ISSN 0350-8072

NA[E
POTPREDSEDNI^KO
MESTO U CIC-u
PREVOZ I
PRIHVAT
FAZAN^I]A

I SRNDA]I I TURISTI

I IMA, I BI]E
MAJ 2008. GODINA XLVI - BROJ 5 (868)
LIST LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE
(sa lova~kim savezima Vojvodine i Kosova i
Metohije)
Naslovna strana
Snimio: Jaroslav Pap
23. maj 2008. godine
Izdava~ Lova~ki savez Srbije
Za izdava~a:
Dipl. in`. Zoran @ivojinovi}
PRIPREMA: "Dnevnik-Holding"
DOO "Dnevnik-Novine i ~asopisi"
21000 Novi Sad
Bulevar oslobo|ewa 81
Tel: 021/6624-434 i faks: 021/6621-747
Slu`ba pretplate i distribucije:
021/6624-754
Direktor "Dnevnik-Holding"
Savo Dobrani}
Direktor DOO "Dnevnik-Novine i ~asopisi"
Milan Ne{i}
Glavni i odgovorni urednik
Dragan Maksimovi}
Urednik fotografije
Jaroslav Pap
Tehni~ko ure|ewe
Bo`o \ur|evi}
Likovno-grafi~ka obrada
Ivana \uki}
Komisija za informisawe LS Srbije:
Milenko Rudinac (predsednik). Ure|iva~ki odbor "Lova~kih novina" Sveta Maxarevi} (predsednik). ^lanovi komisije i ure|iva~ki odbor:
Miomir \uki}, Aleksandar Panteli}, Arsen
Kurja~ki, Zoran Tokovi}, Svetislav Stojanovi}, Velimir Petrin, Aca Gera @ivoti}, Sofija Filipovi}, Aleksandar Tucakovi},
Aleksandar Henc, Radi{a Uro{evi}, Ranko
Sikimi}, Juhas Balint, Aleksandar Sin|eli}, Vuki} Kosti}, Aleksandar Nikoli}, Dejan Milkov i Dragan Markovi}
Redakcija:
Dragan Maksimovi}, Milan Kizi},
Svetislav Stojanovi}, Zdenka Vlajkovi} i
Stanislava Ivanov
[tampa:
"Dnevnik-[tamparija"
V. D. direktor {tamparije:
@arko Poqak
Rukopisi i ilustracije se ne vra}aju
ISSN BR 0350-8072
Broj `iro-ra~una:
355-1002794-07
DEVIZNI RA^UN:
RS35345000250858285811
"DNEVNIK-NOVINE I ^ASOPISI" DOO
Bulevar oslobo|ewa 81
21000 NOVI SAD
REPUBLIC OF SERBIA
PANONSKA BANKA A.D. NOVI SAD
(SWIFT CODE: PABNRS22)
COMMERZBANK AG FRANKFURT/M
(SWIFT ;COBADEFF)

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Biblioteke Matice srpske, Novi Sad
639.1(05)
LOVA^KE novine: list Lova~kog saveza Srbije / glavni i odgovorni urednik Dragan Maksimovi}. - God. 1. br. 1 (1962)., - Novi Sad :
Dnevnik - Holding : Dnevnik - Novine i ~asopisi, 1062 - Ilustr. 30 cm
Mese~no.
ISSN 0350-8072
COBISS.SR-ID 15945474

Beograd, Alekse Nenadovi}a 19/23, Telefon:011/3442-467 i Tel./faks:

011/3442-477
Novi Sad, Jovana \or|evi}a 4, Telefon:
021/456-529 i Faks: 021/457-023

PO, BAR NABROJATI BAR NAJVA@NIJE [TO JE OBELE@ILO

SAMO MINULIH MESEC DANA U RADU LS SRBIJE I WENIH
^LANICA. IPAK BILO JE OVO VREME ODR@AVAWA SEDNICA
SAVETA LOVNIH OBLASTI, JO[ NEKOLIKO ]E TEK BITI,
KOJIMA LSS POKLAWA IZUZETNU PA@WU, SVU POTREBNU
POMO] I ZAUZVRAT IMA ^ISTU SLIKU [TA JE TO ZAPRAVO
LOVA^KA STVARNOST STVORENA U MOZAIKU RAZLI^ITOSTI,
ULAGAWA, PRIRODNIH USLOVA, MENTALITETA. RAST UTICAJA I ZNA^AJA LOVNIH OBLASTI SASVIM JE EVIDENTAN, A
DO]I DO OVOG NIVOA TREBALA JE DA PRO\E GOTOVO DECENIJA. ME\UTIM, VREDELO JE ^EKATI. OTUDA JE PREDSEDNIK
LSS ZORAN @IVOJINOVI] NA SEDNICI SAVETA LOVNE
NOBLASTI "JU@NA SRBIJA" MOGAO DA KONSTATUJE DA JE
IDENTITET LOVA^KE ORGANIZACIJE SRBIJE O^UVAN, A
VIDNO JE I POVE]AWE BROJNOSTI GAJENIH VRSTA DIVQA^I.
SA OVAKVIM REZULTATIMA NIJE NI ^UDO [TO LSS ZAUZIMA SVE ZNA^AJNIJE I UGLEDNIJE MESTO U SVETSKOJ
LOVA^KOJ ORGANIZACIJI (CIC). POTVR\ENO JE TO NA 55. GENERALNOJ MAROKU, KADA JE NA[ LOVAC MILORAD PEROVI]
IZ BEOGRADA, IZABRAN ZA POTPREDSEDNIKA, A ALEKSANDAR
]ERANI] ZA POTPREDSEDNIKA KOMISIJE ZA OCEWIVAWE
LOVA^KIH TROFEJA, I TO PONOVO.
OVO JE MAJSKI BROJ "LOVA^KIH NOVINA" I UVELIKO JE
SEZONA TURISTI^KOG LOVA SRNDA]A. ^UVANI SU I GAJENI U
POTISJU, PODUNAVQU, [UMADIJI, ISTO^NOJ I ZAPADNOJ
SRBIJI...
PREMA PRVIM REZULTATIMA BI]E ODSTREQENO PREKO
HIQADU GRLA [TO ]E ZNA^AJNO POPUNITI KASE I
LOVA^KIH ORGANIZACIJA, ALI I AGENCIJA KOJE SE OVIM
POSLOM BAVE. "@ETVA" JE BERI]ETNA, A JO[ JE VA@NIJE
[TO DOGODINE MO@E BITI I BOQE.
IZ LOVA^KOG UGLA, A SVI SMO I NE[TO I NEKO PRE,
ZNAJU]I U KOM VREMENU @IVIMO, O^ITO JE DA JE PREDSEDNIK LSS REKAO [TO JESTE - LOVCI SU ZNALI, UMELI I MOGU
DA SE SA^UVAJU. NAVIJA]EMO I DAQE I ZA "PARTIZAN" I
"ZVEZDU", SLU[A]EMO POLITI^KE UJDURME UZ DOVI\EWA
NA SLEDE]IM IZBORIMA, ALI U LOVI[TIMA, @IVI JE I
OSETQIV TO SVET , IMA DA BUDE U REDU.

I BI]E.

MILAN NE[I]

OBAVE[TAVAMO DOPISNIKE I SARADNIKE LOVA^KIH NOVINA DA SMO OTVORILI POSEBNU ELEKTRONSKU PO[TU NA
KOJU MO@ETE SLATI VA[E RUKOPISE I FOTOGRAFIJE

e-mail: lovacke.novine@mynsn.net

lovacke.novine@mynsn.net

NIJE LAKO NA [LAJFNI I PO, NOVINARSKI ZA STRANU I

Ovogodi{wa ocena trofeja

LAPOVO

KALENDAR LOVA
Lovne sezone, najva`nijih lovnih vrsta divqa~i, prema
va`e}oj naredbi o lovostaju divqa~i ("Sl. gl. RS", broj 55/06 )
1. Jelen evropski
- mu`jak - jelen i mladun~e tele, od 01. 08. do 15. 02.
- `enka - ko{uta. od 16. 08 do 01. 02.
2. Jelen lopatar
- mu`jak - jelen od 16. 09. do 01. 02.
- `enka - ko{uta i mladun~e - tele od 01. 10 do 01. 02

PET TROFEJA
U MEDAQI

3. Srna
- mu`jak - srnda} od 16. 04. do 01. 10.
- `enka - srna i mladun~e - lane od o1. 10. do 01. 02.
4. Divqa sviwa
- mu`jak - vepar od 01. 05. do 01. 02.
- `enka - krma~a - od 01. 07. do 01. 01.
- mladun~e - prase od 01. 07. do 01. 02.
5. Zec
- od 16. 10. do 15. 12., a u periodu od 16.12. do 31. 12. dozvoqen
je lov iskqu~ivo hvatawem `ivih ze~eva
6. Divqa guska - lisasta od 01. 10. do 15. 02.

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

7. Divqa guska - glogovwa~a od 01. 10. do 15. 02. osim na

podru~ju AP Vojvodine

8. Divqa patka - gluvara od 01. 09. do 15. 02

9. Divqa patka - kr`uqa od o1. o9. do 15. 02.
10. Divqa patka - ri|oglava od 01. 09. do 15. 02.
11. Divqa patka - pup~anica od 01. 09. do 15. 02.
12. Divqa patka - zvi`dara od. 01. 09. do 15. 02.
13. Poqska jarebica od 16. 10. do 01. 12.
14. Prepelica od 01. 08. do 01. 10.
15. Fazan od 16. do 15. 01. u otvorenim lovi{tima, osim u
lovi{tima u kojima se fazani pu{taju neposredno pred lov
na ure|ene povr{ine za izlovqavawe od 50 do 300 hektara u
periodu od 16. 10. do 01. 03.
16. Liska crna od 01. 09. do 15. 02.
17. [umska {quka od 01. 10. do 01. 02.
18. Bekasina od 01. 10. do 01. 02.
19. Divqi golub - grivna{ od 01. 08. do 15. 02.
20. Gugutka od 01. 08. do 01. 10. osim ana podru~ju AP KiM
21. Grlica od o1. 08. do 01. 10.
Za sve vrste navedenih sisara i ptica za koje lov nije utvr|en
planskim dokumentima gazdovawa lovi{tem lov nije dozvoqen.

Ivan Pre{i}, predsednik

Udru`ewa
Ovogodi{wa ocena trofeja srnda}a u Lova~kom
udru`ewu "Lapovo" u Lapovu, pod stru~nim okom dipl.
in`. Svetislava Tatovi}a,
jednog od vode}ih stru~waka u Lova~kom savezu Srbije, potvrdila je da na ovom
pomoravskom podru~ju ima
kvalitetnih grla, a da su
pet trofeja u medaqi.
Ovo je i podstrek mladoj
lova~koj upravi, na ~elu sa
Ivanom Pre{i}em, predsednikom, Nenadom T. Mujkovi-

}em, sekretarom i Sa{om

Kumri}em, upravnikom lovi{ta, da nastavi zapo~etu
{iroku konsolidaciju Udru`ewa i lovstva na ovim
prostorima.
Danas, za potrebe 160
lovaca, u lovi{tu "Vrbak"
ima trideset visokih ~eka,
pedeset hranili{ta i soli{ta, a u toku je priprema za
izgradwu lova~ke ku}e i
prihvatili{ta za fazanske
pili}e na Moravi. Naime,
me{tanin @ika Milojevi},
iako nije lovac, ustupio je
Udru`ewu ~etrdeset ari
zemqi{ta za ovaj objekat.
^ini se da ni jedno lovno podru~je nije bogato vodom kao ovo, jer kroz lovi{te proti~u reke Velika
Morava, Lepenica, @ujevac
i Ra~a, a u wemu ima i trideset ve{ta~kih jezera.
U toku su pripreme za
petu {icaru koja }e se organizovati krajem jula, zatim za gostovawe strelaca
[umadijske lige, kao i za
posete pobratimima u Sala{u i Kova~ici. Posebna
pa`wa posveti}e se i akcijama na uni{tavawu predatora, jer je {akal uveliko zaposeo ove prostore.
S. Maxarevi}

KRU[EVAC

ODRICAWE ZARAD
BOGATIJEG LOVI[TA

Najva`niji zadatak naseqavawe i za{tita divqa~i

U Lova~kom udru`ewu "Kru{evac" u Kru{evcu, koje je jedno

od najve}ih u Srbiji, sa 1.650 lovaca i 65 pripravnika, najve}a
pa`wa posve}uje se za{titi lovi{ta i uno{ewu divqa~i.
Naime, radi {to ve}eg rasploda srne}a divqa~ se ne lovi
ve} {est godina, a broj unete fazanske divqa~i nadma{uje sve
dosada{we. Samo u pro{loj godini uneto je preko 6.000 jedinki,
a u ovoj vi{e od 2.000. Planira se i naseqavawe preko 500 ze~eva.
- Nastojimo da, uz mnoga odricawa, obogatimo na{e lovi{te
i da u wemu caruje divqa~, pa nas ostvareni rezultati posebno
ohrabruju. Na{i lovci sigurno i sa dosta uspeha izlaze u lovi{te, a odstrequju samo onoliko koliko je dozvoqeno po odstrelnim kvotama - ka`e Milomir Cici}, upravnik lovi{ta
"Rasina".
Brigu o lovi{tu, pored upravnika, vode i ~etiri lovo~uvara jer veliko lovi{te od 70.000 hektara treba obi}i i uo~iti
~iweni~no stawe vezano za lov, divqa~ i prirodu.

Overa lovnih dokumenata

Od kada je na ovom podru~ju bilo besnila jedan deo terena
je za{ti}en, a briga o predatorima kao prenosiocima ove bolesti je pod kontrolom. Lovci u svih 39 sekcija bore se, osmatrawem terena i organizovawem akcija na uni{tavawu predatora, da za{tite lovi{te. Ipak, zapa`ena je pojava velikog broja
kuna koje se mogu videti ~ak i u gradskim atarima.
Za boqu infrastrukturu u lovi{tu nedavno je nabavqen i
jedan broj bandera koje }e se upotrebiti za izgradwu novih lovno-tehni~kih objekata, ~eka i osmatra~nica.
S. Maxarevi}

LU "JAGODINA" U JAGODINI

VODE]I U POMORAVQU
Akcenat na razvoju lovnog turizma

Zoran Vasi}, predsednik

Udru`ewa

da se odstreli 65 srnda}a, samim tim {to je u pro{loj godini

odstreqeno 53.
- Znaju}i da je Jagodina zna~ajna
turisti~ka destinacija u
Pomoravqu, nastojimo da i lovnom turizmu poklonimo {to ve}u pa`wu. Tako }emo, ve} u narednom periodu, na{e revire
{irom otvoriti za lovni turizam, a od inkarisanih sredstava sagradi}emo nove lova~ke
objekte - ka`e Zoran Vasi}, novoizabrani predsednik Lova~kog udru`ewa "Jagodina".
I edukaciji lovaca posve}uje se posebna pa`wa na ovom
podru~ju, a sve sa ciqem da se
me|u lovcima razvija duh vite{tva, ~uvara prirode i bri`nih uzgajiva~a divqa~i.
Da je interes za podmla|ivawe lova~ke organizacije veliki dokazuje i upis 40 pripravnika, a zdu{no se podsti~e
i rad s lova~kim podmlatkom.
Naravno, zna~ajna pa`wa posve}ena je i ve{ta~koj proizvodwi fazanskih pili}a koja }e u
ovoj godini dosti}i 15.000 jedinki, od kojih }e preko 3.000
biti pu{teno u lovi{te, uz
predhodno prilago|avawe na

Uru~ivawe trofejnog lista

prirodne uslove u 22 izgra|ene
volijere.
Izuzetno je zna~ajna i saradwa sa pobratimskim udru`ewem u Novom Be~eju, odakle
se svake godine naseli oko pe-

deset ze~eva u lovi{te. Posebno se neguje i saradwa izme|u

lova~kih sekcija u Vinora~i i
Sala{u, kao i u Trnavi i Irigu.
S. Maxarevi}

CREPAJA KOD KOVA^ICE

SLEDI PROSLAVA
Lova~ko dru{tvo "Lisac" u Crepaji jedna je od najstrijih organizacija lovaca u Vojvodini, pa i u Srbiji. Ove godine lovci Crepaje
obele`i}e 125 godina postojawa i rada wihovog Dru{tva.
Tim povodom, Skup{tina LD "Lisac" odlu~ila je da se izradi
prigodna Monografija koja }e obuhvatiti period postojawa
Dru{tva. Taj period je dug gotovo tri veka, od austrougarske
carevine do dana{weg dana. Planira se da Monografija bude
zavr{ena do 28. avgusta, odnosno do Velike Gospojine, kada je
crkvena i seoska slava. Sve~anoj promociji prisustvova}e brojni
gosti, prijateqi Dru{tva i predstavnici "Lova~kih novina".
Dr Sava Arsenov

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

Da su mnoge generacije lovaca, od davne 1896. godine, nesebi~nim radom i zalagawem doprinosile stalnom ja~awu ugleda Lova~kog udru`ewa "Jagodina" u Jagodini, potvr|uje i
~iwenica da ovaj lova~ki kolektiv danas zauzima vode}e
mesto na lovnoj karti
Pomoravqa i Srbije.
O lovi{tu koje se prostire
na 33.000 hektara stalnu brigu
vodi preko 850 lovaca, ~iji
lovno-tehni~ki objekti dominiraju lovi{tem. Visoke divqa~i ima dovoqno u lovi{tu,
{to potvr|uje i nedavni odstrel pet veprova, kao i plan

LOVA^KA SLOGA NA DELU

PO^AST KWAZU MILO[U

Na [iqkovici, trome|i sela Gojna Gora, Jan~i}i i Gorwa Dobriwa, a samim tim i op{tina Gorwi
Milanovac, ^a~ak i Po`ega, polovinom maja okupi-

Spomenik kwazu Milo{u

li su se lovci beogradskog
naseqa
@eleznik
i
Gorwe Dobriwe, rodnog
mesta velikog srpskog
kwaza Milo{a, po kome
danas nosi ime i Lova~ko
udru`ewe u Po`egi.
Ovo, sedmo po redu,
dru`ewe lovaca, idejnog
tvorca Stevana Arsi}a,
jo{ jednom je potvrdilo
~vrste niti lova~ke saradwe Gorwe Dobriwe i
@eleznika.
Na ovogodi{wem susretu, odr`anom uz svesrdnu
podr{ku predsednika po`e{kih lovaca Jovana Boji}a Grofa, predsednika
Lova~ke sekcije u Gorwoj
Dobriwi, Radeta Panteli}a i predsednika Lova~kog ogranka u @elezniku, Zorana Luki}a, kao i
svih lovaca, doneta je odluka
da lovci Gorwe
Dobriwe i @eleznika

Lovci Gorwe Dobriwe i @eleznika

preuzmu na sebe brigu o

odr`avawu
znamenitog
istorijskog kompleksa u
ovom mestu, sa spomenikom kwazu Milo{u, spomen-~esmom, starom crkvom i drugim sadr`ajima
u okviru wega.
Ova inicijativa nai{la je na veliko odobravawe me{tana i lovaca,
samim tim {to se ovaj kom-

pleks lo{e odr`ava, pa su

kamene staze dosta o{te}ene, a korov sve vi{e
ovladava prostorom.
Ovo je ~asna obaveza
prema velikom srpskom
vladaru po kome danas nosi ime i Lova~ko udru`ewe u Po`egi.
S. Maxarevi}

ZA BUDU]E LOVNE STRU^WAKE

PRAKTI^NA NASTAVA NA TERENU

Studenti tre}e godine, na Odseku za lovni turizam Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu, u okviru prakti~ne nastave na
terenu, pet dana su boravili na razli~itim odredi{tima u Srbiji.
Tokom posete lovi{tima, posetili su i preduze}a za proizvodwu
lova~kog oru`ja i municije, lova~ka udru`ewa, lovne objekte kao i
Zavod za `igosawe i ispitivawe oru`ja i municije u Kragujevcu.
Prilikom boravka u Sremu, Zapadnoj Srbiji i [umadiji, studenti su imali priliku da teorijsku nastavu, koju su imali na fakultetu, primene u praksi na terenima lova~kih udru`ewa i privrednih
organizacija.
- Ovo je jo{ jedna generacija uspe{nih studenata lovnog turizma
od kojih Srbija o~ekuje mnogo, jer }e savremena znawa preneti u lovnu praksu - ka`e prof. dr Risto Prentovi}, {ef Katedre za lovni
turizam na PMF- u u Novom Sadu.
M. Veqkovi}, M. Pavlovi}

Studenti s Radanom Spasi}em, nadzornikom u Parku prirode

"Mokra Gora"

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

U PIROTU POHOD DIVQIH SVIWA

NE BIRAJU USEVE
U selima oko Pirota divqe sviwe su postale prava po{ast za tek
zasejani kukuruz i krompir, a ~esto su i wive pod `itom na udaru.
- Divqih sviwa, nadomak Pirota, nije bilo - ka`e upravnik lovi{ta Qubi{a Stankovi}. Me|utim, u posledwe vreme to je redovna pojava. Vlasnici imawa ne preduzimaju zakonom propisane mere
o za{titi poseda, pa kada se uzme u obzir da je reproduktiva mo}
"crne divqa~i" izuzetno velika, onda su i {tete neminovne.
Stru~no mi{qewe za spre~avawe {teta dali su, prilikom izlaska na lice mesta, sekretar LS Srbije Aleksandar Panteli} i Boris Baji}.
S. S.

