Dobra uprava, planiranje i pruanje usluga

www.msp-ipa2007.org

Dr Nicholas Miles
Toby Philpott
Zorica Bili
Dr Klaus Richter
Dobra uprava, planiranje i pruanje usluga

Program podrke optinama IPA 2007 finansira Evropska unija a realizuje konzorcijum koji
vodi nemaki Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH International
Services ukljuujui VNG International, Project Management Group i Halifax Consulting.

Izrada planova za podrku razvoju sektora

malih i srednjih preduzea i preduzetnika
na lokalnom nivou

Projekat realizuje konzorcijum koji vodi

Projekat finansira Evropska unija

Oktobar 2012.

SADRAJ
UVODNA RE NACIONALNE AGENCIJE
ZA REGIONALNI RAZVOJ

PREDGOVOR AUTORA

1. UVOD U PRIRUNIK

2. PLAN RAZVOJA SEKTORA MSPP DOKUMENT

3. PRIPREMA PLANA RAZVOJA SEKTORA MALIH I

SREDNJIH PREDUZEA I PREDUZETNITVA

13

4. IDENTIFIKOVANJE PROJEKATA ZA
PODRKU RAZVOJU MSPP

23

5. PRIMER PLANA RAZVOJA MSPP

SEKTORA OPTINE ODACI

27

PRILOG 1: EVROPSKA POVELJA ZA MALA PREDUZEA

35

PRILOG 2: AKT O MALIM PREDUZEIMA ZA EVROPU

44

PRILOG 3: IMPLEMENTACIJA NA LOKALNOM NIVOU

68

PRILOG 4: MSP ANKETA OPTINE ODACI

111

DODATNA LITERATURA

117

Izrada planova za podrku razvoju sektora malih i srednjih

preduzea i preduzetnika na lokalnom nivou
Prirunik
Autori
Dr Nicholas Miles
Toby Philpott
Zorica Bili
Dr Klaus Richter
Izdava
Program podrke optinama IPA 2007
Dobra uprava, planiranje i pruanje usluga
Cincar Jankova 3, 11000 Beograd
i
Dosije studio d.o.o, Beograd
www.dosije.rs
Za izdavaa
Dr Klaus Richter, voa tima
Grafika obrada
Atelje, Beograd
www.atelje.rs
tampa
Interprint d.o.o, Beograd
www.interprint.rs
Tira: 500 primeraka
ISBN 978-86-6047-094-4
Ova publikacija napravljena je uz finansijsku pomo Evropske unije.
Sadraj ove publikacije iskljuiva je odgovornost autora i konzorcijuma koji predvodi
GIZ International Services i ni na koji nain ne predstavlja stavove Evropske unije.

Uvodna re Nacionalne agencije

za regionalni razvoj
Potovani itaoe,
Mala i srednja preduzea i preduzetnici (MSPP) nosioci su rasta i konkurentnosti
privrede, zapoljavanja i razvoja lokalnih zajednica. Istraivanje u kome smo od
3.005 ispitanika iz sektora MSPP zatraili odgovore o njihovim buduim aktivnostima pokazalo je da oni planiraju nove investicije i proirenje poslovanja. Sebe na
tritu vide kao konkurentne i spremne da ulau u ljudske resurse, tehniko-tehnoloke i druge kapacitete neophodne za uspeno poslovanje. U tom cilju, oekuju i
veu podrku drave i lokalne zajednice.
Saglasno toj orijentaciji i oekivanjima MSPP, ovaj prirunik je svojevrstan vodi za
planiranje razvoja preduzetnitva na lokalnom nivou. Sledei korake, savete i ideje
koje sadri prirunik, svaka lokalna samouprava moe da kreira sopstveni strateki
dokument, ijom realizacijom e lokalni privredni ambijent biti znatno unapreen.
To je saglasno i sa stavom autora prirunika, prema kome Strategija razvoja sektora
MSPP dobija svoj puni znaaj tek implementacijom.
Nacionalna agencija za regionalni razvoj ostaje pouzdan partner subjektima razvoja sektora MSPP, kako lokalnim samoupravama da omogue povoljne uslove za taj razvoj, tako
i preduzetnicima da pokrenu, rastu i postanu uspeni u malom biznisu. Naa vizija jeste
razvoj preduzetnike ekonomije, zasnovane na znanju i inovativnosti, koja stvara snaan,
konkurentan i izvozno orijentisan sektor MSPP i znaajno doprinosi poveanju ivotnog
standarda u Republici Srbiji. Za ostvarenje te vizije neophodni su i lokalni strateki okvir i
snano angaovanje lokalnih samouprava u oblasti razvoja preduzetnitva.
Prirunik je jedan korak ka ostvarenju te vizije.
Ivica Edenci
Direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj

Izrada planova za podrku razvoju sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika na lokalnom nivou

Predgovor autora
Mala i srednja preduzea predstavljaju izuzetno vanu komponentu privrede
Evropske unije (EU). U Uniji postoji oko 23 miliona malih i srednjih preduzea
koja zapoljavaju dve treine ukupnog privatnog sektora i obezbeuju oko 80%
novih radnih mesta. Mala i srednja preduzea imaju isti, ako ne i vei znaaj za
Srbiju i ine 99% ukupnog broja postojeih preduzea koja zapoljavaju vie od
dve treine ukupnog broja zaposlenih. Pored toga, mala i srednja preduzea u
Srbiji ine oko 46% izvoza, 60% uvoza i skoro 60% investicija privatnog sektora
u dravi.
Znaaj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva (MSPP) za ekonomsko i socijalno dobrostanje i EU i Srbije je jasan. Centralne i lokalne vlasti irom Evrope uloile
su znaajne napore za osmiljavanje i sprovoenje mera za podrku razvoju MSPP.
Na ovu temu napisan je veliki broj sveobuhvatnih izvetaja. Svrha ovog prirunika
nije da ponavlja pomenute izvetaje ve da obezbedi jednostavne za razumevanje, praktine savete relevantne za aktuelnu situaciju u Srbiji o najboljem nainu
za izradu Sektorskih planova podrke razvoju MSPP i time obezbedi podsticaj za
razvoj ovog sektora. Prirunik je namenjen regionalnim, gradskim i optinskim vlastima i institucijama u Srbiji. Rezime Plana podrke MSPP optine Odaci u okviru
ovog prirunika naveden je kao primer efikasnog delovanja na lokalnom nivou u
pruanju podrke razvoju malih i srednjih preduzea.
Prirunik je pripremljen u okviru Programa podrke optinama IPA 2007 Dobra
uprava, planiranje i pruanje usluga. Program finansira Evropska unija, a sprovodi
konzorcijum kojim rukovodi GIZ International Services. Realizacija programa zapoeta je u januaru 2010. godine i zavrava se u januaru 2013. godine. Opti cilj
programa je da doprinese unapreenju uprave i ekonomskog razvoja u Srbiji kroz
pruanje podrke u irokom spektru aspekata koji se odnose na decentralizaciju
odgovornosti i nadlenosti sa centralnog na lokalni nivo.
Jedan od specifinih ciljeva programa jeste pruanje pomoi lokalnim samoupravama u Srbiji u osmiljavanju i sprovoenju sopstvenih strategija lokalnog razvoja

5
na osnovu Metodologije za strateko planiranje odrivog razvoja (SLOR)1. Cilj ovog
prirunika je pruanje podrke razvoju malih i srednjih preduzea primenom SLOR
metodologije. Ostali prirunici nastali u okviru Programa podrke optinama IPA
2007 obuhvataju iri spektar oblasti, ukljuujui i upravljanje otpadom, energetsku
efikasnost, lokalni saobraaj i transport.
Autori prirunika su lanovi projektnog tima Programa podrke optinama IPA 2007,
a struktura prirunika slina je ostalim prirunicima pripremljenim u okviru programa. Glavni autori ovog prirunika za podrku razvoju MSPP, abecednim redom, jesu
Zorica Bili, dr Nikolas Majls i Tobi Filpot. Ostali lanovi tima Programa podrke optinama IPA 2007, predstavnici Nacionalne agencije za regionalni razvoj i predstavnici
optine Odaci su takoe dali znaajan doprinos pripremi ovog prirunika.
Tim Programa podrke optinama IPA 2007
Klaus Rihter, voa tima

1 Videti Prirunik o SLOR, januar 2010. godine (Stalna konferencija gradova i optina/projekat Exchange 2) koji je
pripremljen u okviru EU projekta Exchange 2 i usvojen od strane Stalne konferencije gradova i optina (SKGO)
kao standarni format za lokalno strateko planiranje u Srbiji.
Izrada planova za podrku razvoju sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika na lokalnom nivou

1. Uvod u prirunik
Znaaj malih i srednjih preduzea kljuan je za ekonomsko blagostanje graana
u lokalnim samoupravama u Srbiji. U veini lokalnih samouprava mala i srednja
preduzea ine oko 99% ili ak 100% svih preduzea na lokalnom podruju. Stoga
je od vitalne vanosti da svaka lokalna samouprava u Srbiji pripremi Sektorski plan
podrke razvoju malih i srednjih preduzea.
Cilj ovog prirunika je da lokalnim samoupravama poslui kao vodi u postupku
izrade Plana podrke razvoju malih i srednjih preduzea i preduzetnika.
U osnovi prirunika su iskustva Programa podrke optinama IPA 2007 Dobra
uprava, planiranje i pruanje usluga. Program podrke optinama se sastoji od etiri komponente tehnike pomoi, a to su: optinsko planiranje, optinske finansije,
optinska administrativna efikasnost i upravljanje fondom bespovratne pomoi
(grantom) za optinske projekte.
Komponenta optinsko planiranje obuhvata, izmeu ostalog, pruanje pomoi
za 15 optina koje su odabrane na osnovu konkursa za razvoj sektorskih planova.
Eksperti u okviru Programa podrke optinama IPA 2007 su optinama obezbedili
obuke, savetovanje i optu podrku u izradi sektorskih planova. Jedan od sektora
za koji su lokalne samouprave mogle da konkuriu za pomo odnosi se i na razvoj
malih i srednjih preduzea.
Ovaj prirunik se zasniva na iskustvima projektnog tima Programa podrke optinama IPA 2007 u pruanju pomoi lokalnim samoupravama u pripremi sektorskih
planova razvoja malih i srednjih preduzea. Ovi planovi su u skladu sa Metodologijom za strateko planiranje odrivog razvoja (SLOR) koju je Stalna konferencija
gradova i optina (SKGO) usvojila kao standardni format za lokalno strateko planiranje u Srbiji. Prirunik je prevashodno namenjen lokalnim samoupravama, meutim moe da poslui i kao koristan alat nacionalnim i regionalnim institucijama i
agencijama, ali i donatorskim organizacijama koje posluju u Srbiji. Ovaj prirunik je
informativan i koristan takoe i za MSPP koji sarauju sa javnim sektorom.

