STA PERMAKULTURA NIJE A STA JESTE, Toby

Hemenway, author knjige 'Gaias Garden: A

Guide to Home-Scale Permaculture'
November 18, 2014 at 10:19am

Permakulturu je uopte teko definisati. Najnoviji izetaj pokazuje da je ljudi uglavnom

vide kao planski pristup, filozofiju, pokret, niz aktivnosti. Ovaj iroki i kontradiktorni
spektar ne ini permakulturu samo teko opisivom, ve i odbojnom. Recimo da ste
permakulturu upoznali kao mogui nain za proizvodnju hrane i taman ste poeli da
usvajate da je ona vie od toga, samo da bi vam neko rekao da permakultura
podrazumeva i velianje boginje, anti-GMO aktivizam i bosonogi stil ivota. Koliko ljudi
smatra da su u potpunosti usvojili principe permakulture i pretpostavlja da bismo i mi, po
logici stvari, takoe bili vegeterijanci, samo da bi nali militantne mesojede meu
svojim redovima? Koja vrsta filozofije bi uopte mogla da obuhvati sve te suprotnosti?
Da li je to uopte filozofija? Dodau ovde da je najtaniji i najjasniji nain vienja
permakulture kao planskom pristupu i da smo esto dezinformisani injenicom da
permakultura potpada pod veu filozofiju i pokret. Meutim, ona nije ta filozofija i pokret.
Ona je planski pristup za ostvarenje nove paradigme. Uvideemo da je ovaj nain
definisanja permakulture takoe uteha onima sa drugih ekolokih podruja i tehnologija
koji se iznerviraju, razumljivo, kada im permakulturista kae: O, da, va rad je takoe
deo permakulture.
Ljudi su vrsta za reavanje problema. Otkrivamo izazove kako nalazimo hranu? Kako
gradimo sklonite? Kako ostajemo zdravi? zatim pravimo sredstva za reavanje
problema. Permakultura je jedno od tih sredstava. U poslednjih 10 000 godina
poljoprivreda i civilizacija, koju je ona stvorila, predstavljala je nain na koji su ljudi
reavali probleme osnovnih potreba. Kako ivimo na planeti koja je milenijumima bila
izjednaavana sa ljudskom rasom, njenim potrebama i uticajem, naa vrsta bi mogla da
se usredsredi na proirenje i poboljanje neverovatne moi koju poljoprivreda ima kako
bi divlje ekosisteme pretvorila u hranu i naseobine za ljude i mogli bismo da ignoriemo
zdravlje ekosistema. Meutim, populacija od sedam milijardi nemilosrdno prodire
ekosisteme. Otkrili smo da bez zdravog ekosistema ljudi, i sve ostalo, pate. Ne moemo
se usredsrediti samo na problem Kako ispuniti ljudske potrebe? ve moramo dodati i
rei dok odravamo zdrav ekosistem. Rafter Ferguson je ponudio to pitanje kao
definiciju permakulture. Mislim da ima neku ideju, iako smatram da je ispunjavanje
ljudskih potreba i istovremeno uvanje i poboljanje zdravlja ekosistema cilj

permakulture, ne njena definicija. Daje, meutim, neku nit definiciji i pomae u

otpetljavanju vorova kojima je ta je permakultura umotana. Imenuje i pojanjava
problem koji permakultura pokuava da rei.
Tomas Kun (Thomas Khun) u svom remek-delu Struktura naunih revolucija koristi
pojam paradigme da oznai gledite za reavanje problema u odreenoj oblasti. Kun
objanjava da pravilno konstruisanje paradigme smanjuje broj slepih proba u koje
zapadaju kada se problem preformulie jednostavnijim reima. Nove paradigme obino
zahtevaju i ubrzavaju razvoj novih sredstava za reavanje sada rekonstruisanog
problema.
Pojam paradigma je banalizovam prekomernom upotrebom i siguran sam da se Kan
prevre u grobu. Ne mislim da je promena primarnog cilja oveanstva iz ispunjenja
ljudskih potreba u ispunjenje ljudskih potreba uz ouvanje zdravlja ekosistema
zloupotreba paradigme. Menja sredstva koja koristimo i mentalni stav potreban za
razvijanje i upotrebu novih, prigodnih sredstava. Nadoknauje vezu izmeu ljudi i
prirode koju je poljoprivreda ugrozila tretirajui prirodu kao prost izvor sirovina koga
treba osvojiti i potroiti. Poljoprivredno i industrijsko drutvo odjednom izgledaju kao
tlaitelji i unitavajua tehnologija, a ne kao spasioci oveanstva kakvim smo ih
smatrali. U tome je zapravo promena.
Permakultura i drugi ekoloki pristupi su pokuaji iskazivanja ove paradigme, kroz
formulisanje problema i nuenje sredstava i strategija za iznalaenje reenja. Kada je
krupan problem formulisan tako da otkriva meusobnu zavisnost izmeu ljudskih
potreba i zdravlja ekosistema, jasnije emo videti probleme koje treba reavati. Sada
moemo da pitamo ta su ljudske potrebe i kako svaka moe biti ispunjena kroz
odranje, obnovu i poboljanje zdravlja ekosistema. Na trenutni problem jeste
postizanje ovog duplog cilja, a permakultura nam nudi nadu.
Zato je onda permakulturu tako teko definisati? Mogue da je zato to je na poetku
svake nove paradigme granica izmeu paradigme i sredstava (mentalnih i fizikih)
potrebnih za njeno objanjenje i reavanje nejasna. Remetimo mentalni stav
neophodan za njeno efektivno delovanje. Dau vam primer iz istorije kako bih vam
pokazao na ta mislim.
U 18. veku paljenje je objanjeno neim pod nazivom flogiston. Mislilo se da se
materija sastoji iz elemenata i principa, a flogiston je bio princip zapaljivosti. Kada

