Mainski materijali

- Predavanje (SS)-

DOBIJANJE SIROVOG GVOA,

ELIKA I LIVENOG GVOA

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

1600
C

1400
C

Podseanje

1200
C

1000
C

800
C

600 C

400 C
Fe

Liveno
gvoe

elik

1% C

2% C

3% C

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

4% C

5% C

6% C

6.70% C
2

Neki metali nalaze se u zemljinoj kori kao prirodni (samorodni) isti metali (Au,
Ag, Pt), a drugi su hemijski vezani sa razliitim elementima u obliku ruda.
Gvodje je dosta rasprostranjeno u zemljinoj kori (4.7%) uglavnom u stenama,
ilovai, glini, ali u malim koncentracijama, pa ne dolazi u obzir da se odatle
eksploatie.
Elementarno gvodje nalazi se u prirodi veoma retko; u sitnim zrncima kod nekih
stena, kao meteorsko, tj. dolo iz svemira, koje redovno sadri 5.5-20% Ni.
U ovejem organizmu ima 3 g gvodja, od toga 75% u hemoglobinu.
U industrijske svrhe sirovo gvodje se dobija iz oksidnih, hidroksidnih i
karbonatnih ruda gvodja:

magnetita (Fe3O4) sa oko 65-70% Fe,

hematita (Fe2O3) sa oko 30-50% Fe,
limonita (Fe2O33H2O) sa oko 60% Fe i
siderita (FeCO3) sa oko 45-50% Fe.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Rude gvoa

Hematit (Fe2O3)

Magnetit (Fe3O4)

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Rudnik gvoa u Brazilu

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Istorijski poeci dobijanja gvoa

Najpre je, jo u drevnim vremenima, dobijano kovno gvodje iz gvozdenih ruda
njihovim zagrevanjem do testastog stanja, a ne do tenog kako se to danas
radi. Tako su dobijani porozni (sundjerasti) grumeni gvodja jer je rudi oduzet
kiseonik. Grumeni gvodja su naknadno zagrevani na kovakoj vatri i
iskivanjem istiskivane primese zgure i umura. Ovakav proizvod zove se varen
elik, jer je dobijen iz testastog stanja viestrukim prekivanjem, tj. kovakim
zavarivanjem (varenjem) prethodno preienih sitnijih komadia elika.
Za preradu sirovog gvodja u elik korieno je otvoreno vatrite loeno
umurom, u kome se sundjerasto gvodje dugo ari uz obilno duvanje vazduha
(sagoreva viak C).

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Otvoreno vatrite

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Proces pripreme punjenja visoke pei

Kao sredstvo za zagrevanje i
redukciju od davnina je korien
drveni ugalj (umur), a danas
uglavnom koks, i u poslednje
vreme i prirodni gas.
Krenjak treba da preisti rudu
apsorbujui dobar deo neistoa
(fosfor, sumpor, zemlju, pepeo i
dr.) pretvarajui ih u tenu zguru
koja kao laka od tenog gvodja
pliva iznad njega. Zato se kae da
krenjak ima ulogu topitelja.
Mnoge rude gvodja nisu podesne za direktnu preradu u sirovo gvodje, ve se
iz njih najpre odstranjuje vlaga, ugljena kiselina, sumpor i druge neistoe ime
se masa rude moe umanjiti za treinu. Ovaj se postupak zove obogaivanje
rude (ispiranje, magnetna separacija, prenje).
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Visoka pe

Pripremljena i izlomljena ruda ubacuje

se u visoku pe, da bi se iz zagrejane
rude odstranio kiseonik i proizvelo
sirovo gvodje.
To se postie ne samo zagrevanjem
rude i krenjaka (CaCO3) u pei ve i
delovanjem redukcionog agensa, tj.
supstancije koja se sjedinjuje sa
oslobodjenim kiseonikom.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Shematski izgled
visoke pei

Koks,
ruda i
krenjak

Topao
vazduh
Troska

Rastopljeno
gvoe

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

10

Pretee savremenih
visokih pei

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

11

Savremene
visoke pei

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

12

Shematski izgled postrojenja visoke pei

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

13

Postrojenja visoke pei

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

14

U visokoj pei odvija se redukcija oksidnih gvozdenih ruda postepeno tako to

najpre vii oksidi prelaze u nie po shemi:

Fe2O3 Fe3O4 FeO

Siderit se takodje prethodnim prenjem rude na 650-1000C, ili u samoj visokoj

pei u odgovarajuoj zoni, raspada prema jednaini:

3FeCO3 = Fe3O4 + 2CO2 + CO 238 kJ

To znai da se bez obzira na vrstu rude, redukcija zavrava razlaganjem
najstabilnijeg oksida gvodja FeO prema jednainama:

FeO + CO = Fe + CO2

FeO + C = Fe + CO

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

15

Podizanje toplih gasova

Poveanje temp.

Punjenje

Neistoe rastopljenog gvoa formiraju trosku

Topao vazduh
Troska

Rastopljeno gvoe

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

16

Koks
Ruda gvoa
Krenjak
Visoka pe
gas
vatrostalna
obloga
slojevi koksa i
rude gvoa
vazduh
ljaka
Rastopljeno Fe

stvaranje toplote
C+O2CO2
redukcija rude gvoa u metal
CO2+C2CO
3CO+Fe2O32Fe+3CO 2
preiavanje
CaCO 3 CaO+CO2
CaO + SiO 2 +Al 2O3slag

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

5 17

Iz pei izlazi
Proseno uzevi, proizvod visoke pei zvani sirovo gvodje sadri:
4-5% C; 1.5% Si; 1.0% Mn; 0.6% P; 0.1% S i ostalo Fe.

Iz pei izlazi: Rastopljen metal sirovo

gvoe, koje se sastoji iz:
Fe+(C, N, P, Si, Mn, S, .)

+(C
e
F

P
N,

M
Si,

.)

,
,S

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

18

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

19

Ugljenik u obliku grafita pliva iznad rastopa jer je laki od gvodja. Zato na 10 tona
rastopa sirovog gvodja dolazi oko 500 kg ugljenika.
Ugljenik koji u vrstom stanju pliva po rastopu, rastvara se pri ovrivanju sirovog
gvodja kad se ono ispusti iz visoke pei;
Moe se izluiti u slobodnom obliku kao grafit ili u vezanom obliku kao karbid
gvodja (cementit Fe3C).
Pri sporom hladjenju tenog sirovog gvodja i uz dodatak silicijuma, ugljenik se
pojavljuje u vidu ravnomerno rasporedjenog grafita u metalu koji se zove sivo
sirovo gvodje (zbog boje preloma). Koristi se za izradu odlivaka u livnicama
gvodja.
Suprotno tome, pri brzom hladjenju, i uz nii sadraj Si i vei Mn dobija se belo
sirovo gvodje, namenjeno za preradu u elik. Najvei deo sirovog gvodja iz
visoke pei, na godinjem nivou oko 90%, preradjuje se u elik, a ostalo u liveno
gvodje.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

20

U savremenim elezarama, eliana je u blizini visoke pei, pa se belo sirovo

gvodje prenosi u tenom stanju u pei za proizvodnju elika.
Suprotno tome, sivo sirovo gvodje se sipa (prihvata) u livake lonce, i zatim
izliva u peane kalupe. Tako se dobijaju liveni komadi namenjeni za pretapanje
u kupolnim ili elektrinim peima u cilju izrade odlivaka od livenog gvodja.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

21

Dobijanje elika
U sutini se proizvodnja elika svodi na preiavanje (rafinaciju) belog sirovog
gvodja i dodavanje legirajuih sastojaka u vidu fero-legura ili istih elemenata.
Za razliku od livenog gvodja, koje se izradjuje od davnina i proizvodnje manjih
koliina kovnog gvodja, proizvodnja elika u veim koliinama novijeg je
datuma. Smatra se da je industrijska proizvodnja elika od sirovog gvodja
poela pronalaskom Besemerovog konvertora (1855.) i Simens-Martenove
(plamene) pei (1865.), dok je prva elektrina pe konstruisana 1906. godine.
Danas se uglavnom koriste tri postupka izrade elika:

bazni kiseonini (LD),

u elektrinoj pei i
plamenoj pei (SM).