7
Nakon ovog uvoda, u poglavlju dva ovog prirunika opisana je priroda plana podrke MSPP. Tree poglavlje opisuje proces koji treba primeniti u izradi plana, a
etvrto poglavlje razmatra neke od najvanijih praktinih aktivnosti koje lokalne
samouprave mogu da preduzmu u cilju pruanja podrke razvoju MSPP. Poslednje
poglavlje rezimira Sektorski plan podrke razvoju MSPP optine Odaci.
Opti saveti ponueni irom Evrope koji se odnose na pruanje podrke malim i
srednjim preduzeima i korisne informacije o prirodi i znaaju Evropske povelje
za mala preduzea i Akta o malim preduzeima za Evropu, predstavljeni su u prilozima 1 i 2. Prilog 3 detaljno razmatra nain na koji odreene mere za podrku
razvoju malih i srednjih preduzea u Evropskoj uniji mogu da se primene i u Srbiji.
Ova iscrpna diskusija na pomenutu temu moe biti od velike koristi i za lokalne
samouprave i za mala i srednja preduzea i preduzetnike i dopunjuje saete savete predstavljene u glavnom delu prirunika. Lokalne samouprave se pozivaju da
dokumente u prilozima koriste kao resurse koji sadre ideje koje e im pomoi da
definiu sopstvene Planove za pruanje podrke razvoju MSPP.
Prilog 4 sadri primerak ankete koju je optina Odaci iskoristila za prikupljanje
podataka o sopstvenom MSPP sektoru. Ovaj instrument predstavlja primer upitnika koji lokalne samouprave mogu da koriste u razvoju sopstvenih metoda za
prikupljanje podataka.

Izrada planova za podrku razvoju sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika na lokalnom nivou

2. Plan razvoja sektora MSPP Dokument

Planovi podrke MSPP izraeni su u skladu sa SLOR metodologijom koju zastupa
SKGO. Planovi obino obuhvataju period od 10 godina. Plan se predstavlja u vidu dokumenta koji jedinice lokalne samouprave pripremaju uz punu podrku relevantnih
zainteresovanih strana. Pomenute zainteresovane strane podrazumevaju predstavnike MSPP sektora u lokalnoj samoupravi i eventualno predstavnike lokalnih i regionalnih organizacija, poput Nacionalne slube za zapoljavanje, Privredne komore i relevantne Regionalne razvojne agencije. Priprema dokumenta obino traje izmeu est i
dvanaest meseci, a sam dokument podeljen je u est glavnih poglavlja sa prilozima2:
1. UVOD: Ovo kratko poglavlje uglavnom poinje napomenama i obraanjem
gradonaelnika/predsednika optine i predstavlja kljune ciljeve plana podrke razvoju MSPP. Uvod jasno definie mala i srednja preduzea i time
objanjava na koji vid preduzea tano je sektorski plan usmeren. U uvodu
se pojanjava povezanost sa relevantnim strategijama za lokalni razvoj koje
su jedinice lokalne samouprave (JLS) ve pripremile ili ih sprovode i njihova
usklaenost sa strategijama podrke razvoju MSPP koje funkcioniu na regionalnom i/ili nacionalnom nivou.
Potrebno je imati na umu da je jedna od odlika efikasnog ekonomskog razvoja usklaenost sektorskih planova na razliitim nivoima vlasti. Ono to
lokalna samouprava moe da postigne razlikuje se od nivoa do nivoa, ali je
ipak u okvirima aktivnosti koje sprovodi centralna vlast. U uvodu je vano
nedvosmisleno objasniti na koji nain je Plan podrke razvoju MSPP lokalne
samouprave usaglaen sa strategijama podrke razvoju MSPP, i na koji nain
ih maksimalno koristi na nacionalnom i regionalnim nivoima.
2. ANALIZA STANJA: Ovo znaajno poglavlje obuhvata, pre svega, analizu privrede u optini, ali i prirode MSPP sektora. Ovde je vano predstaviti analizu
strukture i trendova koji su karakteristini za privredu u lokalnoj zajednici. Vana pitanja na koja bi trebalo odgovoriti su sledea: Koje su kljune privredne
2 Ne postoji vrsto pravilo koje se odnosi na taan broj poglavlja Plana podrke razvoju MSP. Svaka JLS ponaosob
ima mogunost da svoj Plan organizuje na nain na koji joj to najvie odgovara, meutim trebalo bi da vodi rauna da dokument prati sadraj opisan u ovom priruniku i da je pripremljen u skladu sa SLOR metodologijom.

9
aktivnosti u optini? Da li se obim ovih privrednih aktivnosti u proteklih pet do
deset godina poveao ili smanjio i koji su bili razlozi za promenu?
Vane informacije o MSPP sektoru koje bi u ovom poglavlju trebalo predstaviti podrazumevaju broj malih i srednjih preduzea po delatnostima, broj preduzetnika, broj lica koja su zaposlena u malim i srednjim preduzeima, trend
Faza 1.
zapoljavanjaFaza
u poslednjih
pet do deset godina, trite
i izazove sa kojima se
5. Priprema
mala i srednja preduzea trenutno suoavaju.Pripremna
Pored toga bi trebalo uraditi i
implementacije
analizu snaga, slabosti, mogunosti i pretnji (Strength,
Weaknesses, Opportunifaza
ties and Threats SWOT) i takozvano Drvo problema, analizu koja istie glavne
probleme koje bi trebalo reavati kroz plan podrke malim i srednjim preduzeima, i jo vanije, njihovu povezanost tj. uzrono-posledine veze.
Postavljanje prave dijagnoze problema (npr. usporen rast malih i srednjih
preduzea i razlozi za to) je od kljune vanosti za identifikovanje najadekvatnijih reenja
MSPP). SveobuFaza 4.projekata (za pruanje podrke razvoju
Faza
2.
hvatna SWOT analiza i Drvo problema predstavljaju osnov i obrazloenje za
Akcioni
Analiza
Plan podrke razvoju MSPP i predloene projekte.

plan

sektora

3. STRATEKI OKVIR: Ovo poglavlje opisuje ta lokalna samouprava i zainteresovane strane u sektoru ele da postignu. esto poinje sa izjavom o viziji,
3. okruenja koje podstie i omona primer prikazom predloenog Faza
poslovnog
Strateki
guava razvoj MSPP sektora. Kratak
rezime naina za ostvarivanje vizije kroz
aktivnosti koje lokalne samouprave
i zainteresovane strane nameravaju da
okvir
preduzmu takoe moe da bude deo vizije.
Poglavlje se nastavlja opisom prioriteta i stratekih ciljeva plana i konkretnih
ciljeva koji su povezani sa sprovoenjem plana (videti grafikon). Ovi ciljevi
predstavljaju indikatore uz pomo kojih je mogue meriti napredak, uinak
ili slino, u sprovoenju plana.

Strateki
cilj 1.1.
Prioritet 1
Strateki
cilj 1.2.

Specifini
cilj 1.1.1.
Specifini
cilj 1.1.2.
Specifini
cilj 1.2.1.
Specifini
cilj 1.2.2.

Izrada planova za podrku razvoju sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika na lokalnom nivou

10
U odrenim instancama se predstavlja i tzv. Logiki okvir koji ukratko opisuje ta
je to to plan tei da postigne (vizija), nain na koji to eli da postigne (detaljnije
razraene aktivnosti koje bi trebalo sprovesti), indikatore (na osnovu ciljeva) koji
se koriste za praenje i merenje uspeha i pretpostavke vezane za plan.
4. AKCIONI PLAN: Ovo poglavlje predstavlja konkretne aktivnosti koje bi trebalo preduzeti da bi se ostvarila vizija. Ove aktivnosti obuhvataju odreene
promene u politici lokalne samouprave i nove projekte. Primer promena u
politici je, recimo, promena pravila koja propisuju nabavku roba i usluga. JLS
moe da promeni ova pravila u cilju poveanja sadraja lokalnih roba i usluga
i na taj nain prui podrku svojim lokalnim MSPP.
Akcioni plan ee obuhvata veliki broj projekata za pruanje podrke MSPP
u optini. Projekti se esto grupiu u programe aktivnosti, kao to su na primer grupe slinih projekata koji bi trebalo da promoviu MSPP na domaem
i inostranim tritima.
Akcioni plan obuhvata period od tri do pet godina i predstavljen je na matrici ispod:
Prioritet 1
Strateki cilj 1.1.
Sprecifini cilj 1.1.1.
Broj
Naziv
projekta projekta

Odgovorne
institucije i
partneri

Vrednost
Vremenski
projekta i izvor
okvir
finansiranja

Kljuni
pokazatelji
uspeha

1.1.1.1.

Veoma je vano da se projekti paljivo definiu. Neophodno je da projekti

budu konkretni i da postoji nedvosmisleno i ubedljivo obrazloenje za njihovo ukljuivanje u sektorski plan (esto se poziva na SWOT analizu i Drvo
problema iz poglavlja tri). Najvanije je da su projekti izvodljivi i pravini prema svim malim i srednjim preduzeima. Kontraproduktivno je zalagati se za
projekat koji lokalna samouprava ne moe da realizuje ak ni uz pomo vieg
nivoa vlasti ili donatora. Osim toga, nije primereno davati direktne finansijske
subvencije malim i srednjim preduzeima. Takve subvencije podstiu nelojalnu konkurenciju i esto predstavljaju nita drugo do direktan i neopravdan
fiskalni transfer lokalne samouprave preduzeu u privatnom sektoru. Prema
pravilima i propisima EU to nije dozvoljeno.
Primereno je, pravino i vrlo esto neophodno, meutim, usresrediti se na
poboljanje povoljnog okruenja u kojem mala i srednja preduzea posluju. Ovo okruenje podrazumeva lokalnu infrastrukturu i obrazovni sistem,

