SADRAJ:

1.

UVOD........................................................................................................................................................................3
1.

Problem, predmet i ciljevi istraivanja.................................................................................................................3

2.

Nepotpuna nesavrena konkurencija....................................................................................................................4

2.

MONOPOL KAO OBLIK NESAVRENE KONKURENCIJE...............................................................................5

1.

Definicija monopola.............................................................................................................................................5

2.

Obeleja i nastanak monopola..............................................................................................................................5

3.

Horizontalna i vertikalna integracija monopola...................................................................................................6

1.

Horizontalna integracija monopola..................................................................................................................6

2.

Vertikalna integracija monopola......................................................................................................................7

4.

Aspekti monopola.................................................................................................................................................8
1.

Pozitivni aspekti monopola..............................................................................................................................8

2.

Negativni aspekti monopola.............................................................................................................................8

5.

3.

Monopolska praksa...............................................................................................................................................9
1.

Damping...........................................................................................................................................................9

2.

Nasilno odreivanje cena.................................................................................................................................9

3.

Diskriminirajua cena......................................................................................................................................9

4.

Diskriminacija cena prvog stepena................................................................................................................10

5.

Diskriminacija cena drugog stepena..............................................................................................................10

6.

Diskriminacija cena treeg stepena................................................................................................................10

7.

Geografska cena.............................................................................................................................................10

8.

Cornering trite.............................................................................................................................................11

ULOGA DRAVE U ELIMINISANJU MONOPOLA...........................................................................................11

1.

Osnovni ciljevi....................................................................................................................................................11

2.

Primena antimonopolskih zakona.......................................................................................................................12

3.

Primena antidamping zakona.............................................................................................................................12

4.

Primer sankcionisanju monopola.......................................................................................................................12

5.

Monopol u Srbiji.................................................................................................................................................13

6.

Primer prilagoavanja Hrvatske regulativi EU..................................................................................................14

4.

ZAKLJUAK..........................................................................................................................................................15

5.

LITERATURA.........................................................................................................................................................16

1. UVOD
Na dananjim svetskim tritima sve ee se pominje pojam savrene
konkurencije, koji se odnosi na uspostavljanje regulative i sanckionisanje
preduzea koja naruavaju neke osnovne principe fer privredne borbe.
Neke od drava, kao to su SAD, Kanada, ali i Evropska Unija i sve njene
lanice u celini, su se izuzetno posvetile ovoj problematici i doneli niz
zakonskih regulativa kojima bi ograniili negativno delovanje preduzea.
S obzirom da je Srbija zemlja u tranziciji i ka putu pristupanja Evropskoj Uniji,
neopodno je da se bolje upoznamo sa praksom Evropske Unije u odravanju
savrene konkurencije na svom tritu. Boljim upoznavanjem sa ovom
praksom emo se bolje pripremiti za integraciju naeg trita u jedinstveno
trite Evropske Unije.

1.

Problem, predmet i ciljevi istraivanja

Problem ovog istraivanja je nesavrena konkurencija na tritu.

Predmet ovog istraivanja su monopoli koji deluju na modernim svetskim
tritima, a koji predstavljaju najekstremniji oblik nesavrene konkurencije na
tritu.
Za potrebe ovog istraivanja, postaviemo odreene ciljeve:

opisati, odnosno definisati monopol

dokazati da je pojava monopola negativna pojava na savremenom
tritu
opisati monopolsku praksu, odnosno naine na koji monopoli vre
naruavanje savrene konkurencije
ukazati da drava poseduje zakonsku regulativu i metode kojima moe i
mora sankcionisati monopolsku praksu
pokazati da se monopoli zaista mogu sankcionisati kroz neke od primera
u svet.

14

2.

