Ambalaa je oblikovani materijal koji omogucuje zatitu proizvoda od spoljnih

uticaja tokom skladitenja i transporta. Zahvaljujui optem razvoju i napretku

nauke i tehnike, od 1940. godine do danas, na podruju proizvodnje pojedinih vrsta
i tipova ambalae i razvoja tehnologije pakovanja, uinjeno je vie nego u
celokupnom prethodnom razdoblju. U ranom periodu, namirnica se pakovala tako
to je potroa donosio svoju ambalau. Postupci pakovanja kakvi se danas
poznaju zapoinju u razdoblju uvoenja povratne ambalae, koja je iz ekonomskih
i tehnikih razloga, zamenjena nepovratnom.
Ambalau za neki prehrambeni proizvod predtavljaju: limena kutija (limenka),
boca, tegla, vreica itd.
Funkcija ambalae je kompleksna i specifina:
-ambalaa titi proizvod od mehanikih, fiziko-hemijskih i biolokih oteenja,
-omoguuje pripremi prehrambenih proizvoda na visokom stepenu higijene,
-omoguuje jednostavno pripremanje rezervi hrane za dui period i spreava
propadanje veih koliina sirovine,
-ambalaa daje informaciju o vrsti proizvoda, proizvoau, trajnosti upakovanog
proizvoda, nainu skladitenja i ceni,
-ambalaa ima vanu uloga u ekonomskoj propagandi proizvoda.

2.1. Staklena ambalaa u prehrambenoj industriji

Staklo je visoko vredan i plemenit ambalani materijal. Ono istovremeno uva i
titi sadraj, nepropusno je pa arome i ukus ne mogu ui i izai iz stakla.
Namirnice upakovane u staklenu ambalau ostaju apsolutno ne promenjene,
prirodne i svee. Za razliku od drugih ambalanih materijala, staklo je mogue u
potpunosti reciklirati i ponovo ga upotrebiti bezbroj puta uz nepromenjeni kvalitet.
Pakovanjem se hrana mora zatititi od delovanja do konane upotrebe. Hrana se
proizvodi na odgovarajui nain i do konane upotrebe se uva u odreenim
uslovima. Da bi odrala kvalitet hrane u deklasiranom roku odrivosti ambalaa
mora biti definisanih karakteristika kvaliteta i moraju se primeniti odgovarjui
postupci pakovanja. Pored toga, ambalaa mora biti zdarvstveno ispravna, a
ekoloki status ambalae se danas procenjuje vanijim od ekonomskog uticaja u
vremenu do konane upotrebe.
Po sastavu staklo je jedna vrasta natrijum-kalcijum.magnezijum-alumosilikata.
Nastaje topljenjem odreenih sirovna u specifinim peima na temperaturi od
14500 C.
U sastav stakla namenjenog izradi ambalae za namirnice obino ulaze silikati
natrijuma i kalcijuma, zatim male koliine aluminijum.oksida, borata, barijumsilikata, magnezijum-oksida i drugo.
Svojstva i boja stkla se mogu menjati dodatkom odreenih sastojaka. Znaajno je
istai hemijsku otpornost stakla prema mnogim kiselinama, bazama, masnoi,
rastvaraima i drugim materijama. Staklo je najinertniji materijal jer ne reaguje sa
ostalim sastojcima namirnica. Providnost stakla je jedna od njegovih osnovnih
osobina. Otpornije je prema naglom zagrevanju nego prema naglom hlaenju.
Staklo je krt materijal i pri udaru puca.
2

2.2. Asortiman staklene ambalae

Boce za vino
U naem asortimanu boca za vino moemo ponuditi boce razliitih zapremina, boja
stakla i oblika koji mogu zadovoljiti izborom svakog vinara ili ljubitelja vina.
Zapremine boca su 1000 ml i 750 ml, a boje su zelena, bela, olive i cuvee.

Boce za ulje
Kako se ulje najbolje uva u staklu, tako je i izbor boca za ulje primjeren
potrebama uvanja i pakiranja maslinovog ulja. Zapremine boca su od 250 ml do
1000 ml, a boje stakla olive i cuvee.

Boce za estoka pia

Bilo da se radi o proeku, travarici, orahovici, lozovai, konjaku ili vinjaku, imamo
adekvatne boce za flairanje vaih proizvoda. Boja stakla je bela i dve su osnovne
veliine; 500 ml i 1000 ml.
Staklenke
Pokazalo se kako se i hrana najbolje uva u staklu, pogotovo ako se radi o
proizvodima namenjenim uvanju na due ili krae vreme. Ukiseljeno povre,
3

namazi, marmelade, demovi, prirodno konzervirana riba i jo mnotvo drugih

receptura nai e svoj put do stola preko naih staklenki. Staklenke su standarnog i
jednostavnog oblika, od bijelog su stakla, a zapremine 210 ml, 370 ml i 720 ml

