UNIVERZITET

SINGIDUNUM

POSLOVNI

FAKULTET

Departman za poslovnu ekonomiju

SEMINARSKI RAD
TEMA: RAZLIKA IZMEU EKONOMSKOG I
RAUNOVODSTVENOG PROFITA U OBZIR UZIMAJUI
OPORTUNITETNE TROKOVE

Mentor:

Student:

Br. indeksa:

Subotica, 2016.

Contents
1. Uvod......................................................................................................................... 3

2. Pojam profita............................................................................................................... 4
3. Oportunitetni trokovi.................................................................................................... 5
4. Ekonomski i raunovodstveni profit................................................................................... 6
5. Zakljuak................................................................................................................. 10
6. Literatura.................................................................................................................. 11

1. Uvod
Prirodno je da je cilj svakog preduzea da maksimizira vrednost firme ili sadanju vrednost svih
buduih profita. Profit neke firme najjednostavnije moemo definisati kao razliku prihoda i svih
trokova (eksplicitnih i implicitnih). Meu ove trokove, svakako treba ukljuiti i oportunitetne
trokove.

Profit predstavlja kategoriju koja ima dve vane uloge za svako preduzee. Prvenstveno, on
deluje kao signal za proizvoae da poveaju ili smanje obim proizvodnje, ili uu ili napuste
neku delatnost. Zatim, profit predstavlja nagradu za preduzetniku aktivnost, ukljuujui
rizikovanje i inovaciju.1

Postoji odreena razlika izmeu ekonomskog i raunovodstvenog profita. Raunovodstveni

profit predstavlja razliku izmeu prihoda od prodaje i raunovodstvenih trokova. D o k
e konomski profit predstavlja razliku izmeu raunovdstvenog profita i ekonomskih
(implicitnih) trokova. U svom radu, detaljnije u prikazati osnovne razlike izmeu ova dva
profita, uzimajui u obzir oportunitetne trokove.

1 Cvetinovi, M., Menaderska ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.

3

2. Pojam profita
Kao to sam ve navela, cilj preduzea je da maksimizira profit. Prema tome, potrebno je da
razjasnimo ta zapravo predstavlja profit za preduzee.

Profit preduzea jeste kljuna kategorija za opstanak i rast, ija maksimizacija predstavlja
osnovni i neizbean cilj svakog preduzea. Profit ujedno predstavlja i kljunu stavku za svaku
menadersku odluku. Ako je osnovni cilj preduzea da ostvari najvei mogui profit, onda iz
toga indirektno proizilazi da je istovremeno osnovni cilj preduzea minimiziranje trokova.
Meutim, trokovi nisu samo statika kategorija, ve zavise i od vremena, prostora i tokova u
preduzeu.

Profit direktno oznaava isti dobitak, odnosno zaradu. Drugim reima, profit predstavlja
pozitivnu razliku izmeu uloenih i dobijenih sredtava. Re profit svoje korene vue jo iz
latinskog jezika, a oznaava "ostvarivanje napretka". Dok na francuskom re "profit" oznaava
pozitivan prihod na investiciju od strane pojedinaca ili poslovne operacije.

U ekonomiji postoje dva glavna shvatanja profita: raunovodstveno i ekonomsko. Po

raunovodstvenom shvatanju, profit je pozitivna razlika izmeu prihoda i rashoda, u kom se
podaci za ova dva pojma dobijaju iz raunovodstvenih izvetaja. Poto u u svom radu prikazati
razliku ekonomskog i raunovodstvenog profita u odnosu na oportunitetne trokove, smatram da
je potrebno prvenstveno da razjasnim njihovo znaenje.

3. Oportunitetni trokovi
Pojam oportunitetnih trokova zasniva se na jednom od glavnih naela ekonomike, koji govori
da s e izborom upotrebe resursa na jedan nain rtvuje mogunost upotrebe istog resursa na
drugi nain. Zbog tog izbora oportunitetni trokovi, mere se vrednou rtvovanog dobra ili
usluge.

Oportunitetni troak mogli bi potpunije definisati na sledei nain: Oportunitetni troak

izabrane mogunosti upotrebe nekog proizvodnog faktora predstavlja izgubljeni profit
(dobit) koji je nastao zbog toga to taj proizvodni faktor nismo uposlili u njegovoj
sledeoj najpovoljnijoj proizvodnoj moguosti upotrebe. Oportunitetni trokovi se u
nekim udbenicima mogu nai i pod izrazom altemativni trokovi. Meutim, izmeu
ova dva izraza ne moe se uspostaviti znak jednakosti ba u svakom sluaju.
Naime, kada postoje samo dve mogunosti upotrebe odreenog resursa, rtvovanje
jedne mogunosti moe se nazvati i oportunitetni troak ali isto tako i alternativni
troak. Meutim, ukoliko resurs ima vie od dve mogunosti upotrebe altemativni troak
vie nije