Nepotpuna nesavrena konkurencija

Svako preduzee koje moe znaajno uticati na trinu cenu svoje proizvodnje
klasifikuje se kao nesavreni konkurent.
Nesavrena konkurencija preovladava u industriji kad god pojedinani ponuai
imaju odreeni nadzor nad cenom svog proizvoda. Za razliku od uesnika
savrene konkurencije koji donose odluku samo o visini proizvodnje, tkzv. pricetaker uesnici ili price- makeri donose odluku i o visini cene.
Nesavrena konkurencija ne podrazumeva da preduzee ima apsolutni nadzor
nad cenom svog proizvoda, ve ono moe odrediti cenu samo u razumnim
okvirima. Osim toga, to podrazumeva postojanje veeg ili manjeg broja
proizvoaa od kojih svaki mora posedovati odreenu trinu mo, tj.
sposobnost da variranjem autputa utie na cenu proizvoda.
Postoji vie oblika nesavrene konkurencije, ali ih klasifikujemo i dalje
razvrstavamo kao:
1. Monopol- je kranji oblik nepotpune konkurencije kada jedno preduzee
ima potpunu kontrolu nad celim privrednim sektorom uz nedostatak
konkurencije za robu ili usluge koje nudi, dakle, potpuna dominacija
tritem.
2. Duopol- oblik nesavrene konkurencije, tj.trinu strukturu u kojoj samo 2
ekonomska subjekta kontroliu celokupnu ponudu. Javlja se u onim
privrednim granama gde je ulazak konkurentima veoma otean. Proizvodi
duopolista mogu biti homogeni, ali i diferencijalni.
3. Oligopol- oblik nesavrene konkurencije u kojoj nekoliko velikih preduzea
meusobno konkurie i uestvuje u celokupnoj ponudi. Trina mo
oligopola je posledica malog broja proizvoaa i injenice da svaki od njih
proizvodi odreen deo ukupnog proizvoda privredne grane.
4. Monopolistika konkurencija- je takav tip trita na kome veliki broj
preduzea meusobno konkurie proizvodei neidentine, ali sline
proizvode. Ovako osnovno trite ima dve osnovne karakteristike:
a. Preduzea konkuriu prodajom diferencijalnih proizvoda koji su
meusobno zamenljivi, ali nisu savreni supstituti i
b. Ulazak i izlazak na trite je slobodan, pa je novom preduzeu
relativno lako ui na trite sa vlastitim robnim markama, i izai sa
trita ako prozvodi postani neprofitabilni.

14

MONOPOL KAO OBLIK NESAVRENE

KONKURENCIJE

2.

1.

Definicija monopola

Monopol (od grke rei monos sam i polein prodavati) predstavlja takav
oblik nesavrene konkurencije u kojem se na strani ponude nalazi jedan
prodavac (koji ima kontrolu nad odreenim proizvodima i uslugama), a na strani
tranje se nalazi mnogo kupaca. Ovakav monopol se esto naziva i ist monopol.
Izraz ''Monopol'' je prvi upotrebio Aristotel u knjizi ''Politika''.
Sam izraz ''imati monopol'' predstavlja takav proces u kojem preduzee
pokuava preuzeti vei trini udeo nego to bi to zaista trebalo u uslovima
savrene konkurencije. (Wikimedia Foundation, Inc., 2008)
Monopol se moe podeliti u etiri grupe:

Prirodni monopoli su takvi monopoli gde je zbog tehnolokih

razloga najefikasnije da postoji samo jedan privredni subjekat.
Zakonski monopoli nastaju na taj nain kada drava svojim
propisima odredi samo jednog privrednog subjekta da proizvodi neki
proizvod.
Ekonomski monopoli nastaju koncentracijom i centralizacijom
kapitala privrednih subjekata.
Oktopodski monopoli predstavljaju kombinaciju prirodnih i
ekonomskih monopola.

2.

Obeleja i nastanak monopola

Monopol je trina situacija u kojoj je jedan proizvoa jedini u celom

proizvodnom sektoru, tj. grani. Drugo obeleje je da taj prodavac, odnosno
proizvoa, proizvodi proizvod za koji nema supstituta. To znai da se u drugim
sektorima ne proizvodi proizvod koji je konkurent u potronji. Monopolista moe
voditi aktivnu politiku cena , ali treba da ima na umu da na promenu cena
njegovog proizvoda kupci reaguju promenom opsega kupovine.
Dve su bitne razlike izmeu monopola i potpune konkurencije:

14

1.

U potpunoj konkurenciji pojedinana preduzea ne mogu uticati da cenu

proizvoda na tritu cena prihvataju kao zadatu veliinu , dok
monopolistiko preduzee moe odreivati cenu svog proizvoda. U
potpunoj konkurenciji preduzee maksimizira svoj profit obimom
proizvodnje pri kome postie izjednaenje graninog troka sa cenom, dok
kod monopola preduzee maksimizira profit pronalaenjem odgovarajue
kombinacije izmeu obima proizvodnje s druge strane.