Obilazak terena: Atar Pirota

SAVET LOVNE OBLASTI "JU@NA SRBIJA"

SA^UVAN IDENTITET
Pove}ani fondovi plemenite divqa~i
U Lebanu je odr`ana sednica
Saveta lovne oblasti "Ju`na
Srbija" (predsedavao Goran Jawi}), kojoj su, pored ostalih,
prisustvovali predsednik LS
Srbije Zoran @ivojinovi}, potpredsednik Tomica Radosavqevi}, sekretar Aleksandar Panteli}, ~lan UO LSS Dragan
Kostadinovi}, predsednik Komisije za lova~ki podmladak

Mihailo Jevgenijevi}, Aleksandar ]erani} i Boris Baji} iz

Stru~ne slu`be LS Srbije,
na~elnik inspekcijskih slu`bi
za lov Ni{kog okruga sa saradnicima i upravnici lovi{ta i
predsednici
lova~kih
udru`ewa ove lovne oblasti.
Na dnevnom redu su bila zanimqiva pitawa, a najvi{e se
raspravqalo o predatorima,

REKLI SU
Lovni inspektor Nikola Matkovi} naglasio je - Jo{ uvek ima
onih koji srne}u divqa~ love uz pomo} pasa, sa~maricama i pogonom. Jednom tome treba stati na put, a Zakon je tu jasan.
Na~elnik lovne inspekcije Ni{kog okruga Vojislav Igwatovi} je rekao - Da li smo u~inili ba{ sve da za{titimo fondove divqa~i? Pomaka ima, i to nas raduje, zahvaquju}i, pre svega, smi{qenim aktivnostima Lova~kog saveza Srbije.
Predsednik LS Srbije Zoran @ivojinovi} je konstatovao Mi smo sa~uvali identitet lova~ke organizacije, uredili smo
odnose sa JP "Srbija{umama", posredno i sa dr`avom, a ciq nam
je pove}awe brojnosti gajenih vrsta divqa~i kroz odr`ivi razvoj.

psima lutalicama i organizovanom radu sa mladima. Pored toga, bilo je re~i i o stawu divqa~i u lovi{tima nakon prebrojavawa i utvr|ivawa op{teg
stawa, pa je oceweno da je situacija dobra i da se, generalno,
fondovi divqa~i uve}avaju.
Zbog toga se i insistira na urednom vo|ewu lovne evidencije i
statistike {to }e biti od velike koristi za projektovawe budu}ih planskih dokumenata.
"Crveno svetlo", za uzbunu u
"Jugu", upalilo se kada su na red
do{li psi lutalice. I u ovoj
lovnoj oblasti, oni su problem.
Zakqu~eno je da se izradi ta~no
uputstvo kako da se na human
na~in re{i ovaj problem.
Deo sednice bio je posve}en
i Lova~kom podmlatku. O

zna~aju podmla|ivawa lova~kog

kadra govorio je Mihailo Jevgenijevi}. On je rekao da je to prioritet, i da je to problem i na
evropskom nivou.
S. Stojanovi}
Snimio: S. Vijatov

PODR[KA
LOVNIM
POSLENICIMA
Listom svi, bez izuzetka,
pru`ili su podr{ku rukovodstvu Saveza povodom objavqenih tekstova u delu pisanih medija. "Jug" je ocenio da
su napisi po novinama ~ista
izmi{qotina.

LOVNA OBLAST "JUGOISTO^NA SRBIJA"

LOVNA EVIDENCIJA IZUZETNO VA@NA

Obavezna za{tita plemenite divqa~i i od predatora
i od trovawa pesticidima

Sednici su prisustvovali dipl.

in`. Zoran @ivojinovi} i dipl.
in`. Tomica Radosavqevi}, predsednik i potpredsednik Lova~kog
saveza Srbije, dipl. in`. Aleksandar Panteli}, sekretar Saveza,
dipl. in`. Aleksandar ]erani},
~lan stru~ne slu`be LSS, Mihailo
Jevgenijevi}, predsednik Komisije
za lova~ki podmladak, kao i Vojislav Igwatovi} i Nikola Matkovi}.
Sam tok sednice imao je radan i
konstruktivan karakter, ukazano je
na ostverene dobre rezultate, ali
i na odre|ene probleme, prvenstveno na prisustvo brojnih predatora u
lovi{tima. Po prole}nom brojawu

divqa~i zakqu~eno je da je wen

fond zadovoqavaju}i, a da se lovi{tima gazduje na osnovu planskih
dokumenata. Razgovaralo se i o dodeli lovi{ta na gazdovawe, kao i o
preduzetim ekolo{kim i drugim akcijama u lovnim revirima ovoga
podru~ja. ^lan Stru~ne slu`be
LSS, Aleksandar ]erani}, objasio
je da se predatorima mora gazdovati kao i s plemenitom divqa~i, a
odgovorio je i na postavqena
pitawa o trovawu divqa~i pesticidima, kao i na pronale`ewu pravog na~ina da se to ubudu}e ne doga|a.
Sekretar LSS, Aleksandar Panteli}, ukazao je na izuzetnu va`nost
vo|ewa vaqane lovne evidencije,
kako za lova~ka udru`ewa tako i za
LSS, jer se brojni problemi mogu re{iti ako su zapisani u istoj.
Mihailo Jevgenijevi}, u svojstvu
predsednika Komisije za lova~ki
podmladak LSS, ukazao je na va`nost pove}awa broja mladih u lova~kim udru`ewima, kao i na
wihovu pravovremenu edukaciju iz
oblasti za{tite prirode i
divqa~i.

Zavr{ni ton ovoj sednici dao je

Zoran @ivojinovi}, predsednik
LSS, nagla{avaju}i da se normativna i zakonska regulativa mora
dovesti u red, kako u udru`ewima
tako i u lovnoj oblasti. Dobra
saradwa sa dr`avnim organima i
organima lokalne samouprave od
izuzetne je va`nosti za lova~ke

organizacije, koje moraju vi{e poraditi i na pove}awu fondova

divqa~i, posebno srne}e, samim
tim {to ne postoji boqi resurs za
gajewe divqa~i od samih lovaca i
wihovih organizacija {irom Srbije.
A. Jankovi}, S. Stojanovi}

Snimio: S. Vijatov

PRIJEM KOD PREDSEDNIKA OP[TINE

Delegaciju LSS, u kojoj su bili Aleksadnar Panteli}, sekretar,
Mikica Jankovi}, ~lan UO LSS i Mihailo Jevgenijevi}, predsednik Komisije za lova~ki podmladak, primio je predsednik
op{tine Dimitrovgrad Veselin Veli~ko.
- Lovci su oduvek bili avangarda u svemu, {to i dokazuju radom
i ostvarenim rezultatima u gajewu i za{titi divqa~i - istakao je
Veli~ko. Posebno je naglasio da je za lokalnu samoupravu
izuztena ~ast {to je sednica Saveta lovne oblasti "Jugoisto~na
Srbija" odr`ana ovde, jer je to doga|aj od op{teg zna~aja za
Dimitrovgrad.

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

Na samom obodu lovne oblasti "Jugoisto~na Srbija", u izuzetno lepom i ~istom Dimitrovgradu, 9. maja odr`ana je sednica
ove
lovne
oblasti.
U
dru`equbivoj atmosferi svojstvenoj lovcima ovoga kraja, uz
prisustvo predstavnika svih
udru`ewa, sednicom je predsedavao Mikica Jankovi}, predsednik lovne oblasti "Jugoisto~na Srbija".

[UMADIJSKA LOVNA OBLAST

PODR[KA LOVNIM PROGRAMIMA

Posle sednice Saveta [umadijske lovne oblasti

Prioritetni zadatak - briga o lova~kom podmlatku

^ini se da je sednica Saveta [umadijske lovne oblasti, kojom je predsedavao Tomica Radosavqevi}, predsednik ove lovne oblasti i
potpredsednik LSS, a koja je
odr`ana u Lova~kom domu u
Ostri, koji pripada Lova~kom udru`ewu "Radi{a Po{ti}" u Mr~ajevcima, dala
jo{ jedan sna`an potsticaj
razvoju lova i lovstva ovog
kraja, kao i cele Srbije.
U prisustvu predstavnika
23 lova~ka udru`ewa, lovni
radnici ukazali su na sve
prednosti razvoja lovstva

kao pokreta za za{titu i

o~uvawe prirode i divqa~i.
Posebno je ukazano na zna~aj
uno{ewa fazana, zeca, jarebica kamewarki, kao i muflona i evropskog jelena u
lovi{ta.
Po prvi put je zvani~no saop{teno da se na podru~ju ove
lovne oblasti nalaze i tri medveda - jedan iznad Grze u LU
"Para}in" u Para}inu, a dva u
lovi{tu LU "Draga~evo" u Gu~i.
Stawe fondova plemenite
lovne divqa~i na ovom podru~ju povoqno je oceweno, a

stru~ne slu`be dobile su zadatak da {to vi{e pa`we poklone vaqanoj lovnoj evidenciji, koja mora biti blagovremeno dostavqena Lova~kom
savezu Srbije.
Briga o lova~kom podmlatku je, tako|e, jedan od
prioritetnih zadataka, pa je
predlo`eno da se briga o
mladom lova~kom nara{taju
i zakonski reguli{e odre|enim pravilnikom, kako se ne
bi radilo parcijalno, ve}
sinhronizovano, u svim lova~kim udru`ewima.

vi}, predsednik LSS, ukazao

je da ova lovna oblast predstavqa ogromnu pokreta~ku
snagu i aktivno u~estvuje u
radu Saveza, uz opasku: "Nismo idealni, ali danas nema
idealnijeg za gazdovawe lovi{tem".
Na ovom skupu ~uli su se i
predlozi da se udru`ewima
pru`i ve}a pomo} prilikom
izrade planskih dokumenata,
kao i da se svim lovcima,
prilikom ugovarawa osigurawa, obezbedi po jedan markirni prsluk.

U~estvuju}i u diskusiji,
dipl. in`. Zoran @ivojino-

S. Maxarevi}

ZLATIBORSKA LOVNA OBLAST

STABILNE POPULACIJE DIVQA^I

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

U narednom periodu jo{ vi{e popularisati

lovno streqa{tvo

U prelepom Peru}cu kod Bajine

Ba{te, 14. maja odr`ana je sednica
Saveta Zlatiborske lovne oblasti, koju je vodio Mihailo Jevgenijevi}, predsednik ove lovne oblasti. Sednici su prisustvovali
dipl. in`. Zoran @ivojinovi} i
dipl. in`. Aleksandar Panteli},
predsednik i sekretar Lova~kog
saveza Srbije, koordinator za ovu
lovnu oblast dipl. in`. Vuki} Kosti}, ~lanovi Stru~ne slu`be Saveza dipl. in`. Svetislav Tatovi} i dipl. in`. Boris Baji}, kao i
lovni inspektor Slobodan Stefanovi}. Od jedanaest udru`ewa, sa
teritorije ove lovne oblasti, nisu
bili prisutni samo predstavnici
LU "Vrhovi" u Sjenici, dok su
predstavnici lokalnih privrednih organizacija, Nacionalnog parka "Tara" i JP "Srbija{ume", aktivno u~estvovali u radu sednice.
Podneti izve{taji o radu su bili, uglavnom, pozitivni, s tim da je
ukazano na osnovni problem pove}anu brojnost predatora na lovnim

terenima. U lovi{tima se nalaze

brojni lovno-tehni~ki objekati i
sva potrebna infrastruktura. Sva
udru`ewa redovno rade na unosu
divqa~i, pa su fondovi fazanske,
ze~ije i srne}e divqa~i izuzetno
stabilni, jedino je populacija "crne divqa~i" i jarebice u stagnaciji. Lovci Ivawice }e ove godine
imati redovni odstrel srnda}a,
dok su lovci Po`ege ponosni na
svoju produkciju fazanskih pili}a, jer su fazanke snele vi{e od
12.500 jaja, za fazaneriju u Kali{tu. U Nacionalnom parku "Tara"
ima 45 primeraka mrkog medvada,
{to je blizu optimuma, a i broj divokoza i divqih sviwa je zadovoqavaju}i.
Jedan od na{ih najtrofejnijih
strelaca, Dragan Vasiqevi} iz
^ajetine, govorio je afirmaitvno o
lovnom streqa{tvu i potrebi da
se lovci jo{ vi{e upoznaju s pravilnim rukovawem i upotrebom
sa~marica. S obzirom da u ovoj
lovnoj oblasti postoji "Zlatibor-

Sa sednice Saveta Zlatiborske lovne oblasti

oblasti, prisutan u nekoliko zadwih godina. Posebno je naglasio i
prioritet o~uvawa LSS kao organizacije koja najboqe {titi interese svojih ~lanova, jer se na{e
lovstvo visoko kotira u svetu.
Potvrada tome je i ~iwenica da je
na 55. Generalnoj konferenciji
CIC-a u Maroku, Milorad Perovi}
izabran za potpredsednika ove
svetske lova~ke organizacije.

sko-drinska" liga u lovnom streqa{tvu, koju uspe{no vodi komesar Nenad Puri} iz Bajine Ba{te,
postoje svi preduslovi za jo{ boqi razvoj ove lova~ko-sportske
discipline. Rad sa podmlatkarima je, tako|e, na zavidnom nivou, a
posebno se isti~u mladi Ariqa i
Ivawice.
Istaknuta je i potreba za vo|ewem vaqane lovne evidencije i
upisivawem podataka o polo`enim lova~kim ispitima u ~lanske
karte.
Prisutnima se obratio i predsednik LSS, Zoran @ivojinovi},
rekav{i da ga raduje vidan napredak u radu Zlatiborske lovne

Na kraju sednice Saveta ove

lovne oblasti, LU "Soko" u Bajinoj
Ba{ti proglasio je za svoje po~asne ~lanove Zorana @ivojinovi}a,
Aleksandra Panteli}a i Svetislava Tatovi}a.
D. Markovi}

CRWANSKI O SVETSKOJ LOVA^KOJ IZLO@BI U BERLINU

R E ^ I H V A L E I KRITIKE
Na temu lova i lovstva
puno je pisano od strane
lovaca, qubiteqa prirode, poznatih i nepoznatih,
pozvanih ili mawe pozvanih. Svi su oni `eleli
da lov osvetle i prika`u
ga u svom vi|ewu, ali malo
je poznato da je na{ veliki
pisac Milo{ Crwanski
pone{to ostavio o toj temi.
Kao diplomatski slu`benik Kraqevine Jugoslavije
u Berlinu i dopisnik
beogradskog lista "Vreme",
Crwanski je obi{ao Svetsku lova~ku izlo`bu, koja
je u jesen 1937. godine
odr`ana u Berlinu.

Veliki broj
u~esnika
Na izlo`bi je u~estvovalo vi{e od 30 nacija a
posetioci su mogli da vide
trofeje ulovqene u afri~kim savanama, grenlandskim ledenim prostranstvima, Japan... Opisuju}i
izlo`bu,
za
~itaoce
"Vremena", Crwanski je
prvo istakao domete doma}ina u oblasti lovstva: "U
isto~noj Pruskoj ustanovqeni su rezervati gde
`ivi divqa~ koje ve}
odavno nema u drugim krajevima Evrope. Jedan nema~ki rezervat statisti~kim
radom posmatrao je selidbu
ptica. U borovim {umama
kraj Berlina, naseqeni su
bizoni i irvasi i `ive u
potpunoj slobodi prirode...
Nema~ka je u to vreme
donela sasvim nove zakone
za za{titu i selekciju
divqa~i. Na Svetskoj
lova~koj izlo`bi, nema~ki
profesori su stvorili
jednu veli~anstvenu statistiku `ivota zveri i
zveriwa". ("Vreme", 08. 11.
1937.).
Pisac je o{troumno ocenio zna~aj i domete
Me|unarodne
lova~ke

izlo`be, a pri opisu paviqona posebno je istakao

sokolove, kojima se lovilo
u Egiptu i Mongoliji, zatim
primer Francuske koja je
izlo`ila lova~ke slike i
goblene, kao i oru`je.
Englezi su, naprotiv, vi{e
bili, kako pi{e Crwanski,
zainteresovavani za izlagawe {ampionskih trofeja
iz celog sveta, dok su Rumuni i Poqaci izlo`ili
najvi{e divqa~i. Mali
bugarski paviqon bio je
dobro ure|en. Zanimqivo je
da se na slikama bugarskih
lova~kih prizora mogao
osetiti uticaj Nema~ke.
Austrija je na ovoj izlo`bi
dobila toliko prostora da
je gledalac imao utisak da
je u pitawu jedna velika
dr`ava. Kao i Francuska, i
Austrija je izlo`ila mnogo
umetni~-kih predmeta iz
lova~kih dvoraca. ("Vreme", 08.11.-1937). Crwaski
je ~ovek o{tra oka i jo{
o{trijeg pera pa prednost
daje ma|arskom paviqonu
koji je bio veoma `ivopisno
ure|en i ukra{en slikama
i freskama. Na{ velikan
pisane re~i se iskreno
divio imaginaciji aran`era koji su ceo `ivot Ma|ara
iz pesama i predawa
preto~ili u pri~u u slikama. Uz to, Crwanski je konstatovao da su Ma|ari
imali najboqu propagandu
i da je Ma|arska na
izlo`bi prikazana u mnogo
boqem svetlu.

Sedam izlo`benih
panoa
Na Svetskoj lova~koj
izlo`bi u Berlinu u~estvovala je i Kraqevina
Jugoslavija ~ija dvorana je
bila skromno ali ukusno
ure|ena sa sedam izlo`benih panoa, jer je upravo
toliko lova~kih organizacija u to vreme bilo u

me|uratnoj dr`avi. Crwanski, sa dozom sete, isti~e

da jugoslovenska izlo`ba
(u oviru Svetske izlo`be u
Berlinu) ne prikazuje
bogatstvo divqa~i kojom
zemqa raspola`e, ve} da je
vi{e istaknuta turisti~ka
nota u lovnoj ponudi. U
paviqonu Kraqevine Jugoslavije, bogatstvo divqa~i prikazano je na samo jednoj karti. Istina, bilo je i
vi{e lepih primeraka
jelenskog
rogovqa
i
medve|ih ko`a. Akcenat je
vi{e bio na slikama profesora Qube Babi}a, koje
prikazuju pojedine na{e
krajeve, i na fotografskom
materijalu, ~ime je data
turisti~ka nota. "Namera je
bila da stranac ne stekne
dojam da su Bosna, Crna
Gora i Srbija pra{ume.
Utisak koji su posetioci
imali uglavnom se bazirao
na divqa~i i lova~kim
organizacijama sa teritorije Dravske i Savske
banovine" ("Vreme", 08.
novembar 1037).

