Filozofski fakultet u Novom Sadu

Odsek za sociologiju
Teodora Mareta 130023/2012

Digitalna kultura
Autor ove knjige arli Gir, direktor je Instituta za istraivanje kulture pri univerzitetu
Lankaster. Njegovo osnovno istraivako interesovanje tie se kulturolokih uinaka i
znaenja tehnologije i medija, posebno u odnosu na umetnost i filozofiju. Digitalna kultura
najee se posmatra u svetlu najnovijih tehnolokih unapreenja, tako da se stie utisak da
je ona potpuno razliita od svega to joj prethodi. Autor ove studija dokazuje upravo
suprotno digitalna kultura nije nova pojava, niti je njen razvoj uslovljen iskljuivo
tehnolokim napretko. arli Gir navodi da je digitalna kultura u svom dananjem obliku
istorijski uslovljena pojava, iji se prvi elementi javljaju kao odgovor na potrebe modernog
kapitalizma, da bi se zatim objedinili, zahvaljujui potrebama ratova voenih sredinom
dvadesetog veka. Tehnologija je ipak samo jedan od brojnih izvora ove pojave. U ostale
spadaju avangardne umetnike prakse, kontrakulturni utopizam, kritika teorija i filozofija, a
digitalna kultura proizvod je sloenih meudejstava i dijalektikih odnosa svih tih sastojaka.
Ova knjiga napisana je u ubeenju da se digitalna kultura ne moe razumeti ukoliko se ne
razlue svi heterogenic elementi od kojih se ona sastoji te stoga objanjava uslove u kojima
su se oni razvijali i nain na koji su delovali jedni na druge.
Na samom poetku razvoja raunarske tehnike programeri su koristili skraenice kad
god je to bilo mogue. To je podrazumevalo da se godine upisuju koristei samo dve
poslednje cifre, na primer 1965 postala je jednostavno 65. Tadanjim programerima to nije
bilo od velike vanosti, ali sa porastom kapaciteta memorija na raunarima, za tim
skraenicama vie nije bilo potrebe. Kako se pribliavao novi milenijum, razni strunjaci su
poeli da iznose miljenje da bi taj naizgled nebitni vid rane raunarske tehnike mogao da
ima neeljene posledice. Isticali su da u trenutku kada satovi budu preli u novi milenijum,
sistemi u kojima je godina obeleavana sa dve cifre nee prepoznati da je stigla 2000, ve e
pomisliti da je re o, na primer 1900, sa svim nesagledivim posledicama koje bi iz toga
proizale. To saznanje dovelo je do raznih oblika oekivanja sudnjeg dana i razrade
apokaliptinih scenarija, koji su esto poticali od onih koji bi od svega toga imali najvie
koristi. Na sve strane su se pojavljivali savetnici koji su nudili usluge u borbi protiv moguih
posledica milenijumskog problema. Mau brojnim moguim posledicama navoen je raspad
bankarskog raunarskog sistema, koji e onemoguiti da ljudi dodju do svog novca, pa time,
moda, izazvati drutvene nemire.

Podela i apstrahovanje rada i kapital

Izmiljena u devetnaestom veku kao odgovor na narastajue informacione potrebe
poslovoenja, pisaa maina je standardizovala i mehanizovala proizvodnju jezika, svodei
elemente od kojih je on sastavljen na apstraktne znake. Po tome je pisaa maina
paradigmatini proizvod drutvenog sistema u kome je razvijena. Delovanje kapitalizma je
zasnovano na apstrakciji, standardizaciji i mehanizaciji, to mu omoguuje da radi kao
univerzalna maina koja obrauje najrazliitije pojave kao da su jednake i meusobno
zamenjive. Dokle god se nalazi u prometu, roba se moe posmatrati kao vrednost koja se
poredi sa drugim vrednostima. I rad se moe posmatrati kao roba, jer se i on razmenjuje za
novac.
Kapitalizam moe da deluje kao sistem sa samoregulacijom zahvaljujui pojavi novca
kao robe. Novac slui kao oblik prema kome se vrednuju sve ostale robe i koji omoguuje
sveoptu razmenljivost, pa samim tim i apstrakciju. Ve kraje osamnaestog i poetkom
devetnaestog veka najvei deo novca bio je u obliku takozvanih vrednosnih papira, kao to su
na primer, ekovi ili bankarski zapisi. Nije bilo potrebno mnogo da se sa tih papira pree na
papirni novac.
Na jednoj amerikoj karikaturi iz 1870. prikazana je krpena lutka pored koje stoji
natpis po odluci Kongresa, ovo je beba, na zidu iza lutke nalazi se nekoliko slika od kojih
jedna predstavlja kuu na kojoj pie po odluci arhitekte ovo su kua i okunica. Ispod svega
nalazi se papirna novanica na kojoj pie po odluci Kongresa, ovo je novac!
Kibernetski diskursi
Drugi svetski rat posluio je kao katalizator ne samo izume modernih binarnih
digitalnih raunara, ve i razvija niza sjajnih i uticajnih diskursa, meu kojim izdvajamo
kibernetiku, teoriju informacija, optu teoriju sistema, mnolekuralnu biologiju, vetaku
inteligenciju i strukturalizam. Iako potiu iz razliitih okruenja, svi diskursi grade apstraktne
i formalne sisteme, koji bi trebalo da omogue razumevanja pojava kojim se bave.
Neke od najznaajnijih ideja kibernetike razvijene su tokom takozvanih Mejsi
konferencija, koje su zapoete 1942.godine seminarom pod nazivom Sastanak modane
inhibicije, u Institutu za napredne studije u Prinstonu.
U isto vreme kada su kibernetika i teorija informacija ukazivale na nov nain
razmiljanja o komunikacijama i povratnim spregama, sline ideje su primenjivane i na druge
oblasti, kao to je molekuralna biologija, ili istraivanja svesti i inteligencije. Ervin redinger
je 1942.godine u izgnanstvu, u Dablinu, odrao niz predavanja pod nazivom ta je ivot?. U
tim predavanjima on je govorio o svojim istraivanjima ta je to to omoguuje ivim biima
da se u svom ivotom veku odupru efektima entropije i ta obezbeuje postojanost naslednih
crta. Reenje koje je ponudio bilo je da hromozomi sadre ono to je on nazvao kodni tekst ili
drugim reima, informacije koje su potrebne da bi se razvio ivi sistem iji su oni deo.

Tehnologija i avangarda
U isto vreme kada su umetnici poinjali da istrauju mogunosti koje pruaju
digitalne tehnologije, te iste mogunosti ali i posledice, razmatrali su i pisci kao na primer
Maral Makluan. Makluana je posebno zanimala mo preobraaja koju sobom nose medijske
tehnologije. U nizu knjiga on je istraivao kako razvoj medija menja odnos oveka prema
svetu. Ideje teoretiara, kao na primer Makluana, i radovi umetnika koji su pripadali pokretu
novih tendencija, ukazali su na velike mogunosti koje digitalne tehnologije mogu da ponude
umetnikoj praksi.
Kontrakultura
Otprilike u isto vreme kada su inenjeri u Silicijumskoj dolini razvijali tehnologiju
koja e dovesti do minijaturizacije, pa time i do revolucije u raunarstvu, San Francisko, koji
se nalazio nekih osamdesetak kilometara severnije, postae sredite takozvane kontrakulture.
Bila je to jedna od brojnih reakcija na nadirue ekonomske i drutvene promene koje su se
posebno osetile u Sjedinjenim Dravama, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Spoj visokog stepena
nezaposlenosti koji je bio rezultat posleratnog ekonomskog blagostanja i sazrevanja bejbi
bum generacije, roene tokom etrdesetih i pedesetih godina prolog veka, znailo je da su
mladi stekli dotad nevien stepen ekonomske, pa time i kulturne moi.
Digitalna kultura u dvadeset prvom veku
Uprkos svim predvianjima u vezi sa takozvanim milenijumskim problemom, novi
milenijum nije zapoeo s raspadom bankarskog raunarskog sistema, niti s kolapsom sistema
distribucije osnovnih potreptina, pa ak ni sa zastojem u radu medicinske opreme, sistema
klimatizacije, liftova, elektrinih mrea, sistema kontrole saobraaja ili leta, niti bilo kog
sistema koji koristi digitalnu tehnologiju, a da ne govorimo o nekom sluajnom ispaljivanju
nuklearnih raketa.
Zakljuak
Razlog za ovako brze promene lei u sve veoj i sveobuhvatnijoj sposobnosti tih
ivotinja" da pomou svojih tehnolokih produetaka, bilo da su kamene alatke ili raunari,
menjaju svoje okruenje. Ta sposobnost je jedina odlika koja razlikuje pametne, ljudske
ivotinje od ostalih, manje pametnih vrsta, koje nastanjuju isti svet.
Ljudi su ljudski samo u onoj meri u kojoj su tehniki. Tehnologija nije proizvod
ljudskih bia. Ona je preduslov njihovog postojanja. Tehnologija je omoguila da ljudi
postanu pametni, ili bar da o sebi imaju takvo miljenje. Istovremeno, izgleda da ih je
tehnologija dovela na ivicu samounitenja, bilo uz pomo atomske bombe ili globalnog
zagrevanja, to uopte nije pametno", pie Gir.
Iako je veina ljudi svesna tehnolokih otkria i problema koji iz njih proizlaze,
(pitanje nuklearne energije i oruja, industrijske proizvodnje i njenog uticaja na okolinu,
smanjenja rezervi energije i traganja za obnovljivim i samoodrivim izvorima energije)
najupeatljiviji susret s tehnologijom i njenim mogunostima za promene odvija se po svoj
3

prilici, smatra autor, posredstvom medija, koji se menjaju i razvijaju na najneverovatniji i

dosad nevien nain. To se posebno odnosi na digitalne medije koji nam omoguavaju da
ee i lake radimo ono to smo ve radili, ili da radimo neto to ranije nismo mogli ni da
zamislimo. Danas, oni ne samo da menjaju na svet ve menjaju i nas same, kao i nain na
koji sebe shvatamo. Oni menjaju sve, pa i sam pojam medija". Prema tome, zakljuuje arli
Gir, jedino to moemo da unimo jeste da mapiramo sve te promene, u nadi da nam nee
izmai iz ruku.
Literatura
Gir, . (2011). Digitalna kultura, Beograd: Clio