2. U sluaju istog monopola kriva tranje pada sa leva na desno, to znai da

monopolistiko preduzee moe poveati prodaju samo sniavanjem cene,
pa mu je granini prihod manji od prosenog prihoda. Dok su u potpunoj
konkurenciji granini prihod, proseni prihod i cena jednaki, u monopolu je
granini prihod manji od prosenog prihoda koji je jednak ceni
(MR <
AR
=
P).

3.

Horizontalna i vertikalna integracija

monopola

Kompanija koja poseduje monopol u odreenom privrednom segmentu, moe da

se dalje iri kroz horizontalnu i/ili vertikalnu integraciju.
Horizontalni monopol podrazumeva situaciju u kojoj kompanija koja dri
monopol, preuzima druge kompanije, ije poslove integrie u svoje.
Sa druge strane, vertikalni monopol podrazumeva preuzimanje itavog lanca,
odnosno poevi od dobavljaa, preko proizvodnje i distributera, pa sve do same
maloprodaje (plasiranja proizvoda krajnjem kupcu). (Davies, i drugi, 1984)

1.

Horizontalna integracija monopola

Horizontalna integracija monopola se deava, kada monopolska kompanija

preuzima konkurentske kompanije na tritu, koje deluju u istoj industrijskoj
grani. Takoe, neophodno je napomenuti da obe kompanije proizvode iste
produkte, odnosno u istoj su fazi proizvodnje.
Kao primer, naveemo jednu automobilsku kompaniju koja preuzima drugu,
konkurentsku automobilsku kompaniju. Obe kompanije su u istoj fazi
proizvodnje, odnosno u sklapanju auto-delova u konane proizvode. Razlika od
vertikalne integracije je u tome to niti jedna od ovih automobilskih kompanija
ne poseduje distrubutere, prodaju, niti kompanije koje je snabdevaju
ulaznim proizvodima, nego i dalje kupuju od njih.

14

2.

Vertikalna integracija monopola

U vertikalnoj integraciji monopola postoje tri razliite grupe, kao to sledi:

1. Uzvodna vertikalna integracija situacija kada monopolska kompanija
preuzima kompanije (ili formira svoje filijale) koje proizvode odreene
produkte, a koji se koriste kao ulazni materijal za proizvodnju sopstvenih
produkta.
2. Nizvodna vertikalna integracija situacija kada monopolska kompanija
preuzima kompanije (ili formira svoje filijale) koje konani proizvod dalje
distribuiraju i same plasiraju na trite, sve do krajnjeg kupca.
3. Ravnotena vertikalna integracija situacija kada monopolska
kompanija preuzima kompanije (ili formira svoje filijale) koje i proizvode
ulazne produkte; i distribuiraju i prodaju konani proizvod krajnjem kupcu

1
2
3
Ilustracija 1 - Primer uzvodne vertikalne integracije
Ilustracija 2 - Primer nizvodne vertikalne integracije
Ilustracija 3 - Primer ravnotene vertikalne integracije

14

4.

Aspekti monopola

Mogu biti: pozitivni i negativni.

1.

Pozitivni aspekti monopola

Odreeni ljudi smatraju da je dobro dozvoljavati firmama da dre monopol, jer

preko metode dampinga (naglog sputanja cena ispod realnih) potroai mogu
da imaju korist u kratkom roku, a kada se monopol povea, regulatorno telo
moe da ogranii delovanje monopolske kompanije kroz zakonsku regulativu.
U sluaju kada se monopol ne moe razbiti od strane konkurentskih firmi,
esto regulatorno telo intervenie, kako sledi:

ograniava njegovo delovanje kroz zakonsku regulativu,

pretvara monopolistiku kompaniju u javno preduzee, ili
ga nasilno unitava (koristei anti-monopolske zakone).

2.