element gori, oslobaa flogiston i gasi se kada se oslobodi sav flogiston. Talog je
sadrao princip klaka, prave prirodne supstance. Ova teorija je pojaana injenicom da
mnogi predmeti, kao to su drvo i druga goriva, gube teinu dok gore.
70-tih godina 18. veka pojavile su se rupe u flogistonskoj teoriji. Antuan Lavuazije
(Antoine Lavoisier), paljivo izvodei eksperimente i koristei novu tanu vagu, otkrio je
da su mnogi predmeti dobili, a ne izgubili, teinu dok su goreli. 1771. godine su Karl el
(Carl Scheele) i kasnije Dozef Pristli (Joseph Priestly) proizveli primerke gasa (jo uvek
neimenovan kiseonik) iji je plamen goreo jae i due. Nazvali su ga deflogistovan
vazduh poto je, kako bi se poklopio sa teorijom, morao da primi vie flogistona iz
zapaljenog predmeta od vazduha. Ova vrsta potkrpljenog i izvrnutog rasuivanja je
jedan od prvih znakova neuspene teorije. Do 1777. Lavuazije je bio siguran da je ovaj
gas ist element koji se kombinuje sa drugim kako bi poboljao paljenje i poeo je da
odbacuje flogistonsku teoriju. Pristli i drugi su se usprotivili; prosto nisu mogli da prihvate
kiseonik kao takav. Znali su da elementi sadre principe, kao flogiston i klak, i ovi
principi u kombinaciji sa elementima, bili su skriveni ili otkriveni kroz proces sagorevanja
i emitovani su u nepromenjenom obliku. Ideja da se supstanca hemijski moe vezati sa
drugom i da se moe transformisati, nije se poklapala sa njihovom paradigmom
materije. Bila je, bukvalno, nezamisliva. Flogistonska teorija je, meutim, bila osuena
na propast gomilanjem neprikladnih injenica i do 1800. ju je takozvana hemijska
revolucija izbrisala.
Odbacivanje flogistona i prihvatanje hemijske revolucije bilo je logiki jednostavno
(kiseonikova teorija o sagorevanju izbrisala je kontradikciju flogistona) ali i teko
pojmljivo zbog mentalne barijere koju je stvorila flogistonska teorija. Bila je potrebna
revolucija misli da bi se kiseonik sagledao.
Mnogi pioniri ove revolucije sebe su nazivali naturalistima; podstakli su neverovatnu
promenu koja je zahtevala i pokrenula novi nain razmiljanja o skoro svakoj prirodnoj
pojavi i deavanju. Od 16. do ranog 19. veka novi astronomi, hemiari i fiziari smatrani
su radikalnim i pretnjom drutvenom poretku. Bili su to: Tomas Deferson (Thomas
Jefferson), Bendamin Frenklin (Benjamin Franklin) i drugi revolucionari koji su
promovisali novi nauni pristup zasnovan na merenju i eksperimentisanju. Filozofiju,
koja je tada vodila njihov rad, bilo je teko razlikovati od samog rada. Danas hemiju i
druge nauke, koje se razvijaju u ovom burnom vremenu, vidimo kao sreene discipline
uredno odvojene od politike i filozofije, ali u ono vreme je bavljenje hemijom ili
astronomijom bilo deo radikalno novog sveopteg stanovita i granice izmeu nove

naune radikalne filozofije, problema na kojima su radili i eksperimentalnog pristupa tim