Prema najnovijim podacima (2001. godina) svetska proizvodnja elika iznosi

oko 800 miliona tona godinje, odnosno 160 kg po glavi stanovnika, dok je ta
proizvodnja 1928. godine bila 98.6 miliona tona.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

22

Shema procesa dobijanja elika

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

23

Pudlovanje
Veliki napredak u proizvodnji elika nastao je uvodjenjem procesa pudlovanja
1787. (engl. puddle = meanje). Proces se odvija u plitkoj plamenoj pei
loenoj sitnijim kamenim ugljem. Dance pei se najpre prekriva slojem peska
(topitelja), a zatim se sipa sirovo gvodje iz visoke pei.
Usijani gasovi i vazduh struje preko
loita, a radnik (pudler) mea
rastop pomou gvozdene ipke i
povremeno dodaje malo peska da bi
se potpomoglo iz-dvajanje zgure. Pri
tome, sagoreva veliki deo ugljenika
iz sirovog gvodja, pa se tako dobija
tzv. pudlovan elik.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

24

Besemerov postupak
Ni proizvodnja elika pudlovanjem nije mogla da pokrije naraslu potranju, a
pogotovu nije bilo mogue preraditi ogromne koliine sirovog gvodja iz visokih
pei, ija se produktivnost naglo poveala primenom koksa i vrelog vazduha iz
Kauperovih grejaa. Problem je reen Besemerovim konvertorom, ime poinje
vreme topljenog elika.
Besemerov postupak sastoji se u tome to se u metalni sud krukastog oblika
obloen vatrostalnim materijalom sipa teno sirovo gvodje doneto iz visoke pei,
a kroz reetkasto dno duva jaka struja vazduha (sl. 8.2a). Tom prilikom nastaje
jako sagorevanje C, Si, Mn, a delimino i Fe, to je praeno visokim stubom
plamena iz otvora konvertora.

Besemerov konvertor
Rastop

Vazduh ili
kiseonik

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

25

Pri dobijanju elika Besemerovim postupkom duvanje vazduha se zaustavlja

pre nego to ugljenik potpuno sagori, a to je trenutak kad pone sagorevanje
gvodja.
Danas se Besemerov konvertor (pretvara) koristi uglavnom za pripremu liva
za eline odlivke.
Sem toga, konvertorski elik se upotrebljava za izradu ipki (bez dalje
mainske obrade), valjanih pljosnatih elika, beavnih cevi i ica.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

26

Besemerov
konvertor

Henry Bessemer

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

27

LD - postupak
U novije vreme umesto vazduha za produvavanje se koristi isti kiseonik; to je
LD - postupak, nazvan po austrijskim elezarama (L'inz-Donawitz). U konvertor
se sa gornje strane, kroz tzv. kiseoniko koplje uduvava ist kiseonik. Na ovaj
nain postie se velika produktivnost, cena postrojenja je niska, a kvalitet se
pribliava Simens-Martenovom eliku. Mnoge nove eliane sve vie uvode ovaj
postupak koji je izbio na prvo mesto u proizvodnji elika. Poznat je pod nazivom
bazni kiseoniki proces (Basic Oxygen Furnace - BOF) ili LD - postupak.
Kiseonik

Vazduh ili
kiseonik
Rastop

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

28

Punjenje konvertora

Priblino
30% staro gvoe +
70% rastopljeno gvoe iz visoke pei

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

29

Isipanje troske
Isipanje istopljenog elika

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

30

Pogled na BOF proces

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

31

Simens-Martenov elik
Simens-Martenov elik dobija se tako to se za oksidaciju ugljenika i drugih
primesa u sirovom gvodju pored vazduha koriste i oksidi gvodja. Sirovo
gvodje se topi pomeano sa hematitom (Fe2O3), starim gvodjem i otpacima
oksidisanog gvodja stvorenim pri kovanju i valjanju (okalina, kovarina,
cunder). Proces u Simens-Martenovim peima dugo traje. Zato je mogua
precizna kontrola hemijskog sastava. Toplota za obavljanje procesa dobija se
delom od gorivog gasa, a delom sagorevanjem sastojaka iz sirovog gvodja
(C, Mn, Si, P, S). Gorivo je najee prirodni gas, koksni gas ili teno gorivo.
Zato se Simens-Martenove pei esto nazivaju plamenim peima, peima sa
otvorenim loitem, ili kratko - martinke odnosno SM-pei. Osnovna prednost
u odnosu na konvertor, jeste to se u toku prerade sirovog gvodja u plamenoj
pei moe uzeti proba iji hemijski sastav (C, S) pokazuje ta dalje treba
preduzeti (ubrzati sagorevanje ugljenika, eleminisati viak S). Poto se proces
zavri i tean elik pretoi u lonac, dodaje se Al i elementi za legiranje (Mn, Si
i dr.).
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