Negativni aspekti monopola

Sa druge strane, smatra se da monopoli vremenom imaju tendenciju da

postaju manje efikasna preduzea i oskudevaju u inovacijama. To je iz razloga
to su te kompanije dostigle svoj maksimum i postale zadovoljne same sa
sobom, bez elje za unapreivanjem efikasnosti i inventivnosti. Ovakve
kompanije gube mo na tritu, tako da omoguavaju konkurentskim
kompanijama da polako probijaju barijere ka tritu.
U teoriji se tvrdi da su u odreenim uslovima monopoli prinueni da se
ponaaju kao da zapravo postoji konkurencija, koja bi preuzela ili unitila
njihov monopolistiki poloaj. Ovo je verovatno da e se desiti u tritima gde
je prepreka za ulazak na to trite vrlo niska. Na primer, u 18. veku su
postojali monopoli nad vodenim kanalima, koje je irom sveta drala Velika
Britanija i koji su bili jedini nain za prevoz namirnica irom sveta. Meutim, u
kasnom 19. veku ovaj monopol je uniten, pojavom eleznikog saobraaja,
koji je u najveoj meri zamenio transport brodovima, odnosno preko vodenih
kanala.
Monopol je negativna pojava zato to pravi prepreke za ulazak drugih
kompanija na trite, odnosno smanjuje konkurentnost u jednoj privrednoj
grani. Loa posledica nedostatka konkurencije je, kao to smo naveli smanjena
efikasnost, manjak inovacija, niska ponuda proizvoda (mala raznolikost) i
grupisanje finansijskih sredstava u jedno veliko preduzee.
Najnegativniji aspekt monopola je takozvano divlje formiranje cena, koje
zavise iskljuivo od monopolistike kompanije. U uslovima savrene

konkurencije, cena se odreuje na tritu, odnosno kompanije meusobno

konkuriu cenama i kvalitetom proizvoda.

5.

Monopolska praksa

Postoji vie naina kojim monopolske kompanije sprovode svoju monopolsku

praksu, a najznaajniji od njih su: damping, nasilno odreivanje cena,
diskriminirajua cena, geografska cena, cornering trite).

1.

Damping

Damping predstavlja takvu praksu u kojoj monopolsko preduzee u jednoj

zemlji izvozi proizvode drugoj zemlji, po ceni koja je nia od cene proizvoda po
kojoj se proizvod prodaje u zemlji monopolskog preduzea. Sam izraz
''damping'' (engl. dumping) povlai za sobom negativne konotacije, ali,
sa druge strane, zagovornici slobodnog trita smatraju da damping moe
biti i pozitivan za potroae. Pozitivan, u smislu da potroai dobijaju vrlo
povoljne cene proizvoda i usluga, barem u nekom kratkom roku. (Van den
Bossche, 2005)

2.

Nasilno odreivanje cena

Nasilno odreivanje cena (engl. predatory pricing) jo poznato i kao

''razara cena'', predstavlja takvu praksu gde monopolistika kompanija
prodaje proizvode ili nudi usluge po vrlo niskim cenama, i to u nameri da na
taj nain izbaci kokurenciju sa trita, kao i da stvori barijere za eventualni
ulazak potencijalne konkurencije na trite. Ovaj vid monopolske prakse se u
mnogim zemljava smatra nezakonitim.

3.

Diskriminirajua cena

Diskriminirajua cena (engl. price discrimination) ovaj vid monopolistike

konkurencije postoji kada monopolistika kompanija prodaje identine
prozvode i nudi identine usluge po razliitim cenama.
Primer ove vrste monopolistike prakse je kada hirurg za istu vrstu operacije
razliito naplauje svoje usluge. Cena operacije bogatog pacijenta via je od
cene operacije siromanog pacijenta.

Razlikujemo diskriminacije cena prvog, drugog i treeg stepena, koje emo

predstaviti u sledeim naslovima.

4.

Diskriminacija cena prvog stepena

Kod ove vrste diskriminacije cena, monopolista odreuje maksimalnu cenu za

svaku jedinicu proizvoda koju je potroa spreman platiti.
Ova vrsta diskriminacije cena uzmi ili ostavi (take it or leave it) pri
pregovaranju sa svakim kupcem monopolista izraunava najviu cenu koju je
taj kupac voljan da plati pod pretnjom da mu nee prodati nita. Zato je za
prodavaa ovo idealna cena jer je maksimalno visoka.

5.

Diskriminacija cena drugog stepena

Kod ove vrste diskriminacije cena, monopolistiko poduzee nudi potroaima

cenovni popust ovisno o koliini kupljene robe.
Primer iz prakse kae da cena za jedinicu kupljenog kompjuterskog software-a
zavisi od koliine koja se kupuje. Ako se kupuje samo jedna jedinica, cena je
50 RSD. Kupuje li se, meutim 10 jedinica za 400 RSD, tada je cena jedne
jedinice 40 RSD.