pravilno upotrijebljen termin. U ovom sluaju re je iskljuivo o

oportunitetnim trokovima. Pri tom, treba naglasiti, da bez obzira koliko .moguih
upotreba neki proizvodni faktor poseduje isti proizvodni faktor moe imati samo jedan
oportunitetni troak, nastao proputanjem sledee najpovoljnije mogue upotrebe
posmatranog proizvodnog faktora.
Postoje brojni primeri trokova koji su istovremeno i alternativni trokovi i implicitni
trokovi. Meutim, ni ova dva pojma nisu istog znaenja. injenica je da se implicitni
trokovi najee sagledavaju kroz altemativnu upotrebu resursa, ali i kada ne bi
postojala altemativna mogunost upotrebe resursa, procena implicitnog troka morala bi
se izvriti na neki drugi nain. Neki autori oportunitetne trokove nazivaju i troovima
svrsishodnosti.
5

Oportunitetni trokovi ili trokovi alternative, ne predstavljaju finansijsko raunovodstvene

trokove ali se pojavljuju prilikom donoenja odluka. Ekonomski gledano oportunitetni troak
prilikom svakog izbora predstavlja proputenu vrednost sledee najbolje alternative. 2 Na primer,
oportunitetni troak imamo ako umesto posla koji nam donosi dodatnu zaradu izaberemo odmor.
Iako bukvalno nismo potroili dodatni novac za odmor, propustili smo priliku za dodatnom
zaradom.

4. Ekonomski i raunovodstveni profit

Raunovodstveni profit predstavlja razliku izmeu prihoda od prodaje i raunovodstvenih
trokova. Ekonomski

profit

predstavlja razliku

izmeu raunovdstvenog profita i

ekonomskih (implicitnih) trokova, odnosno ekonomski profit moemo izraunati na osnovu

sledee formule:
Ekonmnski profit = Raunovdstveni profit- Ekonmnski trokovi
ili:

Ekonomski profit= Prihod od prodaje- (Raunovdstveni trokovi + Ekonomski trokovi)

Postoje tri bitne razlike izmeu raunovodstvenog profita i ekonomskog profita:
1. Prva razlika vezana je za trokove kapitala. Raunovodstveni profit je razlika prihoda i
rashoda, dobijena na osnovu raunovodstvenih principa. Ekonomski profit je takoe
razlika izmeu prihoda i rashoda, ali je i troak kapitala ukljuen u trokove.
2. Druga razlika odnosi se na principe priznavanja prihoda i rashoda. Raunovodstveni
profit se najveim delom dobija korienjem metode trenutka nastanka prihoda i rashoda,
dok ekonomski profit odraava raunovodstvo temeljem novanih tokova. Budui da su
2 Cvetinovi, M., Menaderska ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.
6

podaci u raunovodstvenim izvetajima zabeeni prema nastanku, kada se rauna

ekonomski profit mora se poi od raunovodstvenog profita, a zatim izvriti podeavanja
da bi se podaci preveli na novane tokove.
3. Dalja podeavanja na raunovodstvenom profitu moraju se izvriti kako bi se
kompenzirala odstupanja koja mogu proizai iz izbora odreene raunovodstvene
metode. Za razliku od raunovodstvenog profita, ekonomski profit, barem teoretski, ne
sme biti izloen manipulacijama menadmenta izborom raunovodstvenih metoda
Raunovodstveni profit predstavla ukupan prihod umanjen za ukupne rashode, koje sainjavaju
eksplicitni trokovi, odnosno izdaci. Kod raunovodstvenih profita, vano je napomenuti da
rashodi ne ukluuju oportunitetne trokove kapitala. Dok je ekonomski profit onaj deo profita
koji je iznad nivoa oportunitetnih trokova angaovanog kapitala. Taj prihod se naziva
ekonomski viak ili ekonomska renta.
Slika br. 1 Raunovodstveni i ekonomski profit

Izvor: http://www.bradulovic.com/

Osnovna razlika izmeu raunovodstvenog i ekonomskog profita je nain njihovog obrauna.

Dakle, raunovodstveni profit utvruje se samo na osnovu dokumentiranih dokaza o prihodima
i rashodima. Ekonomski profit ne temelji se toliko na papirima, ali uzima u obzir specifinosti
poslovanja, istrauje nedostatke bilo kakve koristi ili troenja sredstava, bez slubene
registracije. Preduzea raunovdstveno ne evidentiraju oportunitetne trokove kapitala,
osnovnih sredstava.

Ukoliko

raunovodstveni profit

preduzea

ne pokriva ovaj

oportunitetni troak, komnpanija e ostvariti pozitivan raunovodstveni, ali negativan

ekomski profit.