32

Simens-Martenova pe
1- plamena pe sa otvorenim
loitem, 2- regeneratori toplote,
3- otvor za ulaz gasa, 4- otvor za
ulaz vazduha u pe, 5- mesto
paljenja smee gasa i vazduha,
6- plamen lie iznad metala u
pei, 7 i 8- otvori za odvod
sagorelih gasova i plamena u
regeneratore toplote i 9- dimnjak

Wilhelm
Siemens
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

33

Elektro pei (EP)

Elektro pei (EP) slue za dobijanje visokokvalitetnih elika iji se sastav
odrava u uskim granicama.
U savremenim elianama najvie se koriste elektrolune pei, a redje
indukcione.
Radi oksidacije sastojaka are, uvodi se O2 u pe, ili se dodaju rude bogate
kiseonikom. U toku procesa obavlja se brza analiza hemijskog sastava i po
potrebi dodaju odredjeni elementi da se postigne eljeni sastav odnosno da se
elik legira. Pored ujednaenog sastava elika iz elektrinih pei, kod njih je
smanjen i sadraj neistoa (S, P, H2, N2, O2). Visoko kvalitetni elici i
plemeniti elici imaju najnii mogui sadraj neistoa - fosfora i sumpora.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

34

Elektroluna pe sastoji se od plitkog elinog cilindra podzidanog

vatrostalnim ciglama. Kroz rupe (otvore) na poklopcu umetnuti su grafitni
tapovi (dva ili ee tri) koji u stvari predstavljaju elektrode za paljenje i
odravanje elektrinog luka. Luk se najpre uspostavlja izmedju svake
elektrode i are, a potom izmedju elektroda. Toplota oslobodjena u luku brzo
topi aru, i izaziva hemijske reakcije koje dovode do stvaranja elika. Kad se
ara istopi, dodaje se kroz boni otvor topitelj i materijal za legiranje. Docnije
se kroz isti otvor izbacuje ljaka posle naginjanja pei, a naginjanjem pei na
suprotnu stranu izliva se teni elik u vatrostalne lonce.
Elektrolune pei su se pokazale kao najpogodnije za proizvodnju nekih
legiranih i alatnih elika, koji zahtevaju uvodjenje legirajuih elemenata
velikog afiniteta prema kiseoniku. Ovakvi elementi, kao npr. hrom i vanadijum,
brzo bi se oksidisali u SM pei ili LD - konvertoru, i tako preli u ljaku. U
elektrolunoj pei ljaka sadri malo kiseonika pa se legirajui elementi ne
oksidiu, ve rastvaraju i zadravaju u eliku.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

35

Izgled elektro pei

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

36

Shematska ilustracija razliitih tipova elektrinih pei: (a) direktan luk,

(b) indirektan luk i (c) indukcija

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

37

Metodi dodatne rafinacije elika

elici proizvedeni LD postupkom, u elektropeima ili SM-peima mogu se po
potrebi dodatno rafinisati. U najprostijem sluaju, prekomerni kiseonik iz
istopljenog elika eliminie se u livakom loncu dodavanjem Si, Mn, Al (Si + Al
0.2% elik je umiren, Si + Al < 0.2% elik je poluumiren). Sloenija je
dezoksidacija rastopljenog elika u posebnim posudama za rafinaciju. Kroz
duvaljke, na tim posudama, produvava se rastopljeni elik smeom argona i
kiseonika pri emu sagoreva viak ugljenika, a hrom biva sauvan od oksidacije.
Na ovaj nain postie se ne samo vea istoa ve i ravnomerniji kvalitet po
preseku krajnjeg proizvoda. Medjutim, cena ovog tretmana i opreme je veoma
visoka, te se tako preiavaju samo neki elici specijalne namene. Uglavnom se
koriste tri postupka rafinacije elika ponovljenim topljenjem.
Postupak vakuumskog topljenja elektrinim lukom
Proces u vakuumskoj indukcionoj pei
Postupak u lonastim peima
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