6.

Diskriminacija cena treeg stepena

Ova vrsta diskriminacije nastaje prilikom segmentiranja trita po pojedinim

grupama. Tipian primer ove monopolistike prakse je odreivanje cena u
avio prevozu. Monopol pri tom nastoji odrediti cenu pojedinano za svaki
sektor koja izjednaava granini prihod s graninim trokom.

7.

Geografska cena

Geografksa cena (engl. zone pricing) ovaj vid monopolistike prakse bazira
se na principu da, kada na tritu monopolistika kompanija menja cenovni
iznos proizvoda na osnovu geografske lokacije kupca, sa namerom da se to
reflektuje na trokove otpreme odreenog proizvoda do lokacije kupca. U tom
smislu, to je geografski lokalitet potencijalnog kupca dalji, to e i cena biti

via. Monopoli iskoritavaju trokove transporta, koji su sasvim logini i

opravdani, da bez ikakvog razloga diu cenu svojih proizvoda.

8.

Cornering trite

Cornering trite (engl. cornering the market) predstavlja takvo trite na

kom monopolistike kompanije mogu sebi priutiti takvu komociju koja im
prua mogunost za manipulaciju cenama. Tzv. korneri (uesnici na ovakvom
tritu) nadaju se da e dostii dovoljnu kontrolu za nabavku dobara i da e na
taj nain biti u mogunosti da i samo odrede cene za ta dobra.

3. ULOGA DRAVE U ELIMINISANJU

MONOPOLA
1.

Osnovni ciljevi

U cilju smanjenja monopola, drave preduzimaju niz mera, a najee su

sledee:

donoenje antimonopolskih zakona

donoenje zakona o antidampingu
ohrabrivanjem konkurencije
kontrola cena
oporezivanje monopolskih profita, itd.

Ukoliko drava preduzme neto od napred navedenih mera, na dobrom je putu

da obezbedi preduzetniku slobodu, kao i zatitu prava potroaa. Uloga
drave se ispoljava i kroz stvaranje institucija, osnovnih pravila i normativa
neophodnih za konkurentski ambijent.
Osnovni ciljevi antimonopolske politike mogu se razvrstati na tri nivoa:

dostizanje efikasnog funkcionisanja trita

razvoj konkurencije
presecanje monopolistike delatnosti

2.

Primena antimonopolskih zakona

Oblici kontrole monopola putem antimonopolskog i antitrustovskog

zakonodavstva razlikuju se sa stanovita pojedinih zemalja, kao i sa stanovita
ekonomske politike koja se sprovodi.
U Japanu je Zakon protiv monopola formulisan na osnovu amerikog
antitrustovskog zakonodavstva formirana je Komisija za pravednu trgovinu.
Danas zakon u Japanu spreava monopolizaciju privrede, neosnovano
ogranienje trgovine, cenovnu diskriminaciju, ograniava sporazume izmeu
komercijalnih udruenja, vertikalne sporazume o ograniavanju trgovine i
zloupotrebu dominirajue pozicije na tritu u toku pregovora.
Antimonopolsko zakonodavstvo u Nemakoj stavlja zabranu na sporazume
meu stranama koji vode ograniavanju konkurencije ili proizvodnje roba i
sadri zahteve spreavanja izvetavanja o spajanju krupnih korporacija. U
Nemakoj zakon primenjuje Federalna sluba kartela.

3.

Primena antidamping zakona

Antidamping zakon u Evropskoj Uniji je donesen od strane Vea Evrope, koje

regularno nadopunjava ovaj zakon. Meutim, implementacija, odnosno
primena ovog zakona lei unutar okvira drava lanica Evropske Unije.
S obzirom da se Evropska Unija sastoji iz vie drava lanica i da
faktiki poseduje jedinstveno trite, Evropska Komisija je institucija koja
obavezuje sve drave lanice da primenjuju antidamping i ostale zakone
(usvaja ih).
U strukturi Evropske Unije postoji Directorate General Trade, institucija koja
zapravo zapoinje istraivanje dampinga u kompanijama. Istraivanje obino
gleda na uticaj damping prakse, odnosno tete koja je nastala takvom akcijom
kompanija po drutvo, u celini.
Nakon zavrenog istraivanja, DG Trade daje preporuke komitetu pod nazivom
Savetodavni Komitet za Antidamping (engl. Anti-Dumping Advisory

Committee). Ako sa kompanijom nije mogue pronai konsenzus, odnosno

smanjiti efekte dampinga, sluaj se prosleuje Veu Evrope.