11
pravila lokalnog planiranja koja podstiu poslovanje i uspostavljanje slubi za pruanje podrke poslovanju koje su na raspolaganju svim lokalnim
malim i srednjim preduzeima kao pomo za razvoj njihovih biznis planova, plasiranje njihovih proizvoda i usluga i traenje finansijske podrke
na privatnom tritu (npr. kod banaka). Primeri projekata koje je mogue
definisati i implementirati u cilju pruanja podrke malim i srednjim preduzeima predstavljeni su u poglavlju etiri i prilogu 3 ovog prirunika.
Vano je razjasniti nain za implementaciju projekata. Ovo je zaista vrlo vana tema koja esto zasluuje posebno poglavlje. Pre svega potrebno je opisati
nain za utvrivanje prioriteta i redosleda projekata. Ovo podrazumeva detaljan opis odreenih (prioritetnih) projekata koje bi trebalo sprovesti tokom
prvih meseci i godina implementacije Plana, kao i njihov redosled.
Obrazloenje redosleda mora biti jasno; implementacija projekta moe da
zavisi od uspeha i okonanja nekog drugog projekta. Osim toga, projekte koji
su predloeni za implementaciju tokom prve dve godine Akcionog plana
trebalo bi detaljno razraditi pre, a naroito posle zavretka i usvajanja Plana
podrke MSPP.
5. BUDET I PLAN FINANSIRANJA: Razmatranje trokova projekta i naina na
koji e potrebna sredstva biti obezbeena trebalo bi ukljuiti u poglavlje Akcioni plan, iako je to esto predstavljeno u posebnom poglavlju u dokumentu
Plana podrke MSPP. Neophodna je jasna izjava o tome kako e se finansirati
ovi trokovi, tj. odnos sredstava iz budeta lokalne samouprave i sredstava
koje bi trebalo obezbediti iz eksternih izvora (ukljuujui i donatore). Iako e
se odreeni broj projekata predvienih planom finansirati ili sufinansirati iz
eksternih izvora, bilo donatorskih programa ili nacionalnih fondova, izuzetno
je vano da se u optinskom/gradskom budetu opredele sredstva za realizaciju Akcionog plana, odnosno za mere i projekte koji su namenjeni podrci sektoru MSPP. Bez jasno opredeljenih sredstava u lokalnom budetu sam
Akcioni plan ostaje samo slovo na papiru bez pokria. Potrebno je, takoe,
izraunati i dinamiku finansijskih ulaganja.
6. PROCEDURE ZA PRAENJE I EVALUACIJU: Zavrno poglavlje se fokusira
na nain na koji e JLS da prati napredak i uinak ili slino u implementaciji
Plana. Praenje se vri na nivou projekta i na viem nivou Plana. Skoro svaki
projekat trebalo bi da bude povezan sa skupom kljunih pokazatelja uinka
(KPU), markera i ciljeva koji se prate. Praenje na nivou plana se vri u odnosu na logiki okvir. Praenje se esto zanemaruje, meutim ono predstavlja
izuzetno vaan i upravo neophodan deo implementacije, posebno ako se
projekat finansira ili sufinansira sredstvima neke eksterne organizacije (npr.
dravnog ministarstva ili donatora).
Izrada planova za podrku razvoju sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika na lokalnom nivou

12
Lokalnoj samoupravi praenje omoguava da utvrdi da li je implementacija
na pravom putu i ako nije, koje projekte ili modalitete za implementaciju bi
trebalo preispitati. Okolnosti se menjaju, naroito u ovom neizvesnom i esto
nestabilnom svetu dananjice. Promene, korekcije kursa i samim tim poboljanja su esto neizbena i mogu da se sprovedu samo ako je ustanovljena
sveobuhvatna procedura za praenje i evaluaciju koje se lokalna samouprava
(LS) pridrava.
Pomenuto esto poglavlje prati niz priloga i spisak relevantnih dokumenata i strategija JLS, spisak ukljuenih zainteresovanih strana i lanova Radne grupe koji su
nadgledali izradu Plana. U ovom poglavlju bi trebalo da se nalazi i primerak tj. kopija nekog istraivakog instrumenta (upitnika) za prikupljanje podataka, a vrlo esto su i podaci koji ine osnov ili pozadinu navedeni u prilogu, pre nego u glavnom
tekstu dokumenta.

13

3. Priprema Plana razvoja sektora malih i

srednjih preduzea i preduzetnitva
Postupak izrade samog dokumenta Plana razvoja sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnitva je veoma vaan, jer je kvalitet i uticaj dokumenta direktno
povezan sa stepenom efektivnosti i efikasnosti u njegovoj pripremi. Neophodno
je naglasiti da je Plan razvoja MSPP koristan samo ako se stvarno i implementira!
SLOR metodologija daje detaljna uputstva o tome kako bi trebalo pripremiti sektorski plan. Ovaj prirunik istie dva specifina aspekta SLOR metodologije:
Participativna priroda formulisanja plana: Potrebno je uzeti u obzir stavove svih relevantnih aktera. Strateki plan bi trebalo da bude proizvod saradnje izmeu lokalne samouprave i njenih graana, a u sluaju Plana za razvoj
MSPP izmeu predstavnika poslovnog sektora i posebno malih i srednjih preduzea na teritoriji optine.
Priroda plana koja podrazumeva konstantnu evaluaciju i auriranje plana u toku realizacije: MSPP plan bi trebalo da obuhvata period od 10 godina. Na kraju perioda implementacije, potrebno je osmisliti i izraditi drugi plan
koji se nadograuje na prethodni. Osim toga, vrlo je verovatno da e tokom
implementacije biti neophodno izvriti izvesne korekcije kursa, ponekad ak
i nakon dve ili tri godine implementacije. Ovo je za oekivati s obzirom na
nestabilnu prirodu ekonomskih promena. Implementacija predstavlja seriju
povezanih planova, poto se jedan akcioni plan nakon tri do pet godina nastavlja i prerasta u drugi akcioni plan. Mogunost efikasnih korekcija kursa i
nesmetano integrisanje povezanih akcionih planova zavisi od valjanih procedura za praenje i evaluaciju koje optinama i gradovima i njihovim partnerima obezbeuju informacije koje su neophodne za donoenje pravih odluka i
stabilno poboljanje i unapreenje sektorskog plana.

Izrada planova za podrku razvoju sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika na lokalnom nivou

14

Faza 5. Priprema
implementacije

Faza 4.
Akcioni
plan

Faza 1.
Pripremna
faza

Faza 2.
Analiza
sektora
Faza 3.
Strateki
okvir

Prema SLOR metodolokom okviru, proces izrade sektorskog plana moe se podeliti u 5 osnovnih faza: Pripremna faza, Analiza sektora, Strateki okvir, Akcioni plan
i Priprema implementacije (vidi sliku). Svaka od ovih faza sadri odreene korake
koje je neophodno preduzeti u cilju uspene izrade Plana. Koraci koji ine deo izrade Plana razvoja MSPP sektora tesno prate redosled poglavljaSpecifini
samoga dokumenta
i opisani su ukratko u tekstu koji sledi (i ilustrovani na kraju ovog poglavlja):

cilj 1.1.1.
Strateki
I PRIPREMNA FAZA Podrazumeva
dva koraka: organizovanje pripreme
cilj 1.1.
Specifini
Plana i ukljuivanje zainteresovanih strana
1.1.2.
1. ORGANIZOVANJE PRIPREME PLANA: Ovo moe dacilj
bude
zahtevan proPrioritet
1
ces
koji prevashodno
podrazumeva obezbeivanje politike podrke za
sektorski plan. Ova podrka esto se izraava zvanino
na osnovu odluke
Specifini
Skuptine optine/grada da otpone proces izrade sektorskog
cilj 1.2.1. plana. PoStrateki
tom se imenuje lice iz lokalne
samouprave koje e biti u funkciji menadeciljprocesa
1.2. izrade Plana. Ovog koordinatora
ra zaduenog za organizaciju
Specifini
najee imenuje predsednik optine/gradonaelnik,cilj
odnosno
1.2.2. skuptina
optine/grada. Koordinator je odgovoran za formiranje Radne grupe koju
ine relevantni predstavnici lokalne samouprave i javnih preduzea koji
poznaju sektor i predstavnici relevantnih eksternih zainteresovanih strana.
Pri formiranju Radne grupe, i u narednim zadacima, koordinatoru u radu
pomo moe da prua manji optinski/gradski koordinacioni tim.
2. UKLJUIVANJE ZAINTERESOVANIH STRANA: Ukljuivanje zainteresovanih strana u proces izrade plana predstavlja kljuni aspekat participativnog pristupa u izradi Lokalnog plana razvoja MSPP. Zainteresovane strane

15
su pojedinci, grupe, institucije ili organizacije iz javnog ili privatnog sektora
koje poseduju relevantne informacije i strunost. One esto poseduju informacije i resurse koji su od kljunog znaaja za uspean proces izrade
plana, a koji nisu dostupni lokalnoj samoupravi. Njihovo uee je stoga
neizostavno. Spisak svih relevantnih zainteresovanih strana sainjava koordinator ili njegov/njen tim koji, takoe, uspostavlja prvi kontakt sa svim
zainteresovanim stranama. Postoji mogunost da bi zainteresovane strane
trebalo dodatno motivisati da uzmu uee u izradi Plana, to se moe
uiniti posredstvom zvaninih poziva, direktnim kontaktom i kroz medijsku kampanju koja objanjava znaaj Stragije za dobrobit onih koji ive i
rade u lokalnoj zajednici. MSPP predstavljaju vane zainteresovane strane
i stoga je potrebno uloiti sve napore da predstavnici ove grupe postanu
lanovi Radne grupe. I zaista, preporuuje se da se ne nastavlja sa izradom
Plana sve dok se u sastavu Radne grupe ne obezbede predstavnici sektora
malih i srednjih preduzea. Takoe, izuzetno je vano u proces ukljuiti i
predstavnike Regionalne razvojne agencije koja deluje na podruju grada
ili optine. Ukljuenje Regionalnih agencija je veoma vano budui da one
poseduju neophodna znanja i vetine za podrku poslovnom sektoru, ali
i razvijen irok spektar usluga namenjenih malim i srednjim preduzeima
i preduzetnicima.
II SPROVOENJE ANALIZE STANJA: Radna grupa e biti odgovorna za nadgledanje i usmeravanje analize stanja. Veinu posla uradie zaposleni u optinskoj/gradskoj upravi, dok e eksterne zainteresovane strane esto davati informacije, vriti analizu i blisko saraivati sa zaposlenima u optinskoj,
odnosno gradskoj upravi. Analiza stanja za Plan podrke MSPP usmerena je
na prirodu i razvoj lokalne ekonomije i MSPP sektora. Potrebno je prikupiti
podatke koji e Radnoj grupi omoguiti da izradi grubu SWOT analizu i koncipira Drvo problema koje rasvetljava uzroke i posledice tekoa i izazova sa
kojima se MSPP u lokalnoj samoupravi suoavaju (primer drveta problema
dat je u nastavku).