38

Dobijanje livenog gvodja

Trupci sivog sirovog gvodja iz visoke pei naknadno se pretapaju zajedno sa
starim gvodjem da bi se dobio liv za izradu gvozdenih odlivaka. Za topljenje se
koristi kupolna pe, jamske pei sa glineno-grafitnim loncima ili elektrine pei
(uglavnom indukcione, katkad elektrolune).
Kupolna pe je znatno manja od visoke pei, pa se moe smestiti u zgradu
livnice. Cilindrinog je oblika, ozidana amotnim ili magnezitnim ciglama, spolja
obloena elinim limom. Puni se odozgo livakim koksom ili umurom, odnosno
njihovom meavinom, sirovim i starim gvodjem, kao i krenjakom. Kreni kamen
u ulozi topitelja se dodaje radi stvaranja tene zgure i redukcije fosfora i tetnih
primesa. U kupolnoj pei ubrzava se topljenje gvodja duvanjem vazduha
pomou ventilatora ili kompresora; rastopljeno gvodje kaplje kroz uareni koks
na dno gde se prikuplja i istie s vremena na vreme ili se kontinualno isputa u
livaki lonac.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

39

Jamske pei se loe koksom, umurom, ugljem ili tenim gorivom koje se
dovodi brizgaljkama i mea sa vazduhom. U sredini pei je zemljani lonac
obloen grafitom i napunjen izlomljenim starim i sirovim gvodjem. Liv iz
lonaca je istiji nego iz kupolne pei u kojoj gvodje moe primiti neistoe iz
goriva (naroito sumpor).
Elektrine pei za topljenje livenog gvodja mogu biti elektrolune i
indukcione. Elektrolune uglavnom slue za nodularni liv, a niskofrekventne
indukcione (f = 50 Hz) za ostale vrste livenog gvodja, mada to od livnice do
livnice moe biti razliito.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

40

elini poluproizvodi primarna prerada elika

Tean elik iz pei ne moe se direktno iskoristiti u tom obliku. On se najpre

mora izliti u kalupe standardnih oblika koji se potom metalurki preradjuju u
razliite poluproizvode. Razlikuju se dva postupka:

kontinualno livenje i
livenje ingota.
Poluproizvodi dobijeni kontinualnim livenjem (blumovi, bileti, slabovi) dalje se
metalurki preradjuju uglavnom valjanjem, dok se ingoti mogu valjati, kovati ili
presovati.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

41

Kontinualno livenje
Kontinualno livenje je uvedeno da bi se omoguila produkcija polufabrikata iz
rastopljenog elika bez posrednih operacija livenja ingota i njihovog ponovnog
zagrevanja. Iz elektro pei, rastopljeni elik se najpre pretae u kazan (sa
epom na dancetu), koji se prenosi do maine za livenje gde se elik polako
izliva u livako korito. Odatle se liv kontinualno isputa kroz kalup ije su
konture saglasne izlaznom proizvodu. Neposredno ispod kalupa smetene su
cevi za vodeno hladjenje, a neto dalje valjci za obostrano valjanje elika.
Prevaljani polufabrikati odsecaju se oksi-acetilenskim gorionikom (O2 + C2H2)
na standardne duine. Tako se proizvode grubo valjani polufabrikati zvani
blumovi (kvadratni popreni presek), bileti (manji kvadratni presek, a vea
duina) i slabovi (pravougaoni popreni presek).

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

42

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

43

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

44

Blum

Bilet

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Slab
45

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

46

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

47

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

48

Pri daljoj preradi ovi se poluproizvodi zagrevaju do belog usijanja (oko 1200C) i
valjaju u limove i trake, ipke, eleznike ine i profilne nosae kao i ploe i
druge sitnije delove (ice, eksere i sl.).