problemima nisu bile izrazite.
Permakultura, kao flogistonski ograniena hemija, ne moe se pojmiti tako dobro pod
starom paradigmom i mislim da se iz ovog razloga esto posmatra kao pokret i filozofija,
a i kao pristup reavanja problema. Nova sredstva i nove paradigme meusobno se
pojaavaju i uvruju i permakultura je jedan od mnogih primera. Lavuazijeova
unapreena vaga otkrila je neslaganja koja su zbacila flogistonsku teoriju sa pijedestala
i donela zahtev za novim nainom razmiljanja o gasovima i materiji. Na slian nain,
permakulturini principi dizajna, kao to su zone, sektori, potrebe i prinosi,
naglaavanjem odnosa i posledica, otkrivaju slabosti u miljenju po pitanju izdvojenih
deavanja i statinih predmeta. Rupe u starim paradigmama, kao to su neogranien
rast, otpad i predmetnost postaju vidno oigledne pod gleditem celokupnog sistema.
Sredstva podstiu novo razmiljanje, a nova paradigma pomae stvaranju prikladnih
sredstava.
Mnogi prilaze permakulturi znajui da neto nije u redu sa starim stanovitem, ali jo
uvek nemaju novu paradigmu kojom bi ga zamenili. Permakultura ih privlai kao bolje
batovanstvo ili nain drutvene promene, i postepeno usvajaju novo gledite kada
shvate da permakultura prevazilazi stare greke i tete. Drugi prilaze permakulturi nakon
priklanjanja holistikoj paradigmi zbog toga to je permakultura podrava i nudi pristup
za rad u okviru iste. U oba sluaja potrebno je vreme da se u potpunosti obuhvati
dubina permakulture, delimino zbog toga to je veina nas odgojena u staroj
paradigmi. Nakon 20 godina bavljenja permakulturom i dalje mi je teko da je definiem.
Permakultura nije filozofija ili opte gledite, ali nije ni sredstvo. Dobra upotreba
permakulture zahteva usvajanje novog stanovita i novih sredstava. Kao i stari hemiari
koji su se nazivali filozofima, i sada je granica izmeu sredstava, pristupa u primeni istih
i sveoptem gleditu nejasna.
Na neki nain, permakultura je u kategoriji slinoj pristupu reavanja problema
nazvanom naunom metodom, eksperimentalistikim gleditem koje su stvorili
Lavuazije, Bojl (Boyle) i njihove kolege. Nije to paradigma, niti sredstvo. To je pristup za
upotrebu sredstava nain rada voen paradigmom. Naravno da zbunjuje. Ljudi su se
vekovima prepirali oko definisanja naune metode: da li je deduktivna ili induktivna, da
li su hipoteze ili podaci na prvom mestu? Veina naunika ne bi umela da odgovori. Oni
otkrivaju nauni metod koristei ga, ali avolski je teko objasniti ga. Zvui li poznato?

Imajui u vidu sve ovo, mislim da definicija koja mora izroniti jeste ta da je ona pristup
planiranja, kao to je nauni metod samo eksperimentalni pristup.
Konkretno, permakultura govori kako se koriste nova sredstva u reavanju novog
problema odrivosti. Ona je prirunik za reavanje izazova, postavljenim od strane nove
paradigme, u ispunjenju ljudskih potreba uz poboljanje zdravlja ekosistema. Odnos,
eksplicitno izraen u tom gleditu, koji povezuje oveka sa krupnijom, dinaminom
okolinom, tera nas da razmiljamo racionalno, to je kljuni sastojak permakulture. Dve
strane ovog odnosa su eksplicitno imenovane u etici permakulture: briga o Zemlji i briga
o ljudima. Saznanje da su nam potrebne obe strane uveliko pomae u identifikaciji
problema koga je potrebno reiti. Prvo, koje su ljudske potrebe? Verzija cveta
permakulture, na kom radim, imenuje: hranu, sklonite, vodu, reciklau otpada, energiju,
zajednicu, zdravlje, duhovnu ispunjenost, pravdu i sredstva za ivot. Zadatak
permakulture, prema novoj paradigmi, jeste ispunjenje tih potreba uz ouvanje zdravlja
ekosistema za ije ostvarenje ve imamo metriku. Naini za ispunjavanje ovih potreba
e varirati od mesta i kulture, ali metriku zdravlja ekosistema mogue je primeniti na
globalnom nivou.
Ovo pojanjava zadatak koji permakultura postavlja i mislim da ujedno razdvaja
permakulturu od filozofije (paradigme) neophodne za njenu efektivnu upotrebu; pomae
nam da razumemo zato se permakultura esto naziva pokretom. Permakulturisti koriste
optu dobrobit sa ostalih milion ljudi koji prelaze na novu paradigmu i to je ta promena
ne planski pristup permakulture koji je podrava koju vredi nazivati pokretom.
Permakultura je jedan pristup, upotrebljen u ovom pokretu, za reavanje problema
identifikovanog novom paradigmom. Da bi ovo postigla, deluje na nivou strategija pre
nego tehnologija, ali to je tema za neki drugi esej. Kako smo, na neki nain, jo uvek u
flogistonskom dobu ekoloke svesti, ne znamo kako da kategorizujemo permakulturu,
pa je moemo pobrkati sa paradigmom koja nam pomae da je istraimo. Permakultura
nije pokret, nije filozofija; ona je pristup za reavanje problema koga pokret i filozofija
mogu upotrebiti da postignu svoje ciljeve i stvore svet u kome se ljudske potrebe
ispunjavaju uz odranje zdravlja ove udesne planete koja nas podrava.
Hvala puno Jeleni Bacanovic za prevod sa origninalnog teksta

P
ermakulturni cvet, modifikovana verzija originalnog Holmgrenovog cveta. Latice predstavljaju osnosnve ljudske potrebe, i mi radimo ka
ispunjenju istih na odrzivi nacin na licnom, lokalnom i regionalnim nivoima