Izrada planova za podrku razvoju sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika na lokalnom nivou

16
Indirektne posledice

Iseljavanja

(pokazuju prirodu velikog

uticaja problema)
Glavni efekat
(npr. Manjak radnih mesta)

Problem
(npr. MSP se ne razvijaju)

Trite se smanjuje

Finansije nisu
dostupne

Glavne posledice problema sa

kojim se suoava optina

Kljuni problem sa kojim se

suoavaju optina i lokalna MSP

Radnicima nedostaju Primeri direktnih

vetine
uzroka

kole
Prauzroci
nemaju
kapacitete (esto su povezani)

Vrlo vaan korak jeste odabir indikatora/pokazatelja koji e se koristiti za

analizu i praenje razvoja MSPP sektora. Pored optih drutveno-ekonomskih
pokazatelja, mogue je primeniti i skup specifinih pokazatelja, kao na primer: broj novoosnovanih malih i srednjih preduzea, broj start-up preduzea, broj turista i broj lica koja su zaposlena u malim i srednjih preduzeima.
Neophodno je da koordinator organizuje prikupljanje podataka iz razliitih
izvora i od razliitih organizacija i ljudi. Uobiajeno je, i esto neophodno,
dopuniti zvanine statistike podatke o prirodi privrede u lokalnoj zajednici podacima dobijenim direktno od MSPP (primarni podaci). To je mogue
uraditi ili slanjem upitnika odabranim malim i srednjim preduzeima i preduzetnicima iz uzorka (videti primer u prilogu 4), i/ili kroz fokus grupe sa MSPP.
Jedna od mogunosti jesu i intervjui sa ostalim zainteresovanim stranama,
na primer predstavnicima velikih preduzea na podruju grada/optine, privrednom komorom, kolama i zainteresovanim grupama graana/nevladinim organizacijama (NVO).
Vrste neophodnih informacija prikazane su u primeru upitnika u prilozima
3 i 4. Kada se traeni podaci prikupe i obrade uz pomo deskriptivne statistike i dobiju sumarni rezultati, njih je potrebno iskazati pomou grafikona
i tabela koji e potom Radnoj grupi dozvoliti da definie SWOT analizu i
Drvo problema. Ova dva zadatka imaju za cilj da izdvoje probleme kojima
lokalna samouprava i MSPP moraju da posvete posebnu panju pri izradi Plana podrke MSPP i omogue izradu analize nedostataka postojeih
programa za podrku MSPP. Sveobuhvatna SWOT analiza i Drvo problema

17
predstavljaju temelj za izradu jasnog, preciznog i dostinog Stratekog okvira i Akcionog plana3.
Dokazi su vani!
I potrebni da bi Radna grupa mogla da odgovori na sledea vana pitanja:
ta je to to spreava ili onemoguava ljude da osnivaju svoja preduzea u optini/gradu?
Koju vrstu pomoi trae MSPP?
ta je to to trenutno spreava rast i razvoj MSPP?
Koja su to budua trita?
Dokazi omoguavaju lokalnoj samoupravi i zainteresovanim stranama da preduzmu efikasne aktivnosti.
Dokazi se prikupljaju na razliite naine.

Preispitajte zvanine statistike podatke

Sprovedite anketu MSPP
Organizujte diskusiju u fokus grupama sa MSPP i zainteresovanim stranama
Pitajte strunjaka (npr. sa lokalnog univerziteta)
Pokrenite dijalog sa poslovnim sektorom (koji moe da se nastavi i tokom implementacije sektorske strategije)
Pripremite studije sluaja odabranih MSPP (narative koji opisuju izazove sa kojima se odreeni MSPP suoava)

III OSMILJAVANJE STRATEKOG OKVIRA: Kada se stekne potpuno razumevanje postojee situacije u lokalnoj samoupravi vezano za MSPP, potrebno je
da Radna grupa usaglasi eljenu poziciju MSPP u narednih 10 godina (vizija)
i nain na koji ta eljena pozicija moe da se ostvari (definisanje prioriteta i
ciljeva). Svi lanovi Radne grupe bi trebalo da u istoj meri uestvuju i meusobno usaglase strateki okvir; neophodno je ne zaboraviti da je izrada Plana
kolaborativna veba i zajedniki rad svih predstavnika lokalne samouprave i
zainteresovanih strana, a naroito MSPP.
Osim toga, Strateki okvir (i pratei Akcioni plan) mora biti realan, izvodljiv i
prilagoen kapacitetima i mogunostima lokalne samouprave i zainteresovanih strana. Planovi za podrku razvoju malih i srednjih preduzea u Srbiji e
najverovatnije, u pogledu obima i razmere, biti meusobno sline, meutim
svaka od njih mora da bude u skladu sa specifinim okolnostima odreene
lokalne samouprave.
3 SWOT analiza se skoro uvek predstavlja kao dijagram tj. etiri kvadranta: po jedan za SNAGE, SLABOSTI, MOGUNOSTI i PRETNJE sa spiskom svih relevantnih faktora u svakom kvadrantu. Analiza, tzv. Drvo problema
moe se prikazati kao dijagram (kao to je ilustrovano u ovom priruniku), ali je esto ogranieno na tekstualni
opis problema koji su karakteristini za sektor MSPP i analizu razloga u tekstualnom obliku. LS odluuje o tome
da li e rezimirati analizu problema-uzroka u obliku dijagrama, iako su prednosti ovakve prezentacije u smislu
konciznosti i lakog razumevanja neposredne.
Izrada planova za podrku razvoju sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika na lokalnom nivou

18
Vizija se vrlo esto odnosi na uklanjanje prepreka koje ometaju razvoj MSPP
i nain na koji to moe da se uini, pre nego na opis broja MSPP koji lokalna
samouprava eli da vidi u funkciji na svojoj teritoriji u narednih pet do deset
godina. Zajednika vizija u pogledu Plana podrke MSPP odnosi se na vrstu
povoljnog okruenja koje lokalna samouprava eli da uspostavi i nain ublaavanja ili uklanjanja direktnih i osnovnih uzronika potekoa sa kojima se
preduzea i preduzetnici suoavaju, a nalaze se u Drvetu problema.
Prioriteti su oblasti na koje bi Plan podrke MSPP trebalo da se fokusira (npr.
bolji pristup finansiranju za mala i srednja preduzea). Strateki ciljevi predstavljaju krajnju taku u odnosu na odreeno pitanje (npr. uspostavljanje poslovne jedinice za podrku u okviru JLS koja prua pomo malim i srednjim
preduzeima u pogledu pristupa finansiranju). Konkretni ciljevi se odnose
na odreene rezultate koje program ili projekat zahteva (npr. pomo za 25
odsto malih i srednjih preduzea i preduzetnika pri dobijanju kredita).
IV IZRADA AKCIONOG PLANA: Po definisanju Stratekog okvira, Radna grupa bi
trebalo da pripremi Akcioni plan. Plan definie korake potrebne da bi se ostvarili
odreeni ciljevi. Ovi koraci se preduzimaju uvoenjem ili menjanjem postojee
politike lokalne samouprave (u poglavlju dva razmatrali smo promene politike
koje se odnose na lokalna pravila za nabavku koje mogu povoljno da utiu na
mala i srednja preduzea u gradu/optini) i implementacijom odreenih projekata. Veina ovih projekata usmerena je na stvaranje povoljnog okruenja koje
malim i srednjim preduzeima i preduzenicima omoguava i podstie ih da rastu i razvijaju se. Definisanje projekata esto zahteva dosta vremena i truda.
Potrebno je napraviti spisak predloenih projekata i zatim utvrditi njihove
prioritete i njihov redosled. Potrebno je napraviti tabelu kao to je prikazano
u poglavlju dva. Tabela pokazuje prioritetni redosled projekata i vreme za
realizaciju svakog od njih (poetak i datum zavretka). Potrebno je objasniti
uzajamnu povezanost projekata, tj. situacije u kojima poetak jednog projekta zavisi od zavretka drugog (na primer, u projektu izgradnje puta nema
svrhe da put kasnije bude raskopan da bi se postavile instalacije). Nedostatak
panje u redosledu projekata moe vrlo skupo da kota.
Svaki projekat bi trebalo da ima jedan ili vie indikatora, odnosno kljunih
pokazatelja uinka (KPU) i markera u odnosu na koje se prati napredak. Realistinost, specifinost i efikasnost u pripremanju projekata jako su vani.
Neophodna je i nedvosmislena i precizna definicija svakog projekta, a Radna
grupa mora da bude sigurna u uspenu kontinuiranu realizaciju sektorskog
plana i dostizanje planiranih rezultata. Radna grupa bi trebalo duboko da
veruje da svaki projekat ima optimalan odnos cene i kvaliteta, drugim reima
da, u pogledu pruanja podrke MSPP, ne postoji bolje reenje u odnosu na
raspoloiva sredstva.

19
Najvanije je jasno objasniti nain na koji je svaki projekat povezan sa ciljevima
iz stratekog okvira. Meusobno povezivanje identifkovanog problema, stratekog okvira, predloenih projekata i njihovih oekivanih rezultata esto se sumira u Logikom okviru (videti navedeni primer u nastavku). Ovo je koristan, ali
opcioni alat koji Radnoj grupi moe da poslui da bi se uverila da analiza stanja
logino vodi ka stratekom okviru i predloenim projektima i da je verovatnoa
ostvarivanja ciljeva postavljenih u Planu podrke MSPP izuzetno visoka.
Logika
intervencije

Proverljivi
pokazatelji

Strateki
cilj

Poveati broj
malih i srednjih
preduzea u LS

Na koji nain e
se meriti uspeh
ukljuujui
odgovarajue
ciljeve (kvantitet,
kvalitet i vreme)

Izvori informacija
o pokazateljima
dostizanja ciljeva
ukljuujui
i lica koja e
ih prikupljati i
uestalost

Svrha
projekta

Unaprediti
povoljno
okruenje za
mala i srednja
preduzea

Na koji nain e
se meriti uspeh
ukljuujui
odgovarajue
ciljeve (kvantitet,
kvalitet i vreme)

Izvori informacija
o pokazateljima
dostizanja ciljeva
ukljuujui
i lica koja e
ih prikupljati i
uestalost

Nain provere

Pretpostavke

Oekivani Obueni
rezultati
radnici koji
(rezultati i su spremni za
uticaj)
zapoljavanje
u malim i
srednjim
preduzeima
Savetovanje
malih i srednjih
preduzea o
poslovnom
planiranju
Aktivnosti Uspostavljanje
(projekti)
lokalne
kancelarije za
ekonomski
razvoj
Uspostavljanje
kurseva za
struno
osposobljavnje,
itd.