4.

Primer sankcionisanju monopola

Evropska unija je kaznila ameriki kompjuterski gigant Microsoft sa 357

miliona dolara, navodei da se nije pridravao dve godine stare odluke o
monopolu kojom se od kompanije zahteva da deli svoje tehnike podatke sa
svojim konkurentima. EU je zapretila dodatnim kaznama do 3.8 miliona dolara
dnevno ukoliko Microsoft ne udovolji njenim direktivama.
Ovo je drugi put da je EU kaznila korporaciju Microsoft s viemilionskim
kaznama. 2004. ona je s rekordnih 613 miliona dolara kaznila kompaniju,
navodei
da
je
namerno
i
nepoteno
obstruirala
suparnike
softverske kompanije. (Voice of America, 2006)

5.

Monopol u Srbiji

Monopoli su u Srbiji pre Prvog svetskog rata obino nastajali usled potrebe
drave da prui solidnu garanciju za spoljni zajam, a to monopolski prihodi
svakako jesu. Kod svih monopolskih proizvoda i ranije je postojao neki porez
na promet (regal, troarina itd.).
Prvi je nastao monopol soli 1882. godine, koga je posle licitacije u zakup na 15
godina uzela Anglo- austrijska banka, koja je odobrila Srbiji zajam od 5,6
miliona za naoruanje. Cela zakupnina ila je na otplatu zajma. Zakupac je
uvozio so i drao velikoprodaju, a drava je odreivala velikoprodajne cene na
osnovu ranijih cena. Maloprodaja je ostala slobodna, kao i maloprodajne cene,
koje nisu porasle posle uvoenja monopola. 1889. godine vlada je jednostrano
raskinula ugovor o zakupu monopola soli, verujui da e tako obezbediti vei
prihod Srbiji, a tvrdei da zakupac ne posluje po propisima. Srbija je isplatila
naknadu za preuzetu imovinu i ostatak duga po zajmu za naoruanje, a iz
novog zajma. Reziju monopola preuzela je Uprava monopola, koja je uvozila so
i drzala velikoprodaju, dok je maloprodaja i dalje ostala slobodna.
1884. godine uveden je monopol trgovine duvanom, a kao podloga za spoljni
zajam (duvansku rentu). Ve 1885. godine, kako bi se obezbedio novi zajam za
rat sa Bugarskom, monopol duvana proiren je i na proizvodnju i preradu.
Drava je odmah dala monopol u zakup bankama koje su odobrile zajam uz
propisane visoke otkupne cene duvana. Zakup je ugovoren na 50 godina,
zakupnina je trebalo da postepeno raste od 2,25 do 3 miliona dinara godinje.
Zakupacko drutvo podiglo je fabriku duvana u Beogradu. Srpska vlada
raskinula je ugovor o zakupu 1888, tvrdei da drutvo ne plaa uvozne

dabine, a verujui, kao i veina u Srbiji, da je zakup monopola ustupljen

previe jeftino. Zatim je stvorena Uprava monopola duvana i ona je :

propisivala koliko ce se strukova duvana zasaditi

davala dozvole seljacima
propisivala otkupne cene
preradjivala duvan u svojoj fabrici
prodavala ga preko velikoprodavaca izabranih na licitaciji
propisivala maloprodajne cene i
davala licence maloprodavcima

1893. uvedeni su finansijski manje vani monopoli na petrolej, ibice, cigaret

papir, alkohol i monopolisane hartije. Uprava monopola je :

sama uvozila petrolej i prodavala ga na veliko;

cigaret papir je proizvoen u sopstvenoj fabrici;
prodaja alkohola je bila slobodna, uz plaanje monopolske takse, dok je
alkohol za industrijske potrebe nabavljala Uprava monopola;
monoposke hartije tampane su u dravnoj tampariji.

6.

Primer prilagoavanja Hrvatske regulativi

EU

Kao primer prilagoavanja EU, daemo jednu zemlju iz okruenja- Hrvatsku.