Re~i kritike
Crwanski je bio kriti~an zbog lo{eg koncepta
paviqona zemqe ~iji je i
on bio gra|anin, pa je sa
dozom sarkazma istakao da
je vrlo lepa misao bila da
se izlo`e otisci bogumilskih spomenika na kojima se
vide lova~ke scene. On je
istakao da je to privuklo
pa`wu posetilaca mnogo
boqe u katalogu izlo`be
nego u samoj dvorani, gde su
ispod wih bili mali natpisi veli~ine dana{wih
vizit-karti. Kakav je bio u
pisawu, Crwanski je isti i
u novinarstvu, pa nije
propu{tao priliku da
uka`e na propuste i
proma{aje i sasvim otvoreno je konstatovao: "Ma|ari su iz svoje istorije
napravili
grandioznu
pesmu u ~ast lova na ovoj

izlo`bi. Iz na{e pro{losti, iz na{ih narodnih

pesama, koji su puni lova i
lovaca, nema ovde ni traga
kao i o na{im sokolovima.
Lov sa sokolovima (koji,
koliko je poznato, jo{ `ivi
u Bosni i Staroj Srbiji, u
na{em paviqonu vi{e je
spomenut, nego istaknut,
kao i oru|e za zamke lovaca iz ju`nih krajeva koje je
privuklo pa`wu posetilaca" ("Vreme" 08.novembar
1937.). Iako nije bio veliki
stru~wak za lovstvo Crwanski
je
lako
uo~io
nedostatke i propuste organizatora jugoslovenskog
paviqona, a pored protokolarog pomiwawa trofeja
koje je odstrelila kraqevska ku}a Kara|or-|evi}a,
pisac, u ovom slu~aju novinar, isti~e i dobre strane
izlo`be. Crwanski ka`e
da je skladno koncipiran i
dosta informativan na{
deo u katalogu Me|unarodne lova~ke izlo`be, jer se
navode mesta lova i svi
relevantni
podaci
o
odstrelu divqa~i.
Novinarski tekst u
listu "Vreme" svedo~i da
je veliki pisac i mislilac
Milo{ Crwanski odmereno
i umesno opisao paviqon
Kraqevine Jugoslavije na
Svetskoj lova~koj izlo`bi
u Berlinu. Velikan na{e
pisane re~i pokazao se i
kao veliki novinar koji je
sa
lako}om
uo~avao
nedostatke, propuste ali i
prednosti u predstavqawu
Jugoslavije na svetskoj
lova~koj smotri. Takva
ve{tina i lako}a pisawa,
sa mogu}-no{}u markirawa
sitnih detaqa koji se u
celini
~ine
va`nim
delovima mozaika, krasi
samo vrsne umetnike, pa je
tekst koji smo citirali i
anali-zirali
zna~ajan
doprinos na{oj lova~koj
zaostav{tini.
Ass. mr Vladimir
Braovi}

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

Realan prikaz nastupa Kraqevine Jugoslavije

GODI[WA SKUP[TINA LU "DELIGRAD" U

ALEKSINCU

POVE]AN FOND
SRNE]E DIVQA^I

Zahvaquju}i entuzijazmu i ulo`enom trudu lovaca

briga o divqa~i na zavidnom nivou
Sekcija "Dra`evac", u
istoimenom mestu, bila je
doma}in Redovne godi{we
skup{tine Lova~kog udru`ewa "Deligrad" u Aleksincu
odr`ane 10. maja. Ovo
Udru`ewe, u ~ijem su sastavu
LD" Dr Bucek" u Aleksincu i
LD"Leskovik" u Katunu, gazduje
lovi{tem"[umatovac"
povr{ine 32.000 hektara strogo po{tuju}i godi{wi plan
gazdovawa, koji je odobren od
resornog ministarstva. Tako|e, rad Udru`ewa odvija se u
skladu s normativnim aktima,
a pod rukovodstvom predsednika Mikice Jankovi}a, ujedno
i ~lana Upravnog obora
Lova~kog Saveza Srbije i
predsednika lovne oblasti
"Jugoisto~na Srbija", uz svesrdnu pomo} Bratislava @ivadinovi}a, predsednika LD"Dr
Bucek" i Miroquba Cvetkovi}a, predsednika LD "Leskovik", kao i brojnih ~lanova.

Sama sednica Skup{tine

protekla je u izuzetno
plodotvornoj i radnoj atmosferi, s posebnim naglaskom na
ovogodi{wi jubilej - 110 godina od osnivawa Udru`ewa,
koji }e biti obele`en na
sve~anoj proslavi u avgustu
mesecu.
Lovci Lova~kog udru`ewa "Deligrad" s ponosom
isti~u da su ispunili pro{logodi{wu kvotu odstrela,
pa, s jo{ vi{e entuzijazma i
truda, rade na daqem
pove}awu fondova plemenite
divqa~i u lovi{tu. Nakon
prole}nog brojawa, tokom

U~esnici skup{tine LU "Deligrad" u Aleksincu

marta ove godine, ustanovqeno je zna~ajno pove}awe
brojnosti srne}e divqa~i,
zahvaquju}i,
prvenstveno,
dobrom radu Stru~ne slu`be,
lovnih radnika, kao i samih
lovaca. Udru`ewe }e i ove
godine poraditi na dodatnom

FILM O UDRU@EWU
U okviru obele`avawa jubileja -110 godina od osnivawa
LU "Deligrad", u pripremi je film o ovom Udru`ewu autora
Svetislava Stanojevi}a. Re`ija je poverena Srbi
Bi`inovi}u, dok je stru~ni konsultant sekretar LSS,
Aleksandar Panteli}.

unosu zeca i fazana u

lovi{te, a za boqi rad
Stru~ne slu`be planirana je
kupovina novog terenskog
vozila "Lada-niva". Samoj
~iwenici da su fondovi
divqa~i u ekonomskom kapacitetu, jer se svaka vrsta
lovi, doprinosi redovno
izno{ewe hrane u lovi{te,
kao i organizovawe brojnih
akcija na redukciji predatora.
Tokom
pro{le
godine
najuspe{nije su bile "[akalijada" u Aleksincu i "Vuku u
goste" u Dra`evcu.
A. Jankovi}

IZBORNA SKUP[TINA BA^KOTOPOLSKOG

UDRU@EWA "PANONIJA"

PONOVO POVEREWE SAVI]U

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

Nakon diskusije usvojeni svi izve{taji i izabrano novo rukovodstvo

10

Izborna skup{tina ba~kotopolskog Udru`ewa "Panonija", odr`ana 17. maja u

Baj{i, usvojila je sve planirane izve{taje o radu i poslovawu, izabrala novo rukovodstvo i prihvatila predlo`eni Godi{wi plan gazdovawa i Finansijski plan za
ovu godinu. Pored ~lanova,
Skup{tini je prisustvovao
Milan Novkov, rukovodilac
Stru~ne slu`be LS Vojvodine i predstavnici vi{e medija.
U diskusiji o radu, ~lanovi Skup{tine prihvatili su
predloge da se ubudu}e znatno poboq{a dostava podataka na relaciji lova~kih
dru{tava i Udru`ewa, te da

se opremi lovo~uvarska
slu`ba, pre svega terenskim
vozilom. Mnogo ve}a pa`wa
bi}e posve}ena uskla|ivawu
postoje}ih akata Udru`ewa
sa onima u LS Vojvodine, a tako|e i ~e{}oj edukaciji lovaca u nekim oblastima.
Udru`ewe }e, tako|e, u~initi sve {to je u wegovoj mo}i,
kako bi ranije oduzet deo lovi{ta Lova~kom dru{tvu u
Kara|or|evu (dato "Zobnatici"), ponovo pripao ovoj lova~koj organizaciji, odnosno
Dru{tvu.
U izbornom delu, ~lanovi
Skup{tine ponovo su za prvog
~oveka Udru`ewa izabrali
dosada{weg predsednika
Milana Savi}a. Tako|e, iza-

^lanovi Skup{tine u pauzi sednice

brani su ~lanovi Upravnog

odbora, Nadzorne i Disciplinske komisije. Pored Milana Savi}a u Upravnom odboru su: Laslo Lung, Lajo{
Brinza, Dejan Kastratovi},
Goran Uzelac, Oto Klebe~ko,
[andor Lova{, Tibor Na|,
Tibor Kuruc, I{tvan Sabo,
Milimir Petkovi}, [andor
Lo{anci, Petar @igi}, Zol-

tan Ko{o, Borivoje Cvetkovi}, Karoq Homoqa i Bobo

Vrawe{. Dr Zoltan Namestovski, koji je izvrsno vodio
sednicu, izabran je u
Skup{tinu Lova~kog saveza
Vojvodine, a Milan Savi} u
Skup{tinu Lova~kog saveza
Srbije.
D. Maksimovi}

SKUP[TINA RUMSKIH LOVACA

JEDNOGLASNI U SVEMU
U ovoj lovnoj sezoni naglasak }e biti na unapre|ewu lovno - tehni~kih i lovno - uzgojnih objekata, {to }e doprineti jo{ ve}em kvalitetu lovi{ta
i divqa~i u wima

Treba pomenuti da su
tri grupe inostranih lovaca lovile prepelice.

Na Skup{tini rumskih lovaca

Priznawe za najboqe Lova~ko dru{tvo primio je

Milorad @arkovi} iz
Hrtkovaca

To je realizovano u saradwi sa Stru~nom slu`bom

Lova~kog udru`ewa koja
je, tako}e, imala 118 pratwi tokom odstrela krupne
divqa~i. Takav rad svedo~i ne samo o brizi o odstrelu, nego i o unapre|ewu uzgoja divqa~i.
Tako|e, Beukovi} je
istakao da je wihovo Lova~ko udru`ewe jedino
udru`ewe u Vojvodini koje ima svoj lova~ki sabor
i da je ta manifestacija
i najve}a u okviru Lova~kog saveza Vojvodine.

I kinologija, kao nerazdvojni deo lovstva, je na

vrlo visokom nivou.
A u ovoj godini naglasak }e biti na unapre|ewu
lovno-tehni~kih i lovnouzgojnih objekata, {to treba da doprinese jo{ ve}em
kvalitetu lovi{ta i divqa~i u wima.
Treba pomenuti da je
za
najboqe
lova~ko
dru{tvo progla{eno LD u
Hrtkovcima.

B. @ivkovi}

LAJKOVAC

SLEDI PROSLAVA
O~ekuju jo{ boqe rezultate
U lajkova~kom LU "Dragan Radovi}" u toku su pripreme za obele`avawe jubileja - 55 godina od osnivawa
Udru`ewa. Lova~ka organizacija u Lajkovcu ima 400
lovaca. Oni su raspore|eni
u 11 sekcija i redovno izvr{avaju sve aktivnosti i
obaveze. Poseban akcenat
stavqen je na uzgoj, za{titu
i pove}awe fonda divqa~i.
Protekla lovna sezona
uspe{no je zavr{ena. Prema
oceni Upravnog odbora
Udru`ewa svi zadaci su realizovani. Tokom protekle
zime, lovci su redovno iznosili hranu, pa je prilikom prole}nog brojawa ustanovqeno da je brojnost divqa~i zadovoqavaju}a. Ovda{wi lovci o~ekuju da }e
2.000 naseqenih odraslih

fazana znatno poboq{ati

narednu lovnu sezonu. Uz
sve ovo, postignuti su zapa`eni rezultati u akcijama na predatore, u lovi{tu
je izgra|eno vi{e lovnih
objekata, a i broj ~lanova je
ve}i.
Jedan od najagilnijih
~lanova Udru`ewa je 70-godi{wi Dragomir Marinkovi}, koji se lovom bavi od
1962. godine. Vi{e od 20 godina uspe{no je obavqao posao lovo~uvara. I danas, iako naru{enog zdravqa, redovno obilazi lovi{te i u
svom dnevniku bele`i sva
zapa`awa. Kao strasni zaqubqenik u lov i prirodu,
Dragomir Marinkovi} je uz
pomo} nekoliko lovaca izgradio ~etiri pokrivene
~eke i nekoliko hranili{ta za visoku divqa~.
Tokom svoje lova~ke karijere Dragomir, koga svi zovu

Doajen lajkova~kog lovstva Dragomir Marinkovi} sa ulovom

~ika Dragan, odstrelio je
preko 300 lisica i veliki
broj ostalih predatora. Da
bi slika o ovom vrsnom lovcu i doajenu lajkova~kog
lovstva bila potpuna, treba
re}i da je on i veliki humanista. Do sada je dobrovoqno dao krv 103 puta i zbog
toga je odlikovan najvi{im
priznawem Crvenog krsta
Srbije.

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

Redovna godi{wa Skup{tina Lova~kog udru`ewa "Sremac" u Rumi,

odr`ana je, za takve skupove na neuobi~ajenom mestu,
pod {atorom ispred Lova~kog doma, podno {ume u
Nikincima. Ali, nije to bila jedina neuobi~ajenost,
jer skup{tinsko zasedawe
je odr`ano pred otvarawe
11. Sabora lovaca Srema,
a trajalo je toliko, kako je
u {ali rekao jedan od
u~esnika, da novinari nisu
stigli sve ni da zapi{u.
[alu na stranu, jer sve
dosada{we sednice Skup{tine ovog Lova~kog
udru`ewa bile su veoma
efikasne. Nije ni ~udo, jer
su pre toga, kao {to je do
sada uvek i ra|eno, na
skup{tinama lova~kih dru{tava, a zatim na Upravnom odboru Udru`ewa svi
sporni momenti bili razre{eni.
Po re~ima dr Milo{a
Beukovi}a, predsednika
LU "Sremac" u Rumi, koji je
ujedno i predsednik Lova~kog saveza Vojvodine,
sve pohvale za rad u proteklih godinu dana pripadaju
Disciplinskoj komisiji.
Naime, papir wenog izve{taja je ostao, po prvi
put, prazan. To jedino
zna~i da su LU "Sremac" u
Rumi i wegovih 17 lova~kih dru{tava stali na
put lovokra|i.
Beukovi} je naglasio
da
je
Lovna
osnova
Udru`ewa
kvalitetno
ura|ena, sve {to je lane
obe}ano, to je i ura|eno. U
lovi{te je naseqeno preko
4.000 fazana razli~ite
starosti. Za wih je Lova~ko udru`ewe obezbedilo skoro ~etiri tone kvalitetnih koncetrovanih
hraniva, a drugi deo su bila u obavezi da nabave lova~ka dru{tva, {to je i
ura|eno.

11

IZBORNA SKUP[TINA LU "FAZAN" U SREDWEVU

^ETVRTI M A N D A T MILOVANOVI]U
U godini kada LU "Fazan" slavi pet decenija organizovanog lovstva, u Stigu je
odr`ana Izborna skup{tina Udru`ewa.
Kako i prili~i jubileju, sve je proteklo u
najboqem redu. Svi izve{taji su jednoglasno usvojeni, a Skup{tina se, izme|u dva
kandidata, odlu~ila da funkciju predsednika poveri Dragoqubu Milovanovi}u.
Na skup{tinskom zasedawu se ~ulo
mnogo pohvala o radu ovog Udru`ewa, izme|u ostalog, i da je u toku ~etvorogodi{weg perioda izgra|eno 150 hranili{ta, tri lova~ke ku}ice, a u Desinama
lova~ki dom. Tako|e, izgra|ena su i prihvatili{ta za fazansku divqa~ u Qubiwama, ^e{qevoj Bari, Sredwevu, Ceravcu i Kamijevu, ukupne povr{ine 3.500
kvadratnih metara ogra|enog prostora.
Skup{tini je prisustvovao i predsednik Saveta Brani}evske lovne oblasti

Slavi{a Mom~ilovi}. Bili su tu i lovci

iz Po`arevca, Rabrova, Koviqa, Velikog
Gradi{ta, Petrovca, Brani~eva i Zemuna.
Oni su bili svedoci prigodne besede o genezi Udru`ewa.
Za po~asne ~lanove Udru`ewa progla{eni su: Milovan Koci}, Radi{a Stevi}, Bora Pani}, Slavoqub Jonovi}, Tomislav Ivanovi}, Slavoqub Jovanovi}, Velimir Paunovi} i Radi{a Stojanovi}.
Ovom prilikom zaslu`nim lovcima dodeqena su odlikovawa. Zlatni orden LSS
dobio je Vasilije Cvetkovi} a Srebrni Radomir Savi}. Bronzani orden LS Srbije
uru~en je: Radomiru Mili}u, Milisavu Mileti}u, Vojislavu Lazi}u, Draganu Mili}evi}u, @ivislavu Panti}u, Sla|anu
Mileti}u, Jovanu @ivkovi}u i Desimiru
@iki}u.
S. Stojanovi}

Na Skup{tini u Sredwevu

IZBORNA SKUP[TINA LD
"JASTREB" U SRPSKOM
MILETI]U

LON^AR PONOVO
IZABRAN

Lova~ko dru{tvo u Srpskom Mileti}u postoji i radi u sastavu LU "Mostonga" u Oxacima ve} 65 godina. Izborna skup{tina Lova~kog dru{tva
odr`ana je 19. aprila ove godine. Dosada{wi predsednik Radomir Lon~ar, koji iza sebe ima ve} tri mandata, dobio je
poverewe Skup{tine i za naredne ~etiri godine.
Skup{tini su prisustvovali i lovci
iz susednog Doroslova sa kojima Mileti~ani, ve} dugi niz godina, gaje dobrosusedske odnose. Skup{tina je protekla u
radnoj atmosferi, kako to i dolikuje
lovcima. Pro~itani su izve{taji o radu
i poslovawu Dru{tva i Kinolo{ke i
streqa~ke -"Trap" sekcije koja je, iako
najmla|a u Udru`ewu, na samom vrhu
sportskog streqa{tva u op{tini. Zavr{nu re~ posle pro~itanih izve{taja
dao je Ilija Novakovi}, predsednik Nadzornog odbora, ina~e najstariji ~lan LD
"Jastreb". On je rad i poslovawe
Dru{tva ocenio kao izu-zetno korektne
i doma}inske {to se ogleda u stalnom
porastu brojnosti svih vrsta divqa~i.
Iz starog saziva Upravnog odbora
ostali su Milan Xoli} i Vladimir Luki}, koji je izabran za potpredsednika,
kao i Kristijan Stojkovi}, a novi ~lanovi, ina~e mladi lovci su: Nemawa Lazarevi}, Goran Filipovi} i Nikola Mili}. Lovnik Anton Holo i sekretar Nenad Risti}, kojima je opet ukazano poverewe i u novom mandatu, ima}e obavezu
da rade kao i do sada kako bi se uslovi
za uzgoj i za{titu divqa~i podigli na
jo{ vi{i nivo.
V. S. Luki}

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

GODI[WA
SKUP[TINA LU "PEK"
U RABROVU

12

Podmlatkari posle akcije

SUMIRANI REZULTATI
U sve~arskoj atmosferi i uz prisustvo brojnih gostiju, u Rabrovu
je odr`ana Skup{tina LU "Pek". Ujedno, bio je to i skup podmlatkara ovog Udru`ewa i gostiju iz Sredweva. Oni su obi{li priobaqe Peka i tom prilikom sakupili otpad sa seoske pla`e. Bi-

la je to i dobra prilika da osve`e znawa iz lova~ke prakse. Organizator je bio Bojan Tadi}, predsednik Udru`ewa.
Sumiraju}i pro{logodi{wu lovnu sezonu, koja je ocewena kao odli~na, za najboqu sekciju progla{ena je "Qe{nica".
Na kraju, svi u~esnici su prisustvovali zajedni~kom ru~ku, a za
sve~anost je, prvi put, pripremqen i bik na ra`wu.
S. Stojanovi}

XV SABOR LOVACA U STRAGARIMA

S T O P A M A ^UVENOG
BARJAKTARA
Ova popularna manifestacija okupila brojne
lovce iz Srbije i inostranstva
@ivopisna {umadijska varo{ica Stragari, sme{tena
na obroncima Rudnika, bila je doma}in brojnim lovcima
iz Srbije i inostranstva na XV, sada ve} tradicionalnom, Saboru lovaca. Sami lovci, kao i drugi posetioci
ove manifestacije, jo{ jednom su dokazali da su Stragari
sa spomenikom Tanasku Raji}u, ~uvenom barjaktaru
Kara|or|a, sme{tenim u samom centru mesta, wihovo
omiqeno odredi{te.

Najuspe{niji takmi~ari ispred spomenika Tanasku

Raji}u
imamo zavidan broj divqih sviwa i fazana. Ovo }e biti
i "ze~ija" godina, po{to naseqavamo zeca iz Vojvodine,
da bi osve`ili krv. U ogra|enom delu lovi{ta, na {ezdeset hektara, nalazi se stani{te za sedamdest muflona i
osamdeset trofejnih jelena lopatara. Izgradili smo i
lova~ki dom od 220 metara kvadratnih, dobrovoqnim
radom lovaca i prilozima brojnih sponzora, koji ima i
sobe za preno}i{te. Zbog izvanredne saradwe lovaca i
MUP-a, kod nas je lovokra|a eliminisana, pa nam je
lovi{te bogato svim vrstama divqa~i - s ponosom isti~e

POJEDINA^NI I EKIPNI
POBEDNICI

Ina~e, LU "Srebrnica"u Stragarima ima preko 300

lovaca u jedanaest mesnih zajednica, a gazduje lovi{tem
povr{ine 13.000 ha. Ovo Udru`ewe krase izvanredni
prirodni uslovi za gajewe i za{titu divqa~i, a sve je
pod budnim okom upravnika lovi{ta i tri lovo~uvara.
- Najpoznatiji smo u Srbiji po bogatstvu kvalitetne
srne}e divqa~i, jer imamo preko 700 grla, a tako|e

POBEDNICI KUPA LSS ZA 2007.

U Stragarima je pre petnaest godina po~elo
godi{we takmi~ewe u lovnom streqa{tvu - KUP LSS.
Tradicionalno, ovde se progla{avaju lova~ki strelci{ampioni za proteklu godinu. Posle odigranih sedam
kola, pobednik u lova~kom vi{eboju je Zoran G.
Maksimovi} iz Grocke, drugi je Dejan Gruba~evi},
tako|e, iz Grocke, a tre}e mesto je osvojio Miodrag
Pan~i} iz Velike Plane. Nepokretna meta srnda}apojedina~no: 1. Dejan Gruba~evi} 2. Zoran Maksimovi}
3. Vladimir Pavlovi}. Ekipni plasman: 1. LU"Dunav" u
Grockoj 2. LU"Zlatibor" u ^ajetini 3. LU "[umadija" u
Kragujevcu. Pokretna meta vepra: 1. Boban Nikoli} 2.
Zoran Maksimovi} 3. Goran Jevremovi}. Ekipni plasman: 1. LU"Dunav" u Grockoj 2. LU "[umadija" u
Kragujevcu 3. LU"Draga~evo" u Gu~i. Disciplina trappojedina~no: 1. Miodrag Pan~i} 2. Zoran Maksimovi} 3.
Dejan Gruba~evi}. Ekipni plasman: 1. LU"[umadija" u
Kragujevcu 2. LU"Stig" Smoqinac-Bo`evac 3. LU
"Zlatibor" u ^ajetini.

