim 26. godine i otiao je u
Kampaniju, da bi sledee godine otiao na ostrvo Kapri, gde je i umro 37. godine.
Sin velikog vojskovoe Germanika, posinak rimskog cara Tiberija, Gaj Julije Cezar
(Kaligula) je vladao svega etiri godine, od 37. do 41. godine. Njegova vladavina je obeleena
ogromnim troenjem novca koji je Tiberije skupljao godinama, kao i nizom skandala koji su na
kraju doveli do njegove smrti. Kaligula je bio omiljen u narodu prvih nekoliko meseci po
dolasku na vlast, poto je poput oca bio popularan meu vojskom i senatorima, ali se sve to
promenilo i sklopljena je zavera protiv Kaligule i ubio ga je pretorijanski vojni tribun Kasije
Herea 41. godine.
Ubistvo Kaligule je doekano kao osloboenje od tiranije i bilo je krugova ljudi koji su
pomiljali da vrate republiku, ali su to prekinuli pretorijanski vojnici i proglasili su za cara
Kaligulinog strica, Tiberija Klaudija Nerona Germanika (41-54. godine). Za razliku od
prethodnih careva, Klaudije nije pripreman za cara, niti je njegovo ime pre toga dolazilo u
razmatranje za budueg cara. Njegovo proglaenje za cara je pokazalo koliko veliki uticaj ima
pretorijanska garda, koja ga je nala kako se krije iza zavese tokom atentata na Kaligulu. Za
vreme Klaudija je Britanija postala deo Rimske imperije, pojaana je carska vlast i Trakija je
prisjedinjena.
Poslednji od careva prve dinastije Rima je Neron, car izmeu 54. i 68. godine. Za Nerona
se vezuje pad Julijevaca-Klaudijevaca, kao i niz drugih radnji, zbog kojih se njegova vladavina
moe porediti sa Kaligulinom. Njegov dolazak na vlast je pokazao koliko mana ima nasledna,
neograniena vlast koju je uivao Neron. Njegovu vladavinu je obeleio ustanak u Britaniji,
poetak Judejskog rata, okrutno obraunavanje sa neistomiljenicima, sve to je dovelo do
njegovog pada i do poetka novog graanskog rata, iz kojeg e se iznedriti nova dinastija koja e
vladati velikim Rimskim carstvom.