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

49

Ingoti su liveni elini trupci kvadratnog, pravougaonog ili krunog preseka,

mase od 100 kg do oko 40 t. Dobijaju se izlivanjem tenog elika u metalne
kalupe - kokile od livenog gvodja ili elika.
U procesu produvavanja sirovog gvodja vazduhom i pri izlivanju tenog elika
u kokile rastvaraju se manje ili vie kiseonik ili azot. Zbog toga se u toku
ovravanja elika izdvajaju gasovi CO, H2, CO2 i N2, od kojih je najtetniji
CO jer se delom izdvaja u vidu mehurova.
Gasni mehurovi dovode do poroznosti, a slobodan ugljenik (C) izluuje se kao
grafit na unutranjim povrinama mehurova pa oteava zagrevanje elika pri
daljoj plastinoj preradi i pogorava mehanike osobine elika.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

50

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

51

Ingoti

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

52

a)
Otkrivanje ingota a) i izgled ingota: umirenog b) i neumirenog c) elika sa razliitim
stepenima umirenosti (dezoksidacije)
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

53

U cilju smanjenja sadraja kiseonika u eliku, u zavrnoj fazi topljenja ili u

livakom loncu, ubacuje se mangan (u vidu fero-mangana) koji deluje ne samo
kao dezoksidator ve razgradjuje i FeS. Na taj nain obrazuju se jedinjenja
MnO, MnS koja kao laka plivaju u obliku troske iznad tenog elika, i lako se
isputaju pre livenja elika.
Ako dezoksidacija ostane samo na manganu elik se zove neumiren, a ako se
dalje u livakom loncu doda aluminijum (0.01-0.05% Al) ili pak 0.12% Si preko
fero-silicijuma, odnosno kombinacije Al-Fe-Si dobijaju se poluumireni ili umireni
elici.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

54

Ingoti su osnovna sirovina za mehaniku preradu elika u elianama

postupcima presovanja i valjanja, kovanja i vuenja. Od ingota zagrejanih do
belog usijanja (1050-1200C prema vrsti elika), daljom preradom dobijaju se
razni elini poluproizvodi: eleznike ine, profilisani nosai, ipke, betonsko
gvodje, cevi, ice itd.
Valjanje je najei i najvaniji nain prerade elika, jer oko 80% ukupno
proizvedenog elika prolazi kroz valjke u nekim fazama obrade. elini ingoti
mogu biti razliitih veliina u zavisnosti od proizvoda koji se iz njih izradjuju. Na
primer, ingoti za alatne elike ne prelaze nekoliko stotina kilograma dok ingoti
za delove velikih maina dostiu 40 t. Pre dalje metalurke prerade
deformisanjem (npr. valjanjem), ingoti se podvrgavaju dugotrajnom difuzionom
arenju.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

55

Toplo i hladno valjanje

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

56

Dobijanje i prerada ingota

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

57

Mnoge vrste elinih poluproizvoda posebno se povrinski obradjuju ili zatiuju

prevlakama. Na primer, neki nerdjajui elici su u stanju isporuke brueni ili
polirani. Za neke druge elike najvaniji postupci zatite su metod potapanja i
elektrolitika zatita.
Zatita potapanjem izvodi se u kadi sa rastopljenim zatitnim metalom. Uglavnom
je re o pocinkovavaju cevi, oluka, zavrtnjeva i navrtki, rezervoara, limenih
krovova i dr. Kada je re o trakama, specijalni valjci ih uvode u kadu sa
rastopljenim cinkom, potom se traka provlai kroz komoru za hladjenje u kojoj
nataloeni cink otvrdnjava. Finalni proizvodi se namotavaju u koturove ili seku na
table limova.
Elektrolitiko platiranje ili galvanizacija je pokrivanje jednog metala slojem
drugog, elektrolitikim putem. eliane na ovaj nain proizvode velike koliine
kalajisanih elika, od kojih se prave konzerve (limenke). Takodje se ovim
postupkom izradjuju i hromiraju proizvodi koji se dalje upotrebljavaju za konzerve
i druge proizvode.
Treba napomenuti da je zatitni sloj dobijen potapanjem (na toplo) znatno deblji i
grublji nego sloj dobijen galvanskim putem.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

58

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

59