Tomica Radosavqevi}, predsednik LU "Srebrnica",

[umadijske lovne oblasti i potpredsednik LSS.
Pod patronatom LSS, a u organizacija LU
"Srebrnica", lovci su na Saboru imali priliku da
poka`u koliko ve{to barataju lova~kim oru`jem, na
redovnom streqa~kom takmi~ewu u okviru KUP-a LSS.
Tako|e, svi zainteresovani imali su priliku da im
stru~waci Zavoda za ispitivawe oru`ja i municije u
Kragujevcu besplatno pregledaju i upucaju oru`je.
Najboqim takmi~arima pripali su pehari LSS, kao i
vredne nagrade organizatora i sponzora ovogodi{we
manifestacije.
V. Petrin
Snimio: S. Vijatov

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

Sa streqa~kog nadmetawa

Nepokretna meta srnda}a, pojedina~ni plasman:

1. Goran Vuki}evi} iz Gu~e 2. Radi{a Radosavqevi} iz Kragujevca 3. Milenko Ze~evi} iz Kni}a.
Ekipni plasman:1. LU"Draga~evo"u Gu~i
2. LU"Dunav" u Grockoj 3. LU"Kara|or|e" u Topoli.
Pokretna meta vepra, pojedina~ni plasman:
1.Vladimir Kori}anac iz Gu~e 2. Milisav Ru`i~i} iz
Gu~e 3. Zoran G. Maksimovi} iz Grocke. Ekipni plasman: 1. LU"Draga~evo" u Gu~i 2. LU"Kara|or|e" u
Topoli 3. LU"Dunav" u Grockoj. Disciplina trap, pojedina~ni plasman: 1. Dragan Jankovi} iz Topole
2.Vladimir Lazarevi} iz Kragujevca 3.Slavko [evi}
iz Topole. Ekipni plasman: 1. LU "Kara|or|e" u
Topoli 2. LU "[umadija" u Kragujevcu 3. LU "Dunav" u
Grockoj.
U lova~kom vi{eboju pobedio je Zoran G.
Maksimovi} iz Grocke, kojem je pripao i lova~ki
karabin, drugi je bio Bojan Jovanovi} iz Topole, a
tre}i Milenko Ze~evi}, tako|e, iz Topole.

13

SABOROVALO SE I U NIKINCIMA

S T R E L C I J A ^ I OD KI[E I NEVREMENA

Da li je smetala ki{a!? - Ma,

daj, da su i "sikire" padale mi
bi se danas takmi~ili - rekao
je jedan od oko 250 u~esnika
tradicionalne sremske {icare

Ispred Lova~kog doma u Nikincima 4. maja, po jedanaesti

put, okupilo se mno{tvo lovaca,
prevashodno iz Vojvodine, ali i,
kako reko{e doma}ini, iz lova~kih dru{tava preko Save.
Naravno, za to je bilo i te kako
povoda, jer su u istom danu
odr`avane dve velike manifestacije - 11. Sabor lovaca Srema
i tradicionalna Sremska {icara. I da ne bi ki{e, koja je ~ak
tri puta prekidala nadmetawe
u lovnom streqa{tvu, bio bi
oboren rekord dosada{wih sabora i, kako organizatori ka`u,
na vatrenim linijama pojavilo
bi se vi{e od 300 pu{aka.

Na Saboru lovaca Srema u Nikincima - veliko interesovawe

Sabor sa dve streqa~ke

discipline
Jo{ od jutra po~elo je okupqawe lovaca, a vedar dan je
obe}avao lepo dru`ewe. Tako je
i po~elo. Posle, zaista efikasno i brzo odr`ane redovne
Skup{tine Lova~kog udru`ewa
"Sremac" u Rumi, po~etak Sabora je pomeren ~ak za sat ranije.
Ovogodi{wi program je bio redukovan u odnosu na ranije godine. Naime, otpucane su samo dve
discipline: ga|awe nepokretne
mete srnda}a iz stoje}eg stava
na udaqenosti od 90 metara i
ga|awe glinenih golubova u disciplini "trap". Takmi~ari su
bili uskra}eni za dve streqa~ke discipline (ga|awe pokretnih meta srnda}a i vepra),
jer vojne vlasti nisu dozvolile
da se one odr`e na wihovom
streli{tu. No, kako reko{e organizatori, naredne godine }e
biti zavr{eno streli{te, ~ime
}e se stvoriti uslovi i za nadmetawe u pomenutim disciplinama.

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

Pehar oti{ao u Grocku

14

Pobednik Sabora bila je ekipa LU "Dunav" iz Grocke, za koju

su svi nedvosmisleno rekli da
je izuzetno jaka. Uostalom, u metu su "smestili" po ~etiri desetke i po jednu ili dve "pobegle" osmice i osvojili ukupno
137 poena. Drugo mesto je pripalo strelcima LU "Begaqica" sa
102 poena, a tre}e, uz samo dva
poena mawe, osvojilo je LU "Fazan" iz Vladimiraca.

Pojedina~ni pobednik je Dragan Mili~evi}, tako|e iz pobedni~ke ekipe, koji je, od mogu}ih
50, osvojio 48 krugova. Mili~evi} je kao najuspe{niji takmi~ar, pored pehara, dobio na
poklon i televizor - dar doma}inskog Lova~kog dru{tva u
Hrtkovcima.
Milomir Maksimovi}, iz begaqi~ke ekipe, je drugi sa dva
kruga mawe, kao i Zlatko Vuksanac iz beogradskog LU "Vojnik".
Za ga|awe glinenih golubova,
u disciplini trap, bio je prijavqen 101 u~esnik. Ekipnu pobedu je odnela prva od dve futo{ke ekipe sa 38 poena. Goluba
mawe su imali strelci iz vladimirova~kog "Fazana", a na
tre}e mesto su se plasirali doma}ini iz LU "Sremac" u Rumi.
Najuspe{niji pojedinac je Qubomir Stojanovi} iz Vladimiraca,
dok su Futo`ani @eqko Krstin
i Nemawa Smiqani}, sa istim
brojem poena, podelili drugo i
tre}e mesto.
"Pogo|ene" ve{-ma{ina,

televizor, lova~ki
prsluk

Na vatrenoj liniji i `ene lovci

Sa ga|awa glinenih golubova

I DVE DAME NA VATRENOJ LINIJI

Me|u prijavqenih 147 takmi~ara bilo je i `ena lovaca, pa su
se na vatrenoj liniji na{le i dve dame, Sne`ana Lon~ar iz Beograda i Biqana Somborac iz Rumenke. Trema i ispitiva~ki, {to
bi se reklo, brkati ma~o pogledi, u~inili su svoje, te je meta srnda}a, uglavnom, ostala ~itava. Ali... Mani ti to, ja nijednoj ne bi
stao na sto meteri da me ga|a, prokomentarisao je jedan od prisutnih, vrte}i ozbiqno glavom dok su dame punile karabine i
cevi usmeravale ka meti.

E, onda se zahuktalo nadmetawe u {icari, za koju su se takmi~ari prijavqivali ~ak i posle 19 ~asova. Da podsetimo,
{icara je takmi~ewe u ga|awu
jaja na klatnu na 15, pa 30 metara
i na kraju "sokola" (to je po pravilu pivska fla{a) udaqenog
od vatrene linije 75 metara.
No, vreme kao da se zaverilo
protiv strelaca. U popodnevnim
~asovima po~ela je ki{a koja je
tri puta prekidala strelce.
Ali, oni se nisu dali nevremenu. Tr~ali su od {atora do vatrene linije, ga|ali, pa opet trk
u {ator, ali nisu odustajali. I
nije se ~ula ni re~ gun|awa, ni
povi{en ton... [icara je zavr{ena oko pola devet uve~e, po
mraku, uz pomo} reflektora i
farova od automobila.
Pobednik je Ivan Hodak iz
doma}inskog LU "Sremac", koji je
osvojio i ve{-ma{inu. Drugoplasirani je \or|e Medi} iz Ugrinovaca, koji je poneo ku}i i televizor, a tre}e mesto i lova~ki
prsluk pripali su Marku
Mi{~evi}u.
U ga|awu glinenih golubova,
u disciplini trap, Pera Medi}
iz Ugrinovaca je za pobedni~ko
mesto dobio i fru`ider, drugoplasirani Milan Luki} lova~ki prsluk, a za tre}e mesto
Zoran Stanisavqevi} je nagra|en futrolom za pu{ku.
Branislav @ivkovi}

U VREME KOSIDBE I @ETVE

KAKO BEZ P L A [ I L I C A ?
Ovo pitawe, po svoj prilici, bi}e re{eno inovacijama na kombajnima, {to je ve} slu~aj u razvijenim zemqama
Gubici divqa~i moraju
se uzeti u obzir prilikom
planirawa dinamike razvoja populacije, jer od wihove visine zavisi stepen
kori{}ewa mnogih vrsta.
Smawewem gubitaka pove}ava se stepen kori{}ewa, odnosno odstrel.
Poznato je da su gubici
divqa~i posledica nepravilne upotrebe pesticida u poqoprivredi. U
okviru ove va`ne privredne grane, ~iji je prioritet
proizvodwa hrane, ima mesta i za druge aktivnosti,
a me|u wima je i lovstvo.
Na`alost, sve ~e{}e se
mogu ~uti podaci o gubicima divqa~i, a uzrok je trovawe pesticidima, to jest
nepravilna primena hemijskih sredstava u poqoprivredi. Najsve`iji primer
je slu~aj koji se, iz pomenutih razloga, dogodio u okolini Novog Sada. Sada, kada se to dogodilo, ostaje
samo da se {tete saniraju
u meri u kojoj je to mogu}e.

Livade i luceri{ta su
mesta gde poqske koke
prave gnezda i pola`u svoja jaja. Nije redak slu~aj da
se tokom kosidbe gnezda
uni{te, a ~esto stradaju i
koke koje le`e na jajima.
U ciqu spre~avawa
ovih {teta zakonske odredbe nala`u upotrebu
pla{ilica. Me|utim, upravo ovde se javqa problem
jer u pomenutim odredbama
nije definisano
kako
pla{ilica treba da izgleda. To zna~i da je prakti~no nemogu}e kontrolisati ko je montirao
pla{ilicu, a ko nije. Prema va`e}im zakonskim odredbama i zvonce veli~ine nekoliko centime-

danas koristiti. Wenom

upotrebom {tete na divqa~i sigurno bi bile
znatno smawene.
"Pametni kombajni"
Za razliku od kosa~ica koje pokre}u traktori i koje su iste kao i
pre dve-tri decenije, kombajni su pretrpeli pravu
industrijsku revoluciju.
Dana{wi, savremeni kombajni su mnogo ve}i i znatno br`i. Divqa~ pred wima nema gotovo nikakvu
{ansu. Naro~ito je problem kada se na velikim
parcelama p{enice, gde u
to vreme `ive srne i lanad, na}e vi{e kombajna.
Na sre}u, ovakve ma{ine
su opremqene sigurnosnim
sistemima koji se aktivi-

one koji su to ~inili razlog je bila qubav prema

`ivotiwama.

Me|utim, lanad je
~esto, ve} naredne godine, zavr{avala u paprika{ima zbog, navodno, nekog "incidenta". Vaqa
znati da lane u poqu nikada ne treba dirati,
osim ako je u `ivotnoj opasnosti. Naravno, za one
"zaboravne" postoje kazne
koje bi trebalo da ih podsete {ta vaqa ~initi i
kako se pona{ati u lovi{tu.
U zemqama Evrope ve}
du`i niz godina upotrebqavaju se termodetektori za otkrivawe divqa~i.
Nakon otkrivawa, divqa~
se markira i istera sa
parcele koja se kosi, ili

I posle pomenutih nemilih doga|aja divqa~ i

daqe nije bezbedna, jer
ono glavno tek dolazi. Naime, pribli`ava se vreme
kosidbe i `etve. Ovi poqoprivredni radovi, kao
i ranijih godina, uze}e
"danak" u lovi{tima. U
vreme kosidbe livada i
parcela pod lucerkom, najve}a pretwa divqa~i su
kosa~ice, a prilikom
`etve kombajni. Gubici divqa~i su tim ve}i, jer su
poqoprivredne parcele u
to vreme stani{ta nekih
vrsta divqa~i i wihovih
mladunaca. Jedna od najugro`enijih vrsta lovne divqa~i (na livadama i parcelama pod lucerkom) su
mladi ze~evi. Isto tako, u
opasnosti su srne i lanad.

tara mo`e se smatrati

pla{ilicom za divqa~. O
efektima tavih, i wima
sli~nih, pla{ilica ne
treba ni govoriti, jer su
(najbla`e re~eno) zanemarqivi.
Pre vi{e od dve decenije prototip za pla{ilicu koja se montira na traktorsku kosa~icu izradili
su dipl. in`. Jovica Vrki}
i dipl. in`. Slavko Dondur. Uz male izmene, ova
pla{ilica bi se mogla i

raju kada se ispred kosa

koje seku stabqike p{enice na|u srne, lanad ili
druga divqa~.
Vreme mewa i qude.
Ako se ma{ina zaustavi jer
se ispred we, na primer,
nalazi lane, onaj ko wom
upravqa zasigurno }e prite}i u pomo} bespomo}noj
`ivotiwi. Nije uvek bilo
tako i nije uvek tako. Naime, zna se da su se ranije,
posle `etve, u dvori{tima mogla videti lanad. Za

`awe. Termodetektori su
izuzetno korisni za mawe
poqoprivredne povr{ine
gde se u jednom ili dva
prohoda "pregleda" cela
wiva.
Ovakvi ure|aji, ma koliko, za sada, izgledaju
daleki, moraju postati
na{a realnost u najkra}em
mogu}em
roku......Milom
ili silom.
Dipl. in`. Milenko
Zeremski
Snimio: J. Pap

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

Kako pomo}i divqa~i?

15

TRANSPORT I PRIHVAT FAZAN^I]A

POSAO MARQ IVIH I STRU^NIH

Veoma je va`no da se fazan~i}i nabave kod sigurnog
proizvo|a~a. Pre preuzimawa treba obi}i proizvodwu i uveriti se u kvalitet pili}a. Na dan preuzimawa
treba obavezno da prisustvuje kupac da proveri kvalitet i broj isporu~enih fazan~i}a. Transport se
obavqa u ranim jutarwim ili kasnim popodnevnim satima. Fazan~i}i borave u prihvatili{tu do uzrasta
12-13 nedeqa, odnosno oko 5 - 6 nedeqa ako su uzrasta
5-6 nedeqa i 4-5 ako imaju 7-8 nedeqa. Nakon dve nedeqe boravka u prihvatili{tu treba ih hraniti koncentratom, a nakon toga pre}i na prirodnu hranu.

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

Danas lova~ke organizacije na na{em tr`i{tu mogu kupiti nekoliko uzrasnih kategorija fazan~i}a i to: od 5-6,
od 7-8 nedeqa, od 7-8, sa podivqavawem od tri, ~etiri i
pet meseci starosti. Ove uzrasne kategorije su uslovqene mogu}nostima fazanerija i
biolo{kim karakteristikama fazana. Samo fazan~i}i
stariji od 5 nedeqa, u na{im
klimatskim uslovima i normalnim vremenskim prilikama, mogu da opstanu u lovi{tu
(prihvatili{tu) bez dodatnog
zagrevawa. Na{a uzgajali{ta
su opremqena uglavnom za
proizvodwu fazan~i}a uzrasta od 5 do 6 nedeqa, a mawi
deo za uzrast od 7 do 8 nedeqa. Jedan mawi broj fazanerija ima mogu}nost da proizvodi fazane starijih kategorija uzrasta 3-4-5 meseci i
starije, jer za ovaj uzrast su
potrebne velike povr{ine
pod volijerama. Ovo za sada
nije slu~aj - sem nekih izuzetaka. Prema tome, {to se ti~e
uzrasta fazan~i}a, izbor nije
velik. Postoji izbor izme|u
dve uzrasne kategorije. I jedna i druga imaju svojih dobrih
i lo{ih strana. Mla|i fazan~i}i, od 5-6 nedeqa, po
pravilu su dobro operjani,
ujedna~enijeg kvaliteta i sa
aspekta podivqavawa adaptivniji. Slaba im je strana
ve}a osetqivost na vremenske nepogode (dnevno kolebawe temperature i naglo zahla|ewe uz pojavu ki{e i
pquskova).
Fazan~i}i uzrasta od 7-8
nedeqa, ukoliko nisu pro{li
fazu podivqavawa zbog nekompletiranosti fazanerija,
lo{ije su operjani (jer ba{ u

16

ovom periodu se de{ava mitarewe) i wihova adaptivnost

je znatno mawa. Fazan~i}i uzrasta od 7-8 nedeqa, koji su u
uzgajali{tima pro{li adaptivne volijere i fazu podivqavawa, po pravilu su dobro operjani i otporniji su od
svih ostalih koji se mogu na}i
na tr`i{tu.
Cena je jedan od va`nih
faktora prilikom kupovine.
Fazan~i}i uzrasta od 7-8 nedeqa, koji su u uzgajali{tima
pro{li kroz adaptacione volijere, najskupqi su. Svakako,
prilikom odlu~ivawa koje
fazan~i}e treba nabaviti,
treba uzeti u obzir sve elemente. Lova~ke organizacije,
koje imaju dobra prihvatili{ta i marqive qude, koji
ho}e da rade i koji su stru~no
upu}eni u uzgoj fazan~i}a,
treba na nabave fazan~i}e

uzrasta od 5-6 nedeqa. Onim

organizacijama, koje kupuju
mawi broj fazan~i}a, a nemaju qude osposobqene za ovaj
posao , preporu~uje se uzrast
od 7-8 nedeqa.
Ako mogu}nosti dozvoqavaju,
va`no je napraviti "dobar izbor proizvo|a~a". Treba se
opredeliti za proizvo|a~a u
koga se ima poverewe, koji
ima stabilnu i savremeno
re{enu proizvodwu i ustaqeni kapacitet i kvalitet fazan~i}a. To je garancija da su
fazan~i}i zdravi i kvalitetni i da }e biti isporu~eni
na vreme. Dobro je da se uzgajali{te sa kojim se sara|uje
obi|e pred samu isporuku i
tom prilikom proveri kvalitet fazan~i}a.
Isporuka i transport
Najboqe je da isporuci i
transportu prisustvuje nekoliko savesnih lovaca. Na ovaj
na~in obezbe|uje se da svi
fazan~i}i budu kvalitetni i
da u svakom sanduku bude
sme{ten standardni broj fazan~i}a. Tako se mogu uzbe}i,
eventualni, sporovi oko kvaliteta i broja isporu~enih
fazan~i}a.
Isporuka i transport obavqa se tokom najtoplijeg

letweg perioda. Zbog toga je

va`no kako se fazan~i}i pakuju i u kom dobu dana se voze.
Po pravilu, treba ih voziti u
ranim jutarwim ili kasnim
ve~erwim ~asovima da bi se
izbeglo jako sunce i visoke
temperature.
Prilikom slagawa gajbi s
fazan~i}ima u prevozno
sredstvo,
treba
voditi
ra~una da se sla`e u vi{e
slojeva i da svaka gajba sa jedne strane ima nesmetanu cirkulaciju vazduha. U protivnom, mo`e do}i do toplotnog
{oka i gu{ewa fazan~i}a,
{to prouzrokuje velika uginu}a.
Ukoliko se fazan~i}i
transportuju na du`e relacije, najboqe je to ~initi no}u.
Vozilo se utovara tek kada su
svi fazan~i}i spakovani u
gajbe i nakon toga odmah treba
da krene. Nisu po`eqna du`a
zaustavqawa na putu. Ukoliko je to neophodno, treba voditi ra~una da zastoji traju
{to kra}e i da se, po mogu}nosti, stoji u hladovini. Kada se
fazan~i}i dopreme do prihvatili{ta, odmah ih treba
istovariti i gajbe smestiti
pod nadstre{nicu. ^im svane,
pod uslovom da ne pada ki{a,
treba ih odmah ispustiti u
prihvatili{te. Va`no je na-