Poetkom prole godine Agencija za zatitu trine konkurencije, institucija
koja regulie interno trite u Hrvatskoj, je dobila ovlaenje od Evropske Unije
da u ovoj zemlji pone izricati otrije kazne u sluaju naruavanja
trine konkurencije.
S obzirom da je Hrvatska imala za cilj da pristupi Evropskoj Uniji, ovo je bio
jedan od poteza koji se mogao oekivati od strane Hrvatske Vlade. Naime,
svaka drava koja pristupa Evropskoj Uniji ima za cilj da svoje zakonodavstvo
usaglasi sa zakonodavstvom EU, kao i da svoje interno trite pripremi za
integraciju sa jedinstvenim tritem Evropske Unije. (Vuku, 2008)
Pregovori o lanstvu u Evropskoj uniji podeljeni su u nekoliko faza. Prva faza,
analiza usklaenosti zakonodavstva zemlje kandidata s evropskim propisima
(tzv. screening) zapoela je nakon otvaranja pregovora (20. oktobra 2005.
godine), i trajala je godinu dana (zavrila je 18. oktobra 2006.). Nakon
skrininga zapoeli su pregovori. Republika Hrvatska otvorila je sva poglavlja i
ve privremeno zatvorila njih trideset. Pregovori se fokusiraju na uslove pod
kojima e drava kandidat usvojiti, implementirati i izvravati acquis
communautaire (odnosno pravnu akciju Evropske unije).
Inae, o sadraju pravne akcije nema pregovora, jer se pregovori temelje na
naelu da svaka drava kandidat tokom pregovora mora usvojiti celokupnu
proceduru.

4.

ZAKLJUAK

Iz seminarskog rada moe se zakljuiti da je monopol zaista negativna pojava

na dananjem tritu, kao to smo definisali u naim ciljevima istraivanja.
Uspeno smo pokazali da drava zaista moe da sankcionie monopole,
odnosno ograniava njihov uticaj na trite i razvoj zdrave konkurencije.
Zbog nedostatka konkurencije, monopolista moe ostvariti profit u duem
vremenskom periodu. Kada na tritu nema konkukurencije, tj. postoji
monopol, krajnji korisnici (kupci) su ti koji trpe najvie i iz tog razloga jer takva
preduzea tokom vremena postaju sve manje efikasna i inovativna. Oni
prestaju sa donoenjem novih ideja ili proizvoda zbog svoje sigurne pozicije na
tritu, tj. ne brinu se da bi se mogao stvoriti neki konkurent.
Ljudi ne mogu da kupuju i koriste neki drugi proizvod koji moe biti jeftiniji ili
bolji iz jednostavnog razloga jer takvog proizvoda nema. Iz tog razloga, a i
zbog zatite potroaa drave nastoje da reguliu monopol, ekonomskim
propisima antitrustovskom politikom.
S obzirom da je Srbija na putu da se integrie sa Evropskom Unijom,
neophodno je slediti primer Hrvatske, koja je data u primeru poslednje glave
ovog seminarskog rada.

5. LITERATURA
1. Davies, Glyn / Davies, John. 1984. The revolution in monopoly theory. s.l.
: Lloyds Bank Review, 1984.
2. Van den Bossche, Peter. 2005. The Law and Policy of the World
Trade Organization. Cambridge : Cambridge University Press, 2005.
3. Voice of America. 2006. EU kanjava Microsoft. Voice of America. [Na
mrei] 14. 02. 2006.
[Citirano: 14. 12. 2008.]
http://www.voanews.com/bosnian/archive/2006-07/2006-07-14voa6.cfm.
4. Vuku, Igor. 2008. Zbog pritiska EU otrije mjere protiv monopola.
Poslovni Dnevnik. [Na mrei] 12. 02. 2008. [Citirano: 14. 12. 2008.]
http://www.poslovni.hr/69993.aspx.
5. Wikimedia Foundation, Inc. 2008. Monopoly. Wikipedia - The
Free Encyclopedia. [Na mrei] Wikimedia Foundation, Inc., 14. 12. 2008.
[Citirano: 14.12. 2008.] http://en.wikipedia.org/wiki/Monopoly
6. Jovo Jednak, Ekonomija, Beogradska poslovna kola 2010.