2.3. Kvalitet staklene ambalae

Kvalitet odabrane ambalae je dominantan uslov za obezbeenje odrivosti hrane
do konane upotrebe. Pod tim pojmom se podrazumevaju, pre svega, fizike
karakteristike. Ambalaa odgovarajuih fizikih karakteristika primerenih
zahtevima upakovanog sadraja, titi upakovanu hranu od delovanja spoljnih
uticaja u periodu od momenta zavretka proizvodnje i pakovanja do konane
upotrebe. Za razne proizvode moe se upotrebiti ambalaa razliitog kvaliteta, ali
uvek dovoljnog za zatitu upakovane hrane. S ekonomske take gledita optimalno
je upotrebiti najjeftiniju ambalau, ali onu koja e u potpunosti zatititi proizvod u
deklarisanom roku odrivosti. Nije ekonosmski opravdano koristiti kvalitetniju i
skuplju ambalau. Najvee ekonomske tete mogu nastati ako se koristi jeftina
ambalaa neodgovarajueg kvaliteta (kvara) upakovane hrane u periodu do
konane upotrebe.
U uslovima proizvodnje hrane koriste se razliitipostupci pakovanja. Onisu
uslovljeni: vrstom prehrambenog proizvoda , odabranom ambalaom i naknadnim
postupcima sa upakovanim sadrajima. Neki proizvodi se moraju zatiti samo od
rasipanja, odnosno, gubitka mase, drugi se moraju zatititi od delovanja spoljanjih
uticaja, a znatan broj prehrambenih proizvoda se mora konzervisati radi
obezbeenja eljenog roka odrivosti. Saglasno navedenim zahtevima ambalaa
moe biti razliitog kvaliteta, to opet ima uticaja na udeo cene ambalae u
ukupnoj ceni proizvoda.
U culju postizanja eljene odrivosti veliki broj prehrambenih proizvoda se mora
konzervisati. Za konzervisanje zdravstveno bezbedne hrane ne smeju se primeniti
hemijski postupci (konzervansi). Odgovarajua i istovremeno najkvalitetnija
ambalaa se mora koristiti za pakovanje proizvoda koji se upakovani konzerviu
5

toplotom. Danas se za pakovanje tako konzervisanih prehrambenih proizvoda

koristi metalna, staklena , vieslojna polimerna i kombinovana ambalaa. Kvalitet
ambalae, kao i postupak pakovanja i konzervisanja mora se utvrditi za svaki
konkretan ili grupu slinih proizvoda.

2.4. Kontrola kvaliteta staklene ambalae

Ambalaa mora biti zdravstveno ispravna kako ne bi nepovoljno uticala na sastav i
senzorne karakteristike upakovanog prehrambenog proizvoda. U direktnom
kontaktu ambalae sa upakovanim sadrajem moe doi do migracije komponenata
ambalae u upakovanu namirnicu. Migrirane komponente mogu da izazovu
fizike, hemijske i senzorne promene upakovanih namirnica. Kako nije mogue
proizvesti ambalau bez moguih migranata male molekulske, mase, propisima je
utvren ili najvei dozvoljeni sadraj pojedinih migranata u ambalai ili
maksimalno dozvoljenu migraciju u upakovane proizvode.
Prednost prvog pristupa je u jednostavnom analitikom odreivanju sadraja
moguih migranata, ali je nedostatak injenica da migracija nije ista u sve sadraje.
U propisima mnogih drava naputen je prvi i primenjen je drugi pristup, odnosno,
utvrena je maksimalno dozvoljena migracija. Prednost ovog pristupa je u injenici
da mnogo realnije odraava moguu kontaminaciju sadraja u stvarnim uslovima
proizvodnje i prometa, ali je nedostatak u teem analitikom utvrivanju.

omponenata ambalae u upakovanu hranu moraju se razgraniiti globalna i specifina migracija. Pod pojm

se ukupna vrednost svih komponenata koje iz ambalae prelaze u namirnicu. Pod pojmom specifin

k svake pojedinane komponente iz ambalae u namirnicu. U Pravilniku o uslovima u pogledu zdravstvene

koji se mogu stavljati u promet, a kojim je propisana i zdravstvena ispravnost ambalae za ivotne namirnic

e, za najvei broj sluajeva odreena je maksimalno dozvoljena globalna i specifina migracija. Za pojedine

ksimalno dozvoljeni sadraj odreenih komponenata ili je zabranjeno korienje pojedinih komponenata. Ko

je istoa, sastav i poreklo sirovina za izradu. U Pravilniku se kao model rastvori navode: pljuvaka i znoj, a

mbalani materijali koji se danas i u svetu, a i kod nas koriste u velikoj meri za pakovanje prehrambenih proi

si o zdravstvenoj ispravnosti ambalae sa Direktivama EEC, posebno onim za polimerne materijale, moe se

sti globalne i specifinih migracija iste. Ovo je posebno znaajno za organske i neorganske materije koje s
7

e. Naime, ne treba izgubiti iz vida da su kod metalne i staklene ambalae (zatvarai), a ne retko i one od kart

upakovanim sadrajem upravo organski materijali. Najvei domaih propisa iz ove oblasti je to nisu ut

nisane metode ispitivanja i utvrivanja globalne i specifine migracije. To kao posledicu moe imati razliite r

e.

Razvoj civilizacije i formiranje prvih organizovanih ljudskih naselja, diktirao je

ljudima potrebu za prikupljanjem, prenoenjem i uvanjem biljnih plodova i vode.
Kako bi premostio novonastale prepreke, ovek je prvi put upotrebio primitivne
oblike onoga to danas nazivamo ambalaom. Budui da ne postoje pisani
dokumenti, teko je rei ta je sve korieno kao prva ambalaa. Samo se
pretpostavlja da je bila izraena od prua, slame, koe i drugih delova tela
ivotinja. Verovatno mnogo kasnije, ovek je otkrio posude od gline, keramike,
stakla i metala.

1. Cvajenovi S., Toi B., Kalierski S., Prehrambena tehnologija, Beograd,

2.

peto izdanje 1990.

www.tehnologijahrane.com