Stresu, o kojem se veoma ~esto govori, nisu podlo`ni samo qudi ve} i `ivotiwe. Tako tvrde mnogi biolozi, a naro~ito poznati nema~ki stru~wak za pona{awe `ivotiwa
(etologiju) Vitus Dre{er. To je sasvim prirodna reakcija u
celom `ivotiwskom svetu, od p~ela do majmuna. I `ivotiwe se na razne na~ine izbavqaju od stresa. Kao potvrdu
svojih posmatrawa, Dre{er navodi i literarne podatke. U
afri~koj savani lovci su iz xipa lasom uhvatili odraslu
`irafu. Kavez sa `ivotiwom postavili su na platformu
teretnog automobila. Izgledalo je da je sve u redu. No, kada je upaqen motor kamiona `irafa se sru{ila mrtva. Dijagnoza: smrt od stresa. Sli~no se nekada de{ava i pri hvatawu divokoza, a posebno ze~eva koji se kod nas hvataju ve}
dugi niz godina. Skoro da nije bilo hvatawa a da poneki
zec nije uginuo u rukama hvata~a. Ovakvih pojava imamo i
kod fazanskih pili}a pri hvatawu kao i kod poqskih jarebica.
Stres nastaje kada se `ivotiwe nalaze pod dejstvom bezizlaznog straha, kada su uhva}ene, kada namaju mogu}nost
da se spase, kada su istrgnute iz svoje `ivotne sredine.

pomenuti da vozilo kojim se

transportuju fazan~i}i treba da ima krov-ceradu. Ukoliko se radi o kamionu, sa stranice se cerade di`u i ostaje
samo gorwi deo na arwevima.
Od gajbi do cerade treba
ostaviti prazan prostor od
25 do 50 cm. Na ovaj na~in fazan~i}i imaju za{titu od
ki{e i sunca i mogu}nost provetravawa, odnosno cirkulacije vazduha u gajbama.
Fazan~i}i u
prihvatili{tu
Pred dopremu fazan~i}a,
ponovo treba obi}i celo prihvatili{te i jo{ jednom proveriti ispravnost objekata i
opreme. Neposredno pred
uno{ewe u prihvatili{te, u
hranilice se stavqa hrana a
u pojilice voda. U vodu bi trebalo staviti preventivnu dozu odgovaraju}eg antibiotika
kako bi fazan~i}i {to lak{e
prevazi{li stresno stawe
nastalo tokom wihovog hvatawa i transporta.
Fazan~i}e treba uneti u
prihvatili{te u ambala`i, a
potom ih u ti{ini i bez `urbe
ispu{tati tako da sami iza|u.
Tom prilikom, gajbe se stavqaju ispod nadstre{nice sa
poklopcima okrenutim prema
unutra{wosti tako da fazan~i}i ne mogu odmah da polete, ve} da direktno do|u u
kontakt sa hranom i vodom.
Nakon ispu{tawa, fazan~i}e ne treba uznemiravati najmawe 2 do 3 sata da bi

se sna{li i privikli na novu

sredinu. Tek nakon toga treba
u}i u prihvatili{te, pogledati kako se fazan~i}i pona{aju, pokupiti i izneti ambala`u, proveriti hranilice
i doliti vodu u pojilice. Ovaj
posao treba da obavi jedan
ili dva ~oveka, pa`qivo i u
ti{ini. I pored sve ove
pa`we, desi se da mawi broj
fazan~i}a izleti iz prihvatili{ta. To ne treba da zabriwava. ^im do|e ve~e,
gladni i `edni, oni }e se
vratiti. Sada su dovoqna
dva ~oveka. Oni }e lagano terati fazan~i}e pored ograde
do kapije i lagano ih navesti
da u|u u prihvatili{te.
Veoma je va`no da se u prihvatili{tu obezbedi redovna i kvalitetna ishrana,
sve`a i kvalitetna voda i
za{tita od predatora i nevremena. Ne treba nagla{avati da su fazan~i}ima u prvim
danima potrebni optimalni
uslovi, jer su tada najosetqiviji.
Bez obzira o kojem je uzrastu re~, u prihvatili{tima je
neophodno za ishranu fazan~i}a obezbediti kompletnu sme{u. Najboqe je, uz prethodni dogovor, da proizvo|a~,
uz fazan~i}e, isporu~i i odre|enu koli~inu hrane. Ovim
}e se lak{e prebroditi stresna situacija nastala zbog
promene sredine i transporta, jer ne}e morati da se adaptiraju i na novu hranu.
Dr Zoran A. Risti}
Snimio: J. Pap

LOV^EVA PISMA

Autor Savo Lazi} svojim

tekstovima je na promociju privukao veliki
broj lovaca i qubiteqa
prirode
U organizaciji Lova~kog saveza Srbije i
Udru`ewa
Srba
iz
Hrvatske u Beogradu je 14.
februra odr`ana promocija
kwige
"Lov~eva
pisma", iz edicije LSS
"Sveti Evstatije". Autor
kwige je Savo Lazi}. U
sali Etnografskog muzeja o
kwizi
su
govorili:
akademik i univerzitetski
profesor Dragoqub - Dragan Nedeqkovi},
univerzitetski profesor i
dudogodi{wi lovac Miorag - Mi}a Ze~evi} i autor
Savo Lazi}. Tekstove iz
kwige ~itala je profesor
Dobrila ]eranilac.
Dragan Nedeqkovi}, je
izme|u ostalog, rekao Savo Lazi} ima sluha i za
krasotu pejza`a i za dobrotu qudi. Radoznala duha,
on ima vazda `ivo ~uvstvo
za
nijanse.
Kao
da
primewuje znameniti Dositejev zavet: "Idu} u~i,
vekove gledaj!" Ima zdrav
odnos prema `ivotu i
human je prema qudima, a
to su retke vrline. Razume
i one koji ga ne shvataju. To
je istinska superiornost.
^esto se se}am Betovenovog gesla: "Ne priznajem
drugi znak nadmo}nosti,
osim-dobrote." Pa neka
upravo to bude na{e
posledwe slovo o ovoj
kwizi, koja ima i svoju
muziku. Veli~anstvenu riku jelena. Premda lovac
nisam, slu{ao sam sa
lovcima u mome zavi~aju,
na
Fru{koj
gori,
tu
strastvenu simfoniju.
Kwiga "Lov~eva
pisma" ima ~etiri me|usobno povezana dela.To su
pri~e o ~oveku lovcu i
lovu kao iskonskom zanimawu. Pisma u kwizi su
ubla`avawe sete slovenske du{e izbeglica, ~ije
se izbegli{tvo pretvara u
emigraciju. Ona ubla`avaju
tugu onih koji su oti{li
daleko,
jer su jedina
opipqiva veza izme|u prijateqa i rodbine. Svesno
ili nesvesno, ostavqa

podatke o licima koja su,

ako nisu shvatili opasnost
i napustali Hrvatsku,
ostali pokopani, naj~e{}e
bez saznawa rodbine o
mestu
wihovog
ve~nog
po~ivali{ta - istakao je
Miodrag Ze~evi}.
Za Lazi}a je lov vi{e
od lova. To je fizi~ka i
duhovana
rekreacija.
Upe~atqivo opisuje riku
jelena, boravak u lovi{tu,
uspeh i neuspeh u lovu. Lov
je pre svega dru`ewe, o
~emu neprekidno govori.
Kako se lovovi nastavqaju tako su pri~e sve
lep{e. Pri~a "Divojarac"
je veoma interesantna.
Do`ivqaj
koji
vaqa
do`iveti, uspeh koji se
samo po`eleti mo`e (divojarac ima 105 poena, srebro). Lov na divokoze je
veliki
napor
i
za
lovo~uvara
Abaza,
a
kamoli za kondiciono
nepripremqenog Lazi}a.
Autor stru~no koristi
izraze o lovu i daje
podatke o oru`ju, municiji,
opti~kim
istrumentima...Pona{a se kao poznavalac lovne etike i
lova~kih termina.
Predgovor za kwigu
napisao je sekretar Lova~kog
saveza
Srbije,
Aleksandar Panteli}. On
je istakao da kwiga u celini nosi antiratnu poruku.
Kwiga se mo`e kupiti kod
autora:
Sava
Lazi},
Beograd, Knegiwe Qubice
4, telefoni: 011/2623-708
i 011/ 2638-868.
L.N.

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

STRES

NOVA KWIGA U BIBLIOTECI "SVETI

EVSTATIJE" LS SRBIJE

17

Ovogodi{wa lovno-turisti~ka sezona na srnda}e po~ela je

po kalendaru lova - 16. aprila. Agencije koje su dovele turiste
i lova~ke organizacije do 15. maja uglavnom su realizovale zacrtane planove. Prema ra~unicama izvedenim u Lova~kom savezu Vojvodine i Lova~kom savezu Srbije, do tog datuma, u na{im
lovi{tima odstreqeno je oko 800 srnda}a. Pote{ko}e u lovu
ogledale su se u visokoj vegetaciji `ita i uqane repice, ali i
u mawem broju turista.
Tokom prvih mesec dana u vojvo|anskim lovi{tima odstreqeno je oko 500 srnda}a, posredstvom preko dvadeset organizacija i agencija - ka`e Milenko Zeremski, sekretar LS Vojvodine. - Period karakteri{e ne{to mawi broj turista, nego
{to su bile prvobitne najave - naglasio je Zeremski.

Prema procenama LS Vojvodine i LS Srbije, do 15. maja

odstreqeno oko 800 srnda}a

Tihomir Kijac, upravnik lovi{ta u LU u Subotici sa ovogodi{wim trofejima

^estitka posle uspe{nog lova

Visoka vegetacija omela lovce u odstrelu srnda}a

Srna sa zlatnim rogovqem hermafrodit

nije, Italije i drugih

dr`ava, odstrelili su
preko 300 srnda}a, od kojih je 25 odsto u medaqama.
Me|u wima je i 15 srnda}a
ocewenih zlatnom medaqom, a najja~i je imao
150 poena. Sezona te~e
daqe, pa }e i krajwi rezultati biti boqi.
Iako je sezona lova u
toku, iz somborske agencije "Trestelle" sti`u podaci
da je wihovim posredstvom u Kawi`i, Subotici, Ba~koj Topoli, Malom
I|o{u, Somboru i Kuli,
odstreqeno 142, srnda}a.
Turisti su do{li iz Slovenije, Hrvatske, Rusije,
Austrije, Nema~ke, Italije,
Estonije.

- Zakqu~no sa 15. majem, posredstvom je JP "Vojvodina{ume""Lovoturs", inostrani turisti iz Austrije, [panije, Italije,
Nema~ke i Hrvatske u lovi{tima vojvo|anskih lova~kih organizacija i "Vojvodina{uma", odstrelili su 127 srnda}a - ka`e
Branislav Stankov, direktor ove organizacije. - Od tog broja 37
odsto je u medaqama. Pet srnda}a oceweno je zlatnom, 24 srebrnom i 18 bronzanom medaqom. Zlatni srnda}i su u rasponu od
130 do 140 poena. Najja~i srnda}, odstreqen u lovi{tu u Nadaqu kod Srbobrana, ocewen je sa 160,17 poena, a bio je te`ak
680 grama - dodaje Branislav
Stankov.
Kako ka`e na{ sagovornik, rezultati bi bili i boqi da je bilo
vi{e turista, mawe ki{e i ni`a
vegetacija (`ito i uqana repica),
Udru`ewa koja su primila strane
lovce posao su obavila profesionalno, po~ev od prihvata i vo|ena u lov do obrade trofeja, i zaslu`uju svaku pohvalu.
Po re~ima Sa{e Belan~i}a,
direktora "Safari internacionala", posredstvom wihove agencije u lovi{tima u Republici
inostrani lovci turisti iz [pa-

[ta ka`u u agencijama?

- U lov na srnda}e, a odstreqeno ih je oko 300, do{li su lovci

iz vi{e evropskih dr`ava - ka`e dipl. in`. Aleksandar]erani}, vi{i lovni savetnik Lova~kog saveza Srbije. -Srnda}e
za odstrel ponudile su lova~ke organizacije u: Barajevu, Topoli, Lapovu, Velikoj Plani, Sopotu, Quboviji, Vaqevskoj Kamenici, Ose~ini. Dowem Milanovcu, Ra~i, Stragarima - dodaje
Aleksandar ]erni}.

U vreme prikupqawa podataka (od 12. do 15. maja), ve}ina

udru`ewa privodila je kraju ovogodi{wu lovno-turisti~ku sezonu. Razgovarali smo sa predstavnicima na{ih organizacija u
Senti, Novom Be~eju, Kawi`i, Novom Kne`evcu i
Stragarima. Evo {ta oni
ka`u:
- Od planiranog broja,
inostrani turisti posredstvom tri agencije, odstrelili su 57 srnda}a - ka`e
Dragan Todorovi}, predsednik UO LU u Senti. - Od
tog broja 35 odsto je u medaqama, {to je malo slabije nego lane. Dva srnda}a
ocewena su zlatnim medaqama (131,77 i 134,95
CIC poena), osam srebrnim
i deset bronzanim. Novac
zara|en od odstrela upotrebi}emo za kupovinu zemqe, jer nam je ona trenutno najpotrebnija - dodaje Todorovi}.
- Lovci turisti iz Austrije i Italije (preko {est agencija) u
na{em lovi{tu odstrelili su 98 srnda}a, {to je otprilike kao
i lane, -ka`e Sini{a Ne{i}, sekretar u Novom Be~eju. -Tri srnda}a ocewena su zlatnom medaqom (130,56, 130,28 i 133 poena),
devet srebrnom i 19 bronzanom - istakao je Ne{i}.
- Ovogodi{wom sezonom smo izuzetno zadovoqni-pri~a
Du{an Ni}iforovi}, predsednik u Kawi`i. - Od planiranih
110, strani lovci iz [panije, Austrije i Italije (preko tri
agencije) odstrelili su 106 srnda}a. Od tog broja tri trofeja
ocewena su zlatnom medaqom (131,00, 145,00 i 158,00 poena),
pet srebrnom i osam bronzanom. - Pored zarade za odstrel,
uspeli smo da prodamo i meso srnda}a beogradskoj firmi "Konstanca" - tako da boqe nismo mogli pro}i - ka`e Ni}iforovi}.
- U na{em lovi{tu lovci turisti iz Portugalije, [panije, Nema~ke, Austrije i na{e zemqe (posredstvom sedam agencija)
odstrelili su 136 srnda}a - ka`e Radenko Cvejanov - Beka, lovnik u Novom Kne`evcu. -Odstrelom smo izuzetno zadovoqni, a
najvredniji trofeji su nam tri zlata (130,78 , 131,63 i 132,43 poena), dvanaest srebrnih medaqa i 17 bronzi - dodaje popularni
Beka.

Udru`ewa zadovoqna

- Od odstreqenih srnda}a, 46 je u medaqi, ka`e Pavle Borovac, vlasnik Agencije. - Od tog broja, {est srnda}a je u zlatnoj, 21
u srebrnoj i 19 u bronzanoj medaqi. Trofeji zlatnih srnda}a
oceweni su sa 130,87, 132,48, 132,60, 135,77, 144,78 i 157,80 poena, a jedno grlo je bilo hermofrodit (srna s rogovqem).
Preko agencije "Vojvodina hobi" doma}i lovci, ali i oni iz
Austrije, odstrelili su 30 srda}a od ~ega je deset bilo u medaqama. Najja~i trofej imao je 131 poen i bio te`ak oko 500
grama.
- Na{i gosti lovili su u lovi{tima u Novom Be~eju, ^urugu, Kawi`i, ^eneju... - rekao je dipl. in`. Reqa Male{evi}. - Lov se
nastavqa, ali je mawe turista naro~ito iz Austrije i Nema~ke,
nego {to je bilo najavqeno - naglasio je Reqa Male{evi}.

Sezona lova na srnda}e traja}e do kraja septembra

Dragan Maksimovi} Na ocewivawu trofeja u Senti

Snimio: Jaroslav Pap

- U lovi{tu LU
"Srebrnica" u Stragarima doma}i turisti
odstrelili su 12 grla
srnda}a, od kojih je jedan u bronzanoj medaqi - ka`e Raja Proki}, upravnik lovi{ta. Ovim odstrelom smo skoro ispuni- Najja~i trofej 160.17 poena u rukali plan i zadovoqni ma Stevana Muwina lovo~uvara u
smo, jer o~ekujemo da u Nadaqu
vrlo bliskoj budu}nosti iz kvantiteta
(velikog broja), pre|emo u kvalitet (ja~a
trofejna vrednost) ka`e Raja Proki}.
Kona~ni rezultati
ovogodi{we lovnoturisti~ke sezone na
srda}e zna}e se posle
sezone parewa ove divqa~i. Izvesno je da
}e odstrela srnda}a
biti i u tom periodu,
{to planiraju i agencije i udru`ewa. Za
o~ekivati je da u
na{im lovi{tima, u
lovnom turizmu, i ove
sezone bude odstreqeno oko hiqadu srnda}a.

PLANOVI ODSTRELA
UGLAVNOM REALIZOVANI

U OVOGODI[WOJ LOVNO-TURISTI^KOJ SEZONI NA SRNDA]E

SLUG ZRNO

PRO[LOST ILI S A V R E M E N I Z B O R
Pomenuti projektil je popularan i rasprostrawen kod lovaca zbog svoje
efikasnosti, odnosno strahovite zaustavne mo}i

Lovcima na zapadu (pre svega u SAD)

re~ Slug je uobi~ajeni naziv za jedina~ni
kalibarni projektil za sa~maru, izra|en
od olova. Za ispaqivawe ovakvih zrna u
lovu na krupnu divqa~, ameri~ki lovci
koriste specijalne poluautomatske pu{ke ili pumparice sa Slug cevima. To su,
u stvari, glatke cevi cilindri~nog
bu{ewa, du`ine od 47 - 60 cm. One imaju
montiran mehani~ki, opti~ki ili elektroopti~ki ni{an, umesto klasi~ne {ine
sa mu{icom, {to omogu}ava dovoqnu preciznost i ta~nost ga|awa na rastojawima
do 100 jardi (91 m), pa i vi{e. Ovakvim pu{kama se u SAD mo`e loviti sva krupna
divqa~. Mada se najvi{e lovi virxinijski belorepi jelen (Buck), ovakvim zrnima je odstreqen ~ak i grizli. Sa vi{e
zamewivih cevi, zbog univerzalnosti i
relativno niske cene, pumparice i poluautomatske sa~mare su najbrojnije pu{ke
ameri~kih lovaca, posebno u dr`avama u
kojima je zbog guste naseqenosti
zabraweno kori{}ewe oru`ja sa
o`qebqenim cevima i velikim dometom. O`qebqene cevi (Rifled barel) tamo
se mogu koristiti samo ako su namewene
za ispaqivawe kalibarnih (Slug) ili potkalibarnih (Sabot bullet) projektila za
sa~mare. Wima se posti`e najve}a preciznost i efikasni domet, jer obezbe|uju
najstabilniji let projektilu, koji je sada
stabilisan rotacijom.

Uglavnom za divqe sviwe

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

U Evropi je situacija ne{to druga~ija i kori{}ewe sa~mare sa kuglom u ulozi lova~kog karabina je ostao neostvaren
san. Razlog je {to su Slug projektili u
Evropi decenijama bili kori{}eni kao

20

rezerva - kada lovac u lovu sa~maricom

iznenada nai|e na krupnu divqa~ (uglavnom divqu sviwu). Tada je naj~e{}e
ispaqivan iz dvocevki sa vi{e ili
mawe ~okiranim cevima, {to je podrazumevalo nedovoqnu ta~nost i preciznost
ga|awa, odnosno malu efikasnu daqinu
ga|awa (od 35 - 50 m).
Postoji samo jedan razlog zbog ~ega su
Slug projektili toliko popularni i
rasprostraweni kod lovaca ve} 120 godina. To je wihova dokazana efikasnost i
strahovita zaustavna mo} (Stoping Power).
Poznat je podatak da je indijski ambasador lovio tigra do~ekom sa ~eke, naoru`an pumparicom sa Slug cevi napuwenom
municijom sa Brenneke kuglama. Kako u
Evropi to uskladiti sa razli~itim pre~nicima kanala cevi, naj~e{}e dvocevne
sa~marice (od 18,2 - 18,6 mm za kal 12 {to je sve u okviru CIP standarda), razli~itim su`ewima ~okova (od 0,25 - 1 mm {to pokriva razli~ite situacije lova
sa~mom), konvergencijom osa cevi (kod
dvocevki), a pri tom zadr`ati dovoqnu
preciznost i ta~nost ga|awa - to je bio
izazov za konstruktore. Da bi se zadr`ala ta~nost i preciznost neophodno je da
spoqa{wi pre~nik projektila bude {to
pribli`niji pre~niku kanala cevi. Na taj
na~in obezbe|uje se dobro vo|ewe projektila kroz cev, s tim da trewe ne sme da
bude preveliko i da pritisci ne pove}avaju suvi{e naprezawe cevi u predelu
wihovog su`ewa (tj. u ~oku), odnosno ispaqivawe ovakvih zrna moralo je biti
i bezbedno. Problem je prevazi|en izmenom konstrukcije projektila, koji je dobio
vaqkast oblik, sa prstenastim, uzdu`nim i kosim rebrima na bo~nim povr{inama. Tako je prevazi|ena razlika u raz-

Slug zrno naj~e{}e se koristi u odstrelu divqih sviwa

li~itim pre~nicima kanala cevi od 0,4

mm (odnosno projektili su se bezbedno
mogli ispaqivati iz cevi svih proizvo|a~a), smaweno trewe i obezbe|eno pouzdano vo|ewe projektila kroz cev.
Pove}awe radnih pritisaka savremene
municije radi pove}awa po~etne brzine,
nametnulo je kori{}ewe tvr|ih olovnih
legura, izmenu na~ina izrade metalnih
delova projektila, izmenu konstrukcije
tela projektila radi o~uvawa wegove mase (spre~avawa fragmentacije, koja je kod
ovako velikog pre~nika zrna nepotrebna)
i pove}awa probojnosti.