Recimo, ako je preduzee Y u 2015. godini ostvarilo pozitivan raunovodstveni profit u

iznosu od 10 miliona dinara, ali je ostvarilo negativan ekonomski profit u iznosu od 3
miliona. Negativan ekonomski profit ukazuje da su deoniari preduzea Y mogli prodati
sredstva preduzea i uposliti ih negde drugde, i time zaraditi 3 miliona dinara vie nego to
je preduzee zaradilo u 2015. godini. U ovorn smislu preduzee Y je unitilo 3 m1iliona
dinara bogatstva svojih deoniara, koji su mogli upotrebiti svoja sredstva u najboljoj
alternative i zaraditi 3 miliona dinara vie.

Razliku izmeu ekonomskog i raunovodstvenog profita ilustruje i sledei primer:

Dve osobe A i B su zaposlene u privrednom drutvu u kome svaka od njih ima godinju neto
platu od 12 000 eura. Ove dve osobe odlue da osnuju privredno drutvo u kome e imati sva
vlasnika prava i daju otkaz na postojeem poslu. U osnivanju novog privrednog drutva svaka
od osoba uloi po 50 000 eura uteevine, to ukupno izno 100 000 eura uloenog kapitala.

Tokom prvegodine poslovanja privredno drutvo ostvari ukupan prihod od 250 000 eura. Ukupni
eksplicitni trokovi (repromaterijal, plate i slino) iznose 180 000 eura. Porez na dobit iznosi
30%. Na osnovu navedenih podataka moemo izraunati raunovodstvenu neto dobit na sledei
nain:
8

1.
2.
3.
4.
5.

Ukupan prihod 250 000 eura

Eksplicitni trokovi 180 000 eura
Raunovodstveni bruto profit (1. - 2.) 70 000 eura
Porez na dobit (30% na bruto dobit) 21 000 eura
Raunovodstveni neto profit (3. - 4.) 49 000 eura

Meutim, da bi ustanovili ekonomsku dobit, neophodno je

utvrditi oportunitetne trokove

koritenja resursa kojima raspolau osobe A i B. Osobe A i B su alternativnom upotrebom

rada mogle ostvariti platu od po 12 000 eura godinje, a alternativnom upotrebom kapitala
(uteevinom) mogli su, uz kamatnu stopu od 10% godinje, ostvariti kamatu u iznosuod 1000
eura. Implicitni trokovi ukupno iznose 13.000 eura godinje. To nam omoguava da utvrdimo
ekonomski profit koji je drutvo ostvarilo u prvoj godini poslovanja:
1. Raunovodstveni neto profit 49 000 eura
2. Implicitni trokovi 25 000 eura
a) izgubljene plate 24 000 eura
b) izgubljena kamata na uteevinu 1 000 eura
3. Ekonomski profit (1. - 2.) 24 000 eura
Ekonomski profit od 24 000 eura izraava sumu koju su osobe A i B ostvarile iznad 25.000
eura, koje bi imali alternativnim koritenjem resursa (rad i kapital).

5. Zakljuak
Profit je vrlo vana kategorija za svako preduzee. Prema tome vano je da preduzea u svom
poslovanju nastoje da ostvare to vei profit. Kao to sam navela, razlikujemo ekonomski i
raunovodstveni profit. Glavna razlika izmeu ova dva profita jeste uvoenje oportunitetnih
trokova pri izraunavanju ekonomskog profita, i izostavljanje ove vrste trokova pri
izraunavanju raunovodstvenog profita.

Oportunitetni troak prilikom svakog izbora predstavlja proputenu vrednost sledee najbolje
alternative. Oportunitetni troak ili ekonomski oportunitetni gubitak je termin koji se koristi da bi
se izrazila vrednost odreenog dobra nasuprot drugog. Naime, troak jednog dobra predstavla
ono ega smo se odrekli da bismo to dobro sebi priutili.

Razlike izmeu ekonomskog i raunovodstvenog profita mogu biti znaajne. Zbog toga je
neophodno da se svako preduzee osvrne na sve vrste trokova. Smatram da je vrlo vano da
preduzea u svom poslovanju obrate panju i na oportunitetne trokove. Na osnovu primera koje
sam navela, slobodno mogu zakljuiti da nije uvek samo izraunavanje raunovodstvenog profita
dovoljno da se prognozira i isplanira najbolji mogui ostvareni profit preduzea.

10

6. Literatura
1. Cvetinovi, M., Menaderska ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.
2. Nii, M., Upravljanje i kontrola trokova, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2008.
3. Internet:
www. wikipedia.org
www.bradulovic.com
www.singipedia.singidunum.ac.rs

11