Pretpostavke
koje se odnose
na povezivanje
pojedinanih
ciljeva i
sveukupnog
rezultata

Izrada planova za podrku razvoju sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika na lokalnom nivou

20
Uobiajeno je koncentrisati se na projekte koji su definisani kao prioritetni za
prve dve godine implementacije Plana. Takvi projekti bi trebalo da su detaljno
opisani u standardnim matricama za opis projekata i na taj nain spremni za
finansiranje. Ovo moe biti dugotrajan proces koji podrazumeva potovanje
brojnih zvaninih procedura, pripremu dokumenata koji eventualno mogu
da podrazumevaju i procenu uticaja na ivotnu sredinu i analizu isplativosti.
Vreme potrebno za realizaciju ovih projekata trebalo bi razmatrati u okviru
Radne grupe i ire, u okviru lokalne samouprave, pri emu je neophodno
uloiti sve napore da se to vreme to je mogue vie racionalizuje.
V DEFINISANJE MEHANIZAMA ZA IMPLEMENTACIJU: Sledei korak i zadatak jeste definisanje mehanizama za implementaciju. Potrebno je odrediti sektor u lokalnoj samoupravi koji e biti odgovoran za implementaciju
odreenog projekta. Odreene projekte mogue je realizovati u saradnji sa
eksternim zainteresovanim stranama (projektnim partnerima), a njih je neophodno jasno odrediti i definisati nain na koji e se ta saradnja realizovati.
Najvanije je pripremiti i uskladiti budet Akcionog plana sa budetom optine/grada. Nedostatak sredstava najei je razlog koji spreava implementaciju razvojnih strategija optina u Srbiji. Prioritetni projekti koji mogu da
nau svoje mesto u budetu optine/grada e biti realizovani, ali postoji i velika verovatnoa da e realizacija velikog broja projekata biti preskupa za lokalnu samoupravu. U tom sluaju neophodno je korienje eksternih sredstava
i/ili smanjenje broja projekata koje LS eli da realizuje, kao i njihovo uklapanje u raspoloiva sredstva. Iako je u lokalnim samoupravama najpopularnije
korienje eksternih sredstava, ipak je teko oekivati da se vie od polovine
sredstava koja su potrebna za realizaciju Plana podrke sektoru MSPP dobije iz eksternih izvora. Stoga je izuzetno vano opredeliti odreena sredstva
optinskim/gradskim budetom. Budui da je bavljenje pitanjima ekonomskog razvoja od nedavno i zakonska obaveza jedinica lokalne samouprave,
neophodno je da se i lokalnim budetima opredele sredstva za realizaciju
projekata ekonomskog razvoja.
Ipak, sredstva optinskih i gradskih budeta su vrlo ograniena i esto nedovoljna za finansiranje svih planiranih projekata, te se loklana samouprava
mora upustiti u potragu za eksternim izvorima finansiranja. Problem dobijanja sredstava za implementaciju projekata javlja se u velikom broju optina/gradova koje ele da sprovedu Planove razvoja MSPP sektora. Da bi se
poveala verovatnoa za dobijanje eksternog finansiranja potrebno je da su
projekti detaljno opisani i ubedljivi po pitanju njihovog stratekog znaaja i
korisnog uticaja. Vea je verovatnoa da e odreeni projekat biti finansiran
ukoliko ima jasan i logian osnov koji je usklaen sa regionalnim i nacionalnim razvojnim prioritetima.

21
Vano je voditi razgovore sa regionalnim razvojnim agencijama, relevantim
centralnim organima vlasti i resornim ministarstvima i uz njihovu pomo,
donatorima, da bi se dobila slika o raspoloivosti eksternih sredstava za finansiranje i nainu predstavljanja projekata u cilju dobijanja potrebnih finansijskih sredstava. Dve ili vie lokalnih samouprava koje ele da sprovedu sline
projekte mogu da se obrate eksternim donatorima kao grupa i predstave
projekat iji je obim eksternim donorima zanimljiviji od obima projekta koji
obuhvata samo jednu lokalnu samoupravu.
Predlog je da se sa razmiljanjem na temu finansiranja projekta krene ve
u samoj fazi pripreme Plana podrke za MSPP, naroito ako lokalna samouprava raspolae podacima da sopstvena sredstva ve jesu, ili e biti strogo
ograniena. Nema svrhe pripremati sveobuhvatnu strategiju razvoja ako je
poznato da e vrlo mali broj obuhvaenih projekata ikada dobiti potrebna
sredstva za realizaciju. Razgovori na temu vrste projekata koji mogu biti finansirani spolja u ranim fazama usmeravaju panju lokalne samouprave i
zainteresovanih strana na te projekte.
Na kraju, da bi se obezbedilo uee i uspeh projekta lokalna samouprava bi trebalo da ih promovie, tako da vlasnici menaderi malih i srednjih preduzea
i ostale vane zainteresovane strane imaju svest o njihovom postojanju. Radna
grupa bi trebalo da razmotri prirodu ove reklamne kampanje i predloge predstavi koordinatoru ili gradonaelniku/predsedniku optine. Realizacija projekta
bi trebalo da pone onda kada se obezbede odgovarajua sredstva za to.
Ova faza podrazumeva i USPOSTAVLJANJE PROCEDURE ZA PRAENJE I
EVALUACIJU: Kao to je navedeno u poglavlju dva, procedura za monitoring
(praenje) i evaluaciju (M&E) lokalnoj samoupravi prua mogunost da oceni da li je implementacija Plana na pravom putu ili ne i koje aspekte projekta
i njegove implementacije bi trebalo preispitati i izmeniti. Efikasno praenje
skoro uvek vodi ka poboljanju efikasnosti i efektivnosti u implementaciji
Plana podrke MSPP.
U tu svrhu potrebno je imenovati lice koje e biti zadueno za praenje i
evaluaciju i na godinjem nivou utvrditi procedure (vrlo esto je odeljenje
ili kancelarija za lokalni ekonomski razvoj odgovorna za praenje i evaluaciju Plana podrke MSPP). Ove procedure za praenje i evaluaciju obuhvataju
prikupljanje podataka koji omoguavaju izvetavanje o kljunim projektnim
pokazateljima uinka i pokazateljima na viem nivou Plana (kao to to predvia Logiki okvir).
Izvetaj o praenju i evaluaciji razmatraju Radna grupa i Skuptina optine/grada. Kada bude usvojen, izvetaj se upuuje kljunim zainteresovanm
stranama. Javnost bi trebalo redovno obavetavati o implementaciji Plana
putem, npr. obavetenja na veb-sajtu lokalne samouprave i/ili putem javnih
informativnih listova i sastanaka.
Izrada planova za podrku razvoju sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika na lokalnom nivou

22
Kako pripremiti Plan podrke malim i srednjim preduzeima pregled koraka
Priprema i
organizacija
procesa izrade Plana

Imenovanje koordinatora
procesa pripreme Plana
Identikacija lanova Radne
grupe

Ukljuivanje
zainteresovanih
strana

Identikacija predstavnika
lokalnih MSP i drugih
relevantnih javnih i privatnih
organizacija

Sprovoenje
Analize stanja

Analiza MSP sektora

(korienje statistike; ankete za
MSPP; fokus grupe sa MSPP i
zainteresovanim stranama)

Predstavljanje analize
Tabele i grakoni
S.W.O.T
Drvo problema
MSPP studije sluaja

Predstavljanje rezultata analize stanja

zainteresovanim stranama i zajedniko
- Denisanje vizije, prioriteta, stratekih
i specinih ciljeva (sa indikatorima uinka)
- Izrada logikog okvira

Razvoj
Akcionog plana

Razvoj politika, programa i projekata

Razvoj kljunih pokazatelja uinka (KPU)
za Plan u celosti i kljune projekte
Odluka o vremenskom sledu projekata

Dogovor o
mehanizmima
za implementaciju

Dogovor o raspodeli zadataka na

implementaciji Plana
Priprema budeta za nansiranje Plana
Razvoj strategije komunikacije za projekte

Denisanje
procedura za
monitoring i evaluaciju

Odluka ko radi na praenju Plana i kako

organizovati praenje i vrednovanje

Implementacija projekata primerena

raspoloivim fondovima

Rezultati vebe monitoringa i evaluacije

Pomo optini da pobolja isporuku projekta

Razvoj
Stratekog okvira

Analiziranje privrede optine

i denisanje indikatora
(korienje statistike i fokus
grupa zainteresovanih strana)

Formiranje Radne
grupe za razvoj
procesa pripreme
Plana

23

4. Identifikovanje projekata za
podrku razvoju MSPP
ta lokalna samouprava moe da uradi da bi pruila podrku svojim preduzeima i
preduzetnicima? Koje projekte Radna grupa preporuuje za Akcioni plan? Primeri
moguih projekata opisani su u prilogu 3. Radna grupa za MSPP bi trebalo detaljnije da pogleda ovaj prilog. Ovu grupu e sainjavati predstavnici lokalne samouprave koji poznaju MSPP sektor, te bi stoga trebalo da oni budu ti koji e Radnoj grupi
predlagati projektne ideje.
Radna grupa bi takoe trebalo da razgovara sa akterima sektorskog plana, naroito MSPP. Zainteresovane strane iz sektora MSPP verovatno u potpunosti razumeju prirodu izazova sa kojima se oni kolektivno suoavaju a koji su zajedniki
za mnoga MSPP i koja bi to mogla biti reenja od kojih bi mnoga mala i srednja
preduzea u lokalnoj samoupravi imala koristi (prevashodno projekti za Akcioni
plan). Strunjaci iz relevantne regionalne razvojne agencije i sa oblinjih univerziteta takoe mogu da ponude korisne ideje za projekte podrke malim i srednjim
preduzeima.
Osim toga, odreeni predloeni projekti mogu da poslue kao reper za sline
projekte drugih lokalnih samouprava u Srbiji (ta su oblinje optine uinile da
podre mala i srednja preduzea i ta se moe nauiti iz njihovog iskustva?),
kao i ostalih lokalnih samouprava u evropskim zemljama u kojima je ekonomska situacija slina situaciji u Srbiji (npr. na koji nain su lokalne samouprave u
Sloveniji i Slovakoj promovisale svoje MSPP? Koje su to projekte identifikovale? Na koji nain su te projekte implementirale? ta se moe nauiti i usvojiti iz
njihovog iskustva?).
Identifikovanje i formulisanje projekata trebalo bi da sledi dva principa:
Fokusirajte se na stvaranje podsticajnog i povoljnog okruenja. To je
okruenje koje omoguava razvoj MSPP, podstie osnivanje novih malih i
srednjiih preduzea i preduzetnika i promovie rast ve postojeih. Povoljno
okruenje obuhvata:
Izrada planova za podrku razvoju sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika na lokalnom nivou

24
Fiziku infrastrukturu u lokalnoj samoupravi. Na primer: izgraene i odravane puteve koji su potrebni za prevoz proizvoda iz i ka MSPP; dobre veze
za komunikaciju koje su sve znaajnije za efikasno poslovanje (internet
poslovanje se u Evropi iri rapidnom brzinom); odgovarajue graevinsko
zemljite i dozvole koje su na raspolaganju malim i srednjim preduzeima
po prihvatljivoj ceni
Nefiziku infrastrukturu u lokalnoj samoupravi. Na primer: kole koje zavravaju uenici sa obrazovnim i drutvenim vetinama koje su neophodne
u poslovanju; efikasne optinske/gradske institucije koje su odgovorne za
unapreenje procedura za registraciju preduzea; pravila planiranja i propisi koji su naklonjeni malim i srednjim preduzeima i preduzetnicima i
pomo MSPP u uspenom reavanju i prevazilaenju uobiajenih problema u poslovnom planiranju i poslovanju.
Ne fokusirajte se na finansijsku podrku pojedinanim MSPP. Fokusiranje
na direktno obezbeivanje reenja za specifine probleme pojedinanih preduzea moe da promovie nelojalnu konkurenciju i esto podrazumeva vie
nego direktan i neopravdan fiskalni transfer lokalne samouprave preduzeu
iz privatnog sektora. Lokalna samouprava ne bi trebalo da finansira pojedinana MSPP.
Ovi principi moraju biti jasni zainteresovanim stranama iz sektora malih i srednjih
preduzea. est je sluaj da odreeni broj MSPP trai direktnu finansijsku pomo
navodei da nedostatak sredstava predstavlja njihov glavni izazov i prepreku u razvoju. Zainteresovane strane u sektoru MSPP koje ine deo Radne grupe moraju
biti svesne ta lokalna samouprava moe i ta ne moe da uradi u ranim fazama
pripreme Plana podrke malim i srednjim preduzeima i iste principe bi trebalo da
prenesu zajednici MSPP u optini/gradu.
U cilju stvaranja podsticajnog i povoljnog okruenja, lokalna samouprava moe da
sprovede niz projekata. Najpopularniji projekti ukljuuju zapoinjanje poslovanja
i obuku radnika, optu poslovnu podrku, unapreenje fizike infrastrukture u lokalnoj samoupravi i aktivnosti koje predstavljaju pomo MSPP u postupku nabavke (usmeravanje optinskih/gradskih nabavki na lokalna mala i srednja preduzea)
i razvoj lokalnih mrea za snabdevanje za vee kompanije koje se nalaze i unutar i
van granica lokalne samouprave.
Jednostavno reeno, da bi lokalne samouprave bile ekonomski uspene, trokovi poslovanja ne bi smeli da budu vei od opravdanih, proizvodnja to efikasnija, a kvalitet jednak ili bolji od kvaliteta koji kupci mogu da pronau na drugim mestima.

25
Pregled aktivnosti koje lokalna samouprava moe da preduzme u cilju promovisanja sektora MSPP.
Izgradite pogodno okruenje
Stvorite pogodno regulatorno okruenje (promena politike?)
Obezbedite infrastrukturu koja radi (odvodi/deponije/putevi... itd.)
Pomozite MSPP da dou do radnika sa odgovarajuim kvalifikacijama
(razgovarajte sa kolama)
Pomozite MSPP da dou do finansijskih sredstava
Lokalna samouprava koja prua mogunosti - veza sa MSPP (javne nabavke)
Ohrabrite razvoj sektora i klastera
Preduzmite analize sektora saznajte ta
sektor eli saznajte koji su im izazovi
Promoviite razvoj klastera
Sagradite zajednike centre (CFCs)
Pruite ili lobirajte za pruanje usluga
Kako moe centralna vlast da pomogne? Regionalna razvojna agencija?
Moe li odreeni donatorski projekat aktuelan u oblasti ekonomskog
razvoja da pomogne?
Da li centralna vlada/RDA mogu pomoi u - tehnologiji, treningu, finansijama, poslovnim informacijama, marketingu i pravnoj podrci?
Obuka za pokretanje poslovanja esto je usmerena na nezaposlena lica, mada moe
da obuhvati i lokalne MSPP i/ili lanove lokalnog univerziteta koji su u funkciji mentora za pokretanje poslovanja. Veina lokalnih samouprava prua podrku programima obuke da bi se malim i srednjim preduzeima i preduzetnicima obezbedila raspoloivost kvalifikovanih radnika u cilju zadovoljavanja zahteva trita i poboljanja
konkurentnosti. Lokalne samouprave bi trebalo da preispitaju naine za saradnju sa
regionalnim razvojnim agencijama i relevantnim organima centralne vlasti u izradi i
implementaciji ovakvih programa. Usklaene lokalne, regionalne i nacionalne politike i planovi razvoja malih i srednjih preduzea predstavljaju same po sebi razvoj i
lokalnoj samoupravi pruaju mogunost da obezbedi dodatne resurse.
to se tie podrke poslovanju, analiza stanja bi trebalo da identifikuje aktuelne
potrebe malih i srednjih preduzea, kao na primer potrebe za poslovnim ili drugim prostorom u kom mala i srednja preduzea mogu da se ire, izvore finansijskih
sredstava, mere podrke vezane za inovacije i graevinsko zemljite za fabrike i postrojenja. Lokalna samouprava samostalno ili u saradnji sa regionalnom razvojnom
agencijom ili donatorima moe na sledei nain da pomogne razvoj MSPP:
Izrada planova za podrku razvoju sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika na lokalnom nivou

26
Dobijanje sredstava: od privatnog sektora (npr. banaka) kroz pruanje pomoi u sastavljanju biznis plana ili konkretnog zahteva za finansijska sredstva.
Obezbeivanje graevinskog zemljita i poslovnog prostora: po prihvatljivoj ceni (mnoge kancelarije za lokalni ekonomski razvoj vode evidenciju
dostupnog graevinskog zemljita i poslovnog prostora i plasiraju ih da bi
privukli preduzea da posluju na njihovoj teritoriji).
Promovisanje proizvoda i usluga MSPP: sprovesti istraivanje trita da bi
se MSPP pruila pomo u promovisanju proizvoda i prilagoavanju zahtevima kupaca (mnoge lokalne samouprave e promovisati lokalne proizvode i usluge i van svojih granica). Lokalne samouprave esto pruaju podrku
MSPP u postupku dobijanja meunarodnih sertifikata u skladu sa meunarodnim standardima ime im se omoguava pristup novim tritima.
Promovisanje optine/grada za dolazne investicije: marketinki napori i
brendiranje u cilju privlaenja investicija i malih i srednjih preduzea u lokalnu samoupravu; ovo esto obavlja lokalna samouprava u saradnji sa malim i
srednjim preduzeima i ostalim zainteresovanim stranama koje predstavljaju
lokalnu oblast.
Uspostavljanje MSPP mrea: industrijske grupe, udruenja i mree su dragocene za razmenu ideja i za grupno irenje poboljanih procedura za rukovoenje i tehnoloko unapreenje.
Saradnja sa regionalnim i centralnim vlastima: lokalna samouprava takoe moe da lobira kod regionalnih i centralnih vlasti za promenu politike,
pravila i propisa koji su u nadlenosti viih nivoa vlasti.
Prilog 3 navodi primere projekata koji se mogu identifikovati kao projekti za pruanje podrke MSPP. Na kraju je potrebno naglasiti da je za veinu projekata potrebna odgovarajua priprema u skladu sa zahtevima finansijera, ali i odgovarajua
obrazloenja da bi se obezbedila finansijska podrka (npr. ministarstava ili donatora). Ovo obrazloenje (opravdanost projekta) nalazi se u Planu razvoja malih i
srednjih preduzea i u optoj Strategiji lokalnog odrivog razvoja (SLOR) lokalne
samouprave. Lokalna samouprava mora da ima Plan podrke razvoja sektora malih
i srednjih preduzea i SLOR ako eli da obezbedi eksterna sredstva za finansiranje
projekata koji su namenjeni kao podrka razvoju MSPP.

27

5. Primer Plana razvoja MSPP

sektora optine Odaci
Optina Odaci se nalazi u severozapadnom delu Srbije, u
Zapadnobakom okrugu i zauzima povrinu od oko 410 kvadratnih kilometara, sa neto vie od 35.500 stanovnika. Optina se du reke Dunav granii sa Republikom Hrvatskom.
Grad Odaci sa 9.940 stanovnika predstavlja centar optine.
Oko grada radijalno je rasprostranjeno osam drugih naselja.
U optini je u poslednjoj deceniji evidentan pad broja stanovnika, malih i srednjih preduzea i ukupne stope zaposlenosti. U poslednjih 20 godina u optini su realizovane samo
dve investicije u privatnom sektoru. Podsticanje razvoja preduzea i stvaranje novih radnih mesta izdvojeno je kao presudno za buduu odrivost privrede u optini
i poboljanje dobrostanja njenih stanovnika.
Optina je 2007. godine definisala sopstvenu Strategiju lokalnog odrivog razvoja
(SLOR) uz podrku SKGO u okviru programa Lokalna Agenda 21. SLOR je revidirana tokom 2010. godine uz pomo Pokrajinskog sekretarijata za lokalnu samoupravu i meuoptinsku saradnju. Jedan od stratekih ciljeva koji definie SLOR jeste
pruanje podrke razvoju malih i srednjih preduzea i preduzetnitva.
U cilju poboljanja realizacije SLOR, optina Odaci je potraila pomo kroz Program podrke optinama IPA 2007 u pripremi Plana razvoja MSPP sektora. Memorandum o razumevanju potpisan je 15. decembra 2010. godine na osnovu koga
je Program podrke optinama IPA 2007 pruio strunu pomo u pripremi Plana
razvoja MSPP sektora. Ciljevi podrke su obuhvatili:
pruanje pomoi optini u pripremi Plana razvoja MSPP koji je u skladu sa aktuelnim pravnim okvirom i postojeim planovima koji su relevantni za sektor
na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou;
izgradnja optinskih kapaciteta za strateko planiranje u MSPP sektoru i
razvoj mehanizama za komunikaciju izmeu optine i lokalnih MSPP.
Izrada planova za podrku razvoju sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika na lokalnom nivou

28
Optina Odaci je pripremila Plan razvoja malih i srednjih preduzea u skladu sa
SLOR metodologijom koja je opisana u poglavlju tri ovog prirunika (pripremna
faza, analiza sektora, strateki okvir, akciono planiranje, priprema za implementaciju). Optina se koncentrisala na fazu sektorske analize u razvoju Plana podrke
malim i srednjim preduzeima u optini Odaci. U ovoj fazi optina se fokusirala
na sledee:
Analizu stanja, razumevanje prirode MSPP sektora u optini
Izgradnju kapaciteta za analiziranje i praenje razvoja sektora
Uspostavljanje komunikacije izmeu optine i MSPP.

SWOT analize!
Subjektivno miljenje
Radne grupe

Upitnik!
Miljenje MSPP

Sektorska
analiza
Pokazatelji MSPP
sektora
Prikupljanje podataka

Intervjui sa MSPP
Uspostavljanje komunikacije

Na koji nain se analizira i prati razvoj

sektora malih i srednjih preduzea?
Podaci i injenice
U cilju analize sektora MSPP u Odacima odabrani su odreeni indikatori odnosno
pokazatelji, koji su podeljeni u dve grupe:
1. Opti drutveno-ekonomski pokazatelji: kao na primer, broj stanovnika i
trendovi prihoda, prosena bruto plata, promene u broju nezaposlenih i stopa nezaposlenosti.

29
2. Pokazatelji specifini za sektor MSPP: na primer, broj malih i srednjih preduzea i novoosnovanih malih i srednjih preduzea, broj malih i srednjih preduzea po sektoru i zapoljavanje, broj preduzetnika i njihovih zaposlenih,
broj grinfild i braunfild investicija, uvoz i izvoz malih i srednjih preduzea i
ukupan broj kompanija koje izvoze svoje proizvode i/ili usluge, broj preduzea po vrsti organizacije, broj malih i srednjih preduzea koja su prestala sa
radom tokom razmatranog perioda.
U cilju dobijanja podataka neophodnih za definisanje odabranih pokazatelja sainjen je spisak izvora podataka koji obuhvata i lokalno odeljenje Poreske uprave,
Agenciju za privredne registre, Nacionalni zavod za statistiku i regionalne privredne komore.
Pored pokazatelja, prikupljeni su i ostali podaci i informacije relevantni za analizu stanja, na primer stanje poslovne infrastrukture u optini, priroda i efikasnost
optinskih usluga za poslovanje, broj diplomaca lokalnih kola, uloga institucija za
pruanje podrku malim i srednjim preduzeima i uspenost ili uinak mera koje je
optina koristila u cilju privlaenja investicija i poslovanja.

Na koji nain se uspostavlja komunikacija izmeu

optine i lokalnih malih i srednjih preduzea?
Da bi se u potpunosti razumeli glavni problemi sa kojima se lokalna mala i srednja
preduzea i preduzetnici suoavaju, optina Odaci je morala da uspostavi komunikaciju i dijalog sa lokalnim malim i srednjim preduzeima i preduzetnicima.

Radna grupa platforma za komunikaciju

Kljuan inicijalni korak u pripremi Plana razvoja MSPP sektora u Odacima bio je
formiranje Radne grupe koja je bila u funkciji osnovnog instrumenta za komunikaciju izmeu zainteresovanih strana, ukljuujui i optinu i lokalna MSPP. lanove
Radne grupe su inili:
optinsko osoblje koje se (a) bavi lokalnim ekonomskim razvojem, planiranjem i odravanjem poslovne infrastrukture i (b) uestvuje u pruanju usluga
preduzeima;
predstavnici institucija i organizacija na lokalnom i regionalnom nivou koji
se bave pruanjem podrke malim i srednjim preduzeima i preduzetnicima, kao to su regionalna privredna komora, regionalna razvojna agencija,
Izrada planova za podrku razvoju sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika na lokalnom nivou

30
udruenje malih i srednjih preduzea i preduzetnika, Nacionalna sluba za
zapoljavanje itd i najvanije,
lokalna mala i srednja preduzea i preduzetnici.

Upitnici i intervjui
Zbog relativno velikog broja MSPP u Odacima u Radnoj grupi je uestvovalo samo
oko 1% malih i srednjih preduzea. Verovatnoa je da e ovaj procenat biti i nii u
veim optinama. Poto je bilo neophodno doznati i uti miljenja to veeg broja
malih i srednjih preduzea, napravljena je anketa (upitnik) koja je sluajnim odabirom po sektorima prosleena na adrese oko 100 malih i srednjih preduzea.
Podaci koji su na ovaj nain prikupljani obuhvatili su infomacije vezane za prirodu MSPP (npr. broj zaposlenih, vrsta organizacije, trite, itd.) i njihovo miljenje o
kvalitetu optinskih usluga, njihovo zadovoljstvo stepenom saradnje sa javnim institucijama, glavne prepreke u poslovanju, planove za budunost i miljenje o tome
ta se moe uiniti da bi se unapredila lokalna privreda. Upitnik koji je korien u
optini Odaci nalazi se u prilogu ovog prirunika.
Ispitivanjem relativno velikog broja lokalnih MSPP optina je dobila vredne informacije vezane za glavne probleme sa kojima se suoavaju lokalna mala i srednja
preduzea i njihova oekivanja po pitanju podrke koju pruaju optinske usluge i
ostale javne institucije. Pored uptinika, optina je i obila mali broj lokalnih malih i
srednjih preduzea i sa njima razmatrala potrebe za podrkom.

SWOT analiza
Na osnovu prikupljenih podataka i rezultata upitnika i intervjua, zainteresovane
strane napravile su SWOT analizu snaga, slabosti, mogunosti i pretnji za sektor
MSPP u optini. Na osnovu SWOT analize identifikovani su sledei problemi koji
onemoguavaju razvoj MSPP sektora u optni Odaci:
Nedovoljno razvijena infrastruktura (npr. putevi, snabdevanje vodom i elektrinom energijom, poslovne zone itd.),
Nedostatak institucionalne podrke postojeim MSPP
Obrazovni sistem koji ne uzima u obzir potrebe preduzea (na primer, iako se
tekstilna industrija u Odacima kompletno ugasila, tekstilne kole koje su osnovane da bi uenike pripremale za rad u lokalnoj industriji jo uvek funkcioniu i
koluju diplomce za koje postoji vrlo malo slobodnih radnih mesta)
Nepostojanje dijaloga izmeu optine i MSPP

31

Nepostojanje saradnje izmeu MSPP

Nepostojanje strategije za privlaenje novih investicija u optinu
Nedostatak tehnikih i menaderskih sposobnosti i vetina meu MSPP
Nedostatak vetina i znanja optinskog osoblja koje je relevantno za pruanje
podrke malim i srednjim preduzeima.

ta je eljeno stanje? Koji su prioriteti, ciljevi i vizija?

Nakon analize postojeeg stanja bilo je neophodno utvrditi i usaglasiti eljeni uinak optine u pogledu podrke koju bi trebalo obezbediti MSPP u periodu od 10
godina koji Plan obuhvata. To je omogueno definisanjem vizije podrke MSPP
i prioriteta i ciljeva Plana podrke MSPP. Na osnovu problema koji su definisani
SWOT analizom, definisani su i ispod prikazani prioriteti, strateki i konkretni ciljevi Plana razvoja MSPP u optini Odaci.

Vizija:
Optina Odaci je optina sa povoljnim poslovnim okruenjem,
optina u kojoj se preduzea oseaju sigurno i razvijaju u partnerstvu
sa lokalnom zajednicom

Prioritet 1
Podrka
postojeim
MSPP

Prioritet 2

Prioritet 3

Prioritet 4

Otvaranje
novih radnih
mesta

Razvoj
ljudskih
resursa za
razvoj MSPP

Partnerstvo
i
umreavanje

Izrada planova za podrku razvoju sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika na lokalnom nivou

32

Na koji nain je mogue realizovati

eljeno stanje, ciljeve i viziju?
Akcioni plan
Pripremljen je Akcioni plan koji obuhvata period od prvih 5 godina Plana razvoja MSPP. Ovaj Plan obuhvatio je 34 projekta/programa koji su koncipirani
tako da Sektorski plan u celosti moe da se bavi dogovorenim prioritetima (4
prioriteta) i konkretnim ciljevima (16 ciljeva). Identifikovane su i sledee komponente svakog projekta:
Nadleno optinsko odeljenje ili institucija
Partneri u implementaciji (ako postoje)
Vremenski okvir za implementaciju
Indikatori (kljuni pokazatelji uinka projekta)
Ukupna vrednost (cena) projekta/investicije.
Dva najvanija odeljka Akcionog plana su izjava o trokovima projekata i programa i opis izvora sredstava za finansiranje koji omoguavaju njihovu implementaciju. Sledi spisak odabranih projekata u okviru Akcionog plana (za Prioritete 1 i 2):
Prioritet 1 Podrka postojeim malim i srednjim preduzeima
Strateki cilj 1.1. Unapreena infrastrukturna podrka za razvoj poslovanja
1.1.1. Konkretan cilj: Zakljuno sa 2016. godinom, optina je uspostavila i opremila
potrebnom infrastruktrom x industrijskih zona
Broj

Projekat

1.1.1.1. Razvoj infrastrukture u industrijskoj zoni Blok 46

1.1.1.2. Izrada projektne tehnike dokumentacije za opremanje mini radnih zona
1.1.2. Konkretan cilj: Uspostavljanje viemodalnog vida prevoza i logistike podrke u
optini Odaci
Broj

Projekat

1.1.2.1. Revitalizacija pruge ka luci Bogojevo

1.1.2.2. Proirenje kapaciteta luke Bogojevo
1.1.2.3. Uspostavljanje regionalnog logistikog centra u luci Bogojevo

33
Prioritet 1 Podrka postojeim malim i srednjim preduzeima
Strateki cilj 1.2. Institucionalna podrka razvoju poslovanja
1.2.1. Konkretan cilj: Bolji kvalitet usluga koje se pruaju malim i srednjim preduzeima
Broj

Projekat

1.2.1.1. Modernizacija uprave sa svim uslugama na jednom mestu One stop shop
1.2.1.2.

Modernizacija komunalnih usluga (bolji sistem upravljanja industrijskim i opasnim

otpadom)

1.2.2. Konkretan cilj: Razvoj sistematskih mera za podrku sektoru MSPP

Broj

Projekat

Virtualna kancelarija za pruanje podrke malim i srednjim preduzeima i

preduzetnicima
Uspostavljanje fonda i mera za pruanje finansijske pomoi malim i srednjim
1.2.2.2.
preduzeima i preduzetnicima (uvoenje sistema inovacija i kvaliteta)
1.2.2.1.

1.2.2.3. Program podrke preduzeima u zapoljavanju

Prioritet 2 Podrka novim investicijama i otvaranje novih radnih mesta
Strateki cilj 2.1 Promovisanje lokalnih kapaciteta i potencijala
2.1.1. Konkretan cilj: Stvoriti i promovisati investicioni brend optine
Broj

Projekat

2.1.1.1. Stvaranje vizuelnog identiteta i promotivnih materijala

2.1.1.2 Promocija potencijala industrijskih zona
2.1.2. Konkretan cilj: Uspostavljanje poslovne klime
Broj

Projekat

2.1.2.1. Implementacija projekta sertifikacije optine kao povoljnog okruenja za poslovanje

2.1.2.2. Detaljna analiza i promovisanje lokalne privrede
Prioritet 2 Podrka novim investicijama i otvaranje novih radnih mesta
Strateki cilj 2.2. Podrka otvaranju novih preduzea
2.2.1. Konkretan cilj: Poveanje broja malih i srednjih preduzea i preduzetnika za 20% do
2020. godine
Broj

Projekat

2.2.1.1. Podrka enama preduzetnicama

2.2.1.2. Program pokretanja samozapoljavanja
2.2.1.2. Uspostavljanje poslovnih inkubatora i centra za podrku novim preduzeima
2.2.2. Konkretan cilj: Uspostavljanje sistema podrke novim investicijama
Broj

Projekat

2.2.2.1. One stop shop za nove investicije

2.2.2.2. Stvaranje pogodnosti i podsticaja za nova ulaganja

Izrada planova za podrku razvoju sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika na lokalnom nivou

34

Implementacija, praenje i evaluacija

Poslednja faza pripreme Plana razvoja MSPP posveena je definisanju postupka za
praenje i evaluaciju implementacije:

lmplementacija
projekta
lzvetaj o
implementaciji
Nadlene
institucije

Kancelarija za
LER
Sastavljanje
izvetaja o
implementaciji
Praenje
pokazatelja

Evaluacija
izvetaja
Odobravanje
izvetaja

Optinsko vee
i Skuptina

Usvajanje
izvetaja

Savet za
ekonomski razvoj

Po zavretku izrade MSPP stratekog dokumenta i njegove verifikacije od strane

svih relevantnih aktera kroz radne grupe i procese konsultacije, isti je prosleen na
usvajanje Optinskom veu i Skuptini. Nakon usvajanja otpoeo je proces stratekog upravljanja Planom razvoja MSPP sektora u optini Odaci.

35

PRILOG 1:
Evropska povelja za mala preduzea
Uvod
Evropska povelja za mala preduzea sastavljena je na zahtev Evropskog saveta u
Lisabonu 2000. godine i prua podrku malim preduzeima kroz unapreenje zakonodavnog i administrativnog okvira u kom mala preduzea posluju. Od izrade
Povelje (i pre njenog zamenjivanja Aktom o malim preduzeima), Komisija objavljuje godinje izvetaje o napretku u realizaciji ciljeva Povelje i odrava redovne
konferencije na kojima se prezentuje nabolja praksa.
Na samitu u Lisabonu marta 2000. godine, tadanji lideri Evropske unije definisali
su novu strategiju na osnovu konsenzusa drava lanica za modernizaciju Evrope.
Ovaj dokument je poznat je pod nazivom Lisabonska strategija. Nakon poetnih
ne tako sjajnih rezultata, Lisabonska strategija je pojednostavljena i ponovo lansirana 2005. godina sa veim fokusom na ekonomski rast i otvaranje novih radnih
mesta. Lisabonsku strategiju zamenila je Strategija Evropa 20204.
Iako aktuelne drave lanice ne prate Evropsku povelju, ona se jo uvek u dravama
koje nisu lanice EU koristi za praenje napretka u razvoju politike i mehanizama
podrke razvoju MSP.
Relevantan tekst Evropske povelje za mala preduzea je sledei:
Mala preduzea predstavljaju kimu evropske privrede. Ona su kljuni izvor radnih
mesta i temelj za razvoj poslovnih ideja. Napori Evrope ka uvoenju nove ekonomije
bie uspeni samo ako se mala preduzea nalaze na samom vrhu dnevnog reda.
Mala preduzea najosetljivija su na promene u poslovnom okruenju. Ona su prva
na udaru prekomerne birokratije. Ona su istovremeno i prva koja imaju koristi od
inicijativa za smanjenje administracije i nagraivanje uspeha.
4 Videti: http://ec.europa.eu/europe2020/index_en.htm
Izrada planova za podrku razvoju sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika na lokalnom nivou

36
U Lisabonu smo uspostavili cilj da Evropska unija postane najkonkurentnija i
najdinaminija privreda u svetu, sposobna za odrivi privredni rast, kvalitetnije i
bolje zapoljavanje i veu socijalnu koheziju.

Mala preduzea se moraju posmatrati kao glavni pokretai inovacija, zapoljavanja,

kao i drutvene i lokalne integracije u Evropi. Stoga je neophodno kreirati najbolji
mogui ambijent za razvoj malih preduzea i preduzetnitva.
Insistirajui na tome, mi:
Prepoznajemo dinamine kapacitete malih preduzea u praenju novih trinih potreba i obezbeivanju radnih mesta;
Istiemo znaaj malih preduzea u podsticanju socijalnog i regionalnog razvoja, sluei kao primer inicijative i predanosti;
Prepoznajemo preduzetnitvo kao vanu i produktivnu sposobnost, na svim
nivoima odgovornosti;
Pozdravljamo uspena preduzea koja zasluuju da budu pravino nagraena;
Uzimamo u obzir da je povremeni neuspeh propratna pojava odgovornih
inicijativa i preuzimanja rizika, te se mora posmatrati kao prilika za uenje i
usavravanje;
Prepoznajemo vrednosti koje nose znanje, posveenost i fleksibilnost u novoj
ekonomiji.
Principi na kojima se zasniva Povelja za mala preduzea:
Podrka
drutvenom i
regionalnom
razvoju
Stvaranje novih
radnih mesta

ivotne vetine

Nove potrebe
trita

Zasluena nagrada

Neuspeh i
prihvatanje
rizika

Znanje,
posveenost i
fleksibilnost

37
Poloaj malih preduzea u Evropskoj uniji moe se poboljati putem aktivnosti za
podsticanje preduzetnitva kroz analizu postojeih mera i njihovo prilagoavanje
malim preduzeima i obezbeivanjem zalaganja politiara za potrebe malih preduzea. U tom cilju, zalaemo se za:
Jaanje inovativnog i preduzetnikog duha koji omoguava evropskim preduzeima da se suoe sa novim izazovima;
Postizanje regulatornog, fiskalnog i administrativnog okvira koji je pogodan
za preduzetnike aktivnosti i poboljanje statusa preduzetnika;
Obezbeivanje pristupa tritima na osnovu minimalno optereujuih zahteva koji su u skladu sa glavnim ciljevima javne politike;
Lake pristupanje najkvalitetnijem istraivanju i tehnologijama;
Bolji pristup izvorima finansiranja tokom celog ivotnog ciklusa preduzea;
Kontinuirano poboljanje efikasnosti time to e Evropska unija ponuditi najbolje poslovno okruenje za mala preduzea u svetu;
Sluanje glasa i miljenja malih preduzea;
Promovisanje vrhunske podrke malim preduzeima.
Potvrujui ovu Povelju, obavezujemo se da emo raditi zajedno u sledeim pravcima, uzimajui u obzir potrebe malih preduzea.
1. Obrazovanje i obuka za preduzetnitvo
Evropa e negovati preduzetniki duh i nove vetine od najranijeg doba. Opta
znanja o poslovanju i preduzetnitvu trebalo bi da se stiu na svim nivoima obrazovanja. Specifini moduli obrazovanja koji su vezani za poslovanje trebalo bi da
postanu sastavni deo obrazovnih programa u srednjem i visokom obrazovanju.
Podsticaemo i promovisati preduzetnike poduhvate najmlaih i razvijati odgovarajue programe obuke za menadere u malim preduzeima.
2. Povoljnije i bre osnivanje preduzea
Trokove pokretanja preduzea trebalo bi prilagoditi najkonkurentnijim na svetu.
Zemlje sa najveim periodom ekanja i najkomplikovanijim procedurama za pokretanje novih preduzea trebalo bi podstai da uine sve da uhvate korak sa zemljama u kojima se taj postupak odvija najbre. Potrebno je poveati mogunost
registracije putem interneta.

Izrada planova za podrku razvoju sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika na lokalnom nivou

38
3. Bolje zakonodavstvo i propisi
Nacionalne zakone o steaju bi trebalo preispitati u svetlu dobre prakse. Uenje
kroz postavljanje repera trebalo bi da rezultira poboljanjem postojee prakse u
EU. Nove propise na nacionalnom nivou i nivou Zajednice trebalo bi analizirati u
pogledu njihovog uticaja na mala preduzea i preduzetnike. Gde god da je mogue
trebalo bi pojednostaviti i nacionalna pravila i pravila Evropske zajednice. Nacionalne vlade bi trebalo da usvoje administrativnu dokumentaciju koja je u veoj meri
naklonjena korisnicima. Mala preduzea trebalo bi eventualno potedeti odreenih regulatornih obaveza. U tom kontekstu, Komisija bi trebalo da pojednostavi
zakone koji se odnose na konkurenciju kako bi smanjila obavezu za usaglaavanjem
za mala preduzea.
4. Raspoloivost vetina
Nastojaemo da obezbedimo da institucije koje vre obuku, uz programe obuke,
omogue adekvatnu raspoloivost vetina koje su prilagoene potrebama malih
preduzea i obezbede trajnu obuku i konsultacije.
5. Bolji pristup internetu
Potrebno je apelovati na vlasti da poveaju stepen elektronske komunikacije sa
sektorom malih preduzea. Na taj nain preduzea e biti u mogunosti da dobiju
savete, podnesu zahteve, poreske prijave ili dobiju jednostavno informacije preko
interneta, bre i jeftinije. Komisija bi trebalo da u tom smislu slui kao primer.
6. Bolja iskorienost prednosti jedinstvenog trita
Mala preduzea ve oseaju odreene koristi od reformi koje se sprovode u evropskoj privredi. Komisija i drave lanice bi trebalo da nastave zapoete reforme sa
ciljem formiranja pravog unutranjeg trita Unije koje je naklonjeno malim preduzeima u kritinim oblastima razvoja malih preduzea, ukljuujui elektronsku
trgovinu, telekomunikacije, komunalne usluge, javne nabavke i prekogranini sistem plaanja. Istovremeno, evropska i nacionalna pravila konkurencije moraju se
energino primenjivati da bi se obezbedilo da mala preduzea imaju sve anse da
uu na nova trita i takmie se pod fer uslovima.

39
7. Oporezivanje i finansijska pitanja
Poreski sistem bi trebalo prilagoditi tako da nagrauje uspeh, podstie osnivanje i
irenje malih preduzea i otvaranje novih radnih mesta i olakava stvaranje i sukcesiju malih preduzea. Drave lanice bi trebalo da primene najbolju praksu kod
oporezivanja i podsticanja linog uinka.
Preduzetnicima su potrebna sredstva da bi svoje ambicije pretoili u stvarnost. Da
bi se pristup malih preduzea finansijskim uslugama poboljao, mi teimo da:
Identifikujemo i uklonimo prepreke za stvaranje panevropskog trita kapitala i implementaciju Akcionog plana finansijskih usluga i Akcionog plana
rizinog kapitala;
Unapredimo odnos bankarskog sistema i malih preduzea stvaranjem odgovarajuih uslova za pristup kreditima i investicionom kapitalu;
Poboljamo pristup strukturnim fondovima i podsticajima Evropske investicione banke za poveanje koliine sredstava dostupnih preduzeima za pokretanje poslovanja i osnivanje visokotehnolokih preduzea, ukljuujui i instrumente kapitala.
8. Jaanje tehnolokih kapaciteta malih preduzea
Jaaemo postojee programe za promovisanje irenja tehnologija u smeru ka malim preduzeima i kapacitete malih preduzea da identifikuju, odaberu i prilagode
tehnologije. Ulagaemo u saradnju i razmenu u oblasti tehnologije izmeu preduzea razliitih veliina i naroito izmeu evropskih malih preduzea, razvijaemo
efikasnije istraivake programe za komercijalnu primenu znanja i tehnologija i
razvijaemo i prilagoavati sisteme kvaliteta i sertifikacije za mala preduzea. Vano je obezbediti da patent Evropske zajednice bude lako dostupan malim preduzeima. Podsticaemo uee malih preduzea u meukompanijskoj saradnji na
lokalnom, nacionalnom, evropskom i svetskom nivou, kao i saradnju izmeu malih
preduzea i visokokolskih i istraivakih institucija.
Aktivnosti na nacionalnom i regionalnom nivou usmerene ka razvijanju meukompanijskih klastera i mrea dobijaju podrku, panevropska saradnja izmeu malih
preduzea koja koriste informacione tehnologije je unapreena, a najbolja praksa
u kooperativnim aranmanima se razmenjuje, dok mala preduzea uivaju punu
podrku za saradnju sa drugim malim preduzeima u cilju unapreenja njihovih
mogunosti da uu na panevropska trita i svoje aktivnosti proire na trita treih zemalja.

Izrada planova za podrku razvoju sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika na lokalnom nivou