Izabrati najboqu kombinaciju

Bezbednost korisnika u ovakvim
uslovima eksploatacije mogu}a je samo
ako se postigne potpuno usagla{avawe
pre~nika cevi korisnikove pu{ke i projektila koji }e iz we biti ispaqen i to
preciznim merewem nonijusom. Pre~nik
cilindri~nog tela projektila meren izme|u rebara, mora biti mawi za 0,2 - 0,5
mm od naju`eg dijametra kanala cevi u ~oku, dok visina rebara mo`e biti razli~ita. To name}e potrebu da vlasnik pu{ke
probnim ga|awem odredi tip i seriju jedina~nog projektila sa kojim wegova pu{ka puca bezbedno, a pri tom posti`e
najboqe rezultate ga|awa. Kod dvocevnih sa~mara to se mora uraditi za svaku
cev posebno i koristiti najboqe kombinacije odgovaraju}e municije sa svakom od
cevi. Slug zrno nije prevazi|eno. Dokaz je
i to {to do sada nijedan zna~ajan proizvo|a~ municije u svetu nije prestao da
ugra|uje neku od savremenih konstrukcija Slug projektila u svoje metke.
Dr Zlatko Spasi}
Snimio: J. Pap

IZ FIRME SWAROVSKI OPTIK

ZNA^AJNO
VE]A PRODAJA

Uspon posledwe generacije opti~kih ni{ana

Z 6 prevazilazi sva o~ekivawa

Po zavr{etku IWA Sajma u Nirnbergu, komercijalni

direktor Firme Swarovski Optik Jrgen Lehmann izjavio
je da su naruxbe pove}ane za 250 procenata. Glavni razlog
su opti~ki ni{ani Z 6, a posebno novi model Z 6 i 2,5 - 15
x 56 P.
Godinu dana posle pojave prvih Swarovski opti~kih
ni{ana sa 6x zumom, revolucionarna Z6 linija je upotpuwena novim modelom sa uve}awem 15x i objektivom od
56mm {to obezbe|uje maksimalnu preciznost na ve}im
razdaqinama, ~ak i pri lo{ijim svetlosnim uslovima.
Swarovski Optik balisti~ki turet je slede}i proizvod koji
je bio predstavqen na IWA Sajmu. Jednostavan za rukovawe, sa svega nekoliko delova, balisti~ki turet omogu}ava jo{ ve}u ta~nost i preciznost na ve}im daqinama.
Posebno razvijen balisti~ki program olak{ava pode{avawe opti~kog ni{ana za `eqene distance. Nova
kon~anica - 4A - 300 (-I) - za magi~nu razdaqinu od 300 metara i BR kon~anica, koja zamewuje vrlo uspe{nu TDS
kon~anicu, doprinele su ovom odli~nom poslovnom rezultatu. Xepni dvogled Pocket Tyrol, sa besplatnim stalkom i
nova neoprenska za{tita za opti~ke ni{ane, tako|e su
nai{li na pozitivan prijem.
Komercijalni direktor Swarovski Optik-a, Jrgen Lehmann ka`e: Pro{le godine dostigli smo krajwe granice
na{ih kapaciteta sa izuzetno uspe{nom Z6 linijom koja
se nastavqa novom generacijom opti~kih ni{ana Z6i 2,5 15 x 56 P. U isto vreme, istra`iva~ki i razvojni tim rade na novim tehni~kim inovacijama koje }e uskoro biti ponu|ene tr`i{tu. Johannes Davoras, direktor marketinga,
izjavio je: Nastoja}emo da radimo na dinami~kom i pozitivnom poslovnom razvoju i u narednim godinama, a sa
na{im novim pronalascima pokaza}emo snagu inovacije i
jo{ jednom potvrditi vode}u poziciju na tr`i{tu .
Swarovski Optik je deo grupe Swarovski kompanija i
ima sedi{te u tirolskom gradu Absam. Ova poznata austrijska firma, osnovana 1949. godine, specijalizovala
se za razvoj i proizvodwu prvoklasnih opti~kih instrumenata za posmatrawe na ve}im daqinama. Dvogledi, teleskopi optronik instrumenti, opti~ki ni{ani, daqinomeri i instrumenti za no}no posmatrawe omiqeni su izbor korisnika ovih ure|aja {irom sveta. Uspeh
Swarovski Optik-a zasnovan je na visokom stepenu inovacije, kvalitetu i funkcionalno-estetskom dizajnu.

KALENDAR TAKMI^EWA VOJVO\ANSKE

LIGE

FINALE U NOVOM BE^EJU

Komisija za lovno - sportsko streqa{tvo Lova~kog
saveza Vojvodine donela je Kalendar takmi~ewa Vojvo|anske lige za ovu godinu. Prema Kalendaru raspored
takmi~ewa je slede}i: BANATSKA LIGA - 1. juni Novi
Be~ej I, 8. juni Banatski Dvor, 15. juni Kova~ica I, 22. juni
Zrewanin I, 20. juli Zrewanin II, 3. avgust Novo Milo{evo I, 10. avgust Hajdu~ica, 17. avgust Kova~ica II, 24.
avgust Banatsko Veliko Selo, 7. septembar Novi Be~ej II
i 14. septembar Novo Milo{evo II. SREMSKA LIGA - 8. juni Ruma I, 15. juni Pe}inci I, 22. juni Ruma II, 10. avgust
Irig, 17. avgust Pe}inci II, 24. avgust [id i 14. septembar Sremska Mitrovica. JU@NOBA^KA LIGA I - 1. juni
Bege~ II, 15. juni Futog II, 22. juni Novi Sad, 20. juli Ba~ki
Petrovac, 10. avgust Oxaci i 24. avgust Glo`an. JU@NOBA^KA LIGA II - 1. juni Temerin, 8. juni \ur|evo, 15. juni
Ledinci, 22. juni Koviq, 10. avgust \ur|evo II, 17. avgust
Gospo|inci, 24. avgust Ba~ki Jarak, 7. septembar Senta i
14. septembar Titel II.
Finale Vojvo|anskih liga odr`a}e se u Novom Be~eju
21. septembra. Kupovi LS Vojvodine organizova}e se
prema slede}em rasporedu: Sremske lige - 18. maja u
Pe}incima; Ju`noba~ke lige I - 29. juna na ^eneju; Banatske lige - 27. jula u Elemiru i Ju`noba~ke lige II - 31. avgusta u Be~eju.
Internacionalni kup Lova~kog saveza Vojvodine
bi}e odr`an 12. oktobra 2008. godine u Ba~kom Petrovcu.
Blagoje Mirkov, sekretar Lige

Z. Petronijevi}

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

Z6 i 2,5 - 15 x 56 P

21

TELETAKT U OBUCI LOVA^KIH PASA

PUT DO DOBROG POMO]NIKA U LOVU

Svaki lovac `eli da wegov pas bude radan i poslu{an, kao i da zaustavi neke negativne navike
psa koje on zbog svog uro|enog nagona lovca ima.

Obuka teletaktom po~iwe najranije posle {estog meseca psa i kada je ne{to ve} nau~io, da u~vrsti nau~ene komande. Uvodi se postepeno.

Teletakt je aparat koji omogu}ava da se, umesto poznatih metoda obuke (na`alost to su ~esto i batine), primeni
brza, kvalitetna i humana obuka lova~kih pasa. Aparat se
sastoji iz dva dela. Jedan deo (prijemnik) se nalazi na ogrlici i stavqa se na vrat psa, a drugi deo - daqinski upravqa~ (predajnik) ostaje kod vodi~a-lovca. Daqinski upravqa~ ima tastere na ~iji pritisak prstom emituje psu zvuk
ili elektrostati~ki udar.
Oba nadra`aja za psa su iznena|uju}a i neprijatna, nikako bolna i za zdravqe psa {tetna.

Kada po~iwe primena?

Pre kori{}ewa pas teba da nosi nekoliko dana ogrlicu
da se navikne i na taj na~in je ne}e povezivati sa sankcijama. Odredite nivo stimulacije na koje va{ pas najboqe reaguje, tako {to }ete po~eti od najni`eg nivoa, a zatim pove}avati postepeno intenzitet stimulacija. Odaberite
pravi trenutak da pritisnete dugme - ba{ u trenutku kada
va{ pas uradi ne{to pogre{no. Psu treba pru`ati podr{ku,
nau~i}e br`e i wegova `eqa da odgovara }e porasti. Psi
su vrlo inteligenti, brzo u~e i umeju da po{tuju.
Primenom teletakta psi su nau~ili da pole`u pri podizawu divqa~i i da je ne progone, odnosno da le`e do izdavawa nove komande.

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

Kako se koristi?

22

Teletakt je produ`ena ruka lovca kojom on mo`e stimulisati psa i onda kada on misli da je izvan dohvata, a da
to ipak ne vezuje za lovca ve} za svoju pogre{ku.
Po teoriji I.P.Pavlova dresura je analiza psihi~kih
osobina na{eg psa i slo`eno delovawe dresera na te osobine. Ciq svakog vlasnika psa je da te psihi~ki uro|ene
osobine {to vi{e prilagodi svojim potrebama i bezbednosti psa. Obuka je uvek metod nagrade i pohvale s jedne strane, i kazne i kritike s druge strane. I takva daje najboqe
rezultate. U situacijama kada psa treba kazniti nezamenqiv je teletakt, jer se wim pas mo`e kazniti ba{ u trenutku kada radi ne{to nedopustivo. Svaki lovac imao je priliku da vidi slede}i primer:
Pti~ar na|e zeca, markira ga i kada se zec digne, juri za
wim najbr`e i najdaqe {to mo`e, i pored dozivawa vlasnika. To se ponovi i drugi put. Zna~i da je kazna zakasnila i pas je nije mogao povezati sa svojim progonom zeca.
Teletakt se mo`e upotrebiti na dva na~ina:
1. da bi poja~ali komande tipa: do|i, pored, sedi i
sli~no,
2. da bi zaustavili navike jurcawa, nekontrolisanog
kopawa, lajawa, napadawa drugih pasa i sli~no.

Mnogo lovaca i profesionalnih dresera je potvrdilo

da je kori{}ewe tih proizvoda donelo uspeh i delotvorne
rezultate. Najpoznatiji i najkvalitetniji teletaktovi su
NUM`AXES proizvodi
marke CANICOM.
Mnogi psi {ampioni u radu postali su
to zahvaquju}i kombinaciji dobrog dresera
i elektronskih ogrlica.
Zvonimir Rehlicki

KAKO OBU^ITI PSA NA PUCAW

STRPQEWEM DO
USPEHA

Sa obu~avawem psa na pucaw ne treba `uriti

Kad mlad pas savlada elementarnu obuku, a vas prihvati

kao neprikosnoveni autoritet,
tek onda mo`ete po~eti da ga
privikavate na pucaw. Ovu
slo`enu radwu nikad nemojte
raditi ako nemate dovoqno vremena, strpqewa i ako ste nervozni. Za ovaj ozbiqan posao morate anga`ovati jo{ jednu osobu,
najboqe nekog kolegu lovca koji
je u ovom poslu iskusan, strpqiv
i stalo`en.
Ako su ovi preduslovi ispuweni, mo`ete da krenete na teren prethodno odabran, dovoqno velik i pregledan da vas pas
u svakom trenutku vidi i ~uje. Da
sa wim imate i glasovni i vizuelni kontakt.

Kako po~eti?
Vi i va{ kolega lovac treba
da, {to se ti~e oru`ja i patrona,
budete opremqeni kao da ste
krenuli u pravi lov (nemojte na
obuci {tedeti patrone). Pored
lova~ke pu{ke bilo bi dobro
da, ako ste u mogu}nosti, ponesete i bar jedan start revolver poznatiji kao pla{qivac.
Do{li ste na teren i obuka
mo`e da po~ne. Prvi korak je da
oslobodite va{eg psa sa povodnika i da ga pustite da se istr~i.
Usput ga stalno bodrite, oslovqavajte po imenu i vizuelno i
glasovno usmeravajte da pretra`uje teren. Za to vreme va{
asistent se udaqava, ali ne preterano daleko da bi sa vama
imao komunikaciju (to je otprilike na 100-150 metara). Kada
procenite da se pas dovoqno istr~ao, pozovite ga imenom da
vam pri|e. Nagradite ga tako
{to }ete ga pomilovati, po-

tap{ati i bodriti. Zatim ga pustite da se ponovo udaqi pa ga

pozovite i uradite sve radwe
kao i prethodni put. Posle tri~etiri uzastopna uspe{na
vra}awa, mo`ete pre}i na slede}i korak.
Pas je pored vas, jednom rukom
ga blago pridr`avate za ogrlicu,
a drugom ga milujete i bodrite.
Asistent ~eka va{ unapred dogovoreni znak i, ako ga je dobio, puca iz start revolvera samo jednom i pravi pauzu. Vi i daqe bodrite svog psa i pratite wegove
reakcije. Sada je najva`nije da
napravite dobru procenu kako je
va{ pas reagovao.

Kada prekinuti, a kad

nastaviti obuku?
Ako je za trenutak zastao, uspravio se, umirio a glavu i u{i
usmerio u pravcu pucwa - to je
dobar znak. Jo{ ako poku{ava
da krene u pravcu pucwa uspe{no }ete obaviti posao.
Ako se, pak, od ovog pucwa iznenadio, podvio rep, zalegao,
po~eo da cvili ili vam prosto
uleteo u naru~je, obuku morate
istog momenta prekinuti da ne
napravite jo{ ve}i problem.
Pauzu od nekoliko dana iskoristite tako {to }ete sa psom
provoditi jo{ vi{e vremena, a
ku}nu obuku i dresuru stalno ponavqati.
(Ovaj korak se radi uz pomo}
start revolvera zato {to on ima
mnogo slabiji prasak nego lova~ka pu{ka i postoji daleko
ve}a {ansa da sa uspehom obavite obuku nego da se pas {okira
pri prvom pucwu iz lova~ke
pu{ke, pogotovo ako je jo{ i ,,magnum puwewe).
Da uzmemo u obzir da sve ide
po planu, dajte znak va{em asistentu da ispali dva uzastopna

pucwa, a psa nemojte vi{e pridr`avati za ogrlicu. Pustite ga

da krene u pravcu pucwa. Kada
se udaqi od vas na otprilike
polovinu puta, ispalite prvo vi
jedan pucaw. Pas bi trebalo da
zastane i da po~ne da oslu{kuje
iz kog pravca dolazi zvuk. Ako
to radi, ispalite dva uzastopna
pucwa i va{ pas }e krenuti ka
vama. Pustite ga da pri|e, bodrite ga, ali ga sada nemojte maziti ve} mu izdajte komandu
tra`i ilidaj. Ponovite i ovu
radwu nekoliko puta.
Kada ste se uverili da va{
pas na pucaw iz start revolvera
reaguje tako {to kre}e od vas u
`eqi da pretra`i teren,
pre|ite na privikavawe na pucaw iz lova~ke pu{ke.
Radwa je identi~na kao i kod
pucwa iz start revolvera. Prvo
puca va{ pomo}nik, pa onda vi, a
sve dok se ne uverite da se pas
ne pla{i ni pucwa ni lova~ke
pu{ke.
Za slede}i izlazak na teren
vi{e vam ne}e biti potreban
pomo}nik. Ponavqajte sami ovu
radwu kad god ste u prilici,
dok ne po~ne letwi lov na prepelice. Onda }ete daqe da
obu~avate va{eg psa u socijalizaciji s drugim psima i u~esnicima lova.
Ovako obu~en pas na pucaw
bez problema }e reagovati i kada bude polagao ispit uro|enih
osobina, {to je preduslov da ga
vodite u lov.
Petarde i ostalu pirotehniku ne smete nikako da koristite.

Primer prvi
Da bi pojeftinio obuku, neiskusan lovac je umesto lova~kih
patrona koristio petarde. U jednom momentu ba~ena petarda jo{
nije eksplodirala, a pas se otr-

gao od vlasnika i potr~ao prema

woj. Pre nego {to je owu{io petardu, eksplodirala je.
Epilog mo`ete da pretpostavite. Pas izuzetnih potencijala
trajno je izgubqen za lov. Postao
je pla{qiv i istraumiran, boji
se svakog ja~eg praska, zvuka, sirene automobila, zvuka aviona
pri probijawu zvu~nog zida itd.

Primer drugi
U vreme novogodi{wih i
Bo`i}nih praznika deca su
iza{la u dvori{te da bacaju petarde. Deca ko deca, petarde su
bacala svuda, pa i u boks kod
psa. Pas se toga pla{io, a deci je
to bilo zanimqivo, dok zalihe
petardi nisu potro{ene. Ta nazovi de~ija zabava pretvorila
se u maltretirawe nedu`ne
`ivotiwe.
Doma}in sutradan primeti u
boksu ostatke pirotehnike i u
prvi mah ni{ta ne posumwa. Kad
je posle nekoliko dana krenuo u
lov sa svojim ve} odraslim i iskusnim psom, nije mogao da veruje {ta mu se dogodilo.
Posle prvog pucwa pas je podvio rep i pobegao glavom bez obzira, ne obaziru}i se na komandu
svog gazde da se vrati. Sa~ekao
ga je ispod automobila le`e}i i
drhte}i.
Ovi negativni primeri su navedeni da se drugima ne bi tako
ne{to desilo.
Put oporavka istraumirane
`ivotiwe je vrlo dug i neizvestan. Nikada se sa sigurno{}u ne
mo`e re}i da je pas zaboravio
traumu ili da mu se opet ne}e
vratiti strah od pucwa.
Setimo se samo NATO bombardovawa na{e zemqe 1999.
godine kada su mnogi psi usled
stresa trajno izgubqeni za lov.
Dragan Kova~evi}

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

Stalo`enost i iskustvo
lovca izuzetno su bitni

23

VLASOTINCE

GATER POD OKOM STRU^WAKA

U okviru redovne posete udru`ewima, koja su pod ingerencijom Lova~kog saveza Srbije, u Vlasotincu su boravili sekretar LSS Aleksandar Panteli} i Mikica Jankovi}, ~lan UO LS Srbije. Oni su, sa odgovornima u LU
Bogi{a Popovi} Gi{a razgovarali o stawu gatera Beli
kamen. Oceweno je da je to objekat koji slu`i za obuku goni~a i odvikavawe od gowewa srne}e divqa~i.
- Za sada, imamo uspeha zahvaquju}i Stru~noj slu`bi
LS Srbije. U tome smo ve{ti, jer koristimo iskustva drugih - ka`e upravnik lovi{ta Zoran Mladenovi}.
Prema re~ima predsednika Slavoquba Sto{i}a, gater }e biti pro{iren i ima}e status farme za uzgoj divqih sviwa, a sve saglasnosti od nadle`nih ministarstava su dobijene.
S. S.

Osve{tawe slavskog kola~a

SREMSKA KAMENICA

LOVCI PROSLAVILI SLAVU

Lovci Lova~kog dru{tva Fru{ka gora u Sremskoj

Kamenici, sme{tenoj na obroncima Fru{ke gore, 14. maja
proslavili su slavu Svetog proroka Jeremije.
U Lova~kom domu na Popovici, goste su do~ekali
predsednik Dru{tva Petar Brezovac i sekretar Milenko Mi}evi}. Me|u gostima bili su lovci iz okolnih lova~kih dru{tava i gosti iz Srpske Ilixe - ^lanovi Lova~kog udru`ewa Igman. Iz Republike Srpske do{li
su: Stevan Dra{kovi}, Zoran Kulina , Danijel Kulina,
Zoran Pejo{i} i Miodrag Terzi}. Prota Gavro Milanovi} iz Sremske Kamenice slu`io je slavsku liturgiju, a
kumstvo za narednu godinu preuzeo je Danilo Kupre{ak.
Na kraju, gosti iz Republike Srpske razmenili su poklone sa svojim doma}inima iz Sremske Kamenice.
M. Kizi}

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

Posmatraj i zabele`i

24

Brzo.Lako.Precizno.
Dobro do{li u svet digiskopinga! Sada je mogu}e da kamerom uhvatite neke jedinstvene prizore. Swarovski Optik postolje za
digitalne foto-aparate i kamere postavlja va{ aparat direktno na teleskopski okular, jednostavno mewaju}i teleskop u mo}an
foto-objektiv. Fotografije sa izuzetnom o{trinom detalja mogu biti napravljene va{im li~nim foto-aparatom ~ak i sa ve}ih udaljenosti.
Snimiti neki trenutak je sada tako jednostavno pre svega zahvaljuju}i mogu}nosti da se u treptaju oka va{ teleskop prebaci sa
osmatrawa na fotografisawe.
A-dealer: Snajper, Masarikova 4, 11000 Beograd, Tel:+381 (0)11 2641 671; D.o.o. Hubertus, Sen}anski put 45, Ada,
Tel:+381 (0)24 852 959; Grof MBM, Srpskih Vladar 153, Petrovac na Mlavi, Tel: +381 12 332 067; info@swarovskioptik.yu
Swarovski Optik KG, Swarovskistrae 70, 6067 Absam, Austria, Tel. +43/52 23/511-0, Fax +43/52 23/41 86, info@swarovskioptik.at

AKCIJA SMAWEWA PASA LUTALICA U LOZNI^KOJ OP[TINI

UHVATI, STERILI[I, PUSTI

U SEKCIJI RADOVNICA KOD TRGOVI[TA

DRUGA LOVA^KA KU]A

Za lovce Sekcije Radovnica, koja pripada LU P~iwa u Trgovi{tu,
mo`e se s pravom re}i da su dobri doma}ini. Rad na ure|ewu lovi{ta,
za{titi prirode i briga o divqa~i neprestano traju. Svakako treba ista}i
i to da nijedan ~lan ove sekcije nikada nije prekr{io Zakon o lovstvu.
Stanovni{tvo, ~ije se ku}e i imawa nalaze u delu lovi{ta kojim gazduju lovci Radovnice, ima pravilan odnos prema divqa~i, a to svakako
doprinosi ve}oj brojnosti divqa~i. Lovci iz Radovnice nedavno su izgradili Lova~ku ku}u u reviru Ba`dar, na nadmorskoj visini od 1.604 metra.
Ku}a je zvani~no otvorena 27. aprila i taj dan je za ~lanove ove Sekcije
protekao veselo. Tome je doprineo muzi~ki program Radija Duga. Voditeq
ove radio stanice Sr|an Milo{evi} omogu}io je da se u program direktno
ukqu~i i predsednik Udru`ewa Radivoje Zlatanovi} koji je tom prilikom
pohvalio vredne lovce i po`eleo i ostalim sekcijama mnogo uspeha u akcijama na ure|ewu lovi{ta. U program Radio Duge ukqu~io se i predsednik op{tine dr Radovan Stojanovi}. On je ~estitao lovcima Radovnice na
wihovom doma}inskom odnosu u gazdovawu lovi{tem i po`eleo im mnogo
uspeha u narednom periodu.
M. Despotovi}

M. Negovanovi}

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

Vredni lovci iz Radovnice

Ove godine iz buxeta op{tine Loznica izdvojeno je {est miliona dinara za realizaciju strategije kontrole i smawewe populacije pasa lutalica. Tu strategiju je usvojila Skup{tina op{tine
Loznica. Za predsednika Komisije za sprovo|ewe
strategije kontrole i smawewa populacije pasa
lutalica izabrana je Vesna Mitri}. Ona }e
u~initi sve da se osna`i akcija pod nazivom
Uhvati, sterili{i i pusti. Osim toga, Vesna Mitri} }e se zalagati da se osnuje azil za oko 200 pasa.
Sterilisawe je povereno Veterinarskoj stanici u Loznici. Do sada je sterilisano preko 110
pasa lutalica. Tako|e, neophodno je usaglasiti
op{tinske propise sa republi~kim, kako bi se
primewivale o{trije kazne za one koji napu{taju
`ivotiwe. Ina~e, u op{tini Loznica ima 6.000 pasa ~iji su vlasnici poznati. Procewuje se da se lozni~kim ulicama slobodno kre}e oko 250 napu{tenih pasa. Pro{le godine, Zdravstvenom centru
Milenko dr Marin prijavqeno je 68 ujeda pasa. U
15 slu~ajeva napadnuta su deca. Tokom januara, registrovano je 12 slu~ajeva ujeda pasa lutalica.
Psi lutalice pri~iwavaju {tete i predstavqaju opasnost i u seoskom podru~ju ove podriwske op{tine. Pro{le godine, psi lutalice su naneli velike {tete sto~arima (stradale 44 ovce),
a wihov pir nastavqen je i ove godine.
O~ekuje se da }e akcija Uhvati, sterili{i i
pusti u op{tini Loznica imati svoje efekte.

25

SEDNICA KOMISIJE ZA OMLADINU I LOVA^KI PODMLADAK LS SRBIJE

PUNIM JEDRIMA

U prostorijama LSS
odr`ana je, 16. maja, sednica
Komisije za omladinu i lova~ki podmladak Lova~kog
Saveza Srbije. Tom prilikom, razmotreni su predlozi
tekstova dva pravilnika.
^lanovi Komisije su se obavezali da za slede}u sednicu, na koju se, kako je dogovo-

reno, ne}e dugo ~ekati, podnesu pisane predloge dopuna

i primedbi na tekst pravilnika, na osnovu koga }e lova~ka udru`ewa donositi
svoj Pravilnik o radu lova~kog podmlatka-~uvara
prirode lova~kog udru`ewa. Rodoqub Haxi-Ceni}
izneo je detaqno i stru~no

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

U VLASOTINCU

26

PODMLADAK U @I@I
Lova~ko udru`ewe Bogi{a Popovi} Gi{a u Vlasotincu i
Lova~ki savez Srbije organizovali su edukativno predavawe
za {kolarce O[ 8. oktobar, O[ Sini{a Jawi} i za goste iz
O[ Sveti Sava u Glo`anu. Ciq ovog predavawa bio je, pre
svega, ekolo{ko - za{titarska poruka, a ~ula su se i brojna pitawa iz te oblasti. Prikazan je i film na tu temu iz produkcije Lova~kog saveza Srbije. Ina~e, skupu je prisustvovalo preko
stotinu mali{ana.
S.S

obja{wewe Pravilnika o organizaciji lovno-streqa~kih takmi~ewa za podmlatkare, u disciplini vazdu{na

pu{ka.
Komisija je usvojila
predlog da dotada{wi ~lan
lova~kog podmlatka, po{to
polo`i lova~ki ispit, ispuwava uslov da bude primqen
u redovno ~lanstvo, bez
pla}awa upisnine. Na sednici Komisije re~eno je da se
o~ekuje {tampawe redizajnirane ~lanske karte za podmlatkare, na kojoj }e biti
promovisan novi logotip. Na
osnovu wega, bi}e ura|en i
bex, koji prati ~lansku kartu. ^ula se i informacija o
filmskoj produkciji Lova~kog saveza Srbije. Ova
produkcija }e uskoro biti
bogatija za dokumentarni
film o lova~kom podmlatku,
~ije snimawe je u toku. Komisija je predlo`ila da se pokrene ~asopis posve}en lo-

va~kom podmlatku - ~uvarima prirode, koji bi ure|ivala deca. Ideja vredna razmi{qawa !
Zainteresovani
podmlatkari se mogu ukqu~iti u
ekolo{ku akciju na temu
Priroda je moj zavi~aj, u
okviru koje }e biti tretirani prioritetni ekolo{ki
problemi u lokalnim sredinama. Polaze}i od stanovi{ta da stare probleme na
nov na~in mogu re{avati samo mladi qudi, i to svojom
kreativno{}u
i
novim
na~inom razmi{qawa, wima
}e biti omogu}eno da poka`u
odraslima kako se to radi.
Rad sednice pratili su
novinari Lorista i Lova~kih novina, kao i Branislav @ivkovi}, profesor iz
@agubice, koji }e se ubudu}e
na}i na spisku ~lanova ove
Komisije.
LSS

NAJAKTIVNIJI MLADI
ARIQA I IVAWICE
Na sednici Saveta Zlatiborske lovne oblasti, predsednik Komisije za podmladak LSS Mihailo Jevgenijevi}, koji je ujedno i predsednik ove lovne oblasti, posebno je naglasio da }e uskoro biti donet novi Pravilnik, kojim }e se regulisati rad lova~kog podmlatka. To
}e rad s mladima uzdi}i na jedan vi{i nivo. Prisutni
predstavnici udru`ewa istakli su da u radu s podmlatkarima imaju samo pozitivna iskustva, a da su najaktivni ~lanovi podmlatka u Ariqu i Ivawici.
D. M.

Sofija Filipovi}

NA KRAJU SVETA
Sledila se istina na jeziku,
san prebegao u dubqeg sna senku,
nemiri preplavili
brzinom divqih zveri,
zenice utonule u tminu,
stid vulkanskom lavom sakriven,
nade tragovi zavejani u snegu,
nebesa daleka spustila se blizu,
mogu da ih dotaknem.

Ure|uje:
Sofija Filipovi}

Strahom obuhva}en ~ovek lebdi,

jagwe izgubqeno `eli da je svezano,
putuju}i, putnik se oslobodio prtqaga,
ratnik izlio sabqu u grivnu,
kose rasplela devojka
nespretno, kosama uplela roj p~ela,
osramo}ena svetlost
hodnicima mrklim luta,
mogu da je uhvatim.

LOVA^KI PODMLADAK - ^UVARI PRIRODE

Priroda je moj zavi~aj

Jedna pri~a ima puno naravou~enija

[UME I EROZIJA

Lisica i drvose~a

"[ume nisu samo ukras Zemqe, wen prekrasan i

veli~anstven pokriva~, niti su samo izvor sirovina,
one su najve}i pomaga~ ~ovekov u borbi za `etvu."
Za vreme ki{a li{}e drve}a u {umama zadr`ava ki{ne kapi,
tako da se voda postepeno sliva na tle. [ume spre~avaju i naglo
topqewe snega, koje nastaje pod uticajem Sun~evih zraka i toplih
vazdu{nih struja. U {umi se sneg sporije topi nego na golom
zemqi{tu i u poqu, jer hladovina od drve}a i `buwa i smawena
snaga vetra smawuju zagrevawe i prodirawe toplih vazdu{nih
masa u {umu. Na taj na~in, {ume spre~avaju stvarawe bujica i
poplava, zadr`avaju vlagu, reguli{u vodostaj u rekama i {tite
zemqi{te od spirawa i odno{ewa.
Kad se uni{te {ume, tle ostaje golo i neza{ti}eno.
Tada po~iwe erozioni rad vode. Za vreme ki{a i topqewa
snega voda se naglo sliva niz ogolele povr{ine, urezuje duboko
vododerine u povr{insko rastresitom sloju, odnosi ga postepeno,
dok ga sasvim ne odnese i razori, i na povr{ini se pojave gole
stene. Tada tek nastaju prave nevoqe. Pod uticajem Sun~eve
toplote, vode i drugih ~inilaca stene pucaju, raspadaju se i
drobe. Nove bujice nezadr`ivo jure preko ovih golih povr{ina i
odnose sa wih ogromne koli~ine kamewa i blokova stena. Kad
si|u u ravnice, zasipaju ovim stenovitim materijalom wive i
livade, uni{tavaju}i ne samo `etvu od jedne godine ve} postepeno pretvaraju plodno zemqi{te u kamenito i zauvek neplodno.
Tako "uni{tavawe svakog hektara {ume izaziva uni{tavawe hektara plodne zemqe."

Lisica, be`e}i od lovaca, pobegne ka kolibi

drvose~e, mole}i ga da joj dozvoli da se sakrije
u kolibi. Ovaj dozvoli. Ali utom stignu i lovci i
upitaju ga, nije li gde opazio jednu lisicu tuda da
protr~i. Ovaj re~ima odgovori da nije ni{ta smotrio,
no u isto vreme poka`e im prstom na kolibu. Lovci to
ne primeti{e u brzini i oti|o{e daqe. Lisica, koja
sve to opazi, kako vide da se lovci udaqi{e, izi|e i
po|e na drugu stranu, ni hvala ni zbogom ostaj.
Drvose~a je stane prekorevati za takvu neblagodarnost. "Da ti je prst sa ustima saglasan bio, umela
bih ti ja blagodariti, a ovako ni{ta, nego uzalud ti
dobro, osramotio si se."
Naravou~enije:
"Nemoj me re~ima qubiti, a um i srce na drugoj imati
strani", veli starac Teognid. Pogre{ke bli`wih
na{ih vaqa zaboravqati, jer smo svi pogre{kama
podlo`ni, a dobro u~iweno, nikada.

Mali lova~ki pojmovnik

[ta je {ta?
Koncept odr`ivog razvoja ukqu~uje i povezuje tri
oblasti: ekonomiju, ekologiju i pravi~nost (nepristrasnost). Odr`ivi razvoj je razvoj u pravcu zadovoqavawa
potreba sada{wih generacija, ne ugro`avaju}i mogu}nost
budu}ih da zadovoqe svoje potrebe. Koncept odr`ivog razvoja bila je ideja vodiqa na Zemaqskom Samitu u Rio de
@eneiru 1992. godine.
Pored ovakvog postepenog razarawa i uni{tavawa tla, bujice
mogu, za vreme jakih ki{a, za vrlo kratko vreme da naprave pravu
pusto{. Sa~uvajmo {umu.
[uma je biofilter, biosun|er i bioarmatura.

Ekolo{ki semafor:
Kori{}ewe poqoprivrednih ma{ina bez
pla{ilica mo`e biti kobno za divqa~i i wen
podmladak.
Plasti~ne boce i kese su ru`an dokaz prisustva nesavesnog ~oveka u prirodi. ^ove~e, kad
ne mo`e{ pame}u, ne razme}i se sme}em!
Ispravi svoju sramotu jeftino, da je tvoja deca
ne bi pla}ala skupo!
Pro|ite kroz `ito i detelinu i podignite
divqa~, pola sata pre ulaska poqoprivrednih
ma{ina. Mo`ete pro{etati i sa svojim psom.

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

Koncept odr`ivog razvoja

27

U MAJURU KOD [APCA

LOVCI SVE
AKTIVNIJI

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

Sekcija u Majuru je jedna od najboqih u Lova~kom

udru`ewu "Sele Jevti}" u [apcu. To je re~eno na skoro
odr`anoj redovnoj Skup{tini tog Udru`ewa. Lovci Majura
ne samo {to su najbrojniji, ve} su i najaktivniji, a zadataka ima na pretek.
Predsednik Sekcije majurskih lovaca Milenko
Bo{kovi} isti~e da }e se ove i narednih godina posebno
anga`ovati na poboq{awu uslova za oboga}ivawe
lovi{ta raznovrsnom divqa~i. Tako|e, u planu je izgradwa lovno - tehni~kih objekata, ali i redovno odr`avawe
postoje}ih. Lovci Sekcije u Majuru izgradi}e ve}i broj
hranili{ta i soli{ta i na taj na~in }e zimska prihrana
divqa~i biti znatno boqa. U ovu akciju, osim lovaca, bi}e
ukqu~eni i podmlatkari.
U narednom periodu lovci Majura }e jo{ boqe
sara|ivati sa rukovodstvom Mesne zajednice. ^lanovi ove
Sekcije, a ima ih oko 60, veruju da }e uskoro dobiti na
kori{}ewe prostoriju za odr`avawe sastanaka kako se
vi{e ne bi sastajali po privatnim ku}ama ili kafanama.
I na kraju, {to se divqa~i ti~e, lovci smatraju da bi trebalo pove}ati broj srne}e i ze~ije divqa~i tj. da se brojnost ovih populacija vrati na nivo koji su imale ranijih
godina. ~lanovi Sekcije "Majur" predlo`ili su da se
napi{e i objavi Monografija o radu wihove lova~ke organizacije. Prema re~ima predsednika Milenka Bo{kovi}a,
wegovi najboqi saradnici su: Dragan @ivanovi}, Zoran
\ukanovi}, Dragan Savi}, Dragan \uri}...
M. Negovanovi}

28

KQAJI]EVO KOD SOMBORA

BAL POSLE 20 GODINA

Novoizabrano rukovodstvo LD "Milo{ Petrovi} - Lo{o" u

Kqaji}evu, predvo|eno predsednikom Miloradom Rajkovi}em,
organizovalo je lova~ku zabavu. Ovaj doga}aj }e se dugo pamtiti,
jer je Dru{tvo posle 20 godina obnovilo ovaj vid dru`ewa lovaca.
Zabavi je prisustvovalo oko sedamdesetak lovaca, wihove
supruge i brojni gosti. Za dobro raspolo`ewe bio je zadu`en
seoski orkestar "Ra{i}", pevalo se i igralo do ranih jutarwih
~asova. Uz pomo} donatora prire|ena je i bogata tombola, a
glavna nagrada je bila je srna. Sre}nog dobitnika izvukao je, najstariji prisutan lovac, 70-godi{wi Marko Mraovi}. Posebno
iznena|ewe priredio je, oko pola no}i, seoski pekar Prugini},
koji je za goste pripremio srpsku gibanicu.
Predsednik Rajkovi} je izrazio `aqewe {to nije do{lo jo{
vi{e lovaca. On veruje da }e ih naredne godine biti u znatno
ve}em broju, jer }e lova~ka zabava prerasti u tradiciju.
Lovci Kqaji}eva su pokazali da se lov ne zavr{ava samo odstrelom divqa~i ve} i dru`ewem i slavqem.
B. Mraovi}

NE MO@E BEZ
PRIRODE I LOVA
Aleksandar Sto{i} je
svom sinu Radoslavu usadio qubav prema prirodi
i lovu. To je ona neprolazna qubav, {to se ka`e,
za ceo `ivot. Radoslav je
jo{ kao de~ak odlazio s
ocem i drugim lovcima u
lovi{te P~iwa, zavo-

Radoslav Sto{i}

leo ~ari prirode i divqa~.

Kad je postao punoletan i stekao pravo da pola`e lova~ki ispit i poseduje oru`je, Radoslav je
kupio prvu pu{ku. Bila je
to lova~ka pu{ka, ne ba{
dobre ru~ne izrade, sa
jednom cevi. Posle nekoliko godina nabavio je
dvocevku i tako je krenula
wegova
kupovina
pu{aka. Tokom svog vi{edecenijskog lova~kog sta`a promenio je mnogo
pu{aka i na svakoj od wih
je pone{to mewao i prepravqao. A, u LU P~iwa
Radoslav Sto{i}, zvani
Vidra, je rekorder u lovu
na lisice. Do sada je odstrelio preko stotinu lisica i na taj na~in doprineo smawewu brojnosti
predatora u lovi{tu.
M. Despotov

PRVENSTVO U GA\AWU GLINENIH GOLUBOVA (TRAP)

KRENULA ZLATIBORSKO
- DRINSKA LIGA
Na nedavno odr`anom sastanku predstavnika lova~kih udru`ewa U`ica, Po`ege, Ariqa, ^ajetine i grada
doma}ina Bajine Ba{te postignut je dogovor o ovogodi{wem prvenstvu Zlatiborsko - drinske lige u ga|awu
glinenih golubova (trap). Prvi put, u takmi~ewe se
ukqu~uje i LU Branko \onovi} iz Ariqa. Lova~ka
udru`ewa Bajine Ba{te i ^ajetine ima}e po dve ekipe,
dok }e Po`ega, U`ice, Ariqe i Qubovija imati po jednu
ekipu. Tako }e se u Zlatiborsko - drinskoj ligi u ga|awu
glinenih golubova nadmetati osam ekipa.
Pro{le godine titula najboqe ekipe pripala je LU
Zlatibor (^ajetina), dok je drugoplasirana bila ekipa
LU Soko (Bajina Ba{ta).
Posle dva kola, odr`ana ovog prole}a, na tabeli vodi LU Zlatibor - ^ajetina, ~iji su strelci prikupili 112
bodova, na drugom mestu je ekipa LU Mileta Poli} Bata Qubovija, sa 94 boda, dok je na tre}oj poziciji LU Aleksa
Dejovi} - U`ice, sa 93 boda.
Na sastanku u Bajinoj Ba{ti izabrana je Takmi~arska
komisija koju sa~iwavaju: Milan Bo`i}, Darko Vasiqevi}
i Dragoqub Nikoli}. U Disciplinskoj komisiji su: Slobodan Despotovi}, Mihailo Jevgenijevi} i Mirko Davidovi}. I naredne dve godine, komesar takmi~ewa bi}e Nenad
Puri} iz Bajine Ba{te. Dogovoreno je da tri prvoplasirane ekipe i deset strelaca u`estvuju na ovogodi{wem Republi~kom prvenstu u ga|awu glinenih golubova, koje }e se
odr`ati u Kovilovu.
M. Negovanovi}

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

RADOSLAV STO[I] VIDRA IZ TRGOVI[TA

29

Posle radne akcije

PROKUPQE

SUBOTICA

ME\UNARODNA UTAKMICA PASA

NEDEQA U RAVNICI

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

Na prelepim lovnim terenima Lova~kog udru`ewa

Toplica u Prokupqu odr`ana je Me|unarodna utakmica
pasa pti~ara, tipa B. Organizator ove utakmice bio je
Miladin Panti}, me|unarodni kinolo{ki sudija i vlasnik odgajiva~nice epawel bretona, koja uzgaja pse {ampionskog kvaliteta.
Pored sedamdesetak epawel bretona, kontinentalnih i engleskih setera iz svih krajeva Srbije, na utakmici su se takmi~ili i psi iz Italije, vlasnika \ankarla
Ranijerija i Fran~eska Sana. Pored po~asnih gostiju iz
Italije, pse izuzetnog kvaliteta prikazao je i Slavoqub
Todorovi} iz Obrenovca.
Ovoj manifestaciji prisustvovali su, u ime Lova~kog
saveza Srbije, Mikica Jankovi} i Dragan Kostadinovi},
~lanovi Upravnog odbora.
A. J.

30

Divqa~ je sastavni deo prirode. Zbog ove nepobitne

~iwenice, briga o divqa~i mora da bude prioritet svih lova~kih organizacija. To podrazumeva organizovawe radnih akcija u kojima lovci, udru`enim snagama, grade lovno - tehni`ke objekte, uklawaju deponije sme}a, prihrawuju divqa~,
~iste pojilice za vodu...
Lova~ko udru`ewe Suboti~ka Pe{~ara nije izuzetak i
izvrstan je primer dobrog rada, gde su divqa~ i briga o woj na
prvom mestu. Radne akcije se organizuju svake nedeqe. Tako je
bilo i sredinom aprila, kada je grupa lovaca ovog Udru`ewa,
koju predvode Zoran Rajak i Zlatko \or|evi}, organizovala
radnu akciju. Tom prilikom izgra|eno je nekoliko hranilica
za visoku i nisku divqa~. Nakon svake radne akcije, pa i ove,
sledi dru`ewe. Po re~ima ovda{wih lovaca - korisno i ugodno su dobitna kombinacija.
Z. R. i Z. \.

U QUBI^EVCU PODNO RUNIKA

LOVA^KI NEIMARI

VRWA^KA BAWA

DOGOVOR O PROSLAVI JUBILEJA

Upravni odbor Lova~kog udru`ewa "Vojvoda Lune",
koji je ujedno i Organizacioni odbor za proslavu 110 godina lovstva u Vrwa~koj Bawi, nedavno je usvojio program
obele`avawa ovog velikog jubileja.
U radu Odbora u~estvovao je i Uro{ \okovi},
predsednik Ra{ke lovne oblasti.
Ovom prilikom, odlu~eno je da proslava bude organizovana po~etkom septembra, da se najaktivnijim
lovcima dodele odlikovawa Lova~kog saveza Srbije, a
da se za ovu prigodu izda "Monografija o 110-godi{wem
putu vrwa~kog lovstva".
S. M.

Jedan od najlep{ih rudni~kih vidikovaca nalazi se u

selu Qubi~evcu, u dvori{tu lova~ke ku}e poznatog lovca i
lovnog radnika, Gorana Mili}a. Nema lovca koji do|e u ovaj
kraj a da ne poseti ovaj kutak, odakle puca nepregledan vidik
na ~itav podrudni~ki predeo. Odavde se vide na desetine
~eka i brojna srne}a divqa~, koja planduje u ovom kraju.
Me|utim, ovaj vrsni lovac nije se zadovoqio samom
izgradwom lova~ke ku}e i prate}ih objekata, ve} je na
najvi{oj koti u dvori{tu, na stoletnoj kru{ci, sagradio osmatra~nicu, koja predstavqa pravi kuriozitet na ovim prostorima.
U izgradwi ovog lova~kog ~ardaka, koji nije"ni na zemqi
ni na nebu", pogali su mu brat Radmilo Mili} Hans, sestri}
Nemawa [piqevi}, me{tani Milan i Rade Eri}, a "stvarala~ku ideju" realizovao je Raja Proki}, upravnik
stragara~kog lovi{ta.
Brojni gosti, me|u kojima i stranci, koji pose}uju lovi{te
u Stragarima, obe}avaju da }e "ukrasti ideju" i da }e ovakvi
~ardaci, ve} koliko sutra, osvanuti i u wihovim lovi{tima.
S. Maxarevi}

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

Odbor za proslavu jubileja

31

mali oglasi

mali oglasi
UPUTSTVO ZA SLAWE OGLASA
Tekstovi za oglase, ~itko ispisani {aqu se na adresu
"Lova~ke novine", Bulevar oslobo|ewa 81, 21000 Novi Sad,
a upla}uje se na `iro ra~un broj: 355-1002794-07, DOO
"Dnevnik-novine i ~asopisi" s naznakom za oglas u "Lova~kim novinama".
Poziv na broj: 8582858
Cena malih oglasa do 20 re~i je 500 dinara, a svaka slede}a re~ je 20 dinara.
BEZ POTVRDE O UPLATI OGLAS NE]E BITI
OBJAVQEN

@UQOLIN
Garantovano le~i
kurije oko, suvi `uq,
zadebqane, ispucale
pete, bradavice ruku
i nogu, i psorijazu
ruku i nogu, a
REUMASAL le~i
reumati~na oboqewa.
Telefon:
010/335-231 i
010/318-743
064/555-83-01

REFLEKTOR ZA NO]NI LOV

grabqivica sa puwa~em. Nepotreban akumulator i produ`ni
kabl. Mogu}a monta`a na karabine, polo`are i bokerice. Snop
svetlosti do 300 m. Cena 140
evra.Telefon: 063/545-078

PRODAJA ORU@JA
* Nove ruske pu{ke I@, Hemmerles, poluautomati, jednocevke, kombinovane, vazdu{ne, malokalibarske, Trapp u svim
kalibrima i varijantama. Mogu}nost odlo`enog pla}awa. "Arsenal", ul. Majke
Jevrosime br.20. Telefon: 011/33-45063.
* Monookulari za no}no osmatrawe
"Night-Vision", dvogledi, katalozi "Frankonija" 2007. Gume za kundak "Pachmayer",
lampe za no}ni lov "Tac-star" sa monta`om za sve tipove pu{aka i karabina,
o{tra~i za no`eve "Lansky". Veliki izbor ameri~ke gardarobe: pantalone, vijetnamke, fajerke, kape, prsluci i ostala oprema. [aqemo pouze}em. "Arsenal", ul. Majke Jevrosime br. 20, Beograd.
Telefon: 011/33-45-063.
* Prodavnica oru`ja "Arsenal" bavi se
preuzimawjem i komisionom prodajom
oru`ja, kao i preuzimawem oduzetog
oru`ja na komisionu prodaju. Polovni
italijanski automati u ekstra strawu.
Uvoz iz Italije! "Arsenal", ul. Majke Jevrosime br. 20, Beograd. Telefon:011/33-45-063.

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

* Veliki izbor opti~kih ni{ana "Bushnell", laserskih daqinomera i lasera

za upucavawe. Originalni japanski ni{ani "Hakko". Replike oru`ja svih svetskih proizvo|a~a. Veliki izbor vatrometa, raketa i sitne pirotehnike. "Arsenal", ul. Majke Jevrosime 20, Beograd.
Telefon: 011/33-45-063.
* Lova~ki karabin 7 x 57 samo 23.000

32

REFLEKTOR ZA NO]NI LOV

grabqivica sa produ`nim kablom,
akomulatorom i puwa~em. Mogu}a
monta`a na karabine, polo`are i bokerice. Snop svetlosti do 300 m. Cena
85 evra. Telefon: 063/ 545-078
din. Kundaci za svo oru`je, za M - 48
5.000 din. Vrhunsko rezbarewe, hromirawe, brunirawe i rezervni delovi za
svo oru`je. Telefon: 034/330-192 i
063/838-14-17.
* Prodajem lova~ku pu{ku poluautomatsku pumparicu Mosberg 500 A,
ameri~ku, kal. 12. Cena povoqna, po
dogovoru. Telefon: 063/888-55-98.

PRODAJA PASA
* Odgajiva~nica "JANIOR" koja je u prole}e 2007. sa jazavi~arima od svoga odgoja postigla rezultate: 1xPR, 4xCACIB
2xR. CACIB, 9xCACB, 4xR. CACB,
2xCACT, 1xR. CACT, 6x ocena ODLI^AN
na takmi~ewima u radu na divqu sviwu,
nudi odli~no odnegovanu, vakcinisanu
mu{ku {tenad o{trodlakog jazavi~ara
{ampionskog porekla. Otac PACO-BATICA {ampion Jugoslavije u lepoti, ispitan u radu u rovu, uspe{no kori{}en u
lovu na divqu sviwu i na krvnom tragu
(sin {ampiona Jugoslavije u lepoti i radu DON - KI]E III), majka BELA JANIORSKA, CAC na izlo`bi, ODLI^NA ocena

u radu na divqu sviwu i na krvnom tragu. Telefon: 063/821-74-35.

* NOD ekstra radno leglo iz
odgajiva~nice sa garancijom! Otac: Lump
vom Ammerland - VJP 68, HZP 185, VGP I./
322 ! Majka: Esta vom Birkenbusch - od oca
(Elan vom Reepmoor - VJP 70, HZP 191 +
226, VGP I. / 344 F !) i majke (Yola vom
Zenngrund - VJP 77, HZP 223 + 227, VGP I.
/ 322 ! ). URBAN - TEMERIN. Telefon:
065/500-0885. Slike mo`ete pogledati
na: www.family-urban.com
* ODGAJIVA^NICA za JOD i NOD koja
poseduje 21 eksterijerna i 3 radna
{ampiona, sa garancijom nudi tokom
cele godine: {tenad, mlade i obu~ene
pse za lov, na svu pernatu i dlakavu
divqa~ + divqu sviwu. URBAN TEMERIN: Telefon: 063/500-088. Slike
o uvezenim priplodwacima za parewe i
o svim na{im psima, mo`ete pogledati
na : www.family-urban.com
* Odgajiva~nica "Podunavac", koja je do
sada odgajila preko 400 {tenadi, prodaje {tenad o{trodlakog nema~kog
pti~ara. Marinko, Apatin. Telefon:025/774-386.
* Lovci na krupnu divqa~! Prodajem
vrlo kvalitetne pse - hanoverske krvoslednike. Fotografije pogledajte na
sajtu www.balkanhanover.com. Zvati od
21 do 22 ~asa. Telefon:023/841-435 i
064/077-87-39.

* Brak jazavi~ari, dva {teneta stara

sedam i dva {teneta stara pet meseci.
Cena 200 evra po {tenetu.
Telefon:023/510-122 i 063/510-121.
* NKD pri~ari, na prodaju {tenad stara
osam i dva meseca. Cena po dogovoru.
Goran, Ba~. Telefon:021/771-845 i
063/83-86-043.
* Prodajem {tenad NKD pti~ara
izuzetno eksterijernih i radnih linija.
Cena 100 evra. Zvati od 18 do 20 ~asova.
Telefon:064/141-87-82.
* Na prodaju dva NDK mu`jaka, stara
~etiri i osam meseci. Otac: Amor od
Heraka. Majka Tilija. Deda po ocu Pipo
R. Savi}, a po majci Bos. Vlada.
Telefon:063/82-90-900.

PSI ZA PAREWE
* O{trodlaki jazavi~ar Gauner von
Sunderhaar, pas je uzen iz Nema~ke. Otac
Alf von Sunderhaar svetski prvak u radu i
multi{ampion u eksterijeru. Mati Hera
vom Grenzeck svetski prvak u radu i
{ampionka Nema~ke u eksterijeru.
Lovo~uvar Stevan-Mi{a Muwin.
Telefon:021/732-071 i 063/598-202.
* NDK mu`jak slobodan za parewe. Otac:
Brik - Ajk. Majka: Nita - Bos. Vlada.
Telefon: 063/82-90-900.

* NOD pti~ar, {tenci, roditeqi lovni

psi, papiri uredni. Telefon: 064/164-1662

RAZNO

* NOD {tenad od roditeqa uvezenih i

ispitanih u radu u Nema~koj! Otac: Lump
vom Ammerland - VJP 68, HZP 185, VGP I.
/322; Majka: Kuhls Tosca V - VJP 70 + 70,
VGP III. /293. Sve slike mo`ete pogledati
na:
www.family-urban.com.
Urban.
Temerin. Telefon:063/500-088.

* Teletakt, ameri~ki, za obuku pasa i

lov do 100 m -190 evra; do 400 m - 220
evra. Ogrlica protiv lajawa (elektro{ok) 110 evra. Telefon: 063/500-088.

* Odgajam i prodajem kvalitetne balkanske goni~e, raznih uzrasta. Polovina sa

radovnicima,vakcinama i ~ipovima.
Telefon:019/735-109.

* FAZANERIJA " KARAKU[A" ugovara

prodaju fazanskih pili}a i odraslih
fazana. Garantujemo kvalitetnu i lepo
odnegovanu fazansku divqa~. Telefon:
022/600-516, 064/218-73-57 i 062/800-4607.

MR^AJEVCI

PLovci
O D
VANAESTI PUT
sekcija "Be~aw" i "Vujetinci", u sastavu

Lova~kog udru`ewa "Radi{a Po{ti}" u Mr~ajevcima,

ove godine su po 12-ti put organizovali, sada ve}
tradicionalno, dru`ewe pored lova~ke ku}e na potesu
Proje - Gorwa Bresnica. Ovo Udru`ewe, koje ima oko
trista lovaca, vrlo uspe{no vodi Milovan Beli} Rum,
koji je ujedno i predsednik sekcije "Be~aw".
Odli~na organizacija, lepo vreme i debela hladovina hrastove {ume privukla je preko 400 stotine lovaca i wihovih prijateqa iz okolnih udru`ewa, kao i iz
Kraqeva, Kragujevca, Vaqeva, Beograda i drugih mesta
{irom Srbije.
Ovo je bila prilika za razmenu bogatih lova~kih
iskustava u gajewu i za{titi divqa~i, ali i za
prepri~avawe lova~kih pri~a. Tako su prisutni saznali da je predsednik sekcije "Vujetinci", Ranislav
Ili} ]ata, u protekloj lovnoj sezoni ostvario
neobi~an ulov. Naime, za samo tri sata lova odstrelio
je pet lisica, {to je pravi kuriozitet.
D. Markovi}

VESTI VESTI VESTI VESTI VESTI VESTI

VELIKO
GRADI[TE

MAJSTOR
ZA
[AKALE

Lovac Prvoslav
Pavlovi} iz Kurja~a
kod Velikog Gradi{ta,
lovi {akale desetak
godina. Do sada je
odstrelio preko 120
primeraka ovog predatora.
V. Petrin
Snimio: S. Vijatov

HOMOQE

REKORDAN ODSTREL

Grupa lovaca ~uvenog Bo`e Milosavqevi}a, lovca

koji "gazi"devetu deceniju `ivota, iz Kamenova kod
Petrovca na Mlavi, jedna je od najboqih u Srbiji. Svake
godine, u mlavsko-homoqskom kraju odstreli preko stotinu lisica.
- Preko {est decenija lovim lisice, i jo{ se nisam
umorio. ^esto osvanem u lovi{tu ~ekaju}i ovog lukavog
predatora - ka`e Milosavqevi}, koji svojom uporno{}u
smawuje mogu}nost za pojavu besnila u ovom kraju.
V. Petrin
Snimio: S. Vijatov

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.

Deda Bo`a s najboqim u~enikom Gerom @ivoti}em

34

PREDSTAVQAMO LU "VIDLI^" U DIMITROVGRADU

SLOGOM GRADE
BUDU]NOST
Na samoj granici sa Bugarskom nalazi se Dimitrovgrad. U
ovom umivenom i ~istom gradu
"sudaraju" se staro i novo. Zapravo, to je sklad izme|u
pro{losti i budu}nosti.
O lovu i lovstvu ovde se
pri~a na{iroko. To je i razumqivo kada se zna da je "Vidli~" osnovan u pro{lom veku.
Duga tradicija iznedrila je vrsne lovce i qubiteqe prirode.
Udru`ewe ima 450 ~lanova i
gazduje na oko 43.000 hektara.
Dodu{e, povr{ina koja je na
raspolagawu lovcima iznosi
oko 39.000 hektara, zbog pograni~ne zone. U Dimitrovgradu
lovci se trude da delimi~no
obnovqiv resurs, kao {to su
flora i fauna, sa~uvaju za pokolewa, i to im uspeva.
- Na{e geslo je da se sa~uva
divqa~, jer je to najboqa inve-

sticija - ka`e predsednik LU

"Vidli~" Dejan Sokolov.
Slo`ni smo kao lovci, radimo
i gradimo, pa smo tako izgradili 18 ~eka i 10 ari ogra|enog
prostora za prihvat fazana,
zakqu~io je Sokolov.
Lovi{te "Vidli~" pru`a
sve uslove za gajewe divqa~i.
Tu su zec, poqska jarebica, fazan, srne}a divqa~ i divqe
sviwe. Naravno, ima i predatora, najvi{e lisica i vukova.
Brojno stawe divqa~i je zadovoqavaju}e kada se uzme u obzir nadmorska visina od 340 do
1.700 metara. Pored toga, ni
klimatski uslovi lovcima nisu
nakloweni. - Nalazimo se u zoni sredwoevropske klime sa
obele`jima kontinentalne ka`e sekretar [efko Ba{i}.
Problem stvaraju vetrovi i
mrazevi koji traju i do aprila,
odnosno do reprodukcije divqa~i. Sa vodotocima nemamo
ve}ih pote{ko}a. Kroz teritoriju na{e op{tine proti~u

VRHOVI

VLASNI[TVO

Na podru~ju lovi{ta
nalaze se planinski vrhovi: Vidli~ (1.371 m),
Gorwi Stol (1.370 m),
^i~e (1.348 m), Ba~evac
(1.348 m), Greben (1.337
m), Sip (1.239 m), Gole{
(1.158 m) i Mazgo{ (1.112
m). Svi ovi vrhovi locirani su u severnoisto~nom i jugozapadnom delu
lovi{ta.

Od ukupne povr{ine lovi{ta, na privatan posed

otpada 64 posto, a na
dru{tveni 36 posto. Bez
obzira na vlasni~ku
strukturu, biolo{ka ravnote`a je naru{ena usled
pove}anog obima se~e, povremenog kr~ewa, izazivawa po`ara, prekomerne
ispa{e i `irewa.

Dobra saradwa sa lokalnom samoupravom

Divqa~ - prva briga

Prihvatili{te za fazane za uzor

Ni{ava, Jerma, Viso~ica, Lukavica, Rakitska reka i ve}i broj
potoka i poto~i}a - naglasio je
Ba{i}.
U LU "Vidli~" isti~u da dobro sara|uju sa kom{ijama,
MUP-om i Skup{tinom op{tine

Dimitrovgrad. Tako|e, rezultati se bele`e i na poqu struke,

uz pomo} LS Srbije, Veterinarske slu`be i lovne inspekcije.

Posle jednog od uspe{nih lovova

S. Stojanovi}
A. Jankovi}

WPKWPEJOB\VNF "VOJVODINA[UME-LOVOTURS"
FAZANERIJA "RISTOVA^A

CENOVNIK FAZANSKE DIVQA^I ZA 2008./2009. GODINU

Kategorija uzrasta

Kategorija uzrasta

Neto
cena

Cena +
PDV

Neto
cena

Cena +
PDV

45,00

53,10

10.

Fazan za lov
(isporuka do 15.10.2008.)

615,00 725,70

2. Jednodnevno pile 90,00 106,20

11.

Fazan za lov
(isporuka do 01.11.2008.)

645,00 761,10

1.

Fazansko jaje

3.

5-6 nedeqa

164,30 193,87

12.

Fazan za lov
(isporuka do 15.11.2008.)

670,00 790,60

4.

7-8 nedeqa

243,80 287,68

13.

Fazan za lov
(isporuka do 01.12.2008.)

700,00 826,00

5.

9-10 nedeqa

320,00 377.60

14.

Fazan za lov
(isporuka do 15.12.2008.)

725,00 855,50

6.

12 nedeqa

395,00 466,10

15.

Fazan za lov
(isporuka do 01.01. 2009.)

750,00 885,00

7.

13 nedeqa

430,00 507,40

16.

Fazan za lov
(isporuka do 15.01. 2009.)

780,00 920,40

8.

4 meseca

505,00 595,90

za reprodukciju
17. (isporukaFazan
mart 2008, odnos polova 1:2-3)*... 805,00 949,90

9.

5 meseci

600,00 708,00

iz mati~nog jata
18. (isporukaFazan
jun 2008, odnos polova 1:7-10)*... 400,00 472,00

Napomena:
- cene su fco Fazanerija "Ristova~a" Ba~;
- ambala`a i veterinarsko uverewe gratis;
- mogu}nost isporuke fco Kupac uz naplatu samo tro{kova goriva;
- kategorije ozna~ene * su u ograni~enim koli~inama i podrazumevaju ranija ugovarawa; -/*
- avansne uplate preko 1.000.000,00 dinara omogu}avaju 5% rabata na ugovorenu koli~inu;
- rabati se podrazumevaju za kategorije zakqu~no sa rednim brojem 9. i ukupno ne mogu biti ve}i od 5%.
- za svs obave{tewa i informacije obratite se slu`bi za komercijalne poslove na brojevetelefona:
021/432-221, 432-795, 431-144
- za sve primedbe i sugestije obratite se na telefon